Mатематички факултет

Београд

НЕКА ЗАНИМЉИВА
М АТ Е М А Т И Ч К А
И З Р А Ч У Н А В А ЊА

Професор: др. Зоран Лучић Студент: Горан Михајловић 62/00

 Увод

Овај рад садржи нека математичка израчунавања која су мени била занимљива.
А то су:
 Алгоритми за израчунавање броја 
 Како је Талес измерио висину пирамиде
 Математичка истраживања у области астрономије

1
 Алгоритми за израчунавање броја 

Једна од најважнијих и најстаријих математичких константи је број

 = 3,14159265358979323846264338327950288419716939937510...

која је, између осталог, однос обима и пречника круга. Одређивање вредности ове
констане је фасцинирало велики број математичара током дуге историје математике.

Кратак преглед израчунавања броја 

Прва апроксимација броја  је   3 коју је примењивао низ народа. Међутим, чим је

ниво математике код неког народа постао мало виши, одмах је уочено да је ова
апроксимација мања од праве вредности и коришћене су боље апроксимације. На
256 25
пример, у старом Египту се појављује вредност за  
81
, у Месопотамији  
8
и сл.

Геометријски поступак за израчунавање 

Највећи напредак у старом веку је учињен у старој Грчкој, која је имала и

најнапреднију геометрију. Наиме, велики старогрчки математичар Архимед (око 287 -
10 1
212 године пне) је доказао да је његова приближна вредност 3  3 . За доказ је
71 7
користио чињеницу да је обим круга већи од обима уписаног правилног полигона са 96
страна, а мањи од обима описаног правилног полигона са 96 страна. Обим правилног
полигона са 96 страна је израчунао тако што је пошао од обима правилног уписаног и
описаног шестоугла, извео обрасце за везу описаног и уписаног полигона са n и 2n
страна и применио обрасце 4 пута.
Ако се са оn означи обим правилног полигона са 2nso страница, где је са sо означен
број страница полазног полигона уписаног у круг јединичног пречника, а са Оn обим
правилног полигона са 2nSo страница, где је So означен број страница полазног полигона
описаног око круга јединичног пречника, тада се коришћењем тригонометријие лако
могу извести обрасци

2On on
On 1  , o n 1  On 1 o n .
On  o n

2
За полазни полигон се може изабрати шестоугао ( O0  2 3, oo  3 ) или квадрат ( O0  4 ,
o0  2 2 ). Ови или слични обрасци за израчунавање обима или површина правилних
полигона описаних и уписаних у круг су се користили наредних 1800 година за
израчунавање броја . Најбољи резултат добијен коришћењем геометријског поступка је
израчунавање броја  на 35 децимала из XVI века.
Најпогодији поступак за израчунавање броја  геометријском методаом је предложио
белики холандски математичар К. Хајгенс (1629-1695), 1654. године. Он је доказао да је

2 1
on    o n  On .
3 3

Користећи Хајгенскову формулу добија се да се број  може израчунати овако

o0  3 , O0  2 3 ,

2On on 2 1
On 1  , o n 1  On 1 o n , n  o n  On .
On  o o 3 3

Израчунавање броја  коришћењем редова

У другој половини XVII века је откривен ред за аркус тангенс који се показао врло
погодан за израчунавање вредности броја .
x x
dt
arctgx     (1  t 2  t 4  t 6  ...  (1) k t 2 k  ...)dt 
0 1  t 2
0

x3 x5 x7 
x 2 k 1
 x    ...   (1) k
3 5 7 k 0 2k  1

Ред за аркус тангенс се не може директно успешно применити за израчунавање броја ,

јер када се у њега стави х=1 добија се

 1 1 1 1
 1     ...  (1) k  ...
4 3 5 7 2k  1

тзв. Лајбницов ред за /4, који врло споро конвергира. На пример, ако се сабере првих
100 чланова реда добија се 3,1514934010..., а збир првих 1000 чланова реда даје
3,1425916543... Међутим, нека је tg  a и tg  b , тада се из адиционе формуле за
тангенс

tg  tg
tg (   )  ,
1  tgtg

када се уместо  стави arctg a, а уместо  стави arctg b и примени аркус тангенс на обе
стране, добија да за аркус тангенс важи

3
 ab
arctga  arctgb  arctg .
1  ab

1 1
Ако се у ову формулу стави a и b добија се да је
2 3

1 1

1 1
arctg  arctg  arctg 2 3  arctg1  
2 3 1 4
.
1
6
1
Када се исти поступак примени да се arctg 3 растави на збир два аркус тангенса, добија
се формула

 1 1 1
 arctg  arctg  arctg ,
4 2 5 8

коју је користио Ц. Дазе 1844. године за израчунавање броја  на 200 децимала.

Врло погодну формулу за израчунавање броја  је извео Џон Мечин 1706. године

 1 1
 4arctg  arctg .
4 5 239

Једноставне формуле су добили Клаузен и Клингенштирна

 1 1
 2arctg  arctg .
4 3 7

 1 1 1
 8arctg  arctg  4arctg
4 10 239 515

Следеће две формуле су извели Гаус и Штремер и коришћене су 1961. године за

израчунавање броја  на 10000 децимала, јер се израчунавају само 4 вредности аркус
тангенса које се комбинују на различите начине и тако омогућују проверу израчунавања

 1 1 1
 12arctg  8arctg  5arctg
4 18 57 239
 1 1 1
 6arctg  2arctg  arctg
4 8 57 239

Ескот је пронашао формулу

 1 1 1 1
 22arctg  2arctg  5arctg  10arctg
4 28 443 1393 11018

или слична формула која нема посебно име

4
  1 1 1 1
 44arctg  7arctg  12arctg  24arctg
4 57 239 682 12943

Ојлер је извео трансформацију реда за аркус тангенс


x ( 2k )!! x2 k
arctgx 
1 x2
 (
k  0 ( 2 k  1)!! 1  x
2
) , x  1.

Ако се у ову формулу стави х=1 добија се да је

 
k! 1 1 2 1 2  3
  1    ...
2 k 0 (2k  1)!! 3 35 357

што је ред за  који умерено брзо конвергира. При том су коришћене стандардне ознаке
за факториел k! 1  2  3    k , 0!=1!=1 и двоструки факториел (2k )!! 2  4  6    (2k ),
( 2k  1)!!  1  3  5    ( 2k  1) , 0!!=1!!=1. Овај поступак омогућује да се једна за другом
израчунавају цифре броја  у било којој основи без коришћења аритметике вишеструке
прецизности.

Друга врста редова за израчунавање броја  су редови до којих је први дошао велики
индијски математичар С. Рамануџан (1887-1920) почетком овог века. Најпознатији је

1 2 2   (4n)! 1103  26390n 

 
 9801 n 0  (n!) 4

396 4 n



Сваки сабирак овог реда повећава тачност броја  за отприлике осам децимала.
Побољшање овог реда је

1 1 
(6n)! 13591409  545140134 n


426880 10005
 (1)
n 0
n
3
( n!) (3n)!

640320 3 n

у коме сваки сабирак повећава тачност броја  за око 14 цифара.

1995. године је нађен следећи ред за 

1 4 2 1 1
  (    )
n  0 16
n
8n  1 8n  4 8n  5 8n  6

Овај ред омогућује да се израчунавају поједине хексадецималне цифре броја , а да се не

израчунава цео број. Тако, почев од билионите (1012), хексадецималне цифре броја  су
87F72B1DC9786914B15Б16FЕ9218B...

Итеративни поступци за израчунавање броја 

5
 Итеративни поступци који се изводе из особина аритметичко-геометријске средине су
најбржи поступци за израчунавање броја . Први алгоритам ове врсте су објавили Р.
2 1
Брент и Е. Саламин 1976. године: Нека су a 0  1, b0  , s0  .
2 2.
Ако се дефинише за n=0,1,2,..

a n  bn
a n 1  , bn 1  a n bn , s n 1  s n  2 n 1 (a n21  bn21 )
2

2a n21
тада  n 1  квадратно конвергира ка .
s n 1

Другим речима у сваком коракаку се добија око два пута више тачних децимала броја 
(2,8,18,43,170,344,693 итд.) и у сваком кораку треба користити пуну прецизност.
Могуће је још више повећати брзину конвергенције итеративног поступка. У
алгоритму кога је предложио Дејвид Бејли 1986. године и њиме израчунао број  на
29360111 децимала, у сваком кораку се добија око четири пута више тачних децимала
броја . Ако уведемо ознаке:

a 0  2 2  1, b0  6  4 2
1  4 1  a n4
a n 1  ,
1  4 1  a n4
bn 1  bn (1  a n 1 ) 4  2 2 n 3 a n 1 (1  a n 1  a n21 ),

тада конвергира bn ка 1/.

Паралелизујући овај поступак, јапански математичари Ј. Канада и Д. Такахаши јуна
1997. године израчунали су 51 639 600 000 децимала броја  за 29 сати и 3 минута на
рачунару Хитачи SR2201 који има 1024 процесора. Јула 1997 године су на истом
рачунару израшунали исти број децимала броја  претходним поступком за 37 сати и 8
минута.

Израчунавање вишеструке прецизности

За представљање броја вишеструке прецизности је најједноставније користити низ

цифара. Тада се сабирање, одузимање или множење могу једноставно програмирати
имитирањем рачунања децималних бројева. Једино је погодније да је основа 100 ако се
рачуна да са двобајтним целим бројевима или 10000 ако се рачуна са четворобајтним, ане
10 као код обичних децималних бројева. Тиме се рачуна одједном са две или 4
децималне цифре па се петље знатно скраћују.
Дељење може да се сведе на множење реципрочном вредношћу, а са израчунавање
реципрочне вредности и квадратног корена се користе следећи брзи итеративни
алгоритми.
За израчунавање реципрочне вредности броја а се користи низ бројева вишеструке
прецизности

6
 x n 1  2 x n  ax n2

у коме се за почетну вредност х0 узима приближна оцена 1/а. За израчунавање елемената

овог низа се не користи дељење, а низ конвергира квадратно. Могуће је користити и
нешто компликованији низ

x n 1  x n (1  (1  axn )(1  (1  ax n )))

у коме је х0 приближна оцена 1/а. Овај низ конвергира кубно (у свакој итерацији број
тачних цифара постаје око три пута већи).
За израчунавање квадратног корена из броја а се користи следећи поступак.
1
Најпре се итеративно израчунава a
низом

3 x n  x n2 a
x n 1  ,
2
1
који квадратно конвергира, а за почетну врдност х0 се узме нека груба апроксимација a
, па се на крају помножи са а a  a .
4

При израчунавању реципрочне вредности и квадратног корена не мора да се у

сваком кораку користити пуна прецизност. Довољно је удвајати број децимала до пуне
прецизности што мало убрзава израчунавања.

7
 Како је Талес измерио висину пирамиде?

Једна од античких легенди о раним грчким мислиоцима казује како је Талес из

Милета задивио египатског фараона Амзиса тиме што је успео да израчуна висину
пирамиде у Гизи. Најстарије предање које је до нас доспело, а односи се на Талесово
мерење висине пирамида, потиче од Аристотеловог ученика Хијеронима.

Талес је измерио висину пирамида по њиховој сенци, посматрајући тренутак када је

наша сенка исте дужине као наше тело.Он је то урадио без помоћи било какве справе.
Поставио је штап на граници бачене сенке пирамиде, начинивши два троугла под
дејством сунчевих зрака, показао да се пирамида према штапу односи као њена сенка
према његовој.

Слика 1.

Измерио је дужину штапа А`С` и његове сенке В`С`, затим дужину ВС, сенке пирамиде, и
отуд, на основу поменуте пропорције, висину АС саме пирамиде.
Талес је овим задивиио и самог фараона.

8
 Mатематичка израчунавања у области астрономије

Са садашњим знањем о свемиру нама је теже да га схватимо него што је било

људима у прошлости. Ми сада сматрaмо да свемир не само Земљу и наш Сунчев систем,
већ и галаксију којој наш Сунчев систем припада - Млечни пут - као и све друге
галаксије. Постоји око 200 000 000 000 звезда само у нашој галаксији - а има још безброј
других галаксија које се шире по свемиру. Човекова машта није у стању да схвати ову
наизмерност простора!
Међутим, у старо време људи су имали веома једноставну слику о свемиру. Они су
мислили да су Сунце, звезде и планете мали предметикоји се крећу око Земље. Такође су
веровали да је свемир онакав како су га видели, то јест пространа, равна, непомична
Земља у центру са великим сводом изнад ње, осутим хиљадама малих сјајних звезда.
Стари Грци су оснивачи научне астрономије. Већина грчких астронома је сматрала да
се Земља налази непокретна у центру свемира. Питагора, који је живео у VI веку пре
нове ере, изгелда је први тврдио да је Земља округла и да се креће око своје осе и Сунца,
које је непокретно. У 2. веку нове ере, астроном Птоломеј написао је књигу названу
Алмагест. Он је тврдио да је Земља центар свемира и настојао је да докаже како се
планете, Сунце и Месец окрећу око ње. Његова теорија важила је 14 векова.
Коперник је 1453 године поставио тврдњу да је Сунце центар свемира. Затим је
откривен телескоп и човек је имао боља средства да утврди шта је уствари свемир.
Са све више и више прикупљених чињеница наше савремено знање о свемиру
постепено се развијало и продубљивало.
У кратком спису О одстојању Сунца и Месеца које нам се изузетно сачувало
Аристархас долази математичким расуђивањем до сазнања о величини и удаљености
ових небеских тела. Изложићемо ток његових закључака служећи се, при томе,
савременим математичким ознакама. Из три небеске појаве извео је Аристарх своје
закључке:
1. из појаве да Месец, растући или опадајући бива у једном тренутку тачно до
половине обасјан, а половина му је у тами,
2. из помрачења Суца и
3. из помрачења Месеца.

9
 Слика 2.

Када је месецу тачно половина светла, правац у коме видимо Месец је управан на праву
коју би смо замислили да спаја Месец са Сунцем. Нека је (сл. 2) S Сунце, М Месец, Z
Земља (слике су, наравно, нетачне што се туче релативних димензија појединих
растојања и небеских тела). Аристарх је измерио угао између правца у коме се тог
тренутка видаи Месец и правца у коме се види Сунце. Означимо га словом . Тај угао је
једба нешто мањи од 90 јер је одстојање Сунца од Земље много пута веће од одстојања
Месеца.

Слика 3.

Нека нам је R одстојање Сунца, r одстојање Месеца од нас. При тригонометрији је

размера r:R једнака cos. Ta размера зависи само од угла  и њу је Аристарх могао
израчунати. Она је известан врло мали број к. Дакле,

r
k
R

Будући да при тоталног помрачења Сунца конус сенке што је Месец баца на Земљу
додирује Земљину површину (сл. 3) Сунце и Месец имају исти привидни пречник.
Означимо ли са d пречник Месеца, а са D пречник Сунца, закључујемо да је
d : D = r : R , па следи образац

d
k
D

10
 Слика 4.

Назначимо у слици 4 круговима Сунце S, Земљу Z, Месец М и, приближно његову

путању око земље. По тој путањи Месец доспева, кад су за то подесни услови у купу коју
у свемирском простору образује сенка Земље (осенчени део). Аристарх је из опажења
знао колико Месец проведе у сенци Земље, а отуд је одма могао закључити колики део
Месечеве путање проведе у сенци Земље. То је могао сазнати непосредно, мерећи на
небу положај Месеца кад уђе у сенку, и положај када изађе из сенке. Тако је сазнао да је
ширина Земљине сенке у оној даљини где кружи Месец, једнака два пречника Месечева
(то што смо на слици означили уцртавањем два кружића једнака кругу М). Ширина сенке
је ту 2d.
Повуцимо на слици 4, кроз највишу тачку тих двају кружића дуж упоредну с
доњом заједничком дирком кругова S и Z све до назначеног пречника Земље. Исто тако
повуцимо кроз горњу тачку Земљиног круга дуж упоредну с доњом заједничком дирком
све до назначеног пречника Сунца. На тај начин добили смо два слична троугла. То су
два равнокрака троугла. Мањем троуглу је дужина крака r, већем R. Основица мањем је
очигледно  - 2d, a већем D - , ако нам  означава пречник Земље. Како су оба троугла
слична имамо опет размеру, и то

r : R  (   2d ) : ( D   )
или   2d

r
D R

Дакле ако опет употребимо образац имамо

D  2d d
 k
D D

Најзада вратимо се слици 3.

Како је Аристарху био познат угао , размера d : D зависи једино од тог угла, он је ту
размеру могао лако израчунати. Ми ћемо је означити словом , дакле написаћемо

D

R

Из претходна четири обрасца Аристарх је рачуном извео оно што је хтео, на следећи
начин.

  2d  k ( D   )
  k  kD  2d

11
Но, имамо да је d = k D

(1  k )  kD  2kD  3kD

А отуд је

1 k
D 
3k

Ово је први резултат - пречник Сунца се добија у односу на пречник Земље. Како је к
врло мали број, разломак испред  је врло велики број. Ако Аристарх и није имао пуно
података о величини Земље (по једној оцени на који наилазимо до Аристотела, Земља би
била већа него што уистину јесте, њен меридијан би био око 74000км, уместо 40000км
колико има), ако му је к нетачан број (0,523 уместо 0,0029), он је свакако добио важно
сазнање да је Сунце много веће од Земље, а не онако како је наивно човек замишљао,
Имамо да је k = k D, кад се за врдност D узме вредност добије се други важан
образац

1 k
d 
3

1
којим је дата величина Месеца у односу на Земљу. Разломак је сада једва већи од 3
дакле, Аристарх је сазнао тада да је пречник Месеца трећина пречника Земље, да је
Месец мањи од Земље, но ипак много већи него што се раније замишљало.
D
Имамо да је R отуд је


1 k
R 
3k

Тако је Аристарх добио удаљеност Сунца од Земље. Како је и  врло велики број, добио
је за ту удаљеност још кудикамо већи број но за пречник Сунца. Можемо замислити да
његовом дивљењу и чуђењу није било краја. Први пут од постанка човечанства открила
се уму човековом неизрецива огромност свемирског простора.
И на крају имамо r = k R и тако добијамо и удаљеност од Месеца

1 k
r 
3

која је мања од претходне, али још увек већа од пречника Земље.

На основу таквог свог рачуна изградио је Аристарх први хелиоцентрични систем света.

12
 Литература

 Тангента - часопис за математику и рачунарство

 Милош Радојчић - Општа математика - Математика Египта,

Месопотамије и Старе Грчке

 1000 зашто 1000 зато

13