Mr RADMILA KOVACEVIC-KUSTRIMOVIC asistent KLAUZULA REBUS SIC STANTIBUS PREMA ZAKONU O OBLIGACIONIM ODNOSIMA Revizija ugovora zbog promenjenih okolnosti spada u red onih molobrojnih zakonodavnih reSenja koja u dobroj meri odstupaju od veé postojecih. Odredbe o promenjenim okolnostima bile su sadrzane u Opstim uzansama za promet robom, donetim 1954. godine, koje su inaée, na veoma moderan natin regulisale ovaj pravni institut. Isto ta- ko, moramo ista¢i da je sudska praksa veoma uspeSno prilagodavala ugovore novonastalim situacijama, ne anuliraju¢i princip vernosti ugo- voru. Pravna teorija je klauzuli rebus sic stantibus dala mesto principa koji treba da obuva pravitnost u ugovornim odnosima, ali i sigurnost i poverenje u pravni promet. Prema uzansi 55 izmena i raskid ugovora zbog promenjenih okol- nosti se mogu zahtevati ,,ako bi zbog izvanrednih dogadaja, koji se nisu mogli predvideti u vreme zakljuéivanja ugovora, ispunjenje obaveze za jednu_stranku postalo preterano oteZano, ili bi joj nanelo veliki gubi- tak”. Iz ovoga proizilazi da su uzanse stavljale akcenat na prirodu okol- nosti koje remete ugovorni mehanizam; od njih se zahteva da su ,,iz- vanredni” i ,,nepredvidljivi’. Tek kasnije se govori o dejstvu promenje- nih okolnosti na ugovor. Zakon o obligacionim odnosima (u daljem tekstu Zakon) u odred- bama él. 133—136 najpre govori o uticaju koji promenjene okolnosti vrSe na izvrSenje ugovorne obaveze, a posredno o tome kakve su to okolnosti, Pored toga, odredbe kojima se reguli’e revizija ugovora su ve- oma Siroke, op8te, sa nizom pojmova koji treba da budu ispunjeni su- dom vrednosti u svakom konkretnom sluéaju. To se vidi ve¢ iz él. 133 Zakona koji glasi: Ako posle zakljuéenja ugovora nastupe okolnosti koje oteZavaju ispunjenje obaveze jedne strane, ili ako se zbog njih ne moie ostvariti svrha ugovora, a u jednom i drugom sluéaju u toj meri da je otigledno da ugovor vise ne odgovara oé¢ekivanjima ugovornih strana i da bi po opStem miljenju bilo nepraviéno odrZati ga na snazi takav kakav je, strana kojoj je otezano ispunjenje obaveze, odnosno strana koja zbog promenjenih okolnosti ne moze ostvariti svrhu ugo- vora, moze zahtevati da se ugovor raskine”. U citiranom élanu nailazi- mo na veliki broj takozvanih pravnih standarda ili generalnih klauzula, kao Sto su: otezano ispunjenje, svrha ugovora, ugovor ne odgovara oée- _ kivanjima strana ugovornica, opSte miSljenje, nepravi¢an itd... Sigur- no je, da upotreba ovakvih pojmova omogu¢ava zakonodaveu da jed- nom odredbom obuhvati veliku razli¢itost Zivotnih situacija. Medutim, ovakvi pojmovi se mogu koristiti samo u odredenoj meri. Prekoraée- 19 Zoornik radova Pravnog fakulteta 289nje mere moze voditi u sudenje bez kriterijuma, u razligite odluke za sligne situacije i sudenje po oseéanjima, a ne po zakonu. ‘Mi Gemo pokuSati da ukazemo na ‘razlike koje postoje izmedu sta- rog i novog resenja, kako bi omogucili sudovima lak8e snalazenje pri- likom ocene da li dozvoliti reviziju ugovora ili ne. Takode je interesan- ino pitanje na kom pravnom osnovu sud treba da temelji svoju odluku o prihvaéenom zahtevu za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti. * * * Pre nego 8to predemo na samu analizu odredaba koje reguli8u re- viziju ugovora zbog promenjenih okolnosti do kojih dolazi posle zaklju- éenja ugovora, osvrnuéemo se na neka pitanja koja nam pomazu da saznamo su&tinu i svrhu ovog instituta. U samom potetku razvoja ugovornog prava ugovorna obaveza je bila apsolutna i bezuslovna. Ugovorna strane su bile duzne da ugovor izvr’e u svemu onako kako su se dogovorile. To je znatilo potpuno os- tvarenje vrhovnog principa u ugovornim odnosima, sigurnost i povere- nje u pravni promet. Koliki je znaéaj ovog natela vidi se po tome Sto se stepenom njegovog ostvarénja meri vrednost celokupnog pravnog po- retka, Sva druga naéela u pravu moraju se tako ostvarivati da ne ugro- ze ovaj vrhovni princip. $ druge strane ugovor je dru8tveni odnos, pa prema tome podlozan promenama. Zato se veoma rano ustupa pred okolnostima koje éine ,,vi8u silu” i du%nik se oslobada odgovornosii za svoju obavezu kada ona postane nemoguéa usled ovih okolnosti. Tu dile- ma nije bilo. Medutim, neke okolnosti koje nastupe posle zakljuéenja pravnog posla ne moraju da gine izvrgenje ugovorne obaveze nemogu- im, ali je njeno izvrSenje za jednu stranu postalo te’ko, tako da se od nje zahteva vanredan napor za koji nije kriva, niti ga je mogla otekiva- . Zbog toga je jo8 od postglosatora poznata klauzula ,,Omnis conven- tio interpretatur rebus sic stantibus” po kojoj svaka strana koja zbog kasnije nastalih okolnosti zapadne u te’ku ekonomsku situaciju moze zahtevati reviziju, jer, se novo stanje ne sla%e sa postojecim stanjem stvari (rebus sic stantibus) na osnova koga je ona formirala svoju vo- lju kad je pristupila zakljuéenju pravnog posla. Devetnaesti vek i kodifikacije koje se donose u to-vreme svode znaéaj ove klauzule na pojedinaéno pravilo. Medutim, nagle ekonomske promene u istome tom veku dovele su ponovo do Sire promene ove kla- uzule, kako bi se izbegla mnoga finansijska uni8tenja. Srpski gradanski zakonik, Op&ti imovinski zakonik za Crnu Goru, kao ni Austrijski gradanski zakonik nisu dopu8tali primenu klauzule re- bus sic stantibus u formi op&teg pravila. Ona se mogla primeniti samo u zakonom predvidenim sluéajevima. Osnovni razlog je bio u intenciji da se saéuva naéelo autonomije volje i sigurnost pravnog prometa. Za dana8nje gradansko pravo primena klauzule rebus sic stanti- bus je sasvim prihvatljiva i ,,to ne samo s obzirom na potrebu zaStite opravdanih interesa pojedinaca i za8titu poverenja u poStenje i sigur- nost pravnog prometa, vec i iz éisto pravno logitke postavke, da se za valjanost pravnih poslova, traZi i postojanje prave i saglasne volje kon- 290trahenata, kao jednog najesencijalnijeg elementa, sastojka svakog prav- nog posla”.) U uslovima socijalistitke robne proizvodnje, institut prome- njenih okonlosti pravno izrazava ,ekonomski zakon vrednosti u_svom pozitivnom delovanju, a time i princip zarade prema radu i ulozenom trudu’”2) S druge strane ugovor i dalje ostaje nuzan pravni oblik kroz koji se odvija celokupni pravni promet. Jedan broj ugovora se, u naj- novijoj koncepciji udruzenog rada, javija u funkciji izvrSenja, tj. ko- kretizacije obaveza preuzetih samoupravnim sporazumima. (Vidi él. 118 st. 1 Zakona). U takvim uslovima princip vernosti ugovoru se mora po- Stovati samo donde dok se njime ostvaruju interesi strana ugovornica (dotle je i pacta sund servanda na njihovoj strani) pa prema tome i svrha ugovora kao pravnog instrumenta. Onoga momenta kada zbog iz- vesnih okolnosti jedna stranka u ugovoru bude stavljena u neoéekivano teZak polozaj ni dru&tvo vise ne moze da stane iza takvog ugovora i mora dozvoliti njegovu korekciju. Osnovne pretpostavke za raskid ili izmenu ugovora zbog promenjenih okolnosti Uslovi ili pretpostavke neophodne za reviziju ugovora zbog pro- menjenih okolnosti, tj. primenu él. 133 Zakona mogu se podeliti u tri grupe. Jedna grupa okolnosti tite se samog ugovora kao takvog, njego- ve pravne prirode. U drugu grupu dolaze pretpostavke koje se ti¢u okolnosti koje jednom zakljuéeni ugovor dovode u pitanje. Najzad, jedna grupa uslova tite se izvesnih okolnosti vezanih za strane ugovor- nice. Razume se, ova podela je uslovna i nosi nedostatke koje sve kla- sifikacije u pravu, uop8te imaju. Sigurno je, da je te’ko zamisliti ugo- vor bez ugovornih strana, ali ova podela omogucava sistematsku ana- lizu elemenata koji cine ovaj pravni institut. I 1. Raskid ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti moze se zahtevati samo ako se radi o dvostrano obavezujucem ugovoru i tako- zvanom ,,,trajnom” ugovoru, tj. ugovoru koji se ne iscrpljuje izvrsenjem duZnikove obaveze u jednom trenutku. Dvostrano obavezujuci ugovor je takav ugovor u kome svaka stra- na preuzima obavezu na éinidbu jer se i druga prema njoj obavezuje na protivéinidbu. To su uzajamni ili sinalagmatiéki ugovori. Medusobna za- visnost tinidbe i protivéinidbe je kod ovh ugovora ofuvana od momen- ta nastanka pa sve do njihove realizacije. Otuda mnogobrojne odredbe reguligu situacije kada jedna strana iz ugovora ne ispuni svoju obavezu ili je izvr8i suprotno od ugovorenog.. Z: tev za reviziju ugovora proiz’ lazi iz éinjenice da je nakon zakljuéenja ugovora, zbog promenjenih +) Dr Boris Vizner — Dr. Vladimir Kapor — Dr Slavko Cari¢: Ugovori gra- danskog i privrednog prava, Rijeka 1971, str. 47. ph Dr Vrleta Krulj: Promenjene okolnosti i ugovoria odgovornost, Bgd, 1967 str. 124, 19% 291okolnosti doSlo do poremeéaja u funkcionalnoj vezi izmedu cinidbe 1 protiv Cinidbe, a da za to nisu krive strane ugovornice. U dostrano obavezujuéem ugovoru svaka strana ugovornica vidi zadovoljenje nekog svog interesa. ,,Cilj ugovora jeste u zadovoljenju pra- va na Ginidbu druge strane”.’) To jest cilj ugovora posmatrano sa sta- novi8ta strana ugovornica, ili tzv. ,,subjektivni cilj ugovora”. U tome Sto svaka strana vidi u Ginidbi koju joj duguje druga strana zadovolje- nje svog interesa, izrazena je tzv. subjektivna ekvivalencija”.’) Presta- cije ugovornih strana ne moraju biti objektivno ekvivalentne da bi na- stao ugovor. Dovoljna procena samih stranaka da je ono Sto daje jed- nako onome Sto prima. ,,Subjektivna ekvivalencija” u dvostrano obave- zujuéim ugovorima omoguéena je naéelom autonomije volje.-Otuda na- ru8avanje ove ekvivalencije pravo ne ostavlja bez posledica, veé omo- guéava stranci na éiju je St éena, da traZi da se ugovor prilagodi novonastaloj situaciji kako bi ona njime zadovoljila svoje in- terese zbog kojih je inaée, pristupila zakljuéenju jednog ugovora. To se Ppostize zahtevom za reviziju ugovora zbog promenjenih okolnosti, ,,ako se zbog njih moée ostvariti svrha ugovora”. Idejom otpadanja svrhe ugovora ili ,,privatni interes strana ugovornica”. Objektivna ekvivalencija 0 kojoj pravo takode vodi raéuna &titi se drugim pravnim instrmentima: kod naknade &tete u novcu, prekomer- nog oStecenja, neosnovanog oboga¢enja i dr. Razume se, ona je dosla do izrazaja i u odredbama o raskidanju ili izmeni ugovora za sluéaj da posle zakljuéenja ugovora dode do promene okolnosti u meri da izvr& nje obaveza za jednu stranku postane, bez njene krivice, oteZano. O to- me u kojoj je meri respektovana_,subjektivna ili objektivna ekvivalen- cija kon klauzule rebus sic stantibus prema Zakonu 0 obligacionim od- nosima govoricemo neSto kasni 2. Zakon u odredbama él. 133 ne govori ni§ta o vrsti ugovora na koje se moze primeniti klauzula rebus sic stantibus, a to je sluéaj i sa Uzansama. Smatra se, da se to vi8e manje, podrazumeva, a da je stvar pravne teorije da odredi vrstu ugovora koji se mogu revidirati®.) Promenjene okolnosti mogu uticati samo na one ugovore, kod ko- jih postoji izvesna vremenska distanca izmedu trenutka zakljuéenja i trenutka izvrSenja ugovora. Cini nam se, da se za takve ugovore ne bi mogao upotrebiti termin ,,dugotrajni ugovori” ili ,,trajni”, pogotovu Sto u pogledu ove Klasifikacije ne postoji jedinstveno mi8ljenje. Du- gotrajni ugovori mogu biti ugovori koji traju u duzem vremenskom pe- riodu, pri éemu nije bitan uticaj vremena na ugovor, ili bolje re¢i gde je vreme samo prostor u kome postoji ugovorni odnos, a ne i njegov waktivni” faktor. Takvi su ugovori sa sukcesivnim isporukama ili ugo- vori sa odlozenom jednokratnom isporukom. Medutim, dugotrajni st i ugovori koji traju u duzem vremenskom periodu i vreme utiée na njih tako to pove¢ava du%nikovu obavezu. (zakup, posluga, ostava, dozivot- no izdrZavanje) Klauzula rebus sic stantibus moze se primeniti i-na ») Dr Jakov Radisié 4 Isto — str. 140, 4) Ttalijanski gradanski zakonik od 1942, godine u él. 1467 pominje ugovore Gije su ispunienje sastoji u neprekidnim ili sukcesivnim isporukama ili Gije je izvréenje odlozeno, 292 Obligaciono pravo, Ni8, oktobar 1976, (skripta) str. 140.jednu i druge i ako su po nekim teoretiéarima, ugoveri na koje vrémé ne utiée aktivno, kratkotrajni ugovori.‘) Zbog toga treba izbe¢i strogo od- redivanje vrste ugovora (s obzirom na vreme) na koje se moze prime- niti institut promenljivih okolnosti, ve¢ se zadrzati na konstataciji da su to oni ugovori kod kojih se vreme realizacije ne poklapa sa momen- tom zakljuéenja ugovora, i to tako da vremenski inteval izmedu njih omoguaéva dejstvo promenljivih okolnosti na sam ugovor. 3. Ugovor koji se moze revidirati shodno él. 133 Zakona nije zbog promenijivih okolnosti potpuno onemoguéen. To znati da se ne radi o nemoguénosti izvrsenja ugovorne obaveze ve samo o tome da je usled promenjenih okolnosti, izvrsenje ugovorne obaveze za jednu stranu po- stalo oteZano. Zakon zahteva da je ugovor i pored promenljivih okolno- sti objektivno i subjektivno mogué — izvr8iv. To jasno ukazuje na inten- ciju zakonodavca, a to je sluéaj i sa Op8tim uzansama za promet ro- bom, da institut nemogu¢nosti izvrsenja ugovara odvoji od situacije kad je izvrSenje ugovora samo oteZano. Zakon je na taj natin samo prihva- tio stav izrazen u naSoj pravnoj doktrini i sudskoj praksi. Institut nemoguc¢nosti ispunjenja ugovora je veoma star i predstav- lja prvi udarac apsolutnoj i ugovornoj obavezi. On je Siroko prihva- éen veé od prvih dana. To je razumljivo ako se ima u vidu da bi prih- vatanje odgovornosti za neispunjenje obaveze iz ugovora usled nemogu- Gnosti znaéilo grubu povredu ideje pravitnosti. Razdvajanje nemogué- nosti ispunjenja (él. 137 Zakona) od instituta oteZanog ispunjenja zbog promenjenih okolnosti ima teorijski i praktitni znaéaj. Neskrivijenja nemoguénost izvr’enja ugovora zbog uzajamne zavisnosti ugovornih obaveza, povlaéi ga’enje obaveze druge strane. Pored toga,, neiskrivlje- na nemoguénost najéeSée podrazumeva stvarnu, fizitku nemoguénost, a ne nemoguénost koja je to sa stanovi8ta svrsishodnosti ugovora. Poj- mom nemoguénosti izvrsenja moze se obuhvatiti i otezano ispunjenje pod uslovom da se pojamne moguénosti shvate veoma Siroko. To bi medutim, nosilo u sebi opasnost od oslabljenja na nedovoljno évrste kriterijume, a to bi ugrozilo naéelo pravne sigurnosti. S druge strane, neki zakonici ne poznaju institut nemoguénosti, veé govore o oslobodenju od odgovornosti duznika za neizvr8enje oba- veza do koga je do8lo i pored pa%nje i brizljivosti koju je on primenio. (paragrafi 320—327, BGB). To znati da nemoguénost po Nematkom gradanskom zakoniku obuhvata apsolutnu nemoguénost, ali i nemo- guénost usled velikih te8koca u ispunjenju obaveza. Medutim, nematka sudska praksa se prilikom revizije ugovora ne poziva na ovaj élan BGB, veé na parag. 242 po kome je du%nik obavezan da Ginidbu izvrsi onako kako to poStenje i savesnost, s obzirom na shvatanje saobraéaja_ zahte- va. Jednoobrazni zakon o medunarodnoj prodaji telesnih pokretnih stva- ri u G. 74 govori o oslobodenju od orgovornosti za neizvrsenje koje je rezultat ,,okolnosti koje, prema nameri strana ugovornica u vreme za- Kljugenja ugovora, ona nije bila duzni ni da uzme u obzir, ni da izbe- gne ili savlada”. Smatramo da su nemogucnosti izvrSenja i otezano ispunjenje ugo- vorne obaveze zbog promenjenih okolnosti dva razli¢ita instituta, koje ®) Dr Jakov Radi8ic: cit. delo str. 158. 293treba posebno regulisati. Nemoguénost izvrSenja kao Sto smo rekli ima za posledicu to da ugovorna strana vise ne moze izvrSiti svoju obavezu. To su najéese slutajevi_,fizitke propasti individualne, nezamenljive stvari usled slutaja ili delovanja vise sile, ali se moze odnositi i na pra- vnu nemoguénost, ili bolje reéeno nedopustivost ispunjenja ugovorne obaveze, u sluéaju stavljanja stvari izvan prometa (extra commercium), zatim eksproprijacija, konfiskacija i sliéno”.’) U ovakvim slutajevima dvostrano obavezujuci ugovor redovno prestaje ne sukobljavajuci se sa natéelom pacta sund servanda. . Pravo na izmenu ugovora priznaje se sasvim izuzetno, ako se radi o nastupanju okolnosti koje izazivaju ,nepodnosljiv” poremedaj izmedu &inidbe i protivéinidbe, ili prouzrokuju tako radikalne promene da bi bilo suprotno volji stranaka insistirati na njegovom izvrSenju. Izuzet- na primena ‘ovog instituta opravdava njegovu svrhu i utoliko je u skla- du sa naéelom pacta sund servanda. IL 1. Promenjene okolnosti zbog kojih se tradi revizija ugovora mo- ra da budu takve da otezavaju ispunjenje obaveze jedne strane. (Cl. 133, st. 1), Zakon o obligacionim odnosima ne kaze ni8ta.o tome koliko tre- ba da bude ote%ano izvréenje duznikove obaveze da bi se zbog toga mogla traziti revizija ugovora. Po uzansi 55 ispunjenje obaveze za jed- nu stranku treba da je ,,preterano oteZano”. Otuda sudovi nisu dozvo- ljavali raskid ugovora njegovu izmenu ako su izvanredni i nepred- vidljivi dogadaji, nastupili posle zakljuéenja ugovora, samo neznatno uticali na izvrSenje ugovorne obaveze.‘) Dopustiti reviziju ugovora zbog neznatnih poreme¢aja u ugovoru znatilo bi neopravdano odstupanje od naéela poStovanja ugovora. Neznatno oteZavanje izvr8enja ugovorne oba- veze spada u normalan poslovni rizik sa kojim svaka stranka mora da ratuna kad pristupa zakljuéenju ugovora. Ona ne mora da snosi samo naj rizik koji isuvi8e premaSa razumna predvidanja u vreme zakljuée- nja ugovora zbog éega bi bilo nepraviéno takav rizik prevaliti na teret jedne strane ugovornice. Nijedan pravni poredak, koji inaée usvaja teoriju promenljivih okolnosti nije precizno odredio velitinu gubitka koji bi bio osnov za primenu klauzule rebus sic stantibus. Jedno je ipak sigurno. Svaki pore- meéaj objektivne ekvivalentnosti izmedu ugovornih davanja ne oprav- dava reviziju ugovora. Ugovorna veza se moze olabaviti samo izuzetno, a to znaéi kada se radi o grubom poremecaju izmedu Cinidbe i protiv- Ginidbe. Kad postoji grubi poremeéaji, ili teSka nesrazmera izmedu G- nidbe i protivinidbe nije te’ko utvrditi u svakom konkretnom sluéaju. Pored toga, u svim odredbama koje reguli8u ovo pitanje predvideni su i dopunski keri erijumi na koje se sudovi mogu osloniti prilikom odluéi- vanja 0 reviziji ugovora. _. 2, Dr Boris Vizner: Komentar Zakona 0 obaveznim (obligacionim) odno- sima, Knjiga I, Cl. 1157, Zagreb 1978. godina, str. 547. = ‘) Vidi presudu Viseg privrednog suda, NR. Hrvatska, Sl. 107/5 od 11. III 2944. Strana ugovornica mofe zahtevati reviziju ugovora ako zbog promenjenih okolnosti ispunjenja ugovora nije narotito otezano, ali se Ostvarenjem ugovora ne moie ostvariti svrha ugovora. Ovom odredbom zakonodavac uvazava tzv. subjektivnu ekvivalenciju ugovora izrazava- juci ideju da je neopravdano cilj ugovora svoditi samo na odrzanje ekvivalentnosti izmedu Cinidbe i protivéinidbe. Tatno je, da su stranke najée8¢e zainteresovane da u dvostrano obavezujucem ugovoru za ono Sto su dale dobiju ekvivalentnu _vrednost. Zakon je imajuci to u vidu, institutom prekomernog o&teéenja (CI. 139) ili zabranom zelenaSkih ugo- vora (Cl. 141) i dr. maksimalno zaStitio strane ugovornice od nesrazme- re prestacija. Medutim, svrha ugovora za jednu stranku ne mora da se sastoji u_jednakom primanju. Ona moze biti zainteresovana za neke druge efekte ugovornog odnosa. Otuda, ako zbog promenjenih okolno- sti ne dode do njihovog ostvarenja, stranka moze zahtevati reviziju_ugo- vora. Cilj ugovora procenjuje se, dakle, subjektivno-objektivno. Na to upuéuju dopunski kriterijumi na koje zakonodavac ukazuje. Cilj_ugo- vora je otpao ako se nisu ostvarila o¢ekivanja strana ugovornica ili ako su izostali rezultati koji se, s obzirom na prirodu posla, na poslovni odnos izmedu strana ugovornica, obigaje koji va%e u prometu, otekuju. Otpadanje svrhe ugovora je novina u na’em zakonodavstvu koja je u nekoliko pomerila teZi8te teorije promenjenih okolnosti iz isto obje- ktivne sfere (ugovor se moze revidirati ako je ispunjenje ugovorne oba- veze za jednu stranu postalo preterano te&ko ili joj nanosi velike gubit- ke) u subjektivmu sferu ugovora. Sigurno je, da ée to od sudije zahte- vati velike napore posto u svakom konkretnom sluéaju mora da iznala- zi cilj ugovora i dai je on usled promenjenih okolnosti doveden u pitanje. Zato su Cl. 133 Zakona predvidena joS dva dopunska uslova ko- ji moraju biti ispunjeni kumulativno. a) Promenjene okolnosti mora da oteZavaju ispunjenje ugovorne obaveze ili da utiéu na cilj ugovora u toj meri da je otigledno da ugo- vor viSe ne odgovara otekivanju ugovornih strana, i; b) da je uticaj promenljivih okolaosti na ugovor takav da bi ,,po opgtem misljenju bilo nepraviéno odrzati ga na snazi takav kakav je”. Veé smo istakli da stepen ugovornice ugovorom Zele da zadovolje neki svoj interes. Otekivanja stranaka motivisu zakljuéenje nekog ugo- vora. Ona su kod izvesnih ugovora veoma bliska, ¢ak identi¢na sa sa- dréajem (ugovor o delu), dok su kod drugih, recimo ugovora o kupopro- daji ona udaljenija od sadr’aja. Otigledno je da su oéekivanja strana- ka iz jednog ugovornog odnosa subjektivna kategorija, koja je omogu- éena hatelom autonomije volje. PoStujuci ,pojedincu garantovanu slo- bodnu sferu u kojoj on po svojoj volji moze da ude u najraznovrsnija prava i obaveze”;) Zakon je dozvolio reviziju ugovora kad je ispunje- nje ugovora otezano, ili se ne move ostvariti svrha ugovora, tako da su oéekivanja ugovornih strana izneverena. Pretpostavljena volja stranaka se moze utvrdivati na osnovu raznih okolnosti vezanih za ugovor od momenta njegovog zakljuéenja pa sve do njegovn realizacije. Problem % Dr Dragoljub Stojanovic: Tumagenje ugovora, referat za Simpozijum ,Ugovori u privredi i tumagenje ugovora prema ZOO, odrzanom 19 i 20. XI 4978, Mataruska Banja, str. 4. 295hastaje kada sud ne moje da izade ,,zajednitka otekivanja” stranaka, jer se ona maksimalno razilaze i ne mogu se uskladiti tako da jedna strana prihvati moguénost da se ugovor raskine, jer zbog promenjenih okolnosti on vise ne odgovara oéekivanjima druge stranke. Osnovno je pitanje da li dati prevagu pretpostavljenoj volji stranaka ili traziti re- Senja koja su praviéna, razumna itd. Prihvatiti ,otekivanja strana ugo- vornica” kao osnov revizije ugovora znati osloniti se na subjektivni kri- terijum koji bi, sam za sebe, bio nedovoljan, i ne bi doveo do praktié- nih rezultata. Strana koja bi bila pogodena revizijom ugovora bi u sva- ko doba mogla da istiée hiljade razloga u prilog shvatanju da prome- njene okolnosti nisu izneverile o¢ekivanja druge stranke i da to spada:u ,mormalan poslovni rizik”. Zato ni jedan pravni sistem koji je prih- vatio teoriju o promenjenim okolnostima ne prepuSta iskljucivo stran- kama da odluéuju da li Ge ugovor revidirati ili ne. Naprotiv, pravni poreci skoro svih zemalja pribegavaju objektivnim kriterijumima ima- juci u vidu Ginjenicu da ugovor nije samo instrument za ostvarenje in- teresa strana ugovornica veé i forma za ostvarenje dru&tvenih interesa. Budu¢i da je ugovor instrument objektivnog pravnog poretka to obje- ktivno pravo pretstavlja jo’ jednu od granica autonomije volja. ,,Stran- ke su duzne da slede u svom samoopredeljenju ovaj nadindividualni joredak...”.") Zato Zakon zahteva jo jedan dopunski uslov koji ta- ‘ode mora da bude ispunjen kumulativno ,da bi po opStem miSljenju bilo nepraviéno odréati na snazi ugovor takav kakav je”. Stranka kojoj je otezano ispunjenje odnosno koja zbog prome- njenih okolnosti ne moze ostvariti svrhuugovora dovoljno je zaSti¢ena, jer ne mora da dokazuje ne svrsishodnost ugovora, veé sud ispituje svrhu ugovora koju bi razumne osobe imale kad bi se nagle u identié- j si Naa dosadasnja sudska praksa morala je+da svoje od- iji ugovora naslanja na druga naéela kao Sto su natelo save- snosti i po&tenja i naéelo ekvivalentnosti prestacija. Nema sumnje, da se natelo savesnosti i po8tenja javlja kao vrhovni regulator ugovornih odnosa i da je revizija ugovora zbog promenjenih okolnosti neminovna posledica njegove realizacije. Cini nam se, zbog toga, da nema razloga da se u primeni klauzule rebus sic stantibus sudovi posredno oslanjaju na naéelo dobre vere, veé je neophodno da ono bude ugradeno u sistem pretpostavki potrebnih za reviziju ugovora. Odredba &. 133 Zakona je formulisana prema potrebama prakse i naéelo savesnosti i poStenja ugradila u mehanizam revzije ugovora. To je izrazeno zahtevom ,,da bi po opStem mi8ljenju bilo nepraviéno odrZati ugovor ,,takav kakav je”. Veé smo istakli da ,,objektivizacija u klauzuli rebus sic stantibus nije novina u pravnim poretcima i da sliéne ideje sadrée i zakonici dru- gih zemalja. Civilni zakon Nematke demokratske Republike od 1975. godine u parag. 78 dozvoljava izmenu ugovora ako su se okolnosti me. rodavne za njega toliko izmenilo da ,,prema stanju drustvenog razvit- ka i odnosa izmedu partnera, od jednog od njih se ispunjuje vise ne bi moglo traziti’”. Nematka sudska praksa je prihvatila Oertmann — ovu teoriju o otpadanju osnovice posla, ali kao opSiu ideju koja se mora primenjivati u skladu sa naéelom dobre vere iz parag. 242 i parag, 157. ., __) Dr. Dragoljub Stojanovié: Uvod u gradansko pravo, dopunski ‘materijal koji je prilagoden Zakonu o obligacionim odnosima, Ni8, 1978, str. 23. 296Osnov posia cine pretpostavke ugovornih stranaka o izvesnim okolnosti- ma pri Gijem postojanju se moze ostvariti njihova volja. Osnov posla ne ulazi u sadr#inu posla, ali je temelj na kome ugovor nastaje. Osnov posla je izostao ako su se okolnosti toliko promenile da se ne moze zahtevati od ugovorne stranke da snosi nepravitni rizik. Otigledno je, da je ova teorija mnogo uticala na nae zakonodavno reSenje iz tl. 133 Zakona, jer se za njihovu primenu zahteva da ugovor vise ne odgovara oétekivanjima stranaka. Razume se, nematka sudska praksa je osnov pravnog posla dovela u vezu sa naéelom savesnosti i po8tenja i revizi- ju dozvoljava samo uz sadejstvo oba ova kriterijuma. Medutim, postavlja se pitanje da li naéelo dobre vere pretstavlja dovoljnu objektivizaciju pretpostavki neophodnih za reviziju ugovora. Tako je naéelo dobre vere pravni standard ili opSta norma Cini nam se da primenjena na konkretni sluéaj postaje dovoljno odrediv kriterijum i dovoljno objektivan koji ne vreda ni natelo jednakosti gradana pred zakonom, a ni princip vernosti ugovoru. Zakonodavac je imajudi u vidu opstost ovog naéela u él. 135 naveo okolnosti znatajne za odluku suda prilikom odlugivanja da li dozvoliti reviziju ugovora ili ne. Naime, sud je du’an da prilikom raskidanja, odnosno, izmene ugovora narotito Vodi ratuna o svrsi ugovora, 0 uobiéajenom riziku kod ugovora odrede- ne vrste, o opstim interesima i interesima obeju stranaka. S druge strane naéelo svestranosti i po8tenja ne dopuSta naruSa- vanje ekvivalentnosti izmedu ¢inidbe i protivtinidbe ili natelo jednake vrédnosti uzajamnih davanja u dvostranim ugovorima. (él. 15 Zakona). Natelo jednake vrednosti uzajamnih davanja duboko je prozeto idejom praviénosti jer zahteva da ugovorne strane prilikom zakljucivanja dvo- strano obavezujucih ugovora postignu dogovor po kome ¢e za ono &to su duzne dati i uéiniti dobiti jednaku protivvrednost. Zato je sudija du- Zan da u svakom konkretnom sluéaju uporedi Ginidbu sa protivéinid- bom i da ustanovi u kojoj je meri poremedena srazmera izmedu njih. U praksi sudovi tako i postupaju. S druge strane natelo jednakog dava- nja ograniéava se naéelom pravitnosti jer se revizija ugovora moze za- htevati samo kad je ekvivalentnost tako poremecena_da je nedopustivo insistirati na odréanju takvog ugovora. Uzanse br. 55—59 su neposred- nije izrazile princip ekvivalentnosti jer su zahtevale da je ispunjenje ugo- vorne obaveze preterano oteZano i da stranci nanosi veliki gubitak. Za- kon je u prvi plan stavio ideju o pravitnom ugovoru koja u sebe uklju- éuje i naéelo jednakog davanja. Izvestan strah kod pravnih teoretitara pees iz saznanja da je ideja pravitnosti u él. 133 isuviSe Siroka da i mogla da se u praksi svede u objektivna merila pomocu kojih bi se odlugivalo 0 moguénosti korekcije ugovora. Medutim, princip ekviva- lentnosti je moguée ispitati kod svakog dvostrano obavezujuceg ugovo- ra, ako ugovorne strane na tome insistiraju. Kod klauzule rebus sic )stantibus odréanje srazmere u vrednosti izmedu éinidbe i protivtinidbe javlja se kao poslednji koncentriéni krug na koji se sud mo%e pozivati kod revizije ugovora. Stranka koja je verujuci u princip pacta sund servanda zakljuéila ugovor u kome su ispunjeni samo njeni interesi gubi bitku u sukobu sa objektivnim pravom ako ugovor nije shvatila kao mehanizam u kome i druga stranka ima svoje mesto. Ugovor je 297