NEKE POVRŠI U R 3

Površi koje se najčešće sreću u zadacima su:

1. Elipsoidi

2. Hiperboloidi

3. Paraboloidi

4. Konusne površi

5. Cilindrične površi

1. Elipsoidi

x2 y 2 z 2
Osnovna jednačina elipsoida ( kanonska) je : + + =1
a 2 b2 c2
z

y
b
a

a,b i c su odsečci na x,y i z osi. Presek elipsoida sa koordinatnim ravnima uvek daje elipsu.

Ovaj elipsoid je centralni, to jest centar mu je u koordinatnom početku O(0, 0, 0) . Može se desiti da je centar van

( x − p)2 ( y − q)2 ( z − r )2
koordinatnog početka, pa takav elipsoid ima formulu: + + = 1 , gde je centar u tački C(p,q,r).
a2 b2 c2

Ako je a = b = c i recimo a = b = c =R onda jednačina postaje jednačina sfere :

x 2 + y 2 + z 2 = R 2 ovo je sfera sa centrom u koordinatnom početku O(0, 0, 0) , poluprečnika R.

z

y
R
R

x www.matematiranje.com

1
Naravno, i sfera može imati centar van koordinatnog početka, pa je onda jednačina takve sfere:

( x − p) 2 + ( y − q ) 2 + ( z − r ) 2 = R 2 gde je centar u tački C( p,q,r).

Primer 1.

Nadji centar i poluprečnik sfere x 2 + y 2 + z 2 + 4 x − 6 y − 10 z − 42 = 0

Rešenje

Da bi ‘ sklopili ’ sferu , radićemo slično kao i kod sklapanja jednačine kružnice, vršićemo dopune do punog kvadrata...

Najpre pretumbamo, sve uz x, pa uz y, pa uz z.

x 2 + y 2 + z 2 + 4 x − 6 y − 10 z − 42 = 0
x 2 + 4 x + y 2 − 6 y + z 2 − 10 z − 42 = 0
onaj uz x 2 onaj uz y 2 onaj uz z 2
Dodajemo i oduzimamo ( ) , pa ( ) i ( )
2 2 2
x 2 + 4 x + 4 − 4 + y 2 − 6 y + 9 − 9 + z 2 − 10 z + 25 − 25 − 42 = 0
( x + 2) 2 + ( y − 3) 2 + ( z − 5) 2 − 80 = 0
( x + 2) 2 + ( y − 3) 2 + ( z − 5) 2 = 80

Odavde je C(-2,3,5) i R 2 = 80 → R = 80

2. Hiperboloidi

Postoje dve vrste hiperboloida : jednograni i dvograni.

x2 y 2 z 2
Jednograni hiperboloid ima jednačinu + − = 1 i izgleda :
a 2 b2 c 2
z

y
o b
a

www.matematiranje.com

2
Vidimo da se on “ prostire “ duž z – ose, a može biti i duž x -ose ili y- ose, gde bi se onda menjao znak minus u

x2 y2 z 2 x2 y 2 z 2
jednačini hiperboloida: − + + = 1 ili − + =1
a 2 b2 c2 a 2 b2 c2

x2 y 2 z 2 x2 y 2
Za početni jednograni hiperboloid + − = 1 važi da on u preseku sa ravni z = 0 daje elipsu + = 1 koja se
a 2 b2 c 2 a 2 b2
naziva grlo hiperboloida.

x2 y 2 z 2
Dvograni hiperboloid ima jednačinu + − = −1 i izgleda:
a 2 b2 c2
z

y
o

Vidimo da se i on nalazi duž z- ose. ( opet zbog onog minusa)

3. Paraboloidi

Postoje dve vrste paraboloida : eliptički i hiperbolički.

x2 y 2
Eliptički paraboloid ima jednačinu + = 2 z i izgleda :
p q

y
o

x
www.matematiranje.com

3
Najčešće se u zadacima zadaje takozvani rotacioni paraboloid , kod koga je p = q i njegova jednačina je onda:

x 2 + y 2 = 2 pz

x2 y2
Hiperbolički paraboloid ( kao sedlo) ima jednačinu − = 2 z a izgleda:
p q

x o

4. Konusne površi

Neka je D kriva u R 3 i V tačka u R 3 . Skup pravih koji sadrže tačku V i tačke krive D nazivamo konusna površ.

Kriva D je direktrisa te konusne površi a svaka prava koja prolazi kroz tačku V i tačke krive D je generatrisa.

F1 ( x, y, z ) = 0
Posmatramo direktrisu D :{ i tačku V ( a, b ,c ) .
F2 ( x, y, z ) = 0

Neka tačka M(x,y,z) pripada konusnoj površi ako i samo ako pripada nekoj pravoj koja je odredjena vrhom V ( a, b ,c )

i nekom tačkom A(α , β , γ ) sa direktrise D.

F1 (α , β , γ ) = 0
Praktično, mi radimo sledeće: koordinate tačke A(α , β , γ ) zamenimo u direktrisu i u jednačinu
F2 (α , β , γ ) = 0
x−a y −b z −c
prave kroz dve tačke ( kroz V i A) : = = ( ovo inače važi i zbog kolinearnosti odgovarajućih
α −a β −b γ −c
vektora)

F1 (α , β , γ ) = 0 x−a y −b z −c
Iz dobijenih jednačina i = = eliminišemo α , β i γ i dobijamo jednačinu
F2 (α , β , γ ) = 0 α −a β −b γ −c
konusne površi.
www.matematiranje.com

4
Primer 2.

x2 + y 2 = 1
Napisati jednačinu konusne površi čiji je vrh u tački V(0,0,2) a direktrisa je kriva D : {
z =1

Rešenje

Radimo kao u opisanom postupku…

α2 + β 2 =1 x−0 y−0 z −2 x y z−2

A(α , β , γ ) pripada direktrisi, pa je D : { i = = → = =
γ =1 α −0 β −0 γ −2 α β γ −2

Odavde moramo eliminisati α , β i γ …

Iz

x y z−2 x y z−2 x y z−2

= = → = = → = =
α β γ − 2 α β 1− 2 α β −1
x z−2 −x
= →α=
α −1 z−2
y z−2 −y
= → β=
β −1 z−2

smo izrazili α i β , sad ovo menjamo u direktrisu:

−x −y
α= β=
z−2 z−2
α2 + β2 = 9
−x 2 −y 2
( ) +( ) =9
z−2 z−2
x2 y2
+ =9
( z − 2) 2 ( z − 2) 2
x 2 + y 2 = 9( z − 2) 2

I dobili smo jednačinu tražene konusne površi.

x2 y 2 z 2
Još jedna stvar: u zadacima se najčešće pojavljuje eliptički konus koji ima jednačinu + = a izgleda :
a 2 b2 c2
www.matematiranje.com

5
 z

y
o

Naravno , često se u vezi sa integralima javlja i konus kod koga je a = b = c = 1 , to jest x 2 + y 2 = z 2

5. Cilindrične površi

ur ur
Neka su u R 3 dati vektor p i kriva K. Unija svih pravih u R 3 koje su paralelne sa datim vektorom p i seku krivu K

naziva se cilindrična površ.

Tri najpoznatije cilindrične površi su :

x2 y 2
i) eliptički cilindar koji ima jednačinu + =1 i izgleda :
a 2 b2

y
o

www.matematiranje.com

6
 x2 y 2
ii) hiperbolički cilindar koji ima jednačinu − = 1 i izgleda :
a 2 b2

O
x

iii) parabolički cilindar koji ima jednačinu y 2 = 2 px i izgleda:

O
x

Jednačinu cilindrične površi izvodimo na sledeći način:

ur F ( x, y , z ) = 0
Neka su nam dati vektor p = (l , m, n) i kriva K : { ( direktrisa)
G ( x, y , z ) = 0

Uočimo tačku A(α , β , γ ) koja zadovoljava:

F (α , β , γ ) = 0 x −α y − β z − γ
i = =
G (α , β , γ ) = 0 l m n

Odavde eliminišemo α , β i γ .
www.matematiranje.com

7
Primer 3.

x2 + y 2 = 1
Odrediti jednačinu cilindrične površi čija je direktrisa krug D : { a generatrisa je paralelna vektoru
z=0
ur
p = (1,1,1) .

Rešenje:

α2 + β 2 =1 x −α y − β z − γ
Ako tačka A(α , β , γ ) pripada direktrisi onda je i = =
γ =1 1 1 1

Iz

x −α y − β z − γ x −α y − β z − 0
= = ∧z =0→ = = → x −α = y − β = z
1 1 1 1 1 1
x −α = z → α = x − z
y−β = z → β = y−z

Ovo zamenimo u

α2 + β 2 =1

I dobijamo traženu jednačinu cilindrične površi ( x − z )2 + ( y − z )2 = 1

www.matematiranje.com