AKADEMIJA STRUKOVNIH STUDIJA JUŽNA SRBIJA

-Odsek za poslovne studije Leskovac-

PRISTUPNI RAD
Predmet: Upravljanje promenama i invacijama

Tema: Porterov konkurentski dijamant

Mentor: mr Jovica Cvetković Srudent: Kristina Ristić

243M/22-01
Menadžment e-biznisa

Leskovac, 2023. Godine

 Sadržaj

Uvod............................................................................................................................................................1
1. Definicija konkurentne prednosti........................................................................................................2
2. Porterova teorija konkurentskog dijamanta........................................................................................3
3. Porterova teorija konkurentske prednosti...........................................................................................3
4. Značaj Porterove teorije konkurentnosti.............................................................................................6
5. Izvori konkurentske prednosti.............................................................................................................6
Zaključak......................................................................................................................................................9
Liiteratura..................................................................................................................................................10
 Uvod

Michael E. Porter, rođen 1947. godine, univerzitetski je profesor na Harvardu iz oblasti

menadžmenta i ekonomije. Jedan je od osnivača "The Monitor Group" firme koja se bavi
uslugama konsaltinga iz oblasti menadžmenta. Takođe je član Society of Strategic Management,
udruženja koje okuplja više od 2.000 profesionalnih menadžera koji se bave razvojem
strategijskog menadzmenta. Razvio je model koji je poznat kao Pet Porterovih sila, koji definiše
5 sila koje određuju snagu konkurencije i atraktivnost nekog tržišta. Porter vodeći je stručnjak iz
područja konkurentske strategije, konkurentnosti i ekonomskog razvoja naroda, država i regija te
primene načela konkurentnosti na socijalna pitanja kao što su zdravstvo, zaštita okoline i
korporativna odgovornost. Začetnik je teorije moderne strategije i jedan od najuticajnijih
stručnjaka na području menadžmenta. Napisao je 17 knjiga i više od 125 članaka. Neki od
njegovih poznatijih radova uključuju knjige „Konkurentna strategija: Tehnike za analizu
industrija i konkurenata“ i „Konkurentska prednost država“. Koliko je cenjen među svojim
kolegama na Harvardu potvrđuje i činjenica da je upravo njegov rad bio povod osnivanju
Instituta za strategiju i konkurentnost na Harvardu. Naime, taj je institut osnovan 2001., upravo
sa namerom daljeg unapređenja Porterovog rada. Godine 1973. doktorirao je poslovnu
ekonomiju na Harvardu, a danas predaje na Harvard Business School. Osim šest nagrada
McKinsey koje je osvojio za najbolji članak godine u časopisu Harvard Business Review, Porter
je prošle godine dobio i izuzetno priznanje, prva ikad dodeljena Nagrada za životno delo United
States Departmenta of Commerce pripala je upravo njemu, za doprinos ekonomskom razvoju.
Poslednjih godina Porter sve više svoju pozornost usmerava na primenu konkurentskih načela na
društvene probleme kao što su briga okoline i društvena odgovornost firme, a da je aktivan
mislilac koji svojim radom i dalje prinosi razvoju novih ideja.

1
 1. Definicija konkurentne prednosti

Reč konkurencija dolazi od latinske reči concurrentia, što u prevodu označava takmičenje,
nadmetanje više učesnika1. U osnovi konkurencije nalazi se konkurentska borba. U savremenoj
teoriji i praksi, reč konkurentnost vrlo se često zamenjuje rečima: apsolutna prednost,
komparativna prednost, tržišna kompetentnost, tržišna prednost. Problem nije samo u korišćenju
različitih termina, već u različitim pojmovnim određenjima konkrentnosti. Ono što je sasvim
izvesno, danas ne postoji jednoznačno pojmovno određenje termina konkurentnost. U poslednjim
decenijama jedan broj autora pod konkurentnošću misli na sposobnosti i mogućnosti, na pozicije
i uspešnost subjekta u konkurentskoj borbi. Konkurentska borba ima svoj sistem vrednosti,
kriterijume konkurentnosti, svoja pravila i učesnike. Kriterijumi konkurenosti, pravila, uslovi i
učesnici konkurentske borbe su pod uticajem brojnih, raznovrsnih i promenljivih faktora, tako da
se konkurentska borba stalno menja.2
Konkurentska prednost nalazi se u srži poslovanja poduzeća na konkurentskim tržištima.
Međutim, u današnje vrijeme mnoga su poduzeća izgubila konkurentsku prednost u svojoj utrci
za rastom i u potrazi za diverzifikacijom. Poduzeća su suočena sa sporijim rastom, kao i s
domaćim i globalnim konkurentima koji se u tržišnoj bitci više ne ponašaju kao da je tržište
dovoljno veliko za sve. Michael Porter uveren je da neuspeh strategija mnogih poduzeća
proizlazi iz nemogućnosti da se konkurentska strategija prevede u pojedinačne, konkurentske
korake potrebne da bi se ostvarila konkurentska prednost. Ova knjiga dotiče brojne discipline i
aktivnosti poduzeća i poslovanja koje u međuzavisnosti imaju velik uticaj na konkurentsku
sposobnost. Aktivnosti nekog poduzeća vidljive su, opipljive i njima se može upravljati.
Strategija nije više samo opšta vizija, već određena konfiguracija aktivnosti koje poduzeće usvoji
u uporedii sa svojim konkurentima. Aktivnosti predstavljaju poveznicu između strategije i
implementacije. Strategija postaje određena grupa aktivnosti sa svrhom ostvarivanja određene
kombinacije vrednosti odabranoj grupi klijenata. Konkurentska prednost u osnovi nastaje iz
vrednosti koju je poduzeće u stanju stvoriti za svoje kupce.Konfiguracija svake aktivnosti
stvaraju način na koji se aktivnost sprovodi, uključujući potrebne vrste ljudskih i fizičkih
učesnika, kao i pripadajućeg organizacijskog uređenja. Sposobnosti tada više nisu apstraktne i
odvojene od troškova i vrednosti za kupca, već postaju deo određenih aktivnosti. Aktivnosti čine
strategiju operativnom. Drugim rečima, svatko u poduzeću deo je strategije.

1
Acin Đ. i M. Bodiroža. 2002. Međunarodna ekonomija. Srpsko Sarajevo, str. 25
2
Klincov, R., 2010. Međunarodna ekonomija i finansije, Banja Luka, str. 10

2
 2. Porterova teorija konkurentskog dijamanta

Tokom 1980 profesor Michael Porter, sa univerziteta Harvard u SAD, izvršio je opširno
istraživanje u svetu kako bi ispitao šeme i determinante za uspeh u razvoju konkurentnosti u 10
zemalja. U knjizi, Konkurentna prednost nacija, objavljenoj 1990, profesor Porter ističe da je
koren konkurentnosti u prirodi okruženja u kojem firme deluju. Konkretno, veća je verovatnoća
da će konkurentne firme nastati ako postoje sledeći uslovi:
 Lokalno okruženje ohrabruje efikasnost, investicije i nadgradnju, postoji otvorena i
snažna konkurencija između loklanih firmi (strategija i rivalstvo);
 Lokalno okruženje omogućava firmama visokokvalitetne i specijaliziovane informacije,
uključujući ljudske resurse, fizičku infrasrukturu, novac, naučnu i tehnološku
infrastrukturu, informacijsku infrastrukturu i prirodne izvore;
 Postoji jezgro potrošača sa sofisticiranim potrebama koje omogućavaju kompanijama
razvoj inovativnih, visoko kvalitetnih proizvoda i roba;
 Ako umesto izolovanih industrija postoje klasteri koji obuhvataju sposobne, lokalne
dobavljače i preduzeća u povezanim oblastima, postoji snažno međusobno delovanje ova
četiri elementa, koje stimuliše stalni pritisak za inovacije i unaprijeđenje u
sposobnostima. Porterova teorija konurentnosti snažno je delovala na način na koji su
vlade, organizacije i firme u razvijenim, zemljama u tranziciji i zemljama u razvoju
krenule putem konkurentnosti.

3. Porterova teorija konkurentske prednosti

U knjizi, Konkurentna prednost nacija, objavljenoj 1990, Porter ističe da je koren

konkurentnosti u prirodi okruženja u kojem firme deluju. U definisanju teorije nacionalne
konkurentske prednosti Porter polazi od pitanja:3
1. Zbog čega kompanija u jednoj zemlji stiče konkurentske prednosti u svim mogućim
formama, a ne samo u ograničenom tipu prednosti baziranih na raspoloživosti faktora
proizvodnje, kako je to definisano u teorijama komparativnih prednosti?
2. Zbog čega su pojedine kompanije sposobne da uspešno konkurišu kako putem izvoza,
tako i kroz direktne investicije u inostranstvu?
3. Koji to faktori omogućavaju kompanijama da u dužem vremenskom periodu obezbeđuju
konkurentske pozicije?
U razmatranjima Porter polazi od toga da je primarni ekonomski cilj zemlje ostvarivanje visokog
nivoa životnog standarda svojih građana. Sposobnost da se on ostvari ne zavisi samo od
"neodređene predstave" o konkurentnosti, već od produktivnosti sa kojom se resursi te zemlje
3
Kovačević R. 1999. Međunarodna ekonomija, Beograd, str. 112

3
koriste. Po njemu, pogrešno je težiti objašnjenju konkurentnosti na nacionalnom nivou.
Međutim, ono što treba uvažavati i razumeti su determinante produktivnosti rada i njenog rasta.
U funkciji razumevanja produktivnosti nije neophodna analiza privrede kao celine, već analiza
specifične industrije i njenih segmenata. Na analizi specifične industrije i njenih segmenata
počiva Porterova teorija nacionalne konkurentske prednosti. Suština njihove teorije je da sve
zemlje imaju istu tehnologiju i da se razlikuju u raspoloživosti faktora proizvodnje4.
Mnoga istraživanja su pokazala da komparativne prednosti bazirane na raspoloživosti faktora
proizvodnje nisu dovoljne da objasne strukturu razmene između zemalja. To se posebno odnosi
na zemlje sa približno istim nivoom razvijenosti, kod kojih je raspolaganje proizvodnim
faktorima slično. U izmenjenim uslovima - uslovima, kada tehnološki razvoj dovodi do
povećavanja sličnosti zemalja, za međunarodnu razmenu manje značajnim egzistira pitanje koja
zemlja sa čime raspolaže i više značajno postaje pitanje gde se, koliko efektivno i efikasno
koriste raspoloživi faktori proizvodnje.5
Imamo Porterov nacionalni dijamant. U dijamantu imamo 4 osnovne determinante:
1) Strategija firme
2) Uslovi tražnje
3) Uslovi proizvodnje
4) Uslovi prateće industrije
Ove determinante su međusobno povezane i čine homogen sistem. Uslovi proizvodnje
podrazumevaju raspoloživost resursa kod Smitha dok kod Portera oni nisu uslov konkurentnosti.
Uslovi tražnje podrazumevaju identitet tražnje u određenom vremenu. Strategija podrazumeva
potpunu konkurenciju u zemlji, vlada stvara uslove konkurencije u zemlji. Prateće industrije
podrazumevaju industrijske kapacitete koje izlaze na svetsko tržiste i preko kojih se ostvaruje
konkurentnost. Ova teorija je zasnovana na tehnologiji. Da bi se ostvarila konkurentska prednost
potrebno je stvoriti preduslove i potrebno je vreme. Ova teorija je vezana za globalizaciju. Ova
teorija se posebno naslanja na povezivanje komplementarnih proizvoda u cilju ostvarivanja
konkurentskih prednosti. Konkurentska prednost na bazi prirodnih resursa i nije neka prednost, a
konkurentska prednost na bazi jeftinije radne snage se gasi.
Konkurentsku prednost, po Porteru, određuje nekoliko faktora: 6
 ljudske resurse, raspoloživa radna snaga u svom kvantitetu i kvalitetu.
 fizičke resurse, raspoloživost obradivim zemljištem, saobraćajnica, rudnom bogatstvom.
 resurse znanja, najvažniji ulazni resursi, u uslovima globalizacije upravljati znanjem
znači upravljati neizvesnošću i rizikom. Prosperitet savremenog društva uslovljena je
ulaganjem u znanje.

4
Jovanović Gavrilović P. O. Kovač. J. Kozomara i B. Pelević. 1998. Međunarodni ekonomski odnosi.
Beograd, str.73
5
Pelević, B. M. 1993. Teorija međunarodne strateške trgovine, Beograd, str. 55
6
Kovačević R. 1999. Međunarodna ekonomija, Beograd, str. 113

4
  resursi kapitala, raspoloživa finansijska sredstva, kao i njihova cena.
 infrastrukturne resurse, razvijenost saobraćajnica, postojeća komunalna infrastruktura.
Uspeh po Porteru, postižu one zemlje kod kojih je najdinamičniji proces uzajamnog delovanja
svih ovih faktora nacionalnih konkurentskih prednosti. Uslovi domaće tražnje bitno ukazuju na
potencijal tražnje na međunarodnom tržištu, domaća tražnja je reprezentativna u kreiranju
inostrane tražnje. Srodne i prateće industrijske grane određuju korištenje finalnog proizvoda ili
su dopunjujući faktor u korištenju domaćeg proizvoda. Delatnosti kojima preduzeće izgrađuje
međunarodnu konkurentsku prednost. Uslovi pod kojima se u zemlji određuje način stvaranja
preduzeća, način organizacionog oblikovanja preduzeća, kao i procesi upravljanja preduzećem.
Strategija treba da se zasniva na inovativnim procesima, koji će održati stabilan rast i razvoj
preduzeća i poboljšanje njihovih karakteristika u odnosu na konkurenciju. Odgovarajuća poreska
politika, definisanje klastera i procesa inovativnosti predstavljaju pomoć preduzećima, kao
osnovnim subjektima u međunarodnoj trgovini zasnovanoj na principima izgradnje konkurentske
prednosti. Šanse iz okruženja treba da budu podsticajna mera u kreiranju konkurentske
prednosti.7
Slika br. 1: Dijamant konkurentske prednosti8

4. Značaj Porterove teorije konkurentnosti

7
Adamović Lj. 1990. Teorija međunarodne trgovine, Beograd, str. 123
8
Pelević, B. M. 1993. Teorija međunarodne strateške trgovine, Beograd, str. 57

5
Porterova teorija konurentnosti snažno je delovala na način na koji su vlade, organizacije i firme
u razvijenim, zemljama u tranziciji i zemljama u razvoju krenule putem konkurentnosti. Njegova
poruka liderima vlada bila je jasna: Makroekonomske reforme su bitne ali ne i dovoljne da bi se
povećala produktivnost. Mikroekonomske reforme su takođe bitne, jer su to reforme koje jačaju i
oblikuju četiri opisana ugla dijamanta i njihovu međusobnu povezanost. Ove mikroekonomske
reforme se odvijaju na nivou preduzeća.9 Njegova poruka preduzećima bila je jednako jasna:
Sposobnost firmi da postignu konkurentnu prednost zavisi ne samo od njihove strategije,
inovacija i poslova, nego takođe i od spoljnih faktora i institucija. Uz to, široka, zajednička
akcija vladinih i poslovnih institucija je potrebna da bi se stvorilo okruženje koje jača
konkurentnost. Na svetskom se tržištu povećava broj ponuđača i potraživača i njihova
pojedinačna tržišna snaga. Bitna poluga za osvajanje sve većeg udela na tržištu je konkurentnost,
tj. umešanost jednog u odnosu na drugi privredni subjekt da svoju ponudu (ili potražnju) prikaže
i dokaže boljom.10 Unutar svake od navedenih grupa konkurentskih prednosti postoje brojni
uslovi, npr. veličina poduzeća, lokacija poduzeća, način upravljanja, prirodni uslovi, broj
stanovnika, njihova kupovna moć, vrsta proizvodnje itd., koji će uticati na veću ili manju
konkurentnost. Vlada treba omogućavati veću konkurentnost kako nacionalnoj privredi tako i
privrednim subjektima, a mogućnosti zavise od jačine veza koje utiču na konkurentske
sposobnosti.

5. Izvori konkurentske prednosti

Kvalitet institucija čvrsto je vezan za konkurentnost i rast. One utiču na investicione odluke i
organizaciju proizvodnje i igraju glavnu ulogu na način u kojem društva distribuiraju prednost i
snose troškove razvojnih strategija i politika. Na primer, vlasnici zemlje, deonica u preduzećima,
intelektualnog vlasništva zbog nesigurnosti nisu voljni da investiraju u poboljšanje i održavanje
njihovog vlasništva i prava. Ispravno upravljanje javnim finansijama je takođe značajno za
osiguravanje poverenja u nacionalno poslovno okruženje. Pored javnih institucija, privatne
ustanove takođe su važan element u procesu stvaranja bogatstva. Opsežna i efikasna
infrastruktura je osnov konkurentnosti. Ona je bitna za osiguranje efikasnog ekonomskog
funkcionisanja, kao što je i važno determinisanje faktora lokalnih ekonomskih aktivnosti i vrsta
aktivnosti i sektora koji mogu razviti posebno ekonomiju. Dobro razvijena infrastruktura
smanjuje efekte udaljenosti između regija što rezultira integriranjem nacionalnih tržišta i
povezivanjem uz male troškove na tržištima u drugim zemljama i regijama. Stabilnost
makroekonomskog okruženja je važna za poslovanje, a takođe je važna za ukupnu konkurentnost
zemlje. Sama makroekonomska stabilnost ne može povećati produktivnost zemlje ali
istovremeno i makroekonomski poremećaj šteti ekonomiji. Zdrava radna snaga je bitna za
konkurentnost i produktivnost jedne zemlje. Bolesni radnici nisu u mogućnosti iskoristiti svoj

9
Reinert, E. S. 2006. Globalna ekonomija - Kako su bogati postali bogati i zašto siromašni postaju
siromašniji, Beograd, str. 79
10
Pelević B. 2005. Uvod u međunarodnu ekonomiju, Beograd, str. 58

6
potencijal i to vodi niskoj produktivnosti. Oskudno zdravlje vodi do značajnih troškova
poslovanja, jer su bolesni radnici često odsutni ili je njihov rad neefikasan. Manjak osnovnog
obrazovanja može ograničavati poslovni razvoj, tako da je preduzećima veoma teško da
unaprede proizvodnju. Kvalitetno visoko obrazovanje i obuke su presudni za one ekonomije koje
žele da unaprede jednostavne proizvodne procese i proizvode. Današnja ekonomska globalizacija
zahteva da ekonomije stvaraju fondove dobro edukovanih radnika koji su u stanju da se
prilagode brzim promenama u okruženju. Zemlje sa efikasnim tržištem roba su u dobroj poziciji
jer mogu da proizvode niz proizvoda i usluga koji odgovaraju uslovima ponude i potražnje, a
takođe su u mogućnosti da trguju sa tim robama. Zdravo konkurentno tržište, kako strano tako i
domaće je važno u postizanju tržišne efikasnosti, poslovne produktivnosti, i omogućuje da
najefikasnije firme proizvode robe koje se traže na tržištu. Da bi se ostvarile najbolje mogućnosti
za razmenu roba u okruženju potreban je minimum državne intervencije kako ne bi ometala
poslovne aktivnosti.11 Efikasan finansijski sektor alocira sredstva građana kao i ona koja ulaze iz
inostranstva za njihovo najproduktivnije korištenje u privredi. To kanališe sredstva na one
preduzetničke ili investicijske projekte od kojih se očekuju najviše stope povrata. Temeljna i
pravilna procena rizika je stoga od ključne važnosti. 12 Poslovno investiranje je presudno za
produktivnost. Međutim, ekonomije zahtevaju sofisticirana financijska tržišta koja mogu
omogućiti da kapital postane dostupan za ulaganja u privatni sektor kao i omogućiti pristup
kreditima iz jakog bankarskog sektora, dobro regulisanu razmenu vrednosnica, kapitala i dr. Da
bi ispunio sve ove funkcije, bankarski sektor mora biti pouzdan i transparentan, te, kao što je
nedavno postalo jasno, finansijska tržišta trebaju odgovarajuće propise za zaštitu investitora i
drugih učesnika u privredi uopšte. U današnjem globalizovanom svetu, tehnologija sve više
postaje važan element za napredak i konkurentnost. Posebno informacione i komunikacione
tehnologije su se razvile u "opšte namenske tehnologije" našeg vremena, s obzirom na značajno
širenje u drugim ekonomskim sektorima i njihove uloge kao efikasne infrastrukture za
komercijalne transakcije. Međutim, pristup i upotreba ovim tehnologijama su bitne ekonomske
komponente ukupnog nivoa tehnološke spremnosti. Veličina tržišta utiče na produktivnost, jer
velika tržišta omogućuju preduzećima da iskoriste ekonomije obima. Tradicionalno, tržišta koja
su na raspolaganju firmama su ograničena državnim granicama. U eri globalizacije,
međunarodna tržišta postala su zamena za domaća tržišta, a posebno za male zemlje. Dokazano
je da je otvorenost trgovine pozitivno povezana s rastom. Čak i ako neko novije istraživanje baca
sumnju na to, opšti osećaj je da trgovina ima pozitivan učinak na rast, posebno za zemlje s malim
domaćim tržištima. Poslovna sofisticiranost je bitna za veću efikasnost u proizvodnji roba i
usluga. To opet vodi do povećanja produktivnosti, koja jača konkurentnost države. Poslovna
sofisticiranost brine o kvalitetu celokupne poslovne mreže zemlje kao i kvalitetu pojedinih
kompanija i strategija. To je posebno važno za zemlje u poodmakloj fazi razvoja, kada su
osnovni izvori poboljšanja produktivnosti poprilično iscrpljeni. Preduzeća u tim zemljama
moraju stvoriti i razviti vrhunske proizvode i procese za održavanje konkurentskih granica.

11
Reinert, E. S. 2006. Globalna ekonomija - Kako su bogati postali bogati i zašto siromašni postaju
siromašniji, Beograd, str. 79
12
Jovanović-Gavrilović P. O. Kovač. J. Kozomara i B. Pelević. 1998. Međunarodni ekonomski odnosi.
Beograd, str. 75

7
Inovativne aktivnosti podržane su i od javnog i od privatnog sektora. Konkretno, to znači
dovoljno ulaganja u istraživanje i razvoj posebno od strane privatnog sektora, prisustvo
kvalitetnih naučno – istraživačkih institucija, široka saradnja u istraživanjima između
univerziteta i industrije, i zaštitu intelektualnog vlasništva. U ovom kriznom periodu, važno je da
se odupre pritiscima na smanjenje izdataka za istraživanje i razvoj kako na privatnom tako i u
javnom sektoru jer će se to odraziti na održivi rast u budućnosti.

8
 Zaključak

Konkurentnost koja se meri različitim modelima konkurentnosti predstavlja srednjoročni

kapacitet neke zemlje da ostvari određeni nivo produktivnosti, odnosno blagostanja za građane
svoje zemlje, obično u nekom srednjoročnom razdoblju. Kapacitet konkurentnosti ostvaruje se
preko određenog nivoa produktivnosti u većem ili manjem obimu. Kapacitet konkurentnosti
obično se izražava za ekonomiju kao celinu, dok se produktivnost veže za određene sektore
ekonomije. Na taj način mogu da se za svaku zemlju izdvoje sektori koji su u stanju da stvaraju
konkurentske prednosti u okviru određenog klastera zemalja, koje bi odgovarajućim politikama
trebalo dalje unapređivati. Odrednice konkurentnosti su brojne i kompleksne. Ekonomisti su
dugo nastojali razumeti ono što određuje bogatstvo države. Naglasak na ulaganja u fizički kapital
i infrastrukturu proširio se u novije vreme na ostale mehanizme kao što su obrazovanje i obuka,
tehnološka spremnost (je li stvorena unutar zemlje ili usvojena iz inostranstva),
makroekonomska stabilnost, dobro upravljanje, vladavine prava, transparentnost i dobro
funkcionisanje institucija, sofisticiranost preduzeća, uslovi potražnje, veličina tržišta, i mnoge
druge. Pretpostavlja se da svaki od njih počiva na čvrstim teorijskim osnovama. Teorija
nacionalne konkurentske prednosti Majkla Portera, danas je jedna od najčešće navođenih teorija
nacionalne konkurentske prednosti i teorija međunarodne razmene. U teoriji Porter koristi izraz
konkuretske competitive prednosti, umesto komparativne prednosti. Sa ovim izrazom i samim
nazivom teorije, Porter želi da se distancira od ostalih teorija komparativnih prednosti. Po njemu,
većina klasičnih teorija ne daje kvalitetna, adekvatna objašnjenja za strukture izvoza i uvoza
pojednih zemalja. Objašnjenja za strukture izvoza i uvoza treba tražiti u brojnim novim i
promenljivim faktorima vezanim za pojedine zemlje, njihove odnose i za ponašanje kompanija.
Države koje svoju ekonomiju grade na klasičnim industrijskim granama, kao osnovnoj i trajnoj
orjentaciji, neminovno prelaze u tabor nerazvijenih zemalja, jer postaju žrtve tog procesa;
povećanje nacionalnog dohotka zahteva povećanje opsega industrijske proizvodnje, povećanje
opsega repromaterijala, prerada sve većih količina sirovina i repromaterijala (uz odgovarajuće
troškove njihovog transporta) zahteva proizvodnju sve većih količina energije, proizvodnja sve
većih količina energije zahteva sve veće količine sirovina (nafte, uglja, nuklearnih materijala) i
nova energetska postrojenja. Tehnologija će upravljati ekonomijom i društvom u razvijenom
svetu. Njena centralna uloga će samo više rasti. Kako bi se takvim procesima upravljalo i
planiralo, potrebno je potpuno drugačije školovanje i drugačije znanje. Sve to znači da su u
novoj transnacionalnoj ekonomiji, napredak tehnologije i intelektualne sposobnosti mnogo
važniji od proizvodnje, jeftine radne snage, čak i prirodnih resursa.

9
 Liiteratura

 Acin Đ. i M. Bodiroža. 2002. Međunarodna ekonomija. Srpsko Sarajevo

 Klincov, R., 2010. Međunarodna ekonomija i finansije, Banja Luka
 Kovačević R. 1999. Međunarodna ekonomija, Beograd
 Adamović Lj. 1990. Teorija međunarodne trgovine, Beograd
 Pelević, B. M. 1993. Teorija međunarodne strateške trgovine, Beograd
 Reinert, E. S. 2006. Globalna ekonomija - Kako su bogati postali bogati i zašto siromašni
postaju siromašniji, Beograd
 Jovanović-Gavrilović P. O. Kovač. J. Kozomara i B. Pelević. 1998. Međunarodni
ekonomski odnosi. Beograd

10