Неготин

1. Вук Караџић о Неготину 1813. (читати у епском гласу):

"Крајина неготинска: један комад земље између Тимока, Дунава, Кључа и Поречке
планине. У Крајини (онуда људи не кажу Крајина Неготинска, него само Крајина: зашто
они и не чују да има Крајина и у Босни, као и Бошњаци што не чују за ову Крајину), има
око педесет села, но нису сва Српска него има и Влашкије, Срби у Крајини говоре: зајац,
оцат, жељезо, грнац, дрее (аљине), грајати (место говорити), кожина (место кожа), ни
(место нам), н.п. Да ни си ти жив господару (место да си нам жив). У Крајини је варош (и
мали градић што је зидао Пасманџија) Неготин (два сата од Дунава и од Тимока), старе
зидине Праово (на Дунаву), извор Царицина (од прилике сат и по од Дунава и мало мање
од Неготина), река Замна, мали намастирић баш код Неготина)" -Вук Караџић 1813

2. Легенде о настанку:

"У данашњем Малом селу (један од најстаријих делова Неготина) населио се неки Негота
са женом Тином, породицом и стадима оваца, јер је околина била богата бујном пашом, а
около долине су се налазиле шуме и шумарци. Око њиховог стана за овце стварало се
постепено насеље и од њихових имена Него и Тина, настало је име Неготин."

Друга легенда каже да су у старо време два великаша зидали градове, један где је
Неготин, други на брду близу села Видровца (развалине Видров града). Кад су завршили
радове, тада је онај с брда рекао оном у долини: “Ја сам бољи град начинио, него ти!” Од
“него ти” постало је име Неготин.

3. Знамените личности

Вељко Петровић је био српски хајдук и јунак који се храбро борио у Првом српском устанку,
бранећи Неготинску крајину до последњег даха уз речи: "Главу дајем, Крајину не дајем".

Ђорђе М. Станојевић био је српски физичар, заслужан за увођење првог електричног

осветљења и изградњу првих хидроелектрана у Србији.

Стеван Стојановић Мокрањац је био српски композитор из Неготина, најистакнутија Србије

личност на прелазу из XИX у 20. век, заслужан за увођење српског националног духа у
уметничку музику. Сваког септембра, почев од 1966. године у Неготину се одвија празник
музике у његов спомен, зван Мокрањчеви дани.

4. Неготин и околина:
Музеј Крајине-Музеј се, са своја три објекта – Управном зградом, Мокрањчевом кућом и
Музејем Хајдук Вељка, налази у непосредној близини центра града и веома лако се долази до
њега.

Црква Свете Тројице-Налази се на углу Трга Стевана Мокрањца и улице Хајдук Вељка и
својом монументалношћу и архитектонским вредностима даје посебан визуелни печат старом
градском језгру Неготина.

Вратњанске капије и Мокрањске стене

На 30 км од Неготина у долини реке Вратне налазе се Вратњанске капије. Камени лук какав
архитекте пазљиво планирају, природа је овде створила сама. Састоји се од три капије, прва
капија носи име Велика прераст, друга Мала прераст, а трећа Сува прераст. Мокрањске
стене су природно богатство Мокрања и налазе се на западној страни села, удаљене око 2 км
од центра. Археолози су на врховима стена пронашли доста старих предмета из тог доба. У
подножју је предивно језерце са водопадом, погодно за спортски риболов и омиљено је
излетиште и купалиште мештана околних села и Неготинаца. Немогуце је остати равнодушан
пред оваквим величанствима природе, веома погодним за све оне којима је потребно мало
одмора од гушеће градске атмосфере али и за све оне који воле природну идилу.

Дели Јован

Дели Јован је планина у близини Неготина и Бора, која пружа савршену прилику за активан
одмор својим пешачким стазама. Прва пешачка стаза иде из правца села Поповица па до
највишег врха, Црног врха (1.141 метар), у дужини од 9 км , а друга пешачка стаза иде од
Стеванских ливада, преко Великог Дели Јована, па до врха гребеном у дужини 8,5 км. Додатну
рекреацију представља и ограђено ловиште са јеленима лопатарима и другом атрактивном
дивљачи. У подножју Дели Јована су Стеванске ливаде, једна од најпознатијих ваздушних
бања у Србији, која је веома примљива за оне из урбанизованих (и згађенијих) предела.

Манастири

Манастир Буково-Манастирска црква је посвећена Светом оцу Николају Чудотворцу, налази

се на 4 км од Неготина на путу Зајечар-Неготин, на падини Братујевачке косе и у античком је
стилу.

Mанастир Вратна-подигао га је архиепископ Никодим (1317.—1324.) почетком 16. века за

краља Милутина Немањића (1282.—1321.). У подножју природног феномена Вратњанских
капија, подигнут је у 14. веку, више пута рушен и обнављан, а данас је активан женски
манастир.

Манастир Короглаш-Короглаш је некадашњи манастир, чији се остаци налазе код села

Милошева,6 км северозападно од Неготина, подигао га је цар Душан. Фрагменти изузетног
сликарства на његовим зидинама се идаље могу видети.

Царска палата Шаркамен

Царска палата Шаркамен је касноантички резиденцијални меморијални комплекс настао

крајем 3. и почетком 4. века, у периоду римске власти који је познат под називом тетрархија -
владавина четворице. Палата се налази у селу Шаркамен, код Неготина у Источној Србији и
саградио је римски цар, Максимин Даја, који је желео да у свом родном месту остави траг и
сећање на њега.

Пивнице

Град Неготин се налази у низији окруженој планинама. Низија је отворена са источне и јужне
стране што све доприноси специфичној клими Неготина. Неготин представља
најконтиненталнију област Србије са топлим летима и хладним зимама. Клима Неготинске
крајине је погодна за узгој пољопривредних култура попут винове лозе што је довело до
изградње ројних пивница. Виноградарство и винарство у Неготинској крајини су кроз векове
представљали главни извор прихода. Грађевине су полу-укопане и грађене од камена и
блата, ради одржавања ниске температуре за презервацију вина. Пивнице у неготинском крају
највише су очуване у селима Рајац и Рогљево. Село Рајац представља јединствен комплекс
од приближно 250 винских подрума насталих у периоду од 18. до почетка 20. века, док је у
селу Рогљево у 19. веку подигнуто преко 150 пивница. У оба села и данас ради на десетине
пивница које су претворене у праве угоститељске објекте у којима можете дегустирати вино,
али и купити по коју флашу као драгу успомену на ове крајеве. Мање комплексе од пар
десетина пивница можете посетити и у селу Стубик као и у селу Смедовац.

5. Храна

Близина и богатство рибом Дунава утицао је на неготинску кухињу у којој доминирају плодови
реке. Рибље чорбе и паприкаши припремају се на безброј начина, а похована и пржена речна
риба готово се свакодневно налази на менију мештана. У неготинском крају можете испробати
храну националних мањина, на пример влашки мамаљиг, посебна врста качамака који се
служи са сиром, јајима и месом, проји с копривом, киселој чорби и другим специјалитетима.
Укусна вина из неготинског краја имају дугу традицију, може се пробати вино од црне
тамјанике која је специфична сорта овог краја. Поред тамјанике, овде можете уживати у
винима од прокупца, црног бургундаца и гамеа, интензивне црне боје и букеа. А љубитељима
белог вина се препоручују вина од багрина, семијон, италијански ризлинг или совињон.

6. Манифестације

Поред мокрањчевих дана, неке од манифестација Неготина су:

Смедовачки божоле(24.новембар)- посетици имају прилику да дегустирају смедовачка вина

и уживају у богато културно уметничком програму у аутентичном амбијенту Смедовачких
пивница.

Крајинска берба(8.септембар)- могућност да се виде традиционални обичаји одласка у

виноград и да се учествује у берби.

Неготински вашари(8.мај, 12.јул и 21-23.септембар)- добар провод и дружење на масовним

скуповима.

Дан Дунава(29.јун)- спортска манифестација која окупља велики број љубитеља спортова на
води. Организује се бициклијада, регата, веслање малим пловилима, такмичење у пецању и
рибљи котлић на Кусјачкој плажи.
Фестивал влашке изворне музике(29-30.април)- за очување и препознавање традиције
изворности у култури Влаха.

Међународни Сајам меда и вина(12.мај)- поред званичног програма одржавају се дегустације

и предавања из области винарства и пчеларства.

Крајински обичаји(18. и 19. јун)- у част велике победе Српске и Руске војске предвођене
Карађорђем, Хајдук Вељком, Миленком Стојковићем и Петром Добрњцем над Турским Мула
Пашом 1807.године.

Надам се да сте сада заинтересовани за посету Неготину колико и ја! ;)