Садржај

Задаци за истраживачко читање 3

Ток часа 5
Уводни део часа 5
Главни део часа 9
Завршни део часа..................................................................................................................19

Литература.......................................................................................................................................20

2
Задаци за истраживачко читање:

1. Прочитајте роман и припремите се да казујете своје утиске и тумачите доминантне

чиниоце уметничког света Проклете авлије.

2. Обратите пажњу на приповедање. На самом почетку романа приповедач нам даје опис
како изгледа, и како младић доживљава, приповедање фра Петра, издвојте све оно што је
карактеристично у том опису. Уочите како се главна личност приповести гради преко црта
главног приповедача.

3. Размислите на који начин се у Проклетој авлији остварује Андрићева тежња ка извесној

реалној стилизацији стварних или могуће стварних података?

4. Како Проклета авлија није приповест само о фра Петру и о његовим доживљајима у
Авлији, приметите на каквим се још причама, које ните оквирну причу, заснива ово дело?
Издвојте специфичности приповедања у другом поглављу романа.

5. Уочите шта се ниже композицијски између пролога и епилога као оквира приповедања.
Поређајте све нараторе у складу са временском дубином романа. Размислите о графичком
приказивању његове наративне структуре. Присетите се прстенасте композиције и објасните
њену уметничку функцију.

6. Обратите пажњу на опис Латифаге. Размислите о гротескном приказу његовог лика. Како
доживљавате идеју да је он представник власти и тоталитарног система? Издвојте делове
текста који приказују његов став о кривици и правди.

7. Опишите први сусрет фра Петра и Ћамила. Објансите како разумете приповедачево
запажање: „Разговор је почео сам од себе. А то су најбољи разговори“ (Андрић 1963 : 49).

8. Какав је ваш став у вези са питањем да ли је човек креатор своје судбине? Како тумачите
то што је фра Петар, иако промишљен и опрезан, завршио у затвору?

9. Размислите о Ћамиловом исказу: „Ја сам то!“ (Андрић 1963 : 112). Шта он представља за
њега, а како га тумаче сурови иследници? Пронађите у тексту чиме је дубље мотивисана
Ћамилова опсесија и како је настала.

10. Која је разлика између Бајaзита и Џем-султана? Који од њих је својим карактером
предодређен да влада и зашто? Које су карактерне сличности, а које разлике између Џем-
султана и Ћамила?

3
11. Поразмислите о Хаимовој потреби за причом. Каква је улога овог лика у структури дела?

12. Проучите лик и психологију Заима. Чиме је опседнут?

13. Зашто измирски валија не воли књиге? Поткрепите своје мишљење одломцима из текста
који нам сугеришу мотивацију таквог валијиног поступања.

14. Обратите пажњу на време збивања радње у Проклетој авлији. Током читања уочите
временске одреднице које се појављују у тексту и издвојте пасусе у којима се говори о
времену.

15. Бројни проучаваоци жанровски одређују Проклету авлију као роман простора.
Размислите какву улогу он има и која симболичка значења скрива у себи у овом роману.

16. Како је описан истражни затвор? Потрудите се да пронађете и запамтите што више
детаља у вези са описом. Обратите пажњу и на именовање затвора током читавог романа.
Повежите такву номенклатуру са потенцијалним симболичким значењима која она може да
репрезентује.

17. Размислите о становницима ове институције и односима међу њима.

4
Ток часа

Уводни део часа

На самом почетку часа наставник кроз игру асоцијација путем фотографија

(направљену помоћу апликације Wordwall; линк игре: Иво Андрић - асоцијације сликама - Open
the box (wordwall.net)) са ученицима разговара о биографским подацима аутора романа
Проклета авлија, стваралаштву али генези самог дела. Ученици насумично бирају број
картице која се открива и приказује одређену фотографију, а потом покушавају да погоде на
који начин је та фотографија у вези са биографијом или генезом дела. Током дијалога
успоставља се вертикална корелација са Андрићевим делима која су ученици читали у
ранијим разредима: приповетка Труп, роман На Дрини ћуприја, беседа о Причи и причању,
али се ученици мотивишу да прочитају и друга дела овог аутора: Травничка хроника, Екс
Понто, есеј Разговор са Гојом....

Фотографија бр.1

Фотографија бр. 2

На фотографији је Травник, град у којем је Иво Андрић рођен 1892. године.

5
Фотографија бр.3

Фотографија приказује Вишеград, град у којем је Андрић провео детињство и свршио

основну школу, али и град у који је смештена радња романа На Дрини ћуприја, романа који
припада трећој фази романа (Госпођица, Травничка хроника, Омер-паша).

Фотографија бр. 4

Фотографија илуструје атмосферу сумрака над језером каква је описана у првој Андрићевој
песми У сумрак, објављеној 1911. године у часопису Босанска вила.

6
Фотографија бр.5

Фотографија је симболички приказ Сплитске и Мариборске тамнице у којима је Андрић

боравио после краха организације Младе Босне, у освит Великог рата. Фотографија се
асоцијативно веже за прву фазу његовог стваралаштва, обележену лириком у прози (Немири,
Екс Понто), али и за период који је послужио као инспирација за Проклету авлију.
аааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааа

Фотографија бр.6

На фотографији је Београд из времена када Андрић долази у њега, прецизније из

1919.године. Београд је град који је обликовао његову дипломатску каријеру и прославио га
као књижевника, али и град у којем је умро 1975.године. У Београду су објваљене и прве
приповетке, међу којима је и приповетка Труп. Она показујући збивања Фра-Петра у Малој
Азији поставља питање добра и зла.

7
Фотографија бр.7

Фотографија илуструје Грац, град у којем је 1924. године Андрић докторирао историјске
науке одбранивши тезу „Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине”.

Фотографија бр.8

На слици је Франциско Гоја, шпански сликас. Андрићев сусрет са ликом и делом овог аутора
догодио се 1928. године, у Мадриду где је Андрић био у дипломатској мисији. Тада је настао
аутопоетички текст Разговор са Гојом, али и, како тврди Бранко Лазаревић, тада је Андрић
започео писање Проклете авлије.

Фотографија бр.9

8
Овом фотографијом овековечен је Андрић пред сусрет са Хитлером у Берлину. Међутим,
она нас подсећа и на богату дипломатску каријеру, те конзулску службу у следећим
државама: Румунија, Италија, Пољска, Португал, Шпанија, Францука, Немачка, Ватикан.

Фотографија бр.10

Фотографија дочарава атмосферу са доделе Нобелове награде 1961. године. За ту прилику

Андрић је написао есеј о Причи и причању, који је тада казивао, а који игра пресудну улогу у
разумевању феномена приповедања, о којем говори Проклета авлија.

Фотографија бр.11

Фотографија приказује број година који је прошао од почетка писања до објављивања

романа Проклета авлија 1954.године.

Главни део часа

У главном делу часа наставник приступа делу аналитичко-синтетичком методом.

Комбинујући дијалошку и монолошку методу наставник наводи ученике да износне своја
размишљања и ставове приликом тумачења романа. Интерпретацију настваник започиње
разговором о утисцима о прочитаном роману, а потом тема разговора постају жанровско
одређење Проклете авлије и особености приповедања.

Наставник: Која је жанровска одређеност Проклете авлије? Да ли је то роман, новела или

приповест? Образложите свој одговор.

9
Очекивани одговор ученика: Због сложености тематике, сложености приче и ликова,
Проклета авлија је краћи роман. Иако је Иво Андрић 1954. године одбијен за добијање
Нинове награде, уз образложење да је Проклета авлија више новела но роман, критичари и
проучаваоци књижевности сматрају да је најбоље рећи за Проклету авлију да је то
приповест.

Наставник: Како почиње дело? Чија перспектива нам је дата на самом почетку? Одговор
поткрепите текстом.

Очекивани одговор ученика: Роман почиње сценом младића који посматра призор кроз
прозор манастирске ћелије, на том прозору су решетке, он може да види један зимски пејзаж
који је дат сликовито у првом пасусу овога дела. Опис, цео призор је дат из младићеве
перспективе који посматра гробље из фра Петрове ћелије. Фра Петар је умро дан пре тога.
Белина снега одузима свему облик, то је наговештај да је све пролазно, што потврђује и
слика гробља: „Зима је, снег замео све до кућних врата и свему одузео стварни облик, а дао
једну боју и један вид. По том белином ишчезло је и једно гробље на којем само највиши
крстови врхом вире из дубоког снега. Једино ту се виде тарагови уске стазе кроз целац снег;
стаза је пропрћена јуче за време фра - Петровог погреба. На крају те стазе танка пруга пртине
шири се у неправилан круг, а снег око ње има румену боју расквашене иловаче, и све то
изгледа као свежа рана у општој белини која се протеже до у недоглед и губи неприметно у
сивој пустињи неба још пуног снега“ (Андрић 1963 : 9).

Наставник: Будући да је реч о техници приоведања, прво што морамо истаћи јесте
приповедачки глас фра Петра. Пронађите и протумачите како је младић описао фра Петрово
причање.

Очекивани одговор ученика: „О та два месеца проведена у стамболском исзтаживачком

затвору, фра Петар је причао више и лепше но о свему осталом. Причао је на прекиде, у
одломцима, како може да проча да прича тешко болестан човек који се труди да беседнику
не покаже ни своје физичке болове ни ни своју честу мисао на блиску смрт. (...) Наравно да је
при таквом начину причања остало доста празнина и необјашњивих места, а младићу је било
незгодно да пркида причање, да се враћа на постављена питања. Најбоље је ипак пустити
човека да прича слободно“ (Андрић 1963 : 13). Ово су редови који приказују доживљај фра
Петрове приче из младићеве перспективе. Кључно је како треба пустити да прича тече
слободно, таква одредница је битна и за причање наредник јунака који ће се појавити у овоме
делу. Овде сваки приповедачки глас најављује следећи, који исто тако прича причу за себе.

10
Наставник: Поменута је перспектива младића, али са друге стране у тексту значајно место
заузима и перспектива затвореника. Каква је она? Како је описана? Која је симболика ту
поменута?

Очекивани одговор ученика: При опису Проклете авлије дат је и опис пејзажа који
затвореници могу видети из ње: реч је о једном врху џамије, крсту и о врху једног дрвета.
Овде посебну симболику имају крст и џамија, које аутор даје и на неки начин уздиже у
односу на онај живот у авлији, тј. у односу на живот уопште.

Наставник: По каквим описима је значајно друго поглавље романа?

Очекивани одговор ученика: Ово поглавље најпотпуније даје описе покрета и духа
затвореника – двојице Бугара и најваљује се лик Ћамил ефендије. Опис је дат из перспективе
фра Петра, онако како их је он доживео.

Наставник: Као што је већ речено, у овом роману приповедачки гласови се смењују. Фра
Петар свој приповедачки глас предаје Хаиму. Која је функција Хаимовог приповедања, шта
ми од њега дознајемо? Како би се његово приповедање могло описати и на који начин се
разликује од фра Петровог приповедања?

Очекивани одговор: Хаим је лик који увек говори о другима, и који недостатак и празнину
сопственог живота употпуњује причајући и покушавајући да сазна што више ствари о другим
људима. Његова функција у овом делу јесте да осветли и нама читаоцима пренесе лик Ћамил
ефендије. Све до појављивања Хаима на сцену, Ћамил је био бледо осликан лик. Фра Петар
је описивач опипљивих, реалних и очигледних слојева Авлије, а Хаим је одређен за дубинске
слојеве, за оно што је митско, метафизичко, с оне стране завесе.

Наставник: Зашто је важно пето поглавље и која прича је у овом делу централна?

Очекивани одговор: Пето поглавље даје причу о Џем-султану и његовом старијем брату
Бајазиту. Ово је и централна прича овога романа. Главни наратор је Ћамил ефендија. Преко
ове приче се боље упознајемо и са Ћамилом и са самим његовим проблемом, његовим
поистовећивањем са Џем-султаном. Под великим притиском у наредном поглављу, он ће
признати да је то заиста и истина. Прича је овде испричана на хронолошком и историјском
плану. У исто време, Андрић је у овом поглављу хтео да прикаже и продуби мит о браћи
непријатељима, који је у књижевности заступљен одвајкада, од Каина и Авеља.

Наставник: Андрић одређене делове текста пише у заградама. Шта се постиже употребом
овог знака? Пронађите примере у тексту:
11
Очекивани одговор: „ ( Ја! Тешка је то реч, која у очима оних пред којима је казана одређује
наше место, кобно и непромењиво, често далеко испред или иза онога што ми о себи знамо,
изван наше воље и изван наших снага. Страшна реч која нас једном изговорена заувек везује
и поистовећује са свим оним што смо замислилии рекли и са чим никас нисмо ни
помишљали да се поистоветимо, а уставри, у себи смо већ одавно једно. )“ (Андрић 1963 :
101). Текст у загради се приписује самом аутору и има функцију да нам додатно објасни
одређене појединости текста који су претходно исказане.

Наставник: Како је приповедање, као што смо навели, сложено тако је и композиција романа
такође сложена. Шта бисте издвојили као приповедни оквир Проклете авлије? Како је
реализована прстенаста композија овог дела?

Очекивани одговор ученика: Сваки део приче чини део приче и уклапа се у њену целину.
Пејзаж који се налази на самом почетку, видимо и на крају дела, што потврђује један круг.
Младић који стоји испред прозора сећа се шта му је фра Петар причао о Проклетој авлији, те
је цело дело реализовано као сећање овог младића. На крају сећање се завршава и ми
схватамо да се опризорена радња романа одиграла за неколико минута у младићевим
мислима.

Наставник: У приповедању постоји разлика између реалних и могуће реалних податка. Како
је аутор то предочио у роману?

Очекивани одговор ученика: Служечи се ретроспекцијом и тражењем одговора у прошлости

приликом описивања поступака и одлука јунака, аутор наглашава ту разлику. Такво
описивање ситуација блиско је и двострукој мотивацији присутној у овом роману.

Наставник разговор усемрава ка карактеризацији ликова, анализи њеихових описа, речи и

поступака.

Наставник: Као што је до сада наглашено, фра Петар је централни лик повести. Како је он
приказан? По чему је његов опис специфичан?

Очекивани одговор ученика: Фра Петар је приказан као веома вешт човек, чувени сахаџија,
пушкар и механик. Смирен и мудар човек, занимљив и саосећајан саговорник, али и даровит
приповедач. У истражни затвор је доспео ни крив ни дужан и ту провео два месеца.

Наставник: Како је описан Латифага? Да ли препознајете неке гротескне поступке у приказу

његовог лика.

12
Очекивани одговор ученика: У његовом опису наглашен је необичан животни пут од
проблематичног младића до управника затвора. Његовоо име везује се за значење лепоте и
нежности, а његов надимак Карађоз повезује га са тамом, у чему можемо препознати
гротескне елементе стилизације. Он је непредвидиљив, мајстор преображавња у спољашњем
изгледу, али и расположењу. Занимљива је његова игра очију којом утерује страх у кости
затвореницима.

Наставник: Како доживљавате идеју да је он представник власти и тоталитарног система?

Издвојте делове текста који приказују његов став о кривици и правди.

Очекивани одговор ученика: У тексту је наглашено да он живи живот Авлије, да „зна како
дише Авлија“ (Андрић 1963 : 30), те да представљајући њено оличење постаје главни
носилац тоталитарног система владаља. Латифагино схватање правде означено је следећим
реченицама: „Нека ми само неко не каже за неког: невин је. Само то не. Јер овде нема
невиних. Нико овде није случајно. Је ли прешао праг ове авлије, није невин. Скривио је
нешто, па ма то било и у сну. Ако ништа друго, мајка му је, кад га је носила, помислила
нешто рђаво...“(Андрић 1963 : 34).

Наставник: Када су се први пут срели фра Петар и Ћамил. Објасните како разумете
приповедачево запажање: „Разговор је почео сам од себе. А то су најбољи разговори“
(Андрић 1963 : 49).

Очекивани одговор ученика: Ћамил се појавио у сутон као нејасна силуета, скоро без
покрета, нечујно. Сам фра Петар се није сећао појединости тог сусрета, јер му је Ћамил
постао толико близак да му се чинило да га познаје читав живот.

Наставник: Како је приказан Ћамил? Које доминантне особине препознајете?

Очекивани одговор ученика: Ћамил је осликан као савршен младић, пун врлина: леп,
паметан, осетљив, нежан,  али и обазрив,  уздржљив и тих. Наглашена је његова мешовита
грчко-турска крв која му је донела бројне потешкоће у одрастању и која је онемогућила да
постане прихвачен члан друштва. Ћамил је ннаратор приче о Џем султану, али је његова
људска судбина та која има централно место у делу.

Наставник: Шта је срж повести о Џем султану? Која је разлика између Бајaзита и Џем-
султана? Који од њих је својим карактером предодређен да влада и зашто?

13
Очекивани одговор ученика: Џем султан је био крупан, плав, плаховит и немиран
човек,интелектуалкац, заинтересован за науку и уметност. За разлику од брата, Бајазит је био
енергичнији и сналажљивији, због чега се јавља способнијим за власт. Он отима Џему престо
и тера га у проганство.

Наставник: Које су карактерне сличности, а које разлике између Џем-султана и Ћамила?

Очекивани одговор ученика: Слићности су у двојном пореклу, изузетном образовању,

склоности ка ирационалном. Обојиву воде занос, снови, уметност и стога су немоћни да се
супротставе времену и околини.

Наставник: Како сте доживели Ћамилов исказ: „Ја сам то!“ (Андрић 1963 : 112). Шта он
представља за њега, а како га тумаче сурови иследници? Пронађите у тексту чиме је дубље
мотивисана Ћамилова опсесија и како је настала.

Очекивани одговор ученика: Овај исказ сурови иследници тумаче као потврду кривичних
намера угрожавања султанове власти, а за Ћамила су оне одраз поистовећивања са човеком
који је постојао у прошлости, са човеком који му „помаже“ да изнесе сопствену
индивидуалност.

Наставник: Иако епизодни лик, измирски валија има важну улогу за разумевање Ћамилове
„кривице“. У чему се та улога огледа? Зашто он не воли књиге? Поткрепите своје мишљење
одломцима из текста који нам сугеришу мотивацију таквог валијиног поступања.

Очекивани одговор ученика: Валија је главни узрок Ћамиловог утамничења, он као турски
војно-административни старешина који је добио писмо којим се опомиље да припази на
смутљивце и противнике, приликом претреса Ћамилове куће открива велики број књига и
рукописа и како у вилајету нема ниједног случаја осим Ћамиловог, он сумња на њега Он се
плаши Ћамилових књига и рукописа јер их не разуме, те назире опасност у невиним књигама
и гради одбрамбени бедем. Тако се догађа да Ћамил, човек који бекством од стварности
решава проблем своје менталне стварности, постаје кривац и затвореник.

Наставник: Како је описан и каква је улога Хаима у структури дела?

Очекивани одговор ученика: Хаим је мршав, танак човек црне и коврџаве косе, који
изгледом подсећа на запуштеног човека, он је Јеврејског порекла, родом из Смирне. Имао је
велику страст за причањем, те приповеда и о ономе што се десило, али и ономе што сам
предвиђа да се десило. Он зазире од свих око себе и од сопствене говорљивости, али његова

14
потреба да прича о туђим животима јача је од свега. Причом он се бори од застрашености
које у њему изаизива живот у Авлији.

Настваник: Чиме је опседнут Заим? Како је мотивисана та опсесија?

Очекивани одговор ученика: Заим је манијак и неизлечиви фалсификатор, он је варалица и

женскарош, жељан добре женидбе и богатог иметка. Он је брбљивац који се за осећање ниже
вредности искупљује прозирним причама о својој моћи, угледу, слави у животу пре Авлије,
што се види и из следећих редака: „Прича увек о истој ствари и толико је увеличава и
умножава да би требало бар сто педесет година живота да један човек све то доживи“
(Андрић 1963 : 20).

Наставник: У вашим истраживачким задацима нашли су се и они који су вас усмеравали да

обратите пажњу на симболику просторних и времнских одредница у роману.Шта значи реч
авлија?

Очекивани одговор ученика: Авлија је ограђено двориште које у себе уткива значења лепоте,
уређености, оријенталног амбијента, декоративности...

Наставник: Зашто је авлија проклета? У чему је њено проклетство?

Очекивани одговор ученика: Проклетство авлије у њеној намени, у парадоксалној ружноћи

намене нечега што би требало да буде леп дворишни простор...

Наставник: Како је описан то двориште? Да ли сте запазили неку специфичност? Покушајте

да наведете што више детаља којих се сећате.

Очекивани одговор ученика: Проклета авлија је описана као градић од петнаест кружно
организованих зграда омеђених зидом.

Наставник: Да ли вас је такав опис подсетио на једну познату идеју организације затвора?

Очекивани одговор ученика: Овакав опис близак је идеји о идеалном затвору, коју је 1791.
године поставио Џереми Бентам кроз принцип паноптикона тј. кружног затвора
формираног од соба затвореника, у чијем се центру налази стражарева кућа која је од
специфичног стакла и омогућава да стражар у сваком тренутку може посматрати
затворенике, али да они не знају кога од њих посматра и да ли уопште неког посматра или
спава. Битно је само да их он понекад казни како би одржао стално осећање страха јер је
условљавање најизразитије ако се понавља у непредвидљивим размацима. Ту централну

15
стражарницу у роману замењује Карађозово изненадно појављивање које ствара утисак
константог назирања и активира осећање кривице и код оних који нису криви.

Наставник ученички одговор по потреби допуњује и поткрепљује скицом паноптикона,

активирајући методу показивања.

Фотографија бр.12

Наставник: Осим у кружном опису зграда, да ли сте приметили да се круг појављује још у
неком опису у вези са Авлијом? Шта симболише круг у овом простору?

Очекивани одговор ученика: Појављују се и кругови затвореника. Круг указује на

затвореност, омеђеност.

Наставник продубљује ученички одговор и истиче да се круг може сматрати симболом

бивствовања, те да је онда Авлија симбол живота, што се открива и у самом опису дворишта.
Наставник чита цитат којим поткрепљује своје становиште: „Само испред зграде у којој су
чувари и канцеларије управе има мало калдрме; све остало је сива и тврда угажена земља из
које трава не стиже ни да никне, толико је људи од јутра до мрака гази. А два-три убога и
малокрвна дрвета, растурена само средином дворишта, увек израњављена и огуљена, живе
мученичким животом, изван годишњих доба. То џомбасто и пространо двориште личи преко
дана на вашариште разних раса и народа. А ноћу се сва та гомила сатерује у ћелије, све по
петнаест, двадесет и тридесет њих у једну. И ту се продужује бучан и шаролик живот“
(Андрић 1963 : 18).

Наставник: У наведеном цитату Авлија се именује као „вашариште разних раса и народа“.
Шрта би то значило? Сетите се њених „становника“, којим нацијама припадају?

Очекивани одговор ученика: Авлија је Османско царство у малом, у њој су заточени Турци,
јевреји, Бугари, Грци, Јермени...

16
Наставник: Како је још Авлија именована?

Очекивани одговори ученика: Депозито, истражни затвор...

Наставник: Да ли знате шта значи реч депозито?

Очекивани одговор ученика: Депозито је вероватно нешто у вези са новцем, будући да имамо
реч депозит.

Наставник: Левитанци тј. народи који живе у земљама уз обалу источног Медитерана
депозитом зову сеф. Шта чувамо у сефу? Шта је тако вредно што авлија чува?

Очекивани одговор ученика: Авлија чува бројне затворенике, али се сеф може тумачити и
као симбол њене замандаљености и већ поменуте тескобе.

Наставник: Да ли је доминантно осећање тескобе у супротности са положајем Авлије? Где се

она налази? И шта од атмосфере тог града осећају затвореници?

Ученик: Авлија се налази у центру Стамбола, али затвореници немају такав утисак јер је она
саграђена и организована тако да поспешује осећање муке и тескобе. Једино што од града
затворенци виде јесу врхови џамије, кипраси и комад неба, што видимо и из следећих
реченица: „Сам положај Проклете авлије био је чудан, као срачунат на мучење и веће
страдање затвореника. (И фра Петар се често враћао на то, настојећи да га опише.) Из Авлије
се не види ништа од града ни од пристаништа и напуштеног арсенала на обали испод ње.
Само небо, велико и немилосрдно у својој лепоти, у даљини нешто мало од зелене азијске
обале с друге стране невидљивог мора, и тек понеки вршак непознате џамије или џиновског
кипариса иза зида. Све неодређено, безимено, и туђе. Тако човек странац има стално осећање
да је негде на неком ђаволском острву, изван свега што је дотада значило за њега живот, а
без наде да ће га скоро угледати. А затвореници који су из Цариграда кажњени су, поред
свих других невоља, још и тиме што не виде и не чују ништа од свог града; у њему су, а као
да су сто конака далеко од њега; и та привидна даљина мучи их исто као стварна. Због свега
тога Авлија брзо а неосетно савије човека и потчини га себи, тако да стане да се губи.
Заборавља оно што је било и све мање мисли на оно што ће бити, па му се и прошлост и
будућност слегну у једну једину садашњицу, у необични и страшни живот Проклете авлије“
(Андрић 1963 : 23).

Наставник: Авлија се назива и „великом позорницом“, „Карађозевим глумишптем“. О каквој

глуми је реч?

17
Очекивани одговор ученика: Карађоз је лик из турског луткарског народног позоришта,
тачније из представе Карађоз и Хаџиват, у којој Карађоз, нешисмен човек из народа,
надмудри образованог Хаџивата, што можемо довести у везу са представом коју он изводи
приликом испитивања затвореника и са победом, коју остварује над њима.

Наставник: Ако знамо да се Карађоз на више места експлицитно пореди са ђаволом, а да се

Авлија неколико пута назива „ђаволским острвом“, „џунглом у тами“ и „чегртаљком у
џиновској руци“, каква симболичка значења овог простора можемо извести?

Очекивани одговор ученика: Авлију онда можемо доживети као симбол зла, срмти, пакла,
вечног трајања свега лошег и тешког...

Наставник: Иако затвор не спада у институције племените намене о којима Андрић радо
пише, испоставља се да је и у затвору могуће пронаћи добро, а не само зло. На основу чега
можемо тврдити да у затвору постоји трачак добра?

Ученик: На основу пријатељства и међусобне бриге затвореника, а посебно Ћамила и фра-

Петра, можемо тврдити да у свет зла није апсолутан, већ да постоји подењеност на два света,
свет добра и зла.

Наставник: Подељеност на два света „између којих нема и не може бити ни правог додира ни
могућности споразума, два страшна света осуђена на вечити рат у хиљаду облика“ (Андрић
1963 : 97) присутна је и у Андрићевом роману. Авлија, као затворска институција,
неминовно репрезентује стециште људи различитих националности и вера који су се
огрешили о закон, који су починили стравичне злочине, људи којима влада принцип зла. Али
и у таквом простору, који „не долази у грађевине „племените намене“ о којима Андрић
говори с приметним надахнућем“ (Џаџић 1996 : 153) људи се повезују, развијају се
племенити односи мећу њима, исказују нежност и бригу једни према другима.

Као што смо запазили, када се говори о феномену живота и смрти, добра и зла апострофира
се вечност њиховог трајања. Да ли сте у делу запазили још неке временске одреднице?

Очекивани одговор ученика: Прецизних временских одредница у роману нема; време у

неухватљиво, дисперзивно, циклично, кружно, баш као што је митско време. Једини
конкретно омеђен тренутак јесте од 1481. до 1499. тј. то је време владавина Џем султана.
Потом се приповест удаљава од тог историјског тренутка покушавајући да унаже на оно што
је у том историјском универзално, ванвремено.

18
Наставник: У складу са поменутим универзализмом времена и простора навешћемо једно
другачије, ангажовано тумачење према којем се Авлија види као симбол репресивног
друштва Титове Југославије и њених озлоглашених логора. Упориште за овакво тумачење
изналази се у суровим и увек другачијим мерама које Карађоз примењује приликом
испитивања и утврђивања кривице, његовом поимању неминовности кривице свих људи који
су прешли преко прага Проклете авлије, али и уврежене идеје, свеприсутне у људству ван
затвора, која претпоставља да не постоје невини људи и да је сваки човек достојан осуде.
Шта ви мислите? Да ли сте у тумачењу ближи конкретизовању романа околностима у којима
је настао, приближавању обележјима једног времена или пак то сматрате удаљавањем од
Андрићеве поетичке тежње ка универзализацији историјских околности?

Очекују се да ће ученици аргументовани заступати оба наведена тумачења.

Завршни део часа

У завршном делу часа наставник ученицима препоручује да погледају филмску

екранизацију романа, казује им о истоименој балетској представи У Народном позоришту и
подстиче их да размисле и упореде како су одређени литерарни проблеми реализовани на
филмском плану односно позоришној сцени. Потом, наставник охрабрује ученике да поделе
своје утиске након интерпретације, да истакну оно што се променило у доживљају овог

19
романа и на тај начин се, кроз разговор, још једном потцртавају кључне одреднице у вези са
Проклетом авлијом.

Запажања наставника након реализованог часа: Час је текао по плану, ученици су се јављали
и активно учествоваили у тумачењу, позитивно су реговали на игру асоцијација, која је
допринела динамичности часа. Остварени су сви предвиђени нивои тумачења књижевне
врсте романа и истакнуте су особености Андрићевог уметничког света. Када би поново
водио овај час, наставник би разговор о симболичким вредностима простора и времена у
Проклетој авлији водио паралелно са разгвовором о начинима приповедања и
карактеризацији ликова, будући да је ученичка пажња пред крај опала и да је било изазовно
подстицати их да износне своја запажања на поменуту тему.

20
Литература

Примарна литература

1. Проклета авлија. У: Иво Андрић, Сабрана дела Иве Андрића, Просвета, Београд, 1963.

Секундарна литература

1. Тихомир Брајовић, Фикција и моћ : огледи о субверзивној имагинацији Иве Андрића, Архипелаг, Београд,
2011.

2. Борислав Михајловић, Читајући „Проклету авлију“, предговор роману Ива Андрића: Проклета авлија,
Библиотека Новости, Београд, 1960.

3. Иво Тартаља, Приповедачева естетика, Нолит, Београд, 1979.

4. Петар Џаџић, О Проклетој авлији, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1996.

21