Niš i niške znamenitosti- List ,,Srpska nezavisnost,, 28.11.1882 god.

.....pođosmo k severu od Niša.Pred nama je znameniti Vinik-breg a bolje reći niški grad. Sva je
niška okolina opasana brdima-samo je put Mramora, kud Nišava otiče, otvorena. Vinik stoji
nekako na sredi, kao neki rt za sebe, ne svezujući se ni s jednim drugim brdom. Vinik se proteže
od Istoka k Zapadu (eliptično) i svojom širinom taman zaklapa Niš i grad-varoš od severnije
strane-put Kamenice, od kuda su Srbi k Nišu dolazili da ga osvajaju. Vinik daje, dakle, otpor
celoj severnoj liniji, spram naše stare granice, a krajevima vlada drumom koji dolazi sa Gramade
i od Malče i drumom velikim od Aleksinca i Toponice. Od kuda god pođeš Vinik je pred tobom.

Veliki carski vezir, valija podunavskog vilajeta, stambolski paša, tvorac turskog parlamenta i
carski prognanik i sužanj-danas-u Arabistanu, čuveni reformator Turske, njen ustavni hećim
glavom Mithad paša-sedeo je u Nišu i umeo da pozna važnost prirodnog niškog grada Vinika. I
dan danas stoje na Viniku i desno pod njime četiri velike tabije, četiri grdna šanca sa zidanom
kulom u sredi koja je pola u zemlji a pola nad zemljom. Ona tri velika opkopa na Viniku stoje:
dva na dve krajnje tačke a jedan u sredi i obrnuti su severu. Ovaj četvrti jeste na kosi pod
Vinikom i zakrčuje put od Kamenice kao što drži na dometu nasip od Gramade. S ovim
Mitadovim tvorevinama imala je naša artiljerija, postavljena na visovima više Kamenice, dosta
posla. Onaj četvrti opkop pod Vinikom osvajala je srpska vojska i sad ima tu nekoliko grobova
jednog četovođe i vojnika koji su nekako poginuli. Nazivi tabija promenjeni su i prvi veliki zove
se Redut Aleksandar prestolonaslednik, drugi se zove Redut Knjaz Milan. Na treći u sredi ne
idoh. Po sredi brda ide lep nasip (sad urastao u travu) za prevoz topova. Na ravni, više na sredi,
ima grdan veliki prostran šanac za pešadiju a na drugom od Kamenice sva je kosa načičkana
šančevima. I zaista osvojiti Vinik sa dobrom i dovoljnom artiljerijom snabdeven to je jedan deo
Plevne za koji bi trebao srpski Kobeljev. Na Viniku i Gorici rešena sudba.

Kad je pala Gorica Turci na Viniku bili su međ dve vatre...i oni su se predali. Sav Vinik je pod
vinogradima. Brdo je šljunkovito. Na strani Nišu obrnutoj podignuta ja na jednom lepom
zaravnjku velika barutana. Sa Vinika se daleko na Zapad vidi Kurvingrad, put Leskovca, spram
njega brdo sa jednom bataljenom crkvicom. Između ta dva brda prodire Morava. Kurvingrad
jeste razorena zidina. Samo joj severno platno stoji. Pod njim ima jedno seoce a na drumu
mehana do same Moravekoja tu pod brdo dolazi da tek toliko ostavlja mesta koliko da se nasip
prođe. Malo više vidi se tiha Toplica koja tu u Moravu uvire. Crkvica spram Kurvin grada jeste
svojih 5 m. duga i 2 i po široka, lepo od cigle ozidana. Svod ozgo prozomljen. Više je neka
kapela nego crkva. Još se od slika vide samo svetiteljske glave na svodu iznad oltara. To
zovu ,,Kumiga,,. Malo dalje je selo Orljen. Odatle puklo polje svoja dva sahata-do
Mramora......Kad pak na sever od Vinika pogledamo imamo dogleda samo toliko koliko top
obično baca. Svud unaokolo su kao zid brda, visovi-stara granica naša povrh sela Kamenica,
povrh Matejevca pa dalje na Gramadu (istoku) i na Katun (zapadu), povrh Toponice. Pred nama
je Kamenica. To je ono selo pred kim je Sinđelić vojvoda resavski sa svojom vojskom slavno
poginuo