nekako uspeše jaz da odguše.

Mrka voda prošarana ledenicama sunu između mostovnih tumbasa kao

iz vodeničke vodojaže prskajući kapljicama železničke šine. Onda, dva kilometra niže, nasrte na skliski,
već gotovo preliveni drveni kolski most na kraju glavne ulice prema Jagodini, koji pre dve i po godine
izgradiše Rusi. Napravljen za dvadeset dana pri oslobođenju neposredno ispred srušenog gvozdenog,
velikog — mali, Mikićev, bio je na Ravanici — on je do pre nekoliko meseci, kad je veliki konačno
podignut iz vode i popravljen, svima izgledao kao pravi žuti lepotan. Sad, pored novoobojene crvene
metalne grdosije, odjednom poče da liči na zaboravljenog kijavičavog sinovca sa sela na silu
doteranog u varoš. A kako nisu ni znali šta će više s njim, i ne pokušaše da ga brane. Tako mali sinovac
ne izdrža dugo. Ljuljajući se i kriveći, veliku vodu je dva-tri dana nekako i podnosio. A onda se,
plivajući kučećke — videla se kao dugačak splav prepun granja — sredinom reke do njega doljulja
teška, velika, verovatno u Adi iskorenjena topola. Ona ga ispod površine negde na slabom mestu
snažno kucnu, nakrivi i za trenutak izloži još većem vodenom udaru, a zatim s praskom slomi kao
letvu. Uz podzemno krčanje, krkljanje i klokotanje most čučavac se iščupa iz nevidljivog dna i lesa
njegovih žutih šipova, balvana i podnica u dva ogromna komada krete i zalepi se za tumbase svog
bliskog gvozdenog rođaka. I, u nedelju dana, reka se drugi put zajazi. Već oslobođenu od leda i po
veliku ćupriju valjda manje opasnu, vojnici je napustiše i pobegoše u kasarnu. A ona, luda, puče kao
zreo čir na sve strane. I dok je krupna kiša i dalje prporila, Morava postade nepregledna kao mrko,
uzavrelo more. Na severu, kod Gilja između Ćuprije i Jagodine, pregrize Carigradski drum, a zatlm
podloka pružni nasip i razbaca železničke šine i pragove kao čačkalice. Onda to isto učini i na jugu,
između Ćuprije i Paraćina, i ostavljajući ostrvca dveju varoši na miru poplavi naokolo nekoliko sela i
atara. Najzad, naknadno se seti i malene Ravanice. Mrdnuvši laktom, namrgođeno se ispod pazuha
osvrte i ka njoj, zapljusnu je preko ušća kod Ade i odjedanput ispuni do guše. A ova od toga, daveći
se. postade besna i gramziva i, kao nikad dotle, kotrljajući se tamo odakle je došla, eto, poteče
naopačke. Jadni Ćupričani, dva zla, a i više njih, često su imali, dva dobra nikad. Pa i sada, dok su
jedni, pored Morave, srećni što im se pod rukom našlo nešto za šta nisu grbačili, ojkajući na obali i
jašući po debeloj vodurini u plitkim barčicama, čakljama, trnokopima i konopcima s kukama hvatali
kao dukat žute balvane ruskog mosta, na kojima će se čitave sledeće zime s ponosom čvariti, drugi su,
malčani kraj ćerke joj Ravanice, morali da spasavaju Cigane. Jer treće ili četvrte od tih noći, dok su je
kraj kuća sa fenjerima i baterijskim lampama obilazili i merama od pobodenih štapova držali na oku,
ona se, pritisnuta Moravom, kao na prstima tiho vrati kroz varoš prema Kučaju. Potom, otvarajući
sebi drugi prolaz, podmuklo pojede vodenički nasip kod Nedeljkove vodenice i još jedanput naopako,
galopom utrča u cigansku Sibinovsku malu, lupajući po kantama i tarabama kao uplašen konj. Kroz
noć odjeknu iznenađeni ciganski lelek. Na to odmah zaurlikaše zarđale ratne sirene, zaskamlikaše sva
tri crkvena zvona. Vojska, Udba, skojevci, milicija — svi potrčaše da spasavaju Cigane. Cela dva dana
zatim potraja spasavanje malene ciganske imovine. Mada još natečena i ostavljajući barušljak iza
sebe, kao da se tom podvalom izdovoljila, Ravanica odmah oduši i vrati se u korito. A oslobođeni
malčani prihvatiše unesrećene mangalije u svoje kuće i zajedno s njima počeše da drežde na nasipu
iznad poplavljenog naselja, pljuckajući u vodu i čekajući kad će se s mokrih grana omaći neka kokoška.
I uza svu buku, šteta ne beše jako velika. Osim dve-tri srušene kolibice od čatmare, koje će Cigani čim
grane pravo proleće brzo ohnoviti, zaista se utopi i nekoliko kokošaka, iako jednoj od njih naočigled
meštana varoški maturant a sada zastavnik bez epoleta, suvonjavi, ovisoki, belomusasti Sveta
Petronijević s nadimkom Ruski požrtvovano spase život. U čizmama punim vode i šinjelu čije su ga
mokre pole