ИНТЕРПУНКЦИЈА

ОБАВЕЗНА УПОТРЕБА ЗАПЕТЕ МЕЂУ ДЕЛОВИМА РЕЧЕНИЦЕ

 у синтагмама са напоредним члановима када су они у набрајању (атрибути истог

ранга)

Марија има крупне, избуљене, округле очи.

 емфатички полисиндет

Вакцина спаја интересе и Кине, и Америке, и Европе, и Русије.

 вокатив

Признајем, Ања, ја те волим.

Ања, додај ми кафу.

 делови реченице одвојени текстуалним конектором (додуше, међутим,

нажалост, и поред тога, уосталом, рецимо, наиме, штавише)

То ће се, уосталом, убрзо видети.

 апозиција и апозитив

Одушевљен шољом, одлучио је да је купи.

Имам фигуру Атине, богиње мудрости.

ЗАБРАЊЕНА УПОТРЕБА ЗАПЕТЕ МЕЂУ ДЕЛОВИМА РЕЧЕНИЦЕ

 атрибути различитог ранга

Милена има малу црвену свеску.

 речца „пак“

Београђани пак могу мирно да спавају.

 речца прилошки употребљена

Ипак нисмо могли да се споразумемо.

ОБАВЕЗНА УПОТРЕБА ЗАПЕТЕ МЕЂУ РЕЧЕНИЦИМА КОМУНИКАТИВНЕ

РЕЧЕНИЦЕ

 испред супротног везника (а, али, него*, но, већ)

*На релативно малом простору вукова има више него у већини европских земаља.
Важније ми је да испричам прчу него да зарадим. (него је овде поредбена речца)

Када су чланови који су међусобно тесно везани и зарезом одвојени од остатка текста
може се изоставити зарез:

1
Стидљива али симпатична, одмах се свима допала. (= ,али у исто време и...")
Висок а спретан, добро је дошао нашем кошаркашком тиму. (= „иу исто време“)
Ако те види а не јави ти се, значи да се наљутио. (= „и при том“)

 испред саставних везника* „па“ и „те“

Каснили су, па су пожурили.

*Па и те – друге употребе

[...] жив пример шта човек може да учини од свога позива, па ма какав он био (И.
Андрић).
Ти си прешла у Мојсијеву веру, одврати отац. Још пре рата! Пре рата, рече Рубен
Рубеновић, па шта? (Д. Албахари).
[...] ако су постојала на свету два човека који би могли да један другог разумеју,
пожале, па чак и помогну, то су била ова два конзула [...] (И. Андрић).
Требало је да прођу три године па да схвати да је погрешно. (!)

 испред само, једино, осим што

Сви су се вратили кући, само је Зоран остао.

 испред везничког споја „тако да“ који уводи псеудопоследичну реченицу

Желим да ме што више људи види у јавности, тако да бирам прометне улице.

 псеудонамерна реченица

Отишао је у рат, да се никад не врати.

Основну школу је завршио у Бечу, да би студије наставио у Прагу.

 псеудовременска (одговара НПР супротниг односа)

Ја сам купила две књиге, док је Константин купио четири.

 испред конструкције „и то“

Купила сам ташну, и то црвену.

! Пера је и то урадио.

 испред „што“ када се односна односи на читаву ситуацију

Нисам дошла на време, што је наљутило маму.

Марко је добио унапређење, због чега је Миша био љубоморан.

 пропратна околност

Вратио се овде, запосливши се у Теленору.

 туђе речи
 „Марко је дошао“, рекла је Мира.

2
  делови реченице који дају додатна објашњења и информације на крају
реченице:

Он је способан за кошарку, одбојку, као и за фудбал.

Кнез Милош је писао „објављенија“, то јест наредбе.
Милица воли да иде на планинарење, нарочито после напорне радне недеље.

 делови реченице који дају додатна објашњења и информације уметнути у

реченицу:

Почетком марта месеца ове године, у Фиренци, упознао се у пансиону „Албион“ са

братом и сестром Картанен. Били су из Финске. [...] Отац им је дошао у Италију пре
десетак година, са целом породицом. Ту је најпре умрла мајка, а затим, пре две године,
и отац (И. Андрић).

ЗАБРАЊЕНА УПОТРЕБА ЗАПЕТЕ МЕЂУ РЕЧЕНИЦИМА КОМУНИКАТИВНЕ

РЕЧЕНИЦЕ

 у конструкцији градационог напоредног односа не само ... него / већ

Оне ће допринети не само развоју него ће смањити и трошкове.

 субјекат

Сви који желе да их виде морају доћи у Милано.

 зависне реченице у инверзији везане за корелатив или неку другу реч

Онај ко зна никада се неће збунити.

Оно што треба кући никада не износи на пијацу.
Свуда где нема мачке(,) мишеви коло воде.

ИНТЕРПУНКЦИЈА ЗАВИСНИХ РЕЧЕНИЦА

 ЗР у инверзији се одваја запетом (исто важи за глаголску синтагму)

Кад је стигла на посао, скувала је кафу.

Стигавши на посао, скувала је кафу.

 уметнута ЗР се одваја запетом (исто важи за глаголску синтагму)

Марија је, иако није желела, отишла на посао.

Милица је, намеравајући да крене, отишла по капут.

 ЗР на крају се:

 одваја запетом, ако има функцију одредбе

3
Године 1912. за Нобелову награду предложени су Никола Тесла и Томас Едисон. Тесла
је награду одбио, упркос томе што му је новац за даља истраживања био преко
потребан.

- Да ли ћеш доћи? - Доћи ћу, кад будем могао.

 не одваја запетом, ако има функцију допуне

-Кад ћеш доћи? - Доћи ћу кад будем могао.

Године 1912. за Нобелову награду предложени су Никола Тесла и Томас Едисон. Тесла
је, међутим, награду одбио, после чега је она припала Густаву далену. Тесла је награду
одбио упркос томе што му је новац за даља истраживања био преко потребан.

ИНТЕРПУНЦИЈА ОДНОСНИХ РЕЧЕНИЦА

 када служе за идентификацију појма, не пишемо запету

Није учинио ништа што би му могли замерити. (то је као да пише: Није учинио тако
шта што би му могли замерити)
То је био (онај) Теслин проналазак који је променио свет.

 када пружају додатну информацију, пишемо запету

Није учинио ништа, што би му могли замерити. (то је као да пише: Није учинио
ништа. То би му могли замерити)
То је био Теслин проналазак, који је променио свет. (Он је променио свет)

 када стоји уз јединствен појам, пишемо запет

Причао је о својој мајци, коју је много волео.

ИНТЕРПУНКЦИЈА АТРИБУРИВНИХ КОНСТРУКЦИЈА

 шири појам на првом месту, а ужи на другом, не пишемо запету

Мој друг Пера иде у школу

 ужи појам на првом, а шири на другом, пишемо запету

Пера, мој друг, иде у школу.

 оба појма имају исто значење

Актуелни рускии предстедник, Владимир Путин

Најпознатији српски композитор, Стеван Стојановић Мокрањац, рођен је 1856.
године.

ДВОТАЧКА

 у говору јој одговара пауза са спуштањем тона. Та пауза служи најави.

4
  оно што се двотачком најављује припада одређеном тематском кругу; другим
речима, она има одређену семантику.
 испред двотачке често постоји или може да се реконструише реч овај, следећи и
сл.; a кад се таква реч употреби, онда је двотачка обавезна.

Могу ти рећи само ово: разумећеш наш мрављи језик [...].

Учинила је једино што је могла: закључала је врата.
Сад их је чекало нешто теже: да запале ватру.

 испред набрајања – само ако се спушта тон и прави пауза. Често се ставља без
стварне потребе.

У току екскурзије посетили смо манастире: Жичу, Студеницу, Сопоћане и Грачаницу.

(Пример за непотребну твотачку!)

ЦРТА И ЦРТИЦА

 Црта је типично реченични знак и служи за раздвајање. Често може замењивати

зарез или двотачку (обрнуто не важи!)

И го и бос и опет му – зима.

 Цртица је знак унутар речи: ку-ћа, кућ-а, кућ-ица, спомен-дом

 Црта и цртица: хоћеш-нећеш, иди ми – дођи ми
 Примакнута црта – служи за спајање: Пут Суботица-Београд-Ниш (али: пут
Београд — Нови Сад)
Кант-Лапласова теорија
рат 1941-1945; али: рат 6. IV 1941. – 9. V 1945.

ТАЧКА И ЗАРЕЗ

 „Раздвојни знак изразитији од зареза, а слабији од тачке.“

 Означава паузу испред које се тон спушта.
 Овим знаком се завршава сегмент који би могао чинити завршену реченицу.
 Уместо тачке и зареза увек би могла стајати и тачка, али тачком и зарезом се
истиче да је смисаона веза између сегмената тешња.
 Обично се може заменити цртом (мада је тада ефекат мало другачији).

Тражећи плод са семенкама, папагај почне да откида листове, али не наилази ни на

један плод; тада се „наљути“ и напусти брање.
Антемије је заједно с Исидором из Милета подигао нови храм Свете Софије; наиме,
стара богомоља претходно је изгорела у пожару.
Они мисле да земља (Геа) овим необичним шарама људима жели нешто да поручи;
људи се пак на те поруке оглушују.