UVOD U

KOMUNIKOLOGIJU
(1.nedelja 2013.)
Definicije komunikacije
Oblici komunikacije
Proces komunikacije
Elementi i faze procesa komunikacije
Strukturni modeli komunikacije
Funkcije komunikacije
Karakteristike komunikacije
Komunikološki pojmovi
Sredstva i kanali komunikacije
Vidovi komunikacije
Osnovi komunikologije
Literatura
 Spisak obavezne literature
 Čović Larisa, Čović Branimir Osnovi komunikologije, Banja Luka,
Aperion. 2. izdanje, 2008.
 
 Spisak dodatne literature
 Vlajki Emil (2007): UVOD U KOMUNICIRANJE POSTMODERNIZMA, Banja Luka
 Eko, U. (1973): KULTURA, KOMUNIKACIJA, INFORMACIJA, Nolit, Beograd.
 Moris, Č. (1975): OSNOVE TEORIJE O ZNACIMA, BIGZ, Beograd.
 Giro, P. (1975): SEMIOLOGIJA, BIGZ, Beograd.
 Radojković, M. (1997): PODELA MIŠLJENJA, Vega, Ivanjica.
 Vitgenštajn, L. (1969): FILOZOFSKA ISTRAŽIVANJA, Nolit, Beograd.
 Mekluan, M. (1971): POZNAVANJE OPŠTILA ČOVEKOVIH PRODUŽETAKA,
Prosveta, Beograd.
 Langer, S. (1975): FILOZOFIJA U NOVOM KLJUČU, Prosveta, Beograd.
 Moris, D. (1977): OTKRIVANJE ČOVEKA KROZ GESTOVE I PONAŠANJA, Prosvet,
beograd.
 Rot, N. (1982): ZNAKOVI I ZNAČENJA, Nolit, Beograd.
 Bugarski, N. (1986): JEZIK U DRUŠTVU, Prosveta, Beograd.
 Liotar. Ž. F. (1990): POSTMODERNO STANJE, Svetovi, Novi Sad.
 Bogdanić, A. (1996): KOMUNIKOLOGIJA - VODEĆA PARADIGMA, Čigoja, Beograd.
 Đorđević, T. (1979): TEORIJA INFORMACIJA, TEORIJA MASOVNIH
KOMUNIKACIJA, Partizanska knjiga, Ljubljana.
 Eko, U. (1998): SIMBOL, Narodna knjiga/Alfa, Beograd. Budak Z, Moro Lj,
Pavleković G, Vrcić-Keglević M. Osnove komunikacijske vještine. Zagreb: Medicinski
fakultet Sveučilišta u Zagrebu, 1992.
 Ajduković, M., Hudina, B. (1996): Značaj učinkovite komunikacije u radu pomagača,
U: Pregrad, J. (ur.): Stres, trauma, oporavak, Društvo za psihološku pomoć (str. 7-26)
 Reardon, K.K. (1998): Interpersonalna komunikacija - Gdje se misli susreću, Alinea,
Zagreb
 Plavnik, D., Informacija i komunikacija, Zagreb, Informatika, 1986.
Tehnika ocjenjivanja
 
Vrednovanje predispitnih aktivnosti:

 kolokvijum I - do 10 bodova (50% gradiva)

 kolokvijum II –do 10 bodova (50% gradiva)
 studije slučaja (radionice) – do 10 bodova
 prisustvo na predavanjima i aktivno učešće -
do 10 bodova
 završni ispit (usmeni/pismeni) – (100%
gradiva) – do 60 bodova
Bodovna skala:
 predispitne aktivnosti – 40 bodova max
 studenti koji ostvare minimalno 21 bod na
predispitnim aktivnostima obavezni su
pristupiti završnom usmenom dijelu ispita
 studenti koji su ostvarili 20 i manje bodova na
predispitnim aktivnostima obavezni su
pristupiti završnom pismenom ispitu
 
Skala ocjenjivanja:
 

 51-60 dovoljan (6)

 61-70 zadovoljavajući (7)
 71-80 dobar (8)
 81-90 vrlo dobar (9)
 91-100 izvrstan (10)
Ispitna pitanja
1. Šta je komunikacija?
2. Proces komunikacije
3. Elementi procesa komunikacije
4. Faze procesa komunikacije
5. Karakteristike komunikacije
6. Funkcije komunikacije
7. Komunikološki pojmovi
8. Sredstva i kanali komunikacije
9. Komunikacijski kodovi
10. Iz istorije proučavanja komunikaicije
11. Strukrutne modele komunikacije
12. Vrste komunikacije
13. Verbalna komunikacija
14. Kultura govora.
15. Osobenosti monološkog i dijaloškog govora
16. Karakteristike usmenog govora
17. Umetnost usmenog govora
18. Razgovorni i usmeni jezik
19. Stilovi govora
Ispitna pitanja
 Tipovi kulture govora
 Upstandardna leksika usmenog govora.
 Podsticaji u oblikovanju usmenog govora
 Umetnost usmenog nastupa
 Osobenosti monološkog i dijaloškog usmenog govora
 Neverbalna komunikacija
 Kinezička komunikacija ili ''govor tela''
 Proksemička komunikacija
 Vizuelna komunikacija
 Boje u komunikaciji
 Imidž
 Facijalna komunikacija
 Performansna komunikacija
 Efikasna prezentacija
 Pisana prezentacija
 Govorna prezentacija
 Vizuelna prezentacija
Ispitna pitanja
 Modeli komunikacije
 Semiotički model komunikaicije
 Sociološki model komunikacije
 Psihološki model komunikacije
 Kulturološki model komunikacije
 Konfesionalni model komunikacije
 Mitološki model komunikacije
 Poslovna komunikacija
 Tipologija poslovne komunikacije
 Oblici poslovne komunikacije
 Formalna i neformalna komunikacija
 Jednosmerna i dvosmerna komunikacija
 Nadole, nagore i lateralna komunikacija
 Posredna i neposredna komunikacija
Ispitna pitanja
 Vrste poslovne komunikacije
 Smernice za izbor forme verbalne poslovne
komunikacije
 Govor tela u poslovnoj komunikaciji
 Tehnike neverbalne poslovne komunikacije
 Multikulturalne razlike u poslovnoj
komunikaciji
 Komunikacija u organizaciji
 Oblici i tehnike komunikacije u organizaciji
Ispitna pitanja
 Formalna posredna komunikacija
 Formalna neposredna komunikacija
 Neformalna posredna komunikacija
 Neformalna neposredna komunikacija
 Komunikacijski tok u organizaciji
 Verbalna komunikacija u organizaciji
 Pismena i usmena verbalna komunikacija u organizaciji
 Neverbalna komunikacija u organizaciji
 Stilovi komunikacije u organizaciji
 Šeme komunikacije u organizaciji
 Prepreke, prekidi i konflikti u komunikaciji
 Kako obezbediti uspešnu komunikaciju
 Poslovno pregovaranje
Ispitna pitanja
 Smernice za uspešno vođenje poslovnih
pregovora
 Neverbalna komunikacija u pregovorima
 Faze vođenja poslovnog pregovaranja
 Taktike poslovnog pregovaranja
 Vrste vođa i članova tima
 Značaj poslovne komunikacije
 Profesionalna komunikacija
Mapa predmeta
KOMUNIKOLOGIJA Predmet: Komunikologija

Kultura govora. Osobenost monološkog i dijaloškog

govora
1. Karakteristika usmenog govora 1. Kinezička komunikacija
2. Umetnost usmenog govora 2. Proksemička
ŠTA JE KOMUNIKACIJA komunikacija 1. Efikasna prezentacija
3. Razgovorni i usmeni jezik 2. Pisana prezentacija
4. Stilovi govora 3. Vizuelna komunikacija
PROCES KOMUNIKACIJE 4. Boje u komunikaciji 3. Govorna prezentacija
5. Tipovi kulture govora 4. Vizuelna prezentacija
6. Supstandardna leksika usmenog govora 5. Imidž
KARAKTERISTIKE KOMUNIKACIJE 7. Podsticaji u oblikovanju usmenog govora 6. Facijalna komunikacija
8. Umetnost usmenog nastupa
FUNKCIJE KOMUNIKACIJE 9. Osobenosti monološkog i dijaloškog usmenog
govora
KOMUNIKOLOŠKI POJMOVI

SREDSTVA I KANALI KOMUNIKACIJE

VERBALNA NEVERBALNA PERFORMANSNA
KOMUNIKACIJSKI KODOVI KOMUNIKACIJA KOMUNIKACIJA KOMUNIKACIJA

IZ ISTORIJE PROUČAVANJA KOMUNIK

I UVOD U KOMUNIKOLOGIJU II VRSTE KOMUNIKACIJE

KOMUNIKOLOGIJA

III MODELI KOMUNIKACIJE IV POSLOVNA KOMUNIKACIJA

SEMIOTIČKI

TIPOLOGIJA OBLICI VRSTE KOMUNIKACIJA

POSLOVNE POSLOVNE POSLOVNE U
SOCIOLOŠKI KOMUNIKACIJE KOMUNIKACIJE KOMUNIKACIJE ORGANIZACIJI

PSIHOLOŠKI
1. Formalna i neformalna komunikacija
1. Smjernice za izbor forme verbalne 1. Oblici i tehnike
2. Jednosmerna i dvosmerna komunikacija
poslovne komunikacije 2. Komunikacijski tok
3. Nadole, nagore i lateralna komunikacija
2. Govor tela u poslovnoj komunikaciji
4. Posredna i neposredna komunikacija 3. Stilovi komunikacije
KULTUROLOŠKI 3. Tehnike neverbalne poslovne
4. Šeme komunikacije
komunikacije
5. Prepreke, prekidi i konflikti
4. Multikulturalne razlike u poslovnoj
6. Kako obezbediti uspešnu
komunikaciji komunikaciju
KONFESIONALNI 7. Poslovno pregovaranje
8. Vrste vođa i članova tima
9. Značaj poslovne komunikacije

MITOLOŠKI
 VRSTE KOMUNIKACIJE TRI OSNOVNA OBLIKA
Verbalna KOMINIKACIJE
Neverbalna JA-JA
Performansa interpersonalna
JA-TI/ON
 interpersonalna
JA-VI/ONI masovna
komunikacije

KOMUNIKACIJA U
ORGANIZACIJI
FAZE PROCESA Formalna i posredna
KOMINIKACIJE komunikacija
Selekcija informacija Formalna i neposredna
Kodiranje
prijenosporuke
KOMUNIKOLOGIJA komunikacija
Neformalna posredna
primatelj poruke komunikacije
Dekodiranje Neformalna neposredna
Povratna informacija komunikacija

PREPREKE I PREKIDI U
KOMUNIKACIJI
Nedostatak planiranja PROCES KOMINIKACIJE
Nerazjašnjene pretpostavke POSLOVNA KOMUNIKACIJA Pošiljalac
Sematička distorzija Formalna i neformalna
Loše formulirana poruka Poruka
komunikacije
Komunikacijske prepreke u međunarodnom Kanal
Jednosmjerna i dvosmjerna
okruženju komunikacije
Primalac
Gubitak informacije pri prijenosu i loše Nagore, nadolje i lateralna smetnje
memoriranje komunikacija
Nepažljivo slušanje preuranjeno Posredna i neposredna
zaključivanje komunikacija
Bezlična komunikacija
Nepovjerenje, prijetnje i strah
Nedovoljna duljina razdoblja za
prilagođavanje promjeni
Preopterećenost informacije
 POŠILJALAC

KODIRANJE

PORUKA
IZVOR ODAŠILJALAC KANAL PRIMALAC CILJ
MEDIJ

DEKODIRANJE

PRIMALAC
POŠILJALAC PRIMALAC JEDNOSTAVAN SLOŽEN
ODGOVOR

POVRATNA VEZA
DVOSMJERAN MODEL
PROCES KOMUNIKACIJE
KOMUNIKACIJE POTICAJ

PERSONALNI
FEEDBECK EKSPERIMENTISANJE

INTERAKCIJA KOMUNIKOLOŠKI
POJMOVI
KOMUNIKACIJA FAZE
KOMUNIKACIJE
POJAČAVANJE

INTERAKCIJA
KOHERANCIJA

VEZIVANJE

NIVOI VRSTE
KOMUNIKACIJE KOMUNIKACIJE

VERBALNA NEVERBALNA
INTRAPERSONALNA INTERPERSONALNA MASOVNA
Komunikacija
  Etimočoški komunikacija je reč latinskog
porekla, ot glagola communicare – učiniti
zajedničkim,saopšiti.
 Dok je imenica communicatio imala značenje
– zajednica, saobračaj, saopštenje.
Komunikologija
 Poznato je da su se na američkim i
zapadnoevropskim uiniverzitetima već krajem 30-ih
godina 20. veka odrzavala predavanja iz
komunikologije i postojale specijalizacije.
 Sticali su se stepeni magistra i doktora nauka iz
oblasti komunikologije.
 Takođe je izlazilo više od 20 naučnih časopisa
posvećenih komunikologiji.
 Kod nas je nastava iz komunikologije na
univerzitetima počela tek pre desetak godina.
Komunikologija
 U Americi se od sredine 1970 –ih do sredine 1990 – ih
broj diplomaca iz komunikologije utrostručio i dostigao
60.000 bakalavara, 6.000 magistara i 500 doktora
nauka godišnje.
 Stečena znanja nalaze svoje mesto u različitim
priručnicima, rečnicima i enciklopedijama.
1999.godine u Nju Jorku se pojavilo drugo izdanje
“Standardni rečnik iz komunikologije” sa 1200
stranica; nekoliko godina ranije se pojavila
međunarodna enciklopedija iz komunikologije koja je
sumirala istraživanja, praksu i nastavu iz
komunikologije za poslednjih 50 godina.
Komunikologija
 Naučni potencijal komunikologije može biti realizovan
na najbolje način i najefikasnije ne putem
muldisciplinarnih komunikativnih teorija,već na
osnovu dijalektičkog jedinstva uzajmnog prožimanja i
dopunjavanja komunikologije i multdisciplinarnih
teorija.
 O tome koliko je obimna i složena ova naučna
disciplina –komunikologija- svedoči podatak da samo
komunikoloških teorija ima nekoliko stotina. Na
osnovu analize samo 7 udžbenika komunikologije
pronađeno je 249 različitih teorija.
Komunikologija i njene discipline
 Dokaz o tome koliko se komunikologija brzo
razvija je veliki broj njenih naučnih disciplina:
 Opšta teorija komunikologije,
 Poslovna komunikacija,
 Teorija masovnih komunikacija,
 Teorija organizacione komunikacije,
 Istorija komunikacije,
 Metode komunikacionih istraživanja,
 Teotija verbalne komunikacije,
 Teorija vizuelne komunikacije,
 Komunikativna istraživanja,
 Teorija virtuelnih komunikacije i dr.
 DEFINICIJE KOMUNIKACIJE
 Postoji mnogo aspekata komuniciranja i u odnosu na svaki od njih možemo drugačije
definisati komuniciranje, što dovoljno govori o kompleksnosti komuniciranja kao
pojave uopšte. Neke od definicija komunikacije su:
 1) RAZUMEVANJE, SHVATANJE
Komuniciranje je proces koji nam omogućuje da razumemo i shvatamo druge i
pomoću kojeg nastojimo da drugi razumeju i shvate nas
 2) SMANJENJE NEIZVESNOSTI
Komuniciranje nastaje iz potrebe za smanjenjem neizvesnosti u cilju efektivnog
delovanja, odbrane ili saopštavanja vlastitih stavova.
 3) PROCES
Komuniciranje je proces prenošenja informacija, misli, ideja, iskustava i emocija
pomoću simbola, reći, slika, skica, dijagrama, itd.
 4) SLANJE - PRENOŠENJE - RAZMENA
Komuniciranje predstavlja prenošenje određenih sadržaja od jedne stvari ili osobe
drugoj, pri čemu se ovaj pojam odnosi i na to: šta se prenosi, na sredstvo pomoću
kojeg se prenosi, odnosno na celokupan proces upućivanja, prenošenja i/ili razmene
 DEFINICIJE KOMUNIKACIJE
(nastavak)

 5) POVEZIVANJE
Komuniciranje je proces međusobnog povezivanja delova živog sveta.
 6) PODRUŠTVLJAVANJE - ŠIRENJE
Komuniciranje je proces kojim se informacije, znanja, iskustva, itd., jedne
osobe ili grupe ljudi pretvaraju u zajedničku svojinu većeg broja ljudi.
 7) KANAL - PRENOSNIK - SREDSTVO - NAČIN
Komuniciranje se može shvatiti kao korišćenje sredstava za slanje poruka,
naloga, instrukcija, itd. - na primer: telefona, telegrafa, radio uređaja,
terminala i računara spregnutih u mreže, itd.
 8) UMNOŽAVANJE INFORMACIJA I ZNANJA
Komuniciranje je proces vođenja pažnje druge osobe sa ciljem da ona primi i
upamti sadržaje koji joj se saopštavaju.
DEFINICIJE KOMUNIKACIJE(nastavak)
 10) POBUDA - PODSTICAJ
Svaki akt komuniciranja se može shvatiti kao prenos informacija sastavljenih od
karakterističnih stimulansa (pobuda, podražaja) koji teku od izvora do primaoca.
 11) NAMERA - SVRHA
Jedna od najvažnijih svrha komuniciranja je da se kroz poruku upućenu primaocu
prenese svesna namera uticanja na njegovo kasnije ponašanje (po mogućnosti u
pravcu koji je poželjan sa stanovišta pošiljaoca).
 12) MENJANJE SITUACIJE
Komunikacioni proces predstavlja prelaz od jedne situacije u koju su uključeni
određeni učesnici u neku drugu zamišljenu ili planiranu situaciju koja nastaje
promenom njihovog ponašanja u datom vremenu na osnovu shvaćenih i
prihvaćenih poruka.
 13) MOĆ
Komuniciranje je mehanizam pomoću kojeg se distribuira moć među
pojedincima u grupi, ili u društvu.
14) …………………….?
 Ciljevi komunikacije

 ‘’Reći ću vam nešto o sebi: rado se bavim

pecanjem, i među svoja najomiljenija jela
ubrajam jagode sa šlagom. Ribama,
međutim, nije do jagoda; one više vole crve. I
zato, kad počnem da pecam, ne stavljam na
udicu jagode sa šlagom, već se
prilagođavam ribljem ukusu i nudim im
mušice ili crve’’. (Karnegi)
 DEFINICIJE
-razumjevanje,shvatanje
-smanjenje neizvjesnosti
-proces
-slanje,prenošenje razmjena
-povezivanje
-podruštvljavanje,širenje
-kanal,prenosnik,sredstvo, način
-umnožavanje informacija i
KOMUNIKACIJA znanja -promjena ponašanja -
izmena reakcije -pobuda,
podsticaj
-namjera, cilj
-menjanje situacije
-moć
-posledica iskustva, znanja
-opštenje, soopštenje, dodir, veza,
-ophođenje

-PRILAGOĐAVANJE početna
Definicije komunikacije:

 Komunikacija je postupak na osnovu kojeg vest, kao

znak ili simbol, dospeva od jednog organizma do
drugog.
 Komunikacija je proces primanja i slanja poruka
između dvije osobe ili između grupe osoba sa nekim
efektom i nekom trenutnom povratnom informacijom.
 Komunikacija je interakcija razmenjivanja informacija
a u svrhu razumijevanja i socijalne povezanosti.
 Komunikacija je omogućavanje ljudima da izraze
paletu fizičkih, emocionalnih i psiholoških potreba.
 Komunikacija je ponašanje čiji je cilj prenošenje
poruka pomoću simbola jednoj ili više osoba.
 Komunikacija je svako ponašanje čoveka koje za
posmatrača ima određeno značenje.
 Komunikacija predstavlja namerno ili nenamerno
prosleđivanje ili primanje informacija.
 Komunikacija je proces pomoću kojeg pošiljalac,
vest ili informaciju, šalje i/ili prima.
 Komunikacija je svaka razjena informacija
pomoću simbola.
 Komunikacija je osnovni društveni proces i
funkcionalno nužan preduslov za svaki društveni
sistem.
(nastavak)
 Komunikacija je formatirana poruka za razmjenu podataka.
 Komunikacija je interpretiranje interakcije kao odraz socijalne i
intelektualne kompetencije.
 Komunikacija je uzajamno prepoznavanje verbalnih i
neverbalnih poruka.
 Komunikacija je manifestacija verbalne i neverbalne
komponente ponašanja.
 Komunikacija je mehanizam ljudskog postojanja i opstanka.
 Komunikacija je razgovor sa sobom-mišljenje, razgovor s
Bogom-molitva, razgovor s prirodom-nauka.
 Komunikacija je nauka i praksa, koja polazi od stalnog
postavljanja pitanja i davanja odgovora.
 Komunikacija je sposobnost čovjeka da živi i radi sa drugima.
 Komunikacija je prenošenje svjesnih ili nesvjesnih, namjernih ili
nenamjernih uticaja na okolinu.
 Komunikacija je snažni mehanizam širenja moći od strane
pojedinaca ili grupe prema pojedincu ili grupi.
 Komunikacija je otkrivanje karaktera samih učesnika u
komuniciranju.
 Komunikacija je dokazivanje samog sebe.
 Komunikacija je stvaranje uzajamnog polja razumijevanja.
 Komunikacija je rezultat odgoja i obrazovanja
 Komunikacija je skup odnosa koji se koristi kako bi se objasnilo
odvijanje određenih postupaka u stvarnosti.
Prilikom uspostavljanja komunikacije
prolazimo kroz nekoliko faza:

 Prva faza je inicijativna;

 Druga faza je eksperimentisanje;
 Treća faza je intenzifikacija;
 Četvrta faza je intregrativna;
 Konačna faza je povezivanje,
kojom se utvrđuje dugoročniji
karakter odnosa, saradnje,
odnosno spremnosti za dalju
komunikaciju.
 Prva faza - inicijativna sastoji se od neobaveznih
opaski i pozdrava.
 Faza eksperimentisanja ujedno znači početak
postupnog otkrivanja informacija, što omogućava
pronalaženje sličnosti i razlika među učesnicima u
komunikaciji.
 Treća faza - intenzifikacija obuhvata dublje ulaženje u
ličnost učesnika u komunikaciji, čime ona prestaje da
bude tajna.
 Intregracija je faza koja dovodi do osećanja
povezanosti, kada se odluke donose zajednički.
 Konačna faza je potvrđivanje dugoročnog karaktera
odnosa, saradnje.
 PROCES KOMUNIKACIJE
ELEMENTI FAZE
PROCESA PROCESA
KOMUNIKACIJE KOMUNIKACIJE

Selekcija
Pošiljalac informacija

Poruka Kodiranje

Kanal Prenos poruke

ŠEMA
PROCESA Primanje poruke
Primalac KOMUNIKACIJE

Smetnje - šum Dekodiranje

Povratna
informacija
početna
Proces komunikacije sastoji se iz 5
elemenata, a to su:
 1. Pošiljalac
 Pošiljalac (izvor, komunikator) započinje
komunikaciju. Pošiljalac je lice koje poseduje
informacije, kao i potrebe, želje i cilj da ih prenese
jednom ili većem broju lica.
 On inicira proces komunikacije sa različitom svrhom
– da postavi pitanje, da ukaže na problem, zakaže
sastanak ili nešto sasvim drugo.
 
 2. Poruka
 Poruka predstavlja ono što pošiljalac saopštava primaocu. Ona može biti data u
bilo kakvoj formi koju primalac može da prihvati. Poruka se sastoji iz simbola. Ti
simboli mogu biti verbalni i neverbalni. Znači, poruka može biti reč, crtež, zvučni
talas, električni impuls, mahanje rukom, zagrljaj ili bilo kakav signal koji primalac
može protumačiti, dekodirati.
 Neke poruke su jasne i očigledne, a neke skrivene i nejasne.
 Svaka poruka u zavisnosti od okolnosti, zainteresovanosti, interpretacije,
raspoloženja itd. primaoca može imati više različitih tumačenja.
 Znači, poruka koju pošiljalac šalje, nije poruka koju primalac prima.
 Na svaku poruku koju pošaljemo utiču naša verovanja, stavovi i znanja.
 Ton, izbor reči, naša osećanja prema primaocu, okruženje i doba dana su faktori
koji mogu promeniti smisao poruke pošiljaoca, kao i interes za poruku.
Poruka
 Primeri:
 Lepo ste obučeni.
 Moj komšija je kreten.
 Ne prija mi.
 Nervira me .... (krnja rečenica)
 3. Kanal
 Kanal je sredstvo za prenošenje poruka.
Putem kanala poruka teče od pošiljaoca do
primoca.
 Kanali su vazduh, materija, telefon, telegraf,
radio, film, kompjuterska tehnologija i sl.
 Pošiljalac treba da prilagodi izbor kanala
komunikacije ciljevima koje želi da postigne.
 4. Primalac (komunikant)
 Primalac je lice čija čula primaju poruku
pošiljaoca.
 Prilikom pripremanja poruke moraju se imati u
vidu sposobnosti primaoca (znanje, sredina,
obrazovanje, uzrast, pol...) da je dekodira.
Ukoliko poruka ne stigne do primaoca, nema
komunikacije.
 Izuzetan značaj ima veština slušanja
pošiljaoca poruke.Čuti ne znači slušati!
 5. Smetnje (šum)
 Smetnje (šum) su neplanirani zastoji ili
iskrivljavanje poruke. One su redovan pratilac
svakog komunikacijskog procesa i u znatnoj meri
smanjuju njegovu efikasnost.
 Smetnje mogu biti interne (kada primalac ne sluša
pažljivo) ili eksterne (kada je poruka iskrivljena
zbog spoljnih uticaja). Budući da smetnje ometaju
razumevanje pošiljalac i primalac treba da
pokušaju da ih svedu na nivo koji omogućava
efikasnu komunikaciju.
 Važnost slušanja u komunikaciji
 U poslovnom svetu pažljivo slušanje čuva vreme i
novac, tako što sprečava nesporazume.
 Ne kaže se bez razloga da je priroda dala čoveku
dva uva i samo jedna usta kako bi više slušao, a
manje pričao.
 Veština slušanja je ono što pospešuje naš društveni,
emotivni i profesionalni uspeh.
 Smatra se da bi se poslovna efikasnost mogla
udvostučiti ako bi ljudi naučili da pravilno slušaju!!!
 Ljudi razmišljaju oko četiri puta brže nego što mogu
pričati, izgovaraju 125 reči u minuti, dok u mislima
procesiraju 375-500 reči u minuti.
 Treba naučiti delotvorno iskorišćavati ovaj slobodni
prostor. Loš slušalac će jednostavno dozvoliti da mu
misli odlutaju, naročito, dok sluša nekog ko govori
sporije. Dobar slušalac će iskoristiti manevarski
prostor između izgovorenih reči i sposobnosti mozga
da procesira te reči kroz razmišljanje, sumiranje,
prosuđivanje, „čitanje između redova“, interpretiranje
glasa, intonacije i govora tela, kako bi na taj način
efikasno slušao.
Slušanje
 Slušamo sa 25% svojih mogućnosti
 Pamtimo 50% ot togo sto smo čili
 Za 48 sati zaboravljamo pola ot toga što smo
zapamtili.
 Neka istraživanja pokazuju da za vrijeme
predavanja, predavača sluša svega 20%
studenata, 20 posto se bavi ljubavnim
mislima, 20 posto se prepušta sećanjima, a
ostali svojim brigama, sanjarenjima i sl.
Vrste slušanja
 Aktivno
 Pasivno
 Selektivno
 Pseudo
 Napadačko ili ofanzivno
 Odbrambeno ili defanzivno
 Empatičko
Aktivno slušanje
 Slušalac teži da potpuno i tačno razume
rečeno.
 Aktivno slušanje obično dolazi prirodno, samo
po sebi onda kada sagovirnik veoma
zainteresovan za ono što mu se govori.
Aktivno, svesno treba slušati u svim onim
slučajevima kada se želi maksimalizirati
kvalitet slušanja, kao i zbog postizanja
očekivanog efekta kod sagovornika.
Pasivno slušanje
 To je slušanje bez aktivnog učešća u
razgovoru. Slušalac povremeno
zeva, pogled mu luta,
retko gleda sagovorniku u oči.
Selektivno slušanje
 Kod ovog načina slušamo samo delove
razgovora.
 To se praktikuje, naprimer, kada slušamo
neprekidnu priču malog deteta ili kada neko
po ko zna koji put priča jedno isto.
Pseudo slušanje
 Situacija u kojoj jedan od učesnika u
komunikaciji oseća da bi trebalo da
sluša, ali ga ono što druga osoba govori
uopšte ne zanima i ne sluša je.
 Tada se pravi da ga to zanima, ali
pogrešnom neverbalnom komunikacijom
se razotkriva i sagovornik postaje
svestan da se ne radi o pravom
slušanju.
 Napadačko ili ofanzivno slušanje
 Napadačko ili ofanzivno slušanje – slušanje iz
zasede. Karakteriše ga pokušaj slušaoca da
uhvati u zamku ili zbuni govornika uz pomoć
njegovih reči. Tako advokat koji sluša
svedoka pokušava da nađe kontradiktornosti,
nedorečenosti, nedoumice, kolebanja i sl.
 Odbrambeno ili defanzivno
slušanje
 Zasniva se na pretpostavci da je ceo proces
komunikacije usmeren na to da govornik
«napravi budalu» od slušaoca.
Empatičko slušanje
 U komunikaciji je važno empatički slušati
sagovornika, da bi se shvatila njegova
osećanja i sagledale stvari i iz njegovog ugla.
Osnovni problem u komunikaciji je taj što se
na svet oko sebe ponekad gleda iz svoje
vlastite perspektive, a onda se to projektuje
i na druge osobe. Njihovi stavovi i postupci
posmatraju se kroz prizmu vlastith osećanja,
iskustava, doživljaja, što stvara nepotrebne
smetnje u procesu komunikacije.
Zašto ne slušamo?
 ne zanima nas tema
 dosadno je (tema)
 osoba nije vredna slušanja
 zaokupljeni smo osobnim problemima
 ne razumijemo o čemu se govori
 sanjarimo (koncert, komad ...)
 nešto nam odvlači pažnju
 već znamo o čemu se radi
 VRSTE SLUŠANJA
PRIMERI : Ivan Bunjin
„Kad sam prvi put...“ (Iz zbirke „Tavni drvoredi“)
 Šetka po njegovom prostranom kabinetu u neobično vreme,
posle 10 sati tmurnog petrogradskog jutra, za zanosom govori,
slušajući samo sebe; nežna koža na obrazima sva je u
ružičastim pegama; duguljasto lice se veoma prolepšalo.
 - Kada sam prvi put…
 Istog časa već je zaboravila da je želela da kaže samo jednu
stvar – da prosto i otvoreno prizna da se zaljubila u drugog -
sva se sada prepustila čarima glume:
 - Kada sam te zavolela ili mi se učinilo da te volim. Kada sam se
onako neiskusna, bez prave predstave o životu, lakoverna
devojčica, prvi put suočila sa stvarnošću...
Ivan Bunjin
„Kad sam prvi put...“ (Iz zbirke „Tavni drvoredi“)

 Iznenada je banula k njemu u bademantilu, pravo iz kupatila, sva je

mirisala na skupocen sapun, sa lepo podignutom blistavom kosom; i
sama osećajući šta treba oda oseća on, dok posmatra pokrete njenog
visokog tela vitkog stasa ispod mekog flanela, opasanog dugim kaišom,
dok krišom gledi kako se obnažuju od brzih pokreta njene duge noge u
nategnutim crnim najlonkama.
 - Odlučila sam na kraju krajeva da prosto i otvoreno, kao čestita žena
učinim kraj tom dvosmislenom položaju u kojem se nas dvoje nalazimo,
bar se meni lično čini...
 On, okrenuvši se u fotelji kraj pisaćeg stola, već obučen i nalickan kako
to uvek čini pred odlazak u grad, sluša je sa idiotskim izrazom lica, sve
misleći kako da na kraju krajeva učini kraj! I pravi se da je kobajagi
zauzet stresanjem pepela sa cigarete. Mrmlja tobože prijateljskim tonom:
 - Da, da, draga, samo izvoli, kaži sve otvoreno, bez okolišenja. I veruj mi
da biti kadar da se uzdignem iznad egoističkih misli.
Ivan Bunjin
„Kad sam prvi put...“ (Iz zbirke „Tavni
drvoredi“)
 - Da, nema u meni ni trunke pređašnjih osećanja prema tebi!
Da, da, ti si ubio u meni!
 - Čime to, moja mila?
 - Svim i svačim!
 - Na primer?
 - Na primer! Kada sam prvi put shvatila na kraju krajeva da sve
ono duhovno, čisto, o čemu sam strasno maštala, na pragu
života...
 On sedi, oborivši pogled, pažljivo piljeći u svoje uređene nogte,
već sav pozeleneo od besa, tiho kaže:
 - Dozvoli da te podsetim da si na pragu života, o kome govoriš,
ti već bila napunila 28 godina.
 Faze procesa komunikacije

Kodiranje Prenošenje
poruke
Primanje Dekodiranje
Selekcija poruke
informacije

Selekcija
Dekodiranje Prenošenje informacije
Primanje porike Kodiranje
poruke

Povratna informacija
Tri osnovna oblika komunikacije:
 1.Intrapersonalna
komunikacija ili komunikacija
1. «JA»–«JA» - «JA» – «JA» je meditacija,
odnosno priprema za
 intrapersonalna komunikaciju «JA» – «TI/ON».
komunikacija Pošiljalac prvo zamisli i osmisli
predmet komunikacije, to jest
meditira, pa tek onda primenjuje
komunikaciju «JA» – «TI/ON»,
odnosno saopštava svoju
poruku primaocu/ima. Prema
tome, intrapersonalna
komunikacija je ona koju
subjekt obavlja sam sa sobom
kad razmišlja o nečemu, rešava
problem, piše dnevnik i sl. Ona
se odvija neprestano, čak i dok
sanjamo. Takva vrsta monologa
se u literaturi naziva solilokvij.
 2. «JA» – «TI/ON» -  2. Interpersonalna
interpersonalna komunikacija se odvija
komunikacija između dve ili više
osoba, odnosno, to je
dijalog.
 3. Masovna
komunikacija uključuje
 3. «JA» – «VI/ONI» - veliki broj učesnika i u
masovna savremenom svetu se
komunikacija odvija i uz pomoć
masovnih medija.
 Funkcije komunikacije

 ---------------------------------------KOD------------------------------------------
 POŠILJALAC -----kanal-----PORUKA -----kanal--------PRIMALAC
------------------------------------------Referent----------------------------------------

 ---------------------------------metajezićka funkcija-----------------------------
 emocionalna -----fatička-------poetska ---------fatićka---------konativna
----------------------------------------referencijalna----------------------------------------
 Funkcije komunikacije

 Roman Jakobson je definisao šest lingvističkih

funkcija koje važe za sve oblike komunikacije,
bez obzira na sredstva opštenja ili prenosioca
poruke:
 Referencijalna funkcija je osnova koja
određuje odnose između poruka i predmeta na
koje se ova odnosi. Ona je najčešća funkcija
svake poruke. Karakteriše je neutralna jezička
sredstva, odsustvo emocionalno-ekspresvnih
elemanata, dominira forma trečeg lica: Danas
je u Banja Luci padala kiša. Panevropski
univerzitet je najbolji u Republici Srpskoj.
 Emocionalna funkcija određuje odnose
između poruke i njenog pošiljaoca.
 Ova funkcija izražava govornikov stav prema
poruci. Ona je usmerena na uzražavanje
govornikovih emocija.Ova funkcija je
dominantna u porukama u 1. licu jednine, u
iskazima sa emocionalno-ekspresivnim
sredstvima na različitim jezičkim nivoima.
 Ona se prepoznaje u upotrebi uzvika, koji su
čisto emocionalni sloj jezika: Jao, jao, bolji
me! Baš mi ideš na živce! Šta kažeš!
 Konativna funkcija određuje odnose između
poruke i njenog primaoca.U takvim
slučajevima komunikacija ima za cilj da na
neki način deluje na primaoca, da apelira na
njegova osjećanja i da izazove određenu
reakciju. U verbalnoj poruci njena jezička
sredstva vokativ, drugo lice jednine i množine:
Dragi gledaoci, dobar dan! Gde gledaš!
Kupujte naše proizvode! Glasajte za nas!
 Metalingvistička funkcija ima za cilj da se odredi smisao
znakova za koje postoji opasnost da ne budu shvaćeni od
primaoca, tj. ona upućuje da se za određeni znak koristi kod
koji mu daje smisao. Ova funkcija je usmerena na kod. Ona je
uvek zastupljena u iskazima u kojima učesnici proveravaju da li
upotrebljavaju isti kod: “Sta podrazumevati pod tim?” “Kad
kazem “bljak”, mislim da mi se to ne sviđa”. “Semiotika je
nauka o znakovima”. Svakodnevni govor obiluje primerima
za ovu funkciju: pri obračanju detetu: Reci: “Hvala”. Mnogi
nesporazumi u komunikaciji proizlaze iz činjenice da učesnici
nisu svestni kako im se kodovi i potkodovi razlikuju.
 Fatička funkcija traži da potvrdi, održi ili prekine opštenje, a
obuhvata znakove koji prevashodno služe da se uspostavi,
produži ili prekine opštenje, da se proveri :da li veza
funkcioniše, da se privuče ili održi sabesednikova pažnja: Čuješ
li me? Halo! Halo! Kako ste? Evo, nije loše! Pa eto tako...
Gura se... Na ovoj funkciji počivaju obredi, svećanosti ili ljubavni
razgovori. Tako, naprimer, za stranca nepodnošljivo, a za onog
ko u njemu učestvuje euforično opštenje, koje mu postaje teško
onda kada prestaje da ga se tiče. U dramskom dijalogu mogu
se iskoristiti fatički elementi za stvaranje komičnih efekata: “E!”
– reče mladić. “E!” – reče ona. “E pa evo nas” – reče on.
“Evo nas” – reče ona. “A” – reče ona. “Pa, - da” - reče on.
 Poetska ili estetska funkcija predstavlja
odnos poruke sa samom sobom, pri
čemu poruka prestaje biti sredstvo
komunikacije i postaje njegov cilj. Ova je
funkcija svojstvena književnoumetničkim
tekstovima, u umetnosti uopšte. Ova
funkcija može biti zastupljena i u drugim
stilovima, uvek onda kada poruka postaje
cilj komunikacije. To je narocito izraženo
u razgovornom stilu, ali i u reklamama, u
političkim sloganima i slično.
Osim toga postoje još i sledeće
funkcije komunikacije
 Akumulativna – funkcija čuvanja i prenošenja
 Apelativna - obraćanja
 Deiktička – funkcija ukazivanja
 Kognitivna – saznajna, spoznajna
 Prezentativna- predstavljanje
 Voluntativna funkcija - funkcija uticanja na
primaoca.
KARAKTERISTIKE KOMUNIKACIJE
 - sveobuhvatna je i glavni elemenat kulture;
 - neprekidna je, beskrajna;
 - zasniva se na razmeni poruka;
 - u njoj su prisutni predvidljivi, očekivani ili
konvencionalni elementi;
 - funkcioniše na više nivoa: između dva
pojedinca, između pojedinca i grupe, između
dve ili više grupa itd.;
 - što se tiče pola, uzrasta, socijalnog i
konfesionalnog statusa, obrazovanja i sl.,
odvija se kako među jednakima tako i među
nejednakima.
Strukturni modeli komunikacije
Model Aristotela (384-322)

 Svi komunikolozi se slažu u

jednoj stvari: prvu šemu
(model) komunikacije je
razradio Aristotel. On
smatra da je osnovni model
akta komunikacije:
 ORATOR –GOVOR
- AUDITORIJUM.
 To su osnovni elementi
komunikacije.
Linearni model G.Lasswella (1948)

 Kasnije američki politikolog Lasvel daje

definiciju (model) procesa masovnog
komuniciranja u vidu pet čuvenih pitanja.
 „KO saopštava, ŠTA saopštava, kojim
KANALOM, KOME – i sa kakvim
EFEKTOM?“.
Linearni model K.Šennona i U. Vivera.

 Veliku popularnost imao je linearni

model Šennona i Vivera.
 Šennon i Viverov u model uključuje:
izvor informacije, pošiljlac, signal,
kanal, prijemnik, cilj saopštenja i izvor
šuma.
 Osnovni cilj bi bio da se smanji šum i
poveća informacija
 u komunikaciji.(Vidi sledući slajd)
 Linearni model
K.Šennona i U. Vivera.

Izvor informacije kod kanal dekodiranje primalac

izvor šuma
Model K.Šennona i U. Vivera.
 U datom modelu izvor je onaj ko telefonira (prenos saopštenja).
 Saopštenje je informacija koja se prenosi.
 Telefonska centrala je transformator
kanal
Kanal
Kanal
izvor prijema Primalac
prenosa
(dekodiranje
(kodiranje)
)
signal signal

Soopštenje Soopštenje
Izvor suma
 Model Gregori Bejtsona
 Teorijski doprinos definiranju
komuniciranja (u okviru vodećeg
pravca) daju i Jirgen Raše i Gregori
Bejtson, iz psihijatrijsko-
antropološke perspektive. Oni ističu
da komuniciranje podrazumeva
"sve procese putem kojih ljudi
utiču jedni na druge".
Berloovo tumačenje komunikacije
 Iako već šezdesetih god. 20.veka linearni modeli
gube popularnost ipak ostaju implicitno prisutni u
opisnim definicijama komunikacije i komunikativnih
istraživanja.
 Berlo (1960), kritikujući linearnost i druge manjkavosti
raznih modela komuniciranja, daje svoj model u kome
jedan komunikator pokušava da gleda na svijet očima
svog sagovornika da bi mogao predvidjeti kako će
ovaj drugi reagovati. Komunikativna sposobnost je
mogućnost da utičemo na druge, kao i da drugi ulicu
na nas. Berlo posebno ističe da ljudi
"komuniciraju da bi izazvali zeljenu promjenu".
Cirkularni model Williama Schramma
 U modelu Vilijama Šrama za
razliku od modela Šenona –
Vivera pojavljuje se povratna Soopštenje
veza.
 Po mišljenju Vilijama Šrama,
signal koji je povezan sa
socijalnom sredinom postane Dekodiranje
saopštenje. U njegovom Kodiranje Komunikatar B
modelu odražava se reakcija Komunikatar A Kodiranje
primaoca na poruku Dekodiranje
pošiljaoca.
 On je uključio u proces
komunikacije povratnu vezu i Soopštenje
predstavio je komunikaciju kao
cirkularni model.

(
 saopštenje

dekodira
kod
interpretator
interpretator
kodiranje
dekodiranje

poruka
Kibernetički model Norberta Vinera

 Prema kibernetičkom modelu

Norberta Vinera informacija koja se
vraća prema svom izvoru ima moć
delovanja. Viner analizira sistem
komunikacije ne samo na tehničkom,
nego i na socijalnom nivou.

Obimni model Bejkera
 Mozaični model Bejkera
se sastoji od malih
kockica: a svaka strana
je ili izvor,
 ili primalac,
 ili soopštenje,
 ili kanal komunikacije.
 Gatekeeper model (gejtkiper, vratar, čuvar
proloza)
 Pre ulaza u komunikacioni kanal, poruka je
kontrolisana od strane onih koji su za to
zaduženi. Ako je poruka nije poništena, to ne
znači da se na kraju komunikacijskog kanala
neće nači neki drugi “vratar” koji će ponovo
kontrolisati poruku pre nego što ona dođe do
recipijenta.
Model Rodžersa
 Rodžers predstavlja tzv. difuzni model komunikacije.
On smatra da uticaj treba da bude odmah na sve
ljude, ali je najvažnije ubediti pet ljudi, a kad ste
uspeli da ubedite pet ljudi taj proces ne možete da se
zaustavite.
 U ovom modelu komunikacije uzeta je u obzir ne samo
povratna veza, već i potrebe, zahtevi, neophodnost
reagovanja na pravi način učesnika komunikacije. U ovom
modelu uzimaju se u obzir i sociološki, i psihološki, i
etnološki uslovi za komunikaciju. To je to model uzajamnog
delovanja učesnika komunikacije. Na šemi je prikazan pozitivan
rezultat tog uzajamnog delovanja – zajedničko jezgro, što je
postignuto zahvaljujući naporima od strane komunikatora.
Model Rodžersa

Zajedničko Učesnik 2
Učesnik 1
jezgro
Drugi modeli komunikacije
 Italijanski semiotičar Umberto Eko pak
smatra da se ne mogu svi
komunikativni fenomeni objasniti
isključivo uz korišćenje semiotičkih
kategorija.
 Jurij Lotman isključuje mogučnost
postojanja apsolutno identičnih kodova
kao ni podjednakog obima pamčenja
kod komunikatora i komunikanta.
Druge modele komunikacije
 Gatekeeper model (gejtkiper, vratar, čuvar
proloza)
 Pre ulaza u komunikacioni kanal, poruka je
kontrolisana od strane onih koji su za to
zaduženi. Ako je poruka nije poništena, to ne
znači da se na kraju komunikacijskog kanala
neće nači neki drugi “vratar” koji će ponovo
kontrolisati poruku pre nego što ona dođe do
recipijenta.
 Referencijal
na funkcija

Predme
t

Pošiljal Poruka Primal

ac ac
Prenos Uticaj na
emocije primalaca

Ekspresivn
Voluntativn
a funkcija
a funkcija
Apelativna
funkcija

Deiktička
funkcija

Fatička
funkcija
 KOMUNIKOLOŠKI POJMOVI
Socijalni nivo

Informacija Transakcija Psihološki nivo

Egzistencijalni
Komunikativni stimulus –
komunikativna reakcija Komunikacijski sistemi

simetrični
Poruka
asimetrični

Interakcija međuzavisni

transakcioni
Komunikacijski sklopovi vrednosni

preferentni
Transakcione igre
promenljivi
početna
Komunikološki pojmovi
 Informacija-saopštenje o
nekom događaju u nekom
sistemu znakova
(«izgubljena», «suvišna»,
kontekstualno
opredeljena, funkcioniše
na višem nivou).
 Primeri:
 Moj komšija je pravi
kreten.
 Ne prija mi.
 Poznato (da su slonovi
kod nas prava retkost).
 Nisam nabavio karte
 Komunikativni stimulus -
komunikativna reakcija
(jednosmerna, dvosmerna)
 Poruka-funkcionalni prenos
informacije (pozitivna, negativna,
funkcionalna, nestalna, dopunski
organizovana, pismo-govor).
 Svaka poruka ima kod.
 Interakcija – medjuzavisnost.
Komunicijski sistem
 Komunikativni sklopovi-pravila i zakonitosti
sistema
 Komunicijski sitem-povezani i međuzavisni
elementi strukture (simetrični, asimetrični,
međuzavisni, transakcioni, vrednosni, preferentni,
promenljivi)
 Komunicijski sistem kao proces (prelaz iz
verbalnog u neverbalni i obrnuto)
Komunikološki pojmovi

 Transakcija - sporazumevanje (socijalna, psihološka,

egzistencijalna) Društvena celina, ljudska zajednica, radna
organizacija, zasniva se na mogućnosti opštenja među ljudima,
komunikaciji (gde mislimo na komunikaciju sa drugim ljudima).
 Komunikacijska transakcija podrazumeva postojanje pošiljaoca
poruke ili receptora, komunikacijski kod ili sadržaj poruke i primaoca,
odnosno recepijenta poruke. Savršena transakcija podrazumeva da
se sadržaj poruke receptora u neizmenjenom obliku prosledi do
recepijenta koji će je primiti kao potpuno jednako značenje koje je
uputio receptor, što podrazumeva odsustvo bilo kakvih tehničkih i
psiholoških prepreka kodu poruke (šumovi, mediji, znanje, iskustvo i
emocionalno stanje recepijenta koje nije jednako receptorovom).
Pošto je to praktično nemoguće, adekvatna transakcija bi
podrazumevala postojanje minimalnih prepreka kodu poruke koja bi
u minimalno izmenjenom obliku stigla do recepijenta.
 Transakcione igre-uloge u komunikaciji
BRAČNE IGRE
ERIK BERN: KOJU IGRU IGRAŠ?
Koliko je puta u životu svako od nas
učinio nešto iako je znao da to nije
dobro za njega, ali naprosto nije
mogao pomoći samom sebi ?
Koliko puta smo donijeli neku potpuno
iracionalnu odluku, pa se poslije pitali:

Zar je to moguće?
ili
Šta mi je bilo ?
Jedan od važnih uzroka ovakvih, i svih drugih
iracionalnih ponašanja, kojima svakodnevno
svjedočimo, ili u njima učestvujemo, leži u
nečem što se zove
’’životni scenariji’’
 U svojim najpoznatijim djelima:
Koju igru igraš ? i Šta kažeš poslije zdravo?
Erik Bern je ukazao da se još u ranom djetinjstvu,
putem vaspitanja stvaraju iracionalni obrasci
ponašanja koje je nazvao ’’životni scenariji’’
Životni scenariji u velikoj mjeri utiču
na čovjekov životni put i odluke
koje u životu donosi
 Erik Bern je osnivač
psihoterapeutskog smera koji sa
zove transakciona analiza (TA)
Na početku svoga rada na razvijanju TA Bern je
uočio da u ličnost svakog čovjeka postoje tri
različita realna ego-stanja:
 Roditelj
 Odrasli
 Dete
Objašnjavajući šta to postojanje
podrazumijeva, Bern je naveo:

1. Svako nosi u sebi svoje roditelje

2. Svako ima jednog odraslog u sebi
3. Svako nosi u sebi po jednu
devojčicu ili dečaka
Tri navedena stanja Bern je predstavio
strukturnim dijagramom

Roditeljsko ego-stanje R Roditelj

Odraslo ego-stanje O Odrasli

Dečije ego stanje D Dete

 Roditelj
Pokazuje se u dva oblika:

1. Direktni – radi što i ja

2. Indirektni – ne radi što i ja,
nego kako ti kažem
 Roditelj
stavovi, norme, vrednosti, etika-moral

Kritični Roditelj: Brižni Roditelj

 Zahteva  Sluša
 Naređuje  Pomaže
 Podržava
 Traži greške
 Teši

Fraze:
Fraze:
Što će ljudi reći... Ne boj se.
Zašto nisi... Ja ću ti pomoći.
Ne smeš... Ne brini, tu sam.
Sad je dosta! Molim te zapamti da …
Odrasli Otkrijmo to
Istražimo to
Definišimo to
Kako to možemo najbolje
izvesti

 Činjenice
 Zdrav razum
 Odrasli …
 Prikuplja i daje informacije
 Preuzima rizike
 Preispituje mogućnosti
 Stvara prilike
 Ima poverenja u sebe
 Donosi logičke zaključke
 Odlučuje
 Preuzima odgovornost
 Dete Volim..
Ne želim...
Moram..
Osećam..
 Osećaji Zaigrajmo..

 Potrebe
 Želje
 Igra
 Pokazuje se u dva oblika:

Prirodno Dete Prilagođeno Dete

 Zaigrano  Pasivno
 Spontano  Bespomoćno
 Znatiželjno  Boji se
 Slobodno  Odustaje
 Kreativno  Žali samo sebe
 Traži zabavu
 Ego-stanja

 Jednako su dobra
 Imaju visoku vrednost za opstanak i življenje
 Imaju jake i slabe strane
 Njihova efikasnost zavisi od situacije u kojoj se
manifestuje
 Transakciona analiza
Model transakcione analize
temelji se na verovanju da, ako detaljnije
proučavamo, možemo uočiti način po
kojem se naša komunikacija
temelji na našim mislima i osećanjima.
Svaki put kada se dvoje ljudi sretne, počinje
transakcija: reči , glasa, govora tela.
Transakcija je jedinica društvenog odnosa.

Ti mi nešto kažeš ili učiniš (draž),

a ja ti odgovorim ili uzvratim delom (odgovor).

Transakciona analiza određuje koji je od tri dela

tvoje ličnosti započeo transakciju i koji ti deo
moje ličnosti odgovara.
 Transakcije se možemo podeliti na:

 Jednostavne
 Komplementarne  Skrivene
 Ukrštene
Skrivene mogu biti:
 Ugaone
 Dvostruke
Komplementarna transakcija tip I

Odrasli – Odrasli:

A. Šta radiš danas

posle ručka? R R

B. Moram smisliti O O
dnevni red za
sastanak upravnog D D
odbora.
Komplementarna transakcija tip II

Dete – Roditelj:

A. Ne mogu danas izaći s

R R tobom, moram ovaj
izveštaj završiti do ručka.
O O
B. Zašto uviek sve radiš u
zadnji čas ?
D D
 Dok god su transakcije
komplementarne, komunikacija teče
glatko i bez zastoja.
Komplementarne transakcije
karakteristične su za aktivnosti,
rituale i razonode.
 Ukrštene transakcije

R R
A. Koji je danas dan?
O O

D D
B. Juče je bio sutra,
sutra će biti juče.
Kad se dogodi ukrštena transakcija,
komunikacija se prekida.
Skrivene transakcije su složenije,
jer se u njima aktivira više od dva
ego-stanja istovremeno.

One su karakteristične za igre.

 Primjer igre možemo pronaći
u razgovoru prodavca i kupca
Prodavac:
Ovo je odelo Na društvenom planu,
ovo je razgovor Odraslog
najkvalitetnije, ali je
s Odraslim, ali na
preskupo za vas. psihološkom planu
poruka je upućena od
Odraslog jednog lukavog
Kupac:
trgovca, prema Deteta
Kupiću baš to odelo. kupcu, što je vidljivo iz
njegovog odgovora.
Oblici društvenog ponašanja
Poštene transakcije: Nepoštena transakcija:

 Veštine  Igre
 Rituali
 Razonode - u njima se ’’folira’’
- neko uvek ima koristi
Najveći deo vremena koji ljudi provode
u ozbiljnom društvenom životu odlazi
na igranje igara. Razlog tome je što
je ljudima lakše igrati igre, nego
postići istinsku bliskost s drugima.
Bern deli igre prema situacijama u kojima
najčešće postoje:

 Životne
 Bračne
 Društvene
 Igre iz ordinacije
 Igre iz podzemlja
 Bračne igre

Pokazuju da igre služe  Hvatanje za reč

za sprečavanje  Tužakanje
bliskosti i korištenje  Večito zadihana
drugih za svoje
 Da nije bilo tebe
ciljeve
 Vidiš da sam se
trudio
 Draga moja
 Značaj igara

 Prenose se s koljena na koljeno – istorijski značaj

 Svaka kultura i društvena klasa ima svoje igre –
kulturni značaj
 Igre su ’’u sendviču’’ između razonoda i bliskosti –
društveni značaj
 Ljudi biraju prijatelje i partnere među onima koji znaju
igrati iste igre – lični značaj
 Autonomija
Da bi čovjek postigao ličnu autonomiju potrebno
je osloboditi ili obnoviti tri ljudske moći:

 Svesnost
 Spontanost
 Bliskost
Četiri osnovna životna stava

 Ja nisam OK – ti si OK
 Ja nisam OK – ti nisi OK
 Ja sam OK – ti nisi OK
Ja sam OK – ti si OK
Držite se svojih uverenja, misli i osećaja...
i ostanite verni svojim vrednostima,
jer to su vrednosti vaših roditelja,
vaših prijatelja, vašeg društva.
Oni čine građu vašeg života i izgubiti ih
značilo bi razoriti tkivo vašeg iskustva.
 Roditelj Dete Odrasli
Opšte ponašanje 1. Automatski ocenjivačko, ironično, 1. Neopterećeno reakcijama drugih, Kruto, poslovno, objektivno,
optuživačko, okrivljujuće, kategorično, razigrano , radoznalo, stvaralačko, vešto, pažljivo, slušajući sagovornika
autoritativno. pakosno, sa viškom energije, sanjalačko. 2. bez emocija, zadajući otvorena
Osećanje stida, osećanje krivice, oprezno, pitanja, zamišljajući se
2. 2. Dobro, bodreće, zahvalno, zabrinuto, bojažnjivo, koje traži odobravanje, koje pada u
uslužno, prebrižno očajanje, skromno, nesigurno, koje se žali,
pridržava pravila. 3. Protest protiv jačih,
autoritetnijih, hirovito, svojeglavo,
neposlušno, agresivno.
Tipične fraze 1. “Ti moraš”, “Ti ne moraš”, “To je tebi 1. “Hoću”, “Jako bih hteo”, “Predivno”, Sva pitanja koja počinju sa
nepotrebno”, “Kako možeš tako”, “Super”, “Vrh”, “Meni podjednako”, “Tako ti upitnim rečima :Što? Kada?
“Koliko puta ti pričam jedno te isto!”, i treba”. 2. “Ja ne verujem da ću izdržati”, “Ja Zašto? Izrazi: moguće,
“Ne dozvoljavam ti da mi se tako neću moći to da uradim”, “Bojim se”, verovatno, po mom mišljenju,
obraćaš!”, “Prekini smesta!”. “Ne lupaj “Pokušaću”, “Hteo sam samo da ...” .3. “Neću ja mislim, pretpostavljam, iz
glavu sa tim!”, “Nije tako strašno kako to”, “Ostavite me na miru”, “Dabogda..” mog iskustva, i dr. koje
izgleda”, “Ne duri se!”, “Ne možeš to dopuštaju mogućnost
izdržati”, “Mogu vas razumeti”, “Idi, ja diskutovanja.
ću ti to uraditi”

Intonacija, 1. Jako ili tiho, strogo, gordo, 2. Jako, brzo, ostajući bez daha , tužno. 2. Samouvereno (ali ne
podsmešljivo, cinično, sarkastično, Tiho, neodlučno, isprekidanim glasom, nadmeno), poslovno (sa ličnim
govorni maniri zategnuto. potišteno, gnjavatorski, žaleći se, poslušno. 3. pečatom), neutralno, smireno,
Besno, jako, tvrdoglavo, mrzovoljno bez strasti i emocija, jasno i
2. 2. Toplo, umirujuće, saosećajno precizno

Gestovi 1. Visoko podignut kažiprst, ruke na 1. Napregnuto ili opušteno držanje tela, Telo pravo, položaj se menja u
pojasu, ruke skrštene na grudima, noge rasejanost. 2. Opuštena ramena, pognuta toku razgovora, gornji deo tela
široko raširene. glava, stajanje u stavu “mirno”, slaže blago povijen napred
ramenima, grize usne, napet, druželjubiv, mio
2. 2. Milovanje po glavi 3. Napetost, preteći stav, svojeglavost,
opuštena glava
 SREDSTVA I KANALI
Sredstvo je način Kanal – specijalni put ili
kodiranja saopštenja. tehnologija, koji se koriste
U osnovna sredstva za prenos informacija od
komunikacije spadaju: pošiljaoca do primaoca.
razgovor licem u luce, Mogu biti:
fax, brošura, pismo....
- interaktivni kanal
- lični statični kanal
- bezlični statični kanal
- fizičko prisustvo kao
kanal

početna
KOMUNIKACIONI KODOVI

 1. Logički kodovi
 2. Estetski кodоvi
 3.Društveni kodovi
1.Logički kodovi

 1.Logički kodovi
 1.1.Paralingvistički k.:jezički releji, jezički
pomoćnici, prozodijski kodovi (glas), kinezički
kodovi (pokret), proksemični kodovi (prostor)
 1.2.Praktični k.: signali, programi, uputstva,
upozorenja, saobraćajni znaci
 1.3.Epistemološki k.- naučno zasnovani: termini
nauke, zaštitni znaci, ime proizvoda, zastava,
himna itd.
 1.4. Mantike – veštine proricanja: astrologija,
hiromantija itd.
2. Estetski кodоvi

 2.1.Umetnost
 2.2.Simbolika i tematikа
 2.3.Morfоlоgija
3.Društveni kodovi

 3.1.Društveni znakovi
 3.2.Društveni kodovi – obredi, igre, moda,
titule itd (prema Emilju Vlajki).
Društveni kodovi (prema Emilu Vlajki).

 Odelo, hrana, gestovi, razdaljine su znakovi koji se u

različitim razmerama i na različite načine uklapaju u
razne tipove društvenog opštenja.
 Oni su mnogobrojni: obredi, slavlja, ceremonije,
protokoli, kodovi učtivosli, igre. Možemo razlikovati
četiri glavna tipa društvenih kodova:
 Protokoli čija funkcija je da uspostave opštenje između
pojedinaca. Rituali u kojima je
grupa pošiljalac. Igre - privatne i individualne ili javne i
kolektivne su predstave određene
društvene situacije. Mode su stilizovani i individualni
oblici kodova
Protokoli -
 Društvo je skup pojedinaca okupljjenih u cilju zajedničke akcije.
Svako u društvu ima svoje mesto i svoju funkciju; svako se u
njemu definiše po porodičnim, verskim,
profesionalnim i drugim vezama, koje održava sa drugima.
 Te odnose treba prepoznati i identifikovati.
 To je funkcija imena, nadimaka, obeležja, grbova a najviše
kostima.
 S druge strane, kada se pojedinci okupljaju u cilju neke
zajedničke akcije, njihovi odnosi moraju biti jasno označeni: Ko
komanduje a ko sluša, ko daje a ko prima, ko poziva a ko se
odaziva.
Protokoli
 Protokol i etiketa određuju svakome njegovo mesto u povorci,
za stolom.
 Pozdravi imaju za cilj da uspostave ili prekinu opštenje pa i tu
odnos između sagovornika mora da bude označen: jednakost,
superiornost ili inferiornost, privlačnost,.neprijateljstvo ili
ravnodušnost, želja ili odbijanje da se opšti.
 Titule, formule - i eventualno uvrede i psovke - tonovi glasa,
gestovi i stavovi čine kodirani skup čiji se konvencionalni
karakter uviđa kada pokušamo da ih prevedemo s jednog jezika
ili s jedne kulture na drugu.
 Lepi maniri i ponašanje su znakovi preko kojih pojedinac ispoljava svoju
pripadnost grupi. Njegovo poznavanje i poštovanje uzusa identifikuju ga
kao "čoveka iz visokog društva" ili "čoveka iz podzemlja"; to su "lozinke"
i "znakovi raspoznavanja".
Obredi
 Obredi su opštenje grupa; ritualizovanu poruku šalje zajednica.
Pošiljalac je
grupa a ne pojedinac.
 Preko verskog obreda, zajednica uspostavlja vezu sa bogovima
Etimološki, religio je veza, veza između vernika koji dele istu
veru i veza između grupe i božanstva. Porodični i nacionalni
obredi su oblici opštenja sa precima ili domovinom. Oni su,
uostalom, gotovo uvek verske prirode i obojeni su religioznošću.
Paktovi, ugovori i savezi su odnosi između grupa koje među
sobom razmenjuju obaveze, usluge, dobra, žene čiji su znakovi
propratne ceremonije. Obredi uvođenja, ustoličenja, krunisanju i
svetotajstva, pogrebni obredi utvrđuju odnose između grupe i
pojedinca koga grupa prima u svoje krilo.
Obredi
 U svim tim obredima, pošiljalac je grupa, bilo kao celina, bilo u
obliku sveštenika vršjoca obreda na koga grupa prenosi brigu
za opštenje. Ali grupa uvek učestvuje, ako ničim drugim a ono
bar svojim prisustvom: ono se očituje u pesmama, molitvama,
ćutanju, uzvicima "bravo" i "ura" kojima pojedinci ispoljavaju
svoje učešće u opštenju. To učešće se, s druge strane, ispoljava
u slavljima koja produžuju obrednu ceremoniju i čija je forma
takođe kodirana. Svečane i komemortivne proslave podsećaju
na prvobitni savez i potvrđuju veze koje je on uspostavio.
 Funkcija obreda je da uspostavi zajedništvo. Njihov cilj je da izraze
solidarnost pojedinca sa obavezama, verskim. nacionalnim,
društvenim, koje je zajednica uzela na sebe. A ti sistemi znakova, bez
obzira na njihovo islorijsko ili pseudoistonjsko poreklo, i bez obzira na
njihovu figurativnu vrednost, uvek su visoko konvencionalizovani.
Mode
 Mode su načini postojanja, svojstveni grupi: obući se, hraniti se,
stanovati itd.
One imaju veliku važnost u društvu u kome preobilje potrošačkih
proizvoda oslobađa ove poslednje od njihove prvobitne funkcije
(zaštita, ishrana) i sasvim je očigledno da su naše kravate, naši
automobili, naše fotelje, samo znakovi našeg društvenog statusa.
 Moda proizilazi iz jednog dvostrukog kretanja: centripetalnog i
centrifugalnog. Želje za identifikovanjem sa grupom koja ima
prestiž povlači za sobom usvajanje znakova koji ovu karakterišu.
Ali članovi grupe koji odbijaju takvo identifikovanje napuštaju te
znakove. To je ono što modu čini tako mobilnom i kreativnom,
naročito u kulturama u kojima su društveni znakovi slabo kodirani.
Moda, kao i razonoda, nadoknađuju frustracije i ispunjavaju želje
za prestižom.
Igre
 Igre su kao i umetnost podražavanja stvarnosti, tačnije,
društvene stvarnosti. To su situacije tako sazdane da mogu da
vrate pojedince u određenu značenjsku shemu društvenog
života.
 Umetnostii podražavaju da bi vratile primaoca pred stvarnost i
da hi on doživeo, posredstvom jedne slike, emocije i osećanja
koje ta stvarnost budi. Igre podražavaju da bi vratile pošiljaoca
unutar stvarnosti i da bi on posredstvom slike, vršio radnje te
stvarnosti.
 Predstave su istovremeno i igre i umetnosti: igre s gledišta
glumca, umetnosti s gledišta gledaoca.
 Igre odgovaraju trima velikim oblicima iskustva: intelektualnog i
naučnog, praktičnog i društvenog, kolektivnog i estetskog.
Igre
 Prvom tipu pripadaju sve igre konstrukcije - uključujući
i verbalne konstrukcije, kao rebusi, zagonetke,
ukrštene reči, u kojima igrać struktuira jednu amorfnu
stvarnost i daje joj smisao; delalnost deteta koje
sklapa "mozaik" istog je reda kao i delatnost travara
koji identifikuje i razvrstava svoje biljke.
 Drugom tipu pripadaju igre kuje stavljaju igraća u društvenu
situaciju:' porodica, profesija, rat: devojčica i njena lutka igraju se
mame, igrači šaha ili ragbija podražavaju rat. Predstave - s
gledišta gledalaca - odgovaraju trećem tipu: navijači prate
peripetije utakmice kao što stanovnici jednog grada posmatraju
svoje šampione s vrha zidina
Igre
 Funkcija igre je učenje i selekcija: dete koje se igra mame ili
vojnika uči svoj zanat; turnir omogućuje da se prepozna najjači,
onaj koji najviše zaslužuje da komanduje; hazardne igre
simbolizuju borbu pojedinca protiv sudbine, ali u situacijama u
kojima su stvarne opasnosti uklonene.
 S druge strane, igre imaju funkciju da razonode jer
zadovoljavaju i, besumnje, sublimiraju
frustrirane želje iz stvarnog života: želju za vlašću, za moći, za
zaradom, za napredovanjem u društvu.
 Moderna psihoanaliza i psihijatrija osvetlile su taj problem i
uveliko proširile pojam igre i njenu oblast, pokazujući da igre,
kao i umetnosti, izražavaju kulturne arhetipove koji imaju
duboke korene u kolektivnom i individualnom nesvesnom.
Igre
 U toj perspektivi, pojam igre – to jest podražavanja društvene situaciji -
proširio se na većinu naših ponašanja. Tako većina psihičkih
neuravnoteženosti odgovaraju smetnjama u opštenju a psihosomatika
sa svoje strane pokazuje da se poremećaji duše ispoljavaju organski.
Sva naša ponašanja imaju smisao: ali kada je odnos između označioca
i označenog iracionalan ili nesvestan, taj smisao se pogrešno tumači.
Moderna psihopedagogija naučila nas je da dete sklono bekstvima,
pobunama, lažima, patetično pokušava nešto da saopšti i da uspostavi
vezu sa svojom sredinom. Ta situacija je opšta. U jednom delu koje je
imalo uspeha, Garnes people play (Igre koje igramo), američki
psihijatar (Erik Bern pokazuje da su naša društvena, naročito
porodična", ponašanja "igre", to jest sistemi odnosa reprodukuju
arhaične situacije za koje igrači nemaju ključ; kućni tiranin, frigidna
žena, alkoholičar, igrač, uloge su čiji nam duboki smisao izmiče. Doktor
Bern sastavlja inventar tih tipičnih situacija i pokazuje kako bi one mo­
gle da budu "odigrane".
IGRE
 U toj perspektivi, pojam igre – to jest podražavanja društvene situaciji -
proširio se na većinu naših ponašanja. Tako većina psihičkih
neuravnoteženosti odgovaraju smetnjama u opštenju a psihosomatika
sa svoje strane pokazuje da se poremećaji duše ispoljavaju organski.
Sva naša ponašanja imaju smisao: ali kada je odnos između označioca i
označenog iracionalan ili nesvestan, taj smisao se pogrešno tumači.
Moderna psihopedagogija naučila nas je da dete sklono bekstvima,
pobunama, lažima, patetično pokušava nešto da saopšti i da uspostavi
vezu sa svojom sredinom. Ta situacija je opšta. U jednom delu koje je
imalo uspeha, Garnes people play (Igre koje igramo), američki psihijatar
(Erik Bern pokazuje da su naša društvena, naročito porodična",
ponašanja "igre", to jest sistemi odnosa reprodukuju arhaične situacije
za koje igrači nemaju ključ; kućni tiranin, frigidna žena, alkoholičar,
igrač, uloge su čiji nam duboki smisao izmiče. Doktor Bern sastavlja
inventar tih tipičnih situacija i pokazuje kako bi one mo­gle da budu
"odigrane".
FORMALNA NEFORMALNA

1.Zvanicna

2.Isplanirana 1.Caskanja

3.Usmerena od institucije 2.Glasine

3.Tracevi
3.1) Saopstenja

3.2) Naredjenja 4.Nesubordinirani razgovor

3.3) Zvanicni sastanci
5.Privatna komunikacija
3.4) Akti kompanije
 JEDNOSMERNA DVOSMERNA
Naredjenje
Izvrsi I ne pitaj!
Razmene misljenja, razgovor
Stavljanje predloga na glasanje
Odlucivanje u grupama

MAS mediji

Karakteristike:
Brza Karakteristike:
Krizne situacija
Sporija
Subordinacija
Demokratska
PR PR PR =
Na gore Na dole Lateralna
POSREDNA NEPOSREDNA

Oglasna tabla Menadzer - radnik

Sekretar Bez posrednika

MAS mediji Konferencije za stampu

 KLASIFIKACIJA PR KOMUNIKACIJE
1.INTRAPERSONALNA
1.formalno - posredna
2.INTERPERSONALNA
- interna TV - interni radio
-telefon
- Prirucnici
- pisma
-video -Opis posla
- bilteni -e-mail
-obavestenja
- Radni zadaci
- kompanijske novine
- izvestaji
- ankete -Izbor tipa saradnika
-kompanijski casopis
-Timski rad
- fitback sanduce

2. Formalno - neposrednas
-svecanosti - odavanje priznanja

- zajednicke aktivnosti
- skupovi
- posete rukovodioca
- sastanci sektora - obuka 3. MASOVNA
-sastanci kolektiva
-MAS mediji
-Vest

3. Neformalno - posredna - Reportaza

- glasine - saljivi I satiricni pismeni materijal

-Izvestaj -Feljton

4. Neformalno - neposredna
- privatna mreza telefonskih ili licnih kontakata

- Lake konverzacije I caskanja

-Tajni izrazi, znaci I gestovi

 FORMALNA

NEFORMALNA POSREDNA

JEDNOSMERNA NEPOSREDNA

DVOSMERNA MASOVNA

NA GORE INTERPERSONALNA

NA DOLE INTRAPERSONALNA
LATERALNA