Prof. dr sci. Sergej M.

Ostojiñ

OSNOVI FIZIOLOGIJE
SPORTA
Odabrana poglavlja
Prof. dr sci. Sergej M. Ostojiñ
OSNOVI FIZIOLOGIJE SPORTA, Odabrana poglavlja
Izdavaå

Novi Sad
Za izdavaåa
Prof. dr Zlatko Ahmetoviñ, dekan
Recenzenti
Prof. dr sci. Zlatko Ahmetoviñ
Prof. dr sci. Vladimir Jorga
Konsultanti
Igor Jukiñ, Kinezioloãki fakultet Sveuåiliãta u Zagrebu, Hrvatska
Emir Paãaliñ, Fakultet sporta i tjelesnog odgoja Sveuåiliãta u Sarajevu, BIH
Priprema za ãtampu
Saãa Peãiñ
Tiraæ
300 primeraka

Copyright © 2007 by tims.

All rights reserved

Odlukom Nastavnog veña Fakulteta za sport u Novom Sadu br. xyz/ab od

30.03.2007. godine knjiga je prihvañena kao zvaniåni udæbenik za predmet
Fiziologija sporta
 SADRÆAJ

PREDGOVOR 7
I HOMEOSTAZA I STABILNO STANJE – DINAMIÅKA RAVNOTEÆA 8
DEFINICIJA HOMEOSTAZE 8
KONTROLNI SISTEMI ORGANIZMA 9
FIZIÅKA AKTIVNOST – IZAZOV ZA HOMEOSTAZU 10
UTRENIRANOST I OSNOVNI ELEMENTI FORME 13
II OSNOVE METABOLIZMA VEÆBANJA 16
ENERGETIKA MIÃIÑNE AKTIVNOSTI 17
ADENOZIN TRIFOSFAT 18
FOSFOKREATINSKI SISTEM 19
ANAEROBNA (BRZA) GLIKOLIZA 19
METABOLIZAM MLEÅNE KISELINE 21
AEROBNA PRODUKCIJA ENERGIJE 22
METABOLIZAM MASTI 24
REGULACIJA BIOENERGETSKIH PUTEVA 26
METABOLIÅKI ODGOVORI NA VEÆBANJE 27
Kratka, visoko-intenzivna aktivnost 28
Tranzicija iz mirovanja u aktivnost niskog intenziteta 29
Produæena submaksimalna aktivnost 30
Aktivnost progresivnog poveñanja intenziteta 31
Oporavak od veæbanja 31
MERENJE STEPENA METABOLIZMA 32
ENERGETSKA CENA AKTIVNOSTI 34
BAZALNI METABOLIZAM 35
III VEÆBANJE I KARDIOVASKULARNI SISTEM 37
SRÅANA FREKVENCIJA I VEÆBANJE 37
UDARNI VOLUMEN 39
MINUTNI VOLUMEN I ARTERIO-VENSKI GRADIJENT KISEONIKA 40
PROTOK KRVI TOKOM AKTIVNOSTI 42
ARTERIJSKI KRVNI PRITISAK 43
UTICAJ POLOÆAJA TELA NA KARDIORESPIRATORNE PARAMETRE 44
MAKSIMALNA POTROÃNJA KISEONIKA 45
3
 ODREŒIVANJE VO2 MAX 47
VENTILATORNI PRAG 48
DINAMIÅKE (IZOTONIÅNE) I STATIÅKE (IZOMETRIJSKE) AKTIVNOSTI 50
AKTIVNOSTI GORNJIH I DONJIH EKSTREMITETA 51
IV RESPIRATORNI SISTEM I VEÆBANJE 53
PROMENE RESPIRATORNIH PARAMETARA TOKOM VEÆBANJA 53
RESPIRATORNI SISTEM I HRONIÅNI TRENAÆNI STIMULUS 56
V MIÃIÑNA VLAKNA – STRUKTURA, KONTRAKCIJA, TIPIZACIJA 59
MAKROSKOPSKA STRUKTURA MIÃIÑA 60
MIKROSKROPSKA STRUKTURA MIÃIÑNOG VLAKNA 61
MEHANIZAM MIÃIÑNE KONTRAKCIJE 63
TIPIZACIJA MIÃIÑNIH VLAKANA 66
Miãiñna vlakna tip I 67
Miãiñna vlakna tip II 68
TRENING I MODELOVANJE MIÃIÑNIH VLAKANA 69
VI NEUROMIÃIÑNI ASPEKTI POKRETA 71
NERVNA KONTROLA MIÃIÑNE KONTRAKCIJE 71
KONTROLA POKRETA – KIÅMENA MOÆDINA I PIRAMIDALNI SISTEM 73
PROPRIOCEPTORI 75
MIÃIÑNO VRETENO I MIOTATSKI REFLEKS 75
GOLGI-JEV TETIVNI ORGAN 79
VII PRINCIPI TRENINGA I ADAPTACIJE 81
SPECIFIÅNOST TRENINGA 82
NADOPTEREÑENJE I INTENZITET 83
Metoda sråane frekvencije 85
Metoda subjektivne procene zamora 87
Trajanje veæbanja 88
Uåestalost 89
INDIVIDUALIZACIJA I ADAPTACIJA 89
PROGRESIVNOST TRENINGA I ODRÆAVANJE 90
REVERZIBILNOST 91
ZAGREVANJE I AKTIVNOSTI NAKON TRENINGA 92
TAPERING 93
MIÃIÑNI TRENING I FIZIOLOÃKE ADAPTACIJE 94
Nadopterñenje u miãiñnom treningu 95
Adaptacija, progresija i individualizacija 97
Neuromuskularne adaptacije 98

4
VIII MEHANIZMI MIÃIÑNOG ZAMORA 100
ZAMOR I KRATKOTRAJNA AKTIVNOST VISOKOG INTENZITETA 101
ZAMOR KOD AKTIVNOSTI IZDRÆLJIVOSTI 102
IX FIZIÅKA NEAKTIVNOST (DETRENING) I ADAPTACIJE 105
UTICAJ DETRENINGA NA KARDIOVASKULARNE PARAMETRE 105
NEAKTIVNOST I METABOLIÅKE ADAPTACIJE 107
DETRENING KOD VRHUNSKIH SPORTISTA 108
X FIZIÅKA AKTIVNOST I FAKTORI SPOLJAÃNJE SREDINE 110
TOPLOTNI STRES 110
KONDUKCIJA I RADIJACIJA 112
DISBALANS TOPLOTNE RAVNOTEÆE 113
Personalne protektivne mere 115
UTICAJ NISKIH TEMPERATURA NA VEÆBANJE 115
VEÆBANJE U USLOVIMA VISOKE NADMORSKE VISINE 117
VEÆBANJE U USLOVIMA AEROZAGAœENJA 120
XI ANALIZA TELESNE STRUKTURE I GRAŒE U SPORTU 122
MORFOLOÃKI NIVOI ORGANIZACIJE 122
MODELI I METODI STRUKTURISANJA 127
Denzitometrija - podvodno merenje teæine i pletizmografija 127
Dvostuko-energetska apsorpciometrija X zraka (DEXA) 127
Analiza bioelektriåne impedance (BIA) 128
Preinfracrvena reaktanca (NIR) 128
Kompjuterizovana tomografija (CT) i nuklearna magnetna rezonaca (NMR) 129
ANTROPOMETRIJA U SAVREMENOJ SPORTSKOJ NAUCI 129
SOMATOTIPIZACIJA SPORTISTA 134
PROPORCIONALNOST I SPORTSKI NASTUP 135
XII FUNKCIONALNA TESTIRANJA U SPORTU 137
EFEKTI TESTIRANJA I IZBOR TESTA 137
MERENJE MIÃIÑNE SILE I SNAGE 140
TESTIRANJE AEROBNE SPOSOBNOSTI 142
TESTIRANJE ANAEROBNE MOÑI I KAPACITETA 145
XIII LITERATURA 148
XIV ELEKTRONSKE ADRESE 150

5
6
 PREDGOVOR

Moderni sport postao je poligon za takmiåenje ne samo vrhunskih sportista veñ i sve brojni-
jeg tima struånjaka i nauånika koji pomaæu uåesnicima u sportu da postignu vrhunski
rezultat, åesto izlaæuñi organizam optereñenjima iznad tolerantnih. Kljuånu ulogu u
razumevanju raznovrsnih mehanizama adaptacije organizma åoveka na sportsku aktiv-
nost ima fiziologija sporta. U isto vreme baziåna i primenjena nauka, fiziologija sporta opi-
suje i objaãnjava odgovore ljudskog organizma na sport, omoguñavajuñi optimizovanje
sportskog nastupa kroz dizajniranje preciznog, efikasnog i bezbednog trenaænog programa.

Shodno pomenutom, udæbenik Osnove fiziologije sporta namenjen je pre svega studen-
tima Fakulteta za sport i turizam TIMS u Novom Sadu koji kroz predmet Fiziologija sporta
stiåu osnovna znanja iz biologije sporta, fiziåke aktivnosti i veæbanja. Kako je literatura iz
ove oblasti na naãem jeziku relativno oskudna, iskreno se nadam da ñe Osnovi fiziologije
sporta biti zanimljivo ãtivo i buduñim i sadaãnjim sportskim lekarima, sportistima, trene-
rima i svima drugima koji koriste principe fiziologije sporta u svakodnevnom radu, od ama-
terskog do vrhunskog nivoa takmiåenja.

U knjizi su prikazana odabrana znanja iz fiziologije sporta i veæbanja kroz spektar esenci-
jalnih podataka, dijagrama, slika i tzv. naprednih delova teksta. Mada je od svih sportskih
nauka, fiziologija sporta najdinamiånija i koliåina novih saznanja raste svakodnevno, autor
se trudio da izloæene informacije budu ãto je moguñe aktuelnije. U tom smislu, svaka suges-
tija, kritika ili savet koji bi knjigu unapredili i poboljãali su viãe nego dobrodoãli.

Mnoga buduña poglavlja fiziologije sporta åekaju da budu napisana. Upravo zbog toga, ovaj
tekst posveñen je buduñim piscima i svima koji tragaju za novim saznanjima, istraæujuñi
svet sportske nauke i menjajuñi ga uz pomoñ novih informacija, iskustva i kreativnosti. Koli-
ku zahvalnost dugujem svojim uåiteljima, joã veñu dugujem svojim uåenicima koji me svako-
ga dana podseñaju da se obiåni ljudi prilagoœavaju svetu a da samo posebni prilagoœavaju
svet sebi, åineñi od njega bolje mesto za æivot.

Novi Sad, januar 2007. godine Sergej M. Ostojiñ

7
 I HOMEOSTAZA I STABILNO STANJE
– DINAMIÅKA RAVNOTEÆA

Pre viãe od sto godina, francuski fiziolog Claude Bernard uoåio je zadivljujuñu ravno-
teæu unutraãnje sredine organizma åoveka (milieu interior) bez obzira na drastiåne
promene spoljaãnjeg okruæenja. Åinjenica da ljudsko telo uspeva da odræi relativnu
nepromenjivost unutraãnjeg prostora, bez obzira na faktore kakvi su fiziåko veæba-
nje, toplota, hladnoña ili gladovanje, nije sluåajan incident veñ rezultat besprekornog
funkcionisanja mnogih kompleksnih kontrolnih sistema. Mehanizmi koji su odgo-
vorni za odræavanje stabilnosti unutraãnje sredine jedan su od najvaænijih predmeta
interesovanja fiziologije fiziåke aktivnosti.

DEFINICIJA HOMEOSTAZE

Termin homeostaza prvi put je upotrebio Walter Cannon 30-ih godina dvadesetog ve-
ka kao stanje odræavanja konstantne ili nepromenjene unutraãnje sredine organi-
zma. Sliåan termin, stabilno stanje åesto se koristi u fiziologiji sporta i fiziåke
aktivnosti da oznaåi ravnoteæu fizioloãkih sistema. Iako se ovi termini uobiåajeno ko-
riste kao sinonimi, homeostaza se odnosi na stanje relativne nepromenjenosti unu-
traãnje sredine tokom mirovanja, nastala kao rezultat brojnih kompenzatornih
regulatornih procesa. Sa druge strane, stabilno stanje ne znaåi da je unutraãnja sredi-
na „normalna“ veñ jednostavno da se ne menja odræavajuñi se na nekom novom posti-
gnutom nivou. Drugim reåima, ravnoteæa je postignuta izmeœu zahteva kojima je
organizam izloæen i odgovora na te zahteve. Primer koji omoguñava razumevanje ter-
minoloãkih razlika je sluåaj kretanja telesne temperature tokom veæbanja. Homeos-
taza se odnosi na mirovne nepromenjene vrednosti unutraãnje temperature
organizma koja iznosi oko 37°C. Kada zapoånemo veæbanje umerenog intenziteta,
temperatura raste, homeostaza se remeti a nakon oko 40 minuta veæbanja uspostav-
lja se novo stanje ravnoteæe ili stabilno stanje (npr. 38°C) jer se telesna temperatura
dalje ne menja (ne raste) (Slika 1.1). Dakle homeostaza uglavnom opisuje normalnu
mirovnu ravnoteæu a termin stabilno stanje, balans ostvaren za vreme fiziåke aktiv-
nosti.

8
 Slika 1.1 Promene telesne temperature tokom 60 minuta veæbanja u
termo-neutralnom ambijentu (temperatura dostiæe plato nakon 40 minuta)

Mada koncept homeostaze podrazumeva nepromenjivost unutraãnje sredine, mnogi

fizioloãki parametri variraju oko odreœene vrednosti. U tom smislu, homeostazu
smatramo oblikom dinamiåke ravnoteæe koja je rezultat delovanja bioloãkih sistema
povratne sprege koji reguliãu brojne fizioloãke parametre.

KONTROLNI SISTEMI ORGANIZMA

Ljudski organizam poseduje stotine razliåitih kontrolnih sistema i cilj veñine je regu-
lisanje odreœenih fizioloãkih parametara u okviru konstantnih vrednosti. Najsloæeni-
ji sistemi nalaze se u samoj ñeliji i oni reguliãu procese kao ãto su razlaganje i sinteza
proteina, produkcija energije i odræavanje odgovarajuñih koliåina deponovanih hran-
ljivih materija. Gotovo svi organski sistemi ljudskog organizma funkcioniãu u cilju
odræavanja homeostaze. Na primer, pluña (respiratorni sistem) i srce (kardiovasku-
larni sistem) deluju zajedno u cilju obezbeœivanja kiseonika i uklanjanja ugljen diok-
sida iz meœuñelijske (ekstracelularne) teånosti. Åinjenica da je kardiorespiratorni
sistem sposoban da odræava normalne nivoe kiseonika i ugljen dioksida, tokom peri-
oda intenzivnog veæbanja, nije sluåajnost veñ posledica rada preciznih kontrolnih sis-
tema. Bioloãki kontrolni sistemi definiãu se kao lanac meœusobno povezanih
komponenti koje odræavaju vrednost odreœenog parametra (hemijskog ili fiziåkog)
na konstantnom nivou. Osnovne komponente kontrolnog sistema su receptor, inte-
grativni centar i efektor. Signal koji zapoåinje operaciju kontrolnog sistema je stimu-
lus (draæ), kao ãto je promena krvnog pritiska ili temperature. Stimulus nadraæuje
receptor (komponentu sposobnu da detektuje promenu konkretnog parametra) koji
ãalje poruku do integrativnog centra. Integrativni centar je kontrolna struktura koja
analizira delovanje stimulusa i ãalje odgovarajuñu poruku elementu poznatom kao
efektor, koja izaziva korigovanje poremeñaja, odgovorom åiji je cilj ponovno uspostav-
ljanje homeostaze. Povratak unutraãnje sredine u normalne okvire dovodi do smanji-

9
vanja efekta matiånog stimulusa koji je sluæio kao okidaå kontrolnih sistema u
organizmu. Ovakav tip odgovora poznat je kao negativna povratna sprega.

Slika 1.2 Primer homeostatske kontrole koncentracije ugljen dioksida (CO2)

Veñina sistema u organizmu funkcioniãe po sistemu negativne povratne sprege. Na

primer, regulacija koncentracije ugljen dioksida u ekstracelularnoj teånosti od strane
respiratornog sistema funkcioniãe po sistemu negativne povratne sprege (Slika 1.2).
Poveñanje koncentracije ugljen dioksida iznad normalnih vrednost, koja moæe nasta-
ti kao posledica veæbanja, stimuliãe receptore koji ãalju informaciju do respiratornog
kontrolnog centra koji izaziva poveñanje frekvencije disanja. Efektori su u ovom
sluåaju respiratorni miãiñi a poveñana uåestalost disanja balansira nivo ugljen dioksi-
da do normalnih vrednosti uspostavljanjem homeostaze. Razlog zaãto se ova sprega
zove negativna je posledica åinjenice da je odgovor kontrolnog sistema suprotan (ne-
gativan) stimulusu koji ga je izazvao. Ãto je veñi kapacitet kontrolog sistema, to je sis-
tem sposobniji da koriguje poremeñaje homeostaze pa najvaæniji kontrolni sistemi u
organizmu imaju veliki kapacitet tj. znatnu moguñnost adaptacije i kontrole.

FIZIÅKA AKTIVNOST – IZAZOV ZA HOMEOSTAZU

Miãiñno veæbanje predstavlja test za brojne homeostatske kontrolne sisteme organi-

zma jer veæbanje, direktno ili indirektno, utiåe na mnoge fizioloãke parametre
(sråanu frekvencu, brzinu disanja, telesnu temperatura). Na primer, za vreme inten-
zivnog veæbanja, skeletna muskulatura proizvodi veliku koliåinu mleåne kiseline koja
izaziva porast kiselosti (aciditeta) u intrañelijskoj i meœuñelijskoj teånosti. Ovaj po-
rast kiselosti ozbiljan je izazov za telesne sisteme kontrole acido-baznog statusa. Ta-
koœe, naporno veæbanje poveñava potrebu aktivne muskulature za kiseonikom, dok
se istovremeno proizvode velike koliåine ugljen dioksida. Ove promene se moraju efi-
kasno kompenzovati poveñanjem pluñne ventilacije i protoka krvi koji udruæeno do-
vode do poveñanja isporuke kiseonika skeletnoj muskulaturi i ukljanjanja
metaboliåkih nusprodukata. Dalje, aktivni miãiñi proizvode veliku koliåinu toplote
koja se mora ukloniti da bi se spreåilo pregrevanje organizma. Kontrolni sistemi mo-
raju brzo da reaguju spreåavajuñi izmene unutraãnje sredine. Ipak, u pojedinim situ-
acijama, kakvo je npr. veæbanje u toplom i vlaænom ambijentu, poremeñaji ravnoteæe
10
su preveliki åak i za kontrolne sisteme znatnog kapaciteta, pa se ne uspostavlja stabil-
no stanje, pojavljuje se zamor, aktivnost se prekida i javljaju se patoloãke promene.
Shvatanje adaptacija koje organski sistemi trpe tokom akutnog i hroniånog izlaganja
fiziåkoj aktivnosti predstavljaju sræ interesovanja fiziologije sporta.

Fiziåko veæbanje (exercise) se definiãe kao pojedinaåna akutna epizoda miãiñne aktiv-
nosti koja zahteva potroãnju energije iznad vrednosti u mirovanju i koja uglavnom
dovodi do voljnih pokreta ekstremiteta ili åitavog tela. Kao ãto ñemo videti, veæbanje
dovodi do poremeñaja homeostaze i ovi poremeñaji predstavljaju odgovor organizma
na veæbanje. Oåigledan primer sa kojim je veñina aktivnih osoba upoznata je porast
frekvencije srca tokom veæbanja åiji stepen porasta zavisi od velikog broja spoljaãnjih
i unutraãnjih faktora (Tabela 1.1). Iako svako veæbanje zahteva poveñanje energetske
potroãnje iznad vrednosti u mirovanju i porast frekvencije srca, a veñina ukljuåuje
izvoœenje voljnih pokreta, ne dovode sve aktivnosti do istih fizioloãkih odgovora.

Tabela 1.1 Primer dnevnih varijacija sråane frekvencije u mirovanju i optereñenju

Doba dana
02:00 06:00 10:00 14:00 18:00 20:00
Stanje Sråana frekvencija (udara/min)
Mirovanje 65 69 73 74 72 69
Lagana aktivnost 100 103 109 109 105 104
Umerena aktivnost 130 131 138 139 135 134
Maksimalan napor 179 179 183 184 181 181
Oporavak (3 min) 118 122 129 128 128 125

Da bi se razumeli i analizirali odgovori organizma na dejstvo fiziåke aktivnosti, potre-

bno je opisati vrstu (modalitet) veæbanja, intenzitet kojim se veæba ili trenira i karak-
teristike osobe koja je uåesnik aktivnosti. Na primer, veslanje ima veoma razliåit
efekat na kardiorespiratorni sistem u odnosu na fudbal. Modalitet aktivnosti se
uglavnom klasifikuje prema energetskim potrebama (npr. aerobni ili anaerobni) ili
glavnoj miãiñnoj aktivnosti (npr. dinamiåka ili statiåka). Hodanje, biciklizam i pliva-
nje su primeri kontinuiranih, ritmiånih aerobnih aktivnosti; skakanje, sprint ili diza-
nje tegova su tzv. anaerobne i/ili statiåke aktivnosti. Ãto se tiåe intenziteta (jaåine)
veæbanja najåeãñe se opisuju termini kao ãto su maksimalni i submaksimalni intenzi-
tet. Maksimalni intenzitet veæbanja odnosi se na vrãnu jaåinu, najveñe optereñenje ili
najduæe trajanje aktivnosti koje je osoba sposobna da izvede. Motivacija ovde igra
vaænu ulogu u postizanju maksimalnog intenziteta. Uglavnom se najveñe vrednosti
postiæu tokom aktivnosti stepenastog poveñenja optereñenja, kada osoba poåinje
veæbanje na prihvatljivom intenzitetu a zatim ga poveñava do maksimalno toleran-
tnog nivoa. Fizioloãke vrednosti merene u ovakvim okolnostima uglavnom se
oznaåavaju kao maksimalne (npr. maksimalna sråana frekvencija - HRmax, maksi-
malna potroãnja kiseonika - VO2max). Åesto se sreñe i termin tzv. submaksimalnog

11
intenziteta veæbanja. Submaksimalno veæbanje se opisuje na nekoliko naåina a
najåeãñe se koristi optereñenje za koje se zna ili pretpostavlja da je ispod maksimalnih
vrednosti za posmatranu osobu. Moæe se izraziti kao apsolutno odnosno relativno
submaksimalno optereñenje, koje se åeãñe koristi zbog valorizacije proporcionalnosti
i moguñnosti poreœenja osoba razliåitih telesnih dimenzija.

Odreœene karakteristike osobe koja veæba takoœe utiåu na razlike u stepenu odgovora
na fiziåku aktivnost. Osnovni obrazac odgovora je za sve osobe isti, meœutim, stepen
odgovora zavisi od pola, starosti i fizioloãkog statusa kao ãto je zdravstveno stanje ili
nivo pripremljenosti osobe koja veæba. U svakom sluåaju postoje dva glavna cilja
veæbanja – ostvarivanje zdravstvenih efekata na organizam i stvaranje baze za spor-
tski rezultat. Zdravstveni efekti veæbanja podrazumevaju aktivnosti koje su usmere-
ne na spreåavanje oboljenja ili rehabilitaciju od povreda ali i razvijanje visokog nivoa
funkcionalnog kapaciteta za neophodne svakodnevne delatnosti. Shodno tome, cilj je
uåestvovanje u veæbanju u meri koja je dovoljna da dovede do odreœenih zdravstve-
no-korisnih efekata i unapreœenja kvaliteta æivota. Sa druge strane, sportsko kondici-
oniranje ima uæi fokus – usmerenje na optimiziranje sportskog rezultata. U tom
smislu, neophodno je analizirati fizioloãke zahteve sporta i poziciju sportiste u odno-
su na ove zahteve. Kada se poznaju ova dva elementa, moguñe je razviti specifiåno di-
zajniran invidualizovan trenaæni program. Ovakav program treba da angaæuje
specifiånu muskulaturu i obezbedi optimalan balans izmeœu agonistiåkih i antago-
nistiåkih miãiñnih grupa, razvije ili unapredi biomehaniåki obrazac sporta, ostvari
metaboliåke zahteve i inkorporira motorne karakteristike neophodne za dostizanje
cilja. Uklapanjem svih elemenata u jednu celinu dostiæemo stanje fiziåke pripremlje-
nosti (utreniranosti) koja se definiãe kao fizioloãko stanje koje pruæa osnovu za sva-
kodnevne aktivnosti, zaãtitu od hipokinetskih bolesti i temelj za uåestvovanje i
uspeh u sportu.

Hipokinezija se definiãe kao odsustvo kretanja i jedan je od glavnih faktora za poja-

vu tzv. hipokinetskih bolesti koje nastaju kao posledica nedostataka fiziåke aktiv-
nosti. U zapadnim druãtvima, viãe od 2/3 populacije nedovoljno je fiziåki aktivno a
dnevna potroãnja energije od 50-ih godina dvadesetog veka do danas se smanjila
za oko 30%. Fiziåka neaktivnost povezuje se sa poveñanom uåestalosti mnogih bo-
lesti kao ãto su gojaznost, kardiovaskularne bolesti, ãeñerna bolest, pojedina mali-
gna oboljenja. Osoba koja je fiziåki aktivna ima duæi proseåni æivotni vek i manju
stopu oboljevanja u odnosu na osobu koja je fiziåki neaktivna (sedentarna) a po-
veñanje nivoa aktivnosti koji odgovara energetskoj potroãnji od svega 1000
kcal/nedeljno smanjuje rizik od umiranja i oboljevanja za 25%. Ameriåki Centar za
prevenciju i kontrolu bolesti preporuåuje 30 minuta ili viãe umerene fiziåke aktiv-
nosti koju treba akumulirati tokom dana, kako bi se ostvarili pozitivni zdravstveni
efekti, posebno kod osoba koje boluju od hroniånih oboljenja.

12
 UTRENIRANOST I OSNOVNI ELEMENTI FORME

Pripremljenost ili forma (utreniranost) za razliåite ljude ima razliåita znaåenja. Dos-
tiñi æeljenu formu znaåi postiñi vrlo poseban i specifiåan cilj na odreœeni naåin. Za ne-
koga to moæe da znaåi istråati maraton za manje od tri åasa. Kod drugih utreniranost
znaåi sposobnost da se veæba tri puta nedeljno; pojedinci misle da pripremljenost
znaåi odsustvo zamora u svakodnevnim aktivnostima. Saznanja o blagotvornosti fi-
ziåke aktivnosti i dostizanja forme u mnogome su se promenili poslednjih decenija pa
mnoge osobe kada razmiãljaju o fiziåkoj formi misle na specifiåne aspekte koje æele da
poboljãaju i unaprede. Na primer, za neke je vaæno da razviju jaåu muskulaturu, za
druge da poboljãaju pokretljivost dok treñi æele da koriguju telesnu teæinu i poprave
estetski utisak o sopstvenom telu.

Forma (physical fitness) se definiãe kao skup karakteristika koje osoba ima ili razvija, a
koje su povezane sa sposobnoãñu za obavljanje odreœene fiziåke aktivnosti. Fiziåka
pripremljenost (forma) smatra se, sastavljena je od merljivih komponenti koje omo-
guñavaju osobi da poboljãa svoje aktivnosti u okviru razliåitih sportskih i svakodnev-
nih zahteva. Forma se u ovom smislu uobiåajeno postiæe specifiånim reæimom koji se
sastoji iz strukturisanih epizoda treninga u zatvorenom ili otvorenom prostoru.
Uopãteno uzev, postoji nekoliko glavnih komponenti fiziåke pripremljenosti (forme)
na koje se obraña paænja pri utvrœivanju stepena pripremljenosti i dizajniranja ade-
kvatnog programa treninga (Slika 1.3).

Slika 1.3 Osnovni elementi fiziåke pripremljenosti (forme)

Kardiovaskularna forma predstavlja sposobnost srca i pluña da isporuåe adekvatnu ko-

liåinu kiseonika aktivnim miãiñima. Koliko intenzivno srce obavlja svoju funkciju
moæe se indirektno pratiti preko vrednosti sråane frekvencije (HR). Veñe vrednosti
HR odgovaraju intenzivnijoj aktivnosti i veñim potrebama aktivne muskulature. Vre-

13
dnosti HR uvek rastu kako rastu potrebe tkiva za kiseonikom - odnos je linearan. Cilj
svakog trenaænog programa je da poboljãa efikasnost srca i pluña. Ova poboljãanja os-
tvaruju se na tri glavna naåina: poveñanjem koliåine kiseonika koji ulazi u pluña, po-
boljãanjem preuzimanja i transporta kiseonika putem cirkulacije i poboljãanjem
sposobnosti miãiña da preuzimaju i koriste (utiliziraju) kiseonik. Ukoliko treningom
ostvarimo pomenute adaptacije, za posledicu ñemo imati smanjenje sråane frekven-
cije u mirovanju. To pokazuje da srce kuca manji broj puta u minutu a isporuåuje istu
koliåinu kiseonika tkivima - ono radi efikasnije i ekonomiånije. Optimalna kardiovas-
kularna forma je od koristi jer omoguñava da se svakodnevne aktivnosti obavljaju
lakãe, bez zamora i sa manje utroãene energije. Miãiñna izdræljivost opisuje se kao broj
ponovljenih kontrakcija miãiña ili miãiñne grupe koje se izvode protiv optereñenja bez
zamora ili vreme za koje se jedna kontrakcija zadræava bez pojave zamora. Uopãteno
govoreñi, programi unapreœenja miãiñne izdræljivosti podrazumevaju izvoœenje veli-
kog broja ponavljenih kontrakcija nasuprot slabom otporu i mogu pripremiti osobu
za razliåite sportske ili svakodnevne aktivnosti. Ovim tipom veæbanja miãiñi postaju
efikasniji u preuzimanju i koriãñenju kiseonika. Oåigledna promena koju osoba pri-
meñuje, kao posledica treninga miãiñne izdræljivosti, je produæenje trajanja treninga
bez pojave nelagodnosti i zamora. Miãiñna snaga se definiãe kao maksimalna sila
miãiña (miãiñne grupe) koja se razvija tokom jedne kontrakcije. Åesto se kao sinonim
koristi i jedan repetitivni maksimum (1-RM) koji sluæi kao metod merenja snage
miãiña. Kada se postigne æeljena miãiñna snaga, åesto je prisutno i poveñanje veliåine
miãiña i obiåno, moæe se podiñi veñi repetitivni maksimum. Pored sportskog nastupa,
poboljãanje miãiñne snage je od koristi i u svakodnevnim dnevnim aktivnostima od
podizanja namirnica do pomeranja nameãtaja. Fleksibilnost je karakteristika koja po-
drazumeva obim pokreta koji se moæe izvesti u odreœenom zglobu. Fleksibilnost je
specifiåna za svaki zglob u organizmu. Biti elastiåan u jednom zglobu (npr. zglobu ku-
ka) ne znaåi optimalnu fleksibilnost u drugom zglobu (npr. zglobu ramena). Fleksibil-
nost je åesto zanemareni element treninga ali ona ne samo da pruæa korisne efekte u
sportskim aktivnostima veñ je znaåajna u sticanju slobode pokreta u starijem uzra-
snom dobu. Ãirok spektar motoriåkih sposobnosti obuhvata koordinaciju, brzinu, rav-
noteæu, agilnost to jest veãtine nephodne za obavljanje odreœene specifiåne
aktivnosti. Ove veãtine treba da budu ãto sliånije odreœenoj aktivnosti kako bi se ne-
uromiãiñni kompleks uspeãno trenirao. Poseban element forme odnosi se na telesne
dimenzije meœu kojima telesna struktura (sastav) ima kljuåni znaåaj za optimalno
zdravlje i sportski rezultat. Viãak masnog tkiva iznad optimalnih vrednosti (Tabela
1.2) izlaæe osobu poveñanom zdravstvenom riziku od gojaznosti, kardiovaskularnih
oboljenja, ãeñerne i malignih bolesti, a sportisti onemoguñava optimalan nastup u
sportovima u kojima dominiraju aktivnosti tråanja ili skakanja.

14
 Tabela 1.2 Sadræaj masti (%) u strukturi sastava tela neaktivnih osoba

Pothranjeni Zdravi Podgojeni Gojazni

Æene
20-39 godina 21 21-33 33-39 39
40-59 godina 23 23-34 34-40 40
60-79 godina 24 24-36 36-42 42
Muãkarci
20-39 godina 8 8-20 20-25 25
40-59 godina 11 11-22 22-28 28
60-79 godina 13 13-25 25-30 30

Balansirani, personalizovani reæim programirane aktivnosti moæe poboljãati sve po-

menute elemente forme. Ipak, postoje odreœeni genetski faktori koji osobi daju
odreœene prednosti i nedostatke pri dostizanju pojedinih elemenata utreniranosti.
Kroz naredna poglavlja, upoznañemo se sa osnovnim elementima funkcionalnih i
morfoloãkih adaptacija koje nastaju na organskim sistemima kao posledica delovanja
fiziåke aktivnosti i veæbanja. Razumevanje promena koje se deãavaju na metabo-
liåkom, kardiorespiratornom i neuromiãiñnom sistemu osnova su za dizajniranje in-
dividualnih ili grupnih, originalnih i efikasnih programa treninga, bez obzira da li se
radi o profesionalnom sportisti, osobi koja uåestvuje u aktivnosti iz zadovoljstva ili
bolesniku koji doæivljava fiziåku aktivnost kao lek. Francuski lekar i fiziolog Jo-
seph-Clement Tisot joã je u osamnaestom veku formulisao kljuåni postulat doziranja
fiziåke aktivnosti - fiziåka aktivnost moæe zameniti svaki lek, meœutim ni jedan lek ne
moæe zameniti fiziåku aktivnost!

15
 II OSNOVE METABOLIZMA VEÆBANJA

Veñina osoba, bile one fiziåki aktivne ili sedentarne, tokom dana ima tri obroka. Bez
obzira na velike razlike u sastavu unetih namirnica, socijalne i psiholoãke sklonosti
povezane sa ishranom, sa fizioloãke taåke glediãta materije unete hranom neopho-
dne su za obezbeœivanje energije esencijalne za svaku ñeliju i brojne funkcije ljudskog
organizma. U cilju da obezbedi energiju, hrana se kroz niz procesa u organizmu tran-
sformiãe u hemijsku energiju. Skup svih hemijskih reakcija u organizmu zove se meta-
bolizam. Ukoliko se energija koristi u cilju izgradnje telesnih tkiva (npr. povezivanjem
amino kiselina kako bi se stvorili proteini, osnovni element strukture skeletne mus-
kulature) ove procese zovemo anabolizam. Suprotno, ukoliko obuhvatimo sve reakci-
je razlaganja hemijskih jedinjenja i tkiva (npr. razgradnja glikogena radi oslobaœanja
energije za miãiñnu kontrakciju) ove procese zovemo katabolizam. Sa taåke glediãta
oblika i vrste metaboliåkih reakcija koje dominiraju tokom fiziåke aktivnosti i veæba-
nja, primaran znaåaj pripada kataboliåkim reakcijama. Osnovni cilj je obezbeœivanje
energije koja omoguñava miãiñnu aktivnost, bez obzira da li je angaæovana mala ili ve-
lika miãiñna masa, veæbanje lako ili naporno, intenzitet submaksimalan ili maksima-
lan. U obezbeœivanju neophodne energije za organizam, telo åoveka ponaãa se u
skladu sa prvim zakonom termodinamike – energija se ne stvara niti uniãtava veñ sa-
mo menja oblike. Shodno tome, sve hemijske reakcije su meœusobno povezane (ku-
plovane) – jedne oslobaœaju energiju (egzergone) a druge koriste osloboœenu energiju
(endergone) (Slika 2.1).

16
 Slika 2.1 Povezane (kuplovane) hemijske reakcije u organizmu

ENERGETIKA MIÃIÑNE AKTIVNOSTI

U stanju mirovanja proseåan muãkarac teæak sedamdeset kilograma, troãi energiju

dinamikom od oko 1.2 kilokalorije svakog minuta. Dok miruje, manje od jedne petine
energetske potroãnje „odlazi” na skeletnu muskulaturu. Meœutim, kada zapoåne fi-
ziåka aktivnost, dolazi do znatnog poveñanja potroãnje energije koja je uglavnom po-
sledica angaæovanja aktivne skeletne muskulature. Minutni volumen srca (ukupna
koliåina krvi koje srce ispumpa za jedan minut) i sråana frekvencija rastu kao posledi-
ca poveñanog metabolizma åitavog organizma. Kako bi se ispunili poveñani zahtevi
srca, poveñava se za åetiri puta protok krvi i potroãnja kiseonika u samom sråanom
miãiñu. Tokom intenzivnog veæbanja, ukupna potroãnja energije poveñava se za 15
do 25 puta iznad vrednosti u mirovanju, ãto dovodi do kalorijske potroãnje od oko
18-30 kcal/minut. Glavni deo ovog porasta (preko 70%) odnosi se na obezbeœivanje
goriva za aktivnu muskulaturu, koja moæe poveñati energetske zahteve i za 200 puta!
Kompletna energija neophodna aktivnoj skeletnoj muskulaturi proizvodi se procesi-
ma u kojima materije bogate energijom sagorevaju jednim od dva naåina – aerobnim i
anaerobnim putem. Aerobni energetski metabolizam obuhvata sve reakcije u kojima
se hemijska energija proizvodi i oslobaœa uz prisustvo kiseonika, za razliku od ana-
erobnog metabolizma koji ne zahteva ambijent bogat kiseonikom. Za razliku od ñelija
nervnog sistema koje proizvode energiju aerobnim putevima i sråanog miãiña koji
ima veliki aerobni i veoma mali anaerobni kapacitet za proizvodnju energije, ñelije
skeletne muskulature poseduju sposobnost generisanja energije i aerobnim i anaero-
bnim putevima, zavisno od okolnosti. Aerobni i ananerobni bioenergetski procesi

17
konvertovanja hemijske energije u mehaniåku (miãiñnu kontrakciju) obuhvataju
spektar sloæenih procesa u åijem se srediãtu nalazi adenozin trifosfat.

ADENOZIN TRIFOSFAT

Potencijalna metaboliåka hemijska energija (gorivo) unosi se ishranom. Ugljeni hi-

drati, masti i proteini iz namirnica poseduju energetski potencijal koji se nizom he-
mijskih reakcija transformiãe i deponuje u formi visoko-energetskog jedinjenja,
adenozin trifosfata (ATP), sastavljenog od nukleotida adenina, riboze i tri fosfatne
grupe (Slika 2.2).

Slika 2.2 Hemijska struktura adenozin trifosfata (ATP)

Svaka fosfatna grupa vezana je tzv. visoko-energetskim vezama åijim odvajanjem do-
lazi do oslobaœanja hemijske energije. Energija koja se oslobaœa putem hidrolize viso-
ko-energetske supstance ATP, iz kojih nastaju adenozin difosfat (ADP) i neorganska
fosfatna grupa (Pi), pokreñe kontrakciju skeletne muskulature. Reakcija je kontroli-
sana dejstvom kontrolnog proteina, enzima miozin ATP-aze.

Ova hemijska reakcija je reverzibilna i zahteva ulaganje (potroãnju) energije. Koliåina

ATP u miãiñu, koja je direktno dostupna u svakom trenutku, relativno je mala (3 do 5
mmol ATP/kg miãiñne mase) pa je neophodna neprekidna sinteza, ukoliko fiziåka ak-
tivnost traje duæe od nekoliko sekundi. Sreñom, miãiñna vlakna poseduju metaboliåki
aparat koji proizvodi ATP koriãñenjem razliåitih izvora i puteva za stvaranje energije -
fosfokreatinskim sistemom, glikolitiåkim putem (odvija se u citoplazmi ñelije) i oksi-
dacijom hranljivih materija (nutrijensa) do ugljen dioksida i vode, koja se odvija u mi-
tohondrijama miãiñne ñelije.

18
 FOSFOKREATINSKI SISTEM

Fosfokreatinski sistem obezbeœuje transfer visoko-energetske fosfatne grupe sa kre-

atin fosfata (PC), jedinjenja bogatog energijom koje se nalazi u ñeliji, na ADP åime se
fosforilacijom gradi ATP i kreatinski ostatak (C). Reakcija je kontrolisana enzimom
kreatin kinazom.

Ovaj sistem obnove ATP se odvija brzo jer ukljuåuje samo jednu hemijsku reakciju i je-
dan enzim koji je reguliãe. Meœutim, kreatin fosfat se nalazi u ograniåenoj koliåini u
ñeliji pa je oåekivana koliåina nastalog ATP-a mala a trajanje reakcije relativno kratko
(8-10 sekundi). Za proces refosforilacije ATP nije potrebno prisustvo kiseonika pa se
ovaj sistem zove anerobni alaktatni energetski sistem, jer nema stvaranja mleåne ki-
seline.

Kreatin je prirodna supstanca, derivat aminokiseline glicina. Sinteza kreatina od

oko 1 gram na dan nastaje u jetri, pankreasu i bubrezima iz amino kiselina glicina,
arginina i metionina. Kreatin je normalan element dnevne ishrane sa potrebama
od 2 do 3 grama, zavisno od veliåine organizma i brzine metabolizma. Pribliæno 3
do 5 grama kreatina se nalazi u svakom kilogramu nekuvanog mesa ili ribe. U celini
se apsorbuje iz tankog creva i ulazi u cirkulaciju. Veñi deo kreatina (oko 95%) u
ljudskom organizmu nalazi se u skeletnim miãiñima. Ãezdeset do sedamdeset pro-
cenata skeletnog miãiñnog kreatina nalazi se u fosforilisanom obliku (PC - fosfo-
kreatin), koji je efikasno spakovan u miãiñu. Pribliæna koliåina kreatina u
organizmu muãkarca od 70 kg iznosi oko 120 grama. Kreatin se neenzimskim pu-
tem konveruje u kreatinin koji se filtrira u glomerulima i izluåuje urinom. Kreatin
se koristi od strane sportista kako bi poveñao mrãavu masu tela i poboljãao para-
metre sportskog nastupa u pojedinaånim i ponovljenim aktivnostima visokog in-
tenziteta i kratkog trajanja (dizanje tegova, sprint, biciklizam, fudbal, koãarka).
Kreatin je vrlo popularan nutritivni suplement koji koriste kako rekreativni spor-
tisti tako i elitni takmiåari, svetski i olimpijski ãampioni - oko 30% sportista u SAD
koristi redovno preparate koji sadræe kreatin.

ANAEROBNA (BRZA) GLIKOLIZA

Veñi deo obezbeœenja energetskih potreba ljudskog organizma ostvaruje se metaboli-

zmom ugljenih hidrata. Sa druge strane, jedino ugljeni hidrati mogu biti metabolisani
i aerobnim (uz prisustvo kiseonika) i anaerobnim putem (bez kiseonika). Konaåno,
koliåina kiseonika neophodna za metabolizam ugljenih hidrata je manja nego za me-
tabolisanje masti ili proteina pa su ugljeni hidrati „omiljeno“ gorivo za fiziåku aktiv-
nost. Energija za stanje mirovanja i fiziåke aktivnosti lakog do umerenog intenziteta
19
obezbeœuje se aerobnim putem. Meœutim, u pojedinim aktivnostima visokog inten-
ziteta, organizmu je u kratkom vremenskom intervalu (10 sekundi do 2 minuta) ne-
ophodna velika koliåina energije. Kada je proces razgradnje ugljenih hidrata velike
brzine, npr. za vreme trke na 400 ili 800 metara, stvaranje ATP-a se odigrava bez kise-
onika. Proces sagorevanja ugljenih hidrata bez prisustva kiseonika zove se anaerobna
glikoliza (Slika 2.3). Glikoliza, razgradnja ugljenih hidrata (glikogena ili glukoze) do
piruvata ili laktata, ukljuåuje seriju relativno brzih hemijskih reakcija koje reguliãu
kontrolni enzimi. Meœutim, mada je anaerobna glikoliza rapidan naåin da se skele-
tnoj muskulaturi obezbedi neophodna energija, ostvaren profit glikolize je skroman.
Koliåina energije koja se dobija iz glikolize, bez dalje oksidacije putem aerobnog meta-
bolizma, iznosi svega 2 do 3 molekula ATP-a. Ukupan profit je dva molekula ako je
supstrat glukoza, odnosno tri ukoliko je supstrat glikogen. Iako za odvijanje glikolize
nije potrebno prisustvo kiseonika, zavrãni metabolit glikolize, piruvat, moguñe je da-
lje sagorevati u ñeliji aerobnim metabolizmom. Tako, iako je brza glikoliza anaerobni
sistem za produkciju ATP-a, ona istovremeno predstavlja pretkorak aerobne degra-
dacije ugljenih hidrata.

Slika 2.3 Anaerobna (brza) glikoliza

20
 METABOLIZAM MLEÅNE KISELINE

Poznato je da porast mleåne kiseline u krvi tokom veæbanja predstavlja jedan od indi-
katora poveñanog anaerobnog metabolizma u aktivnoj muskulaturi, nastao kao po-
sledica nedostatka kiseonika. Ukoliko kiseonik nije dostupan mitohondrijama ñelije,
kao prihvatilac (akceptor) vodonika, osloboœenog tokom glikolize, pirogroæœana ki-
selina (piruvat) prihvata vodonikove jone formirajuñi mleånu kiselinu kao zavrãni
produkt glikolize.

U kojoj meri ñe se graditi laktati (soli mleåne kiseline) zavisi od brojnih faktora kao
ãto su brzina glikolize i vrsta angaæovanih miãiñnih vlakana. Ukoliko je brzina glikoli-
ze velika, produkcija vodonikovih jona prevazilazi moguñnosti transporta putem me-
hanizama iz citoplazme miãiña u mitohondriju (gde se odvija aerobni metabolizam
ukoliko ima kiseonika) i nivo laktata raste. Osim toga, tokom aktivnosti nivo adrena-
lina u krvi raste, ãto dodatno stimuliãe glikogenolizu u miãiñima (razgradnja glikoge-
na u cilju dobijanja energije). U mirovanju i tokom veæbanja niskog intenziteta (40%
VO2max), sporo-kontrahujuña vlakna se dominantno regrutuju. Kako intenzitet ak-
tivnosti raste, sve se viãe angaæuju vlakna sa velikom brzinom kontrakcije u kojima
dominira anaerobni energetski metabolizam. Ovaj obrazac angaæovanja ima zna-
åajan uticaj na produkciju mleåne kiseline.

Konverzija piruvata u laktate i obrnuto kataliãe enzim laktat dehidrogenaza (LDH) ko-
ja postoji u nekoliko oblika (izozima). Brzo-kontrahujuña vlakna poseduju oblik enzi-
ma koji favorizuje stvaranje laktata a tzv. spora vlakna oblik koji promoviãe manji
stepen konverzije piruvata, olakãavajuñi konvertovanje laktata u priruvate. Dakle,
viãe laktata nastaje u brzim vlaknima tokom veæbanja zbog prisustva specifiånog
oblika enzima, bez obzira na dostupnost kiseonika u ñelijama. Konaåno, brza vlakna
imaju veñi stepen aktivnosti glikolitiåkih enzima nego spora vlakna, ãto je indikator
veñeg potencijala za metabolizam supstrata putem glikolize. Mada postoji mnogo hi-
poteza o nastanku mleåne kiseline u aktivnoj muskulaturi, najznaåajnija posledica
poveñanih nivoa laktata je pojava miãiñnog zamora. U cilju redukcije simptoma i zna-
kova zamora usled nagomilavanja mleåne kiseline, razvijene su brojne strategije opo-
ravka nakon anaerobnih trenaænih optereñenja. Primeñeno je da lagana aerobna
aktivnost (niskog intenziteta i produæenog trajanja) nakon intenzivnog anaerobnog
napora olakãava uklanjanje mleåne kiseline iz krvi i smanjuje stepen miãiñnog zamo-
ra u poreœenju sa potpunim mirovanjem nakon veæbanja (Slika 2.4).

21
 Slika 2.4 Smanjivanje koncentracije laktata nakon zavrãetka aktivnosti

AEROBNA PRODUKCIJA ENERGIJE

Finalni metaboliåki put za produkciju ATP uz prisustvo kiseonika, kombinuje dva

kompleksna metaboliåka procesa - Crebs-ov ciklus (ciklus limunske kiseline) i tran-
sportni lanac elektrona, koji se odvijaju u mitohondrijama miãiñne ñelije. U procesi-
ma aerobnog energetskog metabolizma, kiseonik se koristi kao nosaå vodonika, a
zavrãni produkti razlaganja su voda i ATP. Za razliku od glikolize, aerobni metaboli-
zam kao supstrate koristi masti, proteine i ugljene hidrate u cilju produkcije viso-
ko-energetskih fosfata. Crebs-ov ciklus je okidaå oksidativne fosforilacije koji
zapoåinje kombinovanjem acetil koenzima A i oksalsirñetne kiseline iz kojih nastaje
limunska kiselina (Slika 2.5). Primarna funkcija ciklusa je odvajanje jona vodonika od
åetiri reaktanta. Elektroni ovih vodoniånih jona slede lanac citohroma (transportni
lanac elektrona) u mitohondrijama a energija koja se oslobaœa tokom ciklusa dovodi
do refosforilacije ADP u ATP. Na kraju, kiseonik prihvata jone vodonika formirajuñi
molekule vode. Sve hemijske reakcije transportnog lanca elektrona reguliãu enzimi
citohrom oksidaze. U smislu energetskog prinosa, mada sporije dinamike (usled veli-
kog broja hemijskih reakcija), aerobni energetski sistem proizvodi znatno veñu ko-
liåinu energije. Oksidacija ugljenih hidrata putem Crebs-ovog ciklusa i elektronskog
transportnog lanca proizvodi 36 molekula ATP kada je supstrat glukoza, odnosno 38
kada se razgraœuje glikogen (Tabela 2.1). Meœutim, iako je neto priliv energije veliki,
ukupna efikasnost energetskih metaboliåkih puteva za produkciju energije je svega
oko 30 do 40% dok se ostatak energije oslobaœa u vidu metaboliåke topote.

22
 Slika 2.5 Hemijske reakcije u Crebs-ovom ciklusu
ADP – adenozin trifosfat, ADP – adenozin difosfat, GTP – guanozin trifosfat,
GDP – guanozin difosfat, FAD(H) – flavin adenin dinukleotid (redukovan oblik),
NAD(H) – nikotinamid adenin dinukleotid (redukovan oblik)

23
 Tabela 2.1 Profit energetskog metabolizma

Metaboliåki Visokoenergetski ATP iz oksidativne

ATP subtotalno
proces produkti fosforilacije
Glikoliza 2 ATP — 2 (anaerobno)
2 NADH 6 8 (aerobno)
Piruvat u acetil-CoA 2 NADH 6 14
Crebs-ov ciklus 2 GTP — 16
6 NADH 18 34
2 FADH 4 38
Ukupno 38

ATP – adenozin trifosfat, NADH – nikotinamid adenin dinukleotid

GTP – guanozin trifosfat, FADH – flavin adenin dinukleotid

METABOLIZAM MASTI

Oksidacija masti, koje daju acetil-CoA kao supstrat za Crebs-ov ciklus, moguña je pu-
tem aerobnog metabolizma. Masti u formi triglicerida predstavljaju energente koji se
razlaæu na masne kiseline i glicerol delovanjem enzima lipaze, koja je osetljiva na uti-
caje brojnih hormona - njeno delovanje inhibira insulin, a stimuliãu kateholamini
(adrenalin i noradrenalin) i hormon rasta. Sa jedne strane, glicerol se metaboliãe pu-
tem glikolize ili se koristi za resintezu glukoze. Meœutim, kljuåni metaboliti masti,
slobodne masne kiseline ulaze u cirkulaciju kao energetski izvori u procesu poznatom
kao beta-oksidacija ili se koriste kao prekursor za sintezu mnogih supstanci (npr. ho-
lesterol). Metabolizam masti i transport putem cirkulacije imaju brojne vaæne efekte
na zdravstveno stanje kakvi su ateroskleroza, gojaznost ili oboljenja srca i krvnih su-
dova. Kada uœu u miãiñnu ñeliju, masne kiseline se aktiviraju uz prisustvo ATP i koen-
zima A a zatim transportuju u mitohondrije putem karnitinskog transportnog
sistema, gde podleæu procesu oksidacije. U mitohondrijalnom matriksu, beta-oksida-
cija se odvija sekvencijalno uz otkidanje dva atoma ugljenika formirajuñi acetil-CoA,
glavni intermedijarni metabolit energetskog metabolizma, koji ulazi u Crebs-ov ci-
klus (Slika 2.6). Mada sagorevanje masti angaæuje mnoge ñelijske mehanizme i rela-
tivno dugo traje, koliåina nastale energije veoma je velika. Masna kiselina koja ima 16
atoma ugljenika (npr. palmitinska kiselina) oslobaœa beta-oksidacijom åitavih 129
molekula ATP-a!

24
 Slika 2.6 Uloga acetil CoA u energetskom metabolizmu

Mitohondrija je subcelularna struktura (organela) koja se åesto smatra ñelijskom

elektranom jer predstavlja mesto proizvodnje hemijske energije aerobnim meta-
boliåkim putevima. Formiranje acetil CoA, Crebs-ov ciklus i transportni lanac elek-
trona odnosno oksidativna fosforilacija, odvijaju se u mitohondrijama miãiñnih
ñelija. Na mitohondrijama razlikujemo nekoliko vaænih elemenata (Slika 2.7). Spo-
ljaãnja membrana sluæi kao zaãtitna barijera koja selektivno omoguñava transfer
materija u oba smera. Unutraãnja membrana je delimiåno paralelna sa spoljaãnjom
membranom ali se sastoji od brojnih posuvrañenih struktura poznatih kao kriste,
åime se povrãina unutraãnje membrane znaåajno poveñava, Na unutraãnjoj mem-
brani nalaze se loptaste formacije proteinsko-enzimskih kompleksa, i mada unu-
traãnja membrana takoœe poseduje transportnu ulogu, kriste i proteinski
kompleksi su mesta gde se odvija sinteza ATP. Prostor izmeœu dve membrane zove
se meœumebranska ãupljina. Centralni deo unutraãnjosti mitohondrije zove se ma-
triks, koji je ispunjen gelatinoznom meãavinom proteina i vode. U matriksu se na-
laze metaboliåki enzimi i genetski materijal (DNK) neophodni za replikaciju
mitohondrija. Åinjenica da mitohondrija poseduje sopstvenu DNK znaåi da ona
ima sposobnost replikacije (umnoæavanja). Kada potreba za ATP poraste, mito-
hondrija se podeli na dve a zatim raste do prvobitne veliåine. Ovaj subñelijski pro-
ces direktno predstavlja adaptacioni odgovor na trenaæni stimulus (posebno
aerobno veæbanje) i odgovor je na pitanje zaãto neke ñelije imaju svega nekoliko a
druge (npr. miãiñna ñelija) viãe hiljada mitohondrija. Eritrociti ne poseduju mito-
hondrije. U miãiñnoj ñeliji mitohondrije se nalaze tamo gde je njihova funkcija ne-
ophodna. Jedna grupa se nalazi neposredno ispod membrane miãiñne ñelije (tzv.
sarkolemalne mitohondrije) a druga meœu kontraktilnim elementima (tzv. interfi-
brilarne mitohondrije).

25
 Slika 2.7 Makrostruktura mitohondrije

REGULACIJA BIOENERGETSKIH PUTEVA

Bioenergetski putevi kojima se proizvodi ñelijski ATP su pod preciznom kontrolom.

Ona je uspostavljena delovanjem jednog ili viãe regulatornih proteina (enzima) koji
katalizuju hemijske reakcije. Enzimi koji reguliãu brzinu reakcija, u pomenutim he-
mijskim procesima mogu biti ushodno i nishodno regulisani zavisno od potreba za
ATP-om. Drugim reåima, razliåite materije u ñeliji (enzimski modulatori) reguliãu ka-
talitiåku aktivnost ovih enzima. Dva najvaænija ñelijska modulatora bioenergetskih
enzima su ñelijska koncentracija ATP i ADP. Na primer, razlaganje kreatin fosfata je
kontrolisano delovanjem kreatin kinaze a aktivnost ovog enzima je poveñana pri po-
veñanju intrañelijske koncentracije ADP i smanjenju koncentracije ATP. Sa druge
strane, visok nivo ATP u ñeliji inhibira delovanje kreatin kinaze. Ova vrsta negativne
povratne sprege åest je mehanizam regulacije bioenergetskih puteva u miãiñnim vla-
knima. Na sliåan naåin regulisan je i enzim fosfofruktokinaza, enzim glikolize, åiju
aktivnost stimuliãu porast koncentracije ADP u ñeliji a inhibira ga visoka koncentra-
cija jona vodonika u ñeliji, citrat i ATP. Iako je jasno da je oksidativna fosforilacija pod
kompleksom kontrolom, poznato je da intrañelijski nivoi kalcijuma, ATP i ADP regu-
liãu aktivnost kljuånih enzima Crebs-ovog ciklusa (npr. izocitrat dehidrogenaze) i
elektronski transportni lanac (citohrom oksidaze). Porast ñelijskih nivoa ADP pro-
moviãe oksidativnu fosforilaciju a visoka koncentracija ATP je inhibira, sliåno regula-
ciji fosfokreatinskog i glikolitiåkog energetskog sistema (Tabela 2.2).

26
Tabela 2.2 Energetski sistemi i regulatorni enzimi

Energetski sistem Ograniåavajuñi Stimulatori Inhibitori

enzim
ATP-PC sistem Kreatin kinaza ADP ATP
Glikoliza Fosfofruktokinaza ADP, Pi, pH ATP, CP, citrat, pH
Crebs-ov ciklus Izocitrat ADP, Ca++, NAD ATP, NADH
dehidrogenaza
Transportni lanac Citohrom oksidaze ADP, Pi ATP

ATP – adenozin trifosfat, PC –fosfokreatin, ADP – adenozin difosfat, Ca – kalcijum

Pi – neorganski fosfat, pH – kiselost krvi, NAD – nikotinamid adenin dinukleotid

METABOLIÅKI ODGOVORI NA VEÆBANJE

Oblik interakcije pomenutih metaboliåkih puteva u produkciji ATP-a tokom veæbanja

je veoma kompleksan. U realnom sportskom okruæenju, energija za miãiñni rad ne
dolazi iz jednog izolovanog izvora energije veñ se dobija utilizacijom svih bioenerget-
skih puteva, kombinacijom aerobnih i anaerobnih izvora. Doprinos anaerobnih izvo-
ra energije (fosfokreatinski sistem i anaerobna glikoliza) energetskom metabolizmu
veæbanja obrnuto je srazmeran trajanju i intenzitetu aktivnosti. Kraña i intenzivnija
aktivnost podrazumeva veñi doprinos anaerobnih izvora energije, dok se aktivnost
duæeg trajanja i niæeg intenziteta pre svega oslanja na aerobne izvore i puteve dobija-
nja energije. Iako se i proteini mogu koristiti kao izvori energije u aerobnom metabo-
lizamu, ugljeni hidrati i masti su primarna goriva tokom veæbanja kod zdravih,
normalno uhranjenih osoba. Uopãteno govoreñi, ugljeni hidrati se koriste kao izvori
energije na poåetku aktivnosti i tokom intenzivnijih aerobnih napora. Tokom duæeg
trajanja aerobnog veæbanja (preko 30 minuta), niæeg i umerenog intenziteta, uoåava
se dominacija masti kao izvora energije. Najveñi doprinos masti kao izvora energije
prisutan je pri intenzitetima niæim od 60% maksimalne potroãnje kiseonika
(VO2max) (Slika 2.8).

27
 Slika 2.8 Transfer izvora energije tokom promene intenziteta veæbanja

Kratka, visoko-intenzivna aktivnost

Energija za izvoœenje kratkih (5-60 sekundi) visoko-intenzivnih aktivnosti, kao ãto
su dizanje tegova, sprint ili skakaåki sportovi, dolazi primarno iz anaerobnih izvora
energije. Koji ñe od anaerobnih izvora energije za produkciju ATP-a biti koriãñen (fos-
fokreatinski ili glikolitiåki), zavisi od duæine trajanja aktivnosti. Energija za sve aktiv-
nosti trajanja krañeg od 8-10 sekundi dobija se koriãñenjem fosfokreatinskog
sistema. Sa druge strane, energija za aktivnosti duæeg trajanja, od desetak sekundi do
dva minuta, dobijañe se anaerobnim razlaganjem ugljenih hidrata uz mali doprinos
fosfokreatinskog sistema. Tranzicija iz jednog u drugi anaerobni sistem nije jasna veñ
se postepeno dogaœa sa porastom duæine trajanja aktivnosti (Slika 2.9). Sve aktivnos-
ti duæe od 45 sekundi koriste u izvesnoj meri, sve izvore energije - fosfokreatinski sis-
tem, glikolizu i mehanizme oksidativne fosforilacije. Na primer, energija za sprint na
400 metara proistiåe primarno iz anaerobnih izvora energije (70%) u kojima domini-
ra glikoliza, dok je ostatak obezbeœen aerobnim metabolizmom. Glavno gorivo ko-
riãñeno u ovom obliku aktivnosti su ugljeni hidrati (glikogen) deponovani u skeletnoj
muskulaturi.

28
 Slika 2.9 Dinamika koriãñenja energetskih sistema tokom veæbanja

Tranzicija iz mirovanja u aktivnost niskog intenziteta

Pri promeni iz stanja mirovanja u stanje nisko-intenzivne aktivnosti, poveñavaju se
potrebe organizma, pre svega skeletne muskulature za kiseonikom, dostiæuñi tzv.
stabilno stanje zadovoljenih potreba i zahteva nakon 1 do 4 minuta. Vreme potrebno
za dostizanje ove ravnoteæe raste pri veñim nivoima optereñenja i duæe je kod slabije
utreniranih pojedinaca nego kod vrhunskih aerobno-utreniranih sportista.
Meœutim, kako potroãnja kiseonika ne poraste trenutno do stabilnog stanja na
poåetku veæbanja, anaerobni izvori (fosfokreatinski sistem i glikoliza) obezbeœuju
energiju za miãiñni rad u prvim fazama aktivnosti. Kada se postigne stabilnost snab-
devanja kiseonikom, potrebe za ATP-om se podmiruju aerobnom produkcijom ener-
gije. Bez obzira na poveñanje unosa kiseonika na poåetku aktivnosti (bræe i dublje
diãemo), prisutan je nedovoljan unos kiseonika koji se opisuje kao kiseoniåki deficit
(Slika 2.10). Sliåno intenzivnoj kratkoj aktivnosti, u tranziciji iz stanja mirovanja u
fazu aktivnosti dominantno koriãñeno gorivo je miãiñni glikogen.

29
 Slika 2.10 Kiseoniåki deficit i kiseoniåki dug

Produæena submaksimalna aktivnost

Stabilno stanje potroãnje kiseonika uglavnom se moæe odræavati od 10 do 60 minuta
submaksimalne kontinuirane aktivnosti. Ovo pravilo ima dva izuzetka. Prvo, pro-
duæena aktivnost u toplom i vlaænom ambijentu dovodi do kasnijeg i oteæanog uspos-
tavljanja stabilnog stanja. Drugo, kontinuirana aktivnost pri veñem optereñenju
proizvodi blagi porast potroãnje kiseonika (VO2) tokom vremena sliåno veæbanju u
toplom ambijentu. U oba sluåaja, ovaj porast se verovatno javlja kao posledica mno-
gih faktora kao ãto su porast unutraãnje temperature i porast koncentracije katehola-
mina u krvi. Tokom ovih aktivnosti koriste se kao supstrati i ugljeni hidrati i masti.
Tokom produæenih aktivnosti niæeg intenziteta dominira upotreba masti nad uglje-
nim hidratima (Slika 2.11). Smatra se da delovanje masnih kiselina inhibira Krebsov
ciklus, nagomilavajuñi limunsku kiselinu koja spreåava delovanje i aktivnost enzima
fosfofruktokinaze. Poslediåno, smanjuje se preuzimanje i oksidacija glukoze u ñeliji.

Slika 2.11 Koriãñenje razliåitih izvora energije tokom veæbanja

30
Sa poveñanjem intenziteta veæbanja, ugljeni hidarati postaju dominantno gorivo. Po-
rast upotrebe glukoze (glikogena) raste dok intermedijarni metaboliti metabolizma
ugljenih hidrata (glukozo-6-fosfat, fruktozo-1,6-difosfat, gliceraldehid 3-fosfat) in-
hibiraju karnitinski transportni sistem, spreåavajuñi sagorevanje masnih kiselina du-
gih lanaca u mitohondrijama. Drugi faktori koji takoœe utiåu na izbor energetskog
goriva tokom aktivnosti niskog i umerenog intenziteta su i nutritivni status osobe i
njen trenaæni status.

Aktivnost progresivnog poveñanja intenziteta

Prilikom poveñanja intenziteta veæbanja potroãnja kiseonika raste sve do dostizanja
platoa i maksimalne vrednosti. Pri dostizanju stabilnog stanja, ATP za miãiñnu kon-
trakciju se dobija primarno iz aerobnih izvora. Meœutim, kako se intenzitet po-
veñava, koncentracija laktata u krvi raste ãto je posledica dominacija anaerobne
glikolize u obezbeœivanju energije za fiziåku aktivnost. Iako postoje brojne kontro-
verze, mnogi veruju da je trenutak nagomilavanja laktata (iznad 4 mmol/l) taåka pre-
laska aerobnog u anaerobni metabolizam i poåetak dominatnog regrutovanja
neoksidativnih brzo-kontrahujuñih miãiñnih vlakana (Tip IIb). Iako je terminologija
priliåno sloæena, nagli porast nivoa laktata u krvi uglavnom se zove anaerobni ili lak-
tatni prag i njegovo merenje ima znaåajno mesto u predikciji sportskog nastupa i do-
ziranja treninga (Slika 2.12). Pokazano je da anaerobni prag, zajedno sa drugim
fizioloãkim varijablama (VO2max) predstavlja odliåan indikator uspeha u pojedinim
sportovima (npr. tråanje, biciklizam, plivanje, fudbal). Laktatni prag je odliåan mar-
ker tranzicije iz umerenog veæbanja u intenzivnu aktivnost, koji se efikasno koristi u
doziranju fiziåke aktivnosti.

Slika 2.12 Merenje koncentracije laktata u krvi za vreme testa optereñenja

Oporavak od veæbanja
Nekoliko minuta nakon zavrãetka veæbanja, tokom oporavka, potroãnja kiseonika
ostaje poveñana iznad vrednosti u mirovanju. Ova poveñana potroãnja kiseonika se

31
tradicionalno zove kiseoniåki dug mada se sve åeãñe koristi termin poveñana potroãnja
kiseonika nakon veæbanja (Slika 2.9). Obim metaboliåkih aktivnosti u organizmu veñi
je nakon intenzivnog veæbanja nego nakon umereno intenzivne ili lagane aktivnosti.
Unos i utilizacija kiseonika nakon duæeg veæbanja takoœe je veña nego nakon kratko-
trajne aktivnosti. Poveñana potroãnja kiseonika tokom opravka (otplañuje se kise-
oniåki dug) verovatno je posledica nekoliko faktora kao ãto su obnova tkivnih i
ñelijskih depoa kiseonika, balansiranje porasta telesne temperature, usklaœivanje po-
remeñaja jonske ravnoteæe usled nagomilavanja laktata, porasta koncentracije kate-
holamina koji se javljaju posle intezivnog i produæenog veæbanja. Merenje
kiseoniåkog duga efikasna je metoda prañenja utreniranosti posebno kod aerobnih
sportova.

MERENJE STEPENA METABOLIZMA

Tradicionalno se ukupna stopa metabolizma organizma meri koriãñenjem jednog od

dva koncepta – putem direktne i indirektne kalorimetrije. Princip merenja zasniva se
na vezi istaknutoj u sledeñoj metaboliåkoj relaciji:

Indirektna kalorimetrija Direktna kalorimetrija

Kao ãto smo videli, metaboliåka toplota se oslobaœa kao posledica ñelijske utilizacije
kiseonika i ñelijskog (npr. miãiñnog) rada. Shodno tome, produkcija topote u organi-
zmu omoguñava direktno odreœivanje stepena i obima metabolizma. Metoda direktne
kalorimetrije zahteva da ispitivana osoba bude smeãtena u posebnu komoru u kojoj
temperatura raste sa oslobaœanjem toplote iz organizma. Tipiåno se koristi voda koja
cirkuliãe kroz zidove komore i vrãi transfer toplote odreœujuñi stepen metaboliåke
potroãnje (u dæulima ili kilokalorijama). Meœutim, iako je direktna kalorimetrija pre-
cizna i pouzdana tehnika, konstruisanje velikih komora za merenje stope metaboli-
zma kod ljudi je skupo i sloæeno. Problem predstavlja i eventualno generisanje
toplote od aparata koje osoba koristi za veæbanje.

Sa druge strane, metod indirektne kalorimetrije zasniva se na principu merenja po-

troãnje kiseonika, koji se koristi za sagorevanje unete hrane (ugljenih hidrata, masti i
belanåevina) u cilju odreœivanja stope metabolizma. Koriãñenjem ovog metoda, ste-
pen metabolizma u kilokalorijama se procenjuje na osnovu sledeñe formule:
Brzina metabolizma (kcal/min) = VO2 (L/min) x [4.0 + RER]
gde je VO2 – potroãnja kiseonika
RER – respiratorni koliånik
(odnos izmeœu utroãenog kiseonika i produkovanog ugljen dioksida)

32
 U cilju procenjivanja koliåine energije koju organizam koristi, neophodo je pozna-
vati tip hrane koja metaboliåki sagoreva. Zavisno od vrste koriãñenih nutrijenasa
(ugljeni hidrati, masti ili proteini) koliåina upotrebljenog kiseonika za sagorevanje
je razliåita. Uopãteno govoreñi, koliåina potrebnog kiseonika za sagorevanje hrane
zavisi od koliåine atoma ugljenika u gorivu. Na primer, pri sagorevanju glukoze (6
atoma ugljenika) troãi se 6 molekula kiseonika a nastaje 6 molekula ugljen dioksi-
da. Analiziranjem odnosa utroãenog kiseonika i produkovanog ugljen dioksida, u
pomenutom primeru dobijamo da je indeks respiratorne razmene RER = 1.0. Sa
druge strane, sagorevanje masti zahteva utroãak veñe koliåine kiseonika pa je RER
= 0.7. Mada su masti potencijalno veñi izvor energije od ugljenih hidrata, tokom sa-
gorevanja ugljenih hidrata po utroãenom molekulu kiseonika dobija se 6.3 mole-
kula ATP; u sluåaju masti dobijena energija je oko 5.6 molekula ATP/molekul 02.

Najkoriãñeniji metod za merenje potroãnje kiseonika je tzv. spirometrija otvorenog

kruga (Slika 2.13). Zapremina udahnutog kiseonika se meri upotrebom suvog gasa,
turbine ili pneumatske opreme. Jednosmerna valvula usmerava vazduh kroz usta a
frakcije gasa se analiziraju i mere se koncentracije kiseonika i ugljen dioksida na izdi-
sajnoj strani da bi se dobijena vrednost digitalizovala a potroãnja kiseonika (VO2)
izraåunala upotrebom Haldan-Fick-ove jednaåine:
VO2 = VI x FIO2VI x ([1 - FeO2 - FeCO2] / [1 - FIO2- FICO2]) x FeO2
gde je VI ventilacija udisaja, FIO2 udahnuta frakcija O2 = 0.2093,
FICO2 udahnuta frakcija CO2 = 0.0003
FEO2 izdahnuta frakcija kiseonika, FECO2 izdahnuta frakcija CO2

Slika 2.13 Merenje potroãnje kiseonika za vreme testa optereñenja

33
 ENERGETSKA CENA AKTIVNOSTI

Energetska potroãnja razliåitih vrsta aktivnosti je utvrœena i poznata. Analizom ta-

blica fiziåke aktivnosti i energetske potroãnje izraæene u kcal/min lako se moæe
utvrditi stepen intenziteta neke vrste aktivnosti (Tabela 2.3). Aktivnosti koje su in-
tenzivne i angaæuju velike miãiñne grupe uglavnom zahtevaju veñi utroãak energije
nego aktivnosti u kojima je angaæovana manja grupa miãiña ili je ograniåen obim po-
kreta. Åesto se koristi termin poznat kao metaboliåki ekvivalent (MET) u cilju opisi-
vanja intenziteta aktivnosti. Jedan MET je ekvivalentan koliåini energije koja se troãi
tokom jednog minuta mirovanja. Tako, veæbanje 5 puta intenzivnije od mirovanja
ima vrednost od 5 MET-a. Striktno gledajuñi, postoji razlika u potroãnji energije u mi-
rovanju zavisno od veliåine organizma (krupna osoba ima veñu potroãnju energije ne-
go osoba sitnije graœe) ali radi jednostavnosti upotrebe, individualne razlike se
zanemaruju a jedan MET se smatra ekvivalentom potroãnje kiseonika u mirovanju
od 3.5 ml/kg/min. Shodno tome, 1 MET predstavlja energetsku potroãnju od 1.2
kcal/min za proseånog sedentarnog muãkarca teãkog 70 kilograma.

Tabela 2.3 MET i energetska vrednost razliåitih sportskih aktivnosti

Fiziåka Fiziåka
MET Kcal/kg/min MET Kcal/kg/min
aktivnost aktivnost
Streljaãtvo 3-4 0.05-0.07 Tråanje
Badminton 4-9 0.07-0.15 12 min/mil 8.7 0.15
Koãarka 7-12 0.12-0.20 10 min/mil 10.2 0.17
Kuglanje 2-4 0.03-0.07 8 min/mil 12.5 0.21
Ples 3-7 0.05-0.12 6 min/mil 16.3 0.27
Aerobik 6-9 0.10-0.15 Ronjenje 5-10 0.08-0.17
Am. fudbal 6-10 0.10-0.17 Fudbal 5-12 0.08-0.20
Golf 4-7 0.07-0.12 Plivanje 4-8 0.07-0.13
Rukomet 8-12 0.13-0.20 Stoni tenis 3-5 0.05-0.08
Jahanje 3-8 0.05-0.13 Tenis 4-9 0.07-0.15
Veslanje 3-8 0.05-0.13 Odbojka 3-6 0.05-0.10

34
 Monitori energetske potroãnje
Godinama traju pokuãaji da se odredi (izmeri) energetska potroãnja odreœene ak-
tivnosti, merenjem pokreta. Princip na kojem se zasniva koncept rada aparata koji
mere energetsku potroãnju je jednostavan - viãe pokreta, viãe potroãenih kalorija.
Jedan od najpoznatijih aparata koji meri pokrete je pedometar. Kada se podesi
duæina koraka osobe koja hoda ili tråi i odabere vrsta kretanja, pedometar postaje
efikasno sredstvo za merenje preœene distance, brzine kretanja i ukupne koliåine
potroãenih kalorija. Senzorski elektronski monitor pokreta koji mere uåestalost i
koliåinu pokreta zovu se akcelerometri (npr. Caltrac). Oba sistema daju procenu
energetske potroãnje u kcal ili MET-ima. Poseban naåin merenja energetske po-
troãnje predstavljaju upitnici aktivnosti koji zahtevaju poznavanje telesne mase
(TM) osobe koja je aktivna, trajanja treninga (TT) i proseånog energetskog koãtanja
aktivnosti (EVA).

Ukupna energetska potroãnja aktivnosti (kcal) = TM (kg) TT (min) EVA (kcal/kg/min)

BAZALNI METABOLIZAM

Minimalan nivo energije potreban za odræavanje vitalnih funkcija organizma u miro-

vanju naziva se bazalni metabolizam. Tehniåki, ova definicija podrazumeva osobu
koja miruje u leæeñem poloæaju, nije unela hranu tokom 8-18 sati, ima normalnu tele-
snu temperaturu (37°C), temperatura ambijenta je neutralna (27-29°C) i ne oseña da
je pod psiholoãkim stresom. Kako je teãko obezbediti ovako rigorozne uslove, termin
stopa metabolizma u mirovanju bolje odgovara uslovima svakodnevnog æivota, jer
podrazumeva samo mirovanje u leæeñem poloæaju. Meœutim, zbog malih razlika, ova
dva termina se meœusobno koriste kao sinonimi. Razliåiti organi doprinose stopi ba-
zalnog metabolizma u razliåitoj meri. Jetra je najveñi potroãaå energije u mirovanju
(oko 30%), zatim mozak (20%), miãiñi (18%), srce (10%), pluña (9%) i bubrezi (7%).
Energija koju troãe miãiñi u mirovanju primarno se koristi za odræavanje tonusa i
tenzije koja ne prestaje ni za vreme noñnog odmora. Na ñelijskom nivou energija se
koristi za funkcionisanje jonskih pumpi, sintezu odnosno degradaciju ñelijskih kom-
ponenti, provoœenje elektriånog signala i sekreciju razliåitih materija (hormoni, ne-
urotransmiteri, enzimi). Bazalni metabolizam je srazmeran povrãini tela i åesto se
izraæava u kcal/m2, kcal/dan ili VO2 ml/min.

Stopa bazalnog metabolizma opada sa godinama a najveñe vrednosti beleæe se kod

deåije populacije tokom rasta i razvoja. Proseåno smanjenje bazalnog metabolizma
iznosi oko 2% godiãnje u periodu od 6 do 18 godine a pad se zatim nastavlja dinami-
kom od 2 do 3% po deceniji. U svim fazama æivota, vrednosti za muãkarce su veñe od
vrednosti za æene za 5 do 6%. Izraæeno u kalorijama, proseåna stopa bazalnog meta-
bolizma za odraslog muãkarca iznosi oko 1500 do 1800 kcal/dan a kod æena 1200 do
1450 kcal/dan. Razlog za postojanje razlike leæi u manjim unutraãnjim organima
æena i manjem sadræaju miãiñnog tkiva (manja ukupna ñelijska masa). Oko 85% zdra-
vih osoba ima vrednosti bazalnog metabolizma u okviru procenjenih vrednosti dok
35
kod ostalih procenjene vrednosti znaåajno (za oko 20%) odstupaju od izmerenih.
Postoje dva naåina merenja stope bazalnog metabolizma. Prethodno opisana kalori-
metrija je efikasan ali skup i åesto nedostupan metod. Drugi metod je test merenja
koncentracije jod-vezujuñeg proteina. Jod potiåe iz tiroksina (T4), hormona kojeg
izluåuje ãtitna ælezda a koja ima veliki uticaj na stepen bazalnog metabolizma. Niæe
navedene prediktivne formule daju procenu vrednosti bazalnog metabolizma (BMR)
u kcal na dan za muãkarce i æene:
Muãkarci BMR = 88.362 + (4.799 TV) + (13.397 TM) – (5.677 ST)
Æene BMR = 447.593 + (3.098 TV) + (9.247 TM) – (4.330 ST)
gde je TV – telesna visina (cm), TM – telesna masa (kg), ST – starost (god)

Dominantni faktori koji utiåu na vrednost bazalnog metabolizma su veliåina organi-

zma, starost i pol. Kao ãto smo videli, bazalni metabolizam direktno zavisi od
povrãine tela i od ñelijske mase. Gojazne osobe imaju veñu povrãinu tela i veñu ñelijsku
masu u poreœenju sa normalno uhranjenim osobama pa je i stopa metabolizma kod
gojaznih veñih vrednosti. Joã jedan faktor koji utiåe na vrednost bazalnog metaboli-
zma je unutraãnja temperatura. Za svaki stepen porasta temperature, stopa metabo-
lizma se poveñava za 13%, dok smanjenje temperature redukuje i stopu bazalnog
metabolizma. Osim toga i unos hrane utiåe na stopu bazalnog metabolizma – glado-
vanje smanjuje bazalni metabolizam delujuñi kao odbrambeni mehanizam kojim se
organizam brani i ãtedi energiju. Sa druge strane prekomeren kratkotrajan unos hra-
ne poveñava stepen bazalnog metabolizma.

Termiåki efekat hrane predstavlja fenomen poveñanja stope metabolizma tokom

varenja hrane. Oko 10% dnevne energetske potroãnje odnosi se na termiåki efekat
hrane. Energija koja se troãi na digestiju, apsorpciju, asimilaciju i sintezu ugljenih
hidrata, proteina i masti dostiæe maksimalne vrednosti 30 do 90 minuta nakon
obroka zavisno od veliåine i sastava obroka traje i do 4 do 6 sati nakon unosa hrane.
Najveñi termiåki efekat javlja se pri unosu hrane bogate proteinima (15 do 25%),
dok je termiåki efekat ugljenih hidrata i masti duplo manji. Smatra se da redovna
fiziåka aktivnost poveñava termiåki efekat hrane unete neposredno pre i tokom
veæbanja.

Fiziåka aktivnost takoœe menja vrednosti bazalnog metabolizma - nakon zavrãetka

fiziåke aktivnosti uoåava se porast nivoa metabolizma. Ako osoba potroãi 200 do 300
kcal za vreme treninga, nakon aktivnosti troãi se dodatnih 20 do 30 kcal kao posledi-
ca otplate tzv. kiseoniåkog duga. Primeñeno je da nakon duæih aktivnosti (80 do 180
minuta) umerenog intenziteta (50 do 75% VO2max) dolazi do dugoroånog poveñanja
metabolizma u mirovanju koje traje 24 do 48 h nakon treninga. Dobro je poznato da
je metabolizam u mirovanju uveñan za oko 200 kcal/dan kod osoba koje su redovno
fiziåki aktivne u odnosu na sedentarne pojedince!

36
 III VEÆBANJE I KARDIOVASKULARNI
SISTEM

Ne postoji sistem poput kardiovaskularnog koji viãe zaokuplja paænju fiziologa i pa-
tofiziologa koji se bave fiziåkim veæbanjem i sportom. Interes datira joã od 1899. go-
dine kada je Henschen pokazao da se sposobnost i veliåina srca menjaju kao posledica
fizioloãkih adaptacija na aktivnosti izdræljivosti. Osim normalnih odgovora kardi-
ovaskularnog sistema na optereñenje, posebno interesovanje usmereno je i na odgo-
vore oãteñenog i obolelog srca a prañenje ponaãanja srca jasan dijagnostiåki
kriterijum u kardiologiji. Iako su danas uglavnom poznati svi patoloãki i fizioloãki as-
pekti adaptacija kardiovaskularnog sistema na napor, uloga srca kao endokrinog or-
gana budi nova nauåna interesovanja. Vitalnost kardiovaskularnog sistema u velikoj
meri je odreœena metaboliåkim zahtevima, genetskom predispozicijom i adaptaci-
onim sposobnostima. Organizam åoveka funkcioniãe kao skladna celina sastavljena
od preko 65 milijardi ñelija od kojih je oko 25 do 50% miãiñnih. Energetski zahtevi ak-
tivnog miãiña mogu znaåajno porasti pri prelasku iz stanja mirovanja u stanje maksi-
malnog fiziåkog napora. Kako su momentalno dostupne rezerve energije (adenozin
trifosfat) ograniåene i sposobne za podræavanje aktivnosti svega nekoliko sekundi,
ATP se mora neprekidno resintetisati obezbeœujuñi kontinuiran dotok potrebnog go-
riva. Aktivan miãiñ mora posedovati veliki kapacitet da poveña stepen metabolizma u
cilju produkcije dovoljne koliåine energije, kako bi se zapoåeta aktivnost nastavila.
Produkcija energije se u velikoj meri oslanja na respiratorni i kardiovaskularni sis-
tem, koji treba da isporuåe kiseonik i hranljive materije aktivnoj muskulaturi, ali i da
uklone nepotrebne proizvode metabolizma, odræavajuñi unutraãnju ravnoteæu orga-
nizma. Poveñani zahtevi muskulature izlaæu kardiorespiratorni sistem dramatiånim
promenama – distribucija krvi se menja, protok raste, sråani miãiñ se kontrahuje
snaænije i bræe, ãto za posledicu ima bolji radni i funkcionalni kapacitet.

SRÅANA FREKVENCIJA I VEÆBANJE

Sråana frekvencija (HR) predstavlja broj sråanih ciklusa (kompletna sekvenca kon-
trakcije i relaksacije srca) u jedinici vremena i izraæava se u broju udara u minutu. U
kliniåkom okruæenju sråana frekvencija se meri snimanjem EKG zapisa, dok se u te-
renskom okruæenju meri telemetrijskim sistemima monitoringa sråane frekvencije
(tzv. pulsmetri). Razlog åestog merenja sråane frekvencije tokom aktivnosti je pre
svega u cilju prañenja intenziteta veæbanja. Vrednost sråane frekvencije raste linear-
no sa poveñanjem nivoa optereñenja i potroãnje kiseonika tokom dinamiåkih aktiv-
nosti. Dakle, porast sråane frekvencije tokom veæbanja odgovara poveñanim
zahtevima aktivne muskulature za hranljivim materijama i kiseonikom. Kako sråana
frekvencija raste tako se smanjuje vreme punjenja srca tj. dijastola (Slika 3.1). Pri veli-
37
kim intenzitetima, vreme dijastole postaje tako kratko da onemoguñava optimalno
punjenje sråanih komora.

Slika 3.1 Trajanje sistole i dijastole u mirovanju i tokom fiziåke aktivnosti

Sråani ciklus relaksacije i kontrakcije, osnova je rada srca koji omoguñava efikasno
punjenje srca tokom dijastole ili faze relakascije odnosno tokom sistole, faze istiski-
vanja krvi iz srca uzrokovane kontrakcijom sråanog miãiña. Ciklus sistole i dijastole
obuhvata nagle promene pritiska i zapremine krvi u srcu. Period punjenja sråanih
komora (ventrikula) deãava se tokom faze mirovanja komora (ventrikularna dijas-
tola) kada su atrioventrikularni (AV) zalisci (valvule) otvoreni. Krv koja se vratila u
pretkomore (atrium) usled gravitacije odlazi u komore a kontrakcija pretkomora
omoguñava i dodatan priliv krvi pri kraju komorske dijastole. Zapremina krvi u ko-
morama raste i dostiæe najveñe vrednosti na kraju ventrikularnog punjenja. Sa dru-
ge strane pritisak ostaje relativno nizak jer su komore relaksirane. Faza
kontrakcije (sistola) podeljena je na dva perioda – period izovolumetrijske kontrakci-
je (ICP) i ventrikularni ejekcioni period (VEP). Tokom ICP AV i semilunarne valvule
su zatvorene pa zapremina krvi u komorama ostaje nepromenjena dok se generiãe
visok pritisak usled kontrakcije miokarda komora. Kada vrednost pritiska u komo-
rama prevaziœe pritisak u aorti, semilunarni zalisci se otvaraju. Krv se istiskuje iz
komora tokom VEP a zapremina krvi u komorama opada. Nakon ove faze, nastupa
faza izovolumetrijskog relaksacionog perioda (IRP) tokom koje su ponovo zatvore-
ne AV i semiulunarne valvule, zapremina komora se ne menja ali je pritisak nizak
jer je miokard relaksiran. Ovu fazu ponovo sledi punjenje komora nakon koje nas-
tupa sistola i ciklus se nastavlja sa svakim otkucajem srca. Faza dijastole znaåajna
je za ñelije sråanog miãiña koje se relaksiraju, komore se pune a putem koronarne
cirkulacije omoguñava se dopremanje kiseonika i hranljivih materija sråanom
miãiñu. Kao ãto smo videli, sistola je kontraktilni period sråanog ciklusa koji omo-
guñava izometrijsku (ICP) a zatim i dinamiåku (VEP) fazu kontrakcije. Zapremina
krvi koja se ispumpa iz komora direktno odreœuje sposobnost kardiovaskularnog
sistema da odgovori potrebama i zahtevima aktivnog organizma.

U kojoj meri ñe doñi do promena sråane frekvencije tokom fiziåke aktivnosti zavisi od
brojnih parametara kao ãto su starost osobe koja veæba, poloæaj tela, nivo utrenira-
nosti, vrsta akivnosti, eventualno prisustvo sråanog oboljenja i uzimanje lekova, za-
premina cirkuliãuñe krvi i faktori spoljaãnje sredine (npr. nadmorska visina,
temperatura i vlaænost vazduha). Za razliku od sistolnog krvnog pritiska, koji je
uglavnom veñi kod starije populacije, maksimalna sråana frekvencija ima najveñe vre-
38
dnosti u periodu puberteta a zatim opada sa godinama. Orijentacioni metod koji se
åesto koristi u procenjivanju maksimalne sråane frekvencije kod zdrave osobe,
muãkog ili æenskog pola prikazan je u sledeñoj formuli:
HRmax = 220 - godine starosti

Varijacije realne maksimalne sråane frekvencije iznose ± 10 otkucaja od procenjene

vrednosti a posebno su velike kod vrhunskih sportista gde se pomenuta relacija ne
koristi veñ se maksimalna frekvencije odreœuje prilikom testa maksimalnog opte-
reñenja (Slika 3.2).

Slika 3.2 Promene sråane frekvencije tokom veæbanja

UDARNI VOLUMEN

Udarni volumen (SV) predstavlja zapreminu krvi koja se ispumpa pri svakom otkuca-
ju srca. Izraæava se u mililitrima i odgovara razlici izmeœu zapremine sråane komore
na kraju dijastole (endijastolni volumen - EDV) i sistole (endsistolni volumen - ESV).
Vrednost endijastolnog volumena zavisi od sråane frekvencije, pritiska kojim se pune
sråane komore i tzv. komorske komplijanse (popustljivosti). Sa druge strane, endsis-
tolni volumen zavisi od faktora kao ãto su sila kontrakcije (kontraktilnost) miokarda
i otpor kojem se suprostavlja kontrahovana komora (afterload). Shodno pomenu-
tom, veñi udarni volumen nastaje usled veñeg dijastolnog punjenja ili preload-a i ma-
njeg afterloada. Pod uslovima mirovanja, srce ispumpava oko polovinu zapremine
krvi koja se vraña u komoru (ejekciona frakcija). Sa druge strane, faktori koji po-
veñavaju otpor u krvotoku doveãñe do smanjenja udarnog volumena. Udarni volu-
men u miru u stojeñem stavu varira izmeœu 60 i 100 mililitara kod zdravih odraslih
osoba, dok maksimalne vrednosti dostiæu 100 do 120 mililitara. Tokom veæbanja
udarni volumen raste sa porastom optereñenja, sve do dostizanja maksimalnih vre-
dnosti koje su ekvivalentne optereñenju od oko 50% VO2max, nakon åega je prisutan
minimalan porast (Slika 3.3). Razlozi zbog kojih dolazi do porasta udarnog volumena
na poåetku aktivnosti su poveñan stepen priliva venske krvi (pojaåana aktivnost

39
miãiñne pumpe) i porast kontraktilnosti miokarda izazvan stimulacijom simpatiåkog
nervnog sistema. U kasnijim fazama aktivnosti nakon 30 minuta, usled preusmera-
vanja krvi prema perifernim krvnim sudovima koæe, dolazi do pada udarnog volume-
na mada vrednosti ostaju iznad mirovnih.

Slika 3.3 Udarni volumen tokom fiziåke aktivnosti

U okviru pomenutih åinjenica, poveñan venski dotok krvi poveñava endijastolni

volumen, rasteæe sråani miãiñ i poveñava snagu (silu) kontrakcije (Frank-Star-
ling-ov mehanizam). Posledica je poveñanje ejekcione frakcije. Ejekciona frakcija se
definiãe iz sledeñe relacije:
Ejekciona frakcija = [SV/EDV] x 100
Vrednost ejekcione frakcije iznosi oko 65±8%, shodno mehanizmu Frank-Star-
ling-ovog zakona (usled poveñanja komorske kontraktilnosti) i smanjenju endsis-
tolnog volumena (posledica kateholaminima uzrokovane simpatiåke stimulacije).
Stepen ovih promena zavisi od nekoliko faktora kao ãto su funkcija komore, po-
loæaj tela ili intenzitet fiziåkog veæbanja. Konaåno, pri visokim sråanim frekvenci-
jama, udarni volumen opada usled skrañenja vremena punjenja komore.

MINUTNI VOLUMEN I ARTERIO-VENSKI GRADIJENT

KISEONIKA

Proizvod udarnog volumena i sråane frekvencije oznaåava se kao minutni volumen.

Izraæava se u litrima krvi koje srce ispumpa svakog minuta. Minutni volumen je ogle-
dalo sposobnosti kompletnog kardiovaskularnog sistema da odgovori metaboliåkim
potrebama organizma tokom mirovanja i fiziåke aktivnosti. Minutni volumen kod
zdravih odraslih osoba linerano se poveñava sa poveñanjem radnog optereñenja, od
vrednosti u miru (5 L/min) do maksimalnih vrednosti (20 L/min) tokom intenzivnog
veæbanja u stojeñem poloæaju (Slika 3.4). Meœutim, maksimalne vrednosti minutnog
volumena zavise od mnogo faktora kao ãto su starost, poloæaj i veliåina tela, prisustvo
40
kardiovaskularnih bolesti, nivo fiziåke pripremljenosti. Na intenzitetima do 50%
VO2max, poveñanje minutnog volumena izazvano je poveñanjem udarnog volumena i
sråane frekvencije a nakon ovih vrednosti intenziteta, kontinuiranim poveñanjem
sråane frekvencije (udarni volumen ostaje manje-viãe nepromenjen).

Energija neophodna za funkcije srca obezbeœuje se putem aerobnog metabolizma,

zbog åega je srce bogato snabdeveno krvnim sudovima koronarne cirkulacije. Mi-
okardni protok krvi koji obezbeœuje neophodnu koliåinu kiseonika u mirovanju
iznosi oko 250 ml/min, ãto odgovara vrednosti od oko 5% minutnog volumena.
Sistem koronarnog krvotoka sastoji se od guste distribucije mreæe arteriola i kapi-
lara od oko 3000 do 4000 kapilara po mm2 miokarda. Protok krvi kroz koronarnu
cirkulaciju u velikoj meri zavisi od faze sråanog ciklusa. Tokom sistole komora,
usled visokog intramiokardnog pritiska, koronarne arterije su komprimovane pa
je protok krvi smanjen. Sa druge strane, dijastola je faza u kojoj se dominantno
odvija protok krvi kroz koronarnu cirkulaciju. Stepen efikasnosti oslobaœanja kise-
onika iz koronarne cirkulacije je veoma visok i iznosi 60-70% ãto zajedno sa broj-
nim mitohondrijama sråanih miofibrila omoguñava adekvatno snabdevanje i
ishranjenost miokarda.

Preuzimanje kiseonika od strane perifernih tkiva (npr. aktivnih miãiña) odvija se kao
posledica razlike u sadræaju kiseonika u arterijskoj krvi (oko 20 ml kiseonika po dL
krvi u mirovanju) i sadræaja kiseonika u venskoj krvi (oko 15 ml O2/dL krvi). Dakle, ti-
piåna arterio-venska kiseoniåka razlika ili gradijent (CaO2 - CvO2) iznosi oko 5 ml u
mirovanju, pri åemu je koeficijent upotrebljivosti kiseonika oko 25%. Tokom veæba-
nja, koliåina kiseonika u venskoj krvi opada do 5 ml/dL krvi pa i manje, åime se kise-
oniåki gradijent poveñava od 5 na 15 ml/dL krvi, uz poveñanje koeficijenta
iskoristljivosti na 75% (Slika 3.4). Svi pomenuti mehanizmi omoguñavaju efikasno i
ekomoniåno isporuåivanje neophodnog kiseonika angaæovanoj muskulaturi.

Slika 3.4 Promene minutnog volumena i arterio-venskog (AV) gradijenta kiseonika

41
 PROTOK KRVI TOKOM AKTIVNOSTI

U stanju mirovanja, 15-20% minutnog volumena distribuira se skeletnoj muskulatu-

ri - ostatak odlazi za snabdevanje visceralnih organa, srca i mozga. Meœutim, tokom
veæbanja, preko 85-90% minutnog volumena se selektivno distribuira akivnoj skele-
tnoj muskulaturi i preusmerava iz koæe i splanhiåne cirkulacije, hepatiåne i bubreæne
vaskularne mreæe (Slika 3.5). Miokardni protok krvi se moæe poveñati 4 do 5 puta to-
kom veæbanja dok se protok krvi u CNS uglavnom odræava na vrednostima prisutnim
u stanju mirovanja. Tokom produæenih aktivnosti, posebno onih koje se odvijaju u
toplom okruæenju, prisutan je kontinuirani gubitak telesne teånosti nastao usled ter-
moregulatornih mehanizama (znojenje). Koliåina izgubljene teånosti varira od 900
do 1300 ml/h zavisno od intenziteta optereñenja i faktora ambijenta. Ukoliko se izgu-
bljena teånost ne nadoknadi, zapremina plazme se smanjuje i ravnoteæa teånosti biva
ugroæena.

Slika 3.5 Promene protoka krvi u mirovanju i tokom fiziåke aktivnosti

42
 ARTERIJSKI KRVNI PRITISAK

Arterijski krvni pritisak, kao sila kojom krv u cirkulaciji deluje na zid arterijskih
krvnih sudova, trpi znaåajne promene tokom fiziåkog veæbanja. Sa poveñanjem in-
tenziteta veæbanja uoåava se linearni porast sistolnog krvnog pritiska za pribliæno 8
do 12 mm Hg na svaki metaboliåki ekvivalent (MET = 3.5 ml O2/kg/min). Maksimal-
ne vrednosti dostiæu 190 do 220 mm Hg. Ipak, sistolni krvni pritisak moæe se po-
veñati iznad 260 mm Hg. Sa druge strane, dijastolni krvni pritisak moæe blago
opadati ili ostati nepromenjen. Shodno tome, pulsni pritisak (razlika izmeœu sistol-
nog i dijastolnog pritiska) uglavnom raste u direktnoj proporciji sa porastom intenzi-
teta fiziåke aktivnosti (Slika 3.6). Kako je krvni pritisak direktno povezan sa
minutnim volumenom i perifernim vaskularnim otporom, on predstavlja efikasan
neinvazivni naåin prañenja efikasnosti rada srca i njenog kapaciteta da pumpa krv.
Sistolni krvni pritisak koji se ne poveñava ili se smanjuje tokom poveñanja opte-
reñenja, moæe biti signal za dostizanje platoa ili smanjenje minutnog volumena.
Veæbanje ili test fiziåke sposobnosti treba prekinuti kod osoba kod kojih se pojavi pad
pritiska na napor (sistolni krvni pritisak koji do kraja testiranja padne ispod vrednos-
ti u miru ili koji se smanjuje za 20 mm Hg ili viãe tokom veæbanja nakon inicijalnog
porasta). Ovakav nalaz povezan je sa rizikom od miokardne ishemije, disfunkcijom
leve komore i poveñanim rizikom od kardiovaskularnog zadesa tokom aktivnosti. Po-
kazano je da osobe sa maksimalnim sistolnim pritiskom tokom optereñenja od 140
mm Hg imaju 15 puta veñi rizik od iznenadne sråane smrti na godiãnjem nivou u
odnosu na osobe kod kojih je maksimalni sistolni pritisak 200 mm Hg.

Slika 3.6 Promene arterijskog pritiska (TA) tokom veæbanja

43
 Pluñna ventilacija (VE), zapremina razmenjenog vazduha u minuti, uglavnom ima
vrednosti od oko 6 L/min u mirovanju kod odrasle zdrave sedentarne osobe. Pri
maksimalnom optereñenju, VE raste 15 do 25 puta iznad vrednosti u mirovanju.
Tokom laganog i umerenog veæbanja, VE raste kao posledica poveñanja disajnog vo-
lumena, dok je prilikom intenzivnog veæbanja razlog poveñanja VE pre svega po-
veñanje frekvencije disanja. Uglavnom je poveñanje pluñne ventilacije direktno
proporcionalno poveñanju potroãnje kiseonika (VO2) i produkcije ugljen dioksida
(VCO2). Meœutim, pri kritiånim intenzitetima veæbanja (uglavnom 45 do 65% VO2
max kod neutreniranih osoba tj. 70 do 90% VO2 max kod sportista) VE ne raste u
skladu sa potroãnjom kiseonika, veñ dolazi do iznenadnog porasta sliåno skoku
koncentracije laktata i produkcije ugljen dioksida. To je verovatno posledica åinje-
nice da je pluñna ventilacija regulisana u veñoj meri uklanjanjem ugljen dioksida
pre nego potroãnjom kiseonika. Shodno tome ventilacija uglavnom nije limitira-
juñi faktor maksimalnog aerobnog kapaciteta tokom aktivnosti.

Tabela 3.1 Promene kardiorespiratornih parametara tokom veæbanja

VARIJABLA Jedinica merenja Odgovor

Maksimalna potroãnja kiseonika ml/kg/min b
Sråana frekvencija u mirovanju udar/min d
Submaksimalna sråana frekvencija udar/min d
Maksimalna sråana frekvencija udar/min e (ili blagi d)
Arterio-venski gradijent kiseonika ml kiseonika/100 ml krvi b
Maksimalna minutna ventilacija L/min b
Udarni volumen ml/udar b
Minutni volumen L/min b
Zapremina krvi L b
Sistolni pritisak mm Hg b
Koncentracija laktata ml/ 100 ml krvi b
Oksidativni kapacitet miãiña – b

UTICAJ POLOÆAJA TELA NA KARDIORESPIRATORNE

PARAMETRE

Poloæaj tela ima direktan uticaj na povratak venske krvi u srce (preload) posebno to-
kom kratkih epizoda fiziåke aktivnosti. U mirovanju, endijastolni volumen ima naj-
veñe vrednosti kada je telo u leæeñem poloæaju. On se smajuje kako telo prelazi u
sedeñi ili stojeñi poloæaj. Tokom veæbanja u leæeñem poloæaju, endijastolni volumen
ostaje relativno nepromenjen. Shodno tome, promene u stepenu vrañanje venske
44
krvi u srce imaju malog uticaja na poveñanje udarnog volumena u ovoj vrsti aktivnos-
ti. Sa druge strane, tokom veæbanja u stojeñem poloæaju, endijastolni volumen se po-
veñava pri intenzitetima ispod 50% VO2max. Meœutim, pri veñim intenzitetima,
endijastolni i udarni volumen se uglavnom smanjuje - produæena aktivnost u sto-
jeñem poloæaju pri konstantnom optereñenju izlaæe srce poveñanom optereñenju.
Iako se aerobni zahtevi veæbanja ne poveñavaju, prisutan je progresivan pad venskog
povratka krvi u srce koji dovodi do smanjenja udarnog volumena i progresivnog po-
veñanja sråane frekvencije. Rezultujuña tahikardija se pojavljuje kao posledica prome-
na simpatiåkih cirkulatornih kontrolnih mehanizama, poveñanog preusmeravanja
krvi prema periferiji (koæi) zbog rashlaœivanja i smanjenja ukupnog volumena krvi
posebno u toplom ambijentu, usled znojenja.

MAKSIMALNA POTROÃNJA KISEONIKA

Najznaåajnija mera kardiovaskularne utreniranosti (forme) poznata je kao aerobni

kapacitet ili maksimalna potroãnja kiseonika (VO2max). Ovaj parametar se definiãe
kao najveña stopa transporta i utilizacije kiseonika koja se dostiæe pri zadatom maksi-
malnom optereñenju (Slika 3.7). Organizam se oslanja na respiratorni sistem koji do-
prema kiseonik iz spoljaãnje sredine, kardiovaskularni sistem koji kiseonik
transportuje i ñelije koje ekstrahuju i utilizuju kiseonik u generisanju metaboliåke
energije. Utvrœivanje vrednosti VO2max omoguñava kvantifikovanje funkcionalnog
kapaciteta åitavog aerobnog sistema. Potroãnja kiseonika se izraæava matematiåki
modifikovanom Fick-ovom jednaåinom:
VO2 = HR x SV x (a-vDO2)
gde je VO2 - potroãnja kiseonika (ml/min/kg), HR - sråana frekvencija (udar/min)
SV - udarni volumen (ml/udar), (a-vDO2) - arterio-venski gradijent kiseonika

Slika 3.7 Ostvarivanje maksimalne potroãnje kiseonika (VO2 max)

45
Åinjenica je da i centralni (npr. minutni volumen) i periferni regulatorni mehanizmi
(npr. arterio-venski gradijent kiseonika) utiåu na stepen utilizacije kiseonika. U tom
smislu, adaptacije koje nastaju delovanjem redovne fiziåke aktivnosti na kardiovas-
kularni sistem znaåajno utiåu na vrednost maksimalne potroãnje kiseonika. Tipiåne
vrednosti VO2 i drugi kardiorespiratorni parametri u miru i tokom maksimalnog na-
pora sedentarne zdrave osobe stare 30 godina i utreniranog vrhunskog sportiste iste
starosti prikazane su u Tabeli 3.2.

Tabela 3.2 Kardiorespiratorni parametri sportiste i sedentarne osobe

VO2 VO2 MV HR SV a-vO2

(L/min) (ml/kg/min) (L/min) (u/min) (ml/udar) (ml/dl)

SEDENTARNI
Mirovanje 0.25 3.5 6.1 70 87 4.0
Maksimalni napor 2.50 35.0 17.7 190 93 14.0
SPORTISTI
Mirovanje 0.25 3.5 6.1 45 136 4.0
Maksimalni napor 5.60 80.0 35.0 190 184 16.0

gde je VO2 - potroãnja kiseonika, MV - minutni volumen, HR - sråana frekvencija,

SV - udarni volumen, a-vO2 - areterio-venski gradijent kiseonika

Potroãnja kiseonika u mirovanju (250 ml/min) podeljena telesnom masom daje vre-
dnost jednog metaboliåkog ekvivalenta (MET = 3.5 ml/kg/min) koja ima ogroman
znaåaj u fiziologiji sporta i veæbanja, jer se smatra varijablom nezavisnom od kondici-
one pripremljenosti ispitanika i veliåine tela. Dalje, multiplikovanje ove vrednosti
åesto se koristi u cilju doziranja nivoa energetske potroãnje. Tråanje na 9 kilometara
zahteva 10 puta viãe energije od stanja mirovanja pa je energetsko koãtanje ove aktiv-
nosti 10 MET-a odnosno 35 ml/kg/min. Porast VO2 za 10 puta tokom veæbanja (35
ml/kg/min) znatno je manje od porasta od 23 puta (80 ml/kg/min) koji se javlja kod
vrhunski treniranog aerobnog sportiste. Poveñana aerobna sposobnost kod trenira-
nih sportista javlja se kao posledica poveñanog maksimalnog minutnog volumena
zbog porasta sråane frekvencije i udarnog volumena, pre nego poveñanog stepena pe-
riferne ekstrakcije kiseonika (Tabela 3.2).

Kako postoji mala varijacija u maksimalnim vrednostima sråane frekvencije i arte-

rio-venskog gradijenta kiseonika koja nastaje kao posledica treninga, VO2max pri-
marno definiãe kapacitet srca kao pumpe, åime se podvlaåi znaåaj njegove evaluacije i
merenja pri analizi sportskog funkcionalnog kapaciteta. Maksimalna potroãnja kise-
onika se moæe prikazati u apsolutnim vrednostima (L/min) koje reflektuju ukupnu
energetsku potroãnju organizma (1 L ~ 5 kcal) ili relativnim vrednostima
(ml/kg/min). Kako krupnije osobe imaju veñu apsolutnu potroãnju kiseonika zbog
veñe miãiñne mase, relativne vrednosti VO2max su mnogo pogodnija mera koja omo-
guñava uporedivost izmeœu osoba razliåite telesne mase. Ovaj parametar, bez obzira
46
kako prikazan, smatra se pojedinaåno jednim od najboljih indeksa fiziåkog radnog
kapaciteta ili kardiorespiratorne kondicije.

ODREŒIVANJE VO2 MAX

Maksimalna potroãnja kiseonika se uglavnom odreœuje merenjem zapremine i

sadræaja kiseonika u izdahnutom vazduhu uz korekciju ambijentalnih vrednosti pri-
tiska i temperature koriãñenjem sledeñe jednaåine:
VO2 = VE x (FIO2 - FEO2)
gde je VE – zapremina izdahnutog vazduha,
FEO2 - direktno merena frakcija kiseonika u izdahnutom vazduhu,
FIO2 - direktno merena frakcija kiseonika u udahnutom vazduhu
(normalno 0.2093).

Tradicionalno, potroãnja kiseonika se meri koriãñenem tzv. spirometrije otvorenog

kruga ili tehnikom Douglas-ovih vreña. Meœutim, åesto je nemoguñe maksimalnu po-
troãnju kiseonika meriti direktnim putem pa se aerobni kapacitet procenjuje uz upo-
trebu drugih indirektnih varijabli kao ãto su sråana frekvencija (zahvaljujuñi
zavisnosti izmeœu sråane frekvencije i VO2 max), brzina i nagib pokretne trake (tre-
dmila) ili brzina i stepen optereñenja na ergo-biciklu. Jedan od najpoznatijih proto-
kola za procenu VO2max je Bruce-ov protokol koji se zaniva na principu ocene
aerobnog kapaciteta shodno dostignutom optereñenju na tredmilu. Sliåan test sa ste-
penastim poveñanjem nivoa intenziteta na ergobiciklu je Åstrand-ov test. Iako je-
dnostavni za izvoœenje, ovakvi viãestepeni testovi åesto precenjuju maksimalnu
potroãnju kiseonika pa se sve viãe koriste tzv. RAMP protokoli koji ukljuåuju konti-
nuirano i uniformno poveñanje optereñenja i precizniju procenu aerobnog kapaciteta
(Slika 3.8).

Slika 3.8 Primer procene VO2max preko submaksimalnog pulsa

47
Åesto se za procenu maksimalne potroãnje kiseonika koriste jednostavni terenski
testovi koji koriste prirodne aktivnosti (npr. hodanje, tråanje, penjanje uz stepenice)
koje omoguñavaju testiranje velikog broja osoba za kratko vreme (npr. Conconi-jev
test, shuttle-run test, Cooper-ov test tråanja na 12 minuta ili 1.5 milju, AAPHERD
test) gde se procena VO2max zasniva na linearnoj zavisnosti brzine tråanje i maksi-
malne potroãnje kiseonika.

Potroãnja kiseonika sråanog miãiña

Parametri koji odreœuju potroãnju kiseonika sråanog miãiña (miokarda) su sråana
frekvencija, kontraktilnost i tenzija koji nastaje u zidu sråane komore. Tenzija zida
komore predstavlja kombinaciju odnosa izmeœu sistolnog krvnog pritiska i zapre-
mine komore i obrnuto je srazmerna debljini zida miokarda. Tokom veæbanja, po-
veñanje sråane frekvencije glavni je faktor koji doprinosi poveñanju zahteva
miokarda za kiseonikom. Sa druge strane, dopremanje kiseonika je olakãano za-
hvaljujuñi poveñanom koronarnom protoku koji je omoguñen smanjenjem vasku-
larnog otpora, prañenog blagim porastom miokardnog gradijenta kiseonika.
Pokazano je postojanje jasne zavisnosti izmeœu merene potroãnje kiseonika mi-
okarda (koja se izraæava kao ml kiseonika na 100 grama leve komore na min),
sråane frekvencije i proizvoda brzine i pritiska. Sråana frekvencija je ograniåen pa-
rametar u merenju miokradne potroãnje kiseonika, posebno kada je sistolni arte-
rijski pritisak znaåajno poveñan. Ovo se javlja tokom veæbi gornjih ekstremiteta
koje su po obliku izometrijske. Slabija ishranjenost srca (ishemija) izazvana veæba-
njem koju prate znaci na EKG (znaåajna depresija ST segmenta 1 mm) uglavnom
se javlja kod osoba sa koronarnom bolesti. Ova åinjenica sugeriãe na postojanje is-
hemiånog praga pri kojem miokardna potroãnja ksieonika prevazilazi miokardno
snabdevanje kiseonikom.

VENTILATORNI PRAG

Poåetak nagomilavanja kiselih proizvoda metabolizma (metaboliåka acidoza) tokom

fiziåke aktivnosti tradicionalno se meri serijskim analiziranjem uzoraka krvi i mere-
njem koncentracije mleåne kiseline. Meœutim, poåetak metaboliåke acidoze moguñe
je utvrditi i bez upotrebe invazivnih metoda, pre svega analizom izdahnutih gasova
tokom testiranja, posebno stepena pluñne ventilacije (VE) i produkcije ugljen dioksida
(VCO2). Teoretski, anerobni prag razmene gasova oznaåava maksimalno radno opte-
reñenje ili potroãnju kiseonika pri kojoj energetski zahtevi prevazilaze sposobnost or-
ganskih sistema (pre svih kardiorespiratornog) da nastave obezbeœivanje energije
aerobnim metabolizmom. Mehanizmu pojave anaerobnog praga u izvesnoj meri do-
prinosi i stepen neutralisanja (puferisanja) mleåne kiseline od strane natrijum-bikar-
bonata u krvi, pa otpuãteni ugljen dioksid produkovan od strane aktivnih miãiña,
predstavlja dodatni stimulus za ventilaciju. Ove biohemijske promene prikazane su
reakcijom:

48
Shodno tome, vrednosti ventilacije i produkcije ugljen dioksida rastu u skladu sa po-
veñanjem serumskih laktata ali bez linearne zavisnosti od intenziteta veæbanja. Ovaj
metod pokazuje visok stepen korelacije sa metodom merenja koncentracije laktata u
krvi. Porast ventilatornog ekvivalenta za kiseonik (VE/VO2) tokom veæbanja bez od-
govarajuñe promene u ventilatornom ekvivalentu za ugljen dioksid (VE/VCO2) takoœe
se smatra senzitivnim i pouzdanim metodom za odreœivanja anaerobnog praga.
Meœutim i dalje postoje brojna neslaganja koja okruæuju mehanizme definisanja ana-
erobnog praga. Poveñana produkcija laktata se moæe pojaviti i kao posledica mehani-
zama koji nisu povezani sa neadekvatnim snabdevanjem kiseonikom. Nedovoljan
puferski kapacitet pri fiksnom metaboliåkom intenzitetu, kada su produkcija laktata
i potroãnja kiseonika u linearnom porastu, takoœe igra odreœenu ulogu.

Anaerobni prag dobijen gasnim analizama se åesto izraæava kao procenat od VO2max.
Visoko utrenirani sportista sa VO2max od 4.25 L/min, åija se taåka ventilatornog pra-
ga javlja na 3.20 L/min ima anaerobni prag koji odgovara 75% VO2max. Ovaj sportis-
ta ima sposobnost da odræi aktivnost na vrednostima ispod 75% VO2 max koristeñi
osobine aerobnih sistema za dobijanje energije. Ovakva aktivnost se odvija bez
znaåajne akumulacije laktata i miãiñnog zamora. Mada se anaerobni prag tipiåno jav-
lja u rasponu od 55±8% VO2max kod zdravih neaktivnih osoba, ona ima znaåajno
veñe vrednosti kod vrhunskih sportista (70-90% VO2max) (Slika 3.9).

Slika 3.9 Taåka dostizanja anaerobnog (laktatnog) praga

Maksimalna potroãnja kiseonika je prepoznata kao vaæan prediktor sportskog posti-

gnuña u sportovima izdræljivosti (npr. tråanje na duge staze, maraton, biciklizam, pli-
vanje). Meœutim, pokazano je da je sposobnost odræavanja visokih vrednosti
potroãnje kiseonika tokom produæenog intenzivnog veæbanja, bez nagomilavanja
mleåne kiseline (VO2 na anaerobnom pragu) joã vaænija determinanta kardiorespira-
torne kondicije. Shodno tome, anaerobni prag ima kljuåni znaåaj u odreœivanju opti-
malnog optereñenja, posebno kod aktivnosti izdræljivosti.

49
 DINAMIÅKE (IZOTONIÅNE) I STATIÅKE (IZOMETRIJSKE)
AKTIVNOSTI

Dinamiåke ili izotoniåne aktivnosti su one aktivnosti u kojima se veæbanje karakte-

riãe ritmiånim, repetitivnim pokretima velikih miãiñnih grupa kakve su na primer
tråanje, plivanje ili sportske igre. Posledica dinamiåkih aktivnosti je poveñanje po-
troãnje kiseonika i porast sråane frekvencije i udarnog volumena, koji se odvijaju pa-
ralelno sa poveñanjem intenziteta aktivnosti. Prisutan je i progresivan porast
sistolnog krvnog pritiska sa odræavanjem (ili blagim padom) dijastolnog pritiska tj.
porastom pulsnog pritiska. Kod ovakvih aktivnosti, krv se preusmerava iz unu-
traãnjih organa prema aktivnoj muskulaturi, gde poveñano oslobaœanje kiseonika po-
veñava sistemski arterio-venski gradijent kiseonika. Dakle, dinamiåke aktivnosti
dovode do poveñanog optereñenja sråanog miãiña delovanjem poveñane zapremine
krvi, ãto predstavlja osnovu trenaænih adaptacionih promena. Sa druge strane, izo-
metrijska optereñenja ukljujuåuju miãiñnu kontrakciju protiv fiksnog optereñenja bez
promene duæine ukljuåene miãiñne grupe ili pokreta u zglobu. Kardiovaskularni od-
govor na izometrijske aktivnosti je posredovan tzv. neurogenim mehanizmima. Pre
svega, statiåke aktivnosti koje ukljuåuju manje od 20% maksimalne voljne kontrakci-
je (MVC) odreœene miãiñne grupe, dovode do blagog porasta sistolnog i dijastolnog
krvnog pritiska i sråane frekvencije. Tokom aktivnosti intenziteta veñeg od 20%
MVC, sråana frekvencija raste u odnosu na stepen tenzije i uoåava se iznenadan po-
rast sistolnog krvnog pritiska. Udarni volumen ostaje nepromenjen osim pri velikom
stepenu tenzije (50% MVC), kada dolazi do sniæavanja vrednosti. Rezultat statiåkih
aktivnosti je umereno poveñanje minutnog volumena koje ne odgovara stepenu po-
veñanog metabolizma. Bez obzira na poveñanje minutnog volumena, protok krvi kroz
neaktivnu muskulaturu ne raste usled refleksne kontrakcije krvnih sudova. Takva
kombinacija vazokonstrikcije i poveñanog minutnog volumena izaziva neravnome-
ran porast sistolnog, dijastolnog i srednjeg arterijskog krvnog pritiska. Shodno tome,
prisutan je znaåajan obim optereñenja na sråani miãiñ izazvan poveñanjem pritiska,
nastao u cilju poveñanja perfuzije aktivne muskulature (Tabela 3.3).

50
Tabela 3.3 Uticaj dinamiåkog i statiåkog veæbanja na parametre kardiovaskularnog
sistema

Dinamiåka aktivnost Statiåka aktivnost

Minutni volumen ++++ +
Sråana frekvencija ++ +
Udarni volumen ++ 0
Periferni otpor - +++
Sistolni arterijski pritisak +++ ++++
Dijastolni arterijski pritisak 0- ++++
Srednji arterijski pritisak 0+ ++++
Optereñenje leve komore volumen pritisak

0 nema uticaja; - pad parametra; + rast parametra

Stepen optereñenja pritiskom, nastao kao posledica izometrijske aktivnosti, zavisi od

stepena tenzije kontrahovanih miãiña u odnosu na maksimalnu moguñu tenziju u
izabranoj miãiñnoj grupi (% MVC) kao i od ukljuåene ukupne miãiñne mase. Nekada i
relativno umerena izometrijska aktivnost muskulature gornjih ekstremiteta moæe
pobuditi intenzivan skok pritiska. U takvom sluåaju, poveñani miokardni zahtevi bi-
vaju kamuflirani relativno niskim aerobnim zahtevima pa su uobiåajeni znaci upozo-
renja usled preoptereñenja (tahikardija, znojenje, oteæano disanje) odsutni. Kod
osoba koje imaju slabije ishranjenu (ishemiånu) levu komoru, znaåajan porast pritis-
ka moæe dovesti do opasnih komorskih aritmija i iznenadne sråane smrti.

AKTIVNOSTI GORNJIH I DONJIH EKSTREMITETA

Pri fiksnom submaksimalnom optereñenju gotovo svi kardiorespiratorni parametri

(sråana frekvencija, sistolni i dijastolni pritisak, minutna ventilacija, potroãnja kise-
onika i koncentracija laktata) imaju poveñane vrednosti, dok su udarni volumen i
anaerobni prag (izraæen kao % od VO2max) niæih vrednosti, tokom veæbanja sa an-
gaæovanim gornjim ekstremitetima u odnosu sa aktivnosti nogu (Slika 3.10). Kako je
minutni volumen gotovo isti za ruke i noge pri fiksnoj potroãnji kiseonika, poveñani
pritisak tokom veæbanja rukama posledica je poveñanog perifernog vaskularnog ot-
pora. Sa druge strane, tokom maksimanog napora, fizioloãki odgovori su uglavnom
veñi pri veæbanju nogama osim kod osoba koji imaju ograniåenu sposobnost da izve-
du aktivnost donjih ekstremiteta usled neuroloãkih, vaskularnih ili ortopedskih
ograniåenja. Razlika u kardiorespiratornim i hemodinamskim odgovorima dve vrste
veæbanje (ruke vs. noge) pri istom nivou optereñenja posledica je nekoliko faktora.
Mehaniåka efikasnost (odnos izmeœu izvrãenog rada i kalorijske potroãnje) je niæa to-
kom veæbanja rukama. To je posledica ukljuåivanja manjih miãiñnih grupa i statiåkog

51
napora potrebnog za rad rukama, koji dovodi do poveñane potroãnje kiseonika ali ne
utiåe na izvrãeni rad.

Slika 3.10 Razlike u frekvenciji srca (HR) i art. pritisku (TA) tokom aktivnosti ruku
i nogu

Veñi stepen porasta pritiska i procenjene miokardne potroãnje kiseonika pri fiksnom
optereñenju za rad rukama, rezultat je poveñanog tonusa simpatiåkog nervnog siste-
ma tokom ove vrste aktivnosti. Ovaj fenomen je posredovan smanjenjem udarnog
volumena sa poslediånim kompenzatornim poveñanjem sråane frekvencije (tahikar-
dijom), izometrijskom kontrakcijom, suæenjem krvnih sudova u neaktivnoj muskula-
turi ili svim faktorima zajedno. Maksimalna potroãnja kiseonika tokom veæbanja
rukama kod muãkaraca i æena varira izmeœu 64 i 68% vrednosti dobijenih pri veæba-
nju nogama. Osim toga, maksimalni minutni volumen je niæih vrednosti tokom
veæbanja rukama, dok su maksimalna sråana frekvencija, sistolni krvni pritisak
sliånih vrednosti ili neãto niæi tokom veæbanja rukama, ãto je od kljuånog znaåaja za
preporuke trenaænih reæima kod veæbi kod kojih su ukljuåeni samo gornji ekstremite-
ti. Shodno tome, doziranje veæbi za gornje ekstremitete koji koristi HRmax ekviva-
lentan vrednostima dobijenih sa testa tråanjem moæe dovesti do precenjivanja
trenaænih pulseva. Kao opãti savet, preporuåena sråana frekvencija za trening nogu
treba da bude smanjena za oko 10 otkucaja pri treningu koji ukljuåuje samo gornje
ekstremitete.

52
 IV RESPIRATORNI SISTEM I VEÆBANJE

Tokom fiziåke aktivnosti potrebe za energijom rastu zavisno od vrste, intenziteta i

trajanja veæbanja. U veñini aktivnosti, sposobnost organizma da odgovori na po-
veñane potrebe za energijom, zavisi od dostupnosti kiseonika. Obezbeœivanje potre-
bne koliåine kiseonika za aerobnu produkciju energije obavlja respiratorni sistem.
Ventilacija pluña se poveñava omoguñavajuñi poveñan dotok kiseonika i bolju ventila-
ciju alveola, poveñava se oslobaœanje kiseonika u krvi i perifernim tkivima. Sve ove
promene ne samo da obezbeœuju adekvatnu oksigenaciju miãiñnog tkiva veñ igraju
glavnu ulogu i u odræavanju acido-bazne ravnoteæe i termoregulacije. U veñini aktiv-
nosti, nivo respiratorne aktivnosti odgovara stepenu izvrãenog fiziåkog rada. Zbog
precizne kontrole i velikog rezervnog potencijala, respiracija kod normalne, seden-
tarne zdrave osobe ili kod umereno utreniranog pojedinca ne predstavlja ograniåava-
juñi faktor aktivnosti, åak i kada osoba ostane bez daha tokom treninga. Kod
vrhunskih sportista u pojedinim situacijama (intenzivna aerobna optereñenja) kapa-
citeti kardiovaskularnog i metaboliåkog sistema prevazilaze kapacitete respiracije
koja moæe ograniåiti parametre sportskog postignuña.

PROMENE RESPIRATORNIH PARAMETARA TOKOM VEÆBANJA

Najuoåljiviji odgovor respiratornog sistema na poveñane metaboliåke zahteve je po-

veñanje pluñne ventilacije (VE izraæena u L/min) (Slika 4.1). Neposredno nakon poået-
ka veæbanja uoåava se nagli skok minutne ventilacije, koji se odræava 10 do 20
sekundi. Nakon inicijalnog skoka uoåava se dalji postepeni porast do uspostavljanja
stabilnog stanja koji se uglavnom zavrãava nakon 2 do 3 minuta kod aktivnosti ume-
renog intenziteta. Dostignuti nivo stabilnog stanja zavisi od nekoliko faktora kao ãto
su nivo optereñenja, pripremljenost osobe ili uslovi ambijenta.

Slika 4.1 Promene respiratornih parametara tokom veæbanja

53
 VE – minutna ventilacije, PCO2/O2 – parcijalni pritisak CO2/O2

Poåetni porast ventilacije posledica je poveñanja disajnog volumena (zapremina va-

zduha koja se unese pri jednom udisaju). Teoretski potencijalan raspon za porast di-
sajnog volumena je vitalni kapacitet (zapremina vazduha koja se moæe udahnuti
nakon maksimalnog izdaha). U realnosti, disajni volumen raste do 50-65% vitalnog
kapaciteta pre dostizanja platoa, posebno obuhvatajuñi udisajnu komponentu kapa-
citeta. Pri laganom i umerenom veæbanju doprinos poveñanja ventilacije poveñanjem
frekvencije diasanja je minimalan, mada se poveñava sa produæenjem i intenzivira-
njem aktivnosti. Otpor u disajnim putevima se smanjuje kao posledica ãirenja disaj-
nih puteva (bronhodilatacije) veñ pri poåetku aktivnosti. Kao posledica toga, odnos
izmeœu pluñnog prostora koji se ne ventilira (mrtvog prostora) i disajnog volumena
opada. Najveñe promene se uoåavaju pri umerenom nivou optereñenja. Rezultat pro-
mene je poveñana ventilacija alveola (VA) sa nivoa u mirovanju od 70% pluñne ventila-
cije do preko 80% tokom aktivnosti. Poveñanje VA omoguñava odræavanje parcijalnog
pritiska kiseonika (PO2) na alvelolarnom nivou (PAO2) koji predstavlja pokretaåku si-
lu transfera kiseonika kroz alveolarno-kapilarnu mreæu. Razmena gasova i perfuzija
krvi u pluñima tokom nisko-intenzivne i umerene aktivnosti je dovoljna da odræi za-
siñenost (saturaciju) krvi kiseonikom (SaO2%). Na ñelijskom nivou uoåava se nekoli-
ko faktora koji omoguñavaju porast oslobaœanja (ekstrakcije) kiseonika tokom fiziåke
aktivnosti.

54
 Faktori poveñane ekstrakcije kiseonika tokom veæbanja
Poveñanje gradijenta pacijalnog pritiska kiseonika
Pod uslovima mirovanja dovoljna koliåina kiseonika ostaje u muskulaturi odræava-
juñi parcijalni pritisak kiseonika (PO2) od 40 mm Hg. Kada veæbanje dovede do po-
veñanih metaboliåkih zahteva, kiseonik prisutan u miãiñu se odmah koristi, ãto za
posledicu ima pad parcijalnog pritiska kiseonika u miãiñnom tkivu. Tako, gradijent
pritiska se proãiruje od 55 mm Hg (kapilarni 95 mm Hg, tkivni 40 mm Hg) na 65
mm Hg (kapilarni 95 mm Hg, tkivni 30 mm Hg) tokom submaksimalnog veæbanja.
Ravnoteæa izmeœu miãiñnog tkiva i krvi se postiæe na venskom kraju kapilara pa
venska krv koja se vraña iz miãiña takoœe ima niæi PO2. Posledica veñeg tkivnog gra-
dijenta kiseonika je veña disocijacija i ekstrakcija kiseonika koja se poveñava sa 23%
u mirovanju na 38% tokom veæbanja.
Poveñanje parcijalnog pritiska ugljen dioksida
Kada se kiseonik koristi u aerobnoj produkciji energije, nusprodukt aerobnog me-
tabolizma je ugljen dioksid (CO2). Poveñanje koncentracije CO2 podrazumeva i po-
rast parcijalnog pritiska (PCO2). Porast parcijalnog priitiska pomera krivu
disocijacije kiseonika u desno izazivajuñi veñe oslobaœanje i ekstrakciju kiseonika
od strane miãiñnog tkiva. Stepen disocijacije zavisi od intenziteta veæbanja i brzine
produkcije ugljen dioksida. Ãto je aktivnost veñeg intenziteta i produkcija ugljen
dioksida veña to je i ekstrakcija kiseonika veñeg stepena.
Smanjenje pH (porast koncentracije jona vodonika)
Joni vodonika nastaju kao posledica dva hemijska procesa tokom fiziåke aktivnos-
ti. Ugljen dioksid se kombinuje sa vodom gradeñi ugljenu kiselinu (H2CO3) koja se
razgraœuje na jone vodonika i bikarbonat. Drugo, mleåna kiselina se razgraœuje na
laktate i vodoniåne jone. Prisustvo poveñane koncentracije jona vodonika smanju-
je pH i pomera acido-baznu ravnoteæu prema kiseloj sredini. Kiseli pH pomera kri-
vu disocijacije kiseonika u desno (sliåno PCO2) åime se poveñava stepen ekstrakcije
kiseonika. Stepen ekstrakcije zavisi od brzine produkcije jodoniånih jona i deãava
se tokom prolaska eritrocita kroz kapilare miãiñnog tkiva. Kombinovan efekat CO2
i pH na afinitet hemoglobina za kiseonik i stepen disocijacije poznat je kao Bohr-ov
efekat.
Porast telesne temerature
Joã jedan nusprodukt energetske produkcije u aktivnoj muskulaturi je topota. Ko-
liåina osloboœenje energije koja se koristi za miãiñnu kontrakciju je svega oko 40% -
ostatak energije oslobaœa se kao metaboliåka toplota. Toplota se prenosi od
miãiñnog tkiva prema kapilarima. Rezultat trasnfera toplotne energije je porast
temperature krvi koji dovodi do pomeranja krive disocijacije u desno izazivajuñi
veñi stepen oslobaœanja kiseonika.

Kao ãto smo videli, porast stepena upotrebe kiseonika u produkciji energije tokom
aktivnosti i nusprodukti sagorevanja goriva zajedno funkcioniãu u poveñanju dostu-
pnosti kiseonika. Viãak ugljen dioksida koji nastaje tokom veæbanja izbacuje se disa-
njem iz pluña, ãto moæe dovesti i do sniæenja parcijalnog pritiska.

55
 Tabela 4.1 Respiratorni odgovori na fiziåku aktivnost

Vrsta aktivnosti
Submaksimalna Submaksimalna Maksimalna
Statiåka
Kratkotrajna Dugotrajna Progresivna
VE b b b b
VD d d d d
VT b b bP b
f P P b P
VD/VT d d d do 60% max e d
VA b b b b
PAO2 e e e do 75% max b e
PaO2 e P e do 75% max b e
(A-a)PO2
deb deb e do 75% max b deb
diff
SaO2% P e e P
PaCO2 ed ed ed ed
PvCO2 P P b P
SvO2% d d d d
a-vO2 diff b b b e

gde je VE – minutna ventilacija, VD – zapremina mrtvog prostora,

VT – disajni volumen, f – frekvencija disanja, Va – alveolarna ventilacija,
PAO2 – alveolarni parcijalni pritisak kiseonika, PaO2 – parcijalni pritisak kiseonika u
arterijskoj krvi, (A-a)PO2 diff – gradijent parcijalnog pritiska kiseonika izmeœu
alveola i aarterija, SaO2% - procenat saturacije arterijske krvi kiseonikom,
PACO2 – parcijalni pritisak ugljen dioksida u alveolama, a-vO2 diff – gradijent
kiseonika izmeœu arterijske i venske krvi, PaCO2 – parcijalni pritisak CO2 u
arterijskoj krvi, PVCO2 – parcijalni pritisak CO2 u venskoj krvi,
SvO2% - procenat saturacije venske krvi kiesonikom,
PvO2 – parcijalni pritisak kiseonika venske krvi, - brz porast varijable,
- postepen porast varijable, - sniæenje varijable, - bez promene varijable.

RESPIRATORNI SISTEM I HRONIÅNI TRENAÆNI STIMULUS

Iako su promene koje respiratorni sistem trpi tokom pojedinaåne aktivnosti veoma
kompleksne, malo je podataka o veæbanju i hroniånim adaptacijama respiratornog
sistema. Veñina autora se slaæe da pri upotrebi odreœenih modaliteta aktivnosti

56
(tråanje, biciklizam, rvanje) nema znaåajnih promena totalnog kapaciteta pluña, vi-
talnog kapaciteta, rezidualnog volumena, funkcionalnog rezidualnog kapaciteta kod
muãkaraca i æena svih starosnih grupa, niti ima razlika meœu sportistima i nesportis-
tima. Sa druge strane, kod aktivnosti u vodi (npr. plivanje, vaterpolo, ronjenje) spor-
tisti imaju znaåajno veñe pluñne volumene i kapacitete u poreœenju sa ostalim
sportistima i nesportistima. Pre svega, plivaåki trening dovodi do poveñanja ukupnog
kapaciteta pluña i vitalnog kapaciteta kod dece i kod odrasle populacije. Moguñe je da
je razlog za ovu razliku åinjenica da sportisti u vodi diãu protiv otpora vode u ogra-
niåenom obrascu disanja, sa ponovljenom ekspanzijom pluña do totalnog pluñnog ka-
paciteta. Plivanje takoœe omoguñava zauzimanje horizontalnog poloæaja tela a
ovakav stav je optimalan za perfuziju pluña i difuziju respiratornih gasova.

Promena minutne ventilacije najuoåljivija je posledica dugogodiãnjeg treninga opãte

izdræljivosti (Slika 4.2). U mirovanju se ne uoåavaju razlike u VE mada kod sportista
dolazi do poveñanja disajnog volumena i smanjenja frekvencije disanja. Ovakav obra-
zac se uoåava i tokom submaksimalnog rada i stepen minutne ventilacije je niæih vre-
dnosti nego kod nesportista. U maksimalnom optereñenju VE je veñih vrednosti
nakon treninga nego pre treninga, ãto odslikava veñu radnu sposobnost. Glavna
komponenta promene pri maksimalnom optereñenju je poveñanje frekvencije disa-
nja mada raste i disajni volumen. Konaåno, kapacitet za veñi stepen i trajanje maksi-
malne voljne ventilacije je poboljãan ãto reflektuje veñi stepen snage i izdræljivosti
respiratorne muskulature. Ove adaptacije se uoåavaju nakon 6 do 10 nedelja progra-
miranog redovnog veæbanja i brzo se povlaåe nakon prestanka aktivnosti. Javljaju se
kao posledica svih vrsta aktivnosti u svim starosnim grupama. Osim toga, ventilator-
ni prag se pomera prema veñim optereñenjima kao rezultat treniga i kod dece i kod
odraslih osoba.

Slika 4.2 Promene minutne ventilacije pre i nakon treninga

Kod svih starosnih grupa oba pola, parametri gasne razmene veoma malo variraju
kao posledica trenaænih aktivnosti. Pokazano je da je difuzioni kapacitet veñi kod
vrhunskih plivaåa i trkaåa, mada se konzistentan porast ne javlja kao posledica su-
bmaksimalnih ili maksimalnih treninga. Moguñe je da je veñi difuzioni kapacitet po-
57
sledica genetskih razlika i predispozicija za ove sportove. Arterijske vrednosti pH i
PCO2 ne menjaju se sa treningom mada pH venske krvi sporije raste (krv postaje ma-
nje kisela) dok pCO2 opada tokom submaksimalnog treninga. Gradijent pritiska kise-
onika izmeœu alveola i arterija se smanjuje kao rezultat aerobnih treninga veñe
uåestalosti (4 do 5 treninga nedeljno). Trening takoœe dovodi i do pomeranja krive di-
socijacije kiseonika udesno, olakãavajuñi otpuãtanje kiseonika u miãiñno tkivo.
Uoåljiv je i porast arteriovenske razlike u koncentraciji kiseonika, kao rezultat aero-
bnih treninga i u miru i tokom optereñenja. Ostali parametri ne trpe uticaj trenaænog
stimulusa. Razlog malih promena respiratornog sistema na uticaj trenaænog stimu-
lusa je posledica velikog rezervnog kapaciteta koji ovaj sistem poseduje a koji je viãe
nego dovoljan da podmiri potrebe intenzivnih produæenih napora. Shodno tome, to-
kom treninga razliåite komponenete respiratornog sistema nisu stimulisane u do-
voljnoj meri, da bi doãlo do pozitivnih adaptacionih odgovora.

58
 V MIÃIÑNA VLAKNA – STRUKTURA,
KONTRAKCIJA, TIPIZACIJA

Miãiñne kontrakcije su osnova pokreta åoveka. U cilju razumevanja nastajanja pokre-

ta, neophodno je razumeti veze koje postoje izmeœu razliåitih struktura ljudskog or-
ganizma. Miãiñne ñelije treba da budu sposobne da produkuju i koriste adenozin
trifosfat (ATP) kako bi obezbedili enegiju za kontrakciju i generisanje sile. Ovaj pro-
ces zahteva operativno funkcionisanje mnogih sistema kao ãto su digestivni, respira-
torni, endokrini i kardiovaskularni sistem, koji treba da obezbede ñeliji kiseonik i
hranljive materije u cilju proizvodnje energije. Miãiñno tkivo sposobno je da proizvo-
di silu zbog posebne interakcije kontraktilnih elemenata (miofilamenata) koji su pri-
marno izgraœeni od proteina. Funkcija miãiñnog tkiva direkno zavisi od vrste tkiva
(skeletna, glatka, sråana muskulatura) ukljuåenog u aktivnost. Sila koja nastaje moæe
se koristiti za lokomociju (skeletni miãiñi), pokrete sadræaja cevastih organa kao ãto
su digestivni ili vaskularni sistem (glatka muskulatura) i aktivnost srca kao pumpe
(sråani miãiñ – miokard). Kako skeletna muskulatura poseduje razliåite karakteristi-
ke, åesta je upotreba brojnih sinonima kakav je na primer voljna muskulatura (obzi-
rom da je pod kontrolom voljnih centara) ili popreåno-prugasta (poseduje ponavljajuñi
obrazac svetlih i tamnih polja pri posmatranju mikroskopske strukture). Konaåno, u
cilju diferencijacije skeletnih miãiñnih vlakana od intrafuzalnih senzornih organa
(propriocepotora) nekada se skeletna miãiñna vlakna nazivaju i ekstrafuzalna vlakna.
Skeletna muskulatura ima zaãtitinu ulogu spreåavajuñi delovanje agenasa iz spo-
ljaãnje sredine na unutraãnje organe i mesto je sinteze proetina u organizmu. Iako je
izvoœenje pokreta (lokomocija) primarna funkcija miãiñnog tkiva, lokomotorni sis-
tem odræava posturu (stojeñi stav), pomaæe u vrañanju venske krvi u srce i igra vaænu
ulogu u termogenezi (produkciji topote). Toplota je nusprodukt metaboliåkih proce-
sa u ñeliji – kako miãiñ utilizira veliku koliåinu energije u cilju proizvodnje sile, velika
koliåina topote nastaje tokom miãiñne kontrakcije. Konaåno, miãiñi predstavljaju ak-
tivna metaboliåka tkiva sposobna da biohemijsku enegiju iz unete hrane transfor-
miãu u mehaniåku energiju kontrakcije.

Miãiñno tkivo poseduje jedinstvene osobine neophodne za izvoœenje primarne fun-

kcije - konvertovanja nervnog elektriånog signala u mehaniåki dogaœaj, kontrakciju
miãiñnih vlakana. Karakteristike muskulature koje omoguñavaju ovu kljuånu osobi-
nu su iritabilnost, kontraktilnost, ekstenzibilnost i elastiånost. Iritabilnost (po-
draæljivost) se odnosi na sposobnost miãiña da primi i odgovori na stimulus. Stimulus
je uglavnom u formi hemijske poruke (neurotransmitera) dok je odgovor uglavnom u
oblku generisanja elektriånog signala (akcionog potencijala) koji se prosture duæ ñelij-
ske membrane miãiñne ñelije. Kontraktilnost se odnosi na svojstvo miãiña da na delo-
vanje stimulusa (draæi) odgovara skrañivanjem sopstvene duæine. Ovo skrañivanje
proizvodi silu i miãiñno tkivo je jedino tkivo u organizmu koje poseduje ovu osobinu.

59
Ekstenzibilnost (produæivost) se odnosi na osobinu da miãiñ moæe biti istegnut ili pro-
duæen. Istezanje miãiña se dogaœa uz obavezno delovanje spoljaãnje sile. Konaåno,
elastiånost se odnosi na sposobnost miãiña da povrati poåetnu duæinu nakon isteza-
nja. Ove karakteristike miãiña deluju zajedno omoguñavajuñi pokret åoveka.

MAKROSKOPSKA STRUKTURA MIÃIÑA

U telu åoveka nalazi se oko 400 skeletnih miãiña koji åine 40 do 45% telesne teæine
odraslog muãkarca, odnosno 30 do 35% telesne teæine odrasle æene koji nisu fiziåki
aktivni. Kod sportista, pomenute vrednosti mogu biti veñe i za 10 do 15%. Svi miãiñi
organizma deluju zajedno u zadivljujuñoj harmoniji koja dovodi do finih, integrisanih
pokreta i razliåitih aktivnosti od kojih mnoge zahtevaju minimalno anagaæovanje vo-
lje i razmiãljanja. Miãiñna aktivnost predstavlja bazu za sportsko ili rekreativno fi-
ziåko veæbanje a estetska definicija miãiña postala je osnovni cilj u pojedinim
sportovima (npr. bodi-bilding, atletska gimnastika). Da bi se ostvarile sloæene fun-
kcije lokomotornog sistema, skeletna muskulatura je organizivana na sistematiåan
naåin (Slika 5.1). Pojedini segmenti ogranizacije dostupni su oku posmatraåa,
meœutim veñina strukturnih elemenata postaje vidljiva tek upotrebom svetlosnog ili
elektronskog mikroskopa.

Slika 5.1 Makroskopska struktura miãiña

60
Skeletni miãiñi priãvrãñeni su za skelet putem tetiva, vezivnih struktura koje omo-
guñavaju transfer sile kontrakcije sa miãiña na koãtani skelet. Svaki miãiñ omotan je
tankim vezivnim omotaåem - fascijom. Neposredno ispod fascije nalazi se fini omo-
taå koji naleæe direktno na miãiñ – epimysium. Unutraãnjost miãiña podeljena je na
snopove miãiñnih vlakana (fascikule) koji su takoœe obavijeni vezivnim tkivom. Lis-
tovi vezivnog tkiva koji odvajaju fascikuluse nazivaju se perimysium. Konaåno, svaki
fascikulus sastoji se od mnogo pojedinaånih miãiñnih vlakana (ñelija) od kojih je svaka
obavijena sopstvenim vezivnim omotaåem – endomysiumom. Tri sloja vezivnog tkiva
obezbeœuju unutraãnju strukturu miãiña, dræeñi sve strukture u jednoj funkcionalnoj
celini. Sva tri sloja se na krajevima miãiña meœusobno povezuju, formirajuñi tetive ko-
je se zavrãavaju na skeletu. Kada se miãiñ kontrahuje, on povlaåi vezivno tkivo u koje
je “zarobljen” izazivajuñi pokret tetive koji dovodi do pokreta kosti za koju je miãiñ
pripojen. Shodno razliåitom aranæmanu fascikulusa, uoåavamo razliåite oblike koje
poprima åitav miãiñ (Slika 5.2). Opisuju se longitudinalni, fuziformni, radijatni, uni-
penatni, bipenatni, multipenatni i cirkularni miãiñi. Oblik miãiña odreœuje obim po-
kreta i utiåe na produkciju sile. Ãto su miãiñi duæi i paralelne strukture, kao kod
longitudinalnih miãiña, veñi je stepen skrañivanja a manje generisanje sile. Bipenatni i
multipenatni miãiñi se vrlo malo skrañuju, meœutim proizvode veñu silu.

Slika 5.2 Tipovi miãiña prema pravcu pruæanja fascikulusa

MIKROSKROPSKA STRUKTURA MIÃIÑNOG VLAKNA

Pojedinaåno miãiñno vlakno koje ulazi u sastav fascikulusa dalje je segmentirano na

manje jedinice poznate kao miofibili koji se sastoje od miofilamenata (Slika 5.3).
Miãiñno vlakno predstavlja jednu miãiñnu ñeliju, funkcionalnu jedinicu miãiñnog tki-
va. Miãiñna vlakna su duge, cilindriåne ñelije preånika od 10 do 60 m, duge od 1 do
400 mm. Miãiñno vlakno sadræi mnogo jedara (nukleusa) koji su lokalizovani ispod
ñelijske membrane. Membrana miãiñne ñelije zove se sarkolema i osobine sarkoleme
odgovorne su za nadraæljivost miãiña. Citoplazma miãiñne ñelije (sarkoplazma) sliåna
je citoplazmi ostalih ñelija, meœutim poseduje odreœene specifiåne osobine kao ãto su
poveñana koliåina glikogena (koji sluæi kao depo energije) i mioglobina (protein za ve-
zivanje i transfer kiseonika).
61
 Slika 5.3 Unutraãnjost strukture miãiñne ñelije

Miãiñno vlakno sadræi ñelijske organele koje se nalaze i u drugim ñelijama (ukljuåujuñi
veliki broj mitohondrija) zajedno sa specifiånim organelama, kakve su transverzalni
(T) tubuli, sarkoplazmatski retikulum i miofibrili. Miofibrili su izgraœeni od protein-
skih mioflamenata i odgovorni su za kontraktilne osobine miãiña. Sarkoplazmatski
retikulum (SPR) je specijalizovana organela koja sluæi kao rezervoar jona kalcijuma.
Graœen je kao mreæa cevåica i vreñica (cisterni) koje se nalaze obmotane oko miofibri-
la. Glavna uloga SPR je sposobnost da deponuje, otpuãta i ponovo preuzima jone kal-
cijuma omoguñavajuñi na taj naåin miãiñnu kontrakciju. Transverzalni popreåni T
tubuli su organele koje prenose elektriåni signal iz sarkoleme u unutraãnjost ñelije.
Oni se nastavljuju na sarkolemu i uvlaåe se u unutraãnjost miãiñnog vlakna i mada su
u tesnom kontaktu sa SPR reå je o dve odvojene anatomske strukture. Prenos impul-
sa kroz T tubule dovodi do osobaœanja kalcijuma iz kesica SPR u trenutku kada elek-
triåni signal dospe u unutraãnjost ñelije.

Svako miãiñno vlakno sadræi stotine ili hiljade malih cilindriånih jedinica miofibrila.
Miofibrili su kontraktilne strukture sastavljene od miofilamenata koji leæe paralelno
sa horizontalnom osom miãiñne ñelije i pruæaju se åitavom duæinom (Slika 5.4). Mi-
ofibrili åine oko 80% zapremine åitave miãiñne ñelije. Svaki miofibril sastoji se iz mi-
ofilamenata koji su organizovani tako da se ponavljaju tokom åitave duæine
miofibrila, dajuñi im popreåno isprugan izgled. Svaka jedinica miofilamenata koja se
ponavlja ima funkcionalni znaåaj i zove se sarkomera. U okviru sarkomere razlikuje-
mo tanke i debele filamente proteina. Debeli filamenti sastoje se od kontraktilnog
proteina miozina a tanki od aktina. Tanki filamenti u strukturi poseduju i regulator-
ne proteine, troponin i tropomiozin. Pri posmatranju miofilamenata elektronskim
mikroskopom, uoåavaju se naizmeniåne svetle i tamne pruge. Svetle pruge se zovu I
trake i sadræe samo tanke filamente a tamne su poznate kao trake A i sadræe i tanke i
debele miofilamente. Miofilamenti zauzimaju trodimenzionalni prostor u sarkopla-
62
zmi – svaki debeli filament okruæen je sa 6 tankih a svaki tanak filament sa 3 debela
miofilamenta. Pored pomenutih kontraktilnih i regulatornih proteina, sarkomeru
grade i strukturni proteini (npr. dezmin, titin, nebulin) koji åine citoskelet miãiñne
ñelije koji dræi na okupu aktinske i miozinske filamente.

Slika 5.4 Ultrastruktura miãiñnog vlakna

MEHANIZAM MIÃIÑNE KONTRAKCIJE

Skeletna muskulatura kontrolisana je od strane centralnog nervnog sistema (CNS)

kako na nivou viãih centara i pojedinih segmenata kiåmene moædine tako i od strane
proprioceptivnih struktura (npr. miãiñno vreteno, Golgi-jev tetivni organ) povezanih
sa kompleksom miãiña i tetiva. Integracija CNS i lokomotornog sistema je komplek-
sna ali efikasna. U cilju dobijanja miãiñne kontrakcije neophodno je da se generiãe ak-
cioni potencijal od strane neurona koji inerviãe miãiñno vlakno (motoneuron) a da se
zatim ova elektriåna poruka transportuje od neurona do miãiña kroz neuromiãiñnu
spojnicu stvaranjem hemijskog signala. Posledica je stvaranje akcionog elektriånog
potencijala u miãiñnoj ñeliji koji se sprovodi sarkolemom i T tubulima u unutraãnjost
ñelije stimuliãuñi pokret miofilamenata. Proces povezivanja elektriånog siganala sa
pokretom filamenata poznat je kao mehanizam ekscitacija-kontrakcija. Kada je mus-
kulatura stimulisana na kontrakciju, miãiñ se skrañuje ili produæava kao posledica kli-
zanja miozinskih i aktinskih miofilamenata bez promene njihove individualne
duæine. Kontakt izmeœu miofilamenata poznat je kao cross-bridging i on kontroliãe
skrañenje ili produæenje miãiña pri kontraktilnim pokretima (Slika 5.5).

63
 Sukcesivne faze miãiñne kontrakcije
Stanje mirovanja
Joni kalcijuma su vezani u sarkoplazmatskom retikulumu (SPR)
Tropomiozin-troponin kompleks blokira mesta vezivanja za miozin
ATP je vezan za glavice miozina
Miãiñna kontrakcija
Nervni impuls iznad mirovnog potencijala ãiri se kroz sarkolemu i transverzne tubule
Oslobaœaju se joni kalcijuma iz SPR
Kalcijum se vezuje za troponin - uspostavljaju se mostovi izmeœu aktina i miozina
Aktivira se miozin ATPaza - ATP se razgraœuje
Transfer energije izaziva pokret mostova aktin-miozin, dolazi do stvaranja napetosti
Mostovi se odvajaju nakon vezivanja ATP za miozinski most
Relaksacija
Spajanje i odvajanje mostova se nastavlja dok se koncentracija kalcijuma ne smanji
Kada prestane nervni impuls, kalcijum se preuzima od strane SPR
Aktin i miozin se vrañaju u stanje mirovanja

Slika 5.5 Shematizovan prikaz miãiñne kontrakcije

Ovaj kontinuirani proces pribliæavanja i udaljavanja ukrãtenih mostova dovodi do ge-

nerisanja sile koji dovodi do skrañivanja, istezanja miãiña ili se sila generiãe a prome-
na duæine izostaje. Ova klasifikacija bazira se na tri karakteristike miãiñne
kontrakcije – vremena (trajanje ili brzina kontrakcije), promene duæine i produkcije
sile (Slika 5.6). Izotoniåna kontrakcija se odnosi na onu kontrakciju u kojoj je produkci-
ja sile (tenzije) nepromenjena izazivajuñi odgovarajuñi obim pokreta. Varijacije u ge-
nerisanju sile su prisutne zbog usklaœivanja miãiñne duæine sa uglom pokreta
64
zglobova. Optereñenje je konstantno ali se sila menja kroz obim izvedenog pokreta pa
je pravilan termin dinamiåka kontrakcija, koja poslediåno dovodi do pomeranja skele-
ta. Izotoniåna kontrakcija koja dovodi do skrañivanja duæine miãiña uz generisanju
tenzije zove se koncentriåna kontrakcija, dovodeñi do pozitivnog spoljaãnjeg rada i
primarno je odgovorna za pokrete. Ako se pokret javlja kao posledica dinamiåke
miãiñne kontrakcije koja proizvodi napetost miãiña tokom produæavanja (istezanja)
takva kontrakcija je ekscentriåna kontrakcija. Ona proizvodi negativan rad i primarno
je odgovorna za decelarcione pokrete usporavanja, åesto povezana sa mikrotrauma-
ma muskulature. Izokinetiåka kontrakcija je kontrakcija miãiñnih vlakana u kojoj brzi-
na kontrakcije ostaje konstantna bez obzira na skrañivanje ili produæavanje miãiña.
Kontrakcija miãiñnog vlakna koja ne dovodi do promene duæine miãiña je izometrijska
(statiåka) kontrakcija. Tokom izometrijske kontrakcije mostovi filamenata se uvrñu
oko svoje ose bez promene duæine proizvodeñi napetost koja ne generiãe rad ili po-
kret. Znaåaj ove vrste kontrakcije je fundamentalan tokom fiksacije ili stabilizacije lo-
komocije. Produkcija sile se nastavlja sve dok je miãiñ stimulisan ali sposobnost da
miãiñ funkcioniãe ograniåena je odreœenim unutraãnjim faktorima kao ãto su sma-
njenje produkcije i koncentracije ATP-a, smanjenje vrednosti pH i akumulacija meta-
boliåkih nusprodukata (npr. mleåne kiseline).

Slika 5.6 Vrste miãiñne kontrakcije

Tri termina koji opisuju miãiñnu kontrakciju (bez obzira da li je dinamiåka, statiåka ili
izokinetiåka) su trzaj, sumacija i tetanus (Slika 5.7). Trzaj je pojedinaåna miãiñna
kontrakcija izazvana jednim stimulusom nakon åega se javlja relaksacija. Sumacija se
odnosi na sukcesivne stimuluse koji dolaze do zavrãetka motoneurona brzinom do-
voljno velikom da sumirani izazovu miãiñnu kontrakciju bez potpune relaksacije.
Ovaj termin poznat je i kao tzv. temporalna sumacija. Spacijalna sumacija se pojavljuje
kada razliåiti presinaptiåki terminali na istom motoneuronu bivaju stimulisani u isto
vreme dovodeñi do miãiñne kontrakcije. Konaåno, tetaniåka kontrakcija (tetanus) se
definiãe kao stimulacija miãiñnih vlakana dovoljno visoke frekvencije koja ne dozvo-
ljava povratak na relaksaciju izmeœu sukcesivnih kontrakcija. Jednom uspostavljen,
tetanus traje do prestanka stimulusa ili pojave zamora.

65
 Slika 5.7 Karakter miãiñne kontrakcije

Princip sve ili niãta

Shodno principu sve ili niãta, kada je stimulisan jedan motorni neuron, sva
miãiñna vlakna koja motoneuron inerviãe se kontrahuju do punog obima ili se ne
kontrahuju uopãte. Minimalna koliåina stimulusa neophodna da bi se inicirala
kontrakcija je tzv. stimulus praga. Ako se dostigne njegova vrednost, do kontrakci-
je ñe doñi. Ovaj fenomen povezan je sa elektriånim svojstvima ñelijske membrane i
odnosi se na jednu miãiñnu ñeliju ili motornu jedinicu ali ne na åitav miãiñ. Motor-
na jedinica je osnovna neuromiãiñna jedinica kontrakcije. Sva miãiñna vlakna iner-
visana jednim neuronom åine motornu jedinicu.

TIPIZACIJA MIÃIÑNIH VLAKANA

Ljudski organizam ima sposobnost da izvodi ãirok spektar fiziåkih zadataka kombi-
nujuñi razliåite elemente brzine, izdræljivosti i snage. Nijedno pojedinaåno miãiñno
vlakno ne poseduje karakteristike koje bi optimizovale sportsko postignuñe kroz
spektar razliåitih fiziåkih izazova. Miãiñna vlakna poseduju odreœene karakteristike
tzv. relativne specijalizacije. Pojedini miãiñni fascikulusi ili vlakna bivaju selektivno
regrutovana za izvoœenje kratkih i snaænih, intenzivnih zadataka dok su druga an-
gaæovana u aktivnostima izdræljivosti duæeg trajanja i niæeg intenziteta. Smenjivanje
angaæovanja razliåitih miãiñnih vlakana deãava se naizmeniåno u aktivnom miãiñu
koji odgovara ãarolikom zahtevima, pa isti miãiñ shodno strukturi i lokaciji moæe po-
kazivati najbolje rezultate u aktivnostima izdræljivosti, ali u manjoj meri pokazuje re-
zultate u aktivnostima generisanja sile ili brzine. Tokom godina, definisano je
nekoliko naåina za podelu razliåitih miãiñnih vlakana. Takoœe, otvoreno je pitanje u
kojoj meri se miãiñna vlakna mogu menjati kao rezultat odreœene vrste treninga. U
svakom sluåaju, postoji opãti konsenzus da postoje dve vrste miãiñnih vlakana - tip I
ili sporo-kontrahujuña vlakna i tip II tj. brzo-kontrahujuña vlakna, klasifikovana prema
svojim kontraktilnim i metaboliåkim osobinama. U cilju ilustracije razliåite zastu-

66
pljnosti dva tipa vlakana, prikazana je distribucija i tipizacija miãiñnih vlakana u ne-
kim sportovima (Tabela 5.1).

Tabela 5.1 Raspodela miãiñnih vlakana kod sportista i nesportista

MIÃIÑNA VLAKNA
SPORT TIP I TIP II
Trkaåi na duge staze 60-90 10-40
Sprinteri 25-45 55-75
Skakaåi u vis 35-45 55-65
Dizaåi tegova 45-55 45-55
Bacaåi kugle 25-40 60-75
Biciklisti 55-65 35-45
Nesportisti 47-53 47-53

Miãiñna vlakna tip I

Karakteristike miãiñnih vlakana prikazana su u tabeli (Tabela 5.2) i kao jedna od naj-
vaænijih karakteristika vlakana tip I istiåe se otpornost na zamor. Tip I vlakna selek-
tovana su za aktivnosti niskog intenziteta i dugog trajanja. U okviru jednog miãiña,
vlakna tip I se asinhrono kontrahuju ãto zajedno sa njihovom otpronosti na zamor,
produæava aktivnosti izdræljivosti konstantnim nadraæajem vlakana, kako se stimu-
lus nastavlja. Sedentarne osobe poseduju oko 50% sporo-kontrahujuñih vlakana i
ovakva distribucija je prisutna u svim veñim miãiñnim grupama u organizmu. Kod
vrhunskih sportista u sportovima izdræljivosti, procenat tip I vlakana je poveñan ali
verovatno kao posledica genetske predispozicije, mada postoje odreœeni dokazi da
trening opãte (aerobne) izdræljivosti moæe ograniåeno transformisati vlakna. Sa me-
taboliåke taåke glediãta, tip I vlakna su dominatno aerobnog metabolizma jer se gene-
risanje energije za kontinuiranu miãiñnu kontrakciju dobija sagorevanjem dostupnih
nutrijenata (ugljenih hidrata, masti i proteina) uz prisustvo kiseonika.

67
 Tabela 5.2 Fizioloãke karakteristike miãiñnih valakna

Karakteristike ST FT a FT b
Neuralni aspekti
veliåina motoronog neurona mali veliki veliki
prag okidanja motoneurona nizak visok visok
brzina provoœenja motoneurona niska visoka visoka
Strukturalni aspekti
dijametar miãiñnog vlakna mali veliki veliki
razvijenost SPR mala velika velika
gustina mitohondrija velika velika mala
kapilarna gustina visoka srednja niska
sadræaj mioglobina visok srednji nizak
Energetski supstrati
PC depoi niski visoki visoki
depo glikogena nizak visok visok
depo triglkicerida visok srednji nizak
Enzimski aspekti
aktivnost miozinATPaze niska visoka visoka
aktivnost enzima glikolize niska visoka visoka
kapacitet oksidativnih enzima visok visok nizak
Funkcionalni aspekti
kontrakcija spora brza brza
relakasacija spora brza brza
produkcija sile niska visoka visoka
energetska ekonomiånost visoka niska niska
otoprnost na zamor visoka niska niska
elasticitet nizak visok visok

gde je ST – sporo-kontrahujuña vlakna, FT – brzo-kontrahujuña vlakna

SPR – sarkoplazmatski retikulum, PC - fosfokreatin

Miãiñna vlakna tip II

Sa druge strane fizioloãkog kontinuuma, osobe koje postiæu maksimalne rezultate u
sportovima generisanja velike snage i brzine uglavnom poseduju veñu proporciju tip
II vlakana u velikim miãiñnim grupama. Tip II vlakna (brzo-kontrahujuña miãiñna vla-
kna) se kontrahuju bræe i razvijaju veñu tenziju od vlakana tip I. Posebnu brzinu i sna-
gu kontrakcije poseduju tip IIb vlakna ili klasiåna „brza” vlakna. Metaboliåki, ova
vlakna su anaerobna po tipu jer se oslanjuju na trenutno dostupne izvore energije u
miãiñu (ATP, CP, glukoza). Kada su u pitanju sportske aktivnosti koje traju nekoliko
68
minuta (trka na 800 do 1500 m) regrutuje se drugi tip vlakana - tip IIa. Ova vlakna su
tzv. tranziciona jer poseduju karakteristike i tipa I i tipa IIb vlakana. Metaboliåni gle-
dajuñi, dok tip IIb vlakna imaju sposobnost da produkuju veliku koliåinu sile, tip IIa
poseduju i odreœen stepen aerobnog kapaciteta ali ne kao tip I vlakna. Ona predstav-
ljaju logiåan i neophodan most izmeœu razliåitih tipova vlakana, kako bi se zadovoljio
spektar raznolikih fiziåkih zadataka. Smatra se da postoje i brza miãiñna vlakna tip IIc
koja su opisana kao relativno retka i nedefirencirana vlakna koja imaju ulogu u re-
inervaciji ugroæenog skeletnog miãiña.

Determinacija vrste miãiñnih vlakana u odreœenom miãiñu tipiåno se vrãi uzimanjem

mikroskopskog dela miãiñnog tkiva biopsijom. Ovaj uzorak se zamrzava u teånom
azotu a zatim seåe na tanke listiñe koji se zatim hemijski modifikuju. Mada postoji ti-
pizacija putem nuklearne magnetne rezonance (NMR), ova metoda je skupa, retko
dostupna i sloæena. Postoje pokuãaji koriãñenja merenja visine vertikalnog skoka u
proceni tipizacije miãiñnih vlakana koji imaju promenljiv uspeh. Znaåaj tipizacije
miãiñnih vlakana odnosi se na odreœivanje individualnih razlika u performasama i
odgovorima na trening. Odnos brzih i sporih vlakana pomaæe u analizi parametara
koji se mogu unaprediti treningom a koji ne. Konaåno, selekcija dece za sport u veli-
koj meri zavisi od tipizacije miãiñnih vlakana koje poseduju. Meœutim, svi miãiñi
åovekovog organizma sastavljeni su od kombinacije brzih i sporih vlakana u ra-
zliåitim obrascima meœusobnih odnosa. Ovakav aranæman reflektuje åinjenicu da
postoje razliåiti zahtevi koje isti miãiñ treba da izvede. Relativna zastupljenost vlaka-
na veoma varira meœu razliåitim miãiñima. Na primer, m. soleus moæe imati 85% spo-
ro-kontrahujuñih vlakna a m. trices surae i m. orbicularis oculi samo 30%.
Distribucija varira inter-individualno u istim miãiñnim grupama, zavisno od brojnih
unutraãnjih i spoljaãnjih faktora.

Distribucija miãiñnih vlakana

Bez obzira na varijacije, veñina osoba ima izmeœu 45 i 55% sporih miãiñnih
vlakana.
Nema razlike u distribuciji miãiñnih vlakana izmeœu muãkaraca i æena
Kod muãkaraca je prisutna veña varijacija u distribuciji tipova miãiñnih vlakana
Nakon ranog detinjstva, distribucija vlakana se ne menja sa starenjem
Distribucija vlakana je primarno genetski determinisana
Miãiñi ukljuåeni u posturalne aktivnosti imaju viãe sporo-kontrahujuñih miãiñnih
vlakana

TRENING I MODELOVANJE MIÃIÑNIH VLAKANA

Malo tema u sportskoj nauci privlaåi toliko interesa i debate kao distribucija miãiñnih
vlakana kod sportista. Kao ãto smo videli, sportisti u aerobnim aktivnostima tipiåno
imaju veñu distribuciju sporih miãiñnih vlakana, dok su kod sportista ukljuåenih u
kratkotrajne visoko-intenzivne aktivnosti dominantno prisutna brzo-kontrahujuña

69
vlakna. Meœutim, postoje i razlike u distribuciji jednog tipa vlakana u razliåitim
miãiñima vrhunskih sportista. Npr, kod trkaåa na duge staze prisutna je dominacija
sporih vlakana u miãiñima nogu (m. vastus lateralis) dok je kod veslaåa prisutna do-
minacija u miãiñima trupa i ruku (npr. m. deltoideus). Kljuåno pitanje odnosi se na
modifikacije distribucije vlakana treningom. Dostupni podaci sugeriãu da je distribu-
cija vlakana zasnovana na njihovim kontraktilnim osobinama primarno genetski de-
terminisana i da samo oko 10% tzv. prelaznih vlakana (tip II b i tip IIc) moæe pretpreti
odreœene primarno metaboliåke modifikacije delovanjem razliåitih vrsta trenaænih
nadraæaja (Tabela 5.3).

Tabela 5.3 Modifikacije miãiñnih vlakana nakon razliåitih vrsta treninga

Tip miãiñnog vlakna
VRSTA TRENINGA
Sadræaj
Veliåina vlakna
Kontraktilnost
Oksidativni kapacitet
Anaerobni kapacitet
Sadræaj glikogena
Kapilarna gustina
Protok krvi tokom aktivnosti ?
Oksidacija masti
Tip I Tip II
sporo-kontrahujuña vlakna brzo-kontrahujuña vlakna
Snaga Izdræljivost Snaga Izdræljivost
0 ili ? 0 ili ? 0 ili ? 0 ili ?
+ 0 ili + ++ 0
0 0 0 0
0 ++ 0 +
? ili 0 0 ? ili + 0
0 ++ 0 ++
? + ? ? ili +
? ili + ? ?
0 ++ 0 +

0 - nema odgovora, ? - nepoznat odgovor, + - mali odgovor, ++ - veliki odgovor

Relativno malobrojna istraæivanja ukazala su na porast sadræaja oksidativnih vlakana

nakon tzv. aerobnih treninga, odnosno poveñanje procenta brzo-kontrahujuñih vla-
kana nakon anaerobnih treninga snage, brzine i eksplozivnosti. Visoko-intenzivni
trening miãiñne snage (u trajanju od 20 nedelja) izgleda da predstavlja faktor koji iza-
ziva transformaciju vlakana tip IIb u vlakna tipa IIa. Sa druge strane produæeni nis-
ko-intenzivni trening aerobne sposobnosti dovodi do znaåajnog porasta sadræaja
vlakana tip IIb i IIc (koja imaju visok oksidativni kapacitet) i smanjenja sadræaja vla-
kana tip IIa. Izgleda da se transformacija odvija iskljuåivo u okviru subtipova vlakana
tip II i da je moduliranje najintenzivnije u prvim fazama novih trenaænih programa
(prve dve nedelje) ili nakon duæih perioda neaktivnosti (detreninga). Za sada, nije po-
kazana moguñnost adaptacione transformacije tip I vlakana u tip II vlakna ili
obratno.

70
 VI NEUROMIÃIÑNI ASPEKTI POKRETA

Gledaoci sportskih priredbi åesto ostaju zadivljeni gracioznoãñu i veãtinom ume-

tniåkog klizanja i neverovatnih sposobnosti gimnastiåara. Sa druge strane, roditelji
su zaåuœeni sposobnostima dece da uåe nove zadatke – hodanje, vezivanje pertle ili
kolut unapred. Svaki trener ili fitnes instruktor oseña zadovoljstvo kada sportisti in-
korporiraju date savete u poboljãanje sopstvenih znanja i veãtina. Pokreti koje åesto
uzimamo zdravo za gotovo zahtevaju neverovatnu sinhronizaciju muskulature i pre-
ciznu kontrolu nervnog sistema. Nervni sistem, sastavljen od mozga, kiåmene
moædine i æivaca je primarni kontrolni i komunikacioni centar åitavog organizma. On
funkcioniãe u skladu sa endokrinim sistemom u cilju kontrole unutraãnje sredine
(homeostaze) organizma. Svi pokreti åoveka zavise od nervnog sistema - skeletni
miãiñi se neñe kontrahovati ukoliko ne dobiju signal iz ovog vrhovnog kontrolnog
centra.

NERVNA KONTROLA MIÃIÑNE KONTRAKCIJE

Svi skeletni miãiñi zahtevaju nervnu stimulaciju koja dovodi do elektriånog pobuœiva-
nja (ekscitacije) miãiñne ñelije åija je posledica miãiñna kontrakcija. Neuroni koji nose
informaciju iz centralnog nervnog sistema (CNS) do miãiña zovu se eferentni neuroni.
Eferentni neuroni koji inerviãu skeletni miãiñ poznati su kao motorni neuroni (moto-
neuroni) i dele se na alfa i gama motorne neurone. Alfa motoneuroni su relativno
krupne ñelije koje inerviãu skeletne miãiñe i dovode do kontrakcije muskulature. Po-
dvrste alfa motoneurona inerviãu razliåita miãiñna vlakna – alfa1 motoneuroni iner-
viãu brzo-kontrahujuña vlakna dok alfa2 neuroni inerviãu sporo-kontrahujuña
miãiñna vlakna. Gama motoneuroni inerviãu tzv. proprioceptore (receptore detekcije
poloæaja). Prilikom prolaska kroz vezivne strukture koje obavijaju miãiñ, neuron (ak-
son) se deli na granåice koje se zavrãavaju na nekoliko miãiñnih vlakana, pa svaki mo-
toneuron inerviãe nekoliko miãiñnih vlakana (motorna jedinica) (Slika 6.1). Elektriåna
aktivnost u jednom neuronu kontroliãe kontrakciju svih miãiñnih vlakana koje taj ne-
uron inerviãe. Broj miãiñnih vlakana kontrolisanih od strane jednog motoneurona
drastiåno varira zavisno od veliåine i funkcije miãiña. Jedno miãiñno vlakno uvek je
inervisano samo od jednog motornog neurona.

71
 Slika 6.1 Ilustracija motorne jedinice

Kao ãto se vidi iz prikazane ilustracije, telo motornog neurona locirano je u sivoj masi
kiåmene moædine a akson se pruæa kroz dorzalni koren spinalnog æivca i nosi elek-
triåni signal do miãiñnog vlakna, zavrãavajuñi se aksonskim terminalom (proãire-
njem) neposredno pored miãiñnog vlakana. Prostor izmeœu membrane neurona i
miãiñne ñelijske membrane zove se neumomiãiñna (sinaptiåka) pukotina a cela struk-
tura poznata je kao neuromiãiñna spojnica (Slika 6.2). Neuromiãiñna spojnica je
kljuåna struktura u transmisiji elektriånog signala motoneurona u hemijsku poruku
koja se predaje miãiñnoj ñeliji, a koja dalje generiãe elektriåno pobuœivanje åitavog
miãiña. Miãiñne ñelije su u kontaktu i sa aferentnim nervnim zavrãecima koji su osetlji-
vi na mehaniåke i hemijske promene u miãiñnom tkivu i koje ovu informaciju nose us-
hodnim putevima do CNS, u cilju podeãavanja miãiñne kontrakcije.

Slika 6.2 Neuromiãiñna spojnica

72
 Neuromiãiñna spojnica
Neuromiãiñna spojnica je specijalizovana sinapsa koja se formira izmeœu terminal-
nog kraja motoneurona i miãiñnog vlakna. Kada akcioni potencijal dostigne akson-
ski terminal, membrana motoneurona postaje propustljiva za kalcijum i kalcijum
ulazi u ñeliju. Poveñana koncentracija kalcijuma u ñeliji dovodi do migriranja sinap-
tiåkih vezikula od ñelijske membrane neurona (proces se zove egzocitoza) da bi se u
pukotinu izmeœu miãiñne ñelije i neurona otpustio neurotransmiter (acetilholin).
Acetiholin difuzijom dolazi do sarkoleme, vezuje se za receptore na membrani i
izaziva promenu jonske propusnosti membrane, koja dovodi do depolarizacije i
produkcije akcionog potencijala. Akcioni potencijal (promena naelektrisanja) se
ãiri duæ åitave sarkoleme i unutraãnjosti miãiñne ñelije putem T tubula. Mada je ne-
uromiãiñna spojnica sliåna ostalim tipovima sinapse, postoje i odreœene speci-
fiånosti – a) na neuromiãiñnoj spojnici pojedinaåni presinaptiåki akcioni potencijal
dovodi do postsinaptiåkog akcionog potencijala, b) sinapsa je samo ekscitatorna i
c) miãiñno vlakno prima signal od samo jednog motoneurona. Kao ãto se vidi, uloga
kalcijuma je kljuåna ne samo u kontroli pozicije regulatornih proteina (troponina i
tropomiozina) kod miãiñne kontrakcije veñ i u otpuãtanju acetilholina iz sinap-
tiåkih vezikula na terminalu motoneurona.

KONTROLA POKRETA – KIÅMENA MOÆDINA

I PIRAMIDALNI SISTEM

Refleksi igraju vaænu ulogu u odræavanju pravilne pozicije tela i odgovoru na pokrete
u koordinisanom maniru. Refleks je brz, nevoljni odgovor na draæ u kome specifiåni
stimulus dovodi do specifiånog motornog odgovora. Refleksi se klasifikuju na dva
naåina – autonomni refleksi koji aktiviraju sråanu i glatku muskulaturu i endokrine
ælezde i somatski refleksi koji dovode do kontrakcije skeletne muskulature. Mnogi spi-
nalni refleksi ne zahtevaju uåeãñe viãih moædanih centara za zapoåinjanje odgovora.
Ipak, viãi moædani centri su åesto „informisani“ o finalnim pokretima putem sinapsi
aferentnih neurona. Kiåmena moædina je ukljuåena i u voljne i nevoljne pokrete. Ona
izvodi dve esencijalne funkcije – povezuje periferni nervni sistem sa mozgom i sluæi
kao mesto integracije refleksa. Spinalni nerv koji izlazi iz kiåmene moædine sadræi i
aferentna (senzorna) i eferentna (motorna) vlakna. Tela ñelija aferentnih vlakana na-
laze se u dorzalnom ganglionu korena kiåmenog æivca koji pripadaju perifernom ner-
vnom sistemu. Tela ñelija motornih neurona nalaze se u CNS a akson izlazi kroz
ventralni koren kiåmenog æivca i pruæa se do miãiñne ñelije kao alfa motoneuron. Iako
pojedinaåni neuron sadræi aferentnu ili eferentnu funkciju, nerv tipiåno sadræi i je-
dne i druge neurone posedujuñi motorne i senzorne karakteristike.

73
 Komponente refleksnog luka
Veliki broj svakodnevnih pokreta zavisi od spinalnih refleksa. Nervni put kojim se
refleks pojavljuje zove se refleksni luk (Slika 6.3). Osnovne komponente refleksnog
luka su receptor tj. organ koji detektuje stimulus konvertujuñi ga u nervni elektriåni
signal, aferentni neuron koji prenosi signal do centralnog nervnog sistema, integra-
tivni centar lokalizovan u centralnom nervnom sistemu gde se ostvaruje veza afe-
rentnog neurona sa eferentnim neuronom (nekad je veza direktna a nekad su
izmeœu ukljuåeni i asocijativni neuroni tj. interneuroni), eferentni neuron koji nosi
signal (odgovor) na poåetnu draæ i efektorni organ (miãiñ ili endokrina/egzokrina
ælezda).

Slika 6.3 Komponente refleksnog luka

Informacije se nose kroz kiåmenu moædinu ushodnim i nishodnim snopovima. Usho-

dni snopovi nose senzorne (aferentne) a nishodni motorne (eferentne) informacije.
Postoje i specifiåni snopovi koje nose razliåite tipove specifiånih senzornih informa-
cija (npr. pritisak, temperatura) i motorne informacije (fini distalni pokreti). Nisho-
dni putevi se dele na dve grupe – piramidalne i ekstrapiramidalne puteve. Voljni
motorni impulsi koji potiåu iz cerebralnog korteksa prenose se iz motorne kore mo-
zga somatskim eferentnim neuronima do skeletnih miãiña putem tzv. piramidalnih
puteva. Piramidalni (kortikospinalni) sistem se sastoji od neurona sa telima ñelija u
cerebralnom korteksu i aksonima koji putuju duæ kiåmene moædine - ovi neuroni po-
znati su kao gornji motorni neuroni. Neuroni ostvaruju sinapse sa donjim motornim
neuronom tj. alfa motoneuronom u prednjim rogovima sive mase kiåmene moædine.
Donji motoneuron dalje nosi poruku do skeletnih miãiña, specifiåno kontroliãuñi pre-
cizne, diskretne pokrete. Ova dva snopa (lateralni i prednji kortikospinalni put) se
ukrãtaju nakon napuãtanja mozga, pa motorni korteks desne strane mozga kontro-
liãe miãiñe leve strane tela i obratno. Sa druge strane, ekstrapiramidalni sistem se sas-
toji od nishodnih puteva koji ne obuhvataju piramidalni sistem. Tipiåno, neuroni
ovih puteva imaju telo locirano u bazalnim ganglijama ili retikularnoj formaciji mo-
zga. Ekstrapiramidalni sistem nosi informaciju koja „diktira“ miãiñni tonus i posturu
ali omoguñava i kontrolu pokreta glave u odgovoru na vizuelni stimulus ili promene
ravnoteæe.

74
 PROPRIOCEPTORI

Proprioceptivne senzacije obezbeœuju prañenje aktivnosti miãiña, tetiva i zglobova i

obezbeœuju oseñaj ravnoteæe. Iako su sva åula podjednako vaæna, ovo poglavlje se pre-
vashodno bavi ulogom proprioceptivnih sistema mada ne treba zaboraviti i uticaj du-
gih åula pri izvoœenju sportskih pokreta (npr. vizuelni oseñaji obezbeœuju
informaciju o brzini i smeru kretanja lopte, åulo sluha obezbeœuje informacije o kre-
tanju protivniåkog igraåa). Ne samo da su pokreti åoveka ekstremno kompleksni ne-
go na njih utiåe veliki broj faktora, ukljuåujuñi sva åula. Stimulacija proprioceptora
izaziva tzv. kinestetiåke doæivljaje. Kinestetika se definiãe kao percepcija osobe o sop-
stvenom kretanju, meœusobnom kretanju ekstremiteta i åitavog tela. Propriocepcija
se definiãe kao percepcija pokreta tela zajedno sa orijentacijom u prostoru. Åesto se
kinestetika i propriocepcija koriste kao sinonimi. Specijalizovani receptori ravnoteæe
koji se nalaze u unutraãnjem uhu (vestibularni aparat) obezbeœuje vaæne propriocep-
tivne oseñaje. Primarna funkcija vestibularnog aparata je odræavanje ravnoteæe i
odræavanje konstantne ravni pozicije glave modifikovanjem miãiñnog tonusa. Recep-
tori vestibularnog aparata dele se na dve kategorije – locirani u vestibulumu i u polu-
kruænom kanalu. Vestibulum se sastoji od dve keseice ispunjene teånoãñu –
utrikulusa i sakulusa. Receptori u ovim strukturama (makule) registruju informacije
o poziciji glave, kada se telo ne pomera i tokom linearnog kretanja. Polukruæni kanali
su orijentisani u tri ravni, pod pravim uglom jedan u odnosu na drugi. Ovakav raspo-
red omoguñava receptorima ravnoteæe u polukruænim kanalima (criste ampularis) da
detektuju ugaone pokrete glave u svakoj ravni. Receptori u polukruænim kanalima su
osetljivi na promene ubrzanja pokreta glave (angularna akceleracija). Informacija iz
vestibularnog aparata se prenosi do mozga putem vestibulokohlearnog æivca do ves-
tibularnog kompleksa jedara i malog mozga. Ovde se informacija procesuira zajedno
sa informacijama vizuelnih receptora i somatskih receptora u miãiñima, tetivama i
zglobovima. Iako je vestibularni aparat veoma vaæan, nekada moæe biti prevladan in-
formacijama iz drugih receptora. Na primer, tehnika fiksiranja jedne taåke pogledom
omoguñava umetniåkim klizaåima da izvedu okrete bez pojave vrtoglavice.

MIÃIÑNO VRETENO I MIOTATSKI REFLEKS

Miãiñno vreteno (poznato i kao neuro-miãiñno vreteno) nalazi se u skeletnom miãiñu

i leæi paralelno sa miãiñnim vlaknima (Slika 6.3). Miãiñno vreteno je vrsta receptora
koji detektuje istezanje miãiña pruæajuñi informaciju centralnom nervnom sistemu o
duæini i brzini promene duæine skeletne muskulature. Stimulacija miãiñnog vretena
dovodi do refleksne kontrakcije istegnutog miãiña putem miotatskog refleksa pozna-
tog i kao refleks na istezanje. Miãiñno vreteno ima i senzitivnu i motornu funkciju.

75
 Slika 6.4 Miãiñno vreteno

Miãiñno vreteno se sastoji od kapsule izgraœene od vezivnog tkiva ispunjenog

teånoãñu, cilindriånog oblika sa suæenjem na krajevima. Tipiåno miãiñno vreteno du-
gaåko je 4 do 7 mm, debljine oko 1/5 dijametra miãiñnog (ekstrafuzalnog) vlakna. U
kapsuli se nalaze specijalizovana miãiñna vlakna poznata kao intrafuzalna, za razliku
od ostalih ekstrafuzalnih vlakana koja imaju kontraktilne osobine. Svaki kraj vretena
prikaåen je za ekstrafuzalna vlakna. Postoje dva tipa intrafuzalnih vlakana u
miãiñnom vretenu – vlakna jedarnih kesica i jedarnih lanaca. Vlakna jedarnih kesica
su veñeg dijametra i imaju veliki broj ñelijskih jedara centralno lokalizovanih u vla-
knu. Ova vlakna se pruæaju i van kapsule vretena i povezana su sa vezivnim tkivom
ekstrafuzalnih vlakana. Vlakna jedarnih kesica su kraña i tanja sa manjim brojem nu-
kleusa (jedara). Obe vrste intrafuzalnih vlakana sadræe kontraktilne elemente na dis-
talnim krajevima. Centralni region vlakna nema kontraktilne elemente i predstavlja
senzornu zonu vretena. Tipiåno vreteno sadræi dva vlakna jedarnih kesica i oko pet
vlakana jedarnih vreñica. Intrafuzalna vlakna su inervisana senzornim anulospiralnim
i cvetolikim neuronima. Zavrãeci anulospinalnih neurona su obmotani oko centralnih
delova obe vrste vlakana i ova vlakna su krupna mijelinizirana vlakna. Zavrãeci cveto-
likih neurona locirani su sa strane anulospinalnih neurona na vlaknima jedarnih la-
naca. Cvetoliki neuroni su manji i provode impulse sporije od anulospinalnih
neurona. Obe vrste aferentnih vlakana su stimulisana kada doœe do istezanja central-
nog dela vretena. Kako su intrafuzalna vlakna paralelna sa ekstrafuzalnim, one se
skrañuju ili isteæu sa åitavim miãiñem. Cvetoliki neuroni imaju niæi prag ekscitacije od
anulospinalnih i oni obezbeœuju informaciju o relativnoj duæini miãiña, dok anulsopi-
nalni nervni zavrãeci primarno registruju brzinu promene duæine miãiña. Kontraktil-
ni segmenti intrafuzalnih vlakana inervisani su motornim neuronima CNS.
Eferentna vlakna koja se zavrãavaju na intrafuzalnim vlaknima su gama motoneuro-
ni ili fuziformni neuroni. Aksoni gama motornih neurona ulaze u vreteno i zavrãava-
ju se na distalnim krajevima intrafuzalnih vlakana. Stimulacija gama motoronih
76
neurona dovodi do kontrakcije intrafuzalnih vlakana ãto dovodi do istezanja central-
nog dela vretena. Gama motorni neuroni zbog svog znaåaja åine åak 1/3 svih motor-
nih neurona u organizmu åoveka.

Miotatski refleks (refleks na istezanje) (Slika 6.5) se sastoji od dve odvojene kompo-
nente: dinamiåke i statiåke reakcije. Dinamiåka reakcija se pojavljuje kao odgovor na
iznenadnu promenu duæine miãiña. Kada se miãiñ naglo istegne, anulospinalni nervni
zavrãeci (ne i cvetoliki) prenose impuls do kiåmene moædine, ãto dovodi do momen-
talnog snaænog refleksa kontrakcije istog miãiña iz koga je proistekao signal. Takva si-
tuacija se deãava prilikom mehaniåke stimulacije patelarnog ligamenta neuroloãkim
åekiñem. Istezanje skeletnog miãiña dovodi do stimulacije miãiñnog vretena koje prati
promenu duæine. U primeru je istezanje izazvano kuckanjem po patelarnom ligamen-
tu, izazivajuñi deformaciju koja poslediåno dovodi do istezanja åetvoroglavog miãiña
buta. Miãiñno vreteno se isteæe, senzorni signali se putem anulospinalnih neurona
ãalju do kiåmene moædine, gde se u sivoj zoni nervna vlakna granaju – jedna grana se
vezuje sa alfa motornim neuronom a druga sa interneuronom. Alfa motorni neuron
izlazi iz kiåmene moædine, dolazi do miãiña koji je istegnut i izaziva kontrakciju koja je
grubo reåeno, ekvivalentna sili i rastojanju poåetnog istezanja miãiña. Inhibitorni pri-
druæeni neuron ostvaruje sinapsu sa drugim aferentnim neuronom, koji inerviãe an-
tagonistiåki miãiñ (miãiñi zadnje loæe buta) gde dolazi do inhibicije. Ovaj refleks
relaksacije miãiña antagonista u odgovoru na kontrakciju agonista zove se reciproåna
inhibicija. Reciproåna inhibicija olakãava kontrakciju stimulisanog miãiña agoniste –
inhibirani antagonista se ne suprostavlja kontrakciji agonistiåke muskulature. Åim
miãiñ prestane da se dalje isteæe, brzina emitovanja impulsa se vraña na poåetni nivo,
sem u sluåaju malih statiåkih odgovora koji se odræavaju sve dok je duæina miãiña
iznad poåetne normalne duæine. Statiåki odgovor je omoguñen i putem anulospinal-
nih i cvetolikih nervnih zavrãezaka. Poslediåna miãiåna kontrakcija „niskog nivoa“
suprotstavlja se sili koja izaziva preterano istezanje miãiña sa konaånim ciljem - pov-
ratak duæine na mirovno stanje. Statiåki odgovor se javlja i prilikom sporog istezanja
miãiñnog vretena. U normalnim okolnostima, miãiñno vreteno emituje senzorne ner-
ve signale niskog nivoa koji pomaæu u odræavanju miãiñnog tonusa i posturalnih po-
deãavanja. Miãiñni tonus je stanje niskog nivoa miãiñne kontrakcije u stanju
mirovanja. Miãiñno vreteno takoœe odgovara i na istezanje miãiña antagoniste, gravi-
taciju ili optereñenja aplikovana na miãiñ.

77
 Slika 6.5 Shematizovan prikaz miotatskog refleksa

Koaktivacija gama motoneurona

U cilju odræavanja miãiñnog tonusa i podeãavanja posture i optereñenja, miãiñno
vreteno sluæi kao mehanizam fine miãiñne kontrakcije koji se ostvaruje tzv. gama
petljom. Gama petlja je refleks na istezanje aktiviran gama motoronim neuroni-
ma. Stimulacija ovih motoneurona dovodi do kontrakcije distalnih krajeva
miãiñnog vretena uz istezanje centralnog dela, ãto dovodi do deformacije senzor-
nih nervnih zavrãetaka i pojave miotatskog refleksa. Ãta stimuliãe gama motone-
urone i zaãto? Kada se signal prenosi do alfa motoneurona iz motornog korteksa ili
drugih regiona mozga, gama motoneuroni su gotovo uvek istovremeno stimulisa-
ni. Ovaj fenomen naziva se koaktivacija i ima nekoliko znaåajnih posledica kakve su
nivelisanje finih pokreta (sinhronizovanjem refleksnih kontrakcija alfa i gama mo-
toneurona), odræavanje adekvatnog odgovora na optereñenje (bez obzira na
duæinu miãiña) i asistiranje voljnim pokretima (usaglaãavanjem intrafuzalne i ek-
strafuzalne kontrakcije na nivou viãih moædanih centara).

Miotatski refleks igra znaåajnu ulogu u posebnoj vrsti treninga poznatoj kao pliome-
trijski trening. Pliometrijska aktivnost (npr. trening skoånosti) predstavlja vrstu tre-
naænog procesa koji ukljuåuje specifiåne ekscentriåno-koncentriåne sekvence
miãiñne aktivnosti. Iako je ova vrsta treninga dokazala efkasnost u poveñanju para-
metara skoka, svi fizioloãki mehanizmi koji su odgovorni za poboljãanje sportskog
nastupa nisu do kraja poznati, mada je ciklus istezanje-skrañenje (stretch-shortening)
koji se oslanja na elastiåne karakteristike miãiña, kao i miotatiåki refleks, analizirani i
poznati. Ukratko, tokom ekscentriåne faze miãiñna vretena bivaju podraæena po-
boljãavajuñi kontrakciju miãiña tokom koncentriåne faze.

78
 GOLGI-JEV TETIVNI ORGAN

Golgi-jev tetivni organ (GTO) predstavlja receptore koji se aktiviraju istezanjem ili
aktivnom kontrakcijom miãiña i koji prenose informacije o miãiñnoj napetosti. Akti-
vacija ovih receptora dovodi do refleksne inhibicije miãiña putem tzv. inverznog mi-
otatskog refleksa. GTO se nalazi u tetivama, blizu mesta miãiñno-tetivnog prelaza
(Slika 6.6).

Slika 6.6 Golgi-jev tetivni organ

Svaki GTO se sastoji od tanke kapsule vezivnog tkiva koja obmotava kolagena vlakna.
Kolagena vlakna u kapsuli su probijena vlaknima senzornih neurona åije terminalne
grane stupaju u kontakt sa kolagenim vlaknima. Aferentni neuroni nose informacije
o miãiñnoj napetosti do kiåmene moædine. Zatim se ta informacija prenosi do miãiña
eferentnim putevima ili do viãih moædanih centara (uglavnom malog mozga). GTO je
serijski povezan sa miãiñem. Moæe se stimulisati ili istezanjem ili kontrakcijom
miãiña, mada je aktivna kontrakcija efektivnija u iniciranju signala. Kao i kod miotat-
skog refleksa, inverzni miotatski refleks ima statiåku i dinamiåku komponentu. Kada
napetost raste brzo i intenzivno, ukljuåen je dinamiåki odgovor. Nakon nekoliko mi-
lisekundi, dinamiåki odgovor postaje statiåki odgovor niskog nivoa koji odgovara
miãiñnom tonusu. Kontrakcija skeletnog miãiña (ili istezanje) dovodi do razvijanja
napetosti koja stimuliãe GTO u tetivi miãiña. Stimulacija GTO dovodi do transmisije
impulsa do kiåmene moædine aferentnim neuronom. U kiåmenoj moædini, aferentni
neuron se spaja sa inhibitornim pridruæenim neuronom i ekscitatornim motornim
neuronom. Inhibitorni neuron vezuje se sa motornim neuronom koji inerviãe miãiñ
åija je tetiva istegnuta - inhibitorni impulsi dovode do relaksacije kontrahovanog
miãiña. Ekscitatorni pridruæeni neuron je spojen sa motornim neuronom koji iner-
viãe antagonistiåki miãiñ. Dakle, miãiñna grupa koja biva izloæena promeni napetosti
(agonisti) se isteæe a suprotna miãiñna gupa (antagonisti) se reciproåno aktivira i
kontrahuje.

79
Relaksantna aktivnost GTO ima nekoliko vaænih uloga. Prvo, preterana napetost ko-
ja moæe dovesti do kidanja tetive i miãiña je izbegnuta. Smatra se da je poveñanje
teæine koja se moæe podiñi tokom treninga miãiñne snage delimiåno posledica inhibi-
cije GTO, koja omoguñava razvijanje veñe sile koju miãiñ proizvodi. Drugo, posledica
relaksacije izazvane tetivnim organom je moguñnost da se miãiñna vlakna koja se re-
laksiraju, istegnu viãe bez poslediånog oãteñenja. Ovaj odgovor vaæan je u razvoju
fleksibilnosti. Treñe, senzorna informacija o napetosti, koja dolazi do malog mozga,
omoguñava fina miãiñna podeãavanja i olakãava izvoœenje preciznih radnji na poået-
ku i kraju pokreta, ãto je posebno vaæno kod naizmeniånih ponovljenih pokreta (npr.
tråanje, plivanje).

80
 VII PRINCIPI TRENINGA I ADAPTACIJE

Prvobitna nauåna istraæivanja koja su dovela do razvoja osnovnih principa treninga,

pre svega kardiovaskularnog sistema, razvijena su u cilju unapreœenja fiziåke kondi-
cije (fitness-a) uglavnom definisanog preko poveñanja maksimalne potroãnje kiseoni-
ka. Ove studije formirale su neophodnu bazu za preporuke usvojene od strane
Ameriåkog koledæa za sportsku medicinu (ACSM) originalno objavljenih 1978. godi-
ne, kao preporuåeni kvalitet i kvantitet veæbanja za razvoj i odræavanje kondicije kod
zdravih odraslih osoba. Tokom sledeñih godina, preporuke su se proãirile ne samo na
zdrave osobe koje æele da postanu bolje pripremljene, veñ i na osobe koje u fiziåkoj ak-
tivnosti prepoznaju tretman i terapiju odreœenih patoloãkih stanja. Iako postoji
mnogo dokaza koji ukazuju na znaåaj kondicionog stanja u unapreœenju i oåuvanju
zdravlja, zdravlje i utreniranost nemaju isto znaåenje. Koliåina i kvalitet veæbanja po-
trebnih za razvoj ili odræavanje kardiorespiratorne kondicije nisu isti kao oni potre-
bni za oåuvanje zdravlja. Sa druge strane, veñina vrhunskih i profesionalnih sportista
koji æele da ostvare bolje rezultate fiziåke pripremljenosti i forme, spremni su da
uåestvuju u intenzivnim i produæenim naporima. Ovakvi programi nose rizik od pov-
reœivanja i åesto su psiholoãki prezahtevni za populaciju gojaznih, starih ili bolesnih.
Tako, definicija optimalnog treninga koji maksimizira korisne efekte a rizike svodi na
minimum varira u odnosu na populaciju i ciljeve treninga.

Ovo poglavlje odnosi se na definisanje osnovnih principa treninga pre svega za razvoj
kardiorespiratorne kondicije, definisane kroz sposobnost da se isporuåi i iskoristi ki-
seonik tokom intenzivnog produæenog rada ili veæbanja. Preporuke ACSM koje su se
pokazale korisnim u mnogim programima dizajniranja aerobnih treninga ukljuåuju
nekoliko elemenata.

Preporuke Ameriåkog koledæa za sportsku medicinu

svaka aktivnost koja koristi velike miãiñne grupe kontinu-
Oblik aktivnosti
irana, ritmiåna i primarno aerobna aktivnost
Intenzitet aktivnost na nivou 60-90% HR max; 50-85% VO2max,
12-16 SUBJ. PROCENE ZAMORA
Trajanje 20 do 60 minuta kontinuirane aktivnosti
Frekvencija 3 do 5 puta nedeljno

81
 SPECIFIÅNOST TRENINGA

Princip specifiånosti treninga odnosi se na jedinstvene adaptacije nastale kao posle-

dica odreœenog trenaænog zahteva. Jednostavno reåeno, ono ãto radite to dobijate.
Svaka aktivnost koja ukljuåuje velike miãiñne grupe tokom produæenog vremena ima
potencijal da poboljãa kardiorespiratornu kondiciju. Ovakvi oblici aktivnosti
ukljuåuju aerobik, voænju bicikla, hodanje na skijama, razliåite oblike plesa, dæoging,
voænju rolera, veslanje, brzo klizanje, penjanje uz stepenice, plivanje, hodanje. Spor-
tovi u kojima se energija obezbeœuje dominatno putem aerobnih energetskih sistema
kao ãto su hokej na travi, fudbal ili tenis mogu takoœe imati korisne efekte na kardi-
orespiratorni sistem. Za osobu koja uåestvuje u veæbanju, izbor modaliteta veæbanja
treba da bude zasnovan na interesu, dostupnosti i riziku od povreda. Ukoliko aktiv-
nost pruæa oseñaj zadovoljstva, veña je verovatnoña da ñe osoba nastaviti da prati pro-
gram treninga. Iako je tråanje najefikasniji naåin za postizanje kardiovaskularne
kondicije, ova aktivnost ne mora da bude prijatna pojedinim osobama a poseduje i re-
lativno veliku uåestalost povreda, pa je neophodno izabrati druge opcije.

Iako mnogi modaliteti dovode do poboljãanja kondicionog statusa, najveña dobit za

odreœeni sportski nastup dobija se treningom kojim se trenira specifiåna sportska ak-
tivnost. Princip kako treniraã, tako se takmiåiã podrazumava suãtinu principa speci-
fiånosti. Osobe koje treniraju plivanje, bolje rezultate ñe postizati u plivanju nego u
npr. tråanju. Ovaj princip ima dve bitne praktiåne osobine. Prvo, kako bi se ispitao
napredak tokom treninga, osoba treba da bude testirana u specifiånom modalitetu u
kome je trenirala. Dalje, ãto je viãe osoba okrenuta treningu za sportski nastup a ma-
nje za rehabilitaciju, znaåaj izabranog modaliteta je veñi. Tako, vrhunski veslaå treba
ãto viãe vremena da trenira veslajuñi, bilo na otvorenoj vodi ili ergometru dok za nje-
ga tråanje ima najmanji nivo specifiånosti. Ipak postoji izuzatak od ovog pravila koji
se odnosi na tzv. cross trening. Kros-trening podrazumeva razvijanje utreniranosti
upotrebom dva ili viãe trenaænih modaliteta razliåite specifiånosti. Interes za ovaj
trening proistekao je iz dva glavna razloga – prevencije neaktivnosti povreœenih
sportista koji ne mogu da treniraju u svom specifiånom modalitetu i razvoja mul-
ti-sportskih disciplina kakve su biatlon ili triatlon (Tabela 7.1).

82
 Tabela 7.1 Situacije u kojima cross trening ima korisne efekte

POVOD NESPORTISTA TAKMIÅAR

Multisportovi Ø Predsezonski ciklus
Sezonski ciklus
Vansezonski ciklus
Povreda Po potrebi Po potrebi
Rehabilitacija Po potrebi Po potrebi
Odræavanje kondicije Po potrebi Po potrebi
Vremenske neprilike Po potrebi Po potrebi
Opãte kondicioniranje Uvek Van sezonski ciklus

Oporavak Nakon intenzivnog treninga Nakon intenzivnog treninga

Nakon takmiåenja
Prevencija pretreniranosti Uvek Faza aktivnog odmora

Svaka forma aerobnog treninga dovodi do adaptacija na nivou centralnog i perifer-

nog kardiorespiratornog sistema. Adaptacije na centralnom nivou odnose se pre sve-
ga na srce i komponente za transfer kiseonika koje doprinose poveñanoj sposobnosti
organizma za transfer kiseonika. Ove adaptacije su uglavnom istog obima bez obzira
koji modalitet treninga se koristi jer je srce optereñeno na sliåan naåin, bez obzira da li
je osoba tråala, plivala ili vozila bicikl. Shodno tome, mnogi modaliteti mogu imati is-
ti korisni efekat na centralne adaptacije kardiorespiratornog sistema. Sa druge stra-
ne, periferne komponente ukljuåene su u ekstrakciju kiseonika u miãiñima - od tipa
modaliteta direktno zavisi koje miãiñne grupe uåestvuju u veæbanju. Periferne adap-
tacije se pojavljuju u vaskularnoj mreæi i miãiñima i doprinose poveñanoj sposobnosti
ka ekstrakciji kiseonika. Ove adaptacije su specifiåne samo za one miãiñne grupe koji
se koriste tokom odreœene aktivnosti. Na primer, dodatna mreæa kapilara ñe se poja-
viti u aktivnim miãiñima u cilju prenosa kiseonika dok se u neaktivnoj muskulaturi
kapilarna gustina ne menja. I drugi faktori, kakvi su broj mitohondrija ili aktivnost
oksidativnih enzima, takoœe rastu u aktivnoj muskulaturi u cilju poveñanja sposo-
bnosti za utilizaciju kiseonika. Da bi se maksimizirale periferne adaptacije organi-
zma, neophodno je trenirati aktivnosti specifiåne za dati sport ili imitirati pokrete
koji angaæuju specifiånu muskulaturu (npr. trenaæeri za brzo klizanje, tråanje pod vo-
dom za hodanje na skijama). Ãto su aktivnosti sliånije matiånoj miãiñnoj aktivnosti,
to su veñi korisni efekti izabranog treninga.

NADOPTEREÑENJE I INTENZITET

Princip nadoptereñenja podrazumeva izlaganje organizma zahtevima veñim od onih

na koji je organizam naviknut. Meœutim, pre odreœivanja stepena nadoptereñenja,
neophodno je utvrditi znaåaj odreœenih fizioloãkih determinanti treninga odnosno
odgovoriti na pitanje da li trening provocira kardiorespiratorni, metaboliåki ili ne-

83
uromiãiñni sistem i u kojoj meri. Nadoptereñenje kardiorespiratornog sistema pos-
tiæe se manipulisanjem intenziteta, vremena trajanja i uåestalosti epizoda veæbanja.
Ove varijable se lako pamte kao fit akronim (f – frequency, i – intensity, t – time). Naj-
vaænija komponenta nadoptereñenja je intenzitet. Intenzitet je veoma vaæan u cilju
unapreœenja fizioloãkih parametara (npr. VO2max) kao pojedinaåan i kombinovan
parametar (zajedno sa trajanjem veæbanja). Intenzitet veæbanja se uglavnom opisuje
u vezi sa ciljnom sråanom frekvencijom, potroãnjom kiseonka ili subjektivnom pro-
cenom zamora. Laboratorijske studije tipiåno koriste procenat od VO2max dok su
metode sråane frekvencije i subjektivne procene zamora znatno praktiånije i prisu-
tnije u svakodnevnoj praksi. Sreñom, prisutna je direktna veza izmeœu sråane fre-
kvencije i potroãnje kiseonika pa se doziranje intenziteta treninga znaåajno
pojednostavljuje.

Slika 7.1 Poboljãanje potroãnje kiseonika (VO2max) sa poveñanjem intenziteta

treninga

Slika 7.1 pokazuje vezu izmeœu promene u VO2max i intenziteta veæbanja. Pri inten-
zitetima iznad 100% VO2max (tzv. supramaksimalni intenziteti) kada obim treninga
opada, poboljãanje aerobnog kapaciteta se smanjuje. Intervalni trening, u kojem
sportista prolazi kroz naizmeniåne epizode rada i odmora, omoguñava veñi obim ak-
tivnosti pri intenzitetina od 90 do 100% VO2max ãto dovodi do veñeg napretka u ra-
zvijanju aerobne sposobnosti. Meœutim, stopa unapreœenja najveña je pri radu koji je
neprekidan i kontinuiran jer adaptacije koje se javljaju na submaksimalnim opte-
reñenjima nisu zavisne od intenziteta. Tabela 7.2 pokazuje tehnike za klasifikovanje
intenziteta (prema HRmax, VO2max i subjektivnoj proceni zamora) i preporuåene
procente od maksimuma za aktivnosti koje variraju od veoma blage do vrlo intenziv-
ne. Ove preporuke date su za trenaæne reæime koji traju od 20 do 60 minuta.

84
 Tabela 7.2 Klasifikacija intenziteta aerobnog treninga

RELATIVNI INTENZITET
Klasifikacija intenziteta % HR max % VO2 max SPZ
Veoma blag 35% 30% 10
Blag 35-59% 30-49% 10-11
Umeren 60-79% 50-74% 12-13
Teæak 80-89% 75-84% 14-15
Izuzetno teæak 90% 85% 16

Metoda sråane frekvencije

Intenzitet veæbanja se moæe izraziti kao procenat od maksimalne sråane frekvencije
(HRmax) ili kao procenat tzv. sråane rezerve (% HRR). Obe tehnike zahtevaju pozna-
vanje ili procenu maksimalne sråane frekvencije. Najprecizniji naåin podrazumeva
merenje maksimalno dostignute sråane frekvencije prilikom progresivnog testa op-
tereñenja. U situaciji kada nije moguñe izvesti test, maksimalna vrednost sråane fre-
kvencije dobija se koriãñenjem poznate formule HRmax (udar/min) = 220 - starost
(godine). Kod gojaznih osoba maksimalna sråana frekvencija se raåuna prema
formuli:
HR max = 200 - [0.5 x starost]

Primer odreœivanja maksimalne sråane frekvencije

Osoba stara 28 godina, normalna telesna kompozicija
HRmax = 220 - godine = 220 - 28 = 192 udara/min
Osoba stara 28 godina, gojazna telesna kompozicija
HRmax = 200 - [0.5 x starost] = 200 - [0.5 x 28] = 186 udara/min

Obe vrednosti su procenjene shodno proseånim vrednostima åitave populacije pa je

prisutan znaåajan stepen varijabiliteta. Procenjene vrednosti HRmax mogu preceniti
ili potcenti realnu HRmax za 10-12 udara/min. Kada je dobijena vrednost HRmax,
moguñe je lako dobiti trenaænu vrednost zahvaljujuñi parametrima iz Tabele 7.2.

Primer odreœivanja ciljnog trenaænog pulsa

Osoba je normalne telesne kompozicije, stara 28 godina, trening je umerenog intenziteta
Umereni intenzitet treninga odvija se na frekvencijama od 60-79% HR max
Maksimalna sråana frekvencija je 192 udara/min

Ciljne sråane ferkvencije su 60% HR = 0.60 X 192 = 115 udara/min

79% HR = 0.79 X 192 = 152 udara/min
Trenaæna zona umerenog aerobnog rada za ovu osobu iznbosi 115 – 152 udara/min

85
Prilikom doziranja treninga, uvek je bolje dati vreme trajanja treninga (Tabela 7.3) i
raspon ciljnih frekvencija nego samo jednu pragovnu vrednost zbog promena fre-
kvencije tokom zagrevanja, uslova ambijenta, terena, unosa teånosti i drugih uticaja
na osobu koja veæba. Gornja granica trenaænog pulsa sluæi kao zaãtita od preopte-
reñenja i pretreniranosti.

Tabela 7.3 Vreme za koje je moguñe odræavati odreœeni nivo aerobne moñi

% VO2 max Vreme (min)

100 8-10
97.5 15
90 30
87.5 45
85 60
82.5 90
80 120-210

Drugi naåin za doziranje trenaænih pulseva odnosi se na metod sråane rezerve (HRR),
poznat i kao Karvonen-ov metod. Ovaj metod ukljuåuje sloæeniju matematiåku anali-
zu i zahteva poznavanje sråane frekvencije u mirovanju. Potrebno je odrediti sråanu
rezervu (HRR) oduzimanjem sråane frekvencije u mirovanju (RHR) od HRmax.
HRR = HRmax – RHR

Sråana frekvencija u mirovanju dobija se u situacijama kada je osoba u stanju komple-

tnog mirovanja, kakvo je npr. stanje nakon jutarnjeg buœenja (tzv. jutarnji puls). Vre-
dnosti sråane frekvencije neposredno pre veæbanja su neprecizne i åesto nerealno
visoke i ne treba ih koristiti u dizajniranju trenaænih optereñenja. Kada se poznaje
HRR lako je na osnovu zahteva treninga odrediti ciljne sråane frekvencije
mnoæenjem procenata (kao decimala) sa gornjim i donjim limitom æeljenog tre-
naænog intenziteta a zatim dobijenu vrednost dodati vrednosti RHR.

Primer odreœivanja ciljne sråane frekvencije metodom Karvonena

Osoba je normalne telesne kompozicije, stara 28 godina, trening je umerenog intenziteta
Sråana frekvencija u mirovanju (jutarnji puls) = 80 udara/min
HRR = HR max - RHR = 192 – 80 = 112 udara/min
50% HR = 0.50 X 112 = 56 udara/min
74% HR = 0.74 X 112 = 83 udara/min

Ciljne sråane frekvencije su 50% HR + RHR = 56 + 80 = 136 udara/min

74% HR + RHR = 83 + 80 = 163 udara/min
Trenaæna zona umerenog aerobnog rada za ovu osobu iznosi 136 – 163 udara/min

86
Razlika izmeœu vrednosti trenaænih pulseva dobijenih dvema metodama nastaje kao
posledica uticaja sråane frekvencije u mirovanju. Metod doziranja intenziteta trenin-
ga prema procentima VO2max se koristi u laboratorijskim uslovima kada je osoba tes-
tirana radi odreœivanja VO2max a oprema za monitorisanje dostupna je i za vreme
treninga. Ova metoda, mada najpreciznija nije praktiåna i realna opcija zbog nedos-
tupnosti opreme. Shodno istim ciljnim pulsevima za metodu VO2max i HRR, pose-
bno kod aktivnosti u kojima se telo pomera u suprotnosti sa delovanjem sile teæe
(npr. tråanje, skijanje, steping) oba metoda se mogu simultano koristiti.

Metoda subjektivne procene zamora

Treñi naåin koriãñen za doziranje intenziteta veæbanja (treninga) zasniva se na skala-
ma subjektivne procene zamora (SPZ) shodno paramerima prikazanim u Tabeli 7.4.
Najåeãñe se koriste tablice po ãvedskom neurofiziologu Borg-u, åije ocene zamora (6
do 20) visoko koreliãu sa dostignutim sråanim frekvencijama na fiksnom nivou opte-
reñenja. Stepen zamora koju osoba oseña dok veæba, blisko je povezan sa kardiorespi-
ratornim i metaboliåkim parametrima i smatra se pouzdanim i validnim
indikatorom nivoa intenziteta veæbanja, pogotovo tokom aktivnosti u kojim se pos-
tiæe stabilno stanje. Ipak, prilikom veæbanja u ekstremnim uslovima spoljaãnjeg am-
bijenta, korelacija izmeœu SPZ, HR i VO2max znaåajno se menja.

Tabela 7.4 Skale subjektivne procene zamora po Borg-u

ORIGINALNA SKALA MODIFIKOVANA SKALA

6 0 Potpuno odsustvo
7 Veoma, veoma lak 0.5 Veoma, veoma slab
8 1 Veoma slab
9 Veoma lak 2 Slab
10 3 Umeren
11 Lak 4 Unekoliko snaæan
12 5 Snaæan
13 Umeren 6
14 7 Veoma snaæan
15 Teæak 8
16 9
17 Veoma teæak 10 Veoma, veoma snaæan
18 Maksimalan
19 Veoma, veoma teæak
20

Klasifikacija intenziteta veæbanja i odgovarajuñih odnosa izmeœu procenta maksi-

malne sråane frekvencije i sråane rezerve, maksimalne potroãnje kiseonika, subjek-
tivnih procena zamora prikazan je na tabeli 7.2 pre svega za aktivnosti u umerenom
87
klimatskom ambijentu i u sportovima koji se izvode na suvom. Odnos izmeœu SPZ i %
HRmax i SPZ i % VO2max je varijabilniji nego izmeœu % VO2max i % HRmax ali ne u
toj meri da se SPZ ne koristi u doziranju intenziteta treninga. Sa druge strane, veæba-
nje u toplom okruæenju utiåe na odnos izmeœu HR, VO2max i SPZ. Na primer, sråana
frekvencija je veña za zadati nivo VO2max ili SPZ, kada se aktivnost odvija u toplom
okruæenju. Za aktivnosti koje se odvijaju u vodi, posturalne promene i promene pri-
tiska usmeravaju krv centralno dovodeñi do promena krvnog pritiska, minutnog vo-
lumena, vaskularnog otpora i respiracije. Iako postoje velike populacione varijacije u
stepenu promena parametara kardiovaskularnog sistema, najkonzistentnija prome-
na je niæa vrednost sråane frekvencije (za 8 do 12 udara/min) pri datom optereñenju,
niæa HRmax i niæi VO2max kada se aktivnost odvija u vodi. Veñe oslanjanje na anero-
bni metabolizam je evidentno i SPZ su veñih proseånih vrednosti pri istom opte-
reñenju na kopnu. Niæa sråana frekvencija je verovatno rezultat kompenzacije za
poveñani udarni volumen koji se javlja centralnim preusmeravanjem krvi. Kao rezul-
tat pomenutih åinjenica, doziranje putem sråane frekvencije treba da bude za 10%
niæe za aktivnosti u vodi u odnosu na aktivnosti na suvom. Ukoliko osoba veæba na
intenzitetima od 75% HRmax na kopnu, ekvivalentan trening u vodi se odvija na
65% HRmax. Ova promena dovodi i do poslediåne redukcije subjektivnih procena
zamora.

Nekoliko åinjenica ima poseban znaåaj u doziranju veæbanja, bez obzira koji se metod
za preskripciju koristi. Intenzitet veæbanja treba da se daje u opsegu koji se dozira u
skladu sa trajanjem i frekvencijom veæbanja (intenzitet je obrnuto proprcionalan tra-
janju – intenzivnija aktivnost traje krañe i obrnuto). Odgovarajuñi nivo intenziteta
zavisi od nivoa pripremljenosti osobe (poåetnici treba da zapoånu aktivnosti niæeg
intenziteta i da postepeno poveñavaju intenzitet do æeljene vrednosti). Konaåno,
upotreba sråane frekvencije ili subjektivne procene zamora radi kontrole treninga,
pre nego tipiåno merenja vremena treninga ili pretråane distance, omoguñava anali-
zu uticaja ambijenta, terena, subjektivnog odgovora i preciznije merenje fizioloãkih
adaptacija na trening.

Trajanje veæbanja
Kao ãto je ranije pokazano, poboljãanje VO2max postiæe se aerobnim veæbanjem tra-
janja od 15 do 45 minuta. Znaåajnije poboljãanje dobija se nakon duæih sesija nego
krañim trenaænim epizodama. Generalno, unapreœenje VO2max deãava se nakon
duæih treninga od 35 do 45 minuta sa niskim intenzitetom (50-90%) nego tokom
kratkih sesija od 25-30 minuta sa visokim intenzitetom (90-100%). Izgleda da je uku-
pan obim rada znaåajniji u odreœivanju stepena trenaænih adaptacija kardiovaskular-
nog sistema, nego pojedinaåno posmatrani intenzitet ili trajanje aktivnosti. Ova
åinjenica znaåajna je sa stanoviãta prevencije povreda jer su aktivnosti niskog inten-
ziteta i dugog trajanja manjeg stepena rizika nego intenzivne kratkotrajne aktivnosti
a zastupljenost uåesnika u veæbanju veña. Shodno tome, veñina kvalitetno dizajnira-
nih programa aktivnosti odrasle populacije trebalo bi da koristi umerene intenzitete
(60-90% HRmax tj. 50-85% HRR ili VO2max) trajanja 20 do 60 minuta. To ne znaåi
da krañe veæbanje nije vredno u smislu zdravstvenih benefita ili poboljãanja VO2max,

88
meœutim akumulacija 30 minuta aktivnosti dnevno predstavlja granicu za ostvariva-
nje zdravstveno korisnih efekata.

Dve grupe odraslih sportista treniraju dæoging na intenzitetima 65-75% HRmax

pet dana u nedelji, tokom 8 nedelja. Jedina razlika meœu grupama je ta da jedna
grupa trenira kontinuirano 30 minuta a druga 10 minuta, tri puta dnevno. U obe
grupe dolazi do poboljãanja VO2max, smanjenja telesne mase mada su efekti veñi u
grupi koja je veæbala 30 minuta kontinuirano. Ipak, znaåaj serije trenaænih epizoda
tokom dana (npr. u trajanju od 10 minuta) pojedinim osobama viãe odgovara zbog
nedostatka vremena a efekti na zdravlje su vidljivi. Posebno je ovaj oblik veæbanja
vaæan za osobe tokom programa rehabilitacije od povreda ili kod dece. Povreœene
osobe nekada ne mogu da veæbaju duæi period vremena dok su kratke trening sesije
moguñe i izvodljive viãe puta tokom dana. Deca sa druge strane predstavljaju tzv.
sporadiåne veæbaåe i åesto je sloæeno da ona uåestvuju u kontinuiranim aktivnosti-
ma duæim od 20 minuta.

Uåestalost
Ukoliko je ukupni izvrãeni rad isti odnosno broj treninga konstantan, nema razlike
da li treniramo tri ili pet dana u nedelji. Meœutim, kada ovi preduslovi nisu ispunjeni,
frekventniji treninzi poseduju znaåajnu prednost u razvoju ili odræavanju kardiores-
piratorne kondicije. Poboljãanje VO2max je direktno proporcionalno broju nedeljnih
treninga. Generalno uzev, manje od tri treninga nedeljno ne dovodi do znaåajnih po-
boljãanja maksimalne potroãnje kiseonika. Sa druge strane dalje poboljãanje VO2max
se ne uoåava ukoliko promenimo broj dana treninga sa 4 na 5. Ukoliko ukljuåimo i
ãesti dan treninga nedeljno, poboljãanje VO2max je uoåljivo, meœutim rizik od povre-
da i pretreniranosti raste. Optimalna uåestalost za sve intenzitete izgleda da je åetiri
dana nedeljno ãto je u skladu sa preporukama ACSM koje podrazumevaju 3 do 5 dana
treninga nedeljno. Meœutim, pojedine osobe sa niskim nivoom kondicije treba da za-
poånu sa 2 treninga nedeljno tokom prvih nekoliko nedelja ili da budu dnevno aktivni
u manje intenzivnim i krañim aktivnostima. Mnogi sportisti åesto ukljuåuju ãest pa i
viãe dana treninga na nedeljnom nivou, menjajuñi obim treniga, koristeñi sistem la-
kih i teãkih dana, åesto koristeñi cross-trening.

INDIVIDUALIZACIJA I ADAPTACIJA

Programi fiziåke aktivnosti treba da budu individualno prilagoœeni svakom uåesniku.

Ne samo da su ciljevi programa razliåiti meœu uåesnicima veñ su i adaptacione reakci-
je na fiziåku aktivnost razliåite. Odgovor na veæbanje zavisi od brojnih faktora kakvi
su pol, starost, telesna struktura, genetska predispozicija, nivo kondicionog statusa.
Pokazano je da osobe sa niæim inicijalnim stanjem kondicije pokazuju veñe una-
preœenje VO2max pri fiksnom intenzitetu, trajanju i uåestalosti veæbanja. Apsolutni i
relativni porast VO2max obrnuto je srazmeran poåetnom nivou kondicije. Iako je po-

89
boljãanje VO2max kod vrhunskih sportista relativno malo, ipak ta mala razlika ima
kljuåni znaåaj na sportski nastup.

Adaptacija znaåi promenu fizioloãke funkcije koja se pojavljuje kao posledica reakcije
na trenaæni stimulus. Adaptacija se kategorizuje u nekoliko faza. Inicijalna faza
uglavnom traje 4 do 6 nedelja mada se trajanje razlikuje meœu razliåitim uåesnicima u
veæbanju. U ovoj fazi uglavnom su prisutne aerobne aktivnosti niskog intenziteta ko-
je izazivaju minimum zamora, bolova u miãiñima i drugih tegoba. Åest je sluåaj za-
poåinjanja programa uvodnim treninzima na intenzitetima niæim od poæeljnih a
trajanje treninga je u okviru 10 minuta i postepeno raste. Kod osoba sa veoma nis-
kom kondicijom savetuje se nekoliko (2-3) kratkih sesija lagane aerobne aktivnosti
nedeljno. Adaptacije se javljaju kada se isti obim rada izvede tokom krañeg vremen-
skog intervala, kada se isti obim rada obavi uz manje odstupanje fizioloãkih parame-
tara, kada se isti obim rada obavi uz manji subjektivan oseñaj zamora ili kada se
izvede veñi fiziåki rad. Tokom trajanja programa treninga, znaåajno pobojãanje fizi-
oloãkih funkcija je jasan indikator prilagoœavanja organizma stresogenom faktoru
(fiziåkoj aktivnosti). Kada se adaptacija pojavi, potrebno je poveñati optereñenje u ci-
lju nastavka procesa unapreœenja. Odliåan naåin prañenja trenaænih adaptacija os-
tvaruje se morfofunkcionalnim testiranjima pre, za vreme i nakon trenaænih ciklusa.

PROGRESIVNOST TRENINGA I ODRÆAVANJE

Progresivnost treninga odnosi se na promenu nadoptereñenja nakon adaptacije na

trenaæni stimulus. Kada se pojavi adaptacioni odgovor organizma na veæbanje, neop-
hodno je poveñati nivo optereñenja u cilju ostvarivanja daljeg poboljãanja funkcional-
nih parametara. Optereñenje se moæe poveñati manipulisanjem uåestalosti,
intenziteta ili trajanja veæbanja. Poveñanje bilo koje od varijabli doveãñe do poveñanja
ukupnog obima aktivnosti, obezbeœujuñi nadoptereñenje neophodno za nastavak
adaptacija. Stopa progresije zavisi od individualnih potreba ili ciljeva, nivoa kondici-
je, zdravstvanog statusa i starosti. Faza unapreœenja trenaænog procesa tipiåno traje
od 4 do 5 meseci i karakteriãe se brzom progresijom – intenzitet se poveñava do cilj-
nih nivoa a trajanje treninga raste konsistentno svake 2 do 3 nedelje. Kod osoba koje
imaju nisku inicijalnu kondiciju, neophodna je postepena progresija od diskontinu-
irane ka kontinuiranoj aktivnosti. Zatim je potrebno poveñati trajanje aktivnosti sa
20 na 30 minuta, nakon åega sledi poveñanje uåestalost veæbanja. Na kraju se moduli-
ra intenzitet veæbanja. Princip adaptacije i progresije su meœusobno blisko povezani i
naizmeniåno se ponavljaju do ostvarivanja æeljenog nivoa kondicije ili sportskog pos-
tignuña. Svaki put kada se modifikuje program veæbanja, neophodan je period adap-
tacije koga sledi progresija itd.

Princip odræavanja podrazumeva balansiranje ostvarenih adaptacija efikasnim pro-

gramiranjem vremena i nivoa trenaænog optereñenja. Sportisti åesto pokazuju ten-
denciju da variraju nivo optereñenja u treningu, shodno fazi aktivnog odmora,
vansezonskom, predsezonskom ili sezonskom ciklusu kada su orijentisani ka strate-
giji odræavanja uspostavljenog obima treninga. Za rekreativca ili osobu na programu

90
rehabilitacije, odræavanje tipiåno zapoåinje nakon prvih 6 meseci treninga. Dostiza-
nje nivoa odræavanja je indikator da je osoba dostigla personalno prihvatljiv nivo
utreniranosti i da nije potrebno dalje poveñanje trenaænog optereñenja. Jednom us-
postavljen nivo kondicije, moæe se odræavati nastavljanjem istog obima treninga ili
smanjenjem obima treninga uz zadræavanje istog intenziteta. Kada se na primer re-
dukuje broj trenaænih dana sa 6 na 4 ili 2 a da se intenzitet i trajanje treninga ne pro-
meni, vrednosti VO2max se efikasno odræavaju na dostignutom nivou. Kada se
redukuje trajanje treninga sa 40 na 25 ili 15 minuta, VO2max se i dalje odræava na
dostignutim vrednostima. Meœutim, kada se smanji intenzitet treninga, dolazi do re-
dukcije maksimalne potroãnje kiseonika ãto potvrœuje kljuåni znaåaj intenziteta u
odræavanju nivoa utreniranosti. Iako je ukupan obim treninga vaæan u postizanju
odreœenih ciljeva kondicioniranja, intenzitet ima primarnu ulogu u odræavanju dosti-
gnutih rezultata. Tokom faze odræavanja, cross-trening postaje posebno koristan po-
gotovo u danima niæeg intenziteta.

REVERZIBILNOST

U jednom trenutku tokom trenaænog procesa, osoba koja veæba neñe biti u mo-
guñnosti da poboljãa utreniranost ili ñe åak doæiveti i sniæenje sportskog postignuña,
bez obzira na dalju progresiju treninga. Kada se pojavi ovakav obrazac, neophodno je
potraæiti znake pretreniranosti. Dalje poveñanje obima treninga ili ukljuåivanje no-
vih trenaænih dana se ne preporuåuje. Ukoliko se trening prekine iz bilo kog razloga,
pojaviñe se fenomen detreninga. Princip reverzibilnosti podrazumeva fenomen da
nakon prestanka treninga dolazi do prepodeãavanja organskih sistema u skladu sa
smanjenim fizioloãkim stimulusom. Redukcija vrednosti VO2max posebno je dras-
tiåna tokom prvog meseca neaktivnosti, dok je pad manji tokom 2 i 3 meseca de-
treninga.

91
 Jednom kada je trenaæni program dizajniran, treba ga primenjivati shodno obras-
cu koji ñe dovesti do maksimalnih rezultata. Ovakav obrazac poznat je kao tre-
naæni ciklus ili princip periodizacije. Cilj periodizacije treninga zasniva se na
manipulaciji komponenti kondicioniranja i principa treninga koji treba da dovedu
do maksimalnog sportskog rezultata u takmiåarskoj sezoni ili nekom specifiånom
njenom delu. Periodizacija je prisutna i kod fiziåke aktivnosti sa zdravstveno kori-
snim efektima, mada su trenaæne varijacije manje rigidne i nisu strogo povezane sa
posebnim sportskim dogaœajem i takmiåarskom sezonom. Periodizacija moæe biti
organizovana na razliåite naåine i uglavnom obuhvata jednu sezonu ili godinu i
uglavnom se deli na åetiri faze ili ciklusa – fazu aktivnog odmora, vansezonski,
predsezonski i sezonski ciklus. Svaki veliki period (makrociklus) se deli na manje
faze (mezocikluse) trajanja uglavnom åetiri nedelje koji se sastoje od jednonedelj-
nih mikrociklusa. Cilj svake faze je optimiziranje aktivnosti i odmora. Faza aktiv-
nog odmora zapoåinje nakon poslednjeg takmiåarskog optereñenja prethodne
sezone. Sportistima se uglavnom preporuåuje nekoliko dana kompletnog odmora
a zatim uåestvovanje u netakmiåarskim fiziåkim aktivnostima van matiånog spor-
ta (npr. cross-trening). Vansezonska faza zapoåinje evaluacijom sport-specifiånog
nivoa pripremljenosti u cilju stvaranja preporuka za dizajniranje treninga, koja se
moæe ponavljati i tokom ostalih trenaænih ciklusa u cilju determinisanja trenutne
forme i nivoa pripremljenosti, odnosno potrebnih korekcija trenaænog procesa.
Vansezonski ciklus uglavnom sluæi za opãte kondicioniranje kardiorespiratornih
kapaciteta, fleksibilnosti ili miãiñne snage odnosno moduliranje telesne strukture.
Tokom predsezonskog ciklusa akcenat treninga se usmerava na specifiåno pripre-
manje komponenti neophodnih za odreœeni sport ili aktivnost. Trenaæni program
u ovoj fazi je veoma naporan i uglavnom obuhvata od 6 do 8 nedelja pre prvog ta-
kmiåenja. Kada poåne sezona, glavni cilj treninga usmeren je na odræavanje dosti-
gnutog nivoa sport-specifiåne kondicije koja se razvila tokom prethodne faze.
Pogotovo pre vaænih takmiåenja neophodno je minimizirati trenaæni stimulus (fe-
nomen poznat kao tapering) smanjujuñi frekvenciju i trajanje treninga uz odræava-
nje intenziteta, kako bi se sportista adekvatno oporavio.

ZAGREVANJE I AKTIVNOSTI NAKON TRENINGA

Period zagrevanja omoguñava organizmu da prilagodi organske sisteme (kardiovas-

kularni, metaboliåki, neuromiãiñni) zahtevima fiziåke aktivnosti (npr. poveñanje pro-
toka krvi u miãiñima, poveñanja fleksibilnost zglobova). Zagrevanje treba da traje
barem deset minuta pre poåetka glavnog dela kondicioniranja i da bude sport-speci-
fiåno i individualno programirano. Tokom zagrevanja potrebno je postupno podizati
intenzitet do uspostavljanja ciljnih vrednosti. U mnogim aktivnostima period zagre-
vanja se odmah nastavlja u trening. Period zagrevanja poseduje brojne korisne efekte
na kardiovaskularni sistem.

92
 Korisni efekti zagrevanja na kardiovaskularni sistem
Poveñanje protoka krvi kroz aktivnu skeletnu muskulaturu
Poveñanje protoka krvi kroz sråani miãiñ
Poveñanje stepena disocijacije oksihemoglobina
Zapoåinjanje ranijeg znojenja i bolja regulacija telesne temperature
Redukcija pojave poremeñaja provoœenja srca (aritmija)

Period aktivnosti nakon treninga (tzv. hlaœenje) nastavlja se na glavni deo treninga i
traje uglavnom 10 do 15 minuta. Primarni kardiovaskularni korisni efekat je
spreåavanje zadræavanja venske krvi na periferiji, aktiviranjem skeletne muskulature
posebno donjih ekstremiteta (tzv. miãiñne pumpe) neposredno nakon aktivnosti, kada
je venski krvotok dilatiran. Osim toga, uspostavlja se mirovna ravnoteæa termoregu-
lacije.

TAPERING

Vrhunski sportski rezultat zahteva maksimalnu fiziåku i mentalnu toleranciju na

stes izazvan fiziåkom aktivnoãñu. Intenzivan trening åesto dovodi do redukcije ta-
kmiåarskih kapaciteta pa sportisti smanjuju intenzitet treninga pre vaænog ta-
kmiåenja, kako bi dozvolili organizmu odmor od intenzivnog treninga i spreåili
pretreniranost. Ovakva strategija smanjivanja volumena treninga pre takmiåenja po-
znata je kao tapering. Period taperinga tokom kojeg su intenzitet i trajanje treninga
redukovani, treba da obezbedi dovoljno vremena za osveæavanje angaæovanih tkiva i
obnovu istroãenih depoa ñelijske energije. Trajanje ovog perioda zavisi od faktora ka-
kvi su prethodni intenzitet i vrsta treninga, tip sporta i osobine sportiste. Smatra se
da je u plivanju potrebno da period taperinga traje i dve nedelje pre znaåajnog ta-
kmiåenja. Najuoåljivija promena tokom taperinga je porast miãiñne snage, koja deli-
miåno objaãnjava poboljãanje sportskog nastupa na takmiåenju, mada nije poznato
da li se porast snage javlja kao rezultat promena kontraktilnih mehanizama ili veñeg
stepena regrutacije miãiñnih vlakana. Posebno je pokazan znaåaj taperinga u anaero-
bnim sportovima (npr. sprint, skok u dalj) dok su dokazi relativno malobrojni na uti-
caj taperinga kod timskih sportova, biciklizma ili tråanja na duæe staze.

93
 Pretreniranost
Fenomen pretreniranosti (overtraining) åesto se javlja u savremenom sportu kao
posledica izlaganja sportiste trenaænim optereñenjima prevelikog obima uz neade-
kvatno trajanje oporavka. Jednostavno govoreñi, organizam ne uspeva da se prila-
godi i odmori od prethodne epizode treninga, kada ponovo biva izloæen trenaænom
nadraæaju. Osnovna posledica pretreniranosti ogleda se u smanjivanju takmiåar-
skih rezultata koji nastaju usled brojnih faktora (npr. neadekvatno doziranje tre-
ninga, kratkotrajan neadekvatan oporavak, monotoni jednoliåni treninzi,
delovanje faktora spoljaãnje sredine). Kada se pretreniranost javlja nakon kratko-
roånih greãaka u treningu, poznata je i kao prenaprezanje åije posledice prolaze re-
lativno brzo, nakon nekoliko dana odmora, za razliku od sindroma pretreniranosti
koji moæe trajati nekoliko meseci pa åak i viãe godina. Uglavnom se opisuju dva tipa
pretreniranosti (simpatiåki i parasimpatiåki) koji nastaju kao posledica prena-
draæenosti jednog segmenta vegetativnog nervnog sistema. Simpatiåki tip uglav-
nom se javlja kod visoko-intenzivnih, kratkotrajnih sportova a parasimpatiåki kod
sportova opãte izdræljivosti. Pokazatelji pretreniranosti uglavnom su subjektivni,
raznovrsni i komplikovani za dijagnostiku. Sportista se æali na slabije sportske re-
zultate, hroniåan zamor i usporenost, produæeno trajanje oporavka i pojavljivanje
ranije otkonjenih greãaka u izvoœenju nauåenih veãtina. Od fizioloãkih parametra
uoåava se smanjenje maksimalnog radnog kapaciteta, oteæano je odræavanje ho-
meostaze, åesto se javljaju glavobolje, nesanica, bolovi u miãiñima i zglobovima,
sklonost infekcijama, opstipacija ili dijareja, gubitak apetita, telesne i miãiñne ma-
se, amenoreja kod æena sportista, znaåajan porast ili pad sråane frekvencije (pogo-
tovo u mirovanju). Psiholoãki znaci i simptomi se odnose na oseñanje depresije,
apatije i smanjenje stepena samopouzdanja, emocionalnu nestabilnost i nagle pro-
mene raspoloæenja, oteæana je koncentracije i smanjen takmiåarski duh. Jasni
objektivni znaci pretreniranosti nisu poznati mada se koriste metode merenja
hormonskog statusa (kortizol, testosteron, adrenalin), prañenje koncentracije en-
zima i supstrata (kreatin kinaza, ATP, laktati) i analiza EKG ali bez puno uspeha.
Tretman pretreniranosti veoma je sloæen a ponekad i dubiozan. Upotreba fizikal-
nih procedura, suplementacije multivitaminskim i mineralnim kompleksima,
upotreba kiseonika samo su neke od metoda koje se koriste u terapiji pretrenira-
nosti. Ipak, najbolji tretman pretreniranosti je prevencija. Paæljivo i odmereno di-
zajniranje treninga koje ukljuåuje adekvatno trajanje oporavka jedna je od
najvaænijih strategija u prevenciji pretreniranosti. Programiranje u skladu sa
osnovnim principima treninga, redovni medicinski pregledi, kvalitetna ishrana i
suplementacija, psiholoãka podrãka, uredan sportski æivot neke su od mera koje
pojavu pretreniranosti svode na minimum.

MIÃIÑNI TRENING I FIZIOLOÃKE ADAPTACIJE

Poseban segment usvajanja trenaænih principa odnosi se na razvoj miãiñne forme i

kondicije, koji predstavljaju podjednako vaæan element ukupnog nivoa utreniranosti,
kakav pripada i razvoju kardiorespiratorne ili metaboliåke sposobnosti. Iako je mo-

94
guñe razviti trenaæni program koristeñi statiåke kontrakcije, u realnosti je ovakva
vrsta treninga relativno retka a upotreba dinamiåkih i izokinetiåkih aktivnosti zna-
tno raãirenija i åeãña, poznata pod imenom trening miãiñnog otpora (resistance train-
ing program). Miãiñni trening, u uæem smislu, predstavlja sistematski program veæbi
koje ukljuåuju proizvodnju sile nasuprot delovanju optereñenja, u cilju razvijanja
miãiñne snage, izdræljivosti i/ili uveñanja (hipertrofije) muskulature åesto podrazu-
mevajuñi samo trening sa tegovima (weight training). Miãiñni trening koristi se kod
razliåitih pojedinaca, ukljuåujuñi one koji oåekuju poboljãanje opãteg zdravstvenog
stanja i unapreœenje sportskog nastupa, rehabilitaciju od povrede, promenu estet-
skog ispoljavanja ili takmiåenje u specifiånim sportovima (npr. bodi-bilding, dizanje
tegova, power lifting). Ovakav trening, ukoliko se odvija pod struånom kontrolom uz
adekvatan oblik, disanje, tehniku, telesnu biomehaniku i definisana optereñenja,
moæe se koristiti kod svih populacionih grupa i nosi relativno mali rizik od povreda
åak i kod dece stare 7-13 godina. Kod dece, ova vrsta treninga nije kontraindikovana
ali program mora biti paæljivo kontrolisan i aplikovan kao deo raznovrsnih aktivnosti
i veãtina u kojima pedijatrijska populacija uåestvuje. Ipak, deca ne bi trebalo da uåes-
tvuju u takmiåarskom dizanju tegova, power lifting-u ili bodi-bildingu i neophodno je
da prihvate dinamiku trenaænih adaptacija. U ovoj starosnoj grupi, programirani
miãiñni trening krañi od 20 nedelja ne dovodi do znaåajnih poboljãanja telesne kom-
pozicije, sportskih rezultata ili oporavka od povrede, mada nisu uoåeni ãtetni efekti
na stepen rasta i razvoja.

Kao i kod druge vrste treninga, plan ostvarivanja miãiñne forme mora biti specifiåan
za individualne ciljeve osobe koja veæba (npr. poveñanje snage, eksplozivnosti,
izdræljivosti, hipertrofije). Miãiñi odgovaraju specifiånom adaptacijom na tip izvede-
ne kontrakcije i optereñenje kojem su izloæeni. Sa druge strane, trening je specifiåan
za angaæovanu miãiñnu grupu – kompletan program treninga trebao bi da ukljuåi ba-
rem jednu veæbu za svaku veliku miãiñnu grupu. Da bi se izbegla pojava zamora save-
tuje se sukcesivno smenjivanje veæbi za razliåite miãiñne grupe uz napomenu da prvo
treba trenirati velike miãiñne grupe (npr. prvo m. latissimus dorsi pa zatim m. biceps
brachii). Ova taktika omoguñava pravilan oporavak izmeœu epizoda treninga i sma-
njuje uåestalost zamora. Konaåno, intenzitet nadraæaja kojem je miãiñ izloæen
odreœuje stepen odgovora. Miãiñ koji je izloæen optereñenju bliskom maksimalnim
vrednostima, razviñe veñi stepen snage od miãiña izloæenog submaksimalnim na-
draæajima. Obrnuto, miãiñ angaæovan u veñem broju ponavljanja submaksimalih op-
tereñenja razviñe veñi stepen miãiñne izdræljivosti. Poseban element specifiånosti
miãiñnog treninga odnosi se na brzinu kontrakcije kod izokinetiåkih veæbi (posebno
veæbi koje se odvijaju uz malo ugaono ubrzanje).

Nadopterñenje u miãiñnom treningu

Primena nadoptereñenja kod miãiñnog treninga odnosi se na modeliranje intenziteta
(optereñenja), uåestalosti i trajanja odreœene veæbe (broj ponavljanja, serija i perioda
oporavka). Kao i kod aerobnog treninga, intenzitet igra kljuånu ulogu. Poåetak dizaj-
niranja miãiñnog treninga definisali su De Lorme i Watkins koji su 50-ih godina dvade-
setog veka dizajnirali tzv. progresivni miãiñni trening koji se sastojao od 30

95
ponavljanja veæbe za svaku miãiñnu grupu na jednom treningu. Ovih 30 ponavljanja
podeljeno je u 3 serije sa 10 ponavljanja po originalnom modelu koji je niæe naveden:

Serija 1 = 10 ponavljanja na 50% 10-RM

Serija 2 = 10 ponavljanja na 75% 10-RM
Serija 3 = 10 ponavljanja na 100% 10-RM
RM – repetitivni maksimum

Tokom poslednjih 50 godina razvili su se brojni programi koji determiniãu optimalan

broj ponavljanja i serija, optereñenje i uåestalost neophodnih za razvoj miãiñne snage,
izdræljivosti ili eksplozivnosti. Trenutno, ne postoji jedinstvena kombinacija broja
ponavljanja i optereñenja koja dovodi do najboljih rezultata - idealan broj ponavljanja
zavisi od individualnih ciljeva i razlika. Uopãteno uzev, ukoliko je cilj razvoj miãiñne
snage, preporuåuje se izvoœenje manjeg broja ponavljanja sa veñim optereñenjem.
Izvoœenje 3 do 6 ponavljanja u seriji uz ukupno 3 do 5 serija smatra se najefikasnijom
strategijom u razvijanju miãiñne snage. Sa druge strane, ukoliko je cilj poboljãanje
izdræljivosti miãiña, poveñan broj ponavljanja sa manjim optereñenjem (miãiñ ipak
mora biti nadoptereñen) je najefikasnija metoda. Ukoliko je dobitak na miãiñnoj snazi
nedovoljan, intenzitet se mora podiñi na barem 60% maksimalnih vrednosti. Supro-
tno, unapreœenje izdræljivosti miãiña postiæe se intenzitetima 30% od maksimuma uz
trening do pojave zamora. Kod izokinetiåkih aktivnosti, trajanje jedne veæbe izgleda
da je vaænije od ukupnog obima rada ili broja izvedenih ponavljanja. Ãto se tiåe faza
odmora, trajanje oporavka izmeœu veæbi zavisi od optereñenja kojima je miãiñ
izloæen. Kod veæbi za unapreœenje snage oporavak izmeœu serija trebalo bi da je duæi
(nekoliko minuta) nego kod treninga miãiñne izdræljivosti (pauza izmeœu serija kraña
od 1 minuta).

Uåestalost miãiñnog treninga varira shodno ciljevima osobe koja veæba (npr. ta-
kmiåar trenira åeãñe od osobe koja veæba iz zadovoljstva). Ameriåki koledæ za spor-
tsku medicinu preporuåuje dva do tri miãiñna treninga nedeljno u cilju ostvarivanja
zdravstveno korisnih efekata. Kod sportista se najåeãñe sreñe frekvencija od 2 do 4
treninga nedeljno. Izgleda da su dva miãiñna treninga nedeljno minimalan zahtev ne-
ophodan za poboljãanje snage – treniranje jednom nedeljno izgleda da izlaæe osobu
poveñanom riziku od povrede ili upale miãiña a ne angaæuje adaptacione kapacitete u
dovoljnoj meri. Åesta strategija sportista koji veæbaju åetiri puta nedeljno je smenji-
vanje veæbi za gornji deo tela sa veæbama za donji deo trupa i noge. S druge strane, ne-
ki takmiåari treniraju åetiri dana za redom nakon åega sledi dan pauze. Ovaj tip
treninga zahteva angaæovanje samo jedne miãiñne grupe tokom treninga pa se time
omoguñava oporavak tokom sledeñih 48 do 72 sata. Ukupno vreme treninga je varija-
bilno i zavisi od broja ponavljanja i serija i najåeãñe iznosi oko 20 do 30 minuta. Kod
poåetnika (pogotovo adolescentnog uzrasta) neophodna je postepena progresija op-
tereñenja, usvajanje adekvatne tehnike i implementacije mera kontrole i opreza. Ko-
riãñena oprema treba da je odgovarajuña za pojedinaånog sportistu a veæbe bi trebalo
da ukljuåe velike miãiñne grupe, agoniste i antagoniste kroz åitav obim pokreta. U
prvom periodu (2 do 6 nedelje) savetuje se izvoœenje jedne serije do usvajanja neop-

96
hodnih veãtina i znanja uz trajanje oporavka od 2 do 3 minuta i rad niskog intenziteta
(12-15 RM) frekvencijom od 2 do 3 puta nedeljno.

Tabela 7.5 Kreiranje programa miãiñnog treninga

Faza treninga Analiza parametara Principi treninga

Identifikacija ciljeva Æeljeno postignuñe Specifiånost
Komponenta miãiñne forme Individualizacija
Vrsta miãiñne kontrakcije
Angaæovana miãiñna grupa
Evaluacija inicijalnih Izabrane miãiñne grupe Specifiånost
miãiñnih parametara Tehnike treninga
Odreœivanje sistema treninga Vrste veæbi Specifiånost
Dizajn jednog treninga Optereñenje Nadoptereñenje
Broj serija Individualizacija
Trajanje pauza
Redosled veæbi
Zagrevanje i hlaœenje
Periodizacija treninga Prevencija monotonije Adaptacija
Progresija
Reverzibilnost
Individualizacija

Adaptacija, progresija i individualizacija

Miãiñi se adaptiraju na stres kojem su izloæeni. U jednom trenutku, tokom kreiranja
programa treninga (Tabela 7.5), sportista ñe zapaziti da inicijalni desetostruki repeti-
tivni maksimum (10-RM) moæe podiñi viãe od 10 puta usled ostvarene adaptacije.
Stepen adaptacije zavisi od nekoliko faktora kao ãto su kvalitet oporavka, adekvatna
ishrana, angaæovana miãiñna grupa. Oporavak ima kljuåni znaåaj u formiranju opti-
malnih adaptacija nakon miãiñnog treninga. Neophodan je barem jedan dan odmora
nakon treninga specifiåne miãiñne grupe. Odmor i kombinovanje lakih i teãkih dana
je åesto preporuåena strategija u prevenciji povrede ili zamora. Mnogi vrhunski spor-
tisti koji intenzivno treniraju odmaraju 72 sata pre treninga iste miãiñne grupe. Me-
hanizmi adaptacije koji se pojavljuju kod dece sliåni su onim kod odraslih. Paæljivo
prañenje oporavka izmeœu treninga je verovatno joã vaænije kod dece i minimalno
treba da traje 48 sati. Kada se adaptacija postigne, trenaæni nadraæaj se poveñava sho-
dno principima progresije, ukoliko se æeli dalji priraãtaj npr. miãiñne snage. Progre-
sivnost treba da bude postepena - poveñanjem optereñenja, broja ponavljanja i serija
ili poveñanjem uåestalosti treninga odnosno skrañivanjem trajanja pauza izmeœu se-
rija. Uglavnom se preporuåuje poveñanje broja ponavljanja (sa 6 na 10) a zatim po-
veñanje optereñenja. Radi efikasnijeg doziranja treninga, koristi se metoda
utvrœivanja repetitivnog maksimuma (1-RM) za svaku angaæovanu miãiñnu grupu.
Kada je poznat 1-RM lako je kvantifikovati trening (npr. 6 ponavljanja po seriji sa
60% 1-RM). Åak i kada se izvodi isti trenaæni program adaptacija zavisi od odreœenih
personalnih faktora (starost, pol, telesna graœa, inicijalni nivo utreniranosti, genet-

97
ski faktori). Bez obzira koliko je trening bio adekvatno planiran, progresija miãiñne
snage ili izdræljivosti ne ostvaruje se linearnim prirastom. Ukoliko se nakon progre-
sivnog poveñanja optereñenja ne uoåava dalje poboljãanje performansi (plato) ili se
postignuñe åak smanjuje (retrogresija), moguñe je da je sportista izloæen riziku od
pretreniranosti.

Neuromuskularne adaptacije
Zapoåinjanje miãiñnog treninga tipiåno dovodi do poveñanja parametara snage na-
kon prvih nekoliko nedelja, bez promena miãiñne mase, sugeriãuñi znaåaj nervnih
faktora. Slika 7.2 ilustruje shematsku prezentaciju relativne uloge nervnih i miãiñnih
adaptacija koje doprinose poveñanju miãiñne snage. Nervne adaptacije odnose se na
poveñanje neuralne stimulacije muskulature, porast sinhronizacije motornih jedini-
ca i inhibiciju zaãtitnih mehanizama Golgi-jevog tetivnog organa.

Slika 7.2 Doprinos neuralnih i miãiñnih adaptacija poveñanju miãiñne snage

Uåestvovanje u miãiñnom treningu tipiåno dovodi do poveñanja snage i porasta po-

preånog preseka miãiña. Osim toga, raste stepen regrutovanja miãiñnih vlakana oba
tipa sa predominacijom brzo-kontrahujuñih vlakana. Stepen promena je specifiåan
za analizirani miãiñ ili miãiñnu grupu i zavisi od tipa programa. Miãiñna hipertrofija
(poveñanje veliåine jedne miãiñne ñelije) nastaje kao posledica poveñanja ukupne ko-
liåine kontraktilnih proteina, broja i veliåine miofibrila u svakom vlaknu i uveñanju
koliåine vezivnog tkiva koje se nalazi oko miãiñnih vlakana. Interesantan fenomen se
javlja nakon izokinetiåkog treninga – prisutan je porast miãiñne snage bez prisustva
hipertrofije muskulature (verovatno usled izostanjanja ekscentriånog oblika kon-
trakcije tokom ove vrste treninga). Iako muãkarci generiãu veñu apsolutnu snagu,
promene usled miãiñnog treninga kod oba pola su sliåne. Stepen poveñanja snage i po-
preåni presek miãiña rastu prema sliånom obrascu i kod muãkaraca i æena nakon
16-to nedeljnog programa treninga (Slika 7.3).

98
 Slika 7.3 Poboljãanja u miãiñnoj snazi kod muãkaraca i æena

Doskora se verovalo da miãiñni trening kod dece prepubertetskog uzrasta ne dovodi

do jednakog priraãtaja snage kao kod odraslih osoba, pre svega zbog nedostatka ana-
boliåkog hormona testosterona. Meœutim, aktuelna istraæivanja pokazuju ekvivalen-
tno poveñanje relativne snage kod preadolescenata, i izometrijske i izokinetiåke, ãto
ih åini jednako trenabilnim kao ostale populacione grupe. Grupa dece stare 8 do 12
godina koja je trenirala 2 puta nedeljno tokom 8 nedelja, reæimom 3 serije sa 10 do 15
ponavljanja, 5 veæbi, intenziteta izmeœu 50 i 100% 10-RM poveñala je miãiñnu snagu
za 73%. Fizioloãki mehanizmi koji dovode do ovih promena verovatno su razliåiti u
odnosu na odraslu populaciju. Umesto hipertrofije muskulature, kod preadolescena-
ta se javlja poboljãanje sposobnosti nervnog sistema da regrutuje i aktivira motorne
jedinice na ãta ukazuju elektromiografske studije aktivnosti angaæovanih miãiñnih
grupa.

99
 VIII MEHANIZMI MIÃIÑNOG ZAMORA

Etiologija miãiñnog zamora zanima nauånike veñ viãe od 100 godina, mada definitiv-
ni agensi zamora joã uvek nisu definisani. Problem je kompleksan jer je miãiñni zamor
rezultat multivalentnih promena u samom miãiñu (periferni zamor) ali i promena
nervne signalizacije (centralni zamor). Dalje, priroda i stepen miãiñnog zamora zavi-
se od parametara kao ãto su tip, trajanje i intenzitet veæbanja, sadræaj i vrsta miãiñnih
vlakana u aktivnoj muskulaturi, individualnog nivoa pripremljenosti i faktora spo-
ljaãnje sredine. Na primer, faktori koji dovode do zamora u aktivnostima visokog in-
tenziteta i ispoljavanja brzine i snage kratkog trajanja drugaåije su prirode od onih
koji dovode do zamora kod dugoroånih aktivnosti izdræljivosti. Dalje, zamor se razli-
kuje kod aktivnosti sa optereñenjem (npr. dizanje tegova) od aktivnosti bez dodatnog
optereñenja (npr. tråanje ili plivanje) åak i kada su istog trajanja. Konaåno, onesposo-
bljavajuñi zamor koji je povezan sa virusnim ili bakterijskim infekcijama, oporavkom
od povrede ili bolesti, sindromom hroniånog zamora, depresijom, poremeñajima spa-
vanja i jet leg-om (naglim promenama vremenskih zona) verovatno nema puno veze
sa muskulaturom veñ verovatno ukljuåuje faktore u okviru centralnog i perifernog
nervnog sistema. Definicija zamora miãiña je jednostavna - gubitak sposobnosti da
aktivni miãiñ generiãe snagu ili silu kao odgovor na voljnu stimulaciju, koja posle-
diåno dovodi do redukcije parametara sportskog nastupa (Slika 8.1). Ova definicija
ilustruje ukljuåenost centralnih i perifernih faktora u razvoju miãiñnog zamora. Cen-
tralni zamor nastaje progresivnom redukcijom voljnog stimulusa motoronim neuro-
nima tokom aktivnosti, dok se periferna komponenta zamora odnosi na smanjenje
produkcije sile nezavisno od neuralne stimulacije.

Slika 8.1 Kriva zamora miãiñne kontrakcije

100
 ZAMOR I KRATKOTRAJNA AKTIVNOST VISOKOG
INTENZITETA

Zamor tokom kratkotrajnih aktivnosti visokog intenziteta rezultat je poremeñaja ko-

mandnog lanca - od viãih moædanih centara do kontraktilnih proteina, aktina i miozi-
na. Iako u razvoju zamora dominiraju promene nastale na nivou miãiña, centralni
deficiti motorne kontrole takoœe igraju znaåajnu ulogu. Primarna mesta zamora
lokalizovana su u samoj miãiñnoj ñeliji i ne obuhvataju periferne nerve ili
neuro-miãiñnu spojnicu. Postoji nekoliko specifiånih elemenata sistema ekscitaci-
je-kontrakcije, gde promene tokom intenzivne aktivnosti mogu indukovati pojavu
zamora. Pri pojavi zamora, uoåava se da je mirovni potencijal ñelijske membrane åes-
to izmenjenih vrednosti, amplituda akcionog potencijala smanjena a trajanje pro-
duæeno. Mehanizmi zamora koji se odnose na poremeñaje sarkoleme (membrane
miãiñne ñelije) predpostavljaju da izlazak jona kalijuma, ulazak jona natrijuma i inhi-
bicija natrijum-kalijum (Na-K) pumpe, izazivaju poremeñaje depolarizacije ñelije, do-
vode do smanjenja amplitude akcionog potencijala pa åak i do kompletne inaktivacije
miãiñne ñelije. Poslediåno, nastaje inhibicija narednih koraka ekscitacije, redukuje se
propagacija impulsa kroz transverzalne tubule i inhibira se otpuãtanje kalcijuma ãto
utiåe na snagu miãiñne kontrakcije. Zamoren miãiñ åesto pokazuje produæeno traja-
nje trzaja i smanjenje maksimalne brzine razvoja napetosti. Produæeno trajanje trza-
ja posledica je prolongiranog vremena nakupljanja kalcijuma u sarkoplazmi usled
smanjene stope otpuãtanja ili preuzimanja kalcijuma od strane sarkoplazmatskog re-
tikuluma. Dokazano je da se zamor razvija kako opada stepen preuzimanja kalcijuma
u miãiñnoj ñeliji. Zamor se takoœe moæe javiti kao posledica direktnih promena kon-
traktilnih proteina.

Visoko-intenzivna aktivnost ukljuåuje energetske potrebe koje prevazilaze maksi-

malne aerobne kapacitete i zahteva angaæovanje anaerobnih energetskih izvora. Po-
slediåno, nivo visoko energetskih fosfata, ATP i PC opada a koncentracija
neorganskih fosfata (Pi), ADP, laktata i vodonikovih jona raste sa razvojem zamora.
Svaki od ovih faktora moæe dovesti do pojave zamora. Adekvatne vrednosti ATP mo-
raju se odræavati u cilju spreåavanja zamora jer je ATP jedini supstrat koji momental-
no obezbeœuje energiju za miãiñnu kontrakciju. ATP je neophodan agens za
funkcionisanje Na-K pumpe. Dalje, ATP stabilizuje kanale u sarkoplazmatskom reti-
kulumu (SPR) za otpuãatanje kalcijuma – supstrat je SPR-ATPaze koja je neophodna
za otpuãtanje i preuzimanje jona kalcijuma. Poremeñaj u bilo kom od ovih procesa
moæe dovesti do miãiñnog zamora, pa se smanjena koncentracija ATP u miãiñnoj ñeliji
smatra jednim od glavnih uzroånika pojave zamora. Koncentracija fosfokreatina se
smanjuje tokom kontraktilnih aktivnosti pa su niske koncentracije intrañelijskog
fosfokreatina dobar indikator zamora, verovatno smanjujuñi stepen koriãñenja
ATP-PC energetskog sistema usporavajuñi stopu refosforilacije ADP u ATP. Koncen-
tracije ADP, Pi i H+ rastu tokom intenzivne miãiñne kontrakcije i mogu dovesti do po-
jave zamora direktnom inhibicijom hidrolize ATP. Vodonikovi joni smatraju se
jednim od glavnih agenasa zamora jer ugroæavaju miãiñnu aktivnost na nekoliko
101
naåina. Oni dovode do direktne inhibicije aktivnosti miozinske ATP-aze i onemo-
guñavaju klizanje filamenata i hidrolozu ATP, inhibiraju fosfofruktokinazu, kontrol-
ni enzim glikolize, smanjuju cross-bridge aktivaciju blokirajuñi vezivanje kalcijuma za
troponin i inhibiraju aktivnost SPR-ATPaze preuzimanjem i oslobaœanjem kalciju-
ma. Glavni izvor vodoniånih jona tokom intenzivne miãiñne aktivnosti je anaerobna
produkcija mleåne kiseline. Iako se mleåna kiselina åesto smatra uzroånikom zamora,
u stvari su vodonikovi joni odgovorni za neæeljene efekte zamora. Posebno osetljiva
na poveñanje aciditeta su brzo-kontrahujuña miãiñna vlakna. Poveñana koncentracija
jona vodonika inhibira miozinsku ATP-azu smanjujuñi na taj naåin maksimalnu brzi-
nu skrañivanja. Obnavljanje sposobnosti za generisanje sile deãava se u dve faze -
prva rapidna faza traje oko 30 sekundi a druga sporija faza oko 50 minuta. Brza faza
oporavka objaãnjava se mehanizmima obnove sistema eksictacija-kontrakcija, koji
nisu posredovani uticajem vodonikovih jona, dok je druga faza oporavka rezultat
uklanjanja viãka intracelularnih jona vodonika. Promene kiselosti takoœe utiåu i na
regulaciju metabolizma kalcijuma, inhibirajuñi otpuãtanje i ponovno preuzimanje
kalcijuma iz SPR. Izmenjena je sposobnost vezivanja kalcijuma za kontraktilne prote-
ine åime se posredno utiåe na produkciju sile. Smatra se da poveñanje koncentracije
fosfata izaziva zamor inhibiranjem procesa klizanja filamenata i redukcijom razvoja
sile kontrakcije.

Moguña uloga centralnog nervnog sistema u pojavi zamora uglavnom se odnosi na re-
dukciju motornih signala prema aktivnoj muskulaturi usled uticaja psiholoãkih fak-
tora kao ãto su motivacija, paænja i oseñaj napora ili bola, uz neizmenenjen miãiñni
metabolizam, funkcije sarkoplazme i sistem ekscitacija-kontrakcija. Pokazano je da
su sportisti koji su bili voljno motivisani i ohrabreni tokom napora mogli znatno duæe
da izdræe postavljeni zadatak (npr. generisanje maksimalne sile). Geneza centralnog
zamora najverovatnije se odvija na nivou motorne kore velikog mozga.

ZAMOR KOD AKTIVNOSTI IZDRÆLJIVOSTI

Veliki broj faktora pojavljuje se kod zamora nakon aktivnosti izdræljivosti,

ukljuåujuñi troãenje glikogena u miãiñima i jetri, smanjenje koncentracije glukoze u
krvi, dehidraciju i poveñanje telesne temperature. Svakako svi pomenuti faktori uåes-
tvuju u pojavi zamora u izvesnoj meri, zavisno od uslova spoljaãnje sredine i prirode
fiziåke aktivnosti. Mehanizmi ukljuåuju i brojne neurotransmitere i neuromodulato-
re koji izazivaju zamor, delovanjem putem centralnih mehanizama. Odavno je po-
znato da stepen upotrebe ugljenih hidrata zavisi od intenziteta aktivnosti. Ova
åinjenica potkrepljena je porastom indeksa upotrebljivosti ugljenih hidrata tokom fi-
ziåke aktivnosti kao i merenjima stepena sagorevanja glikogena tokom razliåitih in-
tenziteta veæbanja, mada stepen upotrebe tokom aktivnosti ne zavisi samo od
intenziteta veñ i do stanja uhranjenosti i utreniranosti osobe. Pri fiksnom opte-
reñenju, utrenirani sportisti imaju niæi indeks upotrebljivosti ugljenih hidrata, manje
sagorevaju glikogen a viãe masti i mogu veæbati duæe od netreniranih osoba. Ishrana
bogata ugljenim hidratima i unos sportskih napitaka tokom veæbanja dalje odlaæe po-
javu zamora, poveñavajuñi stepen dostupnosti i oksidacije ugljenih hidrata åime se

102
potvrœuje teorija o depleciji depoa ugljenih hidrata kao glavnom faktoru zamora to-
kom aktivnosti izdræljivosti (Slika 8.2).

Slika 8.2 Sniæavanje sadræaja glikogena tokom veæbanja sa i bez unosa ugljenih
hidrata (UH)

Niska koncentracija glikogena smanjuje produkciju nikotiamid adenin dinukleotida

(NADH), vaænog energetskog jedinjenja, inhibira transportni lanac elektrona i
Crebs-ov ciklus i smanjuje stepen oksidacije masti. Svi ovi efekti poslediåno dovode
do inhibicije produkcije ATP i pojave miãiñnog zamora. Moguñe je da se centralni za-
mor takoœe pojavljuje u sprezi sa iscrpljivanjem (deplecijom) depoa ugljenih hidrata
tokom produæenih fiziåkih aktivnosti. Unos ugljenih hidrata tokom veæbanja moæe
odloæiti ili smanjiti poåetak negativnih promena u CNS koje ukljuåuju neurotransmi-
ter serotonin. Meœutim, deplecija glikogena nije jedini faktor koji izaziva zamor to-
kom aktivnosti koje dugo traju. Drugi potencijalni faktori zamora ukljuåuju oãteñenje
vaænih ñelijskih organela kao ãto su mitohondrije, sarkoplazmatski retikulum ili mi-
ofilamenti. Na prvi pogled, kontraktilni proteini i miofibrilna ATP-azna aktivnost
izgledaju otporno na promene tokom aktivnosti izdræljivosti. Meœutim, preuzimanje
kalcijuma od strane vezikula SPR je smanjeno i u sporim i brzim vlaknima. Veæbe
izdræljivosti dovode do strukturnih oãteñenja SPR a promene posebno pogaœaju vla-
kna tipa I i tipa IIa dok su vlakna tipa IIb gotovo bez strukturnih i funkcionalnih pro-
mena, shodno maloj regrutaciji i ulozi u aerobnoj produkciji energije. U pojedinim
sluåajevima, zamor se karakteriãe periodom produæenog oporavka tokom kojeg je
produkcija sile smanjena u trajanju od nekoliko dana. Ovaj fenomen poznat je pod
imenom zamor niske frekvencije i verovatno je izazvan prekidom nekog od procesa iz
sistema ekscitacija-kontrakcija usled masovne produkcije reaktivnih kiseoniåkih ra-
dikala i produæene izloæenosti visokim intrañelijskim koncentracijama kalcijuma.
Dug period oporavka nakon zamora niske frekvencije povezan je sa neophodnim vre-
menom za obnovu oãteñenih proteina. Degradacija proteina åesto dovodi do pojave
otoka i tzv. upale miãiña koja traje i nekoliko dana shodno neophodnom vremenu za
resintezu potroãenih proteina u miãiñima. Posebna uloga u etiologiji centralnog za-
mora pripada serotoninu, bitnom neurotransmiteru i neuromodulatoru centralnog
nervog sistema. Primeñen je porast koncentracije serotonina i 5-HIAA (glavnog me-
103
tabolita) u pojedinim regionima mozga, sa dostizanjem maksimalnih vrednosti kod
zamorenih sportista. Davanje antagonista serotonina dovodi do odsustva i odlaganja
zamora iako nisu prisutni periferni faktori, åime se aktuelizuje uloga serotonina u ge-
nezi miãiñnog zamora. Åinjenica je da su istraæivanja prirode zamora joã u toku i da je
priroda ovog fenomena veoma kompleksna.

104
 IX FIZIÅKA NEAKTIVNOST (DETRENING) I
ADAPTACIJE

Efekti redovnog veæbanja ukazuju na zadivljujuñu sposobnosti ljudskog organizma

koji se prilagoœava na raznovrsne trenaæne stimuluse. Nakon nekoliko nedelja tre-
ninga specifiåni sistemi organizma (npr. kardiovaskularni, metaboliåki, miãiñni, ner-
vni) koji trpe uticaje fiziåke aktivnosti, razvijaju fizioloãke adaptacije koje poveñavaju
toleranciju na oblik treninga. Nova adaptacija i stepen poboljãanja su proporcionalni
potenciji stimulusa fiziåkog treninga. Iako fiziåki trening promoviãe razliåite fizi-
oloãke adaptacije, dugi periodi neaktivnosti (detrening) povezani su sa gubitkom
mnogih pozitivnih efekata. Koncept reverzibilnosti treninga podrazumeva kon-
tra-adaptacione promene koje nastaju pri prestanku ili smanjenju treninga usled re-
akcije organskih sistema i smanjenja fizioloãkog stimulusa. Cilj ovog poglavlja je
analiza stepena promena usled inaktivnosti i perzistencija pojedinih adaptacija to-
kom vremena. Posebno je analiziran uticaj detreninga nakon aktivnosti aerobne
izdræljivosti koje izazivaju brojne metaboliåke, kardiovaskularne i druge adaptacije.

UTICAJ DETRENINGA NA KARDIOVASKULARNE PARAMETRE

Poznato je da prolongirani trening opãte izdræljivosti dovodi do poveñanja VO2max,

minutnog volumena i udarnog volumena srca. Kada neaktivna osoba uåestvuje u tre-
ningu niskog intenziteta tokom 6-10 nedelja, VO2max se poveñava za 6-10% i izgleda
da ostaje na ovom nivou tokom 2-3 nedelje nakon prestanka treninga. Meœutim, duæi
izostanak treninga (4-10 nedelja) dovodi do povratka vrednosti VO2max na vrednos-
ti pre trenaænog procesa. Umereni trening opãte izdræljivosti poveñava VO2max za
10-20% ali nakon prestanka trenaænog stimulusa, vrednosti se vrañaju na poåetni ni-
vo nakon svega nekoliko nedelja. Primeñeno je da VO2max opada naglo tokom prvog
meseca detreninga, dok se pad ublaæava tokom drugog i treñeg meseca neaktivnosti.
Dakle, dokazi sugeriãu da se poveñanje VO2max nastalo programiranim treningom
niskog i srednjeg intenziteta potpuno gubi nakon nekoliko meseci netreniranja.
Sliåan pad, mada ne tako dramatiåan, uoåava se i kod vrhunskih sportista koji su viãe
godina uåestvovali u treningu opãte izdræljivosti (aerobne sposobnosti). Nagli pad
VO2max kod vrhunskih sportista deãava se nakon prve nedelje inaktivnosti (oko
10%) koji se nastavlja tokom sledeñih meseci (za 21 do 84 dana pad od 10%). Nagli
pad VO2max je posledica smanjenja maksimalnog udarnog volumena (posebno to-
kom prvih 12 dana) i minutnog volumena tokom aktivnosti u stojeñem poloæaju, bez
obzira na adaptivni porast maksimalne sråane frekvencije. U kasnijim fazama,
VO2max se smanjuje kao posledica redukcije maksimalnog arterio-venskog kise-
oniåkog gradijenta (a-vDO2). Kod vrhunskih sportista koji su bili neaktivni tokom 3
meseca, pozitivne kardiovaskularne adaptacije uglavnom nestaju. Maksimalni udar-
105
ni volumen je isti kao i kod sedentarnih osoba koje nikada nisu uåestvovale u aero-
bnom treningu, mada a-vDO2 ostaje iznad vrednosti kod neaktivnih osoba (oko
17%). Neãto veñi VO2max kod detreniranih sportista posledica je poveñanje sposo-
bnosti muskulature da ekstrahuje kiseonik, shodno zadræanoj poveñanoj kapilarnoj
gustini i veñem broju mitohondrija koje ostaju u izvesnoj meri prisutne nakon pres-
tanka trenaænih optereñenja.

Produæena intenzivna aktivnost dovodi do poveñanja mase sråanog miãiña dok se de-
trening karakteriãe smanjenjem veliåine srca. Nije poznato u kojoj meri se poveñanje
zapremine komora i debljine zida miokarda redukuje tokom neaktivnosti. Sedentar-
ni bivãi sportisti imaju veñe srce i VO2max u odnosu na osobe koje nikada nisu bile fi-
ziåki aktivne. Jedan od najuoåljivijih efekata detreninga je brzi pad udarnog
volumena. Smanjenje udarnog volumena udruæeno je sa smanjenjem preånika leve
komore na kraju dijastole. Stepen punjenja srca vaæan je faktor redukcije udarnog vo-
lumena, verovatno nastao kao posledica smanjenja zapremine krvi u cirkulaciji. Poje-
dini autori pokazali su da kod nekih sportista (npr. fudbaleri, atletiåari, biciklisti)
detrening dovodi do smanjenja mase srca nakon 3 do 7 nedelja neaktivnosti (smanje-
nje debljine zadnjeg i septalnog zida leve komore), mada smanjenje mase nije poveza-
no sa redukcijom udarnog volumena, kada je punjenje komore dovoljno. Veñina
autora meœutim, ukazuje da se pomenuti morfoloãki parametri ne menjaju nakon 10
do 60 dana neaktivnosti, mada parametri sportskog nastupa opadaju. Moguñe je da je
glavni razlog redukcije udarnog volumena tokom detreninga smanjenje ukupne za-
premine cirkuliãuñe krvi. Intenzivan aerobni trening dovodi do poveñanja volumena
krvi za oko 500 ml, pre svega poveñanjem zapremine plazme. Ova adaptacija prisutna
je veñ nakon nekoliko treninga i brzo nestaje nakon prestanka trenaænog stimulusa.
Maksimalna sråana frekvencija znaåajno raste tokom neaktivnosti, reflektujuñi kar-
diovaskularnu kompenzaciju smanjenja zapremine krvi i udarnog volumena. Prime-
tan je porast HRmax za 4 odnosno 6% nakon 3 i 12 nedelja neaktivnosti. Raste i
vrednost sråane frekvencije na fiksnom submaksimalnom optereñenju, kada poredi-
mo trenirane i detrenirane osobe. Na primer, 12 dana neaktivnosti pri istom nivou
optereñenja dovodi do porasta HR sa 154 na 170 tj. 184 nakon 84 dana detreninga
(Slika 9.1).

106
 Slika 9.1 Promene funkcionalnih parametara kardiovaskularnog sistema tokom
detreninga

NEAKTIVNOST I METABOLIÅKE ADAPTACIJE

Trening opãte izdræljivosti izaziva adaptacije enzima skeletne muskulature koji uspo-
ravaju stopu deplecije glikogena i produkciju laktata, poboljãavajuñi parametre spor-
tkog nastupa. Dolazi do poveñanja aktivnosti enzima u mitohondrijama koje
favorizuje metabolisanje goriva aerobnim energetskim sistemom (Slika 9.2). Umeren
aerobni trening trajanja 2 do 4 meseca poveñava aktivnost mitohondrijalnih enzima
za 20 do 35% u odnosu na vrednosti pre treninga. Kada trening prestane, aktivnost
mitohondrijalnih enzima (npr. citrat sintaze, sukcinat dehidrogenaze, malat degi-
drogenaze, beta-hidroksiacil-CoA dehidrogenaze) se smanjuje i za 25 do 56 dana opa-
da na vrednosti pre zapoåinjanja trenaænog programa. Najintenzivnija redukcija
enzimske aktivnosti (oko 50%) deãava se nakon prvih 12 dana detreninga. Posebno
su ovim reduktivnim efektima pogoœena sporo-kontrahujuña vlakna (tip I) koja su
odgovorna za procese generisanja energije aerobnim putem. Poveñana gustina kapi-
lara aktivne muskulature, koja dovodi do poveñanja vremena protoka krvi kroz miãiñ
i smanjuje difuzione distance poveñavajuñi dostupnost kiseonika i nutrijenata uz
uklanjanje nusprodukata metabolizma (npr. CO2, H+, laktata) jedna je od najvaænijih
adaptacija koja nastaje nakon prolongiranog treninga opãte izdræljivosti. Umereni
trening izdræljivosti trajanja 2 do 3 meseca dovodi do poveñanja miãiñne kapilarizaci-
je za 20 do 30% u odnosu na vrednosti pre treninga. Meœutim neaktivnost od 8 nede-
lja u velikoj meri smanjuje steåeni stepen kapilarizacije. Intenzivniji aerobni trening
poveñava kapilarnu gustinu miãiña za 40 do 50% a neaktivnost redukuje ovaj nivo za
3 meseca dostiæuñi vrednosti pre treninga.

107
 Slika 9.2 Promene sadræaja mitohondrija nakon prestanka treninga

DETRENING KOD VRHUNSKIH SPORTISTA

Odgovori na neaktivnost visoko treniranih sportista koji su godinama angaæovani u

redovnom programiranom treningu znaåajno se razlikuju od osoba koje su trenirale
nekoliko nedelja ili meseci. Kod vrhunskih sportista nema drastiånog smanjenja ni-
voa kapilarizacije miãiña nakon 3 meseca neaktivnosti. Iako koncentracija mitohon-
drijalnih enzima opada nakon prestanka aerobnog treninga, aktivnost ostaje iznad
vrednosti izmerenih kod netreniranih osoba. Poveñana vrednost VO2max verovatno
je kod ovih sportista delom genetski determinisana pa su vrednosti nakon detrenin-
ga ipak veñe nego kod netreniranih osoba, ãto ih åini predisponiranim za aerobne
sportske aktivnosti. Pored toga, hroniåan trening dovodi i do poveñane vrednosti
a-vDO2 u odnosu na netrenirane osobe. Vrhunski sportisti nakon detreninga ipak us-
pevaju da veæbaju na veñim intenzitetima VO2max pre nego postanu zamoreni i pre
poveñanja koncentracije laktata. Anaerobni prag detreniranih sportista javlja se pri
75% VO2max u odnosu na vrednosti od 63% VO2max kod netreniranih osoba ãto sve
reflektuje zadræavanje odreœenog stepena adaptacija tokom neaktivnosti, pre svega
na nivou miãiñnog metabolizma i funkcije (Tabela 9.1).

108
 Tabela 9.1 Naeaktivnost i adaptacije organskih sistema

Sportisti
Netrenirane Maksimalno Detrenirani
osobe utrenirani 3 meseca
VO2max (ml/kg/min) 43.3 144% 177%
SV (ml) 128 120% 101%
a-vDO2 (ml/100 ml) 12.6 122% 116%
Citrat sintaza (mlo/kg/hr) 4.1 243% 149%
Citrat sintaza - tip I vlakna 4.8 140% 108%
Citrat sintaza - tip II vlakna 2.6 246% 180%
Kapilarna gustina (cap/mm2) 3108.0 146% 150%

Vrednosti za sportiste date su u procentima vrednosti za netrenirane osobe

VO2max – maksimalna potroãnja kiseonika, SV – udarni volumen
a-vDO2 – arteriovenski gradijent kiseonika

Detrening podrazumeva potpuno prestajanje treninga i delovanja trenaænog stimu-

lusa na bioloãke sisteme ljudskog organizma. Za razliku od neaktivnosti, smanjenje
treninga odræava odreœene kardiovaskularne i metaboliåke adaptacije. Pokazano je
da se VO2max i veliåina srca odræavaju na trenaænim vrednostima kada je uåestalost
treninga redukovana sa 6 na 1 do 2 puta nedeljno uz uslov da je intenzitet treninga
adekvatan (85-100% VO2max). Naæalost, vrhunski sportisti nakon tri mesaca gube
gotovo sve adaptacije uslovljene dugogodiãnjim intenzivnim treningom. Ukoliko
odluåe za zapoånu nov ciklus treninga potrebno je mnogo vremena da se povrate
adaptacioni odgovori. Najbræe se obnavlja volumen cirkuliãuñe krvi (nakon nekoliko
nedelja) dok je ograniåavajuñi faktor stepen poveñanja enzimske aktivnosti u mito-
hondrijama. Ukoliko osoba ne trenira samo 12 dana enzimska aktivnost opada za
50% a biñe joj potrebno najmanje 36 dana treninga da dostigne prethodne vrednosti
enzimske aktivnosti. Shodno tome, teoretski je potrebno tri puta viãe vremena tre-
ninga da bi se postigle vrednosti izgubljene usled neaktivnosti!

109
 X FIZIÅKA AKTIVNOST I FAKTORI
SPOLJAÃNJE SREDINE

Uslovi ambijenta u kome se veæba ili trenira mogu znaåajno promeniti fizioloãke od-
govore na fiziåku aktivnost i poveñati rizik od poremeñaja povezanih sa uslovima spo-
ljaãnje sredine. Razumevanje veza izmeœu okruæenja i fiziåkog veæbanja omoguñava
bolje poznavanje rizika od oãteñenja izazvanih toplotom ili hladnoñom tokom aktiv-
nosti jer su fizioloãki odgovori na stimuluse tolplote i hladnoñe bitno drugaåiji.

TOPLOTNI STRES

Toplotni stres nastaje kao posledica kombinacije faktora spoljaãnje sredine, brzine
metabolizma i odeñe koji zajedno mogu dovesti do poveñanja unutraãnje temperatu-
re. Tradicionalno objaãnjenje toplotnog stresa odnosi se na opisivanje ravnoteæe
izmeœu produkcije i oslobaœanja topote (Slika 10.1). Ukoliko se ravnoteæa naruãi
(produkcija veña od oslobaœanja toplote) unutraãnja temperatura raste. Glavni gene-
rator topote u ljudskom organizmu je energetski metabolizam. Oko 25% metaboliåke
energetske potroãnje koristi se za obavljanje mehaniåkog rada tokom kretanja (npr.
hodanja, voænje bicikla) dok se preostalih 75% oslobaœa u vidu toplote kontrahujuñeg
miãiña. Kako brzina metabolizma raste kako bi se zadovoljile potrebe aktivnog orga-
nizma, stopa produkcije topote takoœe se poveñava. Stepen energetske potroãnje
procenjuje se iz normogramskih tablica - proseåan muãkarac teæak 73 kg koji hoda
brzinom od 4 km/h ima stopu metabolizma od oko 350 W.

Slika 10.1 Stepen produkcija i odavanje energije tokom veæbanja

110
Glavni put oslobaœanja viãka toplote je isparavanje (evaporacija) znoja sa povrãine
koæe. Evaporativno hlaœenje sekrecijom vode iz znojnih æelezi na povrãinu koæe,
omoguñava odnoãenje toplote i pretvaranje vodenih kapljica u vodenu paru dok va-
zduh koji okruæuje organizam akumulira paru. Dovoljna je mala koliåina znoja da se
organizam oslobodi viãka toplote - evaporacija 500 ml znoja je dovoljna da ukloni 350
W viãka toplote, pomenutih u prethodnom primeru. Ukoliko se velike koliåine znoja
proizvedu u kratkom vremenskom periodu i evaporacija nije ograniåena (npr.
odeñom), termalna ravnoteæa se odræava i unutraãnja temperatura ne raste.
Meœutim, ovakva situacija je relativno retka. Pre svega postoje odreœena ograniåenja
stope znojenja ekvivalentne vrednostima od oko 1 L/min (u mirovanju) dok dugo-
roåno znojenje (nekoliko sati) izlaæe organizam riziku od dehidracije. Mehanizmi
produkcije i oslobaœanja toplotne energije tokom veæbanja prikazani su na slici 10.2.

Slika 10.2 Mehanizmi odavanja toplotne energije tokom fiziåke aktivnosti

Fizioloãki limit produkcije znoja zavisi od stanja aklimatizacije, aerobne kondicije i

genetskih predispozicija. Aklimacija (aklimatizacija) je proces fizioloãkog prila-
goœavanja koji se pojavljuje nakon uåestalog izlaganja toplotnom stresu tokom fi-
ziåke aktivnosti. Aklimatizacija dovodi do poveñanja brzine i stope evaporacije,
skrañuje vreme zapoåinjanja znojenja i smanjuje sadræaj minerala u znoju, ãtedeñi na-
trijum. Korisni efekti aklimatizacije su smanjenje kardiovaskularnog stresa i niæa te-
lesna temperatura pri istom nivou toplotnog optereñenja. Najznaåajniji efekti se
javljaju nakon 3 do 5 dana i smanjuju se u sledeñih 2 do 7 dana nakon zapoåete akli-
matizacije. Kao pravilo, jedan dan aklimatizacije se gubi svakih tri dana aktivnosti
van delovanja toplotnog stresa. U sluåaju bolesti, jedan dan aklimatizacije gubi se sa
svakim danom izostajanja sa treninga.

111
Aerobna sposobnost je najbolji pojedinaåni indikator sposobnosti za toleranciju to-
potnog stresa – visoka aerobna sposobnost znaåi dobru toleranciju na termiåki stres.
Sa druge strane, jedna od 20 osoba ima sniæenu toleranciju na toplotu iz nepoznatih
razloga. Stepen ograniåenja brzine evaporacije zavisi od faktora spoljaãnje sredine i
odeñe. Osnovi razlog efikasnog evaporativnog sistema hlaœenja organizma je razlika
u pritiscima vodene pare na koæi i u vazduhu. Ukoliko je razlika mala, stopa znojenja
opada; ukoliko je razlika u pritiscima znaåajna, znojenje je uglavnom dovoljno da ba-
lansira åak i velike stope metaboliåke toplote. Pritisak vodene pare na koæi ima rela-
tivno konstantne vrednosti dok se pritisak pare u vazduhu menja, pa je vlaænost
vazduha vaæan element koji utiåe na stepen toplotnog stresa. Pokreti vazduha takoœe
utiåu na brzinu i obim evaporacije. Ukoliko je brzina strujanja vazduha 2 do 3 m/s,
postiæe se maksimalna brzina znojenja dok veñe brzine uglavnom ne poveñavaju ste-
pen evaporacije. Odeña (sportska oprema) moæe ograniåiti maksimalnu stopu evapo-
rativnog hlaœenja. Odeña izmeœu koæe i spoljaãnje sredine smanjuje sposobnost
hlaœenja evaporacijom znoja. U pojedinim okolnostima uticaj opreme je zanemarljiv -
ukoliko je vazduh suv (niska vlaænost) ili metaboliåka stopa niska, brzina znojenja
kroz odeñu moæe biti dovoljna za odræavanje termiåke ravnoteæe. Otpor odeñe znoje-
nju zavisi od nekoliko faktora - pokrivene povrãine koæe, prirode tekstilnih vlakana,
broja slojeva i konstrukcije omotaåa. Potrebno je obratiti paænju na sledeña pravila
kako bi se minimizirao ãtetan efekat odeñe na evaporaciju.

Minimiziranje ãtetnih efekata odeñe

Pokrivena povrãina koæe treba da je ãto je moguñe manja
Vlakna treba da budu lagana, prozraåna kako bi omoguñila eveporaciju
Zarobljeni vazduh izmeœu slojeva treba de je minimalan
Oprema treba da je prostrana, otvorena i da omoguñava kretanje vazduha

Sa suprotne strane nalazi se neadekvatna sportska oprema koja pokriva veñi deo tela,
onemoguñava isparavanje vodene pare (npr. plastiåna, sintetiåka) i tesno naleæe na
otvore za ruke, noge ili glavu ãto ñe onemoguñiti optimalnu stopu evaporativnog
hlaœenja.

KONDUKCIJA I RADIJACIJA

Ostali faktori koji modifikuju delovanje toplotnog stresa su kondukcija (odvoœenje

toplote) i radijacija (zraåenje toplote) (Slika 10.2). Kada je temperatura vazduha veña
od temperature koæe (uglavnom oko 35°C), toplota se akumulira u organizmu. Su-
protno, kada temperatura vazduha padne ispod 35°C, organizam se posebnim obli-
kom odvoœenja toplote (konvekcija) oslobaœa viãka topote (Slika 10.3). Stepen
konvekcije zavisi od kretanja vazduha i vrste odeñe. Infracrveno zraåenje sunca ili to-
plih objekata poveñavaju toplotni stres dok hladna tela i povrãine smanjuju stepen
toplotnog stresa. Oblaåenje smanjuje dobitak toplote radijacijom. Kombinovano dej-
stvo kondukcije i radijacije uglavnom je odgovorno za gubitak (dobitak) toplote od
oko 20% tokom fiziåke aktivnosti. Sa druge strane, fizioloãki odgovori na topotni
112
stres ogledaju se kroz vrednost telesne temperature, sråane frekvencije i stope znoje-
nja. Metaboliåka toplota dovodi do porasta temperature aktivne muskulature a cir-
kuliãuña krv prenosi toplotu od unutraãnjih organa izazivajuñi porast unutraãnje
temperature. Deo krvi nosi viãak toplote prema koæi, raste minutni volumen srca a
krv se preusmerava iz splanhiåne cirkulacije prema miãiñima i koæi.

Slika 10.3 Mehanizmi odavanja toplote sa promenom temperature ambijenta

DISBALANS TOPLOTNE RAVNOTEÆE

Normalan i prihvatljiv odgovor na toplotni stres ukljuåuje poveñanje telesne temper-

ature, poveñanje sråane frekvencije i gubitak vode znojenjem. Ukoliko se delovanje
toplotnog stresa nastavi, ovi odgovori mogu dovesti do poremeñaja ravnoteæe i psi-
homotornih i kognitivnih poremeñaja. Poremeñaji koji se javljaju tokom aktivnosti su
toplotni gråevi, toplotna sinkopa, dehidracija, iscrpljenost toplotom i toplotni udar.
Neophodno je da se uåesnici u sportu temeljno upoznaju i razumeju ove poremeñaje
toplotne regulacije. Toplotni gråevi se javljaju tokom ili nakon fiziåke aktivnosti po-
vezane sa obilnim znojenjem. Gråevi se uglavnom javljaju u miãiñima lista i prednjeg
trbuãnog zida. Toplotna sinkopa nastaje kao posledica dehidracije ili zadræavanja krvi
u perifernom vaskularnom koritu. Poslediåna hipotenzija moæe åesto dovesti do sim-
ptoma zacrnjenja pred oåima. Oporavak je relativno rapidan a mere prevencije
ukljuåuju adekvatan unos teånosti (hidriranost), izbegavanje produæenog stajanja ili
naglog ustajanja. Dehidracija i iscrpljenost toplotom najåeãñe se javljaju kod osoba
koje nisu aklimatizovane na odreœeni ambijent ili kod onih koje ne unose ili nedovolj-
no unose teånost i ne obrañaju paænju na znakove upozorenja. U takmiåarskom spor-
tu nije retko uoåiti i gubitak od 5% telesne mase tokom aktivnosti. Gubitak veñi od
1% telesne mase (700 ml za sportistu teãkog 70 kg) treba da bude prañen odgovara-
juñim oporavkom i adekvatnom obnovom telesnih teånost (rehidracijom). Sa druge
strane, toplotni udar spada u urgentna medicinska stanja pa åak i sumnja na postoja-
nje ovog stanja opravdava hitan i agresivan tretman. Rizik od toplotnog udara je naj-
veñi meœu osobama koje koriste alkohol ili narkotike, visoko motivisanih sportista
113
koji ne obrañaju paænju na znake upozorenja ili kod osoba koje imaju nisku toleranci-
ju na topotu (npr. deca, stare osobe).

Toplotni gråevi
Bolni gråevi u voljno kontrolisanoj muskulaturi (npr. abdomen, potkolenice)
Oseñaj zamora, iscrpljenosti
Tretman: Odmor u hladnom ambijentu, unos slanih napitaka (0.5% NaCl), masaæa
miãiña
Toplotna sinkopa
Zamuñen i oteæan vid, slabost
Normalna temperatura
Tretman: Odmor u hladnom ambijentu (leæeñi poloæaj), unos vode
Dehidracija
Zamor, slabost, suva usta
Smanjenje radnog kapaciteta, usporenje brzine reakcije
Tretman: Nadoknada teånosti i minerala
Iscrpljenost toplotom
Zamor, slabost, vrtoglavica, glavobolja, zamagljen vid
Visoka sråana frekvencija, profuzno znojenje, nizak pritisak, nesiguran hod, bledi-
lo, kolaps, normalna temperatura
Tretman: Odmor u hladnom ambijentu (leæeñi poloæaj), unos vode, oslobaœanje od
odeñe
Topotni udar
Iritabilnost, drhtavica, nemir
Crveno lice, euforiånost, dezorijentacija, kolaps, nesvestica, konvulzije, tempera-
tura 40°C
Tretman: Momentalno, agresivno i efektivno hlaœenje, transport u medicinsku
ustanovu

Veæbanje u toplom ambijentu uvek nosi rizik od poremeñaja toplotne ravnoteæe. Ri-
zik je poveñan ukoliko je aktivnost intenzivna ili je odeña neadekvatna ili preterana.
Analiziranje rizika zavisi od prepoznavanja spoljaãnjih faktora i prilagoœavanja in-
tenziteta i trajanja veæbanja na pravi naåin. Mada postoje posebne mere za utvrœiva-
nje topotnog rizika (npr. WBGT indeks koji analizira temperaturu ambijenta,
relativnu vlaænost vazduha i indeks radijacije) dovoljno je znati pojedine metode za
redukciju toplotnog stresa kakve su smanjenje intenziteta veæbanja (smanjenje stva-
ranja metaboliåke toplote), promena rasporeda treninga (tokom hladnijeg dela dana
ili u hladnijem ambijentu) i smanjenje koliåine i vrste sportske odeñe. Takoœe, liåne
mere zaãtite mogu znaåajno smanjiti rizik od toplotnog stresa.

114
Personalne protektivne mere
Liåne mere zaãtite podrazumevaju korake koje osoba moæe preduzeti u cilju smanji-
vanja rizika od toplotnih poremeñaja. Niæe su prikazane neke od najznaåajnijih mera.
Metoda prañenja odreœenih fizioloãkih parametara jedna je od najefikasnijih naåina.
Oralna temperatura je prihvatljiva mera toplotnog stresa pod odreœenim okolnosti-
ma. Treba je meriti 10 do 15 minuta nakon unosa teånosti ili intenzivne aktivnosti.
Temperature ispod 38°C se smatraju bezbednim dok temperature veñe od 38.5°C
ukazuju na neophodnost spreåavanja daljeg izlaganja toplotnom stresu. Sråana fre-
kvencija (HR) je jednostavan parametar i dobar indikator toplotnog stresa. Merenje
HR tokom oporavka, izraæene kao najmanja vrednost nakon 1 minuta od zavrãetka
veæbanja, je åesto koriãñen metod. Ukoliko je frekvencija nakon 1 minuta oporavka
ispod 110 udara/min, verovatno nije prisutan toplotni stres, ali ukoliko je vrednost
iznad 110 udara/min neophodan je odmor. Koriãñenje monitora sråane frekvencije
koji poseduju alarmni sistem u okviru podeãenog trenaænog optereñenja (npr 75%
VO2max) je joã jedan koristan i efikasan zaãtitini metod.

Liåne mere zaãtite od topotnog stresa

Potraæiti zaklon od delovanja toplote ukoliko osetite znake i simptome toplotnog
stresa.
Obratiti paænju na nelagodnost, glavobolju, muåninu, gubitak kordinacije, slabost.
Odræavati adekvatnu hidraciju unosom manjih koliåina napitaka viãe puta.
Gubitak telesne mase od 2% tokom dana znak je dehidracije.
Odræavati zdrav obrazac æivota - pravilna ishrana, adekvatan san, izbegavanje
droga.
Izbegavati toplotni stres tokom akutnih bolesti (npr. groznica, povrañanje, di-
jareja).
Hroniåne bolesti redukuju toleranciju na topolotu - potraæite savet lekara.
Smanjite sopstvena oåekivanja ukoliko se niste aklimatizovali na topli ambijent.

UTICAJ NISKIH TEMPERATURA NA VEÆBANJE

Stres izazvan rashlaœivanjem predstavlja kombinovan izazov za organizam, uzroko-

van interakcijom izmeœu faktora spoljaãnje sredine, stope produkcije metaboliåke to-
plote i odeñe. Posledica rashlaœivanja je gubitak toplote i smanjenje unutraãnje
temperature åitavog organizma ili pojedinih delova tela. Oãteñenja izazavana hla-
dnoñom obuhvataju kompletno rashlaœivanje tela (hipotermiju) i razliåite oblike i
stepene oãteñenja perifernih tkiva (npr. promrzline). Hipotermija se definiãe kao sta-
nje u kome je telesna temperatura ispod 35°C - ova temperatura ugroæava normalno
funkcionisanje organizma i stanje moæe biti fatalno. Hipotermija se javlja u sluåajevi-
ma kada odavanje toplote premaãuje toplotnu produkciju. Stepen rizika od hipoter-

115
mije je pod uticajem temperature spoljaãnje sredine, brzine strujanja vazduha i
individualnih karakteristika pojedinca. Indeks rashlaœivanja strujanjem vazduha,ko-
ji objedinjava uticaj efekata niske temperature i strujanja vazduha, sluæi kao precizan
parametar za odreœivanje rizika od rashlaœivanja organizma tokom fiziåke aktivnos-
ti. Iako produkcija toplote raste tokom fiziåke aktivnosti, pogotovo tokom aktivnosti
produæenog trajanja (npr. maraton, triatlon), kada sportisti usporavaju u drugoj po-
lovini trke ili odbace deo opreme, produkcija topote opada a gubitak raste åime se ri-
zik od hipertermije poveñava. Rani znaci hipotermije se uglavnom odnose na
smanjenje sråane frekvencije, hipoventilaciju i smanjenje refleksnih odgovora. Oso-
ba se æali na zamor, bol u ekstremitetima, uoåava se drhtavica. Umerena hipotremija
karakteriãe se gubitkom pravilnog rasuœivanja, gubitkom finih motornih funkcija i
poremeñajima govora. Ozbiljan stepen hipotermije povezan je za porastom
uzbuœenja i poremeñajima ponaãanja (npr. halucinacije, euforiånost, agitacija). Dok
je blagu hipotermiju moguñe tretirati zagrevanjem izloæene osobe, uklanjanjem
vlaæne odeñe i unosom toplih napitaka, srednje teãku i ozbiljnu hipotermiju treba
prepustiti medicinskoj sluæbi. Delovanje niskih temperatura na lokalnom nivou iza-
ziva pojavu smrzotina koje nastaju kao posledica kristalizacije vode u perifernim tki-
vima, dovodeñi do ñelijske dehidracije i oãteñenja tkiva. Nedovoljno zaãtiñena koæa
biva oãteñena, dolazi do cirkulatornih poremeñaja i nekroze koja se åesto zavrãava
amputacijom oãteñenih struktura. U prvoj fazi, sportisti se uglavnom æale na gubitak
perifernog senzibiliteta, promenu boje koæe, bol, pojavu svraba i plikova. Tretman je
sliåan onom koriãñenim kod hipotermije.

Prevencija rashlaœivanja daleko je veñi prioritet od tretmana. Osoba koja je aktivna

treba da je odgovarajuñe odevena u opremu koja je vodootporna i nepropusna za ve-
tar. Preporuåuje se oblaåenje viãeslojne odeñe u cilju stvaranja slojeva vazduha koji
deluju kao izolacija. Sloj odeñe koji je najbliæi koæi treba da spreåi vlaæenje koæe i upije
znoj, pa pamuåna sportska oprema nije najbolji izbor jer zadræava vlaænost poveñava-
juñi na taj naåin gubitak toplote. Obavezno je da sportista obavi zagrevanje, po mo-
guñnosti u unutraãnjem prostoru do taåke nastajanja znoja, kako ne bi bio preznojen
kada izaœe u spoljaãnji ambijent. Ukoliko je moguñe, preporuåuje se da sportisti prvo
tråe u susret vetru a nakon toga sa vetrom u leœa. Posebnu paænju treba obratiti na
zavrãne faze treninga kada je rizik poveñan zbog zamora sportiste i smanjenja pro-
dukcije toplote, dok se gubitak toplote odræava na istom nivou. U tom smislu prepo-
ruåuje se uzimanje dodatne odeñe ili prelazak u zatvoreni prostor.

116
 Liåne mere zaãtite od rashlaœivanja
Potraæiti zaklon od rashlaœivanja ukoliko oseñate nelagodnost posebno u ekstre-
mitetima.
Obratiti paænju na oseñaj zamora, slabosti ili gubitak koordinacije.
Åesto unositi tople napitke koji sadræe ugljene hidrate, bez kofeina.
Anticipirati vreme i birati adekvatnu viãeslojnu odeñu.
Promeniti vlaænu odeñu momentalno, pogotovo ukoliko je spoljaãnja temperatura
ispod 2°C.
Planirati veæbanje tako da se izbegne pojava zamora daleko od mesta za oporavak.
Odræavati zdrav obrazac æivota - pravilna ishrana, adekvatan san, izbegavanje
droga.
Zatraæiti medicinski savet pri pojavi ponovljene ili neprirodne osetljivosti na hla-
dnoñu.
Traæiti medicinsku dozvolu za veæbanje ukoliko je temperatura ambijenta ispod
-11°C.

Veliåina i struktura sastava tela su vaæni faktori koji utiåu na odgovor organizma na
rashlaœivanje. Telesne masti pruæaju zaãtitni izolacioni sloj delovanju hladnoñe pa
æene sportisti, shodno veñem udelu telesnih masti u strukturi sastava tela, bolje tole-
riãu rashlaœivanje. Sa druge strane, deca koja imaju veñu relativnu telesnu povrãinu,
imaju veñi stepen odavanja toplote od odraslih. U cilju kompenzacije, deca imaju i
veñi stepen vazokonstrikcije perifernih krvnih sudova u cilju spreåavanja gubitka to-
plote. Ovaj kompenzatorni faktor izlaæe decu veñem riziku od promrzlina. U uslovi-
ma hladne vode deca bræe odaju topotu zbog veñe povrãine i manje koliåine
potkoænog mansog tkiva pa je posebna paænja neophodna za vreme sportskih ta-
kmiåenja dece u vodenom ambijentu.

VEÆBANJE U USLOVIMA VISOKE NADMORSKE VISINE

Koliåina kiseonika u vazduhu ostaje ista (20.93%) bez obzira na nadmorsku visinu.
Meœutim atmosferski (barometarski) pritisak (PB) eksponencijalno se smanjuje sa
poveñanjem nadmorske visine. Na 1600 m PB iznosi 630 mm Hg, na 2300 m 586 mm
Hg. Shodno tome, parcijalni pritisak kiseonika u vazduhu (PO2) se takoœe smanjuje.
Na nadmorskoj visini od 1600 m iznosi 132 mm Hg (0.2093 x 630), na 2300 m iznosi
123 mm Hg, u poreœenju sa 159 mm Hg na nivou mora (0.2093 x 760). Zbog niæeg
parcijalnog pritiska kiseonika u udahnutom vazduhu, niæi je i alveolarni parcijalni
pritisak kiseonika (PAO2) - 80 mm Hg na 1600 m, odnosno 74 mm Hg na 2300 m.
Sniæen PAO2 za posledicu ima niæi gradijent pritiska izmeœu venske krvi (PVO2) i alve-
ola, koji poslediåno dovodi do manjeg stepena zasiñenosti kiseonikom (% SaO2) i
niæeg arterijskog parcijalnog pritiska kisoenika (PaO2). Ovo sniæenje PaO2 stimuliãe
porast ventilacije putem delovanja na aortne i karotidne hemoreceptore, u cilju kom-
penzovanja i obezbeœivanja veñe koliåine kiseonika za alveloarnu ventilaciju. Inicijal-

117
no poveñanje ventilacije zove se hiperventilacija i definiãe se kao porast pluñne
ventilacije koji prevazilazi metaboliåke zahteve i primarno se dostiæe poveñanjem fre-
kvencije disanja. Hiperventilacija izazvana poveñanjem nadmorske visine dovodi do
poveñanja koliåine CO2 u izdahnutom vazduhu. Sa druge strane, poveñan CO2 u izda-
hnutom vazduhu smanjuje alveolarni i arterijski parcijalni pritisak CO2 i pH. Smanje-
nje stepena saturacije arterijske krvi kiseonikom na manjim nadmorskim visinama
(ispod 2500 m) je relativno malo (oko 2 do 5%) jer dolazi do „zaravnjivanja“ krive di-
socijacije kiseonika. Na veñim nadmorskim visinama (npr. 4200 m) SaO2 iznosi 82%
normalnih vrednosti. U eritrocitima dolazi do porasta 2,3-difosfoglicerata (2,3-DPG)
koji ima iste efekte na krivu disocijacije kiseonika. Nakon dva dana na nadmorskoj vi-
sini dolazi do porasta koncentracije hemoglobina ãto dovodi do poveñanja transpor-
tnog kapaciteta za kiseonik. Naæalost, koncentracija hemoglobina raste samo kao
posledica smanjenja volumena krvi, fenomena poznatog kao hemokoncentracija. Ovaj
gubitak zapremine krvi odslikava smanjenje telesne vode nastalo kao posledica gubi-
taka putem bubrega i poveñane respiratorne evaporacije zbog kompenzatorne hiper-
ventilacije. Hemokoncentracija dovodi do poveñanja viskoziteta krvi koja izaziva
porast otpora kretanju krvi kroz cirkulaciju. U cilju odræavanja protoka krvi, sråana
frekvencija raste (Slika 10.4).

Slika 10.4 Promena sråane frekvencije sa nadmorskom visinom

Iako sportista ne oseña ni jednu prethodno pomenutu pojavu, osim hiperventilacije,

pojedini neprijatni simptomi mogu se pojaviti u okviru tzv. akutne planinske bolesti.
Åesto se sreñu gubitak apetita, vrtoglavica, muånina, povrañanje, dehidracija i sla-
bost. Akutni efekti nadmorske visine uoåavaju se najviãe u segmentu intenziteta
veæbanja koji se ostvaruje tokom aerobnih aktivnosti. Ãto je veña nadmorska visina
zamor se ranije javlja a intenzitet pri kome se odreœeni aerobni rad odigrava se sma-
njuje, kao i sposobnost da se odreœena aktivnost „izdræi“. Ovo se odnosi na sve popu-
lacione grupe a posebno pogaœa klasiåne aerobne sportove (npr. triatlon, biatlon,
maraton, biciklizam, kros-kantri skijaãko tråanje) (Slika 10.5).

118
 Slika 10.5 Promene VO2max sa porastom nadmorske visine

Aktivnosti brzine, miãiñne snage i miãiñne izdræljivosti sa fizioloãke taåke glediãta, ni-
su ugroæene veñ naprotiv mogu biti i unapreœene kao rezultat smanjenja vazduãnog
pritiska (otpora) na veñim nadmorskim visinama. Sportisti koji se takmiåe na na-
dmorskim visinama imaju dva naåina da minimiziraju ãtetne efekte ovog ambijenta.
Prvi je dolazak na mesto takmiåenja ne viãe od 12 sati pre aktivnosti. Iako ovakva
strategija ne spreåava efekte nadmorske visine, minimizira se rizik od pojave akutne
planinske bolesti kod predisponiranih sportista. Drugi izbor podrazumeva prethodni
trenaæni period na istoj nadmorskoj visini gde se takmiåenje odvija. Tokom ovog vre-
mena sportisti se u izvesnoj meri aklimatizuju na nadmorsku visinu. Potpuna akli-
matizacija moæe potrajati i åitavih 12 meseci pa åak i tada, osoba koja je æivela na
nivou mora neñe biti kompletno fizioloãki adaptirana kao ona koja se rodila i æivi na
nadmorskoj visini. U poåetnim danima treninga preporuåuje se postepen porast na-
dmorske visine, kombinovano sa strategijom „treniraj visoko, odmaraj se nisko“, sve do
stvaranja tolerancije organizma na nadmorsku visinu. Aklimatizacija obuhvata preci-
zne ali fundamentalne mehanizme adaptacije na niæi parcijalni pritisak kiseonika.
Hemokoncentracija je prisutna ali se postepeno javlja porast zapremine plazme, zaje-
dno sa porastom broja eritrocita. Hiperventilacija se odræava ali osim poveñane fre-
kvencije disanja raste i disajni volumen, ãto omoguñava efikasniji razmenu gasova u
pluñima. Parcijalni pritiska CO2 u arterijskoj krvi ostaje sniæen ali se PaO2 poveñava.
Æene se izgleda bolje aklimatizuju na nadmorsku visinu od muãkaraca.

Aklimatizacija ne uspeva da poniãti sve efekte hipoksiånog stresa na organizam.

Sportisti ne mogu da treniraju na istom nivou intenziteta isti period vremena kao na
nivou mora. Teorija o maksimalnom sportskom nastupu na nivou mora, nakon tre-
ninga na nadmorskoj visini (tzv. visinskih priprema) je kontroverzna shodno velikim
individualnim varijacijama. Veñina autora smatra da nema znaåajnih prednosti tre-
ninga na nadmorskoj visini u odnosu na efekte izazvane samim treningom – fizi-
oloãki odgovor na dva stres-faktora (nadmorsku visinu i trening) nije aditivan.
Ukoliko osoba æeli da trenira na umerenim nadmorskim visinama preporuåuje se da
provede barem dve do åetiri nedelje na nadmorskoj visini, zadræi isti nivo intenziteta
veæbanja koji je koriãñen na nivou mora ali smanji trajanje i poveña uåestalost veæba-

119
nja. Neophodno je produæenje trajanja epizoda mirovanja i oporavka i adekvatna na-
doknada izgubljene telesne teånosti do nivoa hipehidracije.

Preporuke za trening na visokoj nadmorskoj visini

Nadmorska visina
Smatra se da je optimalna nadmorska visina koja dovodi do pozitivnih promena
izmeœu 2100 i 2500 metara. Mesta sa nadmorskom visinom ispod 2100 m ne do-
vode do znaåajne stimulacije poveñanja stvaranja eritrocita a iznad 2500 izazivaju
teãkoñe adaptacije i oporavka. Idealna opcija je da sportisti provode vreme oporav-
ka i ostalih aktivnosti na ovim visinama a da treniraju na nivou mora (living high,
training low). Upotreba aparata koji simuliraju nadmorsku visinu (npr. azotne so-
be, hipobariåne komore i ãatori) ili davanje suplementnog kiseonika smatraju se
efikasnim metodama za simulaciju nadmorske visine.
Trajanje trenaænog procesa
Preporuåuje se da sportisti provedu barem 4 nedelje na nadmorskoj visini da bi se
pojavile adaptacione hematoloãke promene i promene puferskog kapaciteta
miãiña koje su povezane sa poboljãanjem sportskog nastupa. Ukoliko sportisti ko-
riste simulacione aparate, preporuåuje se dnevno izlaganje od barem 8 do 10 sati.
Efekti visinskih priprema
Postoji velika individualna razlika u trajanju pozitivnih efekata treninga na na-
dmorskoj visini, nakon povratka na nivo mora. Veñina se slaæe da se efekti
odræavaju uglavnom do 3 nedelje nakon silaska sa visine. Preporuåuje se da spor-
tisti i treneri obavezno odvoje nekoliko dana nakon povratka sa nadmorske visine
na adapataciju i da izbegavaju takmiåenje 1 ili 2 dana nakon povratka sa tzv. „visin-
skih priprema“.

VEÆBANJE U USLOVIMA AEROZAGAœENJA

Tehnoloãki razvoj druãtva i sve veñi stepen zagaœenja spoljaãnje sredine neminovno
izlaæu osobe koje su fiziåki aktivne polutantima pre svega iz vazduha. Nemoguñnost
pravilnog funkcionisanja cilijarnih ñelija respiratornog trakta, koje omoguñavaju
åiãñenje i vlaæenje disajnih puteva, prva je reakcija inhalacije duvanskog dima ili dru-
gih ãtetnih agenasa. Udisanje gasova kao ãto su ozon, sumpor dioksid ili praãina, åaœ i
smog izaziva refleksni bronhospazam gornjih disajnih puteva. Ukoliko osoba veæba u
ovakvoj sredini, ãtetni efekti rastu. Kako se poveñava intenzitet veæbanja, uåestalost i
dubina disanja takoœe rastu. Kako bi se prilagodili na poveñane potrebe, prelazimo sa
disanja na nos na disanje na usta izbegavajuåi na taj naåin filtriranje, åiãñenje i zagre-
vanje vazduha nosnim kanalima. Rezultat je porast koliåine udahnutih ãtetnih age-
nasa koji duboko penetriraju u respiratorni sistem u mnogo veñoj meri nego kada
osoba miruje. Åesto se javljaju bolovi u grudima (rezultat konstrikcije disajnih pute-
va), oteæano disanje, kaãalj, iritacija nosa i grla i smanjenje sportskog nastupa. Ukoli-
ko je zagaœivaå ugljen monoksid, smanjuje se moguñnost prenosa kiseonika i
sposobnost otpuãtanja kiseonika perifernim tkivima. Afinitet hemoglobina za ugljen

120
monoksid je 210 puta veñi nego za kiseonik, åime se stepen vezivanja kiseonika sma-
njuje na raåun geneze karboksi-hemoglobina. Zasiñenost arterijske krvi kiseonikom
drastiåno opada a oslobaœanje kiseonika u perifernim tkivima se redukuje. Koliåina
karboksi-hemoglobina od 4% imañe ãtetne efekte na parametre sportskog nastupa
kao ãto su intenzitet ili vreme veæbanja, ãto se åesto deãava prilikom treninga u blizi-
ni saobrañajnica ili prilikom puãenja desetak cigareta dnevno. Unos dve kutije cigare-
ta udvostruåuje koncentraciju karboksi-hemoglobina dok osoba koja se vozi kolima
tokom jednog sata u prisustvu puãaåa poveñava karboksi-hemoglobin na 3%. Sportis-
ti su posebno podloæni uticaju aerozagaœenja koje obiåno ne smeta nesportistima.
Osetljivost je poveñana kod dece i sportista sa respiratornim ili kardiovaskularnim
oboljenjima. Postoje brojne strategije za minimiziranje ãtetnih efekata aeroza-
gaœenja tokom treninga ili takmiåenja.

Mere prevencije aerozagaœenja

Osobe sa zdravstvenim problemima koje su osetljive na aerozagaœenje ne treba da
veæbaju u spoljaãnjem ambijentu veñ u prostorijama sa filtriranim i preåiãñenim
vazduhom. Produæeno intenzivno veæbanje treba izbegavati u sluåaju upozorenja
o poveñanom stepenu zagaœenja. Iako se osobe mogu momentalno adaptirati na
izvesan stepen zagaœenja, dugoroåno izlaganje je ãtetno jer sniæava delovanje od-
brambenih mehanizama. Treninge treba zakazivati rano ujutro ili uveåe kada je
smanjen stepen zagaœenja. Trkaåi, biciklisti treba da potraæe mesta sa niskom fre-
kvencijom saobrañaja. Preporuåuju se lokacije za veæbanje na kojima je udaljenost
izmeœu osobe koja trenira i saobrañajnica najmanje 50 metara. Potrebno je reduko-
vati puãenje i zabraniti upotrebu cigareta na mestima predviœenim za trening ili
takmiåenje.

121
 XI ANALIZA TELESNE STRUKTURE I GRAŒE
U SPORTU

Odreœivanje telesne strukture ljudi åesta je metoda ne samo u razliåitim sportskim i

medicinskim disciplinama veñ i u antropologiji i pedagogiji. Najviãe paænje usmerava
se na odreœivanje sadræaja masne komponente, pre svega u cilju procenjivanja zdrav-
stvenog rizika ili kvaliteta sportskog nastupa, meœutim postoje i opravdani razlozi za
utvrœivanje sadræaja i ostalih komponenti u strukturi sastava tela. Kao rezultat ovih
potreba u prethodnim godinama porastao je interes za nove tehnike i metode u
odreœivanju telesne kompozicije kako vrhunskih sportista tako i ostale populacije.
Nekada metodu zlatnog standarda u odreœivanju telesne strukture, hidrodenzitome-
triju (podvodno merenje teæine), zamenile su nove modernije i preciznije metode.
Meœutim, bez obzira na sve veñi broj tehniåkih reãenja, validnost izmerenih rezultata
i dalje je kljuåni problem u odreœivanja strukture sastava tela. Åesto je prisutna kon-
fuzija koja se odnosi na izbor odgovarajuñe metode, njenu taånost i preciznost, kom-
paraciju sa drugom metodom u cilju definisanja validnosti. U ovom poglavlju
osvrnuñemo se na glavne metode, razvrstati ih po hijerarhiji validnosti i osobito kada
se radi o antropometrijskim metodama, pruæiti preporuke za praktiåan svakodnevni
rad.

MORFOLOÃKI NIVOI ORGANIZACIJE

Åesta je praksa da se objaãnjavanje strukture organizma åoveka posmatra kroz kom-

pleksnost celog organizma od atoma i molekula do anatomskih struktura, opisanih
kroz hijerarhijsku strukturu ñelija, tkiva, organa, sistema i åitavog organizma (Slika
11.1). Telesna struktura se moæe posmatrati kao problem kvantitativne anatomije
koja moæe biti analizirana na bilo kom hijerarhijskom nivou zavisno od potreba anali-
zatora. Na prvom nivou telesne strukture nalaze se mase oko 50 hemijskih elemenata
koje predstavljaju tzv. atomski nivo. Oko 98% ukupne mase odraslog åoveka
izgraœeno je od kombinacije kiseonika, ugljenika, vodonika, azota, kalcijuma i fosfora
a ostala 44 hemijska elementa åine manje od 2% ukupne telesne mase. Tehnologija za
odreœivanje atomske strukture svih kljuånih gradivnih elemenata sastoji se u izlaga-
nju subjekta jonizujuñem zraåenju koje je ekstremno invazivno i stoga retko u upo-
trebi. Primeri su koriãñenje radioaktivnog kalijuma 40 (K-40) koje se koristi u
odreœivanju ukupne koliåine kalijuma u organizmu ili neutronske aktivacije za
odreœivanje nivoa azota ili kalcijuma. Primarna upotreba analize telesne strukture na
nivou atoma odnosi se pre svega na indirektnu procenu drugih nivoa organizacije -
sadræaj azota se koristi u proceni ukupne koliåine proteina u organizmu. Meœutim,
invazivnost metode ograniåava upotrebu samo u istraæivaåke svrhe.

122
Molekularni nivo organizacije podrazumeva raãålanjivanje telesne strukture na viãe
od 100.000 razliåitih hemijskih jedinjenja koje se uglavnom grupiãu na pet glavnih je-
dinjenja - masti, vodu, proteine, ugljene hidrate i minerale. Oko termina lipidi ima
dosta konfuzije a ovde se misli pre svega na hemijska jedinjenja nerastvorljiva u vodi
bez obzira na lokalizaciju ili funkciju. Iako u organizmu postoji mnoãtvo razliåitih
formi lipida, najåeãñi su trigliceridi koji predstavljaju znatan kalorijski depo sa rela-
tivno konstantnom hemijskom gustinom od 0.900 g/ml. Ostale forme lipida, ukupno
manje od 10%, imaju gustinu koja varira od 1.035 g/ml (fosfolipidi) do 1.067 g/ml
(holesterol). Lipidi se åesto kategoriãu kao esencijalni i neesencijalni na osnovu meta-
boliåkih i drugih uloga u organizmu. Esencijalni (neadipozni) lipidi su oni neophodni
za optimalnu funkciju drugih strukturnih elemenata (ñeijska membrana, neuron) za
razliku od neesencijalnih koji se pre svega deponuju kao rezerve energije. Iako se sma-
tralo da vrednosti esencijalnih masti iznose od 3 do 5%, istraæivanja na kadaverima
pokazala su znatno veñu varijabilnost.

Slika 11.1 Morfoloãki nivoi organizacije ljudskog organizma

123
Svako procenjivanje ukupnih telesnih masti (podvodnim merenjem ili metodom
koænih nabora) daje jedinstvenu vrednost koja predstavlja ukupnu koliåinu lipida
(masti) u organizmu bez obzira na funkciju (esencijale/neesencijalne). Ostatak struk-
ture nakon uklanjanja masti naziva se bezmasna telesna masa (fat free mass) koju tre-
ba razlikovati od mrãave mase tela (lean body mass) u koju su ukljuåene i esencijalne
telesne masti a koje se naæalost åesto koriste kao sinonimi. Treba posebno naglasiti
da nema direktnog metoda za merenje segmenta masti u strukturi sastava tela i ovaj
segment strukture se uvek procenjuje indirektnim putem. Ostali molekularni se-
gmenti mogu se procenjivati dilucijom izotopa (ukupna telesna voda), DEXA (mine-
rali) ili neutronskom aktivacionom analizom azota (proteini).

Na treñem, ñelijskom nivou organizacije, organizam je podeljen na ukupnu ñelijsku ma-

su, ekstracelularnu teånost i ekstracelularni matriks. Ukupnu masu ñelija åine sve
ñelije organizma bez obzira na poreklo, funkciju ili strukturu. Za sada, ne postoje di-
rektne metode za odreœivanje ukupne mase ñelija. Ekstracelularna teånost podrazu-
meva intravaskularnu plazmu i intersticijalnu teånost. Ovaj segment se sastoji
uglavnom od vode i minerala i sluæi kao medijum za razmenu metabolita pa se njego-
va veliåina moæe proceniti metodama dilucije izotopa. Ekstracelularni matriks se sas-
toji od organskih materija kakve su npr. kolagen i elastin u vezivnim tkivima i
neorganskih elemenata kao ãro su kalcijum i fosfor u kostima. Ceo ekstracelularni
matriks se ne moæe direktno izmeriti ali se metodama neutronske aktivacione anali-
ze mogu proceniti neki njegovi delovi.

Åetvrti nivo organizacije podrazumeva tkivni nivo tj. tkiva, organe i sisteme koji mada
razliåitog nivoa kompleksnosti poseduju sliåne funkcionalne karakteristike. Tkiva se
dele na vezivna, epitelijalna, miãiñna i nervna. Adipozno i koãtano tkivo spadaju u ve-
zivna tkiva i zajedno sa miãiñnim åine oko 75% ukupne telesne mase. Adipozno tkivo
se sastoji od ñelija adipocita zajedno sa kolagenim vlaknima i elastinom. Uglavnom se
nalazi u potkoænom sloju ali i u manjim koliåinama oko organa, unutar miãiña i u
koãtanoj sræi. Gustina masnog tkiva varira od 0.92 g/ml do 0.96 g/ml zavisno od glav-
nih konstituenata masti i vode - gustina opada sa poveñanjem sadræaja masnog tkiva.
Ne postoji direktan naåin za merenje koliåine adipoznog tkiva ali napredne metode
vizuelizacije (npr. ultrazvuk, magnetna rezonanca - MR, kompjuterizovana tomogra-
fija - CT) omoguñavaju relativno preciznu procenu zona masnog i drugih tkiva, anali-
zom snimaka popreånog preseka odreœenih regiona organizma. Slike popreånih
preseka definisanih regiona se geometrijskim modelovanjem obraœuju u cilju dobija-
nja vrednosti za åitav organizam. Iako su ove metode relativno skupe i nedostupne
ãiroj populaciji, one poseduju potrencijal za procenu validnosti jeftinijih i pristu-
paånijih tehnika. Kosti predstavljaju vezivno tkivo sa elastiånim proteinskim matrik-
som koji sekretuju osteociti a u koji se deponuje hidroksiapatit, mineralni kompleks
kalcijuma i fosfata koji kostima daje åvrstinu i snagu. Gustina koãtanog tkiva varira
zavisno od starosti, pola i nivoa prethodne fiziåke aktivnosti. Gustina kostiju varira
od 1.18 do 1.33 g/ml a procenjivanje mase kostiju moæe se odrediti indirektnim pu-
tem koriãñenjem DEXA ali izmerene vrednosti gustine odgovaraju segmentalnim
presecima (g/cm2) i mogu izmeniti stvarne vrednosti koãtane gustine. Miãiñno tkivo
se nalazi u organizmu u tri razliåita vida kao skeletna, visceralna i kardijalna musku-
latura. Gustina miãiñnog tkiva je relativno konstantna i iznosi oko 1.065 g/ml, mada
124
prisustvo adipoznog intersticijalnog tkiva moæe uticati na izvesnu varijablinost. Pos-
toji viãe metoda za procenu miãiñne mase mada su se metode vizuelizacije (CT, NMR)
pokazale kao najvalidnije. Sa neãto manjom uåestaloãñu (i validnoãñu) se koriste i an-
tropometrijske metode kao i merenje urinarne ekskrecije kreatinina. Ostala tkiva sa
stanoviãta analize telesne strukture uglavnom nisu interesantna i uglavnom se nazi-
vaju rezidualnim tkivima i sama se pojedinaåno ne analiziraju.

Slika 11.2 Telesna struktura referentnog muãkarca

Slika 11.3 Telesna struktura referentne æene

Poslednji peti nivo organizacije predstavlja åitav organizam odreœene veliåine, oblika,
povrãine, gustine i drugih osobina koje se najåeãåe dostupne merenju i ukljuåuju tele-
snu masu, visinu, povrãinu, zapreminu. Primer telesne strukture organizma referen-
tnog muãkarca i æene prikazan je na slikama 11.2 i 11.3. Pet nivoa hijerarhijske
strukture ljudskog organizma su pogodno tlo za razliåite metode analize telesne
kompozicije. Evidentno je postojanje veze izmeœu razliåitih elemenata strukture koja
je åesto razlog za postojanje greãaka u analizi podataka na razliåitim nivoima. Na pri-
mer, telesne masti se analiziraju na molekularnom nivou a koliåina miãiñnog tkiva na

125
tkivnom nivou a oba koriste sliåne npr. antropometrijske metode. Same vrednosti se
ne trebaju aditivno analizirati jer obe sadræe elemenat intersticijalnog adipoznog tki-
va. Poãto poslednji nivo nije striktno strukturalni a atomski i celularni od relativno
malog znaåaja za veñinu istraæivaåa, oraganizaciona ãema se svodi na dva bitna hije-
rarhijska nivoa - molekularni i tkivni koji ñe detaljnije biti analizirani.

Validnost metoda
Validnost metoda podrazumeva stepen u kome metoda precizno i taåno meri vre-
dnost koja je poznata. Analiza telesne strukture je specifiåna analiza jer samo di-
sekcija leãa (kadavera) moæe dati prave vrednosti æeljenih varijabli. Sa druge strane
broj studija koji je komparirao direktne vrednosti nastale obdukcijom ispitanika i
parametre nastale indirektnim merenjima je zanemarljivo mali pa nedostaju i po-
daci o validnosti i najkvalitetnijih metoda. Za sada, putem disekcije i ekstrakcije ni-
su prikupljeni direktni podaci o ukupnoj gustini tela niti vrednost ukupnih
telesnih masti. Shodno tome, poznata je åinjenica da je denzitometrija prihvañana
kao fundamentalni indirektni metod za procenjivanje koliåine lipida u organizmu.
Postoje tri nivoa validnosti razliåitih metoda analize telesne kompozicije. Na pri-
mer, prilikom odreœivanja ukupne masne komponente u organizmu, na nivou vali-
dnosti I stepena, ukupna masna masa bi bila dobijena disekcijom kadavera ili
ekstrakcijom svih lipida iz tela. Na nivou validnosti II stepena, neki drugi parame-
tar je direktno meren (gustina ili slabljenje X zraka kod DEXA) a iz merenog para-
metra dobija se procenjena vrednost ukupne masti organizma. Nivo III stepena
validnosti podrazumeva indirektno merenje (debljina koænih nabora ili bioimpe-
danca) i koriãñenje regresione jednaåine izvedene iz metode II stepena validnosti
pa se na taj naåin procenjuje ukupna koliåina lipida u organizmu. Tako je nivo III
stepena validnosti zapravo dvostruko indirektan inkorporirajuñi u svoju metodu
sve pretpostavke metoda II stepena validnosti prema kojem su „kalibrisani” kao i
svoje sopstvena ograniåenja. Regresioni pristup znaåi i da metoda kao ãto je npr.
debljina koænih nabora ima visok stepen uzorak-specifiånosti, jer kvantitativni
odnos izmeœu debljine koænih nabora i telesne gustine zavisi od mnogo varijabli
kao ãto su hidriranost organizma, gustina kostiju, relativna muskularnost, priti-
sak krajeva kalipera, obrazac nagomilavanja masti, koliåina intraabdominalne
masti itd. Ovo su razlozi zbog kojih postoji nekoliko stotina razliåitih formula za
procenu koliåine masti u telu putem merenja debljine koænih nabora. Shodno sve-
mu pomenutom, znaåaj metoda III nivoa validnosti u nauånom smislu je pod zna-
kom pitanja i sve metode pre izbora adekvatne formule i protokola da odgovore na
nekoliko pitanja kao ãto su izbor referentnog metoda koji je koriãñen pri razvijanju
formule, veliåina uzorka za dobijanje formule, vrednost standardne greãke za for-
mulu, izbor populacije, izbor merenih varijabli, unakrsna validnost formule na
drugom uzorku iste populacije, korelacija izmeœu varijabli formule i referentne
metode (srednja vrednost) i ukupna greãka metode. Iako je validnost metoda iz III
grupe validnosti diskutabilna sve ove metode i dalje su ãiroko zastupljenje zbog
svoje jednostavnosti, cene i dostupnosti.

126
 MODELI I METODI STRUKTURISANJA

Denzitometrija - podvodno merenje teæine i pletizmografija

Hidrodenzitometrija ili podvodno merenje teæine tela predstavlja u hijerarhiji indi-
rektnih metoda za odreœivanje telesne kompozicije jednu od najpreciznijih procedu-
ra (Slika 11.4). Udeo masti u sastavu tela se meri uranjanjem kompletnog tela u vodu.
Bazirana je na Arhimedovim principima istiskivanja teånosti i razlici u gustini
izmeœu masti sa jedne i miãiñnog i koãtanog tkiva sa druge strane. Iako veoma taåna,
metoda je komplikovana, dugotrajna, skupa i zahteva specijalnu opremu i treniranog
tehniåara. Pletizmografija je metoda sliåna hidrodenzitometriji samo se umesto vo-
denog medijuma koristi gas i merenja se obavljaju u posebnoj komori åime je komfor
za ispitanika znaåajno unapreœen. I ova metoda je vrlo precizna ali se pojavila tek u
poslednjih nekoliko godina i relativno je malo zastupljena i analizirana na veñoj po-
pulaciji.

Slika 11.4 Hidrodenzitometrija

Dvostuko-energetska apsorpciometrija X zraka (DEXA)

Koãtana denzitometrija je evoluirala od pojedinaåne preko dvostruko-fotonske do
dvostuko-energetske apsorpciometrije X zraka (DEXA) tokom poslednjih trideset go-
dina i ova nekada ekskluzivna metoda postala je pristupaåna ãirem sloju korisnika.
Sastoji se u propuãtanju jonizujuñeg zraåenja kroz telo ispitanika i beleæenju skreta-
nja i slabljenja primljenog signala iznad åitavog tela ili pojedinih segmenata. Postala
127
je referentni metod u istraæivaåkim studijama analize telesne kompozicije a njene
prednosti su pre svega kratko trajanje merenja, sigurnost i bezbednost za subjekta,
minimalna kooperacija ispitanika. U buduñnosti se oåekuje da ñe DEXA zameniti den-
zitometriju kao referenta metoda za validnost procedura III nivoa validnosti.

Analiza bioelektriåne impedance (BIA)

Analiza bioelektriåne impedance je brza, neinvazivna i relativno jeftina metoda za
evaluiranje telesne kompozicije u terenskim i kliniåkim uslovima. Pionirski radovi ra-
nih 60-ih godina dvadesetog veka udarili su temelje savremenoj BIA. BIA metod pro-
cenjuje strukturu sastava tela emitovanjem niske, bezbedne doze struje (800 amp)
kroz ljudski organizam. Struja prolazi kroz telo - bez otpora kroz miãiñe, dok otpor
postoji pri prolazu kroz masno tkivo (Slika 11.5). Ovaj otpor se zove bioelektriåna im-
pedanca i meri se monitorima telesne masti. Kada se podesi za izabranog pojedinca
(pol, visina, teæina, nivo aktivnosti), aparat na osnovu instaliranog softvera, izra-
åunava procentualni sadræaj masti (i ostalih segmenata) u strukturi sastava tela. BIA
je u prethodnih desetak godina zadobila poverenje i podrãku medicinskih i sportskih
eksperata i danas je prisutna dostupna aparatura za merenje procenta masti i u uslo-
vima sopstvenog doma bez potrebe za skupom i sloæenom opremom. Napredna te-
hnologija i tradicionalna BIA ujedinjeni su u obiånu kuñnu vagu. Savremeni monitori
telesne masti pruæaju taånost uporedivu sa standardima u merenju procenta masti u
telu. Glavne prednosti BIA metode su ãto ne zahteva skupu opremu niti obuåenog te-
hniåara, najkomfornija je metoda koja ne ugroæava privatnost i intimu osobe koja se
meri, i moæe se koristiti i kod vrlo gojaznih osoba.

Slika 11.5 Aparat za analizu biolektriåne impedance

Preinfracrvena reaktanca (NIR)

Preinfracrvena reaktanca (near infrared interactance - NIR) je metoda proizaãla iz po-
ljoprivrede gde je koriãñena za analiziranje strukture useva a koja se zasniva na prin-
cipu apsorpcije i refleksije svetlosti. Sonda emituje svetlost blisku infracrvenom
zraåenju (940 nm) na posebno oznaåenom mestu (prednja strana nadlaktice domi-
nantne ruke) a detektor meri intenzitet reemitovane svetlosti izraæenu kao optiåka
gustina. Promena frekvencije emitovane svetlosti u skladu sa prethodno definisanim
parametrima (telesna masa, visina, pol, nivo fiziåke aktivnosti) koriãñenjem predik-

128
tivne formule dovodi do izraåunavanja sadræaja masti u strukturi sastava tela. Sliåno
BIA i ova metoda je relativno brza, bezbedna, jeftina i ne zahteva obuåenu osobu pa je
njena popularnost kao i popularnost drugih metoda III nivoa validnosti velika. Ipak
najnovija saznanja ne smatraju NIR validnom metodom odreœivanja telesne struk-
ture.

Kompjuterizovana tomografija (CT) i nuklearna magnetna

rezonaca (NMR)
CT i NMR su metode vizuelizacije koje emitovanjem zraåenja razliåite vrste i frekven-
cije proizvode regionalne ili kompletne radiografske zapise ispitivanog subjekta. Ko-
riãñenjem kompjuterskog softvera, CT sken daje piktografsku i kvantitativnu analizu
ukupne tkivne povrãine, povrãine regiona masti i muskulature i debljinu i volumen
snimljenog tkiva po „kriãkama”. Nova NMR tehnologija daje korisne informacije o
mnogim telesnim odeljcima. Za razliku od CT koji koristi jonizujuñe zraåenje, elektro-
magnetna radijacija NMR uz koriãñenje adekvatnog softvera takoœe daje precizne sli-
ke o segmentarnoj strukturi (masti, miãiñi, kosti) ispitivanog dela tela. Ipak obe
metode imaju brojne druge segmente primene u medicini i u analizi telesne kompozi-
cije se srazmerno retko koriste. Daleko najåeãñe koriãñene metode u terenskim i labo-
ratorijskim uslovima u cilju odreœivanja telesne strukture fiziåki aktivne populacije
predstavljaju pre svega antropometrijske metode. Ove metode merenjem dimenzija
ljudskog tela (telesna visina, telesna masa, debljina koænih nabora, obim i dijametar
ekstremiteta) i koriãñenjem adekvatnih jednaåina, na relativno jednostavan naåin
daju indirektnu procenu o sadræaju masti, miãiñnog i koãtanog tkiva sportista i u na-
rednom odeljku biñe detaljnije objaãnjeni.

ANTROPOMETRIJA U SAVREMENOJ SPORTSKOJ NAUCI

Kinantropometrija je nauka definisana kao kvantitativna veza izmeœu anatomije i fi-

ziologije odnosno izmeœu strukture i funkcije. Ona je istovremeno vaæna veãtina ne-
ophodna svakom ko meri veliåinu, oblik, proporciju, strukturu, stepen zrelosti dela
tela ili åitavog organizma i na taj naåin kvantitativno definiãe parametre vezane za
rast i razvoj, fiziåku aktivnost i trening, ishranu merene populacije. Antropometrija
stavlja pojedinaånu osobu u objektivni fokus i pruæa jasan uvid u njegov strukturalni
morfoloãki status u odreœenom trenutku i ãto je za trenera ili sportskog lekara
znaåajno, pruæa kvantitativne podatke o uticajima treninga ili ishrane na organizam
sportiste. Mada na prvi pogled jednostavna, u realnosti je antropometrija zahtevna i
sloæena disciplina. Antropometrijski protokoli zahtevaju rigorozni trening i striktno
pridræavanje uputstava kako bi dobijeni rezultati merenja imali maksimalnu vali-
dnost za ãta se stara Meœunarodna asocijacija za razvoj kinantropometrije (ISAK) ko-
ja organizuje adekvatne kurseve za obuåavanje osoba koje izvode antropometrijska
merenja. Specifiånosti antropometrijskog rada na populaciji sportista zahtevaju
stvaranje posebnih preporuka i protokola koji bi zamenili dugogodiãnje i prevaziœene
modele. Telesna kompozicija sportista predstavlja interes za trenera, sportskog leka-
ra i samog sportistu jer je poznato da je nizak procenat masti u strukturi sastava tela
129
poæeljan u mnogim sportovima kako sa aspekta estetizacije i stvaranja tzv. atletske
kompozicije u sportovima kakvi su npr. body-building ili atletska gimnastika ali i u
sportovima povezanim sa pomeranjem organizma nasuprot gravitaciji (trkaåki, ska-
kaåki i kolektivni sportovi). Sa druge strane optimalna miãiñna masa poboljãava spor-
tsko postignuñe u aktivnostima koje zahtevaju miãiñnu snagu i izdræljivost ali i u
onima koje zahtevaju zavidnu aerobnu sposobnost. Tipiåno, sportisti imaju manje
masti u strukturi sastava tela u poreœenju sa neaktivnim pojedinicima, sa najniæim
vrednostima u sportovima izdræljivosti (triatlon, maraton, skijaãko tråanje, bicikli-
zam). Kod muãkaraca donja fizioloãka granica masti u strukturi sastava tela iznosi
oko 3 do 5% a kod æena sportista izmeœu 12 do 16% masti (Slika 11.1 i 11.2). Miãiñna
masa takoœe je veña kod sportista i kod muãkaraca åesto prelazi 55 pa i 60% ukupne
mase tela. Pored toga, gustina bezmasne telesne mase fiziåki aktivnih pojedinaca je
veña nego kod sedentarnih osoba sa veñim sadræajem minerala i koãtanom gustinom i
miãiñnom masom sportista. Upravo zbog toga pri analiziranju telesne kompozicije
sportista antropometrijskim metodama (npr. merenjem koænih nabora, obima ili
raspona ekstremiteta) (Slika 11.6) potrebno je koristiti validne i specifiåne protokole
za ovu populaciju.

Slika 11.6 Antropometrijske metode

Za odreœivanje gustine tela i sadræaja masti u strukturi sastava tela sportista najveñi
broj autora preporuåuje upotrebu sledeñih protokola i jednaåina:

130
 Antropometrijski protokoli za procenu sadræaja masti
Muãkarci (18 do 29 godina)
BD = 1.12 - 0.00043499·7 + 0.00000055·(7)2 - 0.00028826·ST
Æene (18 do 29 godina)
BD = 1.096095 - 0.0006952·4 + 0.0000011·(4)2 - 0.0000714·ST
Deåaci (14 do 19 godina)
BD = 1.10647 - 0.00162·SSKn - 0.00144·Akn - 0.00077·TKn + 0.00071·MAKn
Mast (%) = [(4.95/BD) - 4.5]·100 muãkarci
Mast (%) = [(5.01/BD) - 4.57]·100æene
Gde je BD = telesna gustina; 7 = suma sedam koænih nabora (mm): tricepsni, gru-
dni, srednji aksilarni, trbuãni, suprailiaåni, subskapularni i natkoleni koæni nabor;
4 = suma åetiri koæna nabora (mm): tricepsni, suprailiaåni, trbuãni i natkoleni
koæni nabor; ST = starost (godine); SSKn = subskapularni koæni nabor; AKn =
trbuãni koæni nabor; TKn = tricepsni koæni nabor; MAKn = midaksilarni koæni
nabor.

Sadræaj miãiñnog tkiva u strukturi sastava tela relativno je malo ispitivan u poreœenju
sa sadræajem masti. Ranije koriãñeni protokoli (npr. Matiegka) su pokazali brojna od-
stupanja u validnosti pri poreœenju sa referentim metodama pa je njihovo koriãñenje
uglavnom prestalo. Ãiroka zastupljenost pomenute metode verovatno je bila posledi-
ca åinjenice da je isti autor objedinio svojim regresionim jednaåinama sve aspekte te-
lesne kompozicije merene antropometrijskim procedurama. Meœutim ekstremno
mali broj ispitanika-kadavera na kojim je studija bila izvedena, izolovana populacija,
diskutabilna metodologija disekcije, stavili su metodu po Matiegka-i u istorijske okvi-
re. Mada ne postoje specifiåne validne metode za procenu mase miãiñnog tkiva kod
sportista u savremenoj antropometriji uglavnom se preporuåuje odreœivanje mase
miãiñnog tkiva po Martin-u i saradnicima koja je niæe navedena ali koja se odnosi sa-
mo na populaciju muãkaraca.

Antropometrijski protokoli za procenu sadræaja miãiña

Muãkarci
MM = [TV·(0.0553·CTG2 + 0.0987·FG2 + 0.0331·CCG2) - 2445] ·0.001
Miãiñi (%) = (MM/TM) ·100
Gde je MM = miãiñna masa (kg); TV = telesna visina (cm); CTG = korigovan obim
nadkolenice (cm) obim (cm)-3.14·(DKN natkolenice (mm)/10); FG = maksimalan
obim podlaktice; CCG = korigovan obim potkolenice (cm) obim (cm)-3.14· (DKN
potkolenice (mm)/10); TM = telesna masa (kg).

Davno je poznato da skeletna robusnost korelira sa dijametrima kostiju posebno ko-

lena, lakta, ruånog i skoånog zgloba a sportisti u veñini sluåajeva imaju veñu koãtanu
masu u poreœenju sa neaktivnim osobama. Mada je znaåaj procenjivanja koãtane ma-
se antropometrijskim metodama u drugom planu u odnosu na procenjivanje sadræaja

131
masti i miãiñnog tkiva, koliåina koãtanog tkiva osobito je znaåajna u prañenju rasta i
razvoja sportista i predselekciji dece za sport a greãke pri proceni koãtane mase u po-
reœenju sa referentnim metodama su najmanje u odnosu na antropometrijska mere-
nja drugih strukturnih segmenata. Iako ne postoje specifiåni protokoli za sportiste
uobiåajeno je da se sadræaj kostiju u strukturi sastava tela dobija koriãñenjem regresi-
onih jednaåina po Drinkwater i saradnicima:

Antropometrijski protokoli za procenu sadræaja koãtanog tkiva

Muãkarci i æene
KM = [(HB + WB + FB + AB)/4]2·TV·0.92·0.001
Kosti (%) = (KM/TM) ·100
Gde je KM = koãtana masa (kg); HB = humerusni biepikondilarni dijametar (cm);
WB = bistiloidni dijametar (cm); FB = femoralani biepikondilarni dijametar (cm);
AB = bimaleolarni dijametar (cm); TV = telesna visina (cm);
TM = telesna masa (kg).

Znaåaj koriãñenja aktuelnih formula za procenu masti, miãiña i kostiju u strukturi

sastava tela najbolje se moæe uoåiti na tabeli 11.1 na kojoj su prikazane vrednosti po-
menutih parametara dobijene koriãñenjem razliåitih protokola. Mada nije prikazana
statistiåka signifikantnost, jasno se vidi da su razlike u svim pomenutim parametri-
ma znaåajne kada se koriste aktuelni protokoli koji se odnose na sportsku populaciju
(sadræaj masti) ili populaciju uopãte (miãiñi, kosti) u poreœenju sa nespecifiånim pro-
tokolima.

Tabela 11.1 Komparacija protokola u procenjivanju telesne strukture

Sadræaj masti (%) u strukturi sastava tela

N Jackson i Pollock Matiegka Durnin i Womersley
Fudbaleri 32 7.1 ± 2.3 12.1 ± 3.5 10.7 ± 2.3
Koãarkaãi 90 9.1 ± 3.5 14.3 ± 3.5 12.1 ± 4.1
Ostali 20 8.5 ± 2.7 12.5 ± 5.1 11.5 ± 3.1
Sadræaj miãiña (%) u strukturi sastava tela
N Martin i sar. Matiegka
Fudbaleri 32 53.1 ± 5.5 46.5 ± 5.1
Koãarkaãi 90 50.7 ± 4.8 45.2 ± 4.8
Ostali 20 52.1 ± 7.8 48.2 ± 6.1
Sadræaj kostiju (%) u strukturi sastava tela
N Drinkwater i sar. Matiegka
Fudbaleri 32 16.3 ± 1.5 18.1 ± 2.1
Koãarkaãi 90 17.6 ± 2.2 18.8 ± 1.5
Ostali 20 16.9 ± 2.5 17.6 ± 2.3

132
U sintetizovanju i sumiranju znanja nekoliko kljuånih åinjenica potrebno je akcento-
vati. Antropometrija kao nauka i veãtina predstavlja i dalje aktuelan multikompo-
nentni model analize telesne strukture (masti, miãiñi, kosti) aktivne populacije.
Neophodno je pratiti savremene trendove i aktuelne tokove, shvatiti ograniåenja te-
renskih metoda i validnost izabranih tehnika i koristiti one protokole kod sportista
koji su testirani i validni upravo na ovoj aktivnoj populaciji. Stvaranje ujednaåenih
antropometrijskih protokola prilikom prañenja sportista i aktivne populacije na je-
dnoj zajedniåkoj teritoriji, omoguñilo bi stvaranje nacionalnih standarda u ovoj
oblasti (npr. prema polu, starosti, razliåitoj vrsti aktivnosti sportista) ãto je sluåaj sa
mnogim sredinama u okruæenju ali i na izvestan naåin bilo uvod u definisanje opti-
malnog obrazca za morfo-funkcionalna testiranja u sportu, åiji su antropometrijska
merenja segment koji je moæda i najlakãe standardizovati.

Indeks telesne mase

Veoma åest parametar koji sluæi za ocenjivanje “normalnosti” telesne mase u odno-
su na visinu merene osobe zove se indeks telesne mase (body mass index - BMI) ili
Quelet-ov indeks. Ovaj parametar se dobija kao koliånik telesne mase (kg) i kvadra-
ta telesne visine (m2). Dobro je poznata veza izmeœu vrednosti BMI i rizika od obo-
ljevanja od kardiovaskularnih bolesti, ãeñerne bolesti ili malignih oboljenja.
Najmanji rizik oboljevanja imaju osobe kod kojih je BMI izmeœu 20 i 25 kg/m2 a
najveñi osobe kod kojih je BMI veñi od 40 kg/m2. Nacionalni Centar za zdravstvenu
statistiku SAD definisao je osobu sa uveñanom telesnom masom kao onu koja ima
vrednost indeksa telesne mase veñu od 25 kg/m2 (za muãkarce 27.8 a za æene
27.3). Gojaznom osobom se smatra ona koja ima BMI iznad 31.1 kg/m2 (muãkarci)
odnosno 32.2 kg/m2 (æene). U SAD je uoåen trend da krajem XX veka (1998. godi-
ne) osobe sa viãkom kilograma (overweight) nadmaãuju broj normalno uhranjenih
osoba (59% muãkaraca i 49% æena). U cilju identifikacije, evaluacije i tretmana go-
jaznosti aktuelna je sledeña klasifikacija osoba prema vrednostima BMI prihvañena
od Svetske Zdravstvene Organizacije:
Pothranjenost BMI 18.5 kg/m2
Normalna uhranjenost 18.5 kg/m2 BMI 24.9 kg/m2
Graniåna gojaznost 25.0 kg/m2 BMI 29.9 kg/m2
Gojaznost I nivo 30.0 kg/m2 BMI 34.9 kg/m2
Gojaznost II nivo 35.0 kg/m2 BMI 39.9 kg/m2
Gojaznost III nivo BMI 40.9 kg/m2
Iako ima nesumljiv znaåaj pri analizi åitave populacije i zdravstvenih rizika, BMI
ima mali znaåaj u sportskoj morfologiji. Brojni drugi faktori osim nagomilavanja
telesnih masti (npr. miãiñna i koãtana masa, zapremina plazme, proporcionalna
distribucija mase) igraju ulogu u determinaciji vrednosti BMI. Visok BMI kod spor-
tista, usled poveñane miãiñne mase nastale usled treninga, moæe dovesti do po-
greãnog zakljuåka o gojaznosti.

133
 SOMATOTIPIZACIJA SPORTISTA

U prethodnih stotinak godina mnogi istraæivaåi u bioloãkim naukama pokuãavali su

da sve humane subjekte svrstaju u neki od tipova telesne graœe i oblika kroz proces
poznat kao somatotipizacija. Pedesetih godina dvadesetog veka, Sheldon je na osnovu
studije izvedene na 46.000 ispitanika identifikovao tri baziåna tipa åovekove graœe –
endomorfni ili gojazni, mezomorfni ili miãiñni i ektomorfni tip koji se karakteriãe vi-
sokim stepenom linearnosti tj. mrãavosti (Slika 11.7).

Slika 11.7 Ektomorfni, mezomorfni i endomorfni tip

Svaka od komponenti telesne graœe graduira se na sedmostepenoj skali koja pred-

stavlja indikator stepena dominantnosti odreœene karakteristike. Da bi se opisao
svaki somatotip, karakteristike endo, mezo i ektomorfnosti su date u formi trocifre-
nog broja. Na primer, somatotip 6-1-1 ili 7-2-1 predstavlja dominantnu endomorfnu
komponentu pa se osoba koja poseduje ovakvu tipizaciju smatra endomorfnim
tipom. Osoba sa tipizacijom 1-7-1 je dominantno mezomorfna (miãiñava) a osoba sa
tipizacijom 1-1-7 primarno ektomorfna. Meœutim, veñina osoba pokazuje kombina-
ciju dva tipa fiziåke graœe pre nego dominaciju jednog izrazitog somatotipa. Osamde-
setih godina, Heath i Carter su redefinisali Sheldon-ove postulate somatotipizacije,
poveñavajuñi obim objektivizacije i proãirujuñi originalnu sedmostepenu skalu na
skalu sa 9 odnosno 12 stepeni. Osim klasiåne analize fotografskim metodom, neop-
hodno je izvrãiti odreœena merenja telesnih dimenzija kao ãto su telesna visina i
masa, debljina koænih nabora, koãtanih raspona i obima ekstremiteta a dobijene vre-
dnosti somatotipizacije unose se u odgovarajuñi grafikon (somatogram) (Slika 11.8).

134
 Slika 11.8 Somatogram sportista u razliåitim sportovima

Telesna graœa igra vaænu ulogu u sportskoj selekciji, pogotovo u sferi takmiåarskog
sporta. Poznato je da su pojedini somatotipovi pogodni za odreœene sportove pa åak i
za specifiåne pozicije ili discipline u izabranom sportu (npr. ektomorfni tip – skakaåi
u vis, mezomorfni tip - sprinteri). Meœutim, s obzirom na åinjenicu da postoji veliki
broj faktora koji utiåe na fiziåku graœu sportiste i konaåni sportski rezultat, ne postoji
savrãen somatotip za odreœeni sport ili disciplinu. Nije redak sluåaj zapaziti vrhun-
skog sportistu koji ne pripada tipiånom somatotipu za izabrani sport. Poznat je sluåaj
Petera Snella koji je bio atletski olimpijski ãampion u Tokiju 1964. godine na 800 i
1.500 metara, åija je telesna graœa viãe odgovarala sprinteru na 200 metara nego
trkaåu srednjih deonica. Meœutim, åinjenica da je on posedovao visok aerobni kapaci-
tet (VO2max = 73.3 ml/kg/min) omoguñila mu je superioran nastup. Mada na ko-
naåni sportski rezultat utiåe veliki broj faktora, åinjenica je da se odreœeni somatotip
veoma malo menja tokom æivota pa se predikcija odrasle morfoloãke graœe moæe efi-
kasno koristiti u izboru odgovarajuñe sportske grane, posebno kod preadolescentne
populacije.

PROPORCIONALNOST I SPORTSKI NASTUP

Åak i obiåan gledalac lako moæe uoåiti razlike u telesnim proporcijama koje znaåajno
variraju meœu razliåitim osobama koje uåestvuju u sportskim aktivnostima. Ove va-
rijacije mogu igrati vaænu ulogu u procesu izbora odgovarajuñeg sporta i åinjenica je
da je gotovo nemoguñe bitnije izmeniti telesne proporcije, posebno duæinu ekstremi-
teta. Ipak, u mnogim sportovima, moguñe je da se modifikacijama tehnike i upotre-
bom biomehaniåke analize pokreta, omoguñi sportistima optimalno sportsko
postignuñe i efikasan pokret. Merenje telesnih dimenzija (antropometrija) omo-
guñava utvrœivanje duæina, ãirina, obima i volumena telesnih segmenata i zasniva se
na utvrœivanju konvencionalnih metoda i ciljnih taåaka åija evaluacija omoguñava
komparaciju i analizu telesnih segmenata. Åesto koriãñeni antropometrijski parame-
135
tri proporcionalnosti su odnos duæine potkolenice i natkolenice ili kruralni indeks tj.
odnos duæine podlaktice i nadlaktice, poznat kao brahijalni indeks.
Kruralni indeks = (duæina potkolenice/duæina natkolenice) x 100
Brahijalni indeks = (duæina podlaktice/duæina nadlaktice) x 100

Kada se ustanove odgovarajuñe antropometrijske mere i izraåunaju indeksi, moguñe

je porediti izabranog sportistu sa vrhunskim sportistima iz njegovog sporta ili disci-
pline. Osnovni zakoni fizike, primenjeni kroz antropometrijski model, igraju vaænu
ulogu u sportu. Duæina kostiju i mesta pripoja miãiña mogu predstavljati prednost ili
nedostatak u sportu zavisno od fiziåkih zahteva sporta u kojem se osoba takmiåi.
Duæina kostiju je apsolutnih vrednosti kada osoba zavrãi rast i razvoj i ne moæe se
promeniti treningom. Takoœe, mesto insercije tetiva i udaljenost od ose zgloba
odreœuje mehaniåku prednost pri izvoœenju odreœenih pokreta. Ovi aspekti propor-
cionalnosti, zajedno sa tipizacijom miãiñnih vlakana i energetskim potencijalom, de-
terminiãu sposobnost sportiste da generiãe fiziåka svojstva (npr. snagu, brzinu ili
izdræljivost). Meœutim postoje i odreœene rasne razlike u proporcionalnosti meœu
sportistima. Afriåki i afro-ameriåki sportisti imaju duæe ekstremitete i krañi trup u
poreœenju sa evropskim sportistima dok u odnosu na Evropljane, Azijati imaju duæi
trup i krañe donje ekstremitete. Kao posledica pomenutih morfoloãkih razlika (ali ne
samo njih) sportisti poreklom iz Afrike (pogotovo delte Nila) dominiraju u sportovi-
ma kao ãto su koãarka ili tråanje na duæe staze, Evropljani su uspeãni u plivaåkim
sportovima a Azijati u gimnastici, dizanju tegova i borilaåkim veãtinama. Razlike
meœu sportistima u istom sportu åesto mogu biti veoma znaåajne. Proporcionalna
analiza ukazuje da sprinteri imaju uglavnom proseånu telesnu visinu sa krañim
miãiñavim nogama, trupom normalne duæine i srednjim kruralnim indeksom. Sa dru-
ge strane, skakaåi su populacija koja ima najveñu telesnu visinu, duæe noge i relativno
krañi trup, sa visokim kruralnim indeksom koji sugeriãe prednost duæe potkolenice
kod aktivnosti skoka. Rvaåi uglavnom imaju dugaåak trup sa kratkim miãiñavim no-
gama i niskim kruralnim indeksom, koji omoguñava niæi centar gravitacije i stabilnu
bazu tokom takmiåenja. Vrhunski plivaåi odlikuju se veñom telesnom visinom i ma-
som, sa duæim trupom, krañim nogama i veñim ãakama i stopalima u odnosu na pli-
vaåe niæeg nivoa ili druge sportiste. Meœutim, i meœu vrhunskim plivaåima postoje
znaåajne razlike shodno plivaåkim disciplinama. Plivaåi na kratkim deonicama imaju
veñi brahijalni indeks od plivaåa na srednje pruge zbog duæih podlaktica i krañih na-
dlaktica, veñi kruralni indeks koji im obezbeœuju mehaniåku prednost i veñu efika-
snost pokreta.

Proporcionalnost je faktor selekcije za mnoge sportove i discipline i pojedini sportisti

su roœeni sa proporcijama koje su prednost za uåestvovanje u pojedinim sportovima
a nedostatak u drugim. Ipak, telesna graœa jedan je od elemenata sportskog posti-
gnuña i samo obrazovan, inteligentan i posveñen sportski struånjak valorizuje ove pa-
rametre i objedinjava ih sa ostalim funkcionalnim i psiholoãkim elementima koji svi
zajedno dovode do pobedniåkog postolja.

136
 XII FUNKCIONALNA TESTIRANJA
U SPORTU

Åesto pokuãavamo da u laboratoriji ili na terenu izmerimo one fizioloãke parametre

koji reflektuju sposobnosti osobe da postigne rezultat u vrhunskom sportu ili rekre-
ativnom veæbanju. U mnogim centrima, rutinski su razvijene procedure u kojima se
testiraju i mere specifiåni kapaciteti osoba koje uåestvuju u fiziåkoj aktivnosti. Rezul-
tati ovih merenja koriste se od strane trenera, sportskih lekara i drugih struånjaka pa
i samih sportista, u cilju prañenja progresije treninga i finog i preciznog nivelisanja
trenaænog procesa. Ovakvi testovi åesto se primenjuju i kod „obiånih“ uåesnika u
veæbanju i fiziåkoj aktivnosti, kako bi se pratili odgovori organskih sistema (npr. kar-
diovaskularnog, respiratornog, neuromiãiñnog, endokrinog) na fiziåku aktivnost, do-
ziranje i programiranje veæbanja, ili prevenciju i rehabilitaciju bolesti i povreda. Mada
su performanse u svakoj sportskoj disciplini rezultat velikog broja faktora kao ãto su
volumen i tip treninga, adaptacija na trening, motivacija, nutritivni status ili uslovi
ambijenta, kada æelimo da maksimiziramo rezultate vaæno je odrediti sposobnost
sportiste u pojedinim funkcionalnim aspektima. Iako je takmiåenje ultimativni test
fizioloãkih kapaciteta i najbolji indikator kvaliteta treninga, optimalno dizajnirano i
izvedeno testiranje treba da pomogne da se do krajnjeg rezultata doœe bræe, lakãe i
preciznije.

EFEKTI TESTIRANJA I IZBOR TESTA

Jedan od najvaænijih elemenata funkcionalnih testiranja odnosi se na utvrœivanje

slabosti i kvaliteta uåesnika u testiranju. Poreœenje rezultata testova sa drugim spor-
tistima u istoj trenaænoj grupi, sportu ili normativima ukazañe na oblasti koje zahte-
vaju unapreœenje i doveãñe do poveñanja efikasnosti treninga. Pored komparacije,
monitorisanje napretka u treningu moæe pruæiti ideju sportisti gde se nalazi na
poåetku trenaænog procesa, pa ñe naredna merenja ukazati na ostvareni stepen na-
pretka. Odreœivanje poåetnog nivoa pripremljenosti pogotovo je znaåajno prilikom
zapoåinjanja, izmena reæima ili tipa treninga. Obiåno se savetuje funkcionalno testi-
ranje na poåetku i kraju svake nove faze trenaænog procesa. Ipak, testiranja ne bi tre-
balo da budu preåesta jer je potrebno barem 2 do 6 nedelja da bi se demonstrirale i
izmerile adaptacione promene organizma. Sportisti åesto bivaju dodatno motivisani
samim testiranjima i kvalitetnije treniraju znajuñi da na sledeñem merenju treba da
postignu bolji rezultat (npr. krañe vreme, veñu silu ili brzinu). Poseban aspekt testira-
nja odnosi se na dijagnostikovanje sklonosti ka odreœenoj vrsti aktivnosti ili sportu,
pogotovo kod mlaœe populacije. Iako se testiranje åesto koristi u cilju identifikacije
tzv. talenata za pojedine sportove, potreban je oprez zbog nemoguñnosti preciznog

137
predviœanja promena koje nastaju tokom rasta i razvoja, pogotovo u sportovima koji
se oslanjaju i na druge faktore uspeha (npr. tehnika, taktika, psiholoãki faktori).

Mnogi testovi koji se koriste u cilju kvantifikovanja fizioloãkih kapaciteta oslanjaju se

na metaboliåke procese koji utiåu na intenzitet ili trajanje aktivnosti. Kako je ranije
opisano, trajanje i intenzitet aktivnosti odrediñe predominaciju jednog energetskog
sistema – fosfokreatinskog, glikolitiåkog ili oksidativnog, u cilju regeneracije
miãiñnog adenozin trifosfata (ATP). Jednostavno govoreñi, ukoliko se data aktivnost
oslanja na jedan ili kombinaciju energetskih sistema, laboratorijski testovi se razvija-
ju u cilju merenja maksimalnog kapaciteta angaæovanog energetskog sistema. Ãto je
veña laboratorijska vrednost maksimalnog kapaciteta i ãto je specifiåniji kapacitet za
izvoœenje date aktivnosti, to je kvalitet testa veñi. Suãtina kvalitetnog testiranja jeste
poznavanje metaboliåkih zahteva specifiåne aktivnosti ili sporta. Meœutim, osim
identifikacije energetskih komponenti sportskog nastupa, neophodno je da su proto-
koli testiranja standardizovani kako bi se naknadna poreœenja razliåitih sportista u
razliåitim vremenima bila validana i pouzdana. Potrebno je obratiti paænju na faktore
koji mogu uticati na rezultat testiranja kakvi su npr. zagrevanje pre merenja, redo-
sled testiranja, period oporavka izmeœu merenja, uslovi ambijenta ili unos hrane pre
testiranja. U cilju adekvatne komparacije, svi testovi treba da se izvedu potpuno isto
kako to nalaæe originalni protokol. Testovi treba da budu ãto je viãe specifiåni za dati
sport åime se poveñava i validnost rezultata ali i motivacija sportista za izvoœenje
maksimalnog napora tokom merenja.

Elementi efektivnog testiranja

Merene varijable su relevantne za sport.
Izabrani testovi su validni i pouzdani.
Protokoli testiranja su specifiåni za sport.
Izvoœenje testova je rigorozno kontrolisano.
Poãtovana su ljudska prava i etika osobe koja se testira.
Testiranje se ponavlja u regularnim intervalima.
Rezultati testiranja su interpretirani sportisti i treneru.

Kod nekih sportova poæeljno je a nekada i neophodno da se sportista testira u uslovi-

ma ambijenta sopstvenog sporta. Takva testiranja nazivamo terenskim testiranjima
koja stoje nasuprot laboratorijskim testiranjima u kontrolisanom ambijentu uz upo-
trebu protokola i opreme koja simuliraju sportsku aktivnost. Na primer, merenje
aerobne sposobnosti (VO2max) upotrebom ergospirometrijskog stacionarnog siste-
ma na veslaåkom ergometru u laboratoriji je primer laboratorijskog testiranja a kada
sportista vesla u svom åamcu na vodi i koristi portabilni sistem za evaluaciju VO2max
ili koristi neku od indirektnih metoda, govorimo o terenskom testu. U veñini sluåaje-
va, rezultati koje dobijamo terenskim testiranjima nisu pouzdani kao oni dobijeni la-
boratorijskim merenjima pre svega zbog nemoguñnosti kontrole parametara od
strane osoba koje izvode testiranja (npr. brzina strujanja vazduha, temperatura i
vlaænost ambijenta, uslovi sportske podloge). Prednost terenskih testiranja uglav-

138
nom se svodi na visoku specifiånost protokola, jednostavnost i ekonomiånost
izvoœenja i moguñnost testiranja viãe sportista istovremeno. Mnoge terenske meto-
de ne mere direktno funkcionalne parametre veñ ih procenjuju åime se pouzdanost i
validnost testiranja smanjuje. Meœutim, zadnjih godina poveñava se kvalitet porta-
bilnih dijagnostiåkih sistema åime znaåaj terenskih testiranja raste, pogotovo u spor-
tovima gde nije moguñe simulirati sportske aktivnosti u laboratorijskom okruæenju.
Rezultati laboratorijskih i terenskih testiranja trebalo bi da budu meœusobno kom-
plementarni i zajedno izvoœeni i tumaåeni kako bi se dobili podaci od najveñeg prak-
tiånog znaåaja i upotrebljivosti. Dizajniranje testova u cilju odreœivanja potencijala
za sportsko postignuñe zahteva razumevanje onih faktora koji doprinose rezultatu u
odreœenom sportu ili fiziåkoj aktivnosti. Uopãteno govoreñi, fiziåke performase su
odreœene kapacitetom za maksimalnu utilizaciju energije (npr. maksimalna aerobna
i anaerobna sposobnost), miãiñnom snagom, kordinacijom i ekonomiãnoãñu pokreta
i psiholoãkim i drugim faktorima (npr. motivacija, taktika).

Slika 12.1 Neuralni i energetski procesi ukljuåeni u miãiñno ispoljavanje

Slika 12.1 ilustruje jednostavan model komponenti koje u meœusobnoj interakciji de-
terminiãu kvalitet sportskog postignuña. Mnoge vrste sportova i aktivnosti zahteva-
ju kombinaciju nekoliko pomenutih faktora åija fina koordinacija doprinosi
maksimalnom postignuñu. Ipak, åesto jedan od parametara igra dominantnu ulogu u
sportskom uspehu. U golfu, maksimalno ispoljavanje energije igra minimalnu ulogu
dok je optimalna koordinacija esencijalna za rezultat. Tråanje na 100 metara zahteva
ne samo dobru tehniku veñ i visok nivo anaerobne utilizacije energije. Uspeha u ma-
ratonu nema bez visokog kapaciteta za aerobnu produkciju energije. Shodno parame-
tru koji mere, funkcionalni testovi se mogu podeliti na nekoliko celina.

139
 MERENJE MIÃIÑNE SILE I SNAGE

Kategorija testova poznatih kao testovi miãiñne snage fokusiraju se na merenje

vrãnog kapaciteta miãiña ili miãiñne grupe da proizvede silu. Ovi testovi imaju za cilj
merenje razliåitih elemenata miãiñne aktivnosti, od sposobnosti da generiãu silu pri
velikim brzinama, preko produkcije sile izometrijskom kontrakcijom, do merenja
maksimalne snage. Vaæno je prepoznati da svako od ispoljavanja zahteva angaæova-
nje i centralnih i perifernih neuralnih procesa pa postignuñe u testovima zavisi od
brojnih faktora. Na primer, maksimalna sila pri izometrijskoj kontrakciji zavisi od ve-
liåine popreånog preseka miãiña koju odreœuje broj i veliåina miãiñnih vlakana. Gene-
risanje maksimalne izometrijske sile od strane miãiña, nastaje pod uslovima
maksimalne aktivacije u kojima je ekscitacija miãiña dovoljna da obezbedi maksimum
interakcije aktina i miozina u svim miofibrilima, miãiñnim vlaknima i miãiñima. Sa
druge strane, testovi koji odreœuju maksimalnu brzinu pri proizvodnji malih sila za-
vise od drugih faktora. Cilj nije poveñanje stepena kontakata kontraktilnih elemena-
ta miofibrila, veñ brzina pri kojoj se ove interakcije pojavljuju. Ova brzina zavisi od
sposobnosti miãiña da obezbedi brzu translaciju visokofrekventnog impulsa kroz
procese ekscitacije, sa minimalnim vremenom kaãnjenja, i izazivanje asocijacije i di-
osocijacije aktina i miozina pri ponovljenoj rotaciji putem cros-bridge ciklusa. Primar-
na deteminantna ovakvog ponaãanja je brzina hidrolize ATP i stepen otpuãtanja
energije. Shodno tome, enzim ukljuåen u hidrolizu ATP, miozin ATP-aza i njegova ak-
tivnost jedan je primarnih faktora sportskog postignuña.

Sa taåke glediãta skeletne muskulature, rezultati u aktivnostima koje ukljuåuju ra-

zliåite stepene produkcije brzine i sile, zavise od kombinacije kontraktilnih parame-
tara i energetskog metabolizma odgovarajuñe aktivnosti. Generalno gledajuñi, kako
su testovi relativno kratki, zahtevi za ATP su minimalni i uglavnom podmireni iz lo-
kalnih miãiñnih depoa. Ukoliko su miãiñi spremni da „izraze“ svoj kapacitet za snagu i
silu, sistemi centralne komande takoœe treba da budu optimalnog kapaciteta. Voljna
komanda supraspinalnim centrima odnosi se na stepen regrutovanja miãiñnih vlaka-
na, optimizaciju okidanja svake motorne jedinice i sinhronizaciju obrasca opaljivanja
izmeœu razliåitih motornih jedinica. Kako testovi u ovoj oblasti treba da budu stan-
dardizovani definisanjem pozicije dela tela i åitavog tela (da bi rezultat odreœenog
miãiña ili grupe mogao biti izolovan) i definisanjem ugla merenja i sile tj. brzine, ne-
ophodan je nov, nenauåeni neuralni program. Ovo za posledicu ima dve implikacije.
Prvo, obrazac za specifiånu neuralnu koordinaciju mora biti pravilno nauåen ili zada-
tak neñe reflektovati kapacitet miãiña. Drugo, rigorozna standardizacija neophodna
za objektivno merenje, omoguñava evaluaciju veoma specifiåne neuromiãiñne funkci-
je. U ovakvim testovima neophodna je maksimalna sliånost sa aktivnostima speci-
fiånim za dati sport. Ipak, znaåaj i relevantnost snage i sile u sportskom rezultatu
varira u razliåitim sportovima. U aktivnostima kao ãto su dizanje tegova ili skakanje,
tråanje ili bacanje kugle ili koplja, snaga i sila su dominantni faktori, uz elemente te-
hnike i drugih svojstava. U drugim aktivnostima, snaga ili eksplozivnost su relativno

140
malog znaåaja kakav je sluåaj sportska veãtina (npr. streljaãtvo) ili sportovi sa domi-
natnom aerobnom komponentom (npr. maraton, plivanje na duge staze).

Metode merenja sile i snage

Izometrijska testiranja
Meri se maksimalna sila ili moment sile koji se proizvode maksimalnom voljnom izo-
metrijskom kontrakcijom. Aparati uglavnom obuhvataju komercijalne i specifiåne izo-
metrijske dinamometre koji omoguñavaju evaluaciju specifiåne miãiñne grupe.
Pojedini aparati omoguñavaju merenje u nekoliko pozicija kroz åitav obim pokreta.
Uglavnom se merenje izvodi pri odreœenom zglobnom uglu uz dva do tri pokuãaja mak-
simalne kontrakcije, trajanja oko 5 sekundi. Prednosti merenja su jednostavnost i be-
zbednost merenja, a mane cena pojedinih sistema i åinjenica da veñina sportskih
aktivnosti ukljuåuje dinamiåke pokreta pa je specifiånost merenja mala. Pored toga ne-
ophodno je ponoviti merenja kroz veliki broj uglova zgloba pa je vreme testiranja pro-
duæeno.
Izotoniåka testiranja
Izotoniåka testiranja mere ubrzanje, maksimalnu brzinu, rad i snagu postignute pri ra-
zliåitim programiranim optereñenjima (sila ili momenat sile) pri konstantnoj napetos-
ti muskulature. Izotoniåni sistemi kontroliãu silu i mere postignutu brzinu za razliku
od izokinetiåkih koji uz kontrolisanu brzinu mere postignutu silu. Najåeãñi oblik mere-
nja odnosi se na podizanje tereta jer masa tega ostaje konstantna kroz åitav obim po-
kreta, mada se striktno govoreñi sila i moment sile menjaju. Meri se najveña masa koja
se moæe podiñi (pomeriti) jedanput (repetitivni maksimum - RM) putem specifiånog
obima pokreta, predstavljajuñi meru koncentriåne snage miãiñne kontrakcije. Za testi-
ranje se koriste razliåiti aparati (tegovi, buñice) ili maãine (opãte ili specifiåne za dati
sport). Kalistetika je vrsta testiranja gde se podizanje odreœenog tereta ponavlja tokom
odreœene veæbe. Osobe koje imaju veñi indeks snage prema telesnoj masi izvode veñi
broj ponavljanja. Snaga se meri analiziranjem preœenog puta podignutog tereta ili tra-
janjem veæbe. Prednosti izotoniåkog merenja snage su niska cena opreme i dinamiåko
ispoljavanje sile ãto moæe simulirati specifiåne sportske pokrete. Nedostaci 1-RM te-
hnike su potencijalna moguñnost povrede ispitanika i nemoguñnost analize sile kroz
åitav obim pokreta.
Izokinetiåka testiranja
Izokinetiåka testiranja odnose se na merenje sile (snage) u uslovima koncentriånih i
ekscentriånih kontrakcija konstantne brzine. Koriste se izokinetiåki dinamometri
(npr. Cybex, Byodex) koji odræavaju konstantnu brzinu pokreta varirajuñi otpor tokom
odreœenog pokreta ekstremiteta. Otpor koji generiãe aparat je prilagoœavajuñi, koji je
dizajniran da odgovara vrednosti sile koju generiãe miãiñ. Moguñe je merenje momenta
sile, rada i snage tokom ekscentriånih i koncentriånih miãiñnih kontrakcija. Dok 1-RM
pruæa podatke o finalnoj maksimalnoj masi podignutoj tokom odreœenog pokreta, izo-
kinetiåko testiranje prikazuje razliku u proizvodnji sile tokom åitavog pokreta (Slika
12.2) sa visokim stepenom pouzdanosti dok je jedino ograniåenje upotrebe visoka cena
opreme za testiranje.
Testiranje stretch-shortening ciklusa
Pojedini sportski pokreti (npr. skakanje, bacanje) sastoje se od ekscentriånih kontrak-
cija koje momentalno slede koncentriåne kontrakcije iste miãiñne grupe (tzv.
strech-shortening ciklus). Ponekad je poæeljno meriti snagu i rad pod ovakvim uslovi-
ma, uglavnom testiranjem razliåitih parametara skoka na tenziometrijskim platforma-
ma koje mere sile, rad i snagu generisanu tokom skoka. Dinamometri koji poseduju
koncentriåni i ekscentriåni modus takoœe se mogu koristiti u evaluaciji stretch-shorte-
ning ciklusa.

141
 Slika 12.2 Rezultat merenja miãiñne sile na izokinetiåkom dinamometru

Kada se bira vrsta testa potrebno je obratiti paænju na parametre kao ãto su speci-
fiånost testa, lakoña dobijanja i analize podataka i isplativost merenja. Specifiånost
merenja odnosi se na izbor procedure testiranja koje angaæuje karakteristiåne
miãiñne grupe za izabrani sport (analizom anatomskih pokreta agonistiåke muskula-
ture), odreœivanjem obrasca kretanja i tipa kontrakcije i definisanjem brzine
izvoœenja pokreta shodno obrascu specifiånom za sport. Na primer, merenje
sport-specifiåne snage treba da obuhvati miãiñne grupe ukljuåene u aktivnost a oblik
testiranja treba da simulira vrstu kontrakcije (izometrijska ili dinamiåka). Ukoliko je
kontrakcija dinamiåka, treba dalje analizirati da li je ekscentriåna ili koncentriåna. Fi-
nalni nivo specifiånosti odnosi se na brzinu kontrakcije. Poznato je da sportisti u
sportovima eksplozivnosti i snage (npr. sprinteri) bolje rezultate postiæu u testovima
visoke brzine. Portabilnost opreme koja dominira u kreiranju novih sistema sve viãe
omoguñava prisustvo testiranja i jednostavnost dobijanja i analize podataka. Ovakvi
aparati smanjuju znaåajno vreme potrebno za merenja snage, mada je njihova cena i
dalje relativno visoka. Konaåno, bezbednost izvoœenja testiranja treba da bude prvi
prioritet testiranja i sve metode koje izlaæu sportistu poveñanom riziku od povrede
treba izbegavati.

TESTIRANJE AEROBNE SPOSOBNOSTI

Aerobna sposobnost se odnosi na stopu obezbeœivanja energije aerobnim metaboli-

zmom. Stepen u kojem aerobni metabolizam generiãe ATP zavisi od dva faktora –
metaboliåke sposobnosti tkiva da koriste kiseonik u sagorevanju hranljivih materija i
kombinovane sposobnosti kardiopulmonalnog sistema, krvi i celularnih mehaniza-
ma da transportuju kiseonik do aerobne maãinerije u mitohondrijama miãiña. Iako se
ovi faktori teoretski mogu izolovano analizirati u laboratorijskim uslovima, oba ele-
menta transporta i utilizacije se zajedno testiraju merenjem brojnih funkcionalnih
parametara, od kojih su neki veñ pomenuti (npr. VO2max, anaerobni prag, HR) (Slika
12.3). Shodno åinjenici da je u mnogim sportovima prisutna direktna ili indirektna
zavisnost rezultata od aerobnog energetskog sistema, testiranje maksimalne aero-

142
bne sposobnosti (merenje VO2max) zauzima centralno mesto u evaluaciji sportista.
Ipak, korelacija izmeœu VO2max i rezultata tråanja na duæe staze u homogenoj grupi
sportista nije visoka, ãto potencira znaåaj drugih parametara aerobne sposobnosti.
Dva najåeãña laboratorijska naåina za odreœivanje VO2max su aktivnosti na pokre-
tnoj traci (tredmilu) ili bicikl-ergometru. Vaæan segment testiranja odnosi se na izbor
one vrste aktivnosti koja angaæuje specifiåne pokrete u sportu. Na primer, ako se tes-
tira trkaå, neophodno je meriti VO2max tokom aktivnosti tråanja. U tom smislu ra-
zvijeni su i ergometri za druge aktivnosti (npr. kros-kantri tråanje, veslanje,
plivanje). Testovi za odreœivanje VO2max uglavnom poåinju sa zagrevanjem na su-
bmaksimalnom optereñenju koje traje 3 do 5 minuta. Nakon zagrevanja, optereñenje
se poveñava na nekoliko naåina – do predviœenog nivoa optereñenja koji se smatra
maksimalnim za testiranu osobu, optereñenje se postepeno poveñava svakog minuta
do taåke do koje dalji nivo optereñenja osoba ne moæe da toleriãe ili se optereñenje po-
veñava svaka 2 do 4 minuta do trenutka kada ispitanik ne moæe da odræava zadati ni-
vo optereñenja.

Slika 12.3 Odreœivanje maksimalne potroãnje kiseonika i anaerobnog praga

Bez obzira koja se tehnika koristi, dobijaju se sliåne vrednosti VO2max. Kriterijumi da
je VO2max prilikom testiranja ostvaren, odnose se na postizanje odreœenih preduslo-
143
va. Osnovni kriterijum je plato kiseoniåke potroãnje bez obzira na dalje poveñanje ni-
voa optereñenja. Dalje, vrednosti koncentracije laktata u krvi veñe od 8 mmol/l
tokom poslednjeg nivoa testa optereñenja takoœe znaåe da je postignut maksimalan
nivo preuzimanja i utilizacije kiseonika. Osim toga, smatra se da je VO2max dosti-
gnut i kada je indeks respiratorne razmene (odnos udahnutog O2 i izdahnutog CO2) R
1.15, odnosno sråana frekvencija prilikom poslednjeg nivoa optereñenja ± 10 otkuca-
ja u odnosu na procenjenu maksimalnu vrednost (HRmax).

Veliki broj studija pruæio je dokaze da vrednost maksimalne brzine tråanja na nivou
stabilnog stanja predstavlja esencijalnu determinantnu rezultata u sportovima
tråanja od 1.500 metara pa do maratona. Merenje anaerobnog (laktatnog) praga spe-
cifiåno se vezuje za aerobne sportove, mada je popularnost merenja sve veña i u dru-
gim sportskim disciplinama pre svega zbog razvoja jednostavne i dostupne
tehnologije. Ako se podsetimo da je laktatni prag taåka na kojoj intenzitet aktivnosti
dovodi do sistematskog porasta koncentracije mleåne kisleine u krvi, logiåno je za-
kljuåiti da anaerobni prag vaæan indikator zamora i sportskog postignuña. Sliåno me-
renju VO2max odreœivanje koncentracije lakata zahteva testiranje ispitanika u
specifiånim uslovima simulacije treninga (Slika 12.3). Protokoli uglavnom poåinju
zagrevanjem (2 do 5 minuta) pri niskim nivoima optereñenjima koji slede stepenasto
poveñanje optereñenja svakih 1 do 3 minuta. Obiåno se uzorci krvi uzimaju na sva-
kom nivou optereñenja a dobijene vrednosti grafiåki predstavljaju i vrednost praga
dobija kao taåka naglog porasta koncentracije laktata ( 4 mmol/L). Vrednost anaero-
bnog praga moguñe je dobiti i gasnom analizom preko tzv. ventilatornog praga kao
taåku naglog porasta ventilacije (Slika 12.4).

Slika 12.4 Odreœivanje ventilatornog anaerobnog praga

Pored pomenutih parametara istiåe se i znaåaj odreœivanja tzv. kritiåne moñi. Koncept
kritiåne moñi odnosi se na åinjenicu da sportista moæe odræati specifiånu submaksi-
malnu produkciju energije bez zamora, pa se kritiåka moñ definiãe kao graniåna pro-
dukcija energije (npr. brzina tråanja ili plivanja) koja se moæe odræavati dug period
vremena. Smatra se da je kritiåna moñ jedan od najpreciznijih prediktora sportskog
rezultata u aktivnostima koje traju od 3 do 100 minuta. Ekonomiånost veæbanja kao

144
parametar koji definiãe manji utroãak energije pri zadatom nivou optereñenja takoœe
je znaåajan indikator sportskog rezultata. Sportista koji ima veñu ekonomiånost
tråanja utilizira manje kiseonika i energije nego onaj koji ima slabiju ekonomiånost
mada obojica mogu imati istu vrednost VO2 max (Slika 12.5).

Slika 12.5 Ekonomiånost tråanja

TESTIRANJE ANAEROBNE MOÑI I KAPACITETA

Laboratorijska merenja anaerobne moñi i kapaciteta relevantna su pre svega za spor-

tiste u kojima disciplina zahteva znaåajan doprinos anaerobnih energetskih puteva –
fosfokreatinskog (alaktatnog) i glikolitiåkog (laktatnog) anaerobnog metabolizma.
Ovakvi testovi najåeãñe se koriste kod sportista koji zahtevaju maksimalno ispoljava-
nje energije u kratkom vremenskom intervalu od nekoliko sekundi do oko 6 minuta.
Postignuñe u krañim ili duæim aktivnostima zavisi primarno i od drugih faktora osim
anaerobnog energetskog metabolizma. Anaerobna moñ i kapacitet zavise i od starosti
ispitanika, pola, morfoloãkih karakteristika i trenaænog stanja o åemu se mora voditi
raåuna prilikom interpretacije rezultata. Laboratorijski testovi maksimalne ananero-
bne moñi i kapaciteta su najefikasniji kada simuliraju matiåni obrazac aktivnosti i
ukljuåuju specifiåne miãiñne grupe koriãñene u odreœenoj aktivnosti. Analiza posto-
jeñe literature ukazuje na prisustvo velikog broja nespecifiånih testova aerobnog
energetskog sistema. Relativno je mali broj specifiånih testova za merenje anaerobne
moñi i kapaciteta u laboratorijskim uslovima pa je veñina ovih testova i dalje prisutna
samo u terenskim uslovima. Prema trajanju aktivnosti, svi testovi anaerobne moñi i
kapaciteta dele se na kratkotrajne, intermedijarne i duge.

145
Anaerobni testovi
Kratkotrajni anaerobni testovi
Uglavnom su trajanja oko 10 sekundi ili krañe i dizajnirani su u cilju evaluacije alak-
tatnog anaerobnog kapaciteta ukljuåenih miãiñnih grupa. Maksimalna produkcija
energije u jednoj sekundi se åesto dobija kao rezultat ovih testiranja. Indeks uku-
pnog rada tokom testa ili proseåna snaga mogu se koristiti kao indikatori anaero-
bne izdræljivosti u kratkom periodu vremena. Najpoznatiji testovi su Margaria test
(maksimalno brzo penjanje uz devet stepenica visokih 175 mm uz merenje vreme-
na kretanja) (Slika 12.6), Quebec test od 10 sekundi (ispitanik okreñe maksimalno
brzo pedale bicikl-ergometra pri optereñenju od 0.99 kp/kg telesne mase), testovi
skoånosti (Seargent-ov test maksimalnog skoka u vis uz zamah ruku, skok sa ruka-
ma na kukovima, skok iz åuånja, skokovi u kratkim serijama), testovi tråanja (na 5,
10 i 20 metara sa kompletnim oporavkom) i drugi.
Intermedijarni anaerobni testovi
Ovi testovi traju od 20 do 50 sekundi i cilj je odreœivanje laktatne anaerobne moñi i
kapaciteta anagaæovane muskulature. Rezulatat testiranja je ukupni izvrãeni rad,
maksimalni izvrãeni rad, proseåna vrednost obavljenog rada, faktor anaerobnog
zamora. Potrebno je zapamtiti da se maksimalan doprinos glikolize produkciji ATP
deãava izmeœu 25 i 30 sekunde maksimalne aktivnosti. Primeri testova su Winga-
te-ov test (maksimalno brzo okretanje pedala na ergo-biciklu tokom 30 sekundi uz
predviœeno optereñenje), de Bryn-Prevost test, sport-specifiåni i ostali testovi.
Dugotrajni anaerobni testovi
Ova grupa testova traje izmeœu 90 i 120 sekundi. Sluæe za procenjivanje ukupnog
anaerobnog kapaciteta i sposobnosti za odræavanje maksimalme snage anaero-
bnih izvora energije. Primeri testova su Bosco ergojump test (serija od 60 maksi-
malnih skokova sa rukama na kukovima bez pauze), Quebec test od 90 sekundi na
ergo-biciklu, Cunningham-ov test, RAST (test tråanja na 35 metara u 6 serija sa 10
sekundi pauze), side-step test (naizmeniåni boåni skokovi u seriji tokom 60 sekun-
di) i drugi.

146
 Slika 12.6 Testiranje anaerobne moñi Margaria testom

Poseban indirektan i neinvazivni metod za odreœivanje anaerobnog kapaciteta je

procena ukupnih energetskih zahteva aktivnosti izraåunavanjem teoretske po-
troãnje kiseonika neophodne za aktivnost i oduzimanjem od ove vrednosti merenog
VO2. Testiranje se obiåno odvija na ergobiciklu ili tredmilu. Razlika izmeœu dve inte-
grisane vrednosti je akumulirani deficit kiseonika (aO2D) i smatra se da reflektuje
anaerobni kapacitet (Tabela 12.1). Vrednost aO2D je maksimalna nakon intenzivne
aktivnosti koja izaziva zamor izmeœu 2 i 5 minuta.

Tabela 12.1 Vrednosti akumuliranog deficita kiseonika kod sportista

Sport aO2D
70-80 ml
Sprint
O2/kg
65-70 ml
800, 1.500 m
O2/kg
50-60 ml
Maraton
O2/kg
55-60 ml
Nesportisti
O2/kg

Akumulirani kiseoniåki deficit predstavlja koliåinu energije koja se generiãe od strane

aktivne muskulature, koja ne ukljuåuje mitohondrijalne metaboliåke procese. Nivo
aO2D je veñih vrednosti kod sportista kod kojih dominira anaerobni metabolizam a
manjih vrednosti kod triatlonaca, maratonaca i biciklista.

147
 XIII LITERATURA

Zbog ograniåenog prostora, u literaturi su navedene samo koriãñene monografije i enciklo-

pedijska izdanja. Za kompletnu bibliografiju koja ukljuåuje ålanke iz struånih sportskih i
medicinskih åasopisa kontaktirati izdavaåa.

American College of Sports Medicine. ACSM’s Advanced Exercise Physiology. Baltimo-

re: Lippincott, Williams & Wilkins, 2005.

Armstrong LE. Performing in Extreme Environment. Champaign: Human Kinetics,

2000.

Astrand PO, et al. Textbook of Work Physiology (2ed). Champaign: Human Kinetics,
2003.

Australian Sports Comission. Physiological Tests for Elite Athletes. Champaign: Hu-
man Kinetics, 2000.

Bouchard C, Malina RM, Perusse L. Genetics of Fitness and Physical Performance.

Champaign: Human Kinetics, 1997.

Clancy J, McViacar AJ. Physiology and Anatomy – a homeostatic Approach. London: Ar-
nold, 2002.

Cooper CB, Storer TW. Exercise Testing and Interpretation. Cambridge: cambridge Uni-
versity Press, 2001.

Ehrman JK, et al. Clinical Exercise Phyisology. Champaign: Human Kinetics, 2004.

Garrett WE, Kirkendall DT. Exercise and Sport Science. Baltimore: Lippincott, Willi-
ams & Wilkins, 1999.

Hoffman J. Phyisological Aspects of Sport Traing and Performance. Champaign: Human

Kinetics, 2002.

Irion G. Physiology: The Basisi of Clinical Practice. Thorofare: Slack Inc., 2000.

Kreider RB, Fry AC, O’Toole ML. Overtraing in Sport. Champaign: Human Kinetics,
1998.

LeMura LM, von Duvillard SP. Clinical Exercise Physiology. Baltimore: Lippincott, Wil-
liams & Wilkins, 2004.
148
MacIntosh BR, gardiner PF, McComas AJ. Skeletal Muscle – Form and Function (2ed).
Champaign: Human Kinetics, 2006.

Maughan RJ. Basic and Applied Sciences for Sports Medicine. Woburn: Butterworth-He-
inemann, 1999.

McArdle WD, Katch FI, Katch VL. Exerice Phyisology – Energy, Nutrition, and Human
Performance (5ed). Baltimore: Lippincott, Williams & Wilkins, 2004.

Montoye HJ, et al. Measuring Physical Activity and Energy Expenditure. Champaign:
Human Kinetics, 1996.

Mooren FC, Volker K. Molecular and Cellular Exercise Physiology. Champaign: Human
Kinetics, 2005.

Pocock G, Richards CD. Human Physiology – The Basis of Medicine (2 ed). New York:
Oxford University Press, 2004.

Plowman SA, Smith DL. Exercise Phyisology (2ed). Needham Heights: Allyn and Ba-
con, 1997.

Powers SK, Howley ET. Exercise Physiology – Theory and Application to Fitness and Per-
formance (5ed). New York: McGraw-Hill, 2004

Robergs RA, Keteyian SJ. Essentials of Exercise Physiology (2ed). New York:
McGraw-Hill, 2003

Rowland TC. Children’s Exercise Physiology (2ed). Champaign: Human Kinetics, 2005.

Viru A, Viru M. Biochemical Monitoring of Sport Training. Champaign: Human Kinet-

ics, 2001.

Wilber RL. Altitude Traning and Athletic Performance. Champaign: Human Kinetics,
2004.

Wilmore JH, Costill DL. Physiology of Sport and Exercise (3ed). Champaign: Human Ki-
netics, 2004.

149
 XIV ELEKTRONSKE ADRESE

Shodno razvoju elektronskih publikacija i izvora informisanja, kao dopuna gradivu i u cilju
dalje edukacije iz fiziologije sporta prikazane su internet adrese struånih asocijacija,
nauånih åasopisa ili foruma iz oblasti fiziologije sporta i veæbanja i sportske nauke.

Ustanove, organizacije i udruæenja

American College of Sports Medicine www.acsm.org
American Society of Exercise Physiologists www.asep.org
Canadian Society for Exercise Physiology www.csep.ca
Gatorade Sports Science Institute www.gssiweb.com
International Federation of Sports Medicine www.fims.org
British Association of Sport and Exercise Sciences www.bases.org
European Strength and Conditioning Association www.epca.org
National Strength and Conditioning Association www.nsca-liift.org
International Sport Sciences Association www.issa.usa.com
International Association of Fitness Professionals www.ideafit.com

Struåni åasopisi
British Journal of Sports Medicine www.bjsm.org
Canadian Journal of Applied Physiology www.hkusa.com/CJAP
European Journal of Applied Physiology www.link-springer.de
Journal of Applied Physiology www.jap.physiology.org
Journal of Exercise Physiology www.asep.org
Medicine and Science in Sport and Exercise www.ms-se.org
Sports Medicine www.adis.com
Journal of Sports Sciences www.tandf.co.uk
Biology of Sport www.insp.pl/bos
Journal of Sports Science and Medicine www.jssm.org

Forumi, panel-diskusije i druge korisne adrese

Sportscience www.sportsci.org
Masters Athlete Physiology and Performance www.krs.hia.no
Coaching Science Abstracts www.rohan.sdsu.edu
Applied Exercise Science www.edb.utexas.edu
Body Composition Tutorial www.nuts.uvm.edu
Kinesiology & Health Science www.tahperd.sfasu.edu
Nutrition & Fitness www.lifelines.com
Fit Zone www.fit-zone.com
Fitness Testing fitness.testing.8m.com
Competitive Edge www.competitivedge.com

150