UNIVERZITET U NOVOM SADU

TEHNIKI FAKULTET MIHAJLO PUPIN

ZRENJANIN

Predmet: Ekonomika Preduzea

Tema: Perspektive konkurentnosti domaih preduzea u
globalnim razmerama

Predmetni nastavnik:
Prof.Dr.Dejan orevi
Predmetni asistent:
Zakin Mila

Studenti:
Robert Siveri IM 39/1
Teleki aba IM 27/12
Albert Horvat IM 44/12

Zrenjanin, 2015
1 | Page

Sadraj

Uvod................................................................................................................3
1.Kvalitet poslovanja u funkciji konkurentnosti domaih kompanija................4
2.Primer, konkurentnost marke........................................................................5
2.1.Vrednost marke......................................................................................5
2.2.Privatne marke.......................................................................................6
2.3.Globalne marke......................................................................................6
3.Kontinuirano unapreenje procesa poslovanja implementacijom kvaliteta. .7
3.1.Porterovo miljenje.................................................................................7
3.2.Kontinualno unapreivanje procesa poslovanja......................................7
3.3.Moderan nain rada kompanija..............................................................7
4.Kvalitet poslovanja, znanje i domaa konkurentnost....................................8
4.1.Glavni problemi......................................................................................8
4.2.Domaa mala i srednja preduzea.........................................................9
4.3.Podrka konkurentnosti, inovacijama i malim i srednjim preduzeima.....................10
5.Konkurentska sposobnost domaih preduzea...........................................11
5.1.Sistem upravljanja kvalitetom..............................................................12
5.2.Procesi globalizacije trita i meunarodne konkurencije.....................12
5.3.Konkurentska pozicija srpskih preduzea po osnovu renomea.............12
6.Podrka jaanju konkurentnosti domaih preduzea..................................14
Zakljuak.......................................................................................................15
Literatura.......................................................................................................16

2 | Page

Uvod

Poslednja dekada prolog veka je posvedoila da je poeo period globalne

konkurencije, koji se identifikuje prodorom standarda svetskog trita i
meunarodne orijentacije kompanija. Preduzea koja nastoje da dugotrajno
uspeno napreduju i rade, moraju se ponaati globalno. Smatra se da su dva
elementa opredeljujue uticala na razvoj globalizacije poslovnih aktivnosti:
tehnologija i homogenizacija ponaanja klijenata. Brzi tehnoloki napredak stvorio
je uslove da tehnologija postane raspoloiva svima u svetu pod prihvatljivim
uslovima. S druge strane, brzo irenje tehnolokog progresa uticalo je na
smanjivanje monopola nad znanjem, to je rezultovalo mogunou ulaska svih
koji su organizaciono i finansijski spremni u borbu za veoma zahtevno trite.

3 | Page

1.Kvalitet poslovanja u funkciji konkurentnosti

domaih kompanija
Moderno trite zahteva enormne napore s ciljem realizacije konkurentske
prednosti. Fundamentalni cilj savremenog poslovanja predstavlja postizanje
poslovne izvrsnosti i dostizanje svetske klase proizvoda i usluga. Ovo se moe
postii iskljuivo na bazi kontinualnog poboljavanja kvaliteta poslovanja
kompanije, koje je utemeljeno na poveanju produktivnosti rada i znanja svake
osobe zaposlene u preduzeu. Permanentno unapreivanje produktivnosti znanja i
rada jeste osnovni imperativ moderne ekonomije i svakako najznaajniji faktor u
konkurentskoj borbi preduzea na savremenom tritu. Poslovna politika svake
domae kompanije treba da obuhvati navedene pretpostavke. U ovom radu je dat
pregled potrebnih inilaca koji deluju na realizaciju i jaanje konkurentnosti
domaihpreduzea.
Kljune rei: kvalitet, marketing, konkurentnost, znanje.

4 | Page

2.Primer, konkurentnost marke

2.1.Vrednost marke
Marke imaju svoju vrednost na tritu, no malo koja kompanija zna kolika je
vrednost njenih marki jer je teko izraunati tanu vrednost neega to zavisi , npr.
o svesti potroaa i njihovom prepoznavanju marki na tritu.
Trina vrednost marke odraava marketinke napore uloene u upravljanje
markom. Vrednost poznatih marki, izraena u financijskim pokazateljima moe biti
u stotinama miliona amerikih dolara.
Poznatija metoda utvrivanja trine vrednosti marki je mera
zamenjivosti koju su razvili Longman i Moran. Prema tom modelu, kljuni
pokazatelj trine vrednosti marke jest stopa ponovljene kupovine, uz dakako
trini udeo. Ta stopa pokazuje koliko e potroaa koji su odreenu marku kupili
poslednji put to uiniti i sledei put. Znai, trina vrednost marki vea je ako je
vea stopa ponavljanja.
Osim ponovljene kupovine, kvantitativni aspekt vrednosti marke moe se
posmatrati putem: udela na tritu, prihoda i profita, stope povrata na uloena
sredstva i razlike u ceni u odnosu na glavne konkurente.
Kvalitativnu vrednost marke predstavlja: percepcija kvaliteta, zadovoljstvo
ili nezadovoljstvo potroaa/ korisnika, njihova lojalnost, konkurentska prednost
proizvoda ili usluge.
Prema Davidu A. Aakeru, elemente marke mogue je grupirati u 5 kategorija
koje predstavljaju temeljne vrednosti marke:
Lojalnost marki
Svesnost o imenu
Percipirana kvaliteta
Asocijacije vezane uz marku u odnosu na percipiranu kvalitetu
Ostale zatiene vrednosti (elementi) marke.
Vrednost marke se smanjuje, ako je krivo izabrana ili se njome ne upravlja
na pravi nain, a time se smanjuje vrednost koju proizvod ili usluga imaju za
potroaa/ korisnika.

5 | Page

2.2.Privatne marke
Privatne marke - private label - mogu se podeliti na:
1. Ekonomske privatne marke kojima je obeleje niska cena, ali i
nii kvalitet. One obino trgovcima slue da bi uspostavili kontrolu nad
proizvoaima.
2. Premijske privatne marke trgovci koriste u drugoj fazi uvoenja privatne
marke. Njihov je kvalitet isti kao kod proizvoda slinih robnih grupa, ali im
je cena nia.
Danas gotovo sve vee srpske trgovake kue imaju svoje privatne marke, a
cene takvih proizvoda su i 40% nie od onih koje proizvoai prodaju pod svojim
markama. Uvoenje vlastite robne marke nije nimalo lako jer, nakon to se odredi
proizvod koji se eli prodavati pod vlastitim imenom, treba pronai proizvoaa.

2.3.Globalne marke
Preduzea koja internacionaliziraju poslovanje suoavaju se s problemom
izbora marke za strana trita. Standardizacija jedno ime, znak, slogan marke
zajedniko za sva trita, ili adaptacija prilagoavanje specifinostima svake
zemlje.
Prednosti globalne marke:
Globalne marke omoguavaju primenu ekonomija razmena u podrujima:
razvoja marke, promocije marke, te pakiranja i opremanja opipljivih
proizvoda, ime se ostvaruju znaajne utede koje omoguavaju bolju
konkurentsku poziciju na tritu.
Globalne marke imaju prednost u razvoju svesnosti o marki.
Potroai/korisnici su izloeni marki ak i kada putuju po inostranstvu.
Pojam globalna marka ima nekoliko korisnih asocijacija implicira na
sposobnost konkurentske prednosti, snage, pouzdanosti proizvoda/usluge te
smanjenog rizika.
Veliki broj globalnih marki neposredno asocira na zemlju proizvoaa,
gradei time imid zemlje porekla proizvoda.
Nedostaci globalne marke:
Imena,
znakovi, simboli i
asocijacije
ne
se kulturnim obiljejima i vrijednostima lokalnih trita
6 | Page

prilagoavaju

 Animozitet lokalnih potroaa prema stranim proizvodima i proizvoaima.

3.Kontinuirano unapreenje procesa poslovanja

implementacijom kvaliteta
Da bi kompanija realizovala trini uspeh potrebno je da poseduje konkurentsku
prednost u vidu niih trokova i diferencijacije proizvoda, uz strategiju dugotrajnog
obezbeivanja proizvoda i usluga visokog kvaliteta, ukljuujui permanentno
inoviranje. Preduzea moraju da ulau sve znaajnije napore da bi zadovoljili
zahteve, sve obrazovanijih i informisanijih klijenata (potroaa). U takvim
uslovima kvalitet predstavlja elementarni faktor konkurentnosti, koji se bazira na
stalnom unapreivanju produktivnosti rada i znanja.
Konvencionalni nain razmiljanja o uspenom rastu i razvoju kompanija u
nacionalnim okvirima u uslovima svetskih trendova i globalnog okruenja je
nerealan.
3.1.Porterovo miljenje
Prema Porteru1, konkurentska prednost u internacionalnim razmerama bazira se na
inovacijama i promenama proizvoda, ukljuivanju unutranjeg sistema vrednosti,
kontinualnom unapreivanju poslovanja, nadograivanju resursa i globalnom
pristupu strategiji.
3.2.Kontinualno unapreivanje procesa poslovanja
Kontinualno unapreivanje procesa poslovanja se ostvaruje na osnovu
implementacije koncepta upravljanja kvalitetom, a faktori poslovanja su
prekomponovani i opredeljeni uticajem znanja. U takvom okruenju, preduzee je
nuno usmereno na meunarodni plan, nezavisno od toga da li, ili ne, poseduje
ambicije za nastup na internacionalnoj sceni.

3.3.Moderan nain rada kompanija

1

Izvor: Porter, M., The Competitive Advantage of the Nations, The Free Press, A Division of
Macmillan Ine, New York, 1990.
7 | Page

Moderan nain rada kompanija podrazumeva preureivanje funkcija

poslovanja. Od tradicionalnog shvatanja sa usklaenim nainom razmiljanja,
gde su sve funkcije poslovanja posedovale ujednaenu vanost, preduzea se
moraju okrenuti proaktivnom razmiljanju, koje podrazumeva shvatanje i kreiranje
promena, kao i davanje veeg znaaja onim funkcijama poslovanja koje
omoguavaju preduzeu da realizuje, zadri i jaa svoju konkurentnost. Kvalitet i
marketing predstavljaju dve funkcije koje poseduju strateku vanost za poslovanje
kompanije.

4.Kvalitet poslovanja, znanje i domaa

konkurentnost
Kompanije mogu da kreiraju konkurentsku prednost iz mnogobrojnih izvora,
kao to su superiornost u pogledu kvaliteta, brzine, sigurnosti, usluge, dizajna i
pouzdanosti, zajedno s niim trokom, niom cenom itd. esto se radi o
jedinstvenoj kombinaciji svega nabrojanog, a ne o jednoj univerzalnoj i maginoj
soluciji, kombinaciji koja daje nadmo. Potrebno je razumeti da su konkurentske
prednosti relativne, a ne apsolutne. Tako je na primjer, Singapurska aviokompanija je poboljavala svoj kvalitet, ali Ketej pacifik je to radila znatno bre i
time postupno smanjivala njihov meusobni jaz.
Draker smatra da sr svake organizacije predstavlja marketing i inoviranje.
Inoviranje se odnosi na obezbeivanje ekonomskih zadovoljstava. Nije samo
dovoljno da preduzee ponudi neki proizvod ili uslugu. Ono mora da nudi bolje
proizvode i usluge. Najproduktivnija inovacija jeste razliit proizvod ili usluga koji
stvaraju novu mogunost za zadovoljenje potreba, a ne unapreenje.
4.1.Glavni problemi
Glavni problemi koji su prisutni u domaem ambijentu kada je u pitanju
trini razvoj su:
neusvajanje marketing logike,
neshvatanje integralnog marketing koncepta,
nepravilno tumaenje marketinga,
neadekvatno tretiranje investiranja u razvoj trita,
problemi organizacione strukture,
sporost usvajanja novih trendova, metoda i tehnika menadmenta.

8 | Page

Dakle, marketing se mora tumaiti kao poslovna filozofija iji znaaj

proizilazi iz injenice da marketing ujedinjuje, usklauje rad i usmerava aktivnost
preduzea na identifikaciji i anticipiranju i zadovoljavanju potreba i zahteva
klijenata.
Glavni problem nedovoljne trine uspenosti domaih preduzea u
poslovanju verovatno se nalazi u pitanju loe produktivnosti poslovanja i
neadekvatnom odnosu cena - kvalitet proizvoda. Domaa preduzea su u
poslednjih nekoliko decenija imala znaajne probleme sa produktivnou rada, to
je uticalo na rast trokova i formiranje prodajnih cena koje su bile nekonkurentne
na tritu. Bez obzira na trend rasta broja kompanija koje imaju uveden sistem
menadmenta kvalitetom i razvoja pokreta za kvalitet u domaoj privredi,
generalno posmatrano su rezultati jo uvek obeshrabrujui.
Glavni problem nedovoljne trine uspenosti domaih preduzea u
poslovanju verovatno se nalazi u pitanju loe produktivnosti poslovanja i
neadekvatnom odnosu cena - kvalitet proizvoda. Domaa preduzea su u
poslednjih nekoliko decenija imala znaajne probleme sa produktivnou rada, to
je uticalo na rast trokova i formiranje prodajnih cena koje su bile nekonkurentne
na tritu. Bez obzira na trend rasta broja kompanija koje imaju uveden sistem
menadmenta kvalitetom i razvoja pokreta za kvalitet u domaoj privredi,
generalno posmatrano su rezultati jo uvek obeshrabrujui.
4.2.Domaa mala i srednja preduzea
Naalost, domaa mala i srednja preduzea jo uvek nedovoljno primenjuju
sistem menadmenta kvaliteta to znatno utie na njihovu konkurentnost, kako na
domaem, tako i na meunarodnom tritu. Naime, rukovodioci ovih preduzea
najvie zbog svoje neinformisanosti nisu zainteresovani za investiranje u
implementaciju ISO 9000:2000 jer smatraju da im to jo nije potrebno. Meutim,
realnost meunarodnog trita ih uvek brzo natera da promene miljenje, ali tada je
najee kasno, jer je konkurencija na ovom tritu izrazita. U promovisanju
meunarodnih stanadarda osim drave i njenih institucija vanu ulogu moraju
imati preduzetnici jer bez njihove inicijative i motivacije svi drugi napori su
uzaludni.
Procesi globalizacije trita i meunarodne konkurencije zahtevaju da
preduzea ukoliko ele da opstanu na svojim pozicijama moraju posedovati tri
kljuna resursa i to: finansijska sredstva, novu tehnologiju i znanje. Klju za
unapreenje kvaliteta poslovanja domaih kompanija treba traiti u odgovarajuem
korienju znanja.
9 | Page

Naalost, osim finansijskih sredstava i novih tehnologija domaim

kompanijama nedostaje jo jedan resurs, a to je znanje. Obrazovanje i znanje su
novi kreatori konkurentnosti.
Domaim menaderima je potrebno unapreenje znanja iz oblasti
upravljanja preduzeem. Isto tako, svaki pojedinac zaposlen u preduzeu mora da
se neprestano usavrava i da unapreuje svoje znanje. Skup takvih osoba koje se
kontinualno usavravaju i unapreuju produktivnost svog znanja izgrauje
produktivnu kompaniju. Unapreenjem znanja, unapreuje se i produktivnost
poslovanja. Znanje postaje elementarni poslovni resurs. Svi drugi poslovni resursi
su sekundarnog znaaja, jer njihova produktivnost direktno zavisi od korienja
znanja. Moderno (informaciono) drutvo predstavlja drutvo znanja u kome je
znanje postalo fundamentalni resurs i korisno dobro. Sutina i izvor konkurentnosti
razvijenih savremenih kompanija se nalazi u:
znanju,
kvalitetu,
ljudima.
Kod domaih preduzea suoenih sa izazovom prilagoavanja uslovima
trita, kao i zahtevima klijenata i drugih interesnih grupa, postoji potreba za
ureenjem poslovnih procesa i integracijom sistema menadmenta u cilju
poboljanja poslovnih performansi i ostvarivanja konkurentske prednosti.
Integrisani sistem menadmenta grade sistem menadmenta kvalitetom, zatitom
ivotne sredine i zdravljem i bezbednou na radu. Moe se rei da realizovan i
odravan integrisani sistem menadmenta predstavlja uslov opstanka kompanije na
tritu. Dakle, primena integrisanih menadment sistema predstavlja jedan od
najozbiljnijih naina za postizanje konkurentske sposobnosti domaih preduzea u
meunarodnom okruenju jer omoguuje skraivanje vremena potrebnog za
postizanje elemenata poslovne izvrsnosti, to stvara uslove da preduzea iz manje
razvijenih zemalja, pri tom potujui zahteve meunarodnih standarda, kreiraju
poslovni sistem koji moe omoguiti uspeno prisustvo na tritu.
Unapreenje znanja menadera i ekspertskih timova domaih kompanija
predstavlja najbitniji nain za unapreenje konkurentnosti koje se bazira na
implementaciji integrisanih menadment sistema.
4.3.Podrka konkurentnosti, inovacijama i malim i srednjim

preduzeima

10 | P a g e

Mala i srednja preduzea predstavljaju okosnicu svake moderne privrede te su

kao takva od kljunog znaaja i za razvoj Srbije. Budui da su privatna preduzea
decenijama bila zanemarivana, konkurentnost domaih preduzea znaajno
zaostaje za konkurentnou ovakvih preduzea u EU. Stoga je cilj finansijske
podrke EU unapreenje konkurentnosti srpske privrede, koje e rezultirati
otvaranjem radnih mesta i odrivim rastom standarda graana Srbije.
Ukupan iznos sredstava koje je EU uloila u ovoj oblasti od 2001. godine iznosi
78 miliona evra (58 miliona u tehnikoj i bespovratnoj pomoi i 20 miliona u kr
editnim linijama za mala i srednja preduzea).
Izmeu ostalih, prioriteti EU pri pruanju podrke privatnom sektoru obuhvataju:
izgradnju institucija i kapaciteta u oblasti nacionalnih politika; unapreenje
privatnog sektora/zastupanje; konsalting, obuku i podrku stranim direktnim
investicijama; unapreenje izvoza; upravljanje obrtnim kapitalom; investicionu
spremnost; razvoj inovacija; poslovno okruenje; finansijsku podrku kroz
kreditne linije za mala i srednja preduzea itd.
Ima mnogo uspenih primera malih i srednjih preduzea iz Srbije koja su svoje
poslovanje zapoela zahvaljujui finansijskoj podrci EU. U okviru projekta Fond
za inovacionu delatnost, izvestan broj novoosnovanih preduzea je pronaao
svoje mesto na tritu, ne samo u zemlji ve i u regionu i inostranstvu. Meu
njima su solarni paneli Strawberry Drvo koji su nagraeni presti\nim nagradama
u Briselu i San Francisku, a u upotrebi su irom regiona Zapadnog Balkana.
Tekua podrka EU je usmerena na inovacije na nivou preduzea,
komercijalizaciju istraivanja, razvoj i podrku transferu tehnologija koje e
vremenom poveati konkurentnost srpskih preduzea i pripremiti ih za globalno
i trite EU.
U narednom periodu, podrka EU e, osim daljeg razvoja konkurentnosti,
obuhvatiti i kreiranje i realizaciju novih finansijskih instrumenata za mala i
srednja preduzea. Laki pristup izvorima finansiranja e dovesti do
pokretanja novih preduzea ili irenja postojeih, razvoja novih proizvoda i
boljeg pristupa tritima.

5.Konkurentska sposobnost domaih preduzea

11 | P a g e

U uslovima moderne ekonomije, razvoj konkurentnosti kompanija mora da

otpone na domaem tritu, gde je preduzee izloeno nasrtajima globalnih
trinih predvodnika. Poreenje sa konkurentima mora da krene ve na domaem
tritu, kako bi se definisala jasna trina pozicija domaih preduzea i prepoznao
plan aktivnosti za prevazilaenje jaza konkurentnosti. S druge strane, pitanje
nedovoljne konkurentnosti domaih preduzea kratkotrajno moe da se rei
primenom reinenjeringa, a dugotrajno gledano na bazi implementacije koncepta
sistema upravljanja kvalitetom i kreiranjem integrisanih menadment sistema.
5.1.Sistem upravljanja kvalitetom
Sistem upravljanja kvalitetom predstavlja takav sistem menadmenta kojim se, sa
aspekta kvaliteta, vodi preduzee i njime upravlja. Serija meunarodnih standarda
je prevashodno orijentisana na zadovoljenje zahteva klijenata kao jednog od
elementarnih preduslova kontinualnog unapreivanja kvaliteta poslovanja, a u cilju
unapreivanja konkurentnosti.
5.2.Procesi globalizacije trita i meunarodne
konkurencije
Procesi globalizacije trita i meunarodne konkurencije zahtevaju da preduzea
ukoliko ele da opstanu na svojim pozicijama moraju posedovati tri kljuna resursa
i to: finansijska sredstva, novu tehnologiju i znanje. Klju za unapreenje kvaliteta
poslovanja domaih kompanija treba traiti u odgovarajuem korienju znanja.
Naalost, osim finansijskih sredstava i novih tehnologija domaim kompanijama
nedostaje i znanje. Obrazovanje i znanje su novi kreatori konkurentnosti. Glavni
pravci delovanja u oblasti obrazovanja domaih rukovodilaca treba da budu:
obrazovanje za nove uslove privreivanja, koji su zasnovani na trinom
mehanizmu, privatnoj svojini i produktivnosti kao faktoru konkurentnosti;
promovisanje novog koncepta neophodnosti borbe za produktivnost, kao
osnove opstanka na tritu, trinog razvoja i razvoja konkretnih preduzea;
permanentno uenjena tuim iskustvima, odnosno stalna primena
benmarkinga u funkciji postizanja poslovne izvrsnosti.

12 | P a g e

5.3.Konkurentska pozicija srpskih preduzea po osnovu

renomea
Konkurentska pozicija srpskih preduzea po osnovu renomea na svetskom tritu
je izuzetno nepovoljna. Domaa preduzea uglavnom nisu ulagala adekvatne
marketing napore u formulisanju renomea, kao elementa koji utie na trinu
poziciju preduzea i njegovu konkurentsku sposobnost. Domaa ekonomija se
nalazi u fazi intenzivne tranzicije, to utie na potrebu za izmenom uhodanih
naina poslovanja. Za domaa preduzea nastup na meunarodnom tritu jeste
osnov trinog razvoja.
Srbija je bila u prilici da bude prva zemlja koja bi zapoela proces tranzicije 1989.
godine, ali se ispostavilo da e svoj prelazak ka trinoj privredi sprovoditi u
veoma tekim uslovima ekonomski i socijalno razruene zemlje. Problemi sa
kojima se domaa privreda susretala tokom 1999. i 2000. godine posledica su
nedoreenosti socijalistikog sistema privreivanja. Neefikasni ekonomski sistem,
zasnovan na kreditima iz inostranstva, uticao je na neracionalno ponaanje
preduzea dobar deo privrede je egzistirao na neracionalnoj osnovi, profit nije
bio glavni pokreta poslovanja, ve razliiti socijalni i politiki motivi. Kasniji
ulazak u intenzivni proces tranzicije (od demokratskih promena u SRJ i Srbiji),
stvorilo je mogunost za usvajanje razliitih iskustava (usvajanje pozitivnih reenja
i izbegavanje negativnih reenja u domenu ekonoskog sistema) zemalja koje su
zavrile proces tranzicije nacionalne ekonomije.
Republika Srbija je nasledila veoma lo ekonomski sistem zasnovan na niskoj
produktivnosti (funkcionisanje trita roba/usluga, bez postojanja trita radne
snage i trita kapitala), kao i relativno razuen model vlasnitva nad privrednim
subjektima (dravno, drutveno, privatno i zadruno vlasnitvo, koje je paralelno
egzistiralo, ali u nejednakoj proporciji). Takoe, prethodni ekonomski sistem je
imao iskustva sa privatnim preduzetnitvom. Ovo je delimino uticalo na
prihvatanje breg tempa tranzicije, uz vei naglasak na podproces stabilizacije i
restruktuiranja.
Bez obzira na znaajno zakanjenje, reformski pravac u oblasti ekonomije je
evidentan. U toku 2001. i 2002. godine dolo je do prvih ozbiljnih ulaganja
inostranih preduzea u domau ekonomiju invensticije u cementare, eerane, a
kasnije i u pivare, farmaceutsku industriju, industriju prerade mleka, duvansku
industriju, prehrambrenu industriju, industriju elika, itd.
Zapoinjanje procesa tranzicije je omoguilo i otvaranje domae ekonomije ka
svetu. Domaa preduzea su poela da obavljaju kontakte sa partnerima iz
inostranstva, pogotovo kada je u pitanju izvoz u svim svojim oblicima. Posebno su
postignuti dobri rezultati kod izvoza odreenih kategorija poljoprivrednih
proizvoda (smrznuto voe i povre), elika, guma, itd.
13 | P a g e

Na listi 100 najveih kompanija u Adrija regionu, u koji spadaju Srbija, Hrvatska,
Slovenija, BiH, Crna Gora i Makedonija, nale su se 23 kompanije iz Srbije, prema
podacima konsultantsko-revizorske kue Dilojt2. Najvei broj kompanija na listi
dolazi iz Slovenije, njih 38, 30 ih je iz Hrvatske, a 23 iz Srbije.
Na listi od 25 vodeih banaka u regionu, prvu pozticiju zazuima NLB banka, a
zatim slede 4 banke iz Hrvatske. Na listi je 5 banaka iz Srbije, od ega je najbolje
plasirana Banka Intesa na 11. mestu. Kada se radi o osiguravajuim kompanijama,
na listi od 25 vodeih, prve 4 su iz Sloveinije, Dunav je na estom mestu, DDOR
Novi Sad na sedmom mestu, enerali na 11. mestu, a Wiener tedie na 18. mestu.

6.Podrka jaanju konkurentnosti domaih

preduzea

Projekat je odobrio bespovratna finansijska sredstva CEVES-u (Center for

Advanced Economic Studies) kako bi se analiziralo poslovanje kompanija i
utvrdili potencijali za rast preduzea u najvanijim sektorima privrede. CEVES e
najpre analizirati firme po industrijama, utvrditi njihovu konkurentnost, trini
udeo i izvozne rezultate. Na osnovu ove analize utvrdie se kljuni faktori i
prepreke za ekonomski razvoj. CEVES e takoe kreirati ekonomsku analizu i
izraditi profil privrede u 32 optine i grada sa kojima Projekat radi.
Ove aktivnosti omoguie sagledavanje ekonomskih potencijala u Srbiji i olakati
privatnom sektoru, kao i institutucijama Vlade Republike Srbije, da planiraju i
investiraju u najrelevantnije sektore privrede.
Postojei statistiki podaci ne omoguavaju razumevanje prednosti i slabosti
pojedinih segmenata srpske privrede i ekonomije u celini, na osnovu ega se moe
podsticati dalji rast i otkloniti prepreke za razvoj.

Izvor: Meu 100 naj kompanija u regionu 23 iz Srbije, Blic, 17. novembar 2009., Ringier, Beograd, str. 13.

14 | P a g e

Ova aktivnost ima za cilj da se prui podrka poveanju konkurentnosti domaih

preduzea i doprinese otvaranju novih radnih mesta.

Zakljuak
Usled procesa globalizacije i regionalizacije trita, kompanije moraju
mnogo aurnije da razmiljaju o jaanju svoje konkurentnosti. Domaa preuzea
jo uvek nisu dovoljno shvatila da se konkurentska pozicija stvara sa kontinualnim
unapreivanjem kvaliteta proizvoda i/ili usluga, u funkciji zadovoljenja potreba
klijenata. Put koji vodi ka unapreenju kvaliteta poslovanja domaih kompanija
treba traiti u odgovarajuem korienju znanja.
Domai rukovodioci trebaju unaprediti svoja znanja iz oblasti menadmenta.
Osnovni zadatak obrazovanja iz podruja tehnika i vetina menadmenta
predstavlja ovladavanje znanjima koja su neophodna da bi se uspeno upravljalo
poslovanjem i/ili kompanijom, a u cilju poveanja produktivnosti kako rada tako i
znanja. Implementacija integrisanih menadment sistema u domaim preduzeima
treba da stvori uslove za konkurentsku borbu za opstanak u odnosu na
konkurenciju iz inostranstva. Kljuna uloga u ovom procesu pripada unapreivanju
znanja domaih menadera.

15 | P a g e

Literatura

Kotler, P., Marketing insights from A to Z, John Wiley & Sons, Inc., Hoboken, 2003.
Porter, M., The Competitive Advantage of the Nations, The Free Press, A Division of
Macmillan Ine, New York, 1990.
Kotler, P., Kako kreirati, ovladati i dominirati tritem, Adies, Novi Sad, 2003.
Drucker, P., Moj pogled na menadment, Adies, Novi Sad, 2003.
orevi, D., Bogeti, S., Uloga meunarodnih standarda u postizanju poslovne
izvrsnosti domaih malih i srednjih preduzea, International Journal, No 1-2., Vol. 35.,
May 29st - June 1st, Belgrade, Serbia, 2007., Jedinstveno udruenje Srbije za kvalitet JUSK, Beograd, 2007.
www.wikipedia.org
http://www.lokalnirazvoj.rs/sr/vesti/podr%C5%A1ka-ja%C4%8Danju-konkurentnostidoma%C4%87ih-preduze%C4%87a
http://europa.rs/podrska-konkurentnosti-inovacijama-i-malim-i-srednjim-preduzecima/

16 | P a g e