UIVERZITET U BEOGRADU

FAKULTET ORGAIZACIOIH AUKA

SEMIARSKI RAD

STRAE DIREKTE IVESTICIJE KAO

FAKTOR PRIVREDOG RASTA I RAZVOJA

Mentor: Ime i prezime studenta i broj indeksa:

prof. dr Dragana Kragulj Marko Dogović 103/09/M

Beograd, decembar, 2009.

APSTRAKT

Strane direktne investicije (SDI) imaju veliki značaj za privredni rast i razvoj
zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji. Dosadašnja iskustva pokazuju da su strana
ulaganja igrala značajnu ulogu u strukturnim promenama proizvodnje, izvoza i načinu
poslovanja u zemljama korisnicama ovih sredstava. U radu su opisani načini stranih
ulaganja i dat je pregled najvrednijih SDI u Srbiju, kao i njihov značaj. Posebna pažnja
posvećena je uticaju SDI na ključne makroekonomske pokazatelje, kao i uticaju svetske
finansijske krize na priliv SDI u našu zemlju. U radu su izneti podaci %arodne Banke,
Ministarstva finansija i Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza, na osnovu kojih je
urađen niz tabela i grafika.

2
SADRŽAJ

1. POJAM, ZNAČAJ I CILJEVI PRIVREDNOG RASTA I RAZVOJA ........................ 4

2. FAKTORI PRIVREDNOG RAZVOJA ....................................................................... 6

3. INDIKATORI RAZVIJENOSTI .................................................................................. 7

4. MEĐUNARODNO KRETANJE KAPITALA – IZVOZ KAPITALA........................ 9

5. INVESTICIONI OBLIK IZVOZA KAPITALA .......................................................... 11

5.1. Direktne investicije ........................................................................................ 11

5.2. Portfolio investicije ........................................................................................ 12

5.3 Razlike između greenfield SDI i drugih vrsta investicija ............................... 13

6. MIKROEKONOMSKI I MAKROEKONOMSKI EFEKTI STRANIH

DIREKTNIH INVESTICIJA I NJIHOVE KORISTI ................................................... 15

6.1. Mikroekonomski aspekt ................................................................................. 15

6.2. Makroekonomski aspekt ................................................................................ 16

7. ZNAČAJ STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA ZA SRBIJU ................................ 17

8. PREDNOSTI I SLABOSTI SRBIJE ............................................................................ 20

8.1. Prednosti Srbije .............................................................................................. 20

8.2. Slabosti Srbije ................................................................................................ 21

9. SDI I KLJUČNI MAKROEKONOMSKI INDIKATORI U USLOVIMA

SVETSKE FINANSIJSKE KRIZE............................................................................... 22

10. ZAKLJUČAK ............................................................................................................. 28

LITERATURA ................................................................................................................. 29

3
1. POJAM, ZAČAJ I CILJEVI PRIVREDOG RASTA I RAZVOJA1

Privredni razvoj ne možemo posmatrati van konteksta celokupnog društvenog razvoja, jer
kako je privreda jedan od najznačajnijih podsistema društvenog sistema, tako je i privredni
razvoj neodvojiv od ukupnog društvenog razvoja. Socijalne, političke, istorijske,
geografske, kulturne i ostale neekonomske oblasti bitno utiču na ekonomske dimenzije
privrednog razvoja.

„Privredni razvoj (economic developement) je složen društveni proces putem kojeg

svaka zemlja teži ka prelasku iz nižih u više faze ekonomske razvijenosti.“2 Dok
privredni rast (economic growth) definišemo kao povećanje nacionalne proizvodnje
tokom određenog vremenskog perioda, veće od porasta stanovništva. Iz datih definicija,
uviđamo da je privredni razvoj širi i kompleksniji proces od privrednog rasta.

Postoje dva osnovna načina za postizanje privrednog rasta:

1) povećana upotreba inputa u cilju povećanja outputa
2) optimalno korišćenje proizvodnih kapaciteta pri kojem se rast outputa ostvaruje
istom količinom inputa ali da pri tome raste efikasnost njihovog korišćenja.

Privredni rast se može izraziti preko pokazatelja stope rasta bruto domaćeg proizvoda,
nacionalnog dohotka, kretanja bruto domaćeg proizvoda i nacionalnog dohotka per capita.
Privredni razvoj se razmatra kao pokazatelj međusobnih odnosa makroekonomskih
agregata kao što su društveni proizvod, nacionalni dohodak, zaposlenost, akumulacija,
investicije, potrošnja, ali i kroz čitav niz drugih ekonomskih i neekonomskih elemenata,
pa se stoga definiše i kao multidimenzionalni proces. Trebalo bi napomenuti i da nema
privrednog razvoja bez privrednog porasta, dok obrnuta relacija ne mora da postoji, tj.
moguć je privredni rast bez privrednog razvoja. Jedna od osnovnih komponenti
privrednog razvoja je promena ukupne društvene strukture i privrede (promene su
najizraženije u proizvodnom sastavu, odnosno učešću sektora poljoprivrede i industrije u
ukupnoj proizvodnji). Sa privrednim rastom omogućava rast kako društvenog, tako i
nacionalnog dohotka. Da bi se privredni razvoj realizovao potrebno je unapred definisane
ciljeve uskladiti. Podizanje životnog standarda stanovništva i razvoj proizvodnih
potencijala su dva najvažnija cilja. Pri tome treba voditi računa da brojnost i raznolikost
1
Izvor: Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija,
Kragulj, Beograd, str. 305
2
Izvor: Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija,
Kragulj, Beograd, str. 306

4
ciljeva i njihova dinamičnost, otežavaju adekvatan izbor razvojnih prioriteta. Ciljevi
privrednog razvoja zavise od stepena ekonomske razvijenosti zemlje i njene veličine. Iako
su mnogi razvojni ciljevi međusobno komplementarni, često se u savremenim privredama
nameće potreba savlađivanja problema konfliktnosti cilljeva (npr. dinamiziranje
privrednog rasta i poštovanje ekoloških standarda, zatim konfliktnost dugoročnih i
kratkoročnih ciljeva, i sl.). Zato bi trebalo, da svaka zemlja vodi računa o pravilnom
izboru razvojnih prioriteta ali i o tome da obezbedi materijalne uslove koji su potrebni za
ostvarenje željenih ciljeva.

U poslednje vreme, dosta je popularan tzv. održivi razvoj (sustainable developement) koji
podrazumeva samo onaj razvoj koji obezbeđuje podmirenje potreba sadašnjih generacija,
ali bez ugrožavanja mogućnosti zadovoljenja potreba buducih generacija. Bazira se na
optimalnom balansiranju između ekonomskih, socijalnih i faktora životne sredine u
institucionalizovanim okvirima. „Podrazumeva dinamičan razvoj i ekonomski rast uz
ostvarenje pravednosti, s akcentom na zapošljavanje i povećanje ličnih prihoda u okviru
konkurentnijeg privatnog sektora. Dugoročno održivi razvoj podrazumeva da se
bogatstvo, resursi i mogućnosti moraju rasporediti na takav način, da svi građani mogu da
uživaju bar minimalne standarde bezbednosti, ljudskih prava i ostalih privilegija.“3

„Mada je jedan od prvenstvenih ciljeva svake zemlje postizanje što većeg nivoa
ekonomske razvijenosti, značaj privrednog razvoja je izuzetno naglašen za sve nerazvijene
zemlje. Bez ubrzanog privrednog razvoja, povećanja ukupnog obima materijalne
proizvodnje i bruto domaćeg proizvoda per capita i suštinske promene strukture svoje
privrede nije moguće osloboditi se ekonomske zavisnosti i neokolonojalnih odnosa. Oba
ta procesa, s jedne strane privredni rast, s druge, strukturne promene privrede, teku
istovremeno i nalaze se u međusobnoj uslovljenosti. Bez strukturnih promena ne može se
ostvariti brz privredni rast, niti se strukturne promene vrše u zemljama čija privreda
stagnira i gde ne rastu GDP i nacionalni dohodak. Uz pomoć države i merama aktivne
ekonomske politike nerazvijene zemlje pokušavaju da se, u relativno kratkom roku,
iščupaju iz svoje vekovne ekonomske zaostalosti. Ipak, jedna od osnovnih karakteristika
procesa privrednog rasta je sporost i dugotrajnost.“4

3
Izvor: http://www.odrzivi-razvoj.sr.gov.yu/
4
Izvor: Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija,
Kragulj, Beograd, str. 307

5
2. FAKTORI PRIVREDOG RAZVOJA

U određenoj zemlji i u određenom vremenskom periodu, faktori koji utiču na privredni

razvoj deluju u skupu i efekat zavisi upravo od uzajamnog delovanja tih faktora.
Posmatrajući samo jedan faktor, uzet iz konteksta, kao sam nema veliki značaj, ali u grupi
sa ostalim faktorima dobija veliku važnost.

Prema klasičnoj podeli faktora privrednog rasta i razvoja, postoje četiri vrste:

1. prirodni resursi, pri čemu se prirodno bogatstvo može podeliti na tri dela:
a) sunčeva energija
b) minerali
c) izvori biosfere (zemlja, voda, vazduh, flora i fauna);
2. rad pod kojim podrazumevamo upotrebljavanje, tj. trošenje čovekove radne snage,
a koji može biti proizvodnog ili neproizvodnog karaktera;
3. kapital shvaćen kao proizvodna sredstva koja učestvuju u procesu proizvodnje i
4. preduzetništvo koje podrazumeva ukupne organizatorske, rukovodeće,
upravljačke i nadzorničke poslove i sposobnosti preduzetnika neophodne u
proizvodnom procesu.5

Svaki od navedenih faktora dovodi do odgovarajuće zarade: angažovanjem zemlje

ostvaruje se zemljišna renta, radne snage – plata, kapitala – kamata i preduzetništva –
preduzetnička dobit.

Navedimo još neke bitne faktore privrednog rasta i razvoja neke zemlje ili regiona:
1. Društveno politički faktori
2. Stanovništvo
3. Kadrovi i nauka
4. Međunardno okruženje
5. Poljoprivredna proizvodnja
6. Proizvodnja, tehnika i tehnološke promene i inovacije

Veći stepen prioriteta imaju faktori privrednog razvoja koji imaju širi opseg delovanja,
deluju na duži rok i koji ne podležu čestim promenama, a imaju snažno pozitivno dejstvo
na kretanje i razvoj privrede.

5
Izvor: Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija,
Kragulj, Beograd, str. 308

6
3. IDIKATORI RAZVIJEOSTI6

Ocena stepena privredne i društvene razvijenosti može se dati analitičkim posmatranjem

komponenata razvoja kao i njihovim dekomponovanjem na indikatore. Merenje
agregatnih veličina kao što su proizvodnja, zaposlenost, dohodak itd. omogućava
sagledavanje, kako dostignutog nivoa privrednog razvoja, tako i brzine promena u procesu
razvoja, a što je od izuzetne važnosti za sprovođenje adekvatne ekonomske politike u cilju
rešavanja relevantnih razvojnih problema.

Korišćenje jednog indikatora može u određenim uslovima biti dovoljno za ocenu stanja i
razvoja, ali često je jedan indikator nedovoljan da utvrdi odgovarajući nivo i strukturu
razvijenosti, pa je potrebno primeniti i više od jednog indikatora kako bi se zadovoljio cilj
analize. Tako je, na primer, društveni proizvod per capita u razvijenim zemljama davao
dosta dobre rezultate, ali kod nedovoljno razvijenih zemalja ovaj pokazatelj nije bio u
stanju da pruži adekvatnu sliku nivoa i promena ukupne razvijenosti, pa je bilo neophodno
primeniti više indikatora. Zato se često postavlja pitanje koju kombinaciju indikatora
primeniti da bi se dobila najadekvatnija slika s obzirom na cilj postavljen u analizi.

Indikatori privrednog razvoja mogu biti izraženi naturalno ili vrednosno. Naturalni
pokazatelji izražavaju dostignuti nivo privrednog razvoja određene zemlje i najčešće se
koriste za izražavanje obima proizvodnje pojedinih proizvoda (nafta, čelik, ugalj, mleko,
šećer, itd.). Dok vrednosni izrazi predstavljaju novčane pokazatelje u određenoj valuti.
Jedan od najvažnijih i najčešće korišćenih pokazatelja je bruto domaći proizvod – BDP
(Gross domestic product-GDP). Ako se izražava u tekućim cenama onda je to nominalni
BDP (nominal GDP), mada tako izražen nije potpuno pouzdan zbog uticaja promena cena,
pa je bolje koristiti realni BDP (real GDP) pri čemu se za eliminisanje tog uticaja koriste
stalne (bazne) cene, uzete od neke bazne godine.

Pokazatelji privrednog rasta mogu biti per capita i agregatni. Pokazatelji per capita su
najčešće korišćeni indikatori razvoja i izražavaju određene veličine po glavi stanovnika,
dok agregatni pokazatelji predstavljaju zbirne iznose pojedinih makroekonomskih
veličina( pogledati grafikon br.3).

6
Izvor: Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija,
Kragulj, Beograd, str. 311

7
 Grafikon br. 1: Realni rast srpskog GDP-a 2001-2008. godine

Izvor: Republički zavod za statistiku

Grafikon br. 2: Rast GDP-a u zemljama u tranziciji u peridu 2004.-2008. godine

Izvor: MMF

Grafikon br. 3: Ukupan GDP (u milionima USD) i GDP po stanovniku

Izvor: Republički zavod za statistiku

8
4. MEĐUARODO KRETAJE KAPITALA – IZVOZ KAPITALA
Sa ekonomske tačke gledišta, kretanje kapitala predstavlja najvažniji oblik međunarodnog
kretanja faktora proizvodnje. Slobodan promet kapitala treba, u osnovi, da usmeri, kapital
prema onim geografskim oblastima koje pružaju mogućnost ostvarivanja najvećeg profita
i najrentabilnije proizvodnje.7

Kretanje kapitala iz jedne države u drugu može se posmatrati sa različitih aspekata, pa

tako i podeliti na osnovu različitih kriterijuma. Navodim dve najvažnije podele:

Prva, osnovna i najvažnija podela podrazumeva dva oblika izvoza kapitala: kreditni i
investicioni (privatni), tj. kapital koji potiče od međunarodnih institucija (Svetska banka,
EBRD, Evropska investiciona banka, itd.) i kapital iz privatnih izvora. Po svom značaju
prednost imaju privatni izvori u toliko što je njihovo poslovanje orijentisano na
potencijalni profit, pa je zbog toga efikasnost poslovanja veća. (pogledati šemu na str. 14)

Investicioni oblik izvoza kapitala postoji onda kada se radi o neposrednom učešću u
privrednim aktivnostima drugih zemalja i to kroz:
1) osnivanje samostalnih preduzeća (greenfield investicije)
2) kupovinu već postojećih (brownfield investicije, merdžeri i akvizicije)
3) kupovinu i prodaju akcija i obveznica (portfolio ulaganja)
4) zajednička ulaganja (strano preduzeće uzima značajan deo u novoosnovanom
domaćem preduzeću).
Kako će na narednim stranicama biti više reči o investicionim ulaganjima, trebalo bi reći i
par reči o kreditnom obliku izvoza kapitala.

Kreditni (kamatonski ili zajmovni) oblik izvoza kapitala se javlja onda kada se vrši
kreditiranje stranih preduzeća ili država, pri čemu investitor dobija fiksne kamate od
dužnika. Kretanje zajmovnog kapitala dugo je predstavljalo dominantan oblik kretanja
međunarodnog kapitala. Međutim, sa razvojem finansijskih tržišta, njegovo učešće u
ukupnom kretanju kapitala znatno opada. Dakle, osnovni kriterijum za obim i pravac
kretanja kapitala je razlika u visini profita ili dividende kod investicionog oblika izvoza
kapitala, odnosno, uvisini kamatne stope ako je reč o zajmovnom kapitalu. Investicioni

7
Izvor: Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija,
Kragulj, Beograd, str. 386

9
oblik izvoza kapitala je povoljniji nego kamatonosni, s obzirom da omogućava ostvarenje
većih profita (mada je i rizik ulaganja znatno veći).8

Druga podela potiče od Svetske banke, i to je podela prema motivima za investiranje. Ova
podela može biti veoma korisna, jer se na ovaj način mogu jednostavno odrediti ciljne
grupe investitora.

Prema ovoj podeli, postoje:9

1) investicije koje traže resurse:

- investicije koje traže prirodne resurse (rude, sirovine ili poljoprivredne proizvode);
- investicije koje traže jeftiniju ili specijalizovanu radnu snagu;

2) investicije koje traže tržište:

- investicije koje dolaze na tržišta odakle je uvoz određenih proizvoda visok;
- investicije koje prate kretanje svojih kupaca – velikih kompanija;
- investicije koje prate određene trendove na tržištu i angažuju lokalne dobavljače;

3) investicije koje traže povećanje produktivnosti proizvodnje, što podrazumeva

racionalizaciju proizvodnje, ili povezivanje proizvodnih operacija sa drugim kompanijama
u cilju smanjenja troškova i/ili specijalizacije proizvodnje;

4) investicije koje traže već postojeće kapacitete kako bi zadržale i promovisale

dugoročne ciljeve svoje kompanije (one su okrenute, pre svega, privatizaciji i akviziciji,
jer kupovinom postojećih kompanija zadržavaju proizvodni program i postojeće tržište).

Takođe, cilj može biti i da se od sirovina proizvedu finalni proizvodi koji se po visokim
cenama prodaju u onoj zemlji iz koje su te sirovine uvezene ili da se prodajom ovih
proizvoda na svetskom tržištu ostvaruju visoki profiti, jer je tražnja za njima velika i cene
veoma visoke . Motivi se mogu sagledati i u mogućnosti uvozne supstitucije, izbegavanja
carinskih barijera, stvaranja novih prostora za svoju delatnost, ostvarenje ekonomske i
političke dominacije, obezbeđenje vojno-strategijskih ciljeva itd.10

8
Izvor: Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija,
Kragulj, Beograd, str. 386
9
http://www.siepa.gov.rs
10
Izvor: Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija,
Kragulj, Beograd, str. 388

10
5. IVESTICIOI OBLIK IZVOZA KAPITALA

Strani kapital u zemlju može ući po dva osnova, i to po osnovu direktnog investiranja
(greenfield ulaganja, merdžeri, akvizicije) ili kroz kupovinu akcija kompanija - portfolio
investicije (u slučaju tranzicionih zemalja to se odnosi na privatizaciju). Po svom značaju
ističu se direktne investicije. (pogledati šemu na strani 14)

5.1. Direktne investicije

Direktne investicije predstavljaju najrizičniji oblik međunarodnog kretanja kapitala, ali

zato obezbeđuju i najveće profite. Podrazumevaju dugoročna ulaganja kapitala u
inostranstvu, ali i ulaganja u tehničko-tehnološki proces, organizaciju rada itd. Vlasnik
kapitala zadržava i funkciju svojine i funkciju upravljanja, tj. izvoznik kapitala organizuje
i kontroliše upotrebu kapitala. Razlikuje se nekoliko oblika ulaganja kapitala u formi
stranih direktnih investicija.

Po svom značaju istakao bih pre svega greenfield strane direktne investicije zbog koristi
koje donose privredi u razvoju u koju se ulaže i njihovih direktnih efekata na mikro i
makro aspekte domaće privrede. Jer to su investicije koje podrazumevaju izgradnju
potpuno novih proizvodnih kapaciteta koji su u 100% vlasništvu tog investitora, što znači
da on odlučuje o sudbini tih sredstava. Izgradnjom novih fabrika i preduzeća „na ledini“,
putem greenfield SDI, direktno se doprinosi povećanju proizvodnih kapaciteta zemlje i
zapošljavanju novih radnika. Takođe, greenfield investiranje ima i značajan efekat na
povećanje ukupnih investicija jer daje pozitivan signal ostalim potencijalnim
investitorima. Ovakve investicije su od posebnog značaja za zemlje u tranziciji, međutim
najteže je privući ih jer su greenfield investicije najosetljivije na investicioni ambijent, pa
su tako i ređa opcija kod zemalja u tranziciji jer je rizik investitora veći, a i nestabilni su
uslovi privređivanja.

Brownfield strane direktne investicije podrazumevaju kupovinu već postojećih zgrada,

skladišta i kancelarijskih prostora od strane stranih investitora. Napuštene i zapuštene
lokacije i objekti u gradskim zonama su poseban izazov za investitore. Dugi period
nekorišćena gradska zemljišta postaju ekološki, socijalni i estetski problem grada, te stoga
treba stimulisati investitore da osposobe za upotrebu postojeće industrijske objekte i
lokacije gde već postoji prateća infrastruktura. U zemljama u tranziciji ovaj vid investicija
je češći slučaj, nego greenfield investicije, iz razloga što u tim zemljama postoji mnogo

11
neiskorišćenih kapaciteta kao i velikih kompanija iz socijalističkog perioda koje, na
primer, čekaju proces privatizacije ili stečaja.

Merdžeri i akvizicije (mergers and aquisitions) predstavljaju direktna ulaganja putem

spajanja i preuzimanja. Merdžeri podrazumevaju spajanja dva ili više odvojenih i
nezavisnih međunarodnih kompanija u jedan novi entitet. Akvizicija podrazumeva
pripajanje preduzeća u inostranstvu njegovom kupovinom, čime preduzeće koje je
pripojeno dobija novog vlasnika i novi menadžment. Kod merdžera i akvizicija dolazi do
promene vlasništva nad postojećim resursima, tako da ovaj oblik investiranja ne dovodi do
povećanja oblika proizvodnje i zaposlenosti. Dešava se i da u početnom periodu dođe do
smanjenja kapaciteta i otpuštanja određenog broja radnika. Ipak merdžeri i akvizicije
mogu uticati na povećanje ukupnih investicija u narednim periodima i značajno doprineti
privrednom rastu zemlje kroz unapređenje poslovanja firmi i transfer tehnologije. Isto tako
ovim oblikom ulaganja može se rešiti problem opstanka domaćih preduzeća koja su pred
bankrotstvom.11

Joint venture investicije (zajednička ulaganja) strano preduzeće uzima značajan udeo u
novoosnovanom domaćem preduzeću.

5.2. Portfolio investicije

Po drugom osnovu, strani kapital u zemlju može ući kroz kupovinu akcija kompanija.
Portfolio investicije podrazumevaju ulaganje slobodnog kapitala u kupovinu hartija od
vrednosti od strane nerezidenata, bez namere da se time utiče na poslovnu politiku
preduzeća. Ulaganja mogu biti u vidu vlasničkih HoV (akcije) ili dužničkih hartija od
vrednosti (obveznice), pa tako i dohodak u vidu dividendi i kamata. Ovo je indirektni
oblik investiranja, gde se domaći kapital premešta u inostranstvo, pri čemu investitor
nema prava da organizuje i kontroliše upotrebu kapitala. Za portfolio investicije se
najčešće odlučuju institucionalizovani investitori kao što su penzioni fondovi, uzajamni
fondovi, fondovi PiO, itd. Pri tome, investiraju na dugi rok, ali bez preteranog rizika, kako
bi što bolje očuvali i uvećali svoj kapital.

11
Izvor: Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija,
Kragulj, Beograd, str. 388

12
5.3 Razlike između greenfield SDI i drugih vrsta investicija

Kada su u pitanju razlike između greenfield i drugih vrsta investicija, ističe se da, na
kratak rok, zemlja domaćin ima više koristi od greenfield nego od drugih vrsta SDI.
Sledeća tabela ukazuje na neke od razlika između greenfield i drugih tipova investiranja.

Tabela br. 1: Razlike između greenfield SDI i drugih oblika investiranja

Greenfield SDI Drugi oblici investiranja
Donose strani kapital zemlji domaćinu što Donose strani kapital zemlji domaćinu, ali
dovodi do povećanja vrednosti kapitala ne dovode uvek do povećanja vrednosti
kapitala
Uvek dovode do transfera bolje ili U slučaju da je lokalna firma u velikim
savremenije tehnologije teškoćama i zatvaranje je jedina
mogućnost, spajanje ili privatizacija može
da odigra ulogu „spasioca“
Uvek pri ulasku u zemlju dovode do Ne dovode do otvaranja novih radnih mesta
otvaranja novih radnih mesta pri ulasku u zemlju; mogu da dovedu do
otpuštanja
Greenfield investicije povećavaju broj Investicije koje ulaze kroz spajanja i
preduzeća, pa samim tim i konkurenciju, pa pripajanja mogu da dovedu do povećanja
ne povećavaju koncentraciju na tržištu koncentracije i monopola
Greenfield investicije su mnogo stabilniji Portfolio investicije su kratkoročne prirode
izvor kapitala jer predstavljaju dugoročno i u uslovima krize mogu da dovedu do
ulaganje u fiksnu imovinu „bega“ kapitala

Na duži rok mnoge od ovih razlika između načina ulaska investicija se smanjuju ili
potpuno nestaju. Merdžeri i akvizicije često ulažu u proizvodnju i transfer nove ili bolje
tehnologije kao i greenfield investicije. Razlike između ova dva načina ulaska kada je u
pitanju otvaranje novih radnih mesta, često se smanjuju tokom vremena i više zavise od
motiva ulaska nego od načina.

13
Šema: Klasifikacija oblika izvoza kapitala

OBLICI IZVOZA KAPITALA

INVESTICIONI KAPITAL KREDITNI KAPITAL

(prvenstveno privatni) (prvenstveno državni)

PORTFOLIO INVESTICIJE KRATKOROČNI

DEPOZITI U INOSTRANE
BANKE
Vlasničke HoV – Akcije

Dužničke HoV – Obveznice

DIREKTNE INVESTICIJE DUGOROČNI SPOLJNI

ZAJMOVI

Greenfield investicije

Brownfield investicije

Akvizicije (aquisitions)

Merdžeri (mergers)

Joint venture investicije

14
6. MIKROEKOOMSKI I MAKROEKOOMSKI EFEKTI STRAIH
DIREKTIH IVESTICIJA I JIHOVE KORISTI

6.1. Mikroekonomski aspekt

Kad je reč o mikroekonomskom aspektu, tu se prvo misli na uticaj stranih direktnih

investicija na performanse preduzeća, tokom samog procesa proizvodnje, a i kasnije,
načina prodaje, marketinga i drugih aktivnosti.

Ukoliko je u pitanju privatizacija, iskustvo iz proteklih deset godina tranzicije je pokazalo

da su strani direktni investitori sposobniji za vođenje procesa restrukturiranja u
preduzećima nego domaći vlasnici i menadžeri. To je uglavnom zbog činjenice da, na
nivou preduzeća, proces prestrukturiranja podrazumeva fundamentalne promene u
strukturi i upravljanju preduzeća, što nailazi na značajan otpor. Promena vlasništva je
često neophodan uslov da bi se izvele takve reforme jer je veoma mali broj domaćih
investitora koji bi mogli da budu u ulozi strateškog investitora tj. dugoročnog investitora
sa iskustvom u poslovanju preduzeća.

S druge strane, strani investitori koji dolaze putem greenfield ulaganja, unose sa sobom
savremenu tehnologiju i znanje čijim se korišćenjem poboljšava kvalitet proizvoda, usluga
i rada preduzeća. Sledeći pozitivan uticaj jeste u polju modernizacije upravljanja u
preduzećima. Kako strani ulagači uglavnom potiču iz razvijenih tržišnih ekonomija u
kojima je maksimizacija profita odavno najvažniji cilj bilo kog proizvodnog procesa, te je
kontrola i upravljanje proizvodnjom od velikog značaja, oni poseduju savremena znanja i
veštine uspešnog korporativnog upravljanja koje je uglavnom nepoznato domaćoj
privredi. Takođe deluju i u pravcu modernizacije asortimana proizvoda; strane kompanije
uglavnom uvode nove proizvodne asortimane na domaće tržište o kojoj god grani privrede
da je reč: hrana, piće, lekovi, kozmetika, usluge mobilnih operatera i sl. Strane direktne
investicije takođe znače i novi metod prodaje, adekvatan tržišnoj privredi gde marketing
ima značajnu ulogu. Konačno, prednost stranih investicija ogleda se i u tome što se tim
putem domaća preduzeća, kojima stranci upravljaju integrišu u svetsko tržište, te se stoga i
domaća privreda uključuje u proces globalizacije, čiji su veliki pokretač strane investicije.
Sve gore navedeno se najčešće odnosi na velike multinacionalne kompanije, koje su u
stanju da prihvate poslovni rizik ulaska na nedovoljno razvijeno tržište, što manje
kompanije ipak često nisu u mogućnosti.

15
6.2. Makroekonomski aspekt

Postoji jaka zavisnost između stranih direktnih investicija i drugih makroekonomskih

pokazatelja u državi. Prilivi stranog kapitala često se koriste za pokrivanje velikih deficita
u tekućem računu prouzrokovanih uvozom potrošačkih i investicionih proizvoda koji se ne
proizvode u zemlji.

Iskustva velikog broja zemalja su pokazala da su strane direktne investicije povoljniji

kanal priliva neophodnog stranog kapitala u odnosu na uzimanje klasičnih kredita na
međunarodnom finansijskom tržištu.

Kada se radi o izgradnji potpuno novog preduzeća, „na ledini“, ono koristi u potpunosti
nove resurse za razliku od privatizacije, što znači novo zapošljavanje, nova proizvodnja,
veći output, veći realni GDP, pa samim tim i viši životni standard i veći privredni rast, što
je neophodno privredi u razvoju.

Kod investicija je važno pomenuti i uticaj multiplikacije na tražnju; nove investicije

podstiču mnogo širu privrednu aktivnost od same te investicije, na primer izgradnja nove
fabrike koja će zaposliti nove radnike i stvarati nove proizvode, tokom samog procesa
investiranja znači i zapošljavanje i angažovanje građevinarskih kapaciteta, cementne
industrije, koja će snabdevati građevinski materijal, fabrike mašina i oprema koje će
isporučiti ta osnovna sredstva, fabrike stakla, nameštaja, proizvođače energije, itd.

Grafikon br. 4: Efekat multiplikacije12

Nivo Dodatno pomeranje

cena usled multiplikacije

AD3
AD2
AD1

Količina
outputa
Prvobitno pomeranje AD
usled izgradnje fabrike

12
Izvor: N. Gregori Mankju, 2008., Principi ekonomije, Ekonomski fakultet Beograd

16
7. ZAČAJ STRAIH DIREKTIH IVESTICIJA ZA SRBIJU

Tokom proteklih nekoliko godina, Srbija je dosta napredovala u pogledu političkih i

ekonomskih reformi. U toku su brojne značajne zakonodavne reforme, koje su u više
navrata pohvaljene od strane vodećih međunarodnih institucija, a koje za cilj imaju
usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije. Izveštaj o izvodljivosti EU, posebno
daje značaj reformama u oblasti makroekonomske stabilnosti, poboljšanja finansijskog
sektora, zakonodavne aktivnosti i spoljnih odnosa.13 Međunarodnim kompanijama se u
Srbiji garantuje isti pravni tretman kao i domaćim firmama. Isto tako, dozvoljeno im je da
ulažu sredstva u bilo koju industriju, kao i da slobodno transferišu sve finansijske i druge
aktive, uključujući profit i dividende.

Strani investitori koji su u Srbiju došli na početku tranzicije ostvarili su visoke prinose,
često zbog slabe konkurencije u mnogim delatnostima ili pak (u slučaju banaka) zbog
izuzetno visokih aktivnih kamatnih stopa. To je naročito bio slučaj sa investiranjem u
banke i hartije od vrednosti - obveznice devizne štednje i akcije boljih preduzeća i banaka
na Beogradskoj berzi.

Sve zemlje u razvoju, gde spada i Srbija kao zemlja u tranziciji, smatraju strane investicije
značajnim izvorom privrednog razvoja, modernizacije, rasta proizvodnje, zaposlenosti i
prihoda. One isto tako imaju veliki i politički i ekonomski značaj jer daju signal drugima
da ta zemlja ima određene performanse i ekonomsku budućnost i da se ulaganje može
pokazati kao profitabilno. Sa te strane gledano, kreatorima ekonomske politike je vrlo
važno da stvore odgovarajuću investicionu klimu koja pogoduje privlačenju stranih
direktnih investicija. Isto tako, dobar signal investitorima je dat i potpisivanjem CEFTA14
sporazuma koji je Srbija potpisala 19. decembra 2006., kao i potpisivanjem EFTA15
sporazuma 17. decembra 2009. Faktor koji značajno doprinosi povoljnoj investicionoj
klimi je i stimulativno poresko okruženje.

S obzirom da strana ulaganja u privredni razvoj jedne zemlje predstavljaju vrstu

specifičnog ekonomskog posla, koji podrazumeva jasno definisanje prava i obaveza obe
strane, potrebno je unapred obezbediti adekvatnu zakonsku regulativu i odgovarajuće
propise koji će učiniti da se strani ulagač, po pitanju opstanka svog kapitala u stranoj

13
Izvor: www.siepa.gov.rs
14
Sporazum o zoni slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi (CEFTA)
15
Sporazum o zoni slobodne trgovine između Republike Srbije i država Evropskog udruženja slobodne
trgovine (EFTA)

17
zemlji, oseća zakonski sigurno i zaštićeno. U Srbiji još uvek ne postoji jasan pravni okvir,
niti postojeći zakoni pružaju dovoljnu osnovu za gradnju transparentnog legalnog sistema
koji bi povećao nivo poverenja i zainteresovanosti stranih investitora za ulaganje u ovo
područje. Posebnu grupu problema čini i nepostojanje reforme javne administracije i
upravljanja javnim finansijama. Administrativna procedura za otvaranje novog preduzeća
je izuzetno složena i može da oduzme mnogo vremena, ali se radi na tome da se smanji.
Između ostalog, investitore uglavnom brine i brzi rast plata u javnom sektoru, što može da
pojača pritisak na inflaciju, ukorenjena korupcija, kao i još uvek nereformisano pravosuđe.
Pored toga, „socijalističko“ radno zakonodavstvo u Srbiji previše štiti radnike i ne
stimuliše otvaranje novih radnih mesta. Sadašnji sistem zakupa gradskog građevinskog
zemljišta ometa osnivanje novih firmi, a tržište nekretnina takođe trpi zbog postupka
izdavanja dozvola za gradnju, koji je i dalje nedefinisan. Jedan od načina za rešavanje
ovog problema bila bi restitucija imovine oduzete za vreme komunizma koja je preduslov
za definisanje vlasništva u sektoru nekretnina.16

Treba istaći da budućnost srpske privrede u najvećoj meri zavisi od povećanja priliva
stranih investicija. Iz tog razloga treba preduzeti dodatne mere na planu stvaranja
kvalitetnijeg poslovnog ambijenta u svakom pogledu, koji će za strane investitore
predstavljati izazov.

Zabrinutost u vezi sa stranim direktnim investicijama postoji i zbog toga sto su investicije
ulazile uglavnom u sektor nerazmenljivih dobara – bankarstvo, osiguranje, energetiku,
telekomunikacije i nekretnine.17 Iz razvojne perspektive, najznačajnije su investicije koje
podstiču produktivnost i tehnološki napredak, naročito u sektoru razmenljivih dobara,
pošto podstiču konkurentnost i izvoz. Priliv u sektor nerazmenljivih dobara može da
izazove i neželjene posledice (čak i ako poveća produktivnost) ako ne generiše devizni
priliv. Veliki priliv investicija u sektor nerazmenljivih dobara, naročito u sektor
nekretnina, često dovodi do kreditne ekspanzije, porasta cena imovine, koji vodi rastu
plata i dovodi do premeštanja resursa od razmenljivih ka nerazmenljivim dobrima. Sa
rastućom tražnjom za uvozom i smanjenom ponudom razmenljivih dobara, deficit tekućeg
platnog bilansa postaje neminovan.

16
Izvor: Begović B., Mijatović B., Paunović M., Popović D., 2008.,Grinfild strane direktne investicije u
Srbiji, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd, str. 25
17
Izvor: Begović B., Mijatović B., Paunović M., Popović D., 2008.,Grinfild strane direktne investicije u
Srbiji, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd, str. 27

18
Kada su u pitanju greenfield investicije u Srbiji, opšte mišljenje je da je njih bilo
nedovoljno od početka procesa traznicije. Ipak, veoma značajan investitor iz grupe
greenfield investicija je slovenački Merkator, koji je na srpskom tržištu prisutan od 2002.
godine, a čija ulaganja u izgradnju tržnog centra na Novom Beogradu iznose 43 miliona
evra. Takođe su značajne i investicije austrijske kompanije OMW u gradnju benzinskih
pumpi širom Srbije, koje iznose 100 miliona evra. Od stranih investitora na srpskom
tržištu je prisutna i američka firma za proizvodnju limenki Ball Packaging, zatim Metro
cash and carry i Coca Cola HBC, koja ima najduži investicioni staž u Srbiji.18

Tabela br. 2: ajvrednije SDI u Srbiji

Kompanija Zemlja Sektor Vrsta ulaganja Iznos
porekla (mil.EUR)
1 Telenor Norveška Telekomunikacije Privatizacija 1.602
2 Mobilkom Austria Group Austrija Telekomunikacije Greenfield 570
3 Philip Morris – DIN SAD Duvanska industrija Privatizacija 518
4 Stadt Nemačka Industrija Tržište kapitala 475
5 Banca Intesa – Delta Italija Bankarstvo Tržište kapitala 462
Banka
6 Interbrew – Apatinska Belgija Pivara Tržište kapitala 430
pivara
7 NBG Grčka Bankarstvo Privatizacija 425
8 Mercator Slovenija Maloprodaja Greenfield 240
9 Lukoil – Beopetrol Rusija Naftna industrija Privatizacija 210
10 Holcim – Novi Popovac Švajcarska Cement Privatizacija 185
11 OTP Bank Mađarska Bankarstvo Privatizacija 166
12 Alpha Bank – Jubanka Grcka Bankarstvo Privatizacija 152
13 U.S. Steel – Sartid SAD Prerada lima i čelika Privatizacija 150
14 Metro Cash & Carry Nemacka Veleprodaja Greenfield 150
15 OMV Austrija Benzinske pumpe Greenfield 150
16 Coca Cola SAD Bezalkoholna pića Tržište kapitala 142
17 Africa Israel Corp. Tidhar Izrael Nekretnine Tržište kapitala 120
18 Droga Kolinska Grand Slovenija Industrija Greenfield 100
prom.
19 Merkur Slovenija Maloprodaja Greenfield 60
20 Ball Corporation SAD Industrija Greenfield 60
21 GTC International Holandija Nekretnine Greenfield 58
22 Hellenic Petroleum Grčka Energija Greenfield 50
23 Veropulos Grčka Maloprodaja Greenfield 34
24 Laiki Bank – Centrobanka Kipar Bankarstvo Tržište kapitala 33
25 Neochimiki – Rafinerija Grčka Energija Privatizacija 31
nafte Beograd
26 General Group – Delta Italija Osiguranje Tržište kapitala 30
osiguranje
27 Grawe Austrija Osiguranje Greenfield 30
28 Hotel IN Grčka Turizam Greenfield 20

18
Izvor: Ekonomski anali, Ekonomska tranzicija u Srbiji 2001-2005.

19
8. PREDOSTI I SLABOSTI SRBIJE

8.1. Prednosti Srbije19

Ljudstvo i sposobnosti: konkurentna radna snaga (obučena, sa znanjem engleskog

jezika i tradicionalnom izloženošću inostranstvu)

Centralni položaj u Jugoistočnoj Evropi i dobar pristup tržištima preko procesa
pristupanja EU, regionalnih sporazuma o slobodnoj trgovini i Sporazuma o
slobodnoj trgovini sa Rusijom

Slika br. 1: Srbija – centar Jugoistočne Evrope

Izvor: Siepa

Niža cena rada za kvalifikovane radnike i radnike koji se mogu obučiti

Industrijska/istraživačka tradicija i iskustvo u inženjerskim/proizvodnim poslovima

Prirodni resursi i uslovi za proizvodnju u poljoprivredi i šumarstvu

Poboljšana investiciona klima koja se i dalje unapređuje

Stopa poreza na dobit preduzeća je jedna od najnižih u regionu

19
Strategija razvoja i podsticanja stranih ulaganja

20
8.2. Slabosti Srbije

Glavne slabosti u privredi potiču od desetogodišnjeg unutrašnjeg sukoba i, kao posledice toga,
međunarodne izolacije devedesetih godina prošlog veka. Početkom 1990. godine Srbija je bila
industrijski i tehnološki naprednija od većine svojih suseda i mnoga njena preduzeća poslovala
su konkurentno na međunarodnom tržištu. Ipak, period međunarodne izolacije učinio je da su
mnogi industrijski sektori zastareli, a time je stvorena i nekonkurentnost, iseljavanje mnogih
obučenih i kvalifikovanih radnika i ukupni desetogodišnji zaostatak u otpočinjanju programa
privatizacije i reforme zakonodavnog sistema.

Zapravo, glavni problem Srbije je konkurentnost i to bi trebalo da bude prioritet.

Bez obzira na značajan napredak koji je Srbija ostvarila u proteklim godinama, ekonomska
ostvarenja su nešto na čemu treba još dosta raditi, što se vidi iz mnogih važnih pokazatelja:

Značajan trgovinski deficit koji je posledica oslanjanja na zajmove

Stopa zapošljavanja i broj ljudi sa unosnim zaposlenjem u proizvodnoj,
međunarodno konkurentnoj industriji i uslugama su prema međunarodnim
standardima niski, mada su ipak bolji nego u mnogim susednim zemljama

Manjak ukupne konkurentnosti zbog manjka investicija i zakasnelog otpočinjanja
procesa privatizacije

Loš imidž u inostranstvu, predstava političke nestabilnosti

„Aleksandar Šperl, predsednik Upravnog odbora Vip mobajla, kompanije koja je u prve
dve godine poslovanja uložila skoro 200 miliona evra, smatra da su dva najveća problema
sa kojima se suočavaju strani investitori birokratija i nesigurnost.

Većina propisa i zakona su zastareli i treba ih menjati. %isu orijentisani prema poslu.
Ukoliko ih sada promenite, biće mnogo bolje kada kriza prođe. %edavno smo videli
maratonsku sednicu u parlamentu, kada je usvojeno preko dvadeset zakona. Mnogo je
stvari unapređeno i osavremenjeno. To je dobar način da se stvari poboljšaju.

Država mora da stvori sredinu u kojoj može da se posluje i sa tim ne treba da se čeka jer
je vreme novac. Mora da se pošalje signal da se stvari popravljaju i da se birokratija
smanjuje. Ukoliko investitori vide da se zakoni i propisi menjaju, oni će odlučiti da ovde
ulože svoj novac. Kazaće da je tržište dobro i da nema velikih prepreka za poslovanje.
Lično sam bio zapanjen kolika količina papirologije je potrebna da bi se bilo šta
uradilo.“20

20
Izvor: Blic, članak: Šperl-Birokratija koči investitore, 11.09.2009.god.

21
9. SDI I KLJUČI MAKROEKOOMSKI IDIKATORI U
USLOVIMA SVETSKE FIASIJSKE KRIZE

Nakon političkih promena u Srbiji priliv stranih direktnih investicija beleži trend rasta koji
je trajao sve do kraja 2006. godine. Najveći udeo u ukupnom prilivu imali su prihodi od
privatizacije, dok su greenfield investicije imale znatno manji udeo. U periodu od 2000.
do 2007 godine Srbija je značajno popravila svoj udeo u ukupnom svetskom prilivu
stranih direktnih investicija i pomerila se sa 116. mesta na 71. To nije bio samo slučaj sa
Srbijom, već i sa svim zemljama Zapadnog Balkana.21 Na sledećem grafiku prikazane su
neto SDI u Srbiju, u periodu od 2001. do 2009. godine, s tim da je za 2009. godinu uzeta
prognoza od 1.5 milijardi evra.

Grafikon br. 5: Srbija - eto SDI u mil. EUR (od 2001. do 2009. godine)
4,000.00
3,492.20
3,500.00

3,000.00

2,500.00

2,000.00 1,820.80 1,812.10

1,500.00
1,500.00 1,205.70 1,244.60

1,000.00 776.60
502.20
500.00 184.00

0.00
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije

Priliv stranih direktnih investicija u periodu od 2000. godine do polovine 2003. godine
beležio je rast, kad je došlo do usporavanja priliva usled problematične političke situacije
u zemlji i izbora. U 2004. godini zabeleženo je kratko usporavanje priliva SDI, da bi se u
2005. i 2006. godini rast priliva investicija nastavio. Naglo povećanje nastaje usled
prodaje mobilnog operatera Telenor-u, koji je kupio Mobtel za 1,513 milijardi evra. Već
naredne 2007. godine dolazi do osetno manjih priliva, jer nije bilo tako velikih
21
Izvor: Istraživanje - studija, 2009., Svetska ekonomska kriza i posledice po privredu Srbije, Institut
fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, Beograd, str.64

22
privatizacija kao u 2006. Zatim u 2008. nastaje period stagnacije, da bi krajem godine
došlo do blagog pada koji je usled svetske finansijske krize produbljen u 2009. godini.

„Iako su mnogi najavljivali totalni krah investicija, za prva tri kvartala 2009. godine SDI
iznose 1,2 milijarde evra. U 2008. godini ta cifra bila je 1,8 milijardi evra. Do kraja
godine očekujemo 1,5 milijardi evra ukupnih stranih investicija, što se približava cifri od
pet odsto bruto domaćeg proizvoda. To uopšte nije loše za ovako tešku godinu i pokazuje
da Srbija i u ovim teškim vremenima nastavlja da bude atraktivna.“22

Međutim, mnogo veći pad investicija osetilo je tržište kapitala, a to i ne čudi ako znamo
da su portfolio investicije najpodložnije promenama, i da u uslovima krize brzo dovode do
„bega“ kapitala.

Grafikon br. 6: Kretanje indexa BELEX 15 i BELEXline (od juna 2008. do dec.2009.god.)
3,500.00

3,000.00

2,500.00

2,000.00

1,500.00 BELEX 15
BELEXline
1,000.00

500.00

0.00
Aug/08

Apr/09
May/09

Aug/09
Jun/08
Jul/08

Sep/08
Oct/08
Nov/08
Dec/08
Jan/09
Feb/09
Mar/09

Jun/09
Jul/09

Sep/09
Oct/09
Nov/09
Dec/09

Izvor: Beogradska berza

Uzrok naglog pada vrednosti indeksa uzrokovano je povlačenjem inostranih portfolio investitora
sa tržišta Srbije usled očekivanja daljeg pada cena akcija i produbljivanja nastale krize. Najnižu
vrednost u posmatranom periodu indeksi Beogradske berze ostvarili su 11. marta 2009. godine,
kada je Belex 15 vredeo 354 indeksna poena, a Belex line 848 indeksna poena. Pad likvidnosti
se u Srbiji odrazio i na realan sektor kroz usporavanje privredne aktivnosti.

22
Izvor: RTS (22. nov. 2009.): izjava potpredsednika Vlade, Božidara Đelića, na tribini "Evropa za sve",
posvećenoj promociji stavljanja Srbije na belu šengen listu

23
Pad priliva SDI utiče na smanjenje uvodjenja novih proizvodnih kapaciteta, što je imalo za
posledicu smanjenje broja novih radnih mesta, smanjen rast izvoza, smanjenu tražnju i krajnja
posledica jeste usporavanje privrednog rasta zemlje. Na sledećim grafikonima prikazan je bruto
domaći proizvod u milionima evra i bruto domaći proizvod po glavi stanovnika u evrima.

Grafikon br. 7: GDP u mil. EUR (u periodu od 2000. do 2009.godine23)

40,000.00

35,000.00
34,259.00
30,000.00
31,511.00
29,542.70
25,000.00

20,000.00 23,520.60
20,358.00
19,075.00
15,000.00 17,416.40
16,033.70
12,820.90
10,000.00

5,000.00

0.00
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije

Grafikon br. 8: GDP per capita u EUR (u periodu od 2000. do 2009.godine22)

5,000.00
4,661.00
4,500.00 4,304.00
4,002.20
4,000.00
3,500.00 3,173.50
3,000.00 2,736.00
2,555.90
2,500.00 2,328.20
2,137.80
2,000.00 1,708.70
1,500.00
1,000.00
500.00
0.00
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije

23
Napomena: Podaci za 2009. godinu predstavljaju procenu; preuzeti su sa sajta Ministarstva finansija
(http://www.mfin.gov.rs/src/3532/ ) nakon poslednjeg ažuriranja 04.12.2009. i podležni su promenama

24
Grafikon br. 9: GDP realni rast u % (u periodu od 2000. do 2009.godine.24)
10.00%

8.00% 8.30%

6.90%
6.00%
5.60% 5.60% 5.50%
5.20%
4.00% 3.90%

2.40%
2.00%

0.00%
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009
-2.00%
-3.00%
-4.00%

Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije

Na početku tranzicije, pošto se pristupilo restruktuiranju privrede, došlo je do pada ukupne

proizvodnje, kada je stopa rasta realnog GDP-a u periodu izmedju 2001. i 2003. godine beležila
silazni trend. Od sredine 2003. godine dolazi do naglog privrednog rasta, tako da je stopa
privrednog rasta u 2004. godini skoro utrostručena u odnosu na prethodnu godinu. U sledeće
dve godine dolazi do blagog smanjenja stope, da bi u 2007. godini zabeležen rast od oko 7%.
U 2008. godini primetno je usporavanje stope rasta privredne aktivnosti, da bi 2009.godine
Srbija zabeležila realan pad GDP-a od oko 3%

Privredna aktivnost je u 2009. godini drastično smanjena usled velikog smanjenja domaće
i izvozne tražnje, pada kreditne aktivnosti i smanjenja likvidnosti preduzeća. Najdublji pad
beleže industrija, građevinarstvo i trgovina na malo. Na smanjenje proizvodnje uticao je
veliki pad kreditne aktivnosti i agregatne tražnje, povećanje nelikvidnosti privrede i
dodatne opterećenosti dužnika deprecijacijom dinara. Međutim, smanjenje proizvodnje
nije pratilo veće zatvaranje preduzeća i veći pad zaposlenosti.25

24
Napomena: Podaci za 2009. godinu predstavljaju procenu; preuzeti su sa sajta Ministarstva finansija
(http://www.mfin.gov.rs/src/3532/ ) nakon poslednjeg ažuriranja 04.12.2009. i podležni su promenama
25
Ministarstvo finansija, 2009., Analiza makroekonomskih i fiskalnih kretanja u periodu januar – jun 2009.
godine, Beograd, str.4

25
Grafikon br. 10: Stopa nezaposlenosti (od 2004. do 2009.godine)
25
20
21.8 21.6
15 19.5 18.8
16.4
10 14.4
5
0
2004 2005 2006 2007 2008 2009

Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije

Što se tiče spoljnotrgovinske razmene, tu Srbija beleži deficit (tabela br. 3, grafik br.12). Većina
stranih direktnih investicija u Srbiji orijentisane su ka tržištu i spadaju u sektor nerazmenjlivih
roba. Retki su primeri investicija u Srbiji koji su orijentisani ka efikasnosti kao što je brownfield
investitor U.S. Steel koji predstavlja do sada najvećeg izvoznika ili na primer Ball Packaging
koji je greenfield investicija koja važi za izuzetno uspešnog izvoznika. Na primer, u Irskoj,
greenfield investitori, kao što su Intel, Dell, Pfizer i HP čine gotovo 90% irskog izvoza. Zato je
od velike važnosti za ekonomsku stabilnost jedne zemlje da privuče strane investitore
orijentisane ka efikasnosti, pošto one pomažu da se izbegne pregrevanje platnog bilansa, što i
jeste problem Srbije. Kada govorimo o izvozu Srbije, pokretač privrednog rasta u prethodnom
periodu bila je domaća tražnja u većoj meri nego izvoz. Srbija se kako se vidi iz grafika br. 11,
nalazi tek ispred Rumunije i Albanije, pa je i to jedan od pokazatelja da Srbija treba da se
ozbiljno posveti privlačenju investitora koji će poboljšati izvoz zemlje.

Grafikon br. 11: Učešće izvoza robe i usluga u GDP-u

80
69.4
70

60

50 44.8
41.9
40
31
30 24.5
20
10.3
10

0
Mađarska Bugarska Hrvatska Rumunija Albanija Srbija

Izvor: %BS
26
Tabela br. 3: Spoljnoekonomska razmena u mil.EUR26
Godina Uvoz robe Izvoz robe Deficit robne razmene
1997 3.986 2.531 -1.455
1998 3.968 2.723 -1.245
1999 2.694 1.369 -1.325
2000 3.606 1.558 -2.048
2001 4.758 1.721 -3.037
2002 5.919 2.075 -3.844
2003 6.589 2.756 -3.833
200427 8.769 3.879 -4.890
2005 8.564 4.898 -3.666
2006 10.463 6.428 -4.035
2007 13.507 8.825 -4.682
2008 15.494 10.973 -4.521
200928 9.139 6.809 -2.330
Izvor: %BS

Grafikon br. 12: Spoljnoekonomska razmena u mil.EUR (od 1997. do 2009.godine)

20,000

15,000

10,000

5,000 Uvoz robe

Deficit robne razmene
0 Izvoz robe

-5,000

-10,000

Izvor: %BS

26
Izvor: NBS; Sektor za ekonomske anlize i istraživanja; Odeljenje statistike platnog bilansa
27
Napomena: Od 2004. godine uključena razmena sa Crnom Gorom
28
Napomena: Podaci za 2009. godinu su uzeti zaključno sa mesecom oktobrom

27
10. ZAKLJUČAK

Strane direktne investicije se smatraju naboljim i najbržim načinom oporavka zemalja u

tranziciji, kao i glavnim pokretačem rasta i razvoja postsocijalističkih privreda. Među njima,
greenfield investicije se smatraju najznačajnijim i one se vide kao glavni način ulaska kapitala u
zemlje Jugoistočne Evrope. Takvo mišljenje preovladava naročito u periodu kad tranzicija već
odmakne, jer se zemlja donekle stabilizuje, rizik je manji, a razlog je i to što su najveće
privatizacije tada već završene.

SDI dolaze u područja i grane gde imaju uslova da ostvare što veći profit uz, naravno, što je
moguće manji rizik. U tom smilsu, Srbija je dosta radila i napredovala kad je reč o stvaranju
kvalitetnog i stabilnog poslovnog i investicionog ambijenta, ali daleko od toga da su stvari
idealne, naročito u uslovima svetske ekonomske krize.

Nema sumnje da celokupno makroekonomsko okuženje predstavlja odlučujući faktor za

investitore pri donošenju odluka o svojim investicijama, a naročito kad je reč o greenfield
invetsicijama. Na mnoge elemente makroekonomskog okruženja država može da utiče.
Jedan od najvećih problema je dobijanje dozvola i pitanja vezana za zemljište. S obzirom da je u
direktnoj vezi sa greenfield investicijama, tu možda leži odgovor zašto takvih investicija nije
bilo više i zašto su drugi oblici investiranja bili intenzivniji.

Reforma oporezivanja i modernizacija su veoma važan element celokupnog paketa podsticaja

koji se nudi novim ulaganjima. Ukupna niska stopa oporezivanja i najniža u regionu daje
dovoljan podsticaj ozbiljnim investitorima.

S obzirom na stanje u svetu, izazvano posledicama svetske ekonomske krize, srpska privreda je
isto tako osetila ozbiljne promene. Pokretač privrednog rasta u prethodnim godinama u Srbiji
bila je u većoj meri domaća tražnja pre nego izvoz, tako da se znatan pad privredne aktivnosti
može objasniti padom domaće tražnje, a ne toliko svetske, na osnovu čega se dolazi do
zaključka da je kriza ozbiljno zahvatila i Srbiju. Ipak, izvoz Srbije, koji je u najvećoj meri
namenjen zemljama Evropske unije, osetio je recesiju, s obzirom da je i u tim zemljama tražnja
drastično opala. Ističe se da je ovogodišnji priliv stranih direktnih investicija za oko četvrtinu
manji nego prošle godine, u čemu udela ima i ekonomska kriza. Smanjenje izvoza, industrijske
proizvodnje, zatvaranje neefikasnih preduzeća, smanjenje zarada i rast nezaposlenosti su
posledice koje je Srbija osetila tokom 2009. godine. Jedan od načina za izlazak iz krize ili za
smanjenje njenih efekata je kreiranje uslova za značajnije privlačenje stranih direktnih
investicija.

28
LITERATURA

1. Begović B., Mijatović B., Paunović M., Popović D., 2008.,Grinfild strane direktne
investicije u Srbiji, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd
2. Blic, članak: Šperl-Birokratija koči investitore, (11.09.2009.god.)
3. Istraživanje - studija, 2009., Svetska ekonomska kriza i posledice po privredu
Srbije, Institut fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, Beograd
4. Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i
makroekonomija, Kragulj, Beograd
5. Ministarstvo finansija, 2009., Analiza makroekonomskih i fiskalnih kretanja u
periodu januar – jun 2009. godine, Beograd
6. Ministarstvo finansija, Dr Marinko Bošnjak, 2008., Kljucne makroekonomske
neravnoteže, Beograd
7. Ministarstvo finansija, Dr Marinko Bošnjak, 2008., Socioekonomski i strukturni
napredak Srbije, Beograd
8. N. Gregori Mankju, 2008., Principi ekonomije, Ekonomski fakultet Beograd
9. Vlada Republike Srbije,2006., Strategija razvoja i podsticanja stranih ulaganja,
Beograd
10. www.odrzivi-razvoj.sr.gov.yu (15.dec.2009)
11. www.siepa.gov.rs (15.dec.2009)
12. www.rts.rs (22. nov. 2009.)
13. www.nbs.rs (02.jan.2010.)
14. www.b92.net (22. nov. 2009.)
15. www.mfin.gov.rs/src/3532 (04.dec.2009.)

29