Instrumenti naplate u medjunarodnom bankarstvu:

kreditno pismo i akreditiv

Seminarski rad

Student

Duko Ljuji, broj indeksa A2102/16

 Sadraj

UVOD ............................................................................................................................. 3

1. INSTRUMENTI NALATE U MEUNARODNOM BANKARSTVU ..................... 4

2. KREDITNO PISMO .................................................................................................... 5

2.1. Korisnik kreditnog pisma ............................................................................. 6

2.2. Vrste kreditnih pisama .................................................................................... 7

3. DOKUMENTARNI AKREDITIV ................................................................................. 8

3.1. Definisanje i istorija nastanka akreditiva ..................................................... 8

3.2. Osnovni principi funkcionisanja dokumentarnog akreditiva ....................... 10

3.3. Uesnici u akreditivnom poslovanju ........................................................... 11

3.4. Vrste dokumentarnog akreditiva .................................................................. 13

3.5. Standby akreditivi ........................................................................................ 16

3.6. Akreditivi sa odloenim plaanjem ............................................................. 17

3.7. Rokovi i naini plaanja u akreditivnom aranmanu .................................... 17

3.8. Dokumentarni akreditiv i izvoznik .................................................................18

3.9. Dokumentarni akreditiv i uvoznik ................................................................ 19

3.10. Akreditivna dokumenta .............................................................................. 20

ZAKLJUAK ................................................................................................................. 20

LITERATURA .............................................................................................................. 22
UVOD

Savremeni bankarski sistemi u svetu predstavljaju multiservisne finansijske institucije

usmerene ka formiranju adekvatnog finansijskog potencijala, koji pored osnovnih funkcija
obezbeuje kontigentefinansijskih usluga, strukturno efikasnu i racionalnu alokaciju kredita,
organizuje novane transfere i povezuje meunarodne finansijske sisteme. Prema tome, kvalitet
sistema meunarodnog bankarstva presvega zavisi od kvaliteta nacionalnih bankarskih sistema.

Platni promet sa inostranstvom obunvata sva plaanja i naplate u inostranstvu koje se

obavljaju posredstvom banaka. Poslovni odnosi izmeu domaih i inostranih partnera se javljaju
po osnovu robnih i nerobnih finansijskih odnosa u ekonomskim odnosima sa inostranstvom.

Meunarodni platni promet ima i svoje posebne karakteristike po kojima se razlikuje

odunutranjeg platnog prometa. Ta obeleja su:

prostorna udaljenost korisnika i nalogodavca u meunarodnom platnom prometu,

obavljanje meunarodnog platnog prometa uz posredovanje domaih i inostranih banaka,
razlike izmeu domaih i stranih zakonskih akata kojima se blie regulie
nainmeunarodnog plaanja,
primena, u okviru meunarodnog platnog prometa, razliitih novanih jedinica i slino.

U svetu danas postoje uglavnom etiri sistema meunarodnih plaanja. Svaki od njih
podeen je prema karakteru odnosnog valutnog sistema, stanju bilansu plaanja i privrednim
odnosima izmeuzemalja ugovornica. Ti sistemi su:

slobodno devizno plaanje ili konvertibilna plaanja koja su zasnovana na tekuim i

iro raunimakoje nae banke otvaraju kod inostranih banaka, svojih korespodenata, u
zemljama sa kojima je ovakavnain plaanja ugovoren. Ovaj nain plaanja ugovara se sa
zemljama koje imaju konvertibilnu valutu.Osnovna prednost sistema plaanja slobodnim
devizama jeste u tome to se sa takvom devizom,steenom u jednoj zemlji ne mora u toj
istoj zemlji obavljati kupovina, ve se slobodno moe upotrebitiza plaanje u nekoj treoj
zemlji.
meunarodni kliring karakterie to to se omoguuje da se meudravna plaanja
izvravajuu nacionalnim valutama. Mehanizam obrauna obavlja se na bazi prebijanja
meusobnih potraivanja, i to bez ostatka. Za normalno funkcionisanje kliringa od bitne
je vanosti da se plaanja izmeu zemalja po vrednosti poklapaju, jer inae bi dolo do
vremenskih neslaganja, zbog ega je naplata upuena naekanje redosleda, prema
priticanju uplata na zbirni raun. Kliring je glavni predstavnik bilateralnog privrednog
odnosa sa inostranstvom. Njegovi krupniji nedostaci su u tome to se potraivanja
steena u jednoj zemlji, ne mogu upotrebiti za plaanje u treoj zemlji, ve se moraju
upotrebiti tamo gde su nastala. Na taj nain kliring ograniava slobodu trgovanja,razbija
jedinstvo trita i utie na smanjenje obima razmene.
 kompenzacija sastoji se u razmeni vrednostiuvoza sa vrednou izvoza. Kod
kompenzacije, za razliku od kliringa, radi se o direktnom obraunu jednog uvoznog i
jednog izvoznog posla izmeu dva preduzea. Dakle, jedan izvoz se neposrednonaplauje
jednim uvozom na osnovu slobodne pogodbe izmeu subjekata, uz prethodnu
dozvoludeviznih organa. Kompenzacije su kod nas regulisane posebnim propisima.
grupni ili regionalni sistem plaanja njime se obuhvataju manje ili vee grupe zemalja,
meusobno geografski ili politikih povezanih. Osnova za ovaj sistem plaanja je jedna
zajednika valuta, uy multiratelarni platnisporazum. Takve vrste zemalja formiraju neku
vrstu viestrukog kliringa i dolaze do srednjeg reenjaizmeu bilateralnog plaanja i
opte konvertabilnosti. Njihove valute postaju transferabilne, to obezbeuje put ka
konvertabilnosti. Razlikujemo dve vrste regionalnih platnih sporazuma: jednu koja je
nastala na bazi politike pripadnosti i drugu koja je nastala na bazi ugovora.

1. INSTRUMENTI NALATE U MEUNARODNOM BANKARSTVU

Uporedo sa razvojem i porastom meunarodne trgovine i jaanjem njenog uticaja na

privrednetokove kako razvijenih zemalja, tako i zemalja u razvoju, pokazalo se da je potrebno
unaprediti sistem plaanja, unificirati instrumente plaanja i jednoobrazno tumaiti pravne
osnove njihovog izdavanja.

Problem instrumenata platnog prometa u sistemu meunarodnih plaanja javio se kada je

trgovina izgubila znaaj lokalne, pa i nacionalne razmene dobara i poela da istupa na strana
trita. U situaciji kada se kupac i prodavac nisu neposredno susretali, kada se zakljuivanje
kupoprodajnog ugovora, otpremanje robe i plaanje robe vie nije prostorno i vremenski
poklapalo, meunarodna trgovina je poela da dobija nove oblike, koji su se sve vie
usavravali; sa tim procesom su poeli dase razvijaju i usavravaju instrumenti plaanja. Time
se nametnula potreba da se koriste najadekvatnijeforme plaanja koja uesnicima u
meunarodnoj razmeni pruaju optimalnu garanciju za zatituinteresa i omoguavaju najbru
naplatu potraivanja. Prema uobiajenoj finansijskoj i bankarskoj praksi u meunarodnom
platnom prometu, najeese koriste sledei finansijski instrumenti:

1. Dokumentarni akreditiv
2. Doznake
3. ek
4. Menica
5. Bankarska garancija
6. Kreditno pismo
7. Kreditna karta
 2. KREDITNO PISMO

Kreditno pismo (lettre de credite, Kreditbrief) je posebna vrsta trgovake uputnice gde
dolazi do izdavanja iste u vezi sa bankarskim poslovima a istovremeno je i jedan oblik
akreditiva koji se javlja u anglo-amerikoj praksi.

Kreditno pismo se najee koristi za vreme putovanja u inostranstvo, i to bilo da su to

putovanja u poslovne ili turistike svrhe, a sve s ciljem da se na takvim putovanjima izbegnu ne
potrebni rizici, kao o su nestanak ili kraa novca.

Kreditno pismo sutinski predstavlja pismeni nalog banke upuen drugoj banci da u
odreenom vremenskom periodu i iznosu isplati korisniku kreditno pismo. U odnosu na doznake
kreditno pismo ima prednosti, pre svega u tome to je kod doznake potrebno unapred znati tanu
adresu korisnika.Takoe bilo bi potrebno da neko iz zemlje isplate nareuje ili da korisnik iz
inostranstva dostavlja svojoj domaoj banci pismene ili telegrafske naloge za isplate, to iziskuje
trokove i gubitak vremena.U odnosu na akreditiv, kreditno pismo prua pogodnosti time to ga
sam korisnik lino nosi i to kreditno pismo moe da se koristi i kod nekoliko banaka na
nekoliko razliitih mesta, i to ne samo u jednoj dravi ve i u vie drava.

Od dokumentarnog akreditiva se razlikuje po tome to je trgovako kreditno pismo

naslovljeno na ime korsnika akreditiva, a ne na banku i to se kao akreditivni uslov zahteva da se
podnese menica sa ostalim prateim dokumentima.

Izdavalac kreditnog pisma (asignant, banka adresant) daje nalog upueniku ( asignatu ,
banci adresatu) da se korisniku isprave (asignatoru, baninom klijentu) isplati odredjena
novana svota do odreenog iznosa tj. plafona kreditnog pisma.

Tako sa gledita bankarskih poslova, kreditno pismo predstavlja oblik obinog akreditiva.
Zbog iznetoga, esto se kreditno pismo mea i preplie ak i od izvesnih strunih lica sa linim
akreditivom. Meutim, osnovna je razlika u tome to kod linog akreditiva banka koja otvara
akreditiv alje isti akreditiv banci isplatiocu, dok se kod kreditnog pisma ono predaje samom
korisniku isprave na upotrebu.

Od dokumentarnog akreditiva se razlikuje po tome to je trgovako kreditno pismo

naslovljeno na ime korsnika akreditiva, a ne na banku i to se kao akreditivni uslov zahteva da se
podnese menica sa ostalim prateim dokumentima.

Kreditno pismo slui kao efikasno sredstvo za razmenu novca, poto se sa njim postie
efikasna isplata u novcu u mestu plaanja. Za kreditno pismo, njegovo izdavanje i upotrebu,
primenjuju se Jednoobrazna pravila i obiaji za dokumentarne akreditive, kao uniformna pravila
na meunarodnom planu, koja su usvojena od strane Meunarodne trgovinske komore u Parizu.
 Po pravilu izdavalac kreditnog pisma je banka ma da u nekim zemljama to moze biti i
trgovac.

2.1. Korisnik kreditnog pisma

Korisnik kreditnog pisma je neko pravno ili fiziko lice kojem se isplauje odreena
suma novca u nekom drugom mestu a esto i u drugoj drzavi. To se, najee, izvodi na nain da
banka izdaje kreditno pismo korisniku (klijentu) koji kod nje poseduje iro raun i koja banka
tom prilikom blokira deo sredstava sa njegovog iro rauna. To se moe postii i na drugi nain,
da se banci putem opte uplatnice doznai odreena suma novca koja slui kao pokrie za izdato
kreditno pismo.

Dakle, sa ovim kreditnim pismom moe biti dat nalog banci da ona izvri isplatu u
gotovom novcu ili da izvri prenos na iro raun korisnika kreditnog pisma. Kad se isplata vri
prenosom sredstava na iro raun korisnika kreditnog pisma, onda na istom stoji klauzula "vai
samo za obraun".

Iz napred navedenog, moe se zakljuiti da kod kreditnog pisma postoje dve vrste
odnosa. Prvi pravni odnos je izmeu izdavaoca pisma (asignanta) i banke (asignata)-upuenika i
drugi odnos izmeu izdavaoca pisma i korisnika pisma (asignatara). Takoe, izmeu banke
(asignata) i korisnika (asignatara), ne postoji nikakav neposredan pravni odnos ve banka
faktiki istupa samo kao punomonik, radi isplate koju je naloio izdavalac kreditnog pisma.

U sluaju da banka-asignat, isplati korisniku kreditnog pisma iznos u celini, onda ona
zadrava kreditno pismo, a u sluaju da ne isplati oznaenu sumu u celini, onda se svaka isplata
konstatuje na kreditnom pismu, a kreditno pismo vraa korisniku radi ponovne prezentacije na
isplatu, sve dok se tako ne dostigne "plafon" kreditnog pisma i pod uslovom da ne doe do
proteka roka za naplatu.

Dakle, tu je svakako bitno, da korisnik pisma do odreenog roka za naplatu, kreditno

pismo prezentira na naplatu, jer po proteku roka, ovakva isprava kao hartija od vrednosti moe
biti prejudicirana.

Kada doe do nestanka, oteenja ili unitenja kreditnog pisma nije predviena ustanova
amortizacije kreditnog pisma, ve se to pitanje reava na relaciji: banka-izdavalac pisma-korisnik
kreditnog pisma.

Pri nestanku kreditnog pisma, korisnik pisma je obavezan da odmah izvesti o tome
izdavaoca pisma koji zabranjuje banci asignatu isplatu kreditnog pisma. ak i ako bi se nestalo
kreditno pismo naknadno pronalo, banka-asignat u tom sluaju, ne moe da izvri isplatu
korisniku pisma, sve do onog momenta dok ne dobije poseban novi nalog za isplatu od strane
izdavaoca kreditnog pisma.

Domaa preduzea, druga pravna lica i fizika lica - vlasnici privatnih firmi mogu u
privrednom optenju sa inostranstvom primati strana kreditna pisma koja su naplativa u naoj
zemlji.

Tako se ovakva kreditna pisma vrlo esto mogu koristiti radi plaanja kupovne cene za
prodatu domau robu u inostranstvu ili radi plaanja izvrenih domaih usluga stranom
komitentu.

2.2. Vrste kreditnih pisama

Posebno kreditno pismo

Posebno kreditno pismo izdaje banka i ono se moe koristiti samo u jednoj inostranoj
banci.Banka izdavalac ove vrste kreditnog pisma u obavezi je da u trenutku njegovog izdavanja,
dakle u istovreme, odvojenim avizama, obavesti inostranu banku, dajui joj najvanije podatke
kao to su: imekorisnika, iznos, datum i broj kreditnog pisma.

Cirkularno kreditno pismo

Cirkularno kreditno pismo je takvo pismo koje banka po nalogu svog nalogodavca izdaje zavei
broj inostranih banaka u jednoj zemlji ili u nekoliko zemalja. Korespondenti kojima korisnik
cirkularnog pisma moe da se obrati mogu biti navedeni usamom slogu cirkularnog kreditnog
pisma, odnosno u posebnom spisku, ili u zasebnom pismu koje sasobom nosi korisnik
cirkularnog pisma.

Specijalno kreditno pismo

Specijalno kreditno pismo je onaj oblik kreditnog pisma gde je u originalnoj ispravi navedena
negocirajua banka i korisnik akreditiva moze dapodnosi dokumenta na honorisanje samo kod te
banke.

Kod kreditnih pisama postoje etiri elementa: nalogodavac, banka-izdavalac kreditnog

pisma, banka ili banke isplatioci kreditnog pisma, i korisnik koji moe biti samo fiziko lice.
Nalog za isplatu kreditnog pisma mora biti bezuslovan. Naznaeni iznos u kreditnom pismu
moe se isplaivati korisniku u manjim ili veim iznosima, medjutim vano je da se svaka isplata
od strane banke evidentira na poleini kreditnog pisma. Od primaoca naplaenog iznosa iz
kreditnog pisma zahteva se priznanica. Banka koja vri isplatu mora da proveri identitet
korisnika kreditnog pisma, kako ne bi isplatila neovlaenom licu.
 3. DOKUMENTARNI AKREDITIV

3.1. Definisanje i istorija nastanka akreditiva

Dokumentarni akreditiv prvi put je pravno reguliran pre Prvog svjetskog rata u
Engleskoj, a potom su pravila koja se primjenjuju na akreditiv utvrena i u amerikoj sudskoj
praksi. U Sjedinjenim Dravama, dokumentarni akreditiv je regularan propisima federalnih
jedinica. Ovi propisi se po pravilu zasnivaju na l. 5. Jednoobraznog trgovakog zakonika,
modifikovanog tako da odgovara potrebama odnosne jedinice. S obzirom na odredbe l. 5.
Zakonika, kao i njegove modifikovane verzije u federalnim jedinicama, prvenstveno sadre
dispozitivne odredbe, u praksi se ugovorne odredbe najee razlikuju od utvrenih dispozitivnih
pravila. Na meunarodnom planu, dokumentarni akreditiv je ureen Jednoobraznim pravilima i
obiajima za dokumentarni akreditiv (ovdje i dalje: Jednoobrazna pravila), izraenim od strane
Meunarodne trgovinske komore. Ova se Pravila izuzetno esto upotrebljavaju i sastavni su deo
gotovo svakog meunarodnog dokumentarnog akreditiva. Po svojoj pravnoj prirodi
Jednoobrazna pravila se smatraju kodifikovanim obiajima; stoga se ista primjenjuju na osnovu
izraene volje ugovornih strana, ili na osnovu uspostavljene trgovake prakse izmeu banaka. 1

Jednoobrazna prvila razlikuju tri vrste banaka kod izdavanja akreditiva:

1. akreditivnu banku,
2. avizirajuu banku i
3. konfirmirajuu banku

Akreditivna banka se obavezuje da e isplatiti akreditivnu sumu (najee akceptiranjem

menice koju je izdao prodavac i vukao na nju), ukoliko joj se prezentuju ozanaena dokumenta.

Avizirajua banka je po pravilu domaa banka koja obavetava korisnika akreditiva (po
pravilu prodavca) da je u njegovu korist otvoren akreditiv, ali prema korisniku ne preuzima
samostalnu obavezu isplate akreditivne sume. Ona je duna da pokae razumnu panju, da bi
proverila verodostojnost akreditiva, pre nego to je obavestila korisnika o otvorenom akreditivu,
ali osim toga nema druge obaveze. Avizirajua banka moe biti i u poziciji isplatne banke, s
obzirom da po prirodi stvari ima sedite u mestu prodavca, ali ni u tom sluaju prema korisniku
akreditiva ne preuzima samostalnu pravnu obavezu.

1
Preuzeto: Meunarodni trgovaki poslovi, Ralph H. Folsom, Michael Wallace Gordon, John A.Spanogle, Jr.,
Sarajevo 1999.
 Konfirmirajua banka prima akreditiv od akreditivne banke, i odgovarajuim upisom na
akreditivu preuzima prema korisniku samostalnu obavezu isplate akreditivne sume, ukoliko joj
se prezentuju podobna dokumenta.

Posao akreditiva se zasniva na dva naela, utvrena kako u Jednoobraznim pravilima,

tako i u l.5. Zakonika. Prvo je naelo samostalnosti posla akreditiva odugovora o prodaji u
kome je ugovoreno plaanje akreditivom (l.3. Prvila). Drugo naelo poslovanja dokumentima,
ne robom. Banka ispituje samo dokumenta, i to samo u pogledu utvrenih uslova, a nikada ne
ispituje robu, niti preuzima bilo kakve obaveze u pogledu kvaliteta i koliine robe (l.4. Pravila).
Naelo samostalnosti pravnog posla akreditiva u odnosu na ugovor o prodaji znai da kupac ne
moe uslovljavati obaveze koje akreditivna ili konfirmiraja banka ima prema prodavcu, sa
obrazloenjem da prodavac nije ispunio svoje obaveze iz ugovora o prodaji (l. 3(a) Pravila).
Meutim, obaveze koje su navedene banke preuzele prema prodavcu, mogu se u odreenim
sluajevima usloviti, na osnovu obavetenja kupca o nastupanju prevarenih radnji.

Dokumentarni akreditiv predstavlja obavezu banke da po prezentaciji dokumenta koji

potvruje preuzimanje robe u skladu sa uslovima akreditiva plati prodavcu robe ili usluga
odreen iznos uodredjenom roku.

Meunarodni dokumentarni akreditiv je nastao, razvio se i usavrio, prilagoavajuci se

promenama i potrebama poslovne prakse savremene meunarodne privrede. Ovaj instument
plaanjane osigurava samo finansijsko pokrie robno-uslunih transakcija nego se sve ee
upotrebljava kao instrument za finansiranje i refinansiranje kreditnih aranzmana.

Dokumentarni akreditiv je prihvaen i oblikovan prema interesima kako klijenata tako i

poslovne banke. To je kljuni razlog sto ovaj instrument plaanja prihvata gotovo
celokupnameunarodna privreda, usavravajuci ga prema svojim potrebama.

Radi unifikacije ovog instrumenta u sistemu plaanja sa inostranstvom, takav instrument

plaanja meunarodne trgovine uslovio je i odreena pravila koja je meunarodna poslovna
praksa kaonajzainteresovaniji inilac i potvrdila.

Nacionalna zakonodavstva pojedeninih zemalja dugo nisu regulisala pravila o primeni

dokumentarnog akreditiva. Jednoobrazna pravila i obiaje za dokumentarne akreditive objavila
je Meunarodna trgovinska komora u Parizu prvi put 1933.godine. Od tada su pravila vie puta
revidirana (1951, 1962, 1974 i 1983. godine). Jednoobrazna pravila svojim odredbama ne
obavezuju samo banke ve i komitente, koji im poveravaju na izvrenje plaanja ili naplate
putem dokumentarnih akreditiva. Takoe treba istaci da su dokumentarni akreditivi po svojoj
prirodi poslovi koji su odvojeni od kupoprodajnih ugovora, kao i da zainteresovane strane (banke
i komitenti) posluju samo dokumentima,a ne robom.

Obaveza akreditivne banke je odreena uslovima navedenim u operativnom

akreditivominstrumentu. Izvrenje akreditivne obaveze uslovljeno je prezentacijom akreditivnih
dokumenata, kao iispunjavanjem drugih propisanih uslova. Izuzetak od ove uslovljene
povezanosti i istovremenosti uispunjavanju akreditivne obaveze i predaje akreditivnih
dokumenata, uz ispunjenje ostalih predvienih uslova, predstavljaju akreditivi i sa odloenim
plaanjem i standby akreditivi.

3.2. Osnovni principi funkcionisanja dokumentarnog akreditiva

Osnovni principi na kojima se zasniva poslovanje dokumentarnim akreditivima definisani

su, ustvari, kroz dugogodinju praksu primene dokumentarnih akreditiva u meunarodnom
poslovanju. Naravno, i sama praksa je nametnula potrebu definisanja vrstih principa na kojima
se zasnivalo poslovanje dokumentarnim akreditivima i koji bi dokumentarni akreditiv definitivno
uvrstitli kao veoma i opte prihvaeno pouzdano sredstvo obezbjeenjA plaanja u
meunarodnim trgovinskim transakcijama. Tako su osnovni principi definisani Jednoobraznim
pravilima i obiajima za dokumentarne akreditive UCP 500, i kao takvi su opte prihvaeni.

Osnovni principi navedeni u Jednoobraznim pravilima jesu:

Princip samostalnosti i odvojenosti akreditivnog posla dokumentarni akreditivi su po

sutini svoje uloge u jednoj meunarodnom bankarstvu odvojeni od komercijalnih
transakcija iz kojih proizilaze, odnosno odvojeni su od kupoprodajnih i drugih ugovora
na kojima se te transakcije zasnivaju.
Princip samostalnosti i nezavisnosti poslova svaki odnos unutar akreditivnog posla
predstavlja samostalan pravni posao, izvoznik-korisnik akreditiva nema mogunost
koritenja ugovornih odnosa izmeu banaka uesnica u akreditivnom odnosu ili izmeu
nalogodavaca i akreditivne banke.
Princip poslovanja samo sa dokumentima a ne s robom - ovaj princip odnosi se na banke
uesnice u akrditivnom poslu. Obaveza banaka jeste da s panjom ispitaju autentinost
dokumenata i s panjom utvrde da li su oni svojim vanjskim izgledom u skladu sa
uslovima koje predvia akreditiv.
Princip neodgovornosti za kvalitet i kvantitet robe ovaj princip u osnovi proizilazi iz
principa poslovanja iskljuivo dokumentima. O ovome, naravno, posebu brigu moraju
voditi nalogodavac po akreditivu uvoznik, i njegov partner, izvoznik korisnik
akreditiva. Banke, naime, ne preuzimaju nikakvu odgovrnost u smislu opisa robe,
koliine, teine
3.3. Uesnici u akreditivnom poslovanju

U akreditivnom poslu se javljaju najmanje tri (obaveznih) uesnika:

1. nalogodavac (dunik),
2. akreditivna banka i
3. korisnik akreditiva (poverilac).

Kao korisnik akreditiva javlja se prodavac robe ili izvrilac usluge u iju korist se otvara
akreditiv. Kao korisnik akreditiva javlja se prodavac robe ili izvrilac usluge u iju korist se
otvara akreditiv. Akreditivna banka se javlja kao komisionar koji na osnovu naloga svog
komitenta otvara akreditiv u svoje ime, za raun komitenta, a u korist korisnika akreditiva.

Otvarajui akreditiv, akreditivna banka stupa u neposredne i pravno potpuno samostalne

odnose, s jedne strane, pream kupcu a sa druge strane prema prodavcu i prema tome za
akreditivnu banku proizilaze sledee obaveze:
prema kupcu, tj. nalogodavcu:
da akreditiv otvori blagovremeno tj. odmah po prijemu ispravnog naloga za otvaranje
akreditiva,
da akreditiv otvori tano prema primeljenim instrukcijama koje treba da budu potpune i
precizne,
prilikom korienja akreditiva da paljivo ispita dokumenta da bi utvrdila da li
odgovaraju akreditivnim uslovima,
da dokumenta dostavi kupcu ili da sa njima postupi prema dobijenim instrukcijama,
prema prodavcu, tj. korisniku:
da izvri plaanja, da akceptira ili negocira menice, u zavisnosti od naina realizacije
akreditiva samo ukoliko su ispunjeni akreditivni uslovi,
da se prilikom pregleda dokumenata pridrava samo uslova sadranih u njenom izvetaju
o otvaranju akreditiva.
 Izvetaj o otvaranju
Akreditivna banka
Negocirajua(korespoden
u domaoj zemlji tna) banka u inostranoj
zemlji

Nalog za otvaranje Aviziranje, konformiranje

akreditiva akreditiva

Kupoprodajni ugovor
Nalogodavac Korisnik akreditiva
akreditiva(kupac- (prodavac-izvoznik)
uvoznik)

Slika br. 1 Otvaranje dokumentarnog akreditiva2

Pored obaveznih transaktora u akreditivnom poslu mogu se pojaviti i druge (posrednike)

banke, ija je uloga nezaobilazna ukoliko se korisnik akreditiva nalazi u nekom drugom mestu,
pri emu banke mogu biti locirane u zemlji nalogodavca, korisnika, ili u treoj zemlji i to3:

avizirajua banka, koja obavetava korisnika akreditiva da je akreditiv otvoren u njegovu

korist, uz preciziranje uslova, ali bez ikakvih obaveza prema korisniku akreditiva.
potvrujua (konfirmirajua) banka je u stvari avizirajua banka koja prihvata samostalnu
obavezu da korisniku akreditiva omogui korienje akreditivnog iznosa,
isplatna banka ima ovlaenje akreditivne banke da kao njen agent isplati akreditivni
iznos, uz prethodni prijem i proveru pristiglih dokumenata,
negocirajua banka ima ovlaenja akreditivne banke da otkupi akreditivne menice.
Ovlaenje moe biti posebno, kada je samo jedna banka ovlaena za negociranje, ili
moe biti opte, kada se kao negocirajua banka moe javiti bilo koja banka. Regularan
nain za prestanak meunarodnog dokumentarnog akreditiva je kada se korisniku isplati
akreditivni iznos. Zatim, akreditiv prestaje sa protokom ugovorenog roka, to je

2
Bankarski menadzment, Vunjak, N., Kovaevi, Lj., Ekonomski fakultet Subotica, Subotica, 2009 str. 567.
3
Meunarodne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, str. 176-177, Staki, B. i Bara, S., 2008. godine
 predvieno u samom akreditivu. Prevremeno gaenje akreditiva moe biti predvieno od
strane nalogodavca u tano odreenim situacijama.

Plaanje akreditivom moe biti ugovoreno po vienju, odnosno po isporuci robe, ili na
odloeno na 30, 60, 90 i 120 dana. Najee se plaanje odlae od 30 do 90 dana, a kada
prodavac robu eli da po svak cenu proda u inostranstvu on onda nudi due rokove za plaanje.

3.4. Vrste dokumentarnog akreditiva

Razlikujemo sledee vrste dokumentarnog akreditiva:

(a) Nostro i loro akreditivi

Ova podela akreditiva je vezana za inicijativu uvoza i izvoza. Dokumentarni akreditiv

koji seotvara po nalogu domaeg kupca u korist inostranog prodavca naziva se nostro akreditiv, a
ako otvarainostrani kupac u korist domaeg prodavca naziva se loro akreditiv.

(b) Opozivi i neopozivi akreditivi

Prema vrstini obaveze koju preuzima akreditivna banka u odnosu na prodavca

izvoznikaakreditivi mogu biti opozivi i neopozivi. Prilikom davanja naloga za otvaranje
akreditiva uvoznik obavezno mora da naznai da li je akreditiv opoziv ili neopoziv, a ukolik se to
ne naznai smatra se da je akreditiv opoziv.

(c) Nepotvreni i potvreni akreditivi

Prema vrstini obaveze plaanja koju preuzima banka posrednik (avizirajua banka) u
odnosuna prodavca izvoznika, akreditivi su potvreni ili nepotvreni. Obaveza potvrujue
banke premakorisniku akreditiva je samostalna tj. nezavisna kako od pravnog odnosa izmeu
kupca i prodavca, takoi od pravnog odnosa izmeu akreditivne banke i same potvrujue banke.

(d) Prenosivi i neprenosivi akreditivi

Prenosivi akreditiv predstavlja akreditiv na osnovu koga njegov korisnik ima pravo da
zahtevaod banke koja treba da izvri plaanje, akceptiranje ili negociranje da akreditiv potpuno
ili deliminostavi na raspolaganje jednom ili nekolicini drugih korisnika. Ako u akreditivu nije
naznaeno da je akreditiv prenosiv, takav akreditiv se smatra neprenosivim. Prenosiv akreditiv se
veoma esto korisri u praksi, i to uglavnom kada prodavac izvoznik ne raspolae na skladitu
ugovorenim proizvodima ili novanim sredstvima za njihovu nabavku u zemlji.
 Kako se uslovi korienja akreditiva ne menjaju, inicijalni akreditiv mora jasno da
definie sve uslove pod kojima se prezentacija dokumentacije moe smatrati usklaenom.
Prethodno je veoma bitno sa stanovita percepiranog drugog korisnika. Kao primer se moe
navesti nalog za otvaranje inicijalnog akreditiva koji mora jasno da specificira neophodna
dokumenta. Ako se u njemu navede da je mesto utovara mesto ili magacin prvog korisnika, a
kada je drugi korisnik u drugoj zemlji, podneta dokumenta na naplatu nee biti usaglaena. Tada
e na otpremnim dokumentima stajati mesto utovara vezano za drugog korisnika (strana zemlja),
a ne kako je predvieno akreditivom. S toga, uvek se mora navesti mesto otpreme drugog
korisnika. S druge strane ako se kao INCOTERMS navede EXW to znai da se roba na
raspolaganje kupcu stavlja u prostorijama prodavca. Ukoliko se tada za magacin prodavca
navede magacin prvog korisnika, a drugi korisnik dostavi sopstvenu dokumentaciju ista nee biti
usaglaena. Dakle i INCOTERMSi se moraju prilagoditi parametrima drugog korisnika.

Prenosom akreditiva na drugog korisnika prenosi se obaveza na drugog korisnika da

isporui robu ili izvri uslugu za koju je otvoren akreditiv preduzeu po ijem nalogu je otvoren
akreditiv i istovremeno se na drugog korisnika prenosi pravo naplate istog.

Rokovi za podnoenje adekvatne dokumentacije se u okviru teksta prenetog akreditiva po

pravilu skrauju kako bi ostalo dovoljno vremena za zamenu dokumenata kod banke koja je
izvrila prenos. Tom prilikom kada drugi korisnik dostavi dokumenta, prvi korisnik zamenjuje
fakturu drugog korisnika svojom fakturom i po pregledu kompletne dokumentacije od strane
banke koja je izvrila prenos ista se dostavlja akreditivnoj banci. Po usaglaenoj prezentaciji
akreditivna banka plaa prvom korisniku a prvi korisnik deo pripadajuih sredstava prenosi
drugom korisniku. Ukoliko postoji sluaj da je prvi korisnik preduzee u Srbiji, a da je drugi
korisnik u inostranstvu, preduzee u Srbiji prima sredstva na devizni raun, a potom kao osnov
za prenos sredstava drugom korisniku u inostranstvu koristi ugovor, fakturu drugog korisnika
kao i instrukciju za raspored deviznog priliva.

(e) Jednokratni (obini) i rotativni (revolving) akreditivi

Jednokratni akreditivi se gase iscrpljenjem akreditivnog iznosa. U praksi se ee

otvaraju akreditivi koji slue za obavljanje niza unapred predvienih poslovnih transakcija
izmeu preduzeakoja su u stalnoj poslovnoj vezi, a bave se prodajom izvozom istih artikala. Za
obavljanje takvih transakcija otvaraju se rotativni ili revolving akreditivi. Oni se ne gase posle
iscpljenja akreditivnog iznosa, ve se njihov iznos vraa na prvobitnu visinu, sve dok zbir svih
izvrenih isplata ne dostigneo dreeni maksimum.

(f) Akreditivi domicilirani u zemlji ili inostranstvu

Domiciliranje akreditiva oznaava odreivanje mesta plaanja. Kada se isplata

akreditivnihdokumenata vri u zemlji domaeg uvoznika ili izvoznika, onda kaemo da je
akreditiv domiciliran uzemlji. Meutim kada se isplata akreditivnih dokumenata vri u zemlji
inostranog uvoznika iliizvoznika ili u nekoj treoj zemlji onda se kae da je domiciliran u
inostranstvu.

(g) Akceptni dokumentarni akreditiv

Akceptni dokumentarni akreditiv predstavlja akreditiv kod koga prodavac-izvoznik,

podnoseiodgovarajua dokumenta banci koja vri isplatu dokumenata, ne dobija akreditivom
ugovoreni iznos,nego banka akceptira menicu koju je vukao na nju. Ovakvu akceptiranu menicu
prodavac moe dratikod sebe sve do dospelosti, ali moe je i eskontovati pre njenog roka
dospevanja i tako ranije doi dovrednosti izvezene robe. Ova vrsta akreditiva se koristi najvie
kada se ugovori kupoprodaja na kredit.

(h) Pod akreditiv ili back-to-back akreditiv

Back-to-back akreditiv podrazumeva situaciju u kojoj priliv po jednom akreditivu

predstavlja pokrie za drugi akreditiv (plaanje po drugom). Ovakvi aranamani se rade samo sa
izuzetnim kompanijama jakog poslovnog ugleda ili pak sa kompanijama kod kojih ne postoji
bojazan da e doi do uruavanja poslovne saradnje. Naime, kod back-toback akreditiva naplata
po jednom akreditivu predstavlja osiguranje za plaanje po drugom. Ukoliko se banka ne naplati
po prvom (primljenom) akreditivu, a dobije uredna dokumenta po drugom (izdatom) akreditivu,
isti mora da se izmiri prema utvrenim uslovima. S toga, banka koja je izdala ovaj akreditiv i po
istom platila, moe da ima problem u naplati svojih potraivanja.

Prilikom izdavanja podakreditiva banke vode rauna da uslovi istoga ne odstupaju mnogo
od osnovnog akreditiva, jer se u suprotnom ulazi u sve vei rizik.

Prednosti back-to-back aranmana za klijenta su sledee:

1. Izdavanjem podakreditiva korisnik po prvom akreditivu uspeva da proda robu

koju nije ni posedovao ve ju je nabavio novom transakcijom u kojoj ga kreditira
banka izdajui, na njegov zahtev, podakreditiv.
2. Za razliku od prenosivog akreditiva, koji se moe preneti na novog korisnika
samo po izriitom ovlaenju inostranog kupca sadranom u uslovima akreditiva
(naznaka da je prenosiv), za izdavanje podakreditiva ne trai se njegova
saglasnost. U sluaju izdavanja podakreditiva, u pitanju je dogovor korisnika po
prvom akreditivu sa bankom koja e ga finansirati i po njegovom nalogu izdati
odreeni podakreditiv. U tom sluaju tzv. risk taker je prvi korisnik uz argumente
kvaliteta transakcije i njegovog odnosa sa nalogodavcem master akreditiva.

Rizici back-to-back aranmana za banku su sledei:

Zbog rizika transakcije, sva prava naplate po prvom akreditivu klijent ustupa banci koja treba da
ga finansira. S obzirom da izdavanjem podakreditiva banka ulazi u neopozivu obavezu plaanja
po podakreditivu u sluaju usklaene prezentacije, a bez obzira na naplatu po glavnom (master)
akreditivu (koji slui kao kolateral po transakciji), ovakva vrsta posla se smatra rizinijom za
banku. S toga, back-to-back akreditivi se izdaju samo kada strane u poslu uivaju opte
poverenje u trgovakom svetu ili kada nalogodavac po podakreditivu predstavlja veoma
bonitetnu kompaniju.

(i) Akreditiv sa crvenom klauzulom

Akreditiv sa crvenom klauzulom omoguuje korisniku akreditiva da bez dokumenata

moe, uvidu akontacije, dobiti potreban iznos sredstava. Ovaj vid akreditiva se koristi najvie na
Dalekomistoku. Kao nove vrste akreditiva u jednoobraznim pravilima i oboajima za
dokumentarne akreditive,revizijom pravila uvedeni su standby akreditivi i akreditiv sa odloenim
plaanjem.

3.5. Standby akreditivi

Standby akreditiv je novi pravni institut uvrten i sadran u redakciji jednoobraznih

pravila iobiaja za dokumentarne akreditive (revizija 1983.godine, u primeni od oktobra 1984
godine.) Oviakreditivi nastali su u praksi severnoamerikih banaka kao supstitucija za bankarske
garancije koje te banke izdaju, jer banke SAD nemaju ovlaenje ni prava da izdaju tzv.
bankarske garancije saobavezom plaanja na prvi zahtev. Izdavanje takvih garancija bi bilo
izvan granica njihovogovlaenja, predvidjenih u njihovim statutima.

Kod standby akreditiva banka se obavezuje da isplati odreeni iznos u sluaju

neivrenjadunikove obaveze iz osnovnog ugovora. Za razliku od klasinog dokumentarnog
akreditiva, kodstandby akreditiva uslov od kojeg zavisi ispunjavanje banine obaveze je u
neizvravanju obavezedunika iz osnovnog ugovora. Obaveza banke da isplati standby
akreditivnu obavezu dospeva umomentu kada korisnik prezentira banci svoju pismenu izjavu da
dunik iz osnovnog ugovora doodreenog roka nije ispunio svoju novanu obavezu iz osnovnog
ugovora.

Kod standby akreditiva nema ni robnih ni transportnih dokumenata o raspolaganju

robom.Standby akreditiv se ne koristi kao sredstvo za osiguranje izvrenja obaveze dunika iz
osnovnogugovora, nego kao sredstvo za osiguranje protiv rizika od neizvravanja obaveza
dunika iz osnovnogugovora, slino kao to je u sluaju bankarskih garancija sa obavezom
plaanja na prvi zahtev.

Razlikovanje standby akreditiva je veoma vano za one zemlje ije zakonodavstvo nije
zabranilo izdavanje bankarskih garancija sa obavezom plaanja na prvi poziv, ali je
administrativnim putem svojim komercijalnim bankama indirektno zabranilo izdavanje takvih
bankarskih garancija, na taj nainto se izdavanje takvih garancija ini zavisnim od dobijanja
deviznopravnih odobrenja.

3.6. Akreditivi sa odloenim plaanjem

Dokumentarni akreditivi sa odloenim plaanjem odavno su poznati u meunarodnoj

poslovnoj praksi. Ovi akreditivi su takoe obuhvaeni u Jednoobraznim pravilima i obiajima u
reviziji tih pravilaiz 1983.godine.Jedna od osnovnih karakteristika regulative ove vrste
dokumentarnog akreditiva je da seakreditivna obaveza banke i predaje akreditivnih dokumenata
istovremeno i da se akreditivnidokumenti ne mogu vremenski odvojiti od momenta izvrenja
akreditivne obaveze.Kod dokumentarnog akreditiva sa odloenim plaanjem akreditivna banka
ili druga ovlaena banka se obavezuje prema korisniku da e u odreeno vreme posle
prezentacije navedenih dokumenata u odreenom akreditivu, isplatiti navedeni iznos. Ovom
vrstom akreditiva se finansira nalogodavac ije plaanje treba da usledi u odreeno vreme posle
prezentacije dokumenata.

3.7. Rokovi i naini plaanja u akreditivnom aranmanu

Svaki akreditiv mora da sadri rok vanosti, poslednji datuma otpreme, kao i rok za
prezentaciju dokumenata i rok za plaanje.

Rok vanosti moe biti i uglavnom jeste najkasniji datum za podnoenje dokumenata
predvienih u akreditivu. Ukoliko se navede da se zahteva akreditiv sa rokom vanosti od npr.
dva meseca, smatrae se da taj rok tee od momenta otvaranja akreditiva, a ukoliko nije
ugovoreno drugaije.

Akreditiv mora da sadri informaciju u kom roku se moraju prezentovati transportna i

druga dokumenta. Ukoliko se to ne navede smatra se da je to rok od 21 dan nakon datuma
otpreme (datuma transportnog dokumenta). Ukoliko se dokumenta podnesu kasnije od tog roka
isplata se svakako dovodi u pitanje. Naravno, postoji mogunost da nalogodavac produi ovaj
rok. Ukoliko se zahteva akreditiv za nabavku nametaja za opremanje hotela, a ugovorni odnos
definie obavezu dobavljaa ne samo da isporui ve i da adekvatno montira nametaj, mora se
predvideti da li je 21 dan nakon otpreme dovoljan i sa stanovita izvetaja nadzornog organa o
adekvatnoj montai. Dakle, u tom roku roba mora fiziki da doe do kupca, ali i da se urade
naknadne radnje montae, kao i da sve pomenute radnje pokrije adekvatna dokumentacija. Ovo
je jo bitnije u sluajevima nabavke opreme visoke vrednosti koja zahteva visoku strunost kako
bi bila adekvatno instalirana u fabrici. Ukoliko ugovor predvidi instaliranje opreme kao
poslednju obavezu pred isplatu, a akreditiv to ne predvidi, smatrae se da je plaanje obavezno
nakon prezentacije zahtevane otpremne dokumentacije bez obzira na nepostojanje izvetaja o
adekvatnoj montai.

Rok kada akreditiv dospeva na plaanje zavisi od dogovorenog naina plaanja po

akreditivu (po vienju, uz odloeno plaanje, akcept menice ili negociranjem). Ako je akreditiv
plativ uz odloeno plaanje rok moe da bude i 120 dana od poslednjeg datuma isporuke.

Kada su u pitanju rokovi kupcu je u interesu da se akreditiv otvori pred samu isporuku,
kako bi plaao manje trokove naknada po pitanju angaovanja akreditiva. Dobavljau je, s
druge strane, u interesu da se akreditiv otvori to ranije kako bi bio siguran da u sluaju
adekvatne isporuke ima adekvatnu i sigurnu naplatu.

Ukoliko je poslednji datum za podnoenje dokumenata nedelja ili drugi neradni dan,
banke mogu prihvatiti dokumenta koja su podneta prvog narednog radnog dana. Ova pomeranja
ne odnose se na poslednji rok za utovar.

Nain plaanja akreditiva moe biti:

- plaanje po vienju
- plaanje sa odloenim rokom plaanja
- akceptiranje menice vuene od strane korisnika i plaanje na dan dospea
- negociranje

Nain plaanja osim to moe biti po vienju ili pak sa odloenim rokom, moe biti i
kombinovan.

3.8. Dokumentarni akreditiv i izvoznik

Ukoliko izvoznik postupi striktno prema uslovima akreditiva, imae sledee koristi:

banka e izvriti isplatu prema uslovima nezavisno od kupca;

kupac nee moi da zaustavi plaanje ni u kom sluaju;
ukoliko kupac eli da ospori plaanje, mora to uraditi odvojeno od akreditiva, to
izvoznikudaje jau pregovaraku ulogu;
plaanja se izvravaju relativno brzo;
zakanjenja koja se pojavljuju u bankarskim prenosima su znatno eliminisana.

Da li e izvoznik zahtevati neopoziv nepotvreni akreditiv, ili neopozivi potvreni

akreditiv, zavisiod toga koji stepen obezbeenja izvoznik zahteva. Ukoliko zemlja kupca ima
stabilne politike prilike iefikasan bankarski sistem, a roba je takve vrste da se moe lake
prodati drugom kupcu, neopozivinepotvreni akreditiv je sasvim prihvatljiv.

Ukoliko prethodno pomenuti uslovi ne postoje, izvoznik moe da da otkloni rizike

zahtevajuineopozivi akreditiv, potvren od strane avizirajuce banke. Takoe moe da zahteva
da akreditiv bude plativ u njegovoj zemlji i da dokumenta budu prezentirana u njegovoj zemlji.
U suprotnom, moe dasnosi posledice gubitka dokumenta prilikom slanja potom ili zbog kasne
prezentacije dokumenata kodakreditivne banke.

3.9. Dokumentarni akreditiv i uvoznik

Koristi koje prua dokumentarni akreditiv uvozniku odnose se na sledee:

otvarajui akreditiv, uvoznik potvruje svoje finansijsko solidno stanje i moe da

zahtevasolidne uslove plaanja;
roba e biti isporuena u saglasnosti sa uslovima isporuke u akreditivu;
kupac relativno brzo prima dokumenta koja je zahtevao;
kupac moe biti siguran da e platiti samo ako dokumenta potpuno odgovaraju
akreditivnimuslovima.

Kada je re o vidu akreditiva koji uvoznik treba da otvara, strani prodavac e gotovo po
pravilutraiti neopozivi akreditiv. Meutim, ukoliko prodavac trai konfirmirani akreditiv, to za
uvoznikaznai naknadni troak. Uvoznik treba da nastoji da se u kupoprodajnom ugovoru
predvidi otvaranjeneopozivog nepotvrenog akreditiva,plativog u njegovoj zemlji.

Dokumentarni akreditiv, kao instrument plaanja u meunarodnom trgovinskim

transakcijama,imavisoku tehniku i ekonomsku prednost u obavljanju plaanja u meunarodnoj
razmeni. Jasne i precizneinstrukcije za otvaranje akreditiva omoguavaju nesmetano izvrenje
kupoprodajnih ugovora. U tom poslu uloga banaka ne bi smela da bude pasivna, jer bi banke
trebalo struno da pomognu svojimkomitentima prilikom otvaranja akreditiva, da se uslovi jasno
i precizno formuliu u skladu sa voljomugovornih stranaka i odredbama Jednoobraznih pravila i
obiaja, a i da korisnike akreditiva savetuju tatreba da uine da nesmetano ostvare plaanje po
akreditivima.
3.10. Akreditivna dokumenta
Prilikom otvaranja, potvrivanja ili aviziranja dokumentarnog akreditiva neophodno je
tano navesti dokumenta na osnovu kojih banka moe izvriti plaanje, akceptiranje ili
negociranje. 4

To su sledea dokumenta:

1. trgovaka dokumenta (komercijalna, trgovaka faktura, konzularna faktura, potvrda

o poreklu robe, potvrda o kvantitativnom i kvalitativnom preuzimanju robe),
2. transportna dokumenta (pomorski konosman, dokumenti kombinovanog prevoza,
elezniki tovarni list, reni konosman, avionski tovarni lit i dr.),
3. dokumenti o osiguranju (polisa osiguranja).

ZAKLJUAK

Platni promet sa inostranstvom obunvata sva plaanja i naplate u inostranstvu koje se

obavljaju posredstvom banaka. Poslovni odnosi izmeu domaih i inostranih partnera se javljaju
po osnovu robnih i nerobnih finansijskih odnosa u ekonomskim odnosima sa inostranstvom.

Meunarodni platni promet ima i svoje posebne karakteristike po kojima se razlikuje

odunutranjeg platnog prometa. Ta obeleja su:

prostorna udaljenost korisnika i nalogodavca u meunarodnom platnom prometu,

obavljanje meunarodnog platnog prometa uz posredovanje domaih i inostranih banaka,
razlike izmeu domaih i stranih zakonskih akata kojima se blie regulie
nainmeunarodnog plaanja,
primena, u okviru meunarodnog platnog prometa, razliitih novanih jedinica i slino.

Prema uobiajenoj finansijskoj i bankarskoj praksi u meunarodnom platnom prometu,

najeese koriste finansijski instrumenti: Dokumentarni akreditiv, Doznake, ek , Menica,
Bankarska garancija, Kreditno pismo i Kreditna karta. Od svih navedenih instrumenata u ovom
radu poseban osvrt je uinjen prema kreditnom pismu i akreditivu kao vrstama instrumenata
naplate.

Kreditno pismo se najee koristi za vreme putovanja u inostranstvo, i to bilo da su to

putovanja u poslovne ili turistike svrhe, a sve s ciljem da se na takvim putovanjima izbegnu ne
potrebni rizici, kao to su nestanak ili kraa novca.

4
Bankarsko raunovodstvo, Radojko L. , Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu,
Beograd, 2002. godine, str. 85
 Prosto gledano Izdavalac kreditnog pisma (asignant, banka adresant) daje nalog
upueniku ( asignatu , banci adresatu) da se korisniku isprave (asignatoru, baninom klijentu)
isplati odredjena novana svota do odreenog iznosa tj. plafona kreditnog pisma.

Kreditno pismo sutinski predstavlja pismeni nalog banke upuen drugoj banci da u
odreenom vremenskom periodu i iznosu isplati korisniku kreditno pismo. U odnosu na doznake
kreditno pismo ima prednosti, pre svega u tome to je kod doznake potrebno unapred znati tanu
adresu korisnika.Takoe bilo bi potrebno da neko iz zemlje isplate nareuje ili da korisnik iz
inostranstva dostavlja svojoj domaoj banci pismene ili telegrafske naloge za isplate, to iziskuje
trokove i gubitak vremena.U odnosu na akreditiv, kreditno pismo prua pogodnosti time to ga
sam korisnik lino nosi i to kreditno pismo moe da se koristi i kod nekoliko banaka na
nekoliko razliitih mesta, i to ne samo u jednoj dravi ve i u vie drava.

Kod kreditnih pisama postoje etiri elementa: nalogodavac, banka-izdavalac kreditnog

pisma, banka ili banke isplatioci kreditnog pisma, i korisnik koji moe biti samo fiziko lice.
Nalog za isplatu kreditnog pisma mora biti bezuslovan. Naznaeni iznos u kreditnom pismu
moe se isplaivati korisniku u manjim ili veim iznosima, medjutim vano je da se svaka isplata
od strane banke evidentira na poleini kreditnog pisma. Od primaoca naplaenog iznosa iz
kreditnog pisma zahteva se priznanica. Banka koja vri isplatu mora da proveri identitet
korisnika kreditnog pisma, kako ne bi isplatila neovlaenom licu.

Meunarodni dokumentarni akreditiv je nastao, razvio se i usavrio, prilagoavajuci se

promenama i potrebama poslovne prakse savremene meunarodne privrede. Ovaj instument
plaanjane osigurava samo finansijsko pokrie robno-uslunih transakcija nego se sve ee
upotrebljava kao instrument za finansiranje i refinansiranje kreditnih aranzmana.

Kao korisnik akreditiva javlja se prodavac robe ili izvrilac usluge u iju korist se otvara
akreditiv. Kao korisnik akreditiva javlja se prodavac robe ili izvrilac usluge u iju korist se
otvara akreditiv. Akreditivna banka se javlja kao komisionar koji na osnovu naloga svog
komitenta otvara akreditiv u svoje ime, za raun komitenta, a u korist korisnika akreditiva.

Svaki akreditiv mora da sadri rok vanosti, poslednji datuma otpreme, kao i rok za
prezentaciju dokumenata i rok za plaanje. Rok vanosti moe biti i uglavnom jeste najkasniji
datum za podnoenje dokumenata predvienih u akreditivu. Ukoliko se navede da se zahteva
akreditiv sa rokom vanosti od npr. dva meseca, smatrae se da taj rok tee od momenta
otvaranja akreditiva, a ukoliko nije ugovoreno drugaije. Akreditiv mora da sadri informaciju u
kom roku se moraju prezentovati transportna i druga dokumenta. Ukoliko se to ne navede smatra
se da je to rok od 21 dan nakon datuma otpreme (datuma transportnog dokumenta).

Ovim saetim radom pokuali smo sagledati najbitnije karakteristike kreditnog pisma i
akreditiva. Sutinski su jako obimni, ali upravo obimnim pristupom ka definisanju i problematici
navedenih pojmova, kroz istoriju se pokualo na najbolji mogui nain osigurati instrumenti
naplate u meunarodnom bankarstvu, i obezbediti to je mogue vea sigurnost za sve strane
uesnice u predmetnim poslovima.

LITERATURA

Bankarski Menadment i marketing, FMZ, Zajear, 2011. godine, orevi B.

Bankarsko poslovanje i platni promet, ivkovi A., Stani R., Krsti B., Ekonomski
fakultet, Beograd, 2006. godine.
Meunarodno bankarstvo, urkovi i., Beograd, 2010. Godine
Poslovno pravo, V. M. Vasiljevi, Osmo izdanje, Udruenje pravnika u privredi Srbije i
CrneGore, Beograd, 2004
Meunarodne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, str. 176-177, Staki B. i Bara
S., 2008. Godine
Bankarski menadzment, Vunjak, N., Kovaevi, Lj., Ekonomski fakultet Subotica,
Subotica, 2009 str. 567.
Bankarsko raunovodstvo, Radojko L. , Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog
fakulteta u Beogradu, Beograd, 2002. godine, str. 85
Bankarsko poslovanje, Lauevi Lj., Valjevo, 2003. god.
Bankarstvo, Krsti B., Ni, 1999. god.
Bankarstvo, Bjelica V., Novi Sad 1995. god.
Bankarstvo, irkovi M., Beograd 2001. godina.