Војислав Јовановић НОВО БРДО

Прве новије податке о изгледу Новог Брда пружа пружа Рафаел Хофман, директор
рудника, када је 1890. године боравио у овом крају. Описује рушевине града, помиње
опште податке о његовој прошлости, налазе новца, а направио је и једну карту околине
Новог Брда.
Први истраживач Новог Брда био је Јован Цвијић. Он је пружио слику о изгледу
овог локалитета с почетка 20. века. Темељи цркава и других грађевина које је Цвијић
видео и забележио, у међувремену су потпуно затрпани и тако им се изгубио траг. Дао је
кратак опис рушевина тврђаве и трагова вароши и приложио скицу новобрдске околине,
тј. ситуациони план са убележеним топонимима, хидронимима, порушеним црквама и
другим грађевинама. Основа тврђаве није тачна. Источно и североисточно од тврђаве
развило се велико подграђе - варош.

Најранији познати помен Новог Брда у писаним изворима потиче из 1319. године и
тај податак, сачуван у Дубровачком архиву, казује да је Petrus de Bratosi de Cataro (из
Котора) купио поменуте године у Новом Брду робињу Дражицу и њену кћер Красну.
Следећи податак датира из 1326. године, а односи се на писмо у коме Стефан Дечански
обавештава дубровачког кнеза да Лука Лукаревић, заступник трга новобрдског, није остао
ништа дужан. Ти најранији подаци не пружају никаква сазнања о насељу и приликама у
њему. У каснијем периоду, нарочито у првој половини 15. века, много је више података
који су драгоцена сведочанства о животу становништва.

Значајна су сведочанства путника и историчара који у различитим контекстима

говоре о рудном богатству Новог Брта. То су: француски путописац Бертрандон де ла
Брокијер, византијски писци 15. века, Константин Филозоф, фрањевац Иван Капирстран
који је забележио да је Мехмед II заузео најмоћнији град Рашке под именом Ново Брдо. И
заиста, Ново Брдо је већ до средине 14. века постало прво рударско место у Србији,
надмашујужи Брсково, Рудник, Трепчу, Јањево и друге тадашње рударске центре.

Ново Брдо је био космополитски град. Постојао је велики број примораца, из

Котора, Дубровника, било је тако и Саса, Грка, Албанаца, Јевреја итд. У Новом Брду Саси
су имали и своју цркву, која је служила и осталим грађанима католичке вере - Сашка
црква. Међу придошлицама из приморја највише је било Друбровчана, који су били
најчешћи закупци царине или власници рударских окана и топионица.

О високој продуктивности новобрдских рудника говоре и велике количине сребра

које су владари, почевши од цара Душана, поклањали манастирима. Ипак, рударство у
Србији свој зенит достиже тек за време државе српских деспота. Зенит српских рудника
сребра поклапа се са опадањем производње европских рудника.

Драгоцене податке о обиму производње и извозу племенитих метала из Србије,

особито са Новог Брда, пружају трговачке књиге браће Кабужић. Од укупног извоза
обичног сребра, више од 90% упућивано је из Дубровника за Италију и Венецију, а сребро
се извозило и у Угарску и даље на Запад, као и у византијске и турске области. Ново Брдо
је било чувено и по производњи тзв. гламског сребра.
Војислав Јовановић НОВО БРДО

Године 1412. Ново Брдо добија од деспота Стефана свој Закон - Закон Новог Брда,
којим је, између осталог, рударима био загарантован привилегован положај у граду.
Претходно је деспот Стефан донео Закон о рудницима.

Ново Брдо је имало и своју ковницу, а вероватно је и први српски град чије се име
појавило на новцу. Године 1350. помињу се grossi de Nouaberda. За време владе кнеза
Лазара, у Новом Брду је кован први новац са именом владара и града.

Поред тога што књига дужника дубровчанина Михаила Лукарића бележи списак о
днеколико стотина српски имена која се, већином, и данас срећу, у њој су забележени и
тада важећи саски називи појединих занимања, будући да је наша рударска терминологија
углавном преузета од Саса.

Када је млетачки картограф фра Мауро средином 15. века састављао своју карту
света, на Балканском полуострву најјаче је истакао Србију, а од градова Ново Брдо,
додајући великим словима "рудници злата и сребра".

Почетком 1412. године султан Муса је покушао да освоји Ново Брдо, али није
успео. Султан Мурат II предузима опсаду Новог Брда и обижњег Призренца 1427. године,
али се после вишемесечне опсаде повлачи. Те исте године умро је деспот Стефан. Турци
су први пут заузели Ново Брдо 1441. године. Ново Брдо је опет у рукама Срба 1443.
године, после успешног продора угарско-српске војске преко Ниша и Софије све до
Златице. Међутим, након повлачења хришћанске војске 1444. године, Ново брдо је поново
у рукама Турака, али се исте године деспот Ђурађ нагодио са султаном Муратом II и
поново повратио град. 1 Само две године након пада Цариграда, пало је и Ново Брдо, 1455.
године. Пад Новог Брда био је и крај његовог златног века. Од тог тренутка наступа
период постепеног, али незадрживог опадања.

1
Године 1453. када су Турци опседали Цариград, деспот Ђурађ је морао да, осим одреда од 1500 коњаника,
упути султану и групу новобрдских рудара који ће суделовати у минирању цариградских зидина.
Војислав Јовановић НОВО БРДО

ТВРЂАВА

Тврђава се састоји из два главна дела: Великог или Доњег града и Малог или
Горњег града. Цела тврђава озидана је ломљеним сивкастим кречњаком, а само су углови
кула и сва три улаза у Доњи и Горњи град конструисани од већих, грубо отесаних квадера
тамноцрвенкасте брече. Висина очуваних кула креће се од 8 до 13 м, али ни на једној није
очуван горњи, завршни део са круништем. Највећа дебљина зида, око 4 м, измерена је на
донжон кули. Цела тврђава је споља, осим са источне стране, опасана широким и дубоким
заштитним ровом са учвршћеном контраескарпом. Ђ. Бошковић сматра да је прво
подигнут Горњи град, већ првих деценија 14. века, а недуго потом и Доњи град.

- Горњи град - Горњи град је мало утврђење шестоугаоне основе који је

представљао стратешки центар и последње упориште одбране. Садржи шест снажних
истурених кула правоугаоне основе отворене према унутрашњости утврђења. Главна кула
- донжон, налазила се са спољне стране источног дела бедема Горњег града. Поред
четвороугаоне грађевине призидане уз кулу IV, остали претпостављени објекти у Горњем
граду нису истраживани. Између кула III и IV откривен је улаз у Горњи град из простора
Доњег града.
- Доњи град - Јужна кула Доњег града (VII) је са унутрашње стране бедема,
отворена према унутрашњости утврђње. Унутрашњи простор је био подељен дрвеним
међуспратним конструкцијама. Северна кула Доњег града (VIII) је мања и такође отворена
према дворишту, али о њој готово и да нема података.
На споју источног бедема Доњег града и јужне куле Горњег града (II), налазила се
велика колска капија, а још једна, мања капија Доњег града, откривена је у северном краку
источног бедема. У западном и југозападном делу Доњег града откопане су две зграде.

НАСЕЉЕ

Новобрдско насеље - варош, настало је између тврђаве на западу и Катедрале на

истоку. Насеље није археолошки истраживано. Први познати подаци о називима градских
четврти на Новом Брду потичу из првих деценија турске власти, а све до 1526. године
називи четврти били су српски.

ЦРКВЕ

На Цвијићевој скици Новог Брда означени су положаји седам црквених грађевина.

Једна у Доњем граду, која приликом археолошких ископавања није уочена, пет на
подручју вароши и Сашка црква недалеко од тврђаве. До сада су археолошки потврђене
само Јовча, једна од три оближње цркве зване Саборнице, Катедрала и Сашка црква.
Католичка црква у Новом Брду припадала је Которској бискупији.
Војислав Јовановић НОВО БРДО

ЦРКВА ЈОВЧА

Налази се на подручју вароши. У питању је једнобродна црква састављена од

припарате, наоса и апсиде, споља тростране изнутра полукружне. Зидана је ломљеним
каменом који је везиван кречним малтером. Подови су прекривени каменим плочама
неправилног облика. Уломци разнобојног фреско малтера сведоче да је била живописана.
Узидана надгробна плоча на улазу у наос, са оштећеним натписом из 1400. године
представља terminus post quem за изградњу цркве, односно црква није могла да буде
подигнута пре наведене године.
Југоисточно од Јовче уочавају се остаци трију цркава које се заједно називају
Саборнице. Све три су издуженог, правоугаоног облика, са припратом, наосом и
олтарском апсидом, а по димензијама приближно одговарају Јовчи.

САШКА ЦРКВА

Сашка црква се налази око 1,2 километара јужно од тврђаве. Саграђена је средином
14. века. Сашку цркву су подигли Саси, а служила је и осталим грађанима католичке вере.
У архивским документима помиње се као Santa Maria in Nouamonte di Dogni Targ. Из
неких летописа сазнајемо да су је Турци претворили у џамију 1466. године, али приликом
археолошких ископавања Сашке цркве нису уочени трагови који би указивали на
функцију џамије.
У питању је једнобродна црква са издуженим презбитеријумом, подељеним
снажним пиластрима на два дела, који се на источној страни завршава полукружном
апсидом. За западне стране већег правоугаоног наоса налази се накнадно призидан трем.
Са јужне стране наоса је правоугаона просторија, која би могла да буде сакристија, изнад
које је, по мишљењу В. Кораћа и Ђ. Бошковића, могла постојати кула звонара. Црква је
зидана ломљеним и притесаним каменом, местимично уз употребу брече и танких опека,
повезаних кречним малтером. Јављају се и квадери сиге. Током обнове, црква је
продужена тремом према западу, а на северној страни додат је бочни олтар. Накнадно
придодат трем постављен је преко старијих гробова. Црква је била живописана. У цркви је
откривен већи број гробова и зиданих гробница.

КАТЕДРАЛА

Велика градска црква, звана Саборна или Катедрала, најзначајнији је сакрални

споменик Новог Брда. Није познато коме је црква посвећена. Године 1466. црква је
претворена у џамију.
У питању је сложена грађевина код које се видно разликују западни, старији део, и
млађи, источни део који је накнадно дозидан, при чему је формирана нова, далеко већа и
сложенија грађевина. Није уобичајена доградња са источне стране.
Западна црква има издужену правоугаону основу чија апсида је уништена у време
доградње источног дела. Имала је једно централно и два мања кубета на западној страни.
Фасаде старије цркве су грађене наизменичним хоризонталним ређањем тесаника
Војислав Јовановић НОВО БРДО

тамноцрвене брече и жућкастог андезита при чему је добијен складни полихромни ефекат.
Старије здање имало је три улаза. Ђ. Бошковић сматра да је старији део цркве изграђен
после Дечана, вероватно и после Св. Арханђела, а за датовање је значајан налаз новца
властелина Јакова, кован у трећој четвртини 14. века, који је откривен у гробу испод
темеља западног зида нартекса.
Источни део састојао се од три мања правоугаона одељења са полукружним
апсидама од којих је централна била највећа. На спољној страни главне апсиде на
појединим местима спојнице су заливене оловом, што је јединствен случај у српском
градитељству средњег века. Време дозиђивања источног дела Катедрале није могуће
одредити.
У порти Катедрале истражено је око 900 гробова и мањи број зиданих гробница
насталих средином 14. века.

Стаклене посуде присутне су само у фрагментима. Могла се реконструисати само

једна посуда. То је стаклена чаша полусферичног облика чији зидови су украшени плитко
изливеним ребрима која од дна допиру до кружне тамноплаве нити омотане испод обода.
Различити аутори је опредељују у византијско или венецијанско стакларство.
Од текстила је очуван фрагмент тканине са везеним украсом. У гробници у
Катедрали нађени су остаци кожне дубоке обуђе каква се јавља на српским фрескама и
другим ликовним представама 12-15. века, а археолошки је потврђена већим бројем налаза
у Пољској.
Керамика локалне производње, 14-15. века. Неглеђосане и глеђосане посуде.
Глеђосана керамика украшена сграфито техником. Изузетан примерак представља мала
зелена купа чија је површина покривена рељефним купастим орнаментом.

Отворено је питање да ли су Римљани знали за постојање богатих налазишта руде у

масиву Мале и Велике планине.