1

Uvod


U savremenom poslovanju, koje u velikoj meri karakterie globalizacija, realizacija
poslovnih aktivnosti na meunarodnom tritu postavlja se kao jedan od kljunih uslova koji
omoguuje razvoj. Da bi se taj cilj postigao potrebno je jaati konkurentnost na svim nivoima, od
pojedinih preduzea do privrede u celini. Konkurentnost u poslednjih tridesetak godina postaje
jedan od najee analiziranih ekonomskih pojmova. Ekonomska objektivizacija nivoa
razvijenosti nacionalne privrede moe se izvriti na osnovu vie pokazatela kao to su: bruto
domai proizvod, indeks potroake moi, stopa rasta, uee u meunarodnoj trgovini, platni
bilans, devizne rezerve, nivo investicija, devizni kurs U pitanju su konvencijalni ekonomski
pokazateli koji su bitni, ali i nedovolni za sagledavanje nivoa razvijenosti nacionalne privrede.
Jedan od najbolih naina za upotpunjavanje slike o pozicioniranosti nacionalne ekonomije u
globalnim uslovima je nivo konkurentnosti.

Verovatno najbolji pregled razliitih stavova u vezi shvatanja pojma konkurentnosti dao je
Porter, koji konstatuje da iako postoji jasna i prihvaena definicija konkurentnosti kompanije,
pojam konkurentnosti nacije nema zadovoljavajuu definiciju. On istie da postoje stavovi po
kojima je nacionalna konkurentnost makroekonomski fenomen koji zavisi od deviznih kurseva,
kamatnih stopa i budetskog deficita, ali i oni koji smatraju da je ona funkcija jeftine i brojne
radne snage. Postoje i miljenja koja povezuju konkurentnost sa obiljem prirodnih resura, stavovi
koji povezuju nacionalnu konkurentnost sa politikama vlada koje propisuju zatitu, promociju
uvoza, subvencije, kao i mogunost tumaenja ovog pojma u relaciji sa praksom upravljanja,
ukljuujui i upravljanje radnim odnosima. Porter zakljuuje, sa aspekta prakse meunarodne
trgovine, da nacionalno blagostanje nije nasleeno, ve stvoreno stratekim izborima, te se
nacionalna konkurentnost moe posmatrati kroz etiri svojstva svake nacionalne privrede, koja
zajedno formiraju takozvani dijamant nacionalnih prednosti:

uslovi faktora proizvodnje (kao to je na primer obuena radna snaga ili infrastruktura);

karakter domae tranje (koja se ogleda kroz domau tranju za proizvodima i uslugama);

postojanje podravajuih i povezanih grana (koje e omoguiti razvoj i jaanje pozicije
grane koja se dobro pozicionirala u odnosu na meunarodnu konkurenciju);

uslovi u zemlji (za nastajanje i organizovanje preduzea, njihovog upravljanja i karaktera
konkurencije u zemlji).

Svetski ekonomski forum definie konkurentnost kao skup institucija, politika i faktora koji
odreuju nivo produktivnosti zemlje, a nivo produktivnosti predstavlja odrivi nivo prosperiteta
koji moe jedna ekonomija da dostigne. To upuuje da je nacija konkurentna ukoliko njeno
stanovnitvo moe da uiva visoki i rastui standard ivota, uz visoku zaposlenosti na odrivoj

2

osnovi. OECD je prihvatio da se konkurentnost moe definisati kao stepen do kojeg, pod
povoljnim trinim uslovima, zemlja moe da proizvede robe i usluga koje zadovoljavaju
meunarodnu konkurenciju, a istovremeno omoguuju uveanje realnog domaeg dohotka i
standard stanovnitva.
1


Konkurentnost je ogledalo razvijenosti nacionalnih privreda, njihove ekonomske
prepoznatlivosti i autoriteta moi u globalnoj ekonomiji. U uslovima globalizacije nacionalna
privreda se prepoznaje na osnovu dve odrednice konkurentnosti. Prva je mikrokonkurentnost,
koja se odnosi na konkurentnost preduzea, kao njihovu relativnu prednost nad drugim
preduzeima, a druga je makrokonkurentnost - konkurentnost jedne nacionalne privrede u
celini, to jest stepen kompetentnosti nacionalne privrede. Makrokonkurentnost podrazmeva
merenje vie faktora koji indirektno utiu na produktivnost poslovnih subjekata, a to su:

1. makroekonomska politika (monetarna i fiskalna)
2. kreiranje ambijenta za privlaenje stranih direktnh investicija
3. drutvena infrastruktura
4. politike institucije.

Faktori mikroekonomske konkurentnosti deluju direktno na produktivnost preduzea, i kao
najrelevantniji navode se:

1. strategija rasta i razvoja preduzea
2. kvalitet poslovnog okruenja
3. primena informacionokomunikacionih tehnologija
4. razvoj klastera i drugih organizacionih oblika poslovanja
5. kvalitet marketingmenadmenta
6. kvalitet proizvoda i usluga.

Porter iste da mikrokonkurentnost, odnosno konkurentnost preduzea, znaajno utie na
makrokonkurentnost. On zakluuje da je konkurentnost nacionalne privrede tesno povezana sa
poslovnim performansama privrednih subjekata, s jedne, a da je mikrokonkurentnost tesno
povezana sa drutvenoekonomskim ambijentom zemle, s druge strane. Zajednika im je
odrednica produktivnost (efikasnost upotrebe svih nacionalnih resursa), a pre svega, inovacije i
preduzetnitvo. Verifikaciju i jednog i drugog nivoa konkuretnosti, daje globalno, a ne lokalno
trite. Na osnovu Porterovih teorijskih shvatanja makro i mikro konkurentnosti, Svetski
ekonomski forum je razvio metodologiju merenja globalne i nacionalne konkurentnosti.
2
Indeks
GCI Global Competitiveness Index iliti indeks globalne konkurentnosti (IGK), je

1
Jaanje konkurentnosti kao faktor izlaska iz krize drava Zapadnog Balkana, 403. str. [1]
Dr Jovan Zubovid, Ekonomski institut Beograd, nauni saradnik
Dr Aleksandra BradidMartinovid, Institut ekonomskih nauka, Beograd, nauni saradnik
2
Konkurentnost-osnov strategije odrivog razvoja privrede Srbije u uslovima globalne ekonomske krize, 419.str.[1]
Dr ore Duzovid, Visoka poslovna kola strukovnih studija Novi Sad

3

sveobuhvatna mera mikroekonomskih i makroekonomskih temelja konkurentnosti na globalnom
nivou, a koji se rauna od 2005. godine. Polazi od toga da je konkurentnost sloen fenomen koji
zavisi od uticaja velikog broja faktora, a koji su na osnovu teorijskih koncepata ukljueni u
indeks. Sastavljen je od 113 varijabli, podeljenih u 12 stubova, od kojih su pojedini podeljeni i
na podstubove.
3
Oni su sistematzovani u tri referentne grupe:

1. stubovi za privredu voenu faktorima (institucije, infrastruktura, makroekonomska
stabilnost, zdravstvo i primarno obrazovanje)

2. stubovi za privredu voenu efikasnou (vie obrazovanje i obuka, efikasnost trita
dobara, efikasnost trita rada, sofisticiranost finansijskog trita, poznavanje i korienje
tehnologija i veliina trita)

3. stubovi konurentnosti za inovacijama voenu privredu (sofisticiranost poslovanja i
inovacije).

Na ovaj nain autori indeksa su pokuali da izvre stepen targetiranja faktora tako da se na jasniji
nain mogu sagledati kluna pola delovanja konkurentnosti. Pored navedenog, autori polaze od
pretpostavke da znaaj pojednih faktora konkurentnosti zavisi od stepena privrednog razvoja u
kojem se pojedina zemla nalazi. Tako su za zemlu koja se nalazi u inicijalnoj fazi razvoja od
presudnog znaaja tzv. osnovni faktori konkurentnosti, koji spadaju u prvu grupu stubova. U
sledeoj, zrelijoj fazi razvoja zemle, prema metodologiji Svetskog ekonomskog foruma, kao
referentni faktori za ocenjivanje uzimaju se stubovi iz druge grupe. Drugim reima, nakon
postizanja osnovih inioca konkurentnosti, za dali napredak od znaaja su faktori sledee faze
razvoja. Treu, najzreliju fazu konkurentnosti, karakteriu faktori razvoja inovacija i kreiranje
inovacijama voene privrede. S obzirom na fazu u kojoj se privreda odreene zemle nalazi
faktori su podeleni u tri grupe, s razliitim ponderima prilikom raunanja globalnog indeksa
konkurentnosti.
4

Primarni podaci dobijaju se na osnovu standardizovanih anketa, koje se svake godine
sprovode u obuhvaenim zemljama, na koje odgovaraju predstavnici najvieg menaderskog
nivoa (top menaderi) preduzea koja formiraju reprezentativni uzorak. Ovi podaci nazivaju se
takoe i mekim podacima (soft data). Broj preduzea koja ulaze u uzorak varira od zemlje do
zemlje, i zavisi prevashodno od njene veliine. Uzorak ine mala, srednja i velika preduzeda.
Udeli preduzea prema veliini u uzorku precizno su definisani smernicama SEF-a. Primarni
podaci na osnovu ankete potrebni su za obraun onih podindikatora za koje ne postoje baze
sekundarnih, kvantitativnih podatka za sve zemlje obuhvaene SEF-ovom rang listom. Anketom
je pokriven irok dijapazon pitanja u vezi sa uslovima poslovanja, pravnom regulativom,

3
Jaanje konkurentnosti kao faktor izlaska iz krize drava Zapadnog Balkana, 409. str. [1]
Dr Jovan Zubovid, Ekonomski institut Beograd, nauni saradnik
Dr Aleksandra BradidMartinovid, Institut ekonomskih nauka, Beograd, nauni saradnik
4
Konkurentnost-osnov strategije odrivog razvoja privrede Srbije u uslovima globalne ekonomske krize, 423.str. [1]
Dr ore Duzovid, Visoka poslovna kola strukovnih studija Novi Sad

4

trinom klimom, politikom situacijom i sl. (npr. U kojoj meri je tampa slobodna u vaoj
zemlji?, Kako biste ocenili nivo sofisticiranosti finansijskih trita u vaoj zemlji, U kojoj
meri Antimonopolska politika u Vaoj zemlji promovie konkurenciju). Evidentno je da je za
navedena pitanja, ali i brojna druga pitanja koje nismo naveli, a vana su za formiranje
meunarodnog konkurentskog profila zemlje, podatke mogue pronai jedino putem ankete. Za
obraun podindikatora konkurentnosti kao to su: nivo poreza, stopa inflacije, budetski deficit,
broj telefonskih linija, broj procedura da se zapone neka preduzetnika delatnost i sl. koriste se
podaci iz meunarodno uporedivih baza (npr. baze MMF-a, Svetske banke, Meunarodnog
trgovinske organizacije, Ujedinjenih nacija i dr.). Ovi podaci nazivaju se vrstim podacima
(hard data). Svi podaci, bilo da je re o primarnim ili sekundarnim, normiraju se na skali od 1
najloija ocena, do 7 najbolja ocena. to se tie ankete veinu pitanja nije ni potrebno
normalizovati, jer se koristi izbalansirana Likertova skala sa sedam podeoka. Uee podataka iz
ankete u obraunu IGK-a iznosi priblino 70%, dok udeo sekundarnih podatka iznosi priblino
30%. Za grupisanje zemalja prema nivou razvijenosti koristi se relativno precizan i jednostavan
kriterijum koji polazi od realizovanog nivoa BDP per capita, denominovan u amerikim
dolarima. Podela je izvrena na tri osnovne i dve prelazne faze razvoja privrede. U zavisnosti od
stadijuma u kom se zemlja nalazi zavisie i vrednosti pondera koji se dodeljuju grupama stubova
koji formiraju vrednost Indeksa globalne konkurentnosti. Srbija se, primera radi, prema vrednosti
BDP-a po stanovniku svrstava u zemlje na srednjem nivou razvijenosti, gde se kao kljuni
pokretai konkurentnosti nalaze stubovi iz grupacije faktori poveanja efikasnosti. U tom
smislu, pri obraunu kompozitne vrednosti IGK, osnovni zahtevi uestvuju sa 40%, faktori
poveanja efikasnosti sa 50%, dok faktori inovativnosti i sofisticiranosti participiraju sa 10%.
Shodno tome, vrednosti stubova iz grupacije Faktori povedanja efikasnosti imaju
proporcionalno najvei uticaj na formiranje ukupne vrednosti IGK kada je Srbija u pitanju.
5




Konkurentnost privrede Srbije


Konkurentnost privrede Srbije od poetka svetske finansijske i ekonomske krize 2008.
godine opada. Prema objavlenim rezultatima iz The Global Competitiveness Report 2011
2012 o konkurentnosti 144 zemle u svetu, Srbija zauzima 95. mesto sa ukupnom ocenom od
3,9 kroz 12 indikatora. U odnosu na prethodnu godinu to je boli rang za jedno mesto. Meutim,
pre tri godine Srbija je zauzimala 85. mesto u svetu (dok je pre dve godine bila je na 93. mestu).
Sa 95 pozicijom Srbija se nalazi na zaelju evropske lestvice konkurentnosti. Zakljuci Izvetaja
o konkurentnosti Evropa 2020 pokazuju. da u poreenju sa najrazvijenijim svetskim
privredama, EU kao celina, napreduje u izgradnji inkluzivnog i odrivog drutva, ali znaajno
zaostaje u kritinom podruju pametnog rasta, to dovodi u pitanje njene inovacione kapacitete,
sposobnost da povea konkurentnost, i potencijal da odri visok i rastui ivotni standard. U

5
FREN (Fondacija za razvoj ekonomske nauke)

5

Evropi prednjae napredne nordijske zemlje u stvaranju pametne, visokoproduktivne ekonomije,
dok Srbija ima nie ocene od zemalja kandidata, ukljuujui i susedne zemlje lanice Bugarsku i
Rumuniju, u gotovo svim oblastima.


Skoro sve zemlje iz okruenja nalaze se u drugoj fazi razvoja, osim Maarske (60) i Hrvatske
(81), koje su na prelazu ka ekonomski najjaoj grupi zemalja, u kojoj se ve nalazi Slovenija
(56). U 2012. godini Srbija je i dalje jedna od najnekonkurentnijih zemalja na evropskom
kontinentu jedino Grka zauzima niu poziciju, dok je BiH prestigla Srbiju i trenutno je na 88.
poziciji (skok za 12 mesta). Analiza rezultata poslednjih godina ukazuje da konkurentnost
privrede Srbije stagnira, odnosno ne dolazi do znaajnijih promena u njenoj strukturi, zbog
ega se ne dostiu vie pozicije na svetskoj rang listi, kao to to ine ostale zemlje Zapadnog
Balkana.
6

Prema izvetaju Svetskog ekonomskog foruma za 2013. godinu Srbija je rangirana na 101.
poziciji, na listi koja obuhvata 148 zemalja, sa zabeleenom vrednou indeksa globalne
konkurentnosti (IGK) od 3,77. Srbija je pala 6 pozicija na nie, tj. sa 95. na 101. mesto na listi.
Za razliku od prethodne godine, gde smo mogli da konstatujemo zanemarljiv pad vrednosti IGK
od 0,01, ove godine pad bi se mogao okarakterisati kao znaajan, bududi da je ostvarena
vrednost IGK na nivou istorijskog minimuma u sedmogodinjem periodu od 2007. do 2013.
godine. Takoe, ako se ovaj rezultat posmatra u meunarodnom kontekstu, zabeleena 101.
pozicija nedvosmisleno predstavlja istorijski minimum kada je rang Srbije u pitanju. Najveu
vrednost IGK (5,67) i 1. mesto na listi SEF-a u 2013. godini zabeleila je vajcarska, dok je
najniu vrednost (2,85) zabeleio ad koji je na poslednjem, 148. mestu. Redosled vodee trojke
na listi je vajcarska, Singapur i Finska, i nije se menjao u odnosu na prolu godinu. Interesantno

6
Institucionalne performanse konkurentnosti privrede Republike Srbije, 3. str. [1]
Edvard Jakopin, Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave

6

je napomenuti da su Nemaka i SAD napretkom za dve pozicije u odnosu na prolu godinu
prikljuile vodeoj trojci zauzevi, respektivno, 4. odnosno 5. poziciju.




Kretanje IGK za Srbiju i zemlje iz njenog okruenja u periodu 2007-2013. ilustruje slededi
grafikon koji je dobijen na osnovu podataka IGK.


Crvena linija prikazuje kretanje vrednosti IGK za Srbiju u periodu 2007-2013. Prema ukupnoj
konkurentnosti, merenom Indeksom globalne konkurentnosti u 2013. godini Srbija se nalazi na
zaelju navedene grupe zemalja. Pored Srbije, u ovoj godini, znaajne padove na listi zabeleile
su Albanija, Slovaka i Slovenija, dok su znaajan napredak na listi ostvarile Hrvatska, Grka,
Makedonija i Crna Gora.

7


Naredna tabela i pratei radijalni grafikon prikazuju strukturu IGK, po noseim stubovima
konkurentnosti za dve susedne godine (2012. i 2013.). Paralelnim prikazivanjem dve uzastopne
godine moe se dobiti jasnija slika promena u kompoziciji ukupne konkurentnosti, i doi do
odgovora na pitanje zato je rang Srbije redukovan za est pozicija prema ovogodinjem
izvetaju Svetskog ekonomskog foruma.



Na osnovu Tabele 3 i prateeg radijalnog dijagrama, moe se i vizuelno zakljuiti da
najznaajnija razmimoilaenja (padove) dve susedne godine imamo na stubovima 2, 3 i 8,
respektivno, na Infrastrukturi, Makroekonomskom okruenju i na Sofisticiranosti finansijskog
trita. Padovi umerenog intenziteta prisutni su i na stubovima 7 i 9, tj. na Efikasnosti trita rada
i Tehnolokoj osposobljenosti. Znaajnih pozitivnih pomaka u 2013. godini nije bilo. Umereni

8

pomaci prisutni su na stubovima 6 i 11, a odnose se na Efikasnost trita dobara i Sofisticiranost
poslovanja.
7



Razvijenost institucija u Srbiji je na nivou afrikih zemala, tj. zauzimamo mesto na dnu liste,
na ak 120. mestu. Po kapacitetu protoka Interneta smo na relativno zadovolavajuem 34.
mestu. Meutim, prema instrumentalizaciji informacionokomunikacionih tehnologija u
poslovnoj strategiji preduzea, Srbija se nalazi na 123. mestu. Plasman roba i usluga na svetskom
tritu svrstava Republiku Srbiju na 139. mesto. Isto mesto zauzima i po odlivu mozgova, tj.
trea je zemla u svetu iz koje najvie odlazi strunog kadra. Profesionalno upravlanje u Srbiji je
ocenjeno takoe kao veoma loe, i prema tom kriterijumu, nalazi se na 133. mestu. Po uticaju
monopola i oligopola na trite, naa drava dri neslavno peto mesto u svetu.To govori da u
Srbiji jo ne postoji slobodna trina ekonomija, ve poslovni ambijent kreiraju monopolski
ponuai koji imaju privilegovan poloaj, zahvalujui dravnoj politici. Kompanije u Srbiji
nerado ulau u istraivanje i razvoj, a po tome smo na 130. mestu u svetu. Po zatiti prava
manjinskih akcionara zauzimamo 140. mesto. Treba naglasiti da se napredak u domenu
infrastrukture u potpunosti duguje promeni metodologije Svetskog ekonomskog foruma, prema
kojoj je u ovu grupu faktora konkurentnosti od izvetaja za 2010. godinu, uvrten faktor broj
korisnika mobilnih telefona, prema kome se Srbija relativno dobro rangira u svetu na 57. mestu.
Meutim, razvoj drugih infrastrukturnih faktora zaostaje. Na primer, ocena stanja srpskih puteva
je minimalno pobolana od 2008. godine, sa 2,4 na 2,5. Naravno, ovo je nedovolno, naroito
ako se ima u vidu da su druge zemle napravile znaajan napredak. Primera radi Albanija je za tri
godine, znaajnim javnim investicijama, poveala ocenu stanja putne infrastrukture sa 2,4 na 3,5.
Kada su eleznice u pitanju stanje u Srbiji je za protekle dve godine pogorano prosena

7
Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu i FREN (Fondacija za razvoj ekonomske nauke)

9

ocena 2010. godine iznosi 1,7 u odnosu na 1,9 iz 2008. godine. Od 2008. godine makro
ekonomska grupa faktora u Srbiji je najvie pogorana. Od 2011. godine uveden je faktor Ocena
kreditnog rejtinga zemle, po emu je Srbija loe rangirana, 83. mesto. Stopa nacionalne tednje
je u Srbiji na vrlo niskom nivou, i od 136 zemala za koje je poznata stopa nacionalne tednje,
Srbija se nalazi na 131. mestu. Nacionalna tednja je posebno znaajna u tekuim eksternim
okolnostima, imajui u vidu da se u periodu krize i prvim godinama nakon izlaska iz krize
oekuje znatno slabije kretanje meunarodnog kapitala, pa nacionalna tednja postaje kluan
izvor finansiranja privrednog rasta i razvoja. Iz iznetog proizilazi da nacionalna tednja sve vie
postaje usko grlo konkurentnosti, ali i privrednog razvoja Srbije. Ipak, moramo spomenuti jedan
pozitivan trend kada su u pitanju makroekonomski faktori konkurentnosti, koji nije uvren u
analizu grupe faktora od strane SEF-a - devizni kurs. Usled precenjenosti nacionalne valute pre
krize i prestanka priliva kapitala za vreme krize, kurs evra, odnosno dinara, u Srbiji je u kriznom
periodu doiveo snano prilagoavanje od oko 30%. Bez obzira na trenutne negativne uticaje na
druge aspekte, kao to je pad ivotnog standarda, odnosno uticaj na inflaciju, prilagoavanje
kursa moe biti jedan od faktora, koji u periodu nakon krize moe uticati na konkurentnost
nacionalne privrede, i pobolaenje kretanja u spolnotrgovinskom sektoru Srbije, a time i na
privredni rast u celini.
Pored makroekonomskih faktora, posebnu panju treba obratiti na
institucionalne faktore, efikasnost trita dobara i sofisticiranost poslovanja u Srbiji. Nedostaci
koji se odnose na institucionalni okvir i efikasnost trita dobara ogledaju se u injenici, da
institucionalni okvir u Srbiji nije dovolno dobar za privlaenje stranih direktnih
investicija, zbog:
prevelike dravne regulacije
slabe efikasnosti sudstva i neadekvatnog pravnog sistema
neadekvatne primene antimonopolskog zakonodavstva i antimonopolske politike,
i oni su najvee ogranienje konkurentnosti privrede Srbije. Dalje na skali veih problema koji
onemoguavaju bolu konkurentnost nae privrede nalaze se:
neefikasna dravna birokratija
neadekvatna logistika infrastruktura
visina poreskih stopa i fiskalna politika
inflacija
makroekonomska politika u oblasti deviznih poslova
slab pristup finansijskim sredstvima (krediti, investicije)
restriktivna regulativa u oblasti radnih odnosa
niska poslovna etika i nedovolno edukovana radna snaga
nesolidne javne politike u vezi sa poslovanjem (esta promena propisa, nedosledna primena
propisa, kolizija pravnih normi)
nestabilnost vlade
korupcija i visoka stopa kriminaliteta (privredni kriminal)
8


8
Konkurentnost-osnov strategije odrivog razvoja privrede Srbije u uslovima globalne ekonomske krize, 426.str. [1]
Dr ore Duzovid, Visoka poslovna kola strukovnih studija Novi Sad


10

Najnii rang i 179. poziciju Srbija zauzima u postupku dobijanja licenci i razliitih dozvola
(za gradnju, prikljuak za struju, telefon, odobrenja od raznih inspekcija i sl.). Ostale zemlje idu
mnogo bre u stvaranju uslova za privlaenje potencijalnih investitora, pa je i ovako nizak rang
dodatno pogoran. Veoma nizak rang Srbije uslovljavaju visoki trokovi izdavanja graevinskih
dozvola, iako posmatrano po godinama imaju opadajui trend. Dok je u EU u proseku potrebno
99% BND po stanovniku (najvie u Irskoj 626%, a najmanje u Maarskoj 6%), u Srbiji
preduzetnici treba da plate 14 puta veu vrednost od BND po stanovniku ili 1.427% za trokove
izdavanja i dobijanja iste (samo 11 zemalja koje se nalaze van evropskog kontinenta ima vie
trokove).



Uglavnom nepromenjene vrednosti kljunih indikatora poslovanja, uz pogoranje njihovih
pozicija u odnosu na prethodnu godinu, ukazuju da u Srbiji nije dolo do znaajnijeg poboljanja
poslovnog ambijenta, a da su pojedine zemlje snanim strukturnim reformama uspele da
unaprede svoje poslovanje i ublae posledice globalne ekonomske krize.

Poveanje nacionalne konkurentnosti je primarni zadatak za Srbiju, jer samo konkurentna
privreda moe odoleti izazovima i pritiscima drugih trinih uesnika, a istovremeno obezbediti
privredni razvoj, odnosno ekonomski rast i socijalno blagostanje. Trino poslovanje, otvorenost
ekonomije, izvozna orijentacija i relokacije resursa u produktivnije grane privrede,
podrazumevaju kontinuirano ekonomsko prilagoavanje kroz strukturne transformacije, i
promene u funkcionisanju nacionalne privrede. Istraivanje je ukazalo da su najvei rizici
podizanja konkurentnosti privrede makroekonomskog (deficit tekueg platnog bilansa i inflacija)
i obrazovnog karaktera (odliv mozgova, smanjenje kvaliteta humanog kapitala). Prioritetni

11

reformski zadaci su poveavanje efikasnosti dravnih institucija, unapreenje poslovanja, i
podsticanje inovacija. Poboljanje konkurentnosti srpske ekonomije podrazumeva nastavak
reformi realnog i javnog sektora u cilju:

poboljanja poslovnog okruenja,
poboljanja stanja infrastrukture,
unapreenja trita rada i ljudskog kapitala,
razvoja inovativnosti i tehnologija,
jaanja finansijske discipline,
podsticanja izvoza i
smanjenja regionalnih disproporcija.
9



Privredni razvoj Republike Srbije


Podaci o stopama rasta bruto domaeg proizvoda i proizvodnje u Srbiji i posmatranim
zemljama ukazuju da na stanje i zbivanja u privredi Srbije, a i drugim zemljama, utiu odnosi
date zemlje sa uim i irim okruenjem. Usitnjavanje ekonomskih sistema, strukturne promene,
preorijentacija ekonomija sa planskog na trino privreivanje, krupni politiki lomovi, pa i ratna
zbivanja na ovom podruju odraavaju se na ekonomski rast zemalja u tranziciji. Privredna
kretanja u svetu izazivaju potrese i duboke drutvene promene u nacionalnoj ekonomiji, posebno
ako je mala kao privreda Srbije.
Ako posmatramo godinje stope privrednog rasta Srbije u periodu od 2000. do 2005. godine,
stie se utisak da srpska privreda ubrzanim korakom ide napred. Meutim, kada se ima u vidu da
se za bazu uzima godina u kojoj je nizak nivo privrednog razvoja, jasno je da ove stope rasta ne
ukazuju na to da je stanje u naoj privredi sjajno. Prema statistici meunarodnih finansijskih
organizacija realni bruto domai proizvod u Srbiji i Crnoj Gori je u 2004. godini bio na nivou od
oko 55% realnog bruto domaeg proizvoda iz 1989. godine, to ukazuje i na injenicu da je
proizvodnja u Srbiji daleko ispod nivoa proizvodnje iz 1989. godine. Prema podacima
Ekonomske komisije UN za Evropu (Economic Survey of Europe) realni bruto domai proizvod
u Srbiji i Crnoj Gori u 2004. godini je manji za 46,3% nego u 1989. godini. Ako nam je za utehu,
ni druge zemlje Jugoistone Evrope, bive jugoslovenske republike i zemlje Zajednice
nezavisnih drava (ZND), nisu mnogo dalje odmakle u poreenju sa stepenom privredne
razvijenosti koji su imale u 1989. godini, tj. godini pada Berlinskog zida, odnosno godini
prelaska bivih socijalistikih zemalja na trino privreivanje. Veina bivih socijalistikih
zemalja u 2004. godini nije dostigla nivo bruto domaeg proizvoda koji je imala u 1989. godini.
Srbija je ipak iza veine ovih zemalja i po nivou bruto domaeg proizvoda po stanovniku i prema
nivou investicija i prilivu stranih direktnih investicija, a posebno je zabrinjavajue stanje platnog

9
Institucionalne performanse konkurentnosti privrede Republike Srbije, str. 17. [1]
Edvard Jakopin, Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave

12

bilansa zemlje. Realni GDP u 2004. godini u zemljama Jugoistone Evrope je manji za 6,5%
nego u 1989. godini (bez Turske, koja se u publikacijama Ekonomske komisije UN za Evropu
svrstava u ovu grupaciju), u zemljama Zajednice nezavisnih drava je za 19,8% manji, u Rusiji
za 17,5%, u Hrvatskoj za 5,3%, u Makedoniji za 16,5%, a u Srbiji za 46,3%.
Bruto domai proizvod u Srbiji i Crnoj Gori je u 2000. godini vei za 5,2% nego u
prethodnoj godini. U 2001. godini je stopa rasta bruto domaeg proizvoda 5,3%,
u 2002. 3,8% i u 2003. godini 2,1% u odnosu na prethodnu godinu. U 2005. godini je BDP u
Srbiji povean za 5,8% u poreenju sa prethodnom godinom.
10

Realna bruto industrijska proizvodnja u Jugoistonoj Evropi i Zajednici nezavisnih
drava, prema meunarodnoj statistici u 2004. godini nia je za 22% nego u 1989. godini, u
zemljama Jugoistone Evrope (bez Turske) nia je za 50%, u Srbiji i Crnoj Gori za 58,3%, a u
Bosni i Hercegovini* za 84,7% i u Hrvatskoj za 31,3%.
11

Ako posmatramo lanane indekse proizvodnje u Srbiji i Crnoj Gori, prema domaoj
statistici, uoiemo da je proizvodnja u 1999. godini opala za 23% u odnosu na prethodnu
godinu. U 2000. godini je proizvodnja poveana za 11% i na istom nivou se zadrala i u 2001, da
bi u 2002. bila poveana za 2%, pa u narednoj godini belei pad od 3%. Industrijska proizvodnja
u 2004. Godini poveana je za 8% u odnosu na 2003.
12

Indeksi ukupne industrijske proizvodnje u SCG, posmatrano u duem vremenskom
periodu od 1955. godine, pokazuju da je privreda Srbije imala neravnomerne i skokovite
tendencije rasta, pa je tako u 1965. godini proizvodnja bila vea za 267%, a u 1985. godini ak
za 1.127% vea nego u 1955. godini. Industrijska proizvodnja je u 2004. godini vea za 435%
nego u 1955, ali je zato na nivou od 44% proizvodnje ostvarene u 1985. i 47% proizvodnje
ostvarene u 1990. godini, a samo je za 18% vea nego u 1999. godini kada su nas bombardovali.
Produktivnost rada je u 2004. godini poveana za 18% u odnosu na prethodnu godinu, a u
poreenju sa 1998. je za 44% vea i za 79% je vea nego u 1999. godini. Lanani indeksi
poljoprivredne proizvodnje pokazuju tendenciju ravnomernijeg rasta.
13

Prosena stopa rasta u SFRJ u periodu 1951-1973. bila je 5,7%, a od 1974. do 1982. godine
5%. Osamdesetih godina je bruto domai proizvod po stanovniku stagnirao, a udeo investicija u
drutvenom proizvodu je prepolovljen. U vreme kada je zemlji uveden trgovinski i finansijski
embargo nije bilo investiranja u proizvodnju, a dravne funkcije i socijalni mir finansiraju se
inflatornim porezom, to se kroz Tanzi-Olivera efekat vraa dravi kao bumerang.
Efikasnost investicija (prirataj drutvenog proizvoda na 100 dinara bruto privrednih
investicija u osnovna sredstva) u uoj Srbiji u periodu 1952-1960. Iznosi 43,5, u periodu 1961-
1970. oko 26, od 1971 do 1980 je 22,5, a u periodu 1981-1990. dobija negativni predznak -2,7.


10
Statistiki godinjak SCG 2005, str. 80, [4]
11
(Economic Survey of Europe; UNECE Common Database; national statistics; CIS Statistical Committee)
*Napomena: podaci o promenama bruto domadeg proizvoda u Bosni i Hercegovini nisu uporedivi sa podacima
ostalih posmatranih zemalja, jer se za bazu uzima 1995. Godina (umesto 1989), kada je bio izuzetno nizak nivo GNI
zbog krupnih ekonomskih i politikih lomova posle izdvajanja BiH iz Jugoslavije i u periodu rata. [4]
12
Republiko ministarstvo finansija, Bilten javnih finansija [4]
13
Statistiki godinjak SCG 2005, str. 118, 145 i 146

13


Iz blokade izlazimo razorene privredne strukture i sa niskim nivoom drutvenog bruto
proizvoda po stanovniku. U 2002. godini imali smo 1.400 US$ GNI per capita. Gross national
income per capita (GNI per capita) u 2004. godini iznosi 2.620 amerikih dolara, prema
metodologiji iz Atlasa Svetske banke. U 2005. godini Srbija i Crna Gora (bez Kosova) je sa
3.280 US dolara GNI per capita, prema atlas metodi, na 100. mestu. Bruto domai proizvod po
stanovniku u Srbiji je u 2005. godini znaajno povean u poreenju sa 2004. godinom, ali to ipak
nije bilo dovoljno da se bitno popravi mesto na lestvici Atlasa Svetske banke (sa 102. na 100.
mesto) i da se dostigne razvoj nama slinih zemalja.
14




14
www.worldbank.org: World Development Indicators database, World bank, 1 July 2006

14

Literatura


[1] Institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije, Univerzitet u
Kragujevcu Ekonomski fakultet, 2012. godina

[2] Konkurentnost privrede Srbije, Jefferson Institute, 2003. godina

[3] Bojan Risti, Svetozar Tanaskovi, Konkurentska pozicija Srbije u 2013. godini prema
Izvetaju Svetskog ekonomskog foruma, Fondacija za razvoj ekonomske nauke, 2013. Godina

[4] Ruica Mrdakovi-Cvetkovi, Privredni razvoj i priliv inostranih sredstava u zemlje u
tranziciji, Institut ekonomskih nauka, Beograd


Internet stranice

1. http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/403211/Srbija-pala-sa-95-na-101-mesto-na-listi-
konkurentnosti

2. http://www.inkluzija.gov.rs/wp-content/uploads/2013/09/KONKURENTNOST-SRBIJE-ZA-
2013.-GODINU.pdf

3. http://www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat7942.doc

4.
https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=1&cad=rja&ved=0CCQQ
FjAA&url=http%3A%2F%2Fwww.nbs.rs%2Fexport%2Finternet%2Flatinica%2F90%2F90_0%
2Fkonkurentnost_privrede_srbije.pdf&ei=0SOuUoeyOs6HyAPmjIGoCQ&usg=AFQjCNFiTB7
WxJf1D1P4IL6ymPa0Be2mtQ

5.
https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=3&cad=rja&ved=0CDYQ
FjAC&url=http%3A%2F%2Fwww.ekfak.kg.ac.rs%2Fsites%2Fdefault%2Ffiles%2Fdownload%
2FInstitucionalnePromene2012.pdf&ei=TySuUuvVNeSuygPxjoDIDA&usg=AFQjCNH0ODGx
A-CASEq4hkt42nn-ccY40A

6.
https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=1&cad=rja&ved=0CCQQ
FjAA&url=http%3A%2F%2Fwww.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0013-
32640671075M&ei=myauUuWHFum6ygOYuoL4Cg&usg=AFQjCNH-
0DiSjqQbKpBii5vEFhn4fx2u8A&bvm=bv.57967247,d.Yms