СВОМЕ СИНУ...

Ако можеш да видиш како се руши дело твога

живота и да, не рекавши ни речи, отпочнеш
да га поново зидаш;
или ако си кадар да видиш како пропада резултат
многих трудова, без иједног уздаха;
ако можеш да волиш, а да не будеш луд
од љубави;
ако можеш да будеш чврст, а уз то нежан;
ако можеш, будући омрзнут, сам да не мрзиш,
и ипак да се бориш и браниш;
ако можеш да поднесеш речи које су бедници
изопачили да би узбудили глупаке;
и да чујеш како њихова безумна уста говоре
о теби неистину, а да сам не погрешиш ниједном
речју;
ако можеш да останеш достојанствен,
али и простосрдачан;
ако можеш, саветујући се с великанима,
да очуваш смиреност;
ако можеш да волиш своје пријатеље, а да ниједан
од њнх не буде све за тебе;
ако можеш да размишљаш, посматраш и сазнајеш,
а да не постанеш сумњалица или рушилац;
ако си кадар да сневаш, али и да не дозволиш да ти
снови буду господар;
ако можеш да будеш чврст, али не разјарен; храбар,
али не несмотрен; мудар, али
не моралиста нити ситничар;
ако можеш да сусретнеш победу после пораза и
да мирно примиш и једно и друго;
ако можеш да задржиш храброст и присебност када
их сви изгубе;
тада ће великаши, судбина, срећа и победа бити
заувек твоје покорне слуге, и - што више вреди од
свега тога - бићеш ЧОВЕК, сине мој.

Радјард Киплинг