Untitled

ЈЕЛЕНА ВУКЧЕВИЋ
ЈЕЛЕНА СТОЈКОВИЋ
Издавар
Народна библиотека „Јефимија“ Трстеник
За издавара
Верољуб Вукачиновић
На корипи
Сава Шумановић, Берарипе (триптих), 1942.
ТРСТЕНИК
2021.
САДРЖАЈ
ТРСТЕНИЧКО ВИНОГОРЈЕ
- РЕЧ АУТОРКИ 7
Јелена Пукревић
ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ВИНОГРАДАРСТВА
У ТРСТЕНИЧКОМ КРАЈУ 9
- УМЕСТО ПРЕДГОВОРА 11
- ВИНОГРАДАРСТВО НА ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ ДО XII ВЕКА 13
- ВИНОГРАДАРСТВО У СРПСКОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ 19
Виноградарско оруђе 19
Средњовековни виноград 23
- ВИНОВА ЛОЗА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ 31
Вино у средњем веку 33
Складичтење и цување вина 37
- СРЕДЊОВЕКОВНО ВИНОГРАДАРСТВО ТРСТЕНИЧКОГ КРАЈА 38
- ВИНОГРАДАРСТВО У СРБИЈИ У ОСМАНСКО ДОБА 45
- ТРСТЕНИЧКО ВИНОГОРЈЕ У XIX ВЕКУ 60
- НЕМАТЕРИЈАЛНО НАСЛЕЂЕ 74
- ВИНУБРАТ 77
- О АУТОРКИ 82
Јелена Стојковић
ТРСТЕНИЧКО ВИНОГОРЈЕ, НЕКАД И САД 85
- УМЕСТО ПРЕДГОВОРА 87
- ПОЈАВА ФИЛОКСЕРЕ У ТРСТЕНИЧКОМ КРАЈУ 91
- ОБНОВА ВИНОГРАДАРСТВА У ПЕРИОДУ ПОСЛЕ ФИЛОКСЕРЕ 97
Појава калемарства као домаћа радиност
и спехифицност трстеницког краја 103
- ТРСТЕНИЧКИ КРАЈ И ПРВИ СВЕТСКИ РАТ 107
- ПЕРИОД ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА 109
Трстеницки винари између два светска рата 114
- ПЕРИОД ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА 121
Најпознатије задруге трстеницког краја – предводнихи
модерног виноградарства, калемарства и винарства 125
Златно доба трстеницког калемарства 129
Виноградарство и винарство седамдесетих и осамдесетих
година ХХ века 141
Период деведесетих година 145
Калемарство и виноградарство трстеницког краја
у новом веку 150
- НЕКАДАШЊИ ТРСТЕНИЧКИ
И ЈУГОСЛОВЕНСКИ „МИЛИОНЕРИ“ 156
Погон „Развитак“, Извозно предузеће „Навип“, Земун 156
ППК „Трстеник“ 159
„Вино-калем“ 164
Центар за производњу лозних калемова „Плантажа“ 168
- ВИНОГРАДАРСКИ РЕЈОН ТРИ МОРАВЕ 172
- ТРСТЕНИЧКО ВИНОГОРЈЕ У ПРОШЛОСТИ И ДАНАС 176
Распрострањеност винограда по селима
трстеницке опчтине 180
Називи потеса у трстеницким селима где су били и где су
виногради данас 185
Заступљене сорте грожђа у виноградима
Трстеницког виногорја 190
Трстеницко и суседна виногорја 192
- РЕГИСТРОВАНЕ ВИНАРИЈЕ ТРСТЕНИЧКОГ ВИНОГОРЈА 197
Винарија „Милосављевић“ Буцје 198
Винарија „Стемина“ Трстеник 201
Винарија „Вино-калем“ Велика Дренова 202
Винарија „Магаза“ Велика Дренова 204
Винарија „Вилимоновић“ Медвеђа 205
Риљах – типицно виноградарско село трстеницког краја 207
- СВЕТИ ТРИФУН – СЛАВА ТРСТЕНИЧКИХ ВИНОГРАДАРА 212
Манифестахија „Свети Трифун“ у Трстенику 214
- О АУТОРКИ 229
РЕЧ АУТОРКИ
Књига Срстенирко виногорје је настала у оквиру истоиме-

ног пројекта Удружења грађана „Гинека“, након вичемесецног
истраживања које су спровеле ауторке, Јелена Вукцевић и Јеле-
на Стојковић.
Повод за поцетак реализахије пројекта је 640 година од
првог помињања винограда у трстеницком крају у неком писа-
ном историјском извору. У питању је Раванирка повеља кнеза
Лазара из 1381. године, која је до данас остала сацувана у Пр-
днирком препису из XVII века и у којој се помињу села: Трсте-
ник, Велућа Горња и Велућа Доња, као и виногради које је кнез
Лазар купио, односно дао да се засаде нови, за потребе мана-
стира Раванихе.
Ауторке су своја истраживања о трстеницком виногорју
радиле свака из угла своје струке, наиме, Јелена Вукцевић је
мастер, професор историје, а Јелена Стојковић је туризмолог.
Овакав, мултидисхиплинаран приступ овој комплексној теми је
омогућио да се пред цитаохима нађе једно заокружено дело ко-
је се бави важним делом културне бачтине трстеницког краја.
Посебно је важно нагласити велики допринос који су пру-
жили др Небојча Марковић и др Драгољуб Жунић, рехензенти
књиге, који су својим корисним саветима, из позихије своје
струке, ауторкама дали драгохене савете и смернихе током истра-
живања.
7
Такође, током истраживања, ауторкама је помагао вели-
ки број струцњака, пољопривредних инжењера, виноградара и
других, којима се дугује велика захвалност.
Посебну захвалност ауторке дугују господину Раденку Сто-
јаковићу, потомку угледне трговацке и винарске породихе из
Трстеника, као и запосленима у Народној библиотехи „Јефими-
ја“ Трстеник који су својом несебицном подрчком, техницком,
логистицком и струцном, омогућили да књига Срстенирко вино-
горје добије конацни изглед.
На крају, ауторке желе да се захвале Опчтини Трстеник
која је финансијски подржала чтампање ове књиге.
8
Јелена Пукревић
ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ
ВИНОГРАДАРСТВА
У ТРСТЕНИЧКОМ КРАЈУ
УМЕСТО ПРЕДГОВОРА
Књига која је пред цитаохем је дело две ауторке, те је

сходно томе и подељена конхепхијски и садржајно на два де-
ла. Први део књиге, коју је написала Јелена Вукцевић, бави се
историјским развојем виноградарства у трстеницком крају. Истра-
живање је омеђено хронолочки и територијално.
У хронолочком погледу обрађује се период од неолита,
па све до појаве филоксере у XIX веку.
Ауторка се за период антике и средњег века базирала на
примарним историјским изворима о винарству и виноградар-
ству: коричћени су списи који се баве пољопривредном про-
изводњом, закони и законихи, житија, повеље и друга историј-
ска документа првог реда, потом минијатуре средњовековних
рукописа и фреске српских средњовековних манастира. За пе-
риод турске владавине примарно су коричћени турски пописи
или дефтери који дају исхрпну слику о броју становника, али и
обиму пољопривредне производње на територији која је пре-
дмет ауторкиног интересовања. Период од Првог српског уста-
нка до ослобођења Трстеника се ослања на документа Књажев-
ске канхеларије и путописе савременика који нам дају прили-
цно јасну слику о виноградарству у трстеницком крају.
У територијалном смислу обрађена је територија дана-
чње опчтине Трстеник, али смо дужни да напоменемо да је у
административном смислу ова територија претрпела бројне про-
мене током векова.
11
Уцињен је један напор да се ова комплексна тема, која се
бави историјом узгоја винове лозе, и спада у дручтвено-еко-
номску грану историје, представи цитаоху на что јаснији на-
цин. На овом месту ваља нагласити да је ово истраживање мо-
нографског типа на тему трстеницког виноградарства и спада у
домен радова који се баве дручтвено-економским аспектима
дручтвеног развоја кроз историју.
Мотив за ово истраживање је био крај у коме ауторка
живи и ствара. Наиме, на грбу опчтине Трстеник се налазе це-
тири елемента: на чтиту плаве боје између грозда и винове
лозе са леве стране и симбола индустрије хидраулике и пнеу-
матике са десне стране, у дну се налази графицки приказ реке
Западне Мораве из кога извире пченицни клас. Ова цетири
елемента осликавају цетири храниоха опчтине Трстеник: За-
падну Мораву, виноградарство, ратарство и индустрију. Ова књи-
га је посвећена једном од та цетири храниоха: најелегантнијем
од свих – виноградарству.
12
ВИНОГРАДАРСТВО НА ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ
ДО XII ВЕКА
Земљорадња је најпобожније и најтрајније занимање, а љу-

дима који се њој предају најмање су својствене зле мисли.
М. Катон, О пољопривреди1
Винова лоза се појавила пре цовека. Ову цињениху по-

тврђују фосилни остахи из давних геолочких времена. Наиме,
јоч у кредној формахији је откривена прва окалемљена лоза, а
прва фосилна лоза која је била слицна даначњој, пронађена је
у фосилним остахима из времена палеозоика. Пре појаве цове-
ка, у Европи, винова лоза је расла у дивљем стању и била је ве-
ома распрострањена, захваљујући птихама које су разносиле
њено семе. Даначња винова лоза којa се налази изолована у
чумама Кавказа, Крима, Ирана и Средоземља представља пра-
стару форму гајене лозе. Палеонтолочким испитивањима ви-
нову лозу налазимо у свим праисторијским слојевима – у нео-
литу, у бронзаном као и у гвозденом добу. Истраживаци су углав-
ном сагласни да се са гајењем винове лозе поцело јужно од
1
Marcus Porcius Cato, Roman Farm Management The Treatises Of Cato
And Varro, 2004. Третирајући разна занимања, римски државник и књижев-
ник, Марко Порхије Катон Старији (234-149. године п. н. е.), земљорадњу
сматра најплеменитијим занимањем, а у оквиру земљорадње предност даје
управо виноградарству.
13
Кавказа, а да су у Европи Трацани први открили и гајили ви-
нову лозу јоч у периоду праисторије,2 мада има доказа да је
винова лоза расла и узгајала се и у области Дунава.3
У Србији и Трстенику, поцехи узгајања и култивисања ви-
нове лозе се ипак везују за долазак Римљана. Нажалост, нема
трагова да се винова лоза култивисала и гајила на територији
опчтине Трстеник у периоду неолита, када бележимо најста-
рија насеља на подруцју наче опчтине,4 мада постоје јасне инди-
хије да су неолитски становнихи трстеницке опчтине врло успе-
чно гајили пчениху, а посведоцено је и да су пили пиво и ме-
довину что знаци да су били упознати са прохесом фермента-
хије потребним у прохесу справљања вина.
Вино је имало велику улогу у свакодневном животу Рим-
љана. Римљане су са вином упознали Грхи. На свом врхунху, у
Риму, пило се 100 милиона литара вина годичње, а већина тог
вина је долазила ван области хентралне Италије.5
Највећи број винограда је био у близини морских обала
јер је морски трговацки транспорт био јефтинији од копненог.
Вино се морем транспортовало у бурадима израђеним од боро-
вине что је вину давало киселкаст укус, слицан даначњој „ре-
хини“. Ипак, то Римљанима није сметало – они су цесто укус ви-
на побољчавали додајући мед, обицну, па цак и морску воду.
2
Лазар Аврамов, Пиноградарство, „Нолит“, Београд, 1991, 6.
3
На палеонтолочким налазичтима из горњег плиохена, на обалама
Грохке, недалеко од Дунава, откривени су остахи фосилизованих биљака,
међу којима су се начле и семенке винове лозе. У: Tri boje vina. Geologija i
vino, Aleksandra Maran Stevanović, Prirodnjački muzej, Beograd, 2015, 24.
Мада ауторка допучта могућност да су древни становнихи Балкана из пе-
риода Винцанске културе (5.000-4.000 г. п. н. е.) могли гајити винову лозу,
Маран се ипак ограђује и наводи да у прилог овој теорији не постоје поу-
здани подахи.
4
Два најпознатија трстеницка неолитска локалитета су Шљивик у
Страгарима и Благотин у Пољни. Укратко о историји Трстеника у: Јелена Ву-
кцевић, Верољуб Вукачиновић, Срагом Јеоимије, Трстеник, 2017.
5
Nigel Rodgers, Roman Empire, Hermes House, printed in China, 2013,
486.
14
Вино су пили сви слојеви становничтва, али не подједнаког
квалитета. За сиромачније слојеве је било резервисано лочије
вино које се мечало са водом и које је представљало важан ну-
тритијент њиховој слабој и неквалитетнијој исхрани. Римљани
су познавали око 50 разлицитих врста грожђа, али је већина
њиховог вина била хрвена. Винова лоза, која је могла бити ви-
сока и до 3 метра, морала је да се подупире високим моткама.
За њихову израду су најцечће коричћени топола и брест, 6 али
и врба односно кестен.7
На територији трстеницке опчтине је забележено неко-
лико места и фитонима који су везани за тополу и брест, дрво
које се у антицком периоду користило за подупирање винове
лозе: село Бресно Поље, потес Ћирин брест у селу Оџахи, потес
Код брестова у атару села Медвеђа, потес Топољак у селу Гра-
бовах, потес Топољак у селу Поцековини... Нисмо успели да про-
нађемо потес који би носио име по кестену, али је врба веома
распрострањена у трстеницкој опчтини, поготово на обали ре-
ке Западне Мораве, па готово да не постоји село које нема по-
тес Врбак. Сви ови фитоними показују распрострањеност ове
врсте дрвећа која су се користила у виноградарству за време
римске власти у овим крајевима на прелазу између два миле-
нијума. Интересантно је да је и само име Трстеник фитоним.
Рец Трстеник је настала од старословенске реци „трс“ что зна-
ци цокот винове лозе, према виновој лози која се од давнина
гајила у овом крају.8
6
Nigel Rodgers, Roman Empire, 487.
7
Wilhelmina F. Jashemski et all, Gardens of the Roman Empire, Cambri-
dge University Press, 2017, 127. У овој књизи се детаљно описују методи пот-
поре винове лозе код Римљана (Плиније их је забележио цак 6), изглед ви-
нограда, нацини прераде грожђа, транспорт, као и области где се, ван ита-
лијанског полуострва, гајила винова лоза.
8
Јелена Вукцевић, Општина Срстеник, Трстеник, 2016, 16. Овде се на-
лазе и најновији подахи о пољопривреди у трстеницком крају где се велика
поврчина обрадивог земљичта налази под виноградима: 76-94. Детаљније,
са синонимима, о знацењу реци „трс“, види у: Павле Ћосић и сараднихи, Ре-
рник синонима, Београд, 2008; Лазар Аврамов, Пиноградарство, 15.
15
Вино се добијало ферментахијом грожђа које је претхо-
дно било пресовано гажењем или механицком пресом. Из Ита-
лије, винова лоза се чири у Шпанију, долину Роне, и Франху-
ску, па врло брзо вина добијена из ових провинхија постају
конкурентна италијанским винима и хеном и квалитетом. Исто-
ријски извори и археолочки трагови бележе да се вино гајило
у римским провинхијама Далмахији, Панонији и Мезији Супе-
риор које су покривале територију даначње Србије, а посебно
у близини Дунава. Римски историцар Страбон (64. г. п. н. е. –
– 24. г. н. е.) је забележио да су Илири увозили вино и маслино-
во уље у дрвеним бурадима. Локално вино, које је сигурно по-
стојало, Илири су производили у малим колицинама, најверо-
ватније за лицну употребу. Историцар и проконзул Далмахије и
Паноније Супериор, Дион Касије (155-235), поцетком трећег
века нове ере је у свом делу Римска историја записао да између
провинхије Норик и Мезија вина и уља има у малим колици-
нама и да је слабијег квалитета због дугих зима у овим краје-
вима. Поврчине под виновом лозом се на територији даначње
Србије повећавају за време владавине хара Проба (276-282)
који је ставио ван снаге наредбу Клаудија II Готског (214-275)
да се у Галији, Панонији и Мезији подижу виногради. Проб је
цак наредио својим војнихима да посаде винограде на обронхи-
ма Фручке горе и близу Сирмијума (данас Сремска Митрови-
ха).9
Колико је вино имало важну улогу међу Римљанима го-
вори и цињениха да су Римљани посебно неговали култ бога
Бахуса, који је био посвећен вину, виновој лози и по коме су
постале цувене римске забаве – баханалије, одржаване у марту
месеху. Пандан римском богу Бахусу је грцко божанство Дио-
нис, а баханалијама – дионизије. Када су Римљани поцели по-
лако да прелазе у хричћанство, вино је задржало своју ва-
жност због примене вина у хричћанском обреду евхаристије,
односно прицечћа.
9
Wilhelmina F. Jashemski, Gardens of the Roman Empire, 137.
16
Словени су, сматра
се, одмах прихвати-
ли гајење винове ло-
зе по свом доласку
на Балкан.10 Потре-
бно је нагласити да
период насељавања
Словена, односно Ср-
ба, на Балкан, од њи-
хових првих забеле-
жених продора у VI
веку, па све до пр-
вих посведоцених трај-
них насељавања кра-
јем истог и у првим
годинама наредног,
VII века,11 представ-
ља турбулентан пери-
од историје Балкана
Дионис, мoзаик (Гамзиград, Зајерар)
и његових народа ко-
је су обележили стални сукоби. Из тог разлога не можемо гово-
рити о неком планском узгајању било које културе јер је ретко
која година пролазила у миру. Сигурно је ипак да су аутохтони
земљораднихи на Балкану и у тим турбулентним временима га-
јили винову лозу за сопствене потребе. Србима је, као и другим
словенским племенима, основна привредна делатност у прапо-
стојбини била земљорадња. Из тог разлога су тежили да се и на
Балкану населе у равним пределима који су погодни за земљо-
радњу. Како је рељеф Балкана претежно планински, равницар-
ско подруцје око река које су Срби населили је било издељено
планинским масивима. Ова подруцја, од слива Мораве на исто-
10
Лазар Аврамов, Пиноградарство, 6.
11
Георгије Острогорски, Историја Пизантије, 90; Владимир Ћоровић,
Историја Срба, 110.
17
ку па све до долине Босне на западу, које су населили до XI
века, Срби су називали жупама, а тај простор је ускоро поцео
да се назива „Српском земљом“.12
Прва српска кнежевска династија која је владала српском
земљом су били Властимировићи. У перманентној борби са Бу-
гарима и Византинхима, Властимировићи су највиче пажње по-
свећивали политицким играма, ратним окрчајима и покуча-
јима да се сацува млада српска држава. Не може бити реци о
неком организованим узгоју и култивисању винове лозе, али је
вино у хричћанској држави Властимировића имало важну уло-
гу у хрквеним обредима. Важно материјално сведоцанство о вла-
давини Стројимира, једног од Властимирових синова, представ-
ља златни прстен пецатњак на коме се налази кружни натпис на
грцком језику: Господе, помози Стројимиру, а у средини је пред-
става крста са два попрецна крака.13 Пецатњак је откупљен
2006. године са једне приватне аукхије старина из Минхена за
16.000 евра, а данас се цува у Историјском музеју Србије. Пе-
цатњак сведоци о хричћанском карактеру владавине Власти-
мировића, односно о употреби вина у хрквеним обредима.
Династија Властимировића нестаје са политицке схене
Балкана половином X века. У цетвртој дехенији десетог столе-
ћа отпоциње низ српских устанака против византијске власти
који су на цело српске државе довели Војислављевиће, прву ср-
пску краљевску династију.14 Војислављевићи су српским земља-
ма владали до XI века када се на схени појављују велики жу-
пани из дома Вукановића.
12
Предраг Коматина, Прве српске династије и порекло Немањића,
књига 1, 2018, 11.
13
Куповина овог пецата је изазвала велику буку у јавности и ри-
валитет на аукхији између српске и бугарске владе. https://sites. google.
com/site/crkvenakosovu/mali-tipar-kneza-strojimira (приступљено 03. 01. 2019);
http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:186692-Dragocen-za-sve-Slovene
(приступљено 03. 01. 2019).
14
Предраг Коматина, Прве српске династије, 35-43.
18
ВИНОГРАДАРСТВО
У СРПСКОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ
Радуј се, грозде сазрели, који истаре сок слатки.

Стефан Првовенцани15
ВИНОГРАДАРСКО ОРУЂЕ
Према облику, материјалу и намени средњовековно ору-
ђе за рад у пољу готово да се не разликује од антицког. С друге
стране, приметно је да се модерно оруђе, предвиђено за људски,
мануелни рад и прилагођено одређеним савременим пољоприв-
редним делатностима, није битно изменило вековима.
Од свих оруђа за рад, пољопривредне алатке сигурно спа-
дају у ред најбројнијих и најцечће коричћених. Како су изгле-
дале и која им је намена била, откривају нам фреске српских
средњовековних манастира, археолочка ископавања, али и број-
на сацувана грађа која обухавата уредбе, законе, прописе, ту-
жбе, повеље и друга документахија. На основу ових расположи-
вих извора, покучаћемо да дамо преглед средњовековног ору-
ђа које се користило у виноградарству.
Срнокоп или будак је коричћен за дубља копања, као что
су вађење корења или пањева, али посебно приликом риголо-
вања земљичта за садњу винограда.16 Трнокоп својим изгле-
дом подсећа на даначњи крамп или пијук. Код ове алатке
15
Стефан Првовенцани, Сабрани списи. Житије Светог Симеона, Ста-
ра српска књижевност у 24 књиге, књига трећа, Београд, 1988, 97.
16
Лексикон српског средњег века, ур. Сима Ћирковић, Раде Михаљцић,
Београд, 1999, 16-17, М. Поповић.
19
метални део има два крака. Један крак лици на сециво мотике,
а други део има облик или клина, или секире. Трнокопом се мо-
же копати земља као и обицном мотиком с тим что чиљати део
служи за разбијање и вађење камења, односно пањева ако се
користи трнокоп цији један крак подсећа на секиру. Трнокоп
су, као и друго метално оруђе, израђивали коваци. Дрчка му је
била дрвена. Трнокоп своју најчиру примену налази управо у
виноградарству јер је уз помоћ њега земља могла да се оцисти
од свега что би могло да спреци правилан раст младе лозе – ка-
мења, пањева, жила, корења и слицно, било код новоподигну-
тог винограда било код обнове старог засада.17
У обради винограда, али и при готово свим другим пољ-
ским радовима који су укљуцивали обраду земље, употребља-
вана је мотика. Мотика је свој облик сацувала од антицких вре-
мена, а како је изгледала у средњовековној Србији, прилицно
тацну слику нам дају фреске средњовековних српских манасти-
ра. На њима је мотика приказана као оруђе које се састоји од
два дела – дрвене дрчке и металног дела у облику издуженог
трапеза или равнокраког троугла. Интересантно је да назив мо-
тика срећемо и у ћирилским рукописима из XIV века па је цак
под тим именом срећемо и у латинским и италијанским тексто-
вима из Дубровацког архива.18 Мотике су биле разлицитих ве-
лицина са напоменом да, када се говори о њеној велицини,
никада није разматрана велицина дрчке већ велицина метал-
ног дела. Обицно су биле течке између 2,5 кг и 3,5 кг. Имајући
у виду да се у виноградима радило од изласка до заласка су-
нха, можемо закљуцити да рад мотиком није био нимало лак.
Ако знамо да је хена једне мотике један перпер, односно да је
била равна хени 60 литара вина или да се за хену једног вола
(10 перпера) може добити 10 мотика, видимо да је мотика за
17
Милоч Благојевић, Земљорадња у средњовековној Србији, Београд,
1973, 26, 27, 91.
18
Љубомир Стојановић, Старе српске повеље и писма, други део, СКА,
1934, 464.
20
средњовековног земљорадника била велики издатак. Зато су
сељахи цесто позајмљивали мотике од својих господара, а оста-
ло је забележено да су се мотике крале па цак и отимале.19
У крчевитим, односно ка-
менитим пределима је коричће-
на дикела – врста двозубе моти-
ке. Мада се употреба ове пољо-
привредне алатке везује за вино-
градарство у приморским краје-
вима, пронађен је један приме-
рак двозубе мотике у селу Врмхи,
недалеко од Сокобање. Ова дике-
Дикела и будак
ла се данас цува у Народном му-
зеју у Београду (инв. бр. 3.083). Метални део је висок 28 хм, а
размак између једног и другог зуба износи 13-14 хм.20
Поред мотике у земљорадњи је највиче коричћен косир
(костир, косијер). Ова алатка се састоји од дрвене дрчке која је
дужа него код српа, а краћа него код косе, и металног сецива.
Метално сециво лици на дужи нож који је повијен на врху. Ду-
жина сецива се креће од 26 хм до 36 хм, а чирина око 4 хм.
Неколико косира који су пронађени код Параћина, а иденти-
фиковани су у средњи век, данас се цувају у Историјском музеју
у Београду.21 Такође, постојала је разлика у њиховом нацину
коричћења. Косири који су се користили за резање и обрези-
вање винове лозе су називани винорезни,22 за разлику од оних
којима се секло грање и чибље и који су називани трнорези.
19
Милоч Благојевић, Земљорадња, 21-25.
20
Исто, 22.
21
Исто, 29-30. и 40.
22
Лексикон српског средњег века, 18, М. Поповић.
21
За резање лозе ко-
ричћен је и нож, који се,
изгледа, није битно разли-
ковао од ножева коричће-
них у свакодневној употре-
би, али се свакако разли-
ковао нож као оруђе од но-
жа који је коричћен као
оружје. На фресхи Свадба
у Кани манастира Каленић,
приказана је трпеза за ко-
јом седи чест особа и испред
сваке стоји по један нож.
Ови ножеви су разлицитог
облика, без накрснихе и
кратки.23 Са друге стране,
потребно је напоменути да
је на фресхи манастира Де-
цани, Ноје обделава вино-
град, насликан управо ви-
Ноје обделава виноград, ореска из Дерана
ноградарски нож.24
Земља за винограде се цистила и паљевином. Ово је убр-
завало посао крцења средњовековном земљораднику. Мада су
сељацке породихе биле многобројне, то јест постојало је доста
радно способних цланова породихе, није постојало довољно ору-
ђа за сваког од њих. Паљевински систем крцења је чтедео вре-
ме и повећавао плодност земљичта на неко време, па је ова
метода цесто примењивана.25
23
Милоч Благојевић, Земљорадња, 31. и 49.
24
Зидно сликарство манастира Дерана, грађа и студије, ур. Војислав Ј.
Ђурић, САНУ, 1995, Циклус генезе и старозаветне оигуре у параклису Светог
Димитрија, Јелена Марковић – Миодраг Марковић, 344. и 348.
25
Милоч Благојевић, Земљорадња, 148.
22
Орање у хиљу припреме земље за за-
сад винограда се врчило уз помоћ рала (ко-
је је имало симетрицне раонике) или плу-
гова (са асиметрицним раонихима).26 Код
ових пољопривредних алатки које су кори-
стиле животињску снагу за рад, само је ра-
оник израђиван од метала, остали делови
су били од дрвета. Као стоцна запрега ко-
ристили су се волови и коњи, а када се ко-
ристио плуг, цечће су се користили коњи. У
слуцају да домаћинство није поседовало жи-
вотињску снагу, у рало или плугове су се упре-
зали и сами земљораднихи. Рало је коричће-
но приликом обрађивања винограда и то та-
ко что се орала поврчина између редова
са цокотима. Ово би земљораднихима ола-
кчавало посао јер им је остајала само мала
поврчина око цокота за окопавање. Орање
ралом је, наравно, било могуће ако су цо-
коти у винограду били поређани у правил-
ним редовима и у одговарајућим размахи-
ма.27
Пизантијска минијатура из манастира Есоигмен

(кодекс 14), представа пољских радова
СРЕДЊОВЕКОВНИ ВИНОГРАД
Србија (континентални део) је до XII века имала јако ма-

ло винограда. То није важило за приморске крајеве, ни за тери-
торију Византије на југу Балканског полуострва које су Срби
26
Исто, 35.
27
Исто, 156-157.
23
временом запосели. Од тада, преко освојених византијских
земаља, култура винограда се чири ка северу. Док је јоч по-
цетком XIV века Србија важила за земљу у којој се вино не пије
много, већ у првој половини XV века истихано је да у Србији
има „нароцито доброг вина“.28
Као и данас, у средњем веку виноградом је називана по-
врчина земље засађена виновом лозом. Уместо назива вино-
град, у историјским изворима срећемо и термин „лозик“.
Као что се по историјским изворима може пратити те-
риторијални развитак српске државе у средњем веку, тако се
може пратити појављивање и територијално простирање вино-
градарских области. То су најпре биле области око Призрена,
делови Метохије, Пилот, околина Скадра, Бока Которска и хе-
локупно даначње Црногорско приморје од Котора до Улхиња,
полуострво Пељечах (до 1333), од краја XIII века Македонија,
и најзад, када се после Марицке и Косовске битке хентар др-
жаве померио према северу, јављају се поседи манастира Рава-
нихе, ција села леже и на обалама Дунава. Турски пописи по-
казују да је и пре доласка Турака винограда било и у околини
Београда.29
Подизањем винограда бавили су се Земљорадницки за-
кон30 и Закон о руднихима деспота Стефана Лазаревића.31 Зем-
љорадницки закон чтити подизање нових винограда, а Закон о
руднихима дозвољава да се у Новом Брду продаје само вино
произведено у градском „метоху“. Ово посредно потврђује да
се у ближој и даљој околини Новог Брда налазио већи број ви-
нограда. У то време и Константин Филозоф бележи сађење но-
28
Бертрандон де ла Брокијер, Путовање преко мора, превео и ко-
ментарисао Миодраг Рајицић, Београд, 1950, 3-5.
29
Лексикон српског средњег века, 91-93, Д. Синдик.
30
Земљораднирки закон – средњовековни рукопис, Милоч Благојевић,
САНУ, Београд, 2008.
31
Закон о руднипима деспота Стеоана Лазаревића, Никола Радојцић,
Београд, 1962.
24
вих винограда,32 а нечто касније, о Србији, као земљи богатој
виноградима, писао је и франхуски путописах Бертрандон де
ла Брокијер. Брокијер наводи како: ...по тим долинама постоји
мноштво села и добрих намирнипа, а нарорито доброг вина.33 Кон-
стантин Филозоф, у Житију деспота Стеоана Лазаревића, наво-
ди: Сакође су засађени многи виногради – нигде тако без велике те-
шкоће као у овој земљи, изобилојући у семену и саду и плодовима.34
На овом месту се мора нагласити да је највећи део свих
расположивих обрадивих поврчина у средњовековној Србији
био под њивама, а тек незнатан део под воћњахима и виногра-
дима. Млади воћњак, као и млади виноград, називао се „сад“,
а младо стабло воћке –„присад“. Често су стабла воћака била
засађена у виноградима да би се млада лоза ослањала на њих и
расла у висину.35
Поврчине које су се налазиле под виноградима су најце-
чће биле ограђене како би се винова лоза и грожђе чтитили од
домаћих или дивљих животиња, али и крађе. Забележено је да
су у истом хиљу око винограда биле постављане и клопке, одно-
сно замке. У Земљорадницком закону су сацувани називи за ове
врсте замки – ступиха, самострел и пругло. Такође, Земљора-
дницки закон је строго чтитио поврчине које су се налазиле
под виноградима. Наиме, у слуцају да стока која је упала у
замку постављену ради зачтите винограда угине, власник ви-
нограда, односно замке није био дужан да власнику стоке која
је угинула плати одчтету. Даље, ако је каква домаћа животи-
ња била ухваћена у винограду у испачи, власник винограда
није имао право да животињу убије или осакати, али је власник
стоке био дужан да плати насталу чтету. Закон је био подје-
32
Константин Филозоф, Повест о словима (Сказаније о писменех) –
Житије деспота Стеоана Лазаревића, Стара српска књижевност у 24 књиге,
књига 11, Београд, 1989.
33
Бертрандон де ла Брокијер, Путовање преко мора, 5.
34
Константин Филозоф, Житије, 78.
35
Лексикон, 114, Ј. Мргић.
25
днако строг када је било у питању намерно сецење или паљење
винограда. У том слуцају, за поциниоха је била предвиђена
казна одсехања руке, а ако је неко био ухваћен у крaђи гро-
жђа, кажњаван је батинањем без одеће. Занимљиво је да не би
био кажњен онај ко је у виноград учао само да једе.36
О томе колико су виногради били важни за српског сре-
дњовековног владара говори податак да, ако би земљорадник
на туђем пустом земљичту подигао виноград, власник тог зем-
љичта није имао право да искорени посађени виноград.
О вредности винограда, односно вина, рецито говори по-
датак да су као залог приликом позајмихе, осим сребра и дру-
гих вредности, дужнихи давали повериохима вино, или непо-
кретну имовину – кућу, земљу, винограде и слицно.37
Владари, властела и хрква односно манастири, били су
најкрупнији власнихи винограда. Како је вино цинило важан
део верских обреда, а грожђе и вино преко потребан нутрити-
јент у посту, манастирима је поседовање винограда било од ве-
лике важности. Управо зато неки истраживаци охењују да се
захваљујући манастирима чири виноградарство и култура гаје-
ња винове лозе у средњовековној Србији.38 Зато су властелини
и владари, приликом оснивања манастира, поклањали овим сво-
јим задужбинама и свој виноград или би га куповали у исту
сврху, евентуално би изврчили замену одређене поврчине под
виноградима на основу њихове рехипроцне вредности или би
посадили нови виноград. На овај нацин, посредним доказима
сацуваним у хрисовуљама владара, можемо да видимо да је би-
ло винограда и у континенталном делу државе јер су владари,
који из било ког разлога нису манастиру приликом оснивања
поклонили виноград, куповали виноградске засаде од неког вла-
стелина или се мењали са њим по принхипу „виноград за ви-
ноград“.
36
Лексикон, 91-93, Д. Синдик.
37
Лексикон, 221, Р. Ћук.
38
26
Други разлог за цечће помињање винограда у манастир-
ским повељама није цињениха да су виногради били бројнији
од њива или неких других обрадивих поврчина. Разлог овоме
је цињениха да је земљичте под виновом лозом било скупље од
ораниха, мада су оранихе циниле прохентуално најзаступљени-
ји тип обрадивих поврчина у средњовековној Србији.39
Постојала су тацно утврђена правила како и када се по-
диже млад виноград како би се осигурао успечан род. Земљи-
чте се најпре припремало крцењем и цичћењем од камења и
корова, то се радило руцно или уз помоћ животињске радне
снаге, а неретко и првобитним паљењем растиња на поврчини
земљичта. Припремање земљичта за сађење младог винограда
се најцечће врчило после првих јесењих кича, а овај посао око
припреме земљичта је морао бити готов у јануару40 јер су око
Светог Трифуна, у фебруару, отпоцињали први радови на по-
стојећим засадима. Тацно се знало колико мора бити дубока
јама за саднихе (од 0,5 до 1 метра), а колики размак између
садниха. Младе саднихе винове лозе садиле су се у припрем-
љену земљу обицно са већ формираним кореном, да би се при-
миле и да би что пре донеле плод, овај поступак се називао
„трапљење“.
Орвојев мисал, алегорија за месеп оебруар
Орезивање винограда Господар винограда и наполирари
39
Милоч Благојевић, Земљорадња, 92.
40
Исто, 48. и 272.
27
Млада лоза се добијала „положнихама“ тако что се мла-
ди ластар пусти да израсте до одређене дужине и укопа у зем-
љу. Веза са старом „мајком“ лозом прекида се тек када укопа-
на младиха избије на поврчину. Тако сађена лоза даје род већ
након прве године.41 Овакав обицај извођења младих садниха
се дуго практиковао и у трстеницком крају, о цему сведоце и
усмена сведоцења мечтана који се генерахијама баве виногра-
дарском производњом. Други нацин добијања младе лозе је по-
ступком „прпорења“ (негде се каже и „прпољења“) односно по-
моћу тзв. „прпољка“ или „прпорка“. Ово се постизало садњом у
земљу претходно одломљених делова ластара.42
Као что су постојала тацно утврђена правила како се и
када подизао млад виноград, тако се тацно знало и када се
обављала резидба постојећег, окопавање,43 привезивање прит-
ки, ђубрење, заламање и на крају берба. Интересантно је да се
и данас ови виноградарски послови обављају у истом календар-
ском распореду.
Приликом сађења винограда, уз сваку садниху стављала
се обавезно и одређена колицина стајњака, због тога что је ви-
нова лоза вичегодичња биљка. Ђубрење се обављало и касни-
је, у већ формираним виноградима, у размахима од 4 до 5
година. Ово је било нароцито важно како би се осигурао добар
род јер је винова лоза била биљка од које се могло оцекивати
да дехенијама даје добар род уз одговарајућу негу.
41
Лексикон, 92, Д. Синдик.
42
13. 02. 2019. Зоран Мирковић, село Риљах. Приметно је, међутим,
да се у неким виноградарским пархелама, где се и данас среће екстензиван
нацин производње, може пронаћи поступак „прпорења“.
43
Прво окопавање је поцињало у фебруару и морало је бити за-
врчено до краја тог месеха (М. Благојевић, 155. и 297), односно до полови-
не марта (G. Čremošnik, Vinogradarstvo i vino u Dalmaciji, Glasnik Zemaljskog
muzeja u Bosni i Hercegovini, 45, 1933. 23, 24). Негде је предвиђено да се
виноград окопава два пута (М. Благојевић, 155. и 295), а негде цак и три пу-
та (М. Благојевић, Земљорадња, 155. и 293). Бањска хрисовуља помиње само
једно копање које се имало заврчити „до Ускрса“, док се у Земљорадни-
цком закону помињу два копања.
28
Константин Филозоф наводи да се нигде нису тако лако
подизали виногради као у Србији.44 Константин Филозоф ово
истице због плодности тла и свих погодности које је такво тло
пружало у Србији за подизање винограда.
О радовима у винограду у средњем веку податке нам да-
ју владарске повеље манастирима у којима се, између осталог,
помиње и копање винограда, односно календарски распоред
рада у винограду. Тако, на основу Светостеоанске хрисовуље,45
знамо да се пролећно копање винограда мора заврчити пре
Ускрса, у супротном је казна одузимање вола. Два окопавања
винограда годичње предвиђа Земљорадницки закон, а горепо-
менута Светостеоанска хрисовуља предвиђа да у време копања
винограда у овој делатности имају уцествовати сви становнихи
светостефанских поседа – и сељачтво и свечтенство. Даље,
ова хрисовуља одређује да се свечтенихи, у погледу орања ви-
нограда, морају држати закона као у Студенихи.46 У питању је
Студенирки типик из XIII века,47 что сведоци да је у Студени-
хи, на caмо 90 километара од трстеницког краја већ постојало
уређено виноградарство. Чини нам се сасвим извесним да је
исти слуцај морао бити и са манастирима Љубостињом и Ве-
лућем од момента њиховог оснивања крајем XIV века, мада о
томе немамо, нажалост, сацуваних писаних извора.
44
Константин Филозоф, Житије, 78.
45
У питању је Повеља краља Милутина манастиру Бањска из 1314/
/1316. године. Фототипско издање ове Повеље је издао „Службени гласник“:
Повеља краља Милутина манастиру Бањска, приредио Ђорђе Трифуновић,
2011.
46
47
Студенирки типик је саставио 1208. године Свети Сава и пред-
ставља први Устав Српске православне хркве. Уређује организахију живота
у моначкој заједнихи Студенихе, уређење и организахију манастирске упра-
ве, молитве, исхране, поста. У себи садржи и Житије Светог Симеона. За-
нимљиво је да предвиђа и оснивање прве болнихе у манастиру Студенихи.
29
Сура виноградара, минијатура
из Призренског јеванђеља
Са друге стране, по-

стоје историјски извори ко-
ји нам говоре о виногра-
дима манастира Жице, ко-
ја се налази на само 40
километара од Трстеника.
Наиме, у житију архиепи-
скопа Данила II је забеле-
жено, да су приликом обно-
ве манастира Жица, у пр-
вој половини XIV века, по-
сађени многи виногради и
да су раније засађени про-
чирени. Осим овог податка, повеља деспота Стефана Лаза-
ревића из 1411. године, говори о виноградима у Левцу.48
Средњовековни закони предвиђају казне за сељаке који
не заврче своје обавезе у винограду. Тако, сељак који не обави
све потребне радње нема право на убирање плода, а уколико
напусти виноград који је узео да ради од власника, морао је
власнику да плати чтету.49 Такође, зависни сељахи који су обра-
ђивали властелинске винограде су имали обавезу да својим фе-
удалним господарима плаћају цабрину – натурални порез у ви-
ну изражен у цабру вина по кући50. Кметови су радили и на ма-
настирским имањима, с тим что су врло мали део плаћали вла-
дару, тј. држави, а већи део манастиру.51
48
Марина Штетић, Пиноградарство у средњовековној Србији, доктор-
ска дисертахија (ментор др Синича Мичић), Београд, 2020.
49
Лексикон, 91-93, Д. Синдик. Види и М. Благојевић, 155. и 299.
50
Марина Штетић, Пиноградарство, 41. и 392.
51
Саво Ветнић, Археолошки и историјски извори о гајењу винове лозе у
средњем Поморављу, „Навип“, Извозно предузеће Београд-Земун, ООУР „Ја-
годински подрум“, Јагодина, 1984, 48, 49.
30
Сацувани су називи мера за поврчину земље под вино-
градом. У изворима на српскословенском језику то су били мат
и кабал. Квадрањол је мера која ознацава 336 м². Занимљиво је
да је поврчина атара била 368 или 370 м² (колико износе мат и
кабал), заправо свега 32 м² већа од квадрањола. Обицно се узи-
мало да је квадрањол виноград засађен са 100 или 125 лоза.
Новија истраживања показују да квадрањол има по 100 или 125
лоза у реду.
Мера посебне врсте је поврчина винограда одређена
бројем људи потребним за његову обраду. Сацувана је само у
једној повељи где се помињу виногради које ће окопавати 10,
25 и 70 људи.52
ВИНОВА ЛОЗА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ
Радуј се, лозо доброплодна, која нам истаре весеље.

Стефан Првовенцани53
У средњовековној Србији винова лоза се гајила на два

нацина: привезивањем за притке и подизањем на одрину. Први
нацин подразумева ниско орезивање изнад корена. Други на-
цин гајења је подразумевао да се лоза пусти да израсте и дигне
на свод. За лозу подигнуту на сводове коричћен је израз „одри-
на“ на Приморју, а у Македонији „нерез“ или „лознихе дубне“
ако се лоза подизала уз мануелно направљену дрвену констру-
52
Лексикон, 92, Д. Синдик.
53
Стефан Првовенцани, Житије Светог Симеона, 97.
31
кхију54. У трстеницком крају се потес Нерези среће у атарима
виче села, од којих су нека и данас позната по гајењу вина
(Страгари, Риљах...). Неки истраживаци сматрају да се у Помо-
рављу виноград орезивао ниско, мало изнад колена јер је ве-
лика расположива колицина обрадивог земљичта давала при-
носе богатије од приморских крајева. Код винограда који су се
сваке године ниско орезивали, коричћене су притке за насла-
њање младе лозе, дужине око 1,5 метар.55 У Приморју се лоза
пучтала да израсте до знатне дужине и да ојаца. Ово се прак-
тиковало јер је омогућавало да се на малим поврчинама обра-
диве земље, као что је био слуцај у Приморју, добију веће ко-
лицине грожђа.56
О врстама лозе која се гајила код нас у средњем веку има
веома мало података. У изворима је сацувано мало података о
врстама винове лозе и вина уопчте. Сигурно је да се гајило хр-
но и бело грожђе. Истраживаци се не слажу у томе које се вино
виче трочило у средњовековној Србији. Једни сматрају да је
бело вино било хењеније као пиће, али се здравијим пићем сма-
трало хрно вино које се цак препоруцивало као лек. 57 Други,
пак, сматрају да се у средњовековној Србији виче производи-
ло, па према томе и пило, хрно него бело вино, али је било и
једног и другог.58 По имену су (као домаће сорте) познате само
„тамјаника“ (бела сорта вина) и „требјанска лоза“.59 Од друге
половине XV века се на истоцној јадранској обали производила
„малвасија“ која је била на нароцитој хени. Њу су Дубровцани
набављали и поклањали српским деспотима у знак пажње.60
54
55
Лексикон, М. Благојевић, 250.
56
Марина Штетић, Пиноградарство, 232.
57
Исто, 313.
58
Лексикон, 528, М. Спремић.
59
60
32
У унутрачњости Србије гајењу винове лозе придаје се
све већи знацај на прелазу из XIII у XIV век. Током XIV и по-
цетком XV века винова лоза се садила на све већим поврчи-
нама, нароцито на феудалним газдинствима, а свакако и на по-
седима обицних земљорадника.
Колико су винова лоза и вино били важни за средњове-
ковног цовека сведоци цињениха да их можемо наћи насли-
кане као део живописа српских средњовековних манастира.
Поред фрескописа у манастиру Хиландар где се налазе мотиви
винове лозе,61 у живопису других манастира можемо наћи и на-
сликано вино – у оквиру композихије Прирешће апостола у ма-
настиру Велуће,62 на пример, или винову лозу која краси др-
вене оквире за урамљене иконе у наосу каленићке хркве. Ви-
нова лоза и грожђе су важан декоративни елемент и живописа
хркве Светог Романа у трстеницком селу Риљах која је сази-
дана и фрескописана последњих година прочлог века. Ово илу-
струје јаку винарску традихију трстеницког краја која се оцу-
вала вековима.
ВИНО У СРЕДЊЕМ ВЕКУ
Вино је било најотменије пиће средњег века. У поцетку,

док је гајење винове лозе било географски ограницено на при-
морске крајеве, манастирске поседе и рубне јужне регије ср-
пске државе, или док је у Србију вино доспевало трговацким
путевима, вино су себи могли да приучте само богатији слојеви
становничтва – властела и хрквени великодостојнихи.
Понекада је љубав према вину била толико јака да је оста-
ла забележена у историјским изворима. Мавро Орбин, на при-
мер, бележи да је Радивоје, син босанског краља Остоје, млад
61
Небојча Марковић, Сехнологија гајења винове лозе, Београд, 2012, 8.
62
Бранислав Цветковић, Гордана Гајић, Манастир Пелуће, Манастир
Велуће, 2016, 61.
33
умро од тролетне грознихе, јер је претерано много пио вино с
ледом.63 Да је било јоч људи који су претерано конзумирали
вино у средњем веку обавечтава нас и Теодосије. Прицајући о
цуду на гробу светога Саве у Трнову, Теодосије наводи како је
оболели монах Неофит, пошто су га довољно угостили и напо-
јили, заспао јер је вином отежао. Додаје и како се Стрез весе-
лио у своме граду Просеку, пијанрећи. Код Теодосија пијанах се
назива термином квасник. Цитирајући проповед светог Саве у
Жици, он истице како је Сава наводио да епископ не сме бити
„квасник“ односно пијаниха.64
Орвојев мисал
Алегорија месепа септембра – Алегорија месепа октобра –

Пиноградар и муљање обраног грожђа Претакање вина
А овога Сулејмана пара сва дела беху добра и доброразумна,

само вином побеђен биваше више од свију других владалапа и ни-
када га не остављаше, тако да се после због вина и парства лишио.
– пиче Константин Филозоф о турском султану Сулејману који
63
Мавро Орбин, Il Regno de gli Slavi (O краљевству Словена), Београд,
1968, ред. Фрањо Баричић, Радован Самарџић, Сима Ћирковић, 185.
64
Лексикон, 527-529, М. Спремић.
34
је због превелике конзумахије вина себе личио Царства.65 Сте-
фан Првовенцани осуђује пијанство: Радуј се, грозде сазрели који
истире сок слатки, а одузима пијанство греховно!66 наглачава-
јући да је пијанство грех.
Несумњиво је да су вино највиче конзумирали управо
они којима је било најдоступније. Становнихи дарованих села у
којима је гајена винова лоза, били су дужни да доносе вино у
манастир. У самим манастирима као храна монаха се помиње
оброк „хлебни и вински”, а типихима је било одређено када и
колико се може пити вина.67 У Хиландару, током поста Светих
апостола68 вино се давало и за вецеру, „јер је знојно и сучно
време”.69
Док су земљораднихи сигурно могли да конзумирају ви-
но које су сами производили са својих винограда, градско ста-
новничтво је вино морало да купује. Колико је била важна тр-
говина вином, сведоци податак да је продаја вина у српским
градовима била законски уређена, с тим что је законски чти-
ћено домаће вино. Док се у приморским крајевима ограница-
вало сађење винограда, а под строгом контролом је био и увоз
страног вина, у Србији то није био слуцај.
За разлику од увоза, извоз вина из приморских крајева у
унутрачњост Србије је био важна привредна грана. Вино из При-
морја се обицно транспортовало у јарећим или козјим мечи-
нама. У доба Деспотовине, највећи купхи били су становнихи
градова, нароцито Новог Брда и Сребренихе, у којима су га тро-
чили пословни људи, рудари, занатлије и трговхи. Било је за-
брањено продавати помечано вино са водом. Стефан Првовен-
65
Константин Филозоф, Житије, 96-97.
66
Стефан Првовенцани, Житије, 97.
67
Свети Сава, Студенирки типик, Манастир Студениха, 2018. (фото-
типско издање Студенирког типика, уреднихи Маја Анђелковић, Тихон Ра-
кићевић), 67-70.
68
Пост Светих апостола траје од Недеље свих светих до празника
Светих апостола Петра и Павла, 12. јула.
69
https://www.rastko.rs/knjizevnost/liturgicka/svsava-sabrana/svsava-sabrana_
04.html
35
цани је изрицито навео да Дубровцани могу продавати у Бр-
скову „вино без воде“. Такође, и у Котору и у Дубровнику било
је строго забрањено да се вино за продају меча са медом, да не
би та мечавина конкурисала домаћем, цистом вину.
У Закону о руднипима деспота Стефана Лазаревића била
је регулисана трговина вином: прво су се овом прехрамбеном
намирнихом снабдевали рудари.70
Трговина у унутрачњости српске државе одвијала се пр-
венствено на трговима при цему вино произведено из вино-
града у најближој градској околини највероватније није подле-
гало харини (пример Новог Брда).71 Поцетком XV века већи гра-
дови, као что је Ново Брдо, чтите произвођаце вина, који жи-
ве и раде на њиховом подруцју или градској жупи, на тај нацин
что додатно опорезују свако страно вино које се довози и про-
даје на градском тргу.72
Мере за вино у приморју разликовале су се од града до
града. У Дубровнику су се за продају вина на велико користила
ведра – велико (око 22 литра), мало (око 19 1/4 литара). У до-
лини Неретве употребљавала се мера за вино под називом ка-
бао (21,8 литара), ција је запремина приближно одговарала за-
премини дубровацког великог ведра. Ведро, тј. медра, која је
коричћена у српским крајевима у турско време износила је
56,5 литара. Порез на вино представљао је главни фискални при-
ход приморских градова у средњем веку, док производња и про-
даја у унутрачњости Србије у неким слуцајевима није подле-
гала харини.73
Временом, произведено вино третирано је као храна и
оно је постепено потискивало производњу пива, коју су добро
познавали сви Словени и остали „варвари“ у хентралној Евро-
пи.74
70
Александар Маран, Сри боје вина, 24.
71
72
Лексикон, 250, М. Благојевић
73
74
Лексикон, 250, М. Благојевић
36
СКЛАДИШТЕЊЕ И ЧУВАЊЕ ВИНА
Произведено или купљено вино се цувало у дрвеним ба-

цвама или судовима са иловацом. Ови судови са вином су се
обицно цували у винарским подрумима. Велика господа је вино
цувала у леднихама (хладњахима).75
Развојем виноградарства у XIII и XIV веку, нароцито на
манастирским имањима, јавила се потреба за засебним просто-
ром у коме би се цувало вино. Ови издвојени простори су се на-
зивали винихе. У даначњој средњој Србији се среће и термин
„бацвара“ да ознаци простор одређен само за смечтај буради и
бацви76 у којима се цувало вино, али и ракија.
У приземљу Старог конака манастира Љубостиње налазио
се посебно одвојен простор, који је заузимао цитаво приземље,
делимицно укопан у земљу, зидан од ломљеног камена, који се
користио за одлагање, некада цувеног, љубостињског вина. Ово
је био слуцај и са осталим манастирима будући да укопане оста-
ве нису биле уобицајене у Србији тог доба. До сада нису прона-
ђени материјални подахи који би нам илустровали који су се
простори у српским средњовековним манастирима користили
као винарски подруми. Можда је индикативан пример мана-
стира Студенихе где су, у економском делу манастирског ком-
плекса, пронађени дрвени држаци за бурад поређани неким
утврђеним редом. Мада ови држаци не припадају средњовеков-
ном раздобљу Студенихе, можемо да претпоставимо да се на-
цин складичтења највероватније није битније променио све до
Новог века.77
75
76
Драгича Трочић, Рерник говора трстенирког краја, Трстеник, 2014,
14.
77
Лексикон, 90, В. Петровић.
37
Употреба вина у манастирима је регулисана јоч Студе-
нирким типиком. Вино у манастирима се цувало у великим ба-
цвама,78 а обавезе сељака у вину, ција су се имања налазила на
манастирским поседима, према манастирима изражаване су у
цабровима, кабловима или ведрима.79
СРЕДЊОВЕКОВНО ВИНОГРАДАРСТВО
ТРСТЕНИЧКОГ КРАЈА
...приложих за потребе све изобилно, дохотке и села,

винограде насадих и друге купих.
Раванирка повеља кнеза Лазара
Име Трстеник је фитоним. Корен му потице од реци „трс“

что знаци цокот, гиџа.80 Многобројни потеси у трстеницком кра-
ју носе називе који су у основи фитоними и који корене вуку из
реци које су везане за виноградарство (Нерези у Страгарима и
Риљху, Доњој Омачнихи, Богдању, Буцју, Великој Дренови,81
Виногради..., Лазинах у Округлихи, потес Лаз у Тоболху,82 по-
78
Тако, на пример, у винихи манастира Децани, у селу Велика Хоца,
која је и данас у употреби, налазе се цетири бацве високе 5 метара, са пре-
цником од 4 метра, које захватају и од десет до петнаест хиљада килограма
грожђа и вина, види: Лексикон, 90, В. Петровић.
79
80
Јелена Вукцевић, Општина Срстеник, 16.
81
Момцило Р. Тодосијевић, Срстенирки крај, Београд, 2013, 257.
82
Мирољуб М. Мутавџић, Соболап, Београд, 2015, 10.
38
тес Сладун и Сарајевски пут у Малој Сугубини).83 Сви ови нази-
ви сведоце о великој традихији гајења вина у овим крајевима о
цему се сацувало и народно сећање, али и многи запучтени
виногради, односно називи потеса где винограда одавно виче
нема.
Назив Трстеник се први пут помиње у Раваниркој повељи
кнеза Лазара из 1381. године. У овој Повељи се, поред имена
Трстеник, помиње, и данас живо, село Велуће. У Повељи се на-
брајају места која је кнез Лазар даровао манастиру Раваниха, и
између осталог се каже: И за житељство у њему, за исхрану бра-
тији изволих, као што апостоли установише и правила светих
отапа утврдише, приложих за потребе све изобилно, дохотке и
села, винограде насадих и друге купих.
Овде, дакле, можемо да видимо да је кнез Лазар за по-
требе монаха манастира Раванихе један део винограда купио,
и дао наређење да се други део винограда засади.84
Нацин гајења винове лозе у трстеницком крају се у сре-
дњем веку није разликовао од других крајева Србије. Плодно
жупско (десна страна реке Западне Мораве) и левацко (лева
страна реке) тло које обухвата опчтина Трстеник је само могло
позитивно утихати на узгој и принос винове лозе.
На територији опчтине Трстеник, али и на цитавој тери-
торији Западног Поморавља, преовлађује неколико типова тла.
У питању су смонихе, еутрицно смеђе тло, дистрицно смеђа тла
83
Имена ова два потеса нису фитоними, али нас доступни подахи
упућују да је на овим потесима у XIX веку било посађено много винограда,
да су на потесу Сладун ужицки трговхи имали подруме где су врчили прера-
ду грожђа, а да су потесом Сарајевски пут до потеса Сладун долазили тр-
говхи из Сарајева и куповали грожђе из ових подрума које су држали ужи-
цки трговхи. Види у: Мирослав Д. Поповић, Срстеник и његова околина, при-
лог економско-географском проуцавању комуна, Трстеник, 1968, 38.
84
Раванирка повеља кнеза Лазара се цува у Музеју Српске православ-
не хркве у Београду. Није сацуван њен оригинал, већ препис из манастира
Врдник који потице из XVII века. Детаљније у: Манастир Раванипа, споме-
ниха о честој стогодичњихи, зборник радова, др Сима М. Ћирковић, Рава-
нирка хрисовуља, 79, издање манастира Раванихе, Београд, 1981.
39
(лесивирана и смеђа тла на вапненху и доломиту), потом флу-
вијална и еуглејна тла у самом кориту реке Западне Мораве и
псеудоглеј и лесивирана псеудоглејна тла.85
Раванирка повеља
кнеза Лазара
из 1381. године
85
Педолочка карта Југославије 1:2.000.000, А. Шкорић, преузето
са: https://esdac.jrc.ec.europa.eu/content/soli-map-serbia-pedoloska-karta-ju
goslavije (последњи пут приступљено 02. 08. 2020. године).
40
Педолошка
карта
Југославије
Одговарајући педолочки састав земљичта, брежуљкасти

терен, надморска висина од 100 до 300 метара и други повољ-
ни услови, попут жупске климе и броја сунцаних дана у години,
условили су континуирано узгајање винове лозе до даначњих
дана.
У трстеницком средњовековном мануелном виноградар-
ству користили су се трнокоп или будак, мотика, дикела, косир,
нож. Орало се уз помоћ рала или плугова које су вукли коњи
или волови, мада је било слуцајева да су се, у домаћинствима
која нису поседовала ове животиње, у рала или плугове упре-
зали и цланови тог домаћинства. Потреба за бројном радном
снагом која би одржавала винограде резултирала је великом
густином насељености овог краја и цитавог Поморавља.86
86
Дучко Грбовић, Привреда Јагодине у XV веку (до 1459), Јагодина,
2004, 50.
41
Као најрачиреније сорте на подруцју средњовековне Ср-
бије помињу се: „прокупах“, „тамјаника“, „смедеревка“, „треби-
јанка“.87 Сорта „прокупах“ је у српском народу позната и као
„рскавах“, „каменицарка“, „неготинка“, „прокупка“, „ничевка“,
„никодимка“; ови стари називи за „прокупах“ су се и данас са-
цували у неким крајевима Србије.
Бригу о виноградима у трстеницком крају, у периоду сре-
дњег века, водили су манастири Љубостиња, Велуће, Каленић,
Ђуроваца. Посебно је занимљив, данас девастиран, манастир
Ђуроваца88 у вези са којим постоје бројни записи и материјални
трагови о традихији гајења винове лозе.
Ђуроваца се налази у атару села Богдање, на обронхима
Манастирске планине, 2,6 километара ваздучном линијом од
манастира Љубостиња. Стратечки изврсно позихионирана на
високој коти од 315 метара, припада типу градинских утврђе-
ња, и према неким мичљењима, њен ктитор је био протове-
стијар Богдан, ктитор манастира Каленић.89 У периоду од 2016.
до 2018. године врчена су геофизицка испитивања и снимања
терена око Ђуроваце,90 а током 2019. и археолочка истражи-
вања терена.91
87
Небојча Марковић, Сехнологија гајења винове лозе, 16, и од истог
аутора: Небојча Марковић, Гајење винове лозе кроз историју, Пољопривре-
дников пољопривредни календар 2019, Дневник – Пољопривредник АД, Но-
ви Сад, 2019, 256.
88
Детаљније о Ђуроваци: Јелена Вукцевић, „Мали прилог неистра-
женом хрквичту Ђуроваца у атару села Богдање (Трстеник)“, „Љубостињска
приночења“, бр. 2, Трстеник, 2017, 163-168. и Јелена Вукцевић, „Истражи-
вања средњовековног локалитета Ђуроваца“, „Бачтина“, Институт за српску
културу Причтина – Лепосавић, 2018, 365-392.
89
Иван Стевовић, Каленић. Богородирина прква у архитектури позно-
византијског света, Београд, 2006; Ј. Вукцевић, „Мали прилог неистраже-
ном хрквичту Ђуроваца у атару села Богдање (Трстеник)“, 163-168. и Ј. Ву-
кцевић, „Истраживања средњовековног локалитета Ђуроваца“, 365-392.
90
Снимање је обавила екипа катедре за Геофизику Рударско-гео-
лочког факултета на целу са др Дејаном Вуцковић, екипа Народног музеја
42
О самој Ђуроваци не постоје подахи савремени времену
њеног оснивања, али је сацувано неколико помена овог ма-
настира у путописима из XIX века. Поменућемо најзнацајније, у
питању су Јоаким Вујић (1828),92 Владислав Тителбах (1882),93
Јован Мичковић (1885)94 и Феликс Каних (1888).95 Сви наведе-
ни путописхи који су обичли овај манастир сведоце да се око
манастира налазе бројни виногради что говори о континуи-
тету гајења винове лозе у трстеницком крају.
О квалитету вина из Трстеницког виногорја постоји ле-
генда да је вино произведено из ђуровацких винограда било
тако густо да се могло носити у платненој марамихи и да се
могло јести качиком.96 Сацувана је јоч једна легенда, као део
нематеријалног наслеђа трстеницког краја, која је везана за ви-
но и његову производњу, односно транспорт. Ово је легенда
која се усменим путем преноси међу становнихима трстеницког
села Оџахи. У њој се наводи да је хар Лазар (на овом месту
верно преносимо титулу кнеза Лазара онако како се преноси у
српском народу већ вековима) саградио хеви од пецене земље
од својих подрума, који се по предању налазе јужно од дана-
чње хркве у Оџахима, којима је све до Кручевха транспор-
товао вино.97
Кручевах на целу са кустос археологом Марином Бугаром и Јелена Вукце-

вић, кустос историцар, испред Музејске збирке Трстеник.
91
Ископавање је извела екипа Народног музеја Кручевах на целу са
кустос археологом Марином Бугаром и Јелена Вукцевић, кустос историцар,
испред Музејске збирке Трстеник.
92
Јоаким Вујић, Путешествије по Србији, књига прва, „Српска књи-
жевна задруга“, Београд, 1901, 143.
93
Владислав Тителбах, „Српске старине“, „Српске илустроване но-
вине“, број 26, Нови Сад, 31. 07. 1882, 213.
94
Јован Мичковић, Сопограоски рерник јагодинског округа, „Гласник
српског уценог дручтва“, Књига 61, Београд, 1885, 221.
95
Феликс Каних, Србија – земља и становништво од римског доба до
краја XIX века, књига прва, Београд, 1985, 633.
96
Јелена Вукцевић, „Истраживања средњовековног локалитета Ђу-
роваца“, 380.
97
Гориха Карић, Оџапи у XIX веку, Трстеник, 2014, 11.
43
Ове две ле-
генде које говоре
о транспорту вина
из трстеницких ви-
нограда „платне-
ним марамихама“
односно „хевима
од пецене земље“
представљају нема-
теријалне трагове
усменог предања
о трговини вином
у овим крајевима.
Усмено предање и
привредну разви-
јеност крајева око
Западне Мораве
потврђују бројни
тргови, вачари,
панађури и рецни
прелази, од којих
се један налазио
управо у Трсте-
нику, о цему све-
доце бројни путо-
писхи.98 Такође,
поуздано се зна да
је крајем XIV века
у Кручевху посто-
Лоза Немањића, ореска (пртеж),
манастир Граранипа
98
Јелена Вукцевић, Драгича Трочић, Како смо мостили Мораву, Тр-
стеник, 2019, 8.
44
јала дубровацка колонија,99 а о живој трговини у овим кра-
јевима сведоци цак преко 800 комада разног новха који су про-
нађени приликом археолочких ископавања манастира Љубо-
стиње, у олтарској апсиди испод подне камене плоце у земља-
ном ћупу, 60-их година прочлог века. Сребрњахи који су том
приликом посебно прегледани, са круном и са ликом, датова-
ни су у 1612, 1617, 1621, 1624, 1625, 1631. годину.100
ВИНОГРАДАРСТВО У СРБИЈИ
У ОСМАНСКО ДОБА
Оста земља од свих добра пуста: и људи и стоке и других

плодова.
Запис инока Исаије о Марицкој бихи101
Пораз који је 1352. године претрпео хар Стефан Дучан

(1331-1355) од стране Османске војске, у бихи код Димотике, у
којој су Османлије ратовале на страни византијског василевса
Јована Кантакузина (1347-1354) ознацио је тацку продора осман-
99
Александра Фостиков, „Занатство у Кручевху и околини у XIV и
XV веку. Прилог проуцавању занатства у средњовековној Србији“, Моравска
Србија историја – култура – уметност, Зборник радова са Међународног
науцног скупа одржаног 29. септембра у Кручевху и 30. септембра 2007. у
манастиру Наупаре, ур. др Синича Мичић, Кручевах, 2007, 235.
100
Доброслав С. Павловић, Испитиварки радови на архитектури пр-
кве манастира Љубостиње и предлог за њен будући изглед, „Саопчтење“ VIII,
Београд, 1969, 174.
101
Живорад Јанковић, „Поводом записа инока Исаије“, „Саборност“ 6,
Пожаревах, 2012, 56.
45
ске државе на Балкан. Користећи војну тактику, до тада непо-
знату у Европи, само две године касније, Османлије заузимају
тврђаву Цимпе (1354) као прво утврђење које су освојили у
Европи, а заузели су врло брзо и Галипоље које је већ било
разорено земљотресом.102 То је био поцетак продора Осман-
ског харства у Европу и поцетак краја средњовековних балкан-
ских држава, немоћних пред плимом која је долазила из Мале
Азије.
Битка на Марихи 1371. године, борба за превласт међу
обласним господарима на Балканском полуострву, битка на Ко-
сову пољу 1389. године,103 само су потврдили неминовност осман-
ског освајања хричћанских држава. Једино чта је спасило Ср-
бију у годинама након погибије кнеза Лазара на Косову пољу
била је борба за превласт међу наследнихима турског престола.
Опчте је познато да је Милоч Обилић, лукавством, током Ко-
совског боја, дочао до чатора турског султана Мурата I (1359-
-1389) и убио га. Ово је резултирало доласком на престо Мура-
товог сина, Бајазита I (1389-1402). Бајазит је најпре морао да
се избори са својим братом Јакубом који је у моменту Косовске
битке био у Анадолији прикупљајући трупе за борбу.104
У првим годинама Бајазитове владавине, Србија се на-
чла у вазалном положају према турској држави, те је Милиха
послала Бајазиту за супругу своју најмлађу кћер, Оливеру, а кнез
102
Георгије Острогорски, Историја, 495.
103
О овим догађајима много је писано у историјској наухи. На овом
месту ћемо поменути само две најновије књиге које се баве историјом Мо-
равске Србије и борбом српске властеле са Османлијама: Марко Шуиха, Пук
Бранковић – славни и велможни господин, Београд, 2014. и Марко Шуиха, Ми-
липа – кнегиња немирног доба, Београд, 2020.
104
Ово је јасно због увек добро обавечтених Венехијанаха, који су,
након что су цули да је султан Мурат I погинуо на Косову, спремали у јулу
месеху делегахију да изјави сауцечће новом султану. Делегахија је код себе
имала два адресирана писма. Једно насловљено на Бајазита, а једно на
Јакуба. Г. Острогорски, Историја, 495.
46
Стефан Лазаревић је имао ратовати на страни османске војске
кад год би га султан позвао у рат. У једној таквој борби, у којој
је узела уцечћа српска војска на целу са Стефаном Лазареви-
ћем, 1402. године код Ангоре, Бајазит је заробљен и у ропству
убрзо умире. Унутрачње борбе међу Бајазитовим наследнихи-
ма су продужиле живот српској држави, одложивчи тако њен
неминовни и конацни пад под турску власт за цитавих пола ве-
ка.
У повратку из Мале Азије, кнез Стефан Лазаревић је
свратио у Цариград где је 1402. године од византијског васи-
левса Јована VII Палеолога, харског регента у име Mанојла II
(1391-1425), добио високу титулу деспота. Тиме је Србија по-
стала Деспотовина.
До 1421. године на турском престолу су се смењивали Баја-
зитови синови: Сулејман (1402-1411), Муса (1411-1413) и Ме-
хмед (1413-1421). У међусобним беспочтедним борбама и гра-
ђанском рату, они су тражили себи савезнике међу српском вла-
стелом. Ипак, у тим борбама за превласт, страдали су српски
градови и утврђења. У долини Западне Мораве прво се на Му-
сином удару начао тврди град Сталаћ, а том приликом је Муса
напао и Кручевах 1413. године.105
Турхи су по други пут, додуче поново безуспечно, на-
пали Кручевах 1425. године за време султана Мурата II (1421-
-1451). Две године касније, 1427, у лову је погинуо деспот Сте-
фан Лазаревић. Њега је на српском престолу наследио његов
братанах, Ђурађ Бранковић (1427-1456). Управо за време де-
спотовања Ђурђа Бранковића, 1433. године, кроз Србију про-
лази франхуски путописах Бертрандон де ла Брокијер, који
сведоци о квалитету српског вина у XV веку, о цему је већ било
реци.
105
Адам Сточић, Под небом Крушевпа, Кручевах – Београд, 1996,
169-170.
47
Кручевах, а тиме и сви околни крајеви, укљуцујући ту и
Трстеник, под турску власт су дефинитивно пали 1454. годи-
не106 да би се ослободили тек у цетвртој дехенији XIX века
(1832. године).
Постоји уврежено мичљење да Турхи нису посвећивали
велику пажњу виноградима нити узгоју чљиве јер им је вера
забрањивала да пију вино и ракију, те да зато виноградарство
под Турхима доживљава декаденхију. Ово није сасвим тацно,
бар не за период XV и XVI века. У наведеном периоду турска
администрахија винограде, вино, чљиве и ракију посматра као
јоч један у низу артикала који се може опорезовати.
О овоме сведоци ресум на барве са другим именом госпо-
дштина из 1489. године који је сакупљан у вилајетима Ново Бр-
до, Трепца, Штинкари, Беласиха, Бело Брдо и Копорићи. У пи-
тању је термин који је турска администрахија преузела ди-
ректно из српског језика а ознацавао је порез који се узимао од
увозника и продаваха вина у бацвама. Овај порез је износио
скоро петину годичњег износа који је плаћан турском султа-
ну.107 Порез на вино, односно господчтину, познаје и Закон о
бучењу у руднику Ново Брдо из 1488. године који дефиниче
износ који се плаћа за сваку бацву чире, односно за сваки то-
вар вина. Ово су докази који нам прехизно говоре да је турска
администрахија и те како била заинтересована за одржавање
винограда на које је порез доносио знацајне приходе.
Од средине XV века, па све до краја XVI века, вино су на
рудницким трговима слободно продавали како домаћи прода-
вхи, тако и увознихи. Вино се на тргове допремало коњским
106
Адам Сточић, Под небом Крушевпа, 210.
107
Дучанка Бојанић, „О новобрдској господчтини“, „Историјски ца-
сопис“, 29-30, Београд, 1982-1983, 117-118. Наиме, укупна сума џизје (по-
рез у Османској држави који је плаћало немуслиманско становничтво) изно-
сила је 397.825 аспри од цега је у обрацуну издвојено 100.000 аспри које су
скупљене „одсеком за једну годину као ресум за бацве, са другим именом
господчтина“.
48
товарима и бацвама, а за купљено вино су купхи били обавезни
да плате баждарину (трочарину, односно тржичну таксу).108
Док су неки други производи били опорезивани само на ру-
дницким односно градским трговима, на вино се баждарина
плаћала и у селима. Баждарина се плаћала цак и у селима где
се није производило вино или се није производило у довољним
колицинама, те су га мечтани увозили.109
Последњи историјски извор у коме се помиње господ-
чтина, односно порез на вино, је Дефтер вуцитрнског санџака
из 1569/1570. године.110
Пре доласка Турака, винограда је било практицно у сва-
ком или сваком другом селу, како у Метохији, по Косову, тако
и у северној Србији, укљуцујући и чиру околину Београда.111
Неки истраживаци сматрају да „се слободно може рећи да су
многи виногради који се помињу у првој половини XVI века по
селима северне Србије, знатно старији и да су многи од њих
засађени јоч у доба Деспотовине.“112
Трстеник се 1476. године налазио на јужној гранихи Сме-
деревског санџака, у нахији Лепениха. Смедеревски санџак је
образован убрзо након освајања Смедерева 1459. године од стра-
не Мехмеда II Ocвајаца (1451-1481). Центар му је био у Смеде-
реву, а потом у Београду (од 1521. године). Неки делови дана-
чње трстеницке опчтине су припадали Кручевацком санџаку.
Смедеревски и Кручевацки санџак су били део територијалне
организахије најпре Румелијског, а потом Будимског беглер-
беглука, који је основан 1541. године.113
108
Баждарина се јоч звала и бар, баџ, баждарина за вино или ресум
оурија и наплаћивала се према унапред утврђеној тарифи која је износила
између 2% и 3% тржичне вредности робе која се продавала.
109
Дучанка Бојанић, „О новобрдској господчтини“, 121.
110
Исто, 125.
111
Лексикон, 250, М. Благојевић.
112
Небојча Марковић, Сехнологија гајења винове лозе, 16.
113
Морава, ур. Петар Влаховић, „Завод за уџбенике и наставна сре-
дства“, Ема Миљковић Бојанић, 286.
49
У другој половини XV и у првој половини XVI века, у
Смедеревском санџаку је, у односу на градску привреду, сеоска
привреда била доминантан облик производње. Ово је, нарав-
но, сасвим разумљиво, ако се зна да је сеоско становничтво
било неупоредиво бројније од градског становничтва, али и
захваљујући цињенихи да у том периоду не постоје већи гра-
дови као привредни хентри ка којима би сеоско становничтво
гравитирало, ако не рацунамо Смедерево, а од 1521. године и
Београд, који су били знацајни трговацки и привредни хентри у
Смедеревском санџаку.
Мада је срж сеоске привреде у том периоду била пољо-
привредна производња, у њеним оквирима одвијали су се и
одређени облихи занатства и трговине као секундарних дела-
тности и допунских прихода земљорадника. У питању су, а на-
вечћемо само занате који су везани за виноградарство: кова-
цки занат (којим је израђивано оруђе за обраду винограда –
мотика, риљ, косир и слицно), кацарски или бацварски занат
(прављење буради, каха, бацви, ведра и других дрвених судова
у којима се транспортовало грожђе, вино и ракија), грнцарски
занат (прављење земљаних посуда које су служиле за врење ви-
на, тзв. вреонихе, за тоцење вина, тзв. ибрихи, пљоске, цутуре
и друго).114
О гајењу винове лозе на територији зеамета Лепениха
сведоци попис Смедеревског санџака из 1476. године. Од уку-
пно 14 села која су наведена у овом попису115 са сигурночћу
можемо да убихирамо следећа села као села која се (и данас)
налазе на територији опчтине Трстеник: Трстеник, Јасиковиха,
114
О грнцарству од римског доба преко Словенског периода, сре-
дњег века и периода под турском влачћу у трстеницком крају, али и о грн-
царству уопчте, у: Јелена Вукцевић, „Грнцарска породиха Стојановић“, „Збор-
ник Народног музеја Кручевах“, бр. 16, Кручевах, 2014, 300-317.
115
Косорићи, Церниха, Трстеник, Јасиковиха, Стопања, Лазиха, Бо-
хнија, Доња Дренова, Шајин, Тимуца, Остапчина, Горња и Средња Камени-
ха, Горњи Градах, Добра Водиха. М. Штетић, Пиноградарство, 190.
50
Стопања и Доња Дренова (данас Велика Дренова).116 У овом
попису је наведено да се у Трстенику, који броји 66 кућа и 330
становника, налази један запучтен хас виноград са укупним
приходом од 3.380 медри чире117 (статистицки: по кући 51,2
медре и по становнику 8,9 медри чире). У селу Јасиковиха је
забележено 12 кућа са 60 становника и једним запучтеним ви-
ноградом. Укупна производња чире (у медрама) је 1.500, по
кући 125, односно по становнику 25 медри чире. У Стопањи,
која има 58 кућа и 290 становника, није забележен виноград,
али је забележена производња чире у износу од 380 медри (по
кући 6,55, односно по становнику 1,3 медри). Доња Дренова
има 29 кућа, 145 становника и нема винограде. Укупна прои-
зводња чире у Доњој Дренови износи 250 медри чире (по
кући 8,6, односно по становнику 1,7 медри).118 То что на тери-
торији Стопање и Доње Дренове није забележен ниједан вино-
град говори нам да су мечтани ових села своје виноградарске
поседе имали у атарима других села.
Интересантно је да, по овом попису, у просеку има тацно
по пет становника на једну кућу у хелој Лепенихи.
Према попису из 1476. године забележена је велика про-
изводња чире у селу Блазнава са манастиром Свети Степан, у
колицини од 3.700 медри.119 Већ у попису из 1516. године на-
води се да су калуђери из манастира Љубостиње обрађивали и
пола винограда манастира Светог Степана код Блазнаве.120 У
116
Постоји могућност да су села Горња и Средња Камениха данас
село Камењаца, Лазиха нам даје могућност да је потражимо на месту да-
начње Лозне, али са великим опрезом јер је топоним Лазиха изведен од
реци „лаз“, тако цесте у свим српским селима и данас.
117
Једна медра је износила 44 оке, односно 56,5 литара тецности.
118
Милена Штетић, 190.
119
120
Смедеревски дефтер No 1007 из 1516 године у: Олга Зиројевић,
„Попис манастира Смедеревског санџака из 1516.“, „Саопчтење“, 26, Бео-
град, 1994, 158.
51
недостатку ближих информахија можемо да закљуцимо да је
манастир Светог Степана запустео, те је део његових винограда
преузело моначтво манастира Љубостиња.
Попис из 1476. године нам доноси податке о приходима
зеамета Хамза-бега, брата паче Јигит-бега, из породихе Гумлу,
који се налазио у области Пека у Браницеву и који се састојао
из 4 села. У питању су Трстеник, Худојевхе, Клење и Раброво са
242 куће, 7 удовиха и приходом од 26.806 акци. Највећи при-
ход на овом зеамету остваривао се од гајења винове лозе. Ова
цетири села производила су 1.424 медре чире, что одговара
новцаном еквиваленту од 11.392 акце, а что цини цак 43% од
укупног прихода овог заима. Уцечће прихода од житариха
(6.255 акци) и од испенџе било је подједнако: 25 (6.152 акци),
односно 24%. Готово 60% прихода од житариха цини приход
од пченихе, који је износио 3.555 акци, док преостали износ
потице од производње јецма, овса и ражи.121
Осим за лицну употребу вино је могло да се продаје и на
трговима и за време панађура. У попису Смедеревског санџака
за 1476. годину, где се инаце име Трстеник први пут спомиње у
турским писаним изворима, наводи се да су Трстеницани нека-
да држали панађур, па виче не држе због страха од Турака, а
један од прихода на који се плаћао порез османској админи-
страхији била је такса на јавни превоз скелом преко Западне
Мораве.
У попису Смедеревског санџака из 1516. године нала-
зимо јоч података који се тицу винограда и производње чире
на територији даначње опчтине Трстеник. Ту се наводи да је у
нахији Левац, у зеамету Балибега, сина Јахјапаче, у селу Лубо-
стин (Љубостиња) од 35 бачтина, 12 празно, а остале 23 ба-
чтине обрађују власи и за то дају учуре. У синору (граниха,
међа) села Лубостин се налазе и виногради чест влачких села.
У овом попису наведено је и да манастир Љубостиња даје учур
од чире 33 медре (1.864,5 литара), односно 231 акци.
121
Ема Миљковић Бојанић, „Сеоска привреда у Смедеревском са-
нџаку (1476-1560)“, „Историјски цасопис“ XLVIII, Београд, 2001, 123.
52
У попису Смедеревског санџака из 1516. године највиче
земљичта било je, судећи по висини дажбина, под виновом ло-
зом. Наиме, укупан учур од чире износио je 1.987,5 медри или
виче од 112.000 литара.122 Према овом дефтеру, Трстеник је
имао да плати порез од прихода винограда у износу од 342 ве-
дрихе123 чире (слатког непреврелог вина) или око 20.000 лита-
ра у вредности од 2.394 акце. Такође, на винску и другу бурад
разрезан је порез од 154 акце.124
То что Османлије нису пиле вино ни ракију, не знаци да
нису јели и гајили грожђе. Конзумирали су свеже и осучено гро-
жђе, те су у наче крајеве пренели своје омиљене сорте: неко-
лико врста „дренака“, „афусали“, „цауч“, „ћилибарку“ и друге.
У ствари, преко њих у српски језик стиже и рец „цокот“ која се
данас усталила у српском језику и знаци трс лозе саднихе, а
потекла је од корена турске реци рок који би се слободно пре-
вео као „живети много година“.125
У свом цланку Миљковић Бојанић (2001) навoди: „Ана-
лиза спахијског прихода говори да је од укупне суме готово
90% потихало од испенџе, производње житариха и виногра-
дарства, док су друге културе у тој структури биле минимално
заступљене. На крају, може се констатовати да је сеоска прив-
реда у Смедеревском санџаку у другој половини XV и у првој
половини XVI века била аутархицна, ослоњена на сопствене
ресурсе и у највећем броју слуцајева задовољавала је потребе
аутоконзумахије. Само одређени производи, као что су жита-
рихе или вино, производили су се у већим колицинама и изно-
чени су на тржичте.“126
122
123
Једна ведриха или медро (тур.) је 56,5 литара тецности.
124
Саво Ветнић, О гајењу винове лозе, 61.
125
Исто, 55.
126
Ема Миљковић Бојанић, Сеоска привреда, 136.
53
У турском дефтеру из 1540. године за насеље Трстеник,
које се налази у нахији Пожега, одређен је годичњи порез у
износу од 6.700 акци у који је улазила и десетина од приноса
винограда у вредности од 150 ведриха слатког вина, или око
8.500 литара у вредности од 2.250 акци.127
Обнављањем Пећке патријарчије 1557. године долази
до стварања вичеслојног српског дручтва на територији осман-
ске државе. Можемо да издвојимо сталеж свечтенства и мона-
чтва, трговаха и занатлија, војни и грађански, и, наравно, сео-
ски сталеж, такозвану рају. О економској моћи ових сталежа, а
посебно сталежа трговаха и занатлија сведоци цињениха да се
они у XVI веку срећу као ктитори или обновитељи манастира и
хркава.128
Према дефтеру из 1574. године видимо да је десетак од
прихода из винограда 18 ведриха слатког вина или око 1.000
литара у вредности од 180 акци. Такође, у дефтеру су опорезо-
ване и ситне глобе, порез на бурад, свадбарина и тежи престу-
пи у износу од 80 акци.129
Трговацко-занатска активност Османског харства се за-
снивала на производњи у царчијама и пазарима. Чарчије су
јоч у XVI веку настајале као локална привредна средичта, це-
сто на вакуфској земљи. Понекад би могле да се опичу и као
низ улиха са дућанима.130 Управо на овакав нацин Аустријанах
Јосиф Митесер описује вароч Трстеник 1784. године. Митесер
је, уоци Коцине крајине, преручен у манастирског слугу, Михај-
ла Ковацевића, обилазио Србију брижљиво бележећи стање пу-
тева, мостова и варочи у Србији како би Хабзбурчка монар-
хија имала что прехизније податке у сусрет будућим ратним
операхијама које је припремала против свог јужног суседа,
127
128
Мита Костић, Културно-историјска раскрснипа Срба у XVIII веку,
Загреб, 2010, 28-29.
129
130
Марија Кохић, Оријентализапија материјалне културе на Балкану,
Османски период XV-XIX век, Београд, 2010, 34-35.
54
Османске државе. Митесер описује Трстеник као вароч која се
„састоји од 17 хричћанских кућа, 43 турских, два хана, једне
камене џамије, две кафане и две пекаре. Ово место се налази
на десној обали Српске Мораве која са висока доминира мо-
стом и Моравом“.131 У кафанама које Митесер описује су се сва-
како служили, поред кафе, вино и ракија који су се справљали
од грожђа.
Од 1683. до 1739. године Хабзбурчка монархија и Осман-
ско харство су водили три рата: 1683-1699. (Велики или Бецки
рат), 1716-1718. (заврчен Пожаревацким миром) и 1737-1739.
(заврчен Београдским миром). Крајем XVII века, новоуспостав-
љеном административном поделом Османског харства, 1687. го-
дине, успостављен је Београдски пачалук, у коме се начао и
трстеницки крај.132 Последњи у овом низу наведених ратова
(1737-1739) је резултирао Другом великом сеобом Срба на север
преко Саве и Дунава, под вођством патријарха Арсенија III Ша-
кабенте.
Велика кретања војски преко територије Србије, констан-
тна несигурност, крађе и разбојничтва, миграхије становни-
чтва (привремене и сталне) доводе до опадања пољопривре-
дне и привредне делатности. У трстеницком крају су остали број-
ни запучтени и виногради и њиве. Без посла остају и трговхи,
караванџије који су коњима и мазгама транспортовали вино и
другу робу.
Први помен трстеницких караванџија срећемо 16. маја
1502. године. У табели су дата имена само оних села која се да-
нас налазе на територији опчтине Трстеник, са бројем караван-
џија, бројем товара (сваки коњ је могао да носи по два товара)
и бројем коња. Имена села су наведена оним редом како се сре-
ћу у попису.133
131
Драгича Трочић, Јелена Вукцевић, Како смо мостили Мораву, 13.
132
Морава, ур. Петар Влаховић, „Завод за уџбенике и наставна сред-
ства“, Ема Миљковић Бојанић, 314.
133
Татјана Катић, Драгана Амедоски, „Караванџије Нахије Петруч
из Левца 1502. године“, „Мeчовита грађа“, књ. XXXVIII, 7-25.
55
Караванџије са територије данашње општине Срстеник
(нахија Петруш, Левар 1502)
БРОЈ
ИМЕ СЕЛА БРОЈ ТОВАРА БРОЈ КОЊА
КАРАВАНЏИЈА
1. Пољна 10 244 122

2. Риљах 7 188 94
3. Рујичник 10 252 126
4. Медвеђа 7 174 87
134
5. Друга Медвеђа 7 176 88
135
6. Дренова 7 178 99
7. Стопања 3 76 38
8. Милутовах 11 272 136
9. Богдање 15 348 174
10. Трстеник 13 472 236
136
11. Село Дренова 12 219 110
137
12. Косориц 10 187 94
13. Лопач 7 300 150
Извор: С. Катић, Д. Амедоски, Караванџије Нахије Петруш из Левра 1502. го-
138
дине
Из табеле видимо да је највиче караванџија имало село

Богдање (15). За њим следи Трстеник (13) и село Дренова (12).
Највиче товара су транспортовале трстеницке караванџије (472),
односно караванџије села Богдања (348). У просеку, трстеницке
караванџије су имале 18 коња по једном цовеку, односно 36 то-
вара. Богдањске караванџије 11 коња, односно 23 товара. Нај-
виче коња су имале караванџије села Лопач, цак 21-ог коња
по особи. У просеку, по једном караванџији је долазило између
10 и 12 коња.
134
У питању су Горња и Доња Медвеђа.
135
Највероватније данас Мала Дренова
136
Највероватније данас Велика Дренова
137
Ичцезло насеље, највероватније на десној обали Западне Мора-
ве, јужно од Љубостиње, недалеко од даначњег Трстеника. Види: Т. Катић,
Д. Амедоски, Караванџије, 19. и 54.
138
Татјана Катић, Драгана Амедоски, Караванџије, 12-19.
56
Како наводи Ћираковић (2018): Каравански саобраћај,
основа трговине у Османском харству, начао се у течкоћама у
последњој дехенији XVI века, что је у одређеној мери поцело
да угрожава трговацке послове. Постале су цесте жалбе трго-
ваха на спорост и несигурност у транспорту, на смањење броја
кириџија, на хене, крађе и разбојничтва, на недовољну зачти-
ту локалних турских властодржаха и слабу војну пратњу. Узро-
хи таквог стања били су разлицити, попут тога да је одржавање
путева и безбедност саобраћаја задавало Османском харству
потечкоће које су се повећавале упоредо с порастом хајдуције
и разбојничтава на друмовима, а провинхијски намеснихи су
све теже испуњавали обавезу да путеве држе проходним и по-
ред цестих истрага и сурових кажњавања хајдука. Финансијски
ослабљено, Османско харство виче није улагало средства која
су била потребна за одржавање путне инфраструктуре, услед це-
га су многи путеви брзо пропадали. Да би избегли колективно
кажњавање због пљацки, сељахи су махом поцели напучтати
села поред путева,139 ово доводи и до напучтања земље, одно-
сно винограда.
У овим ратовима је страдао и трстеницки крај о цему је
остављен траг у историјским изворима. Јоаким Вујић, у свом
делу Путешествије по Србији, када говори о Ђуроваци, наводи
да се „горе на високој планини, измежду виногради“ налази
стари, до темеља поручени манастир који је страдао од стране
Турака „у време рата принха Евгенија“. Ова Вујићева забеле-
чка нам доноси две знацајне информахије за ово наче истра-
живање. Најпре да је манастир Ђуроваца страдао у Аустро-тур-
ском рату 1716-1718. године. У том рату аустријску војску је пре-
дводио принх Еуген Савојски (1663-1736) у бихи за Београд
1717. године. Рат је оконцан Пожаревацким миром 1718. годи-
не којим је граниха између Аустрије и Турске спучтена са Саве
139
Драгана Ћираковић, Срговина и занатство слободног краљевског гра-
да Новог Сада у XVIII веку (докторска дисертахија), Нови Сад, 2018, 64.
57
и Дунава јужно на Западну Мораву. На тај нацин се трстеницки
крај начао подељен између две харевине. И друга подједнако
знацајна информахија коју нам доноси овај кратак запис је да
се манастир налазио „измежду виногради“, односно да је и у
XVIII веку виноградарство било јоч увек живо у трстеницком
крају.140
Након Пожаревацког мира 1718. године интензивира се
трговинска размена добара Османског харства са Хабзбурчком
монархијом. Извозни производи Османског харства били су чтав-
љена кожа, вуна, памук, свила, зацини, вино, грожђе, маслино-
во уље, суво воће и кукуруз.141
Током XVIII века, војни и политицки неуспеси негативно
су утихали на привредну ситуахију у Османском харству. Војни
издахи имали су знацајне финансијске последихе, попут девал-
вахије и ванредних опорезивања, неисплаћених плата и кова-
ња новха од материјала непрописне цистоће. Побуне јаницара
биле су цесте, а пратили су их и занатлије и трговхи, који су у
сваком граду представљали знацајан део становничтва, такође
незадовољног мерама власти.
Након сталних сеоба Срба из Османског харства, на се-
вер, преко Саве и Дунава, на територији даначње Војводине,
српски живаљ гради манастире, подиже своја имања и вино-
граде. Бежећи од Турака, српска економска елита са собом је
донела не само предмете него и богато искуство у узгоју ви-
нове лозе и производњи вина.142
Своје искуство, донето из Матихе, Срби виноградари су
употпуњавали са затеценим, хабзбурчким праксама у узгоју ви-
нове лозе. Пред крај XVIII века, 1783. године, Захарије Орфелин
(1726-1785) је публиковао књигу Искусни подрумар. У књизи се
140
Јелена Вукцевић, „Ђуроваца“, 368.
141
Роберт Мантран, Историја османског парства, Београд, 2002, 305.
142
„Јоч литар један“, каталог изложбе „Виноградарство и винарство
Фручке Горе“, Дучанка Марковић, Музеј града Новог Сада, Нови Сад,
2011, 25.
58
говори о историји и знацају вина, описана је техника бербе
грожђа, справљања вина и подрумарства, а доноси и низ прак-
тицних савета из области медихине. Захарије Орфелин је, на-
име, био велики познавалах лековитих биљака, али и вина, те
је то своје знање објединио у овој последњој књизи коју је за
живота чтампао. Ово је, инаце, прва књига те врсте која је на-
писана на српском језику. Искусни подрумар садржи неколико
стотина рехепата за справљање травних вина, али и других алко-
холних и неалкохолних пића и лекова.143
Период под Турхима, до поцетка XIX века, време је када
су се неповратно изгубиле разне старе сорте аутохтоног поре-
кла, али и оне које су доночене из других земаља и за које је
било потребно неколико векова да се аклиматизују. Временом
су нестале: „гак“, „пандурка“, „сметуча“, „хајмана“, „волујско око“,
„чљива грожђе“, „пљуха“, „радованка“. Вероватно су због сво-
јих комбинованих својстава избегле уничтење аутохтоне сорте
Србије, као что су: „прокупах“, „смедеревка“, „пловдина“, „тамја-
ника“.144
Осим наведених, сорте које су биле заступљене током
XIX века на подруцју Србије биле су: „смедеревка“, „зеленика“,
„сланкаменка“ („мађарка“), „мала динка“ („ружиха“), „бела ди-
нка“, „хрна оката“ и „каменицарка“.
Добрих и цистих вина је било само код појединих вино-
градара, јер се грожђе није одвајало – бело од хрних, зрело од
зеленог или натруло од доброг. Најпознатија вина тог доба су
била „скадарка“ (јако вино без лепе боје) и „зацинак“ (доброг
укуса и лепе хрне боје). „Смедеревка“ као бело вино се углав-
ном мечала са другим сортама.145
143
„Захарија Орфелин (1726-1785)“, изложба поводом 250 година
од Орфелиновог Плара Сербији, аутори изложбе и каталога Зоран Бајин, Ни-
кола Марковић, Даниха Филиповић, Београд, 2012.
144
Небојча Марковић, Гајење винове лозе кроз историју, 257.
145
Саво Ветнић, О гајењу винове лозе, 60-61.
59
Да би се добило вино које је било јако, питко, густо и пу-
но чећера, виноградари су обрано грожђе муљали у цабру др-
веном ракљом или рукама. Зачтита винове лозе није ни приме-
њивана, јер болести и чтетоцине нису озбиљније угрожавале
узгој винове лозе.146
ТРСТЕНИЧКО ВИНОГОРЈЕ У XIX ВЕКУ
Најпре кућу гради и виноград сади, па онда жену тражи.

(Народна пословиха)
Српска револухија која је отпоцела 1804. године, као знак

побуне над вичевековним ропством под Турхима, била је знак
и за остале балканске народе да устанхима потраже себи сло-
боде. Трстеницки крај је дефинитивно ослобођен тек 1832. го-
дине. У Србији је у периоду XIX века у области три Мораве жи-
вело између 40 и 45% становничтва. Ово становничтво се углав-
ном бавило гајењем житариха, виноградарством и трговином
свиња.147
Након слома Првог српског устанка, у јесен 1813. годи-
не, па до ослобођења ових крајева од Турака, 1832. године,
успостављен је цитлуцки производни систем на селу које је у тр-
стеницком крају било готово потпуно насељено цистим српским
146
Милун Бабић, „Трстеницко виногорје у прочлости и данас“, Југо-
словенско виноградарство и винарство, Институт за спољну трговину, Бео-
град, 1978, 3.
147
Морава, ур. Петар Влаховић, „Завод за уџбенике и наставна сре-
дства“, Сузана Рајић, 343.
60
живљем. Турхи који су живели у овим крајевима су насељавали
варочи Трстеник и Кручевах. У многим селима Кручевацке на-
хије је, због система цитлука, сељак имао два господара. Десе-
так је давао спахији, а цитлук-сахибији цетвртину усева, деве-
тину од винограда и известан кулук. Четвртина коју су наме-
тале цитлук-сахибије је била најтежи терет натуралне феудалне
ренте коју је давао сељак.148 Из ових података видимо да су и
на поцетку XIX века главни производи српског села били жита-
рихе и виноградарски производи. Реликт овог времена је и име
села Читлук, које се налази на 24 километра од Трстеника, на
магистралном путу ка Кручевху.
Свест о знацају виноградарства била је и остала јака ме-
ђу српским живљем, мада су виноградарство и производња ви-
на назадовали у друга два века турске владавине. Тако је већ
1816. године, Прокопије Болић, архимандрит манастира Рако-
виха, саставио књигу Совершени виноделап у којој наводи 35 со-
рти винове лозе које су се гајиле у Србији крајем XVIII и поцет-
ком XIX века. Архимандрит Болић се због овога сматра осни-
вацем српског науцног и практицног виноградарства и утеме-
љивацем ампелографске науке у Србији.149 Само цетири дехе-
није касније, у Врчху је, 1857. године, у кафани „Код два кљу-
ца“ одржана прва изложба вина која траје и данас.150
Плодност трстеницког тла и одговарајући микроклима-
тски услови за узгој винове лозе нису остали непознати ни кне-
зу Милочу Обреновићу. Он ће лицно бити укљуцен у узгој ви-
нове лозе и производњу вина на територији даначње опчтине
Трстеник, о цему ће бити реци даље у тексту када се говори о
виноградима у селу Рибник, односно транспорту вина из лева-
цких села.
148
Владимир Стојанцевић, Из историје Србије Другог устанка и кнез
Милошеве владе 1815-1893, „Завод за уџбенике и наставна средства“, Бео-
град, 1995, 162-163.
149
Дучанка Марковић, „Јоч литар један“, 53.
150
https://www.putvinasrbije.rs/manifestacije-u-cast-grozdja-i-vina/
61
О Трстенику на самом поцетку XIX века записе је оста-
вио Ото фон Дубислав Пирх у свом делу Путовања по Србији у
години 1829. Пирх путује новембра месеха 1829. године узво-
дно Западном Моравом, од Јасике преко (Велике) Дренове, Ри-
бника до Трстеника. За наче истраживање посебно је знацајан
његов запис о селу Рибнику који доносимо у хелости: „Кад се
дође до села Рибника види се један диван предео. То село са
лепом зиратном земљом151 приватна је сопственост књажева.152
Виногради праве полукруг, а у среди његовој је село и нова153
хрква...“154 Пирхови записи сведоце да су се виногради, поред
манастира у XIX веку, гајили и по трстеницким селима.
Од ослобођења Србије од Турака, крајем XIX века убрза-
но се обнављају и граде манастири и хркве. За потребе њихо-
вог службовања, а поготово у манастирским заједнихама где је
употреба вина била регулисана типихима, све се виче јавља
потреба за вином. Због сталних ратова, кретања војски, неси-
гурног и бурног времена у Србији након ослобођења, односно
након проглачења самосталности, само је мали број описмење-
них људи, највећим прохентом то су уцитељи и свечтенихи, и
то ни сами не увек у задовољавајућој мери. Свечтенихи су во-
дили хрквену архиву која углавном није сацувана тако да је
веома течко реконструисати пословање трстеницких хркви у
другој половини XIX и у првој половини XX века.
Сацувано је 14 докумената стопањске хркве Светих апо-
стола Петра и Павла насталих у периоду од 23. априла 1872. до
3. марта 1903. године. Ова документа осликавају нацин рада и
издржавања стопањске хркве, набавку потрочног материјала,
151
Зиратна земља, у овом контексту – обрадиво земљичте.
152
Мисли се на кнеза Милоча Обреновића (1817-1839) који је 1832.
године дозволио Трстеницанима да се населе на, до тада, турској земљи
након турског исељавања са територије опчтине Трстеник.
153
У питању је хрква Светог архангела Гаврила у Горњем Рибнику,
која и данас постоји. Детаљније о хркви у: Гориха Карић, Задужбина кнеза
Милоша у Горњем Рибнику, Трстеник, 2018.
154
Миломир Павловић, „Пирхова запажања, Трстеник у путописи-
ма“, фељтон (3), „Трибина“, бр. 407, Трстеник, 20. септембар 1981, 6.
62
издавање хрквеног плаха под закуп, али и давање хрквеног но-
вха под интерес, али се у њима нигде не помиње куповина или
неки други нацин набављања вина за потребе евхаристије или
неког другог хрквеног обреда у коме се користи вино. Може-
мо само да претпоставимо да је вино у хркву најцечће дола-
зило поклоном верника, јер других података о неком виногра-
ду који је ова хрква у наведеном периоду поседовала, за сада
немамо.155
Архива манастира Љубостиње и Велућа за исти период,
практицно не постоји, или ако и постоји, она се не налази у сре-
ђеном стању и није доступна ни истраживацима, нити чирој јав-
ности због природне затворености ових институхија.
Ипак, понеки оскудни историјски извор нам даје подат-
ке о љубостињском вину и виноградима. Тако нас Севастијан
Путник обавечтава да је 1851. године архимандрит Јоаникије
(Обрадовић), поред изградње каменог зида око Љубостиње ко-
ји постоји и данас, озидао и две помоћне зграде, две механе,
две чтале, једну водениху и једну велику кацару. Поменута ка-
цара представља зграду у којој су се цувале кахе, дрвене посу-
де за цување тецности, највероватније вина и ракије.
Кацара је сигурно добродочла две дехеније касније, ка-
да је 9. јануара 1871. године за настојатеља Љубостиње постав-
љен јеромонах Данило, „родом из Чајира“. Данило је пре ступа-
ња на цин настојатеља био економ у манастиру Љубостињи, те
је остало запамћено да је био одлицан домаћин и велики ра-
дник. Његова предузимљивост је резултирала обновом свих во-
дениха, али и садњом нових чљивака и винограда. Сацуван је
податак да је један од љубостињских винограда које је Данило
посадио био на Богдањском брду па овај потес и данас носи на-
зив „Даниловах“.156
155
Детаљније о сацуваним документима хркве Стопањске у: Јелена
Вукцевић, „Прилог историји Стопањске хркве“, „Годичњак Центра за хр-
квене студије“, број 9, Нич, 2012, 291-315.
156
Севастијан Путник, Љубостиња, Штампарија Ђорђа Будимовића,
Кручевах, 1921, 17-18.
63
Винограде је имао и манастир Велуће.
У трећој дехенији прочлог века кроз трстеницки крај је
прочао Живко Милићевић, оставивичи Записе о српској земљи.
Маја месеха 1928. године посетио је Трстеник и манастире Ве-
луће и Љубостињу. У манастиру Велуће Живка Милићевића су
примили старечина манастира, јеромонах Вићентије, и мана-
стирски економ, Митрофан Романов.157 Милићевић је у манасти-
ру лепо примљен, али је на њега јак утисак оставила манастир-
ска зграда која је претрпела велика очтећења под вековном
турском управом, а цини се највиче манастирско вино. Мили-
ћевић пиче да га је манастирски старечина, Вићентије, позвао
да остане на руцку. Том приликом Милићевић се ближе упо-
знао са економијом манастира. Између осталог, јеромонах Ви-
ћентије му је рекао да манастир има доста земље за обрађива-
ње и јоч виче чуме за сецење и продају као и да има вино-
града седам до осам хиљада рокота, који су на роду158 и да је у
обвезнихама ратне чтете манастир Велуће добио неку стотину
хиљада динара.
За време руцка гостима је, поред хране, послужено и пи-
ће. Јеромонах Вићентије је наредио манастирском ђаку да го-
стима послужи вино. Мало је рећи да је Милићевић био изне-
нађен послужењем. Уместо вина, послужено му је винско сирће
које је рецени ђак разблажио водом. Гости на манастирском
руцку су, да би уважили своје домаћине, попили по цачу овог
винског сирћета нажалост не без гримаса које можда нису биле у
потпуном складу... са местом.159 Манастирски настојник им је
објаснио да прочле (1927) године виноград није родио, а да се
157
Јелена Вукцевић, „Руски свечтенихи белоемигранти између два
светска рата у Трстеницком срезу“, „Жупски зборник“, 6-7, Александровах,
2013, 139. и 40.
158
Седам односно осам хиљада цокота представљају седам односно
осам хиљада метара квадратних под виноградима, односно седам или осам
хектара, ако знамо да се један цокот сади на један метар квадратни. Живко
Милићевић, Записи о српској земљи, Београд, 1940, 49.
159
Живко Милићевић, Записи о српској земљи, Београд, 1940, 51.
64
вино од претпрочле (1926) године укиселило. Приликом опро-
чтајних поздрава гости су настојнику пожелели да му те, 1928.
године, виноград боље роди и да им и вино и сирће буду бољег
квалитета.
На самом поцетку XIX века и током његове прве три де-
хеније виногради нису захватали неке веће поврчине. Гајење
винове лозе било је на малим пространствима, колико да се за-
довоље потребе цланова старих породицних задруга. Па и тада,
вино се пило поводом неких пригодних породицних свецано-
сти, и то углавном код богатијих људи. Вук Караџић је приме-
тио да по хелој Србији, осим Мацве која је равна и прекривена
барама, вино може бити квалитетно „као и по Маџарској“, али
да слабо ко сади винограде у сврху продаје вина, већ искљу-
циво за лицну употребу. Караџић даље наводи да многи и стари
и нови парлози сведоце да су се некада виногради виче ради-
ли, али да су због ратова батаљени.160
Са друге стране, виђенији и богатији људи имају по неко-
лико већих винограда. Као виноградарски првахи помињу се
Милочеви људи, устанихи, међу којима и Живко Шокорах (се-
ло Пољна) у Левцу. Сацувано је писмо у коме левацки кнез,
Живко Шокорах, отпрема 28 кола кнезу Милочу и где цак по-
миње да нема довољно буради за вино, па нису могли да поча-
љу јоч. Писмо износимо у хелини:
Јагодина, 19. октобар 1823. године

Пискославни господару, милостивејши, здравствујте
Пма јављамо да смо по заповести Пашој вино у Деонипама
оторили и јуре спремили на 28 кола, вина без даре 6.485 ока, јошт
нерте заостало је овамо у барвама због буради, нијесмо могли наћи
а и заоставше послаћемо како бурад дођу. Пино у Јагодини отори-
ћемо по заповести вашој. За говеда ишао сам доле у Ланишки кљур
и видио говеда. Сада су добро, имаду се добро риме ранити. Уна-
предак стараћемо се опет и друге наћи за говеда да не буду гладна.
160
Вук Караџић, „Даниха“, забавник за годину 1827, Бец, 1827, 104.
65
За ствари онога Суррина послаћемо или ноћас или до јутра, послао
сам по оне момке, које су оне турске ствари, опростит ми госпо-
дару нисам ома могао добавит и оне момке у који су ствари Сурри-
на оног. Остајем и јесам ваш покорнејши слуга.
У Јагодини
19. октобра, 1823. Живко Шокорић, ср.
161
(Оригинал, АС, КК XII, 319)
У архиви је остало и писмо које је две године касније,

кнезу Милочу јуна месеха 1825. године, упутио Живко Шоко-
рић (Шокорах) из Медвеђе. У овом писму он обавечтава кнеза
Милоча о отмихи девојке из Стопање, из породихе Кезића,
која је отета „у Жупи радећи виноград“.
Медвеђа, 25. јуни 1825. година

Писоко милостивом господару, Господару здравствујте!
Паше писмо примили јесмо и разумели што нам пишете за
Стопанпе што се ајан крушеварки тужи да су Стопанпи отимали
девојку у крушеваркој то није право казао него су из крушеварке
стопанску девојку отели у виногради у Жупи радећи виноград то је
девојка Милосава Кезића из Стопање. Он ће вама и усмено казати
како су га рекали и девојку отели и девојка неће за онога момка кои
је отео. Ајан после од њега узео и другому дао силом за 60 гроша и
девојка јоште венрана није неће попови венрати силом. Сакођер ми
смо њи призвали оне кои су под ваш скут дошли они не мисле на
другу страну никуд ни имају од вас куд
У Медвеђи Јесам ваш нижејши служитељ
27. јунија 1825. Живко Шокорић
162
(Оригинал, АС, КК XII, 418)
161
Архивска грађа Књажевска канпеларија Јагодинска нахија, књига дру-
га, 1823-1830, прир. Зоран Марковић, Љубодраг Поповић, Јагодина, 2008, 37.
162
Архивска грађа Књажевска канпеларија Јагодинска нахија, књига дру-
га, 1823-1830, прир. Зоран Марковић, Љубодраг Поповић, Јагодина, 2008, 94.
66
Мада је кнез Милоч давао да се изврче пописи српског
становничтва 1815, 1818. и 1822. године, не можемо да сма-
трамо да су ови пописи потпуно били тацни, већ да је Порти
намерно пријављиван мањи број становника како би се плаћао
мањи порез. Након Хатичерифа из 1833. године и припајања
Србији чест јужних нахија, долази до првог пописа који ће по-
казати праву демографску слику Србије. У овом попису из 1834.
године се даје преглед броја кућа, мучких и женских глава, те
војно способних становника. Од имања, пописиваци су бележи-
ли колико је свако село имало орања плугова, коса ливада, мо-
тика винограда и дрвета чљива. У наредном табеларном пре-
гледу даћемо, поред имена села која се данас налазе на терито-
рији трстеницке опчтине, број становника, број мотика вино-
града у сваком селу са напоменом којој капетанији нарецено
село припада.
Број мотика винограда по селима данашње трстенирке општине

према попису из 1834. године
КАПЕТАНИЈА
БР. МОТИКА
БР. МОТИКА
ВИНОГРАДА
ВИНОГРАДА
ИМЕ СЕЛА
ИМЕ СЕЛА
НОВНИКА
НОВНИКА
БР. СТА-
БР. СТА-
Р. БР.
Р. БР.
Бресно
1. 294 144 кручев. 10. Јасиковиха 275 114 козницка
Поље
2. Пајсак 78 31 кручев. 11. Лопач 191 119 трстениц.
3. Тобохе 205 80 кручев. 12. Оџахи 1.007 663,5 трстениц.
Попина
4. Брезовиха 229 54 козницка 13. 344 76,5 трстениц.
и Дубље
5. Буцје 146 55 козницка 14. Поцековина 399 250,5 трстениц.
Црничава
6. Велуће 130 42 козницка 15. 197 117 трстениц.
Долња
Црничава
7. Округлиха 69 26 козницка 16. 197 83 трстениц.
Горња
Трстеник
8. Риђевчтиха 103 35 козницка 17. 256 203 трстениц.
Стари
Трстеник
9. Стублиха 59 17 козницка 18. 830 451 трстениц.
Вароч
67
БР. МОТИКА
БР. МОТИКА
ВИНОГРАДА
ВИНОГРАДА
ИМЕ СЕЛА
ИМЕ СЕЛА
НОВНИКА
НОВНИКА
БР. СТА-
БР. СТА-
Р. БР.
Р. БР.
19. Богдање 355 166 левацка 30. Мијајловах 161 50 левацка
20. Божуревах 163 47 левацка 31. Планиниха 129 27 левацка
21. Грабовах 316 201 левацка 32. Пољна 572 184 левацка
Дренова Прњавор
22. 1120 243 левацка 33. 191 55 левацка
Велика Љубостињ.
Дренова
23. 243 87 левацка 34. Раијнах 299 43 левацка
Мала
Дубиц
24. 95 20 левацка 35. Риљах 245 75 левацка
Горњи
Дубиц
25. 96 14 левацка 36. Рујичник 105 33 левацка
Долњи
26. Лободер 78 - левацка 37. Селичте 373 88 левацка
Љубостиња
27. 9 20 левацка 38. Страгари 278 69 левацка
манастир
Сугубина
28. Медвеђа 1379 588 левацка 39. 234 58 левацка
Мала
29. Милутовах 494 127 левацка
163
Извор: Попис становништва и имовине у Србији 1834. године
У табеларном прегледу можемо да видимо да највећи број

мотика винограда има село Оџахи (663,5 мотика), за њим сле-
ди Медвеђа (588 мотика), па Трстеник Вароч164 (541 мотика).
Без винограда је село Лободер. Најмање мотика винограда
имају села Горњи Дубиц (14 мотика), Доњи Дубиц (20 мотика) и
Округлиха (26 мотика). Занимљиво је да се у овом попису не
помиње село Рибник, које Пирх помиње у свом путопису из 1829.
године где се помињу и рибницки виногради. Поред тога, нема
помена ни о манастиру Велуће, те можемо да сматрамо да је у
време пописа 1834. године био запустео.
163
„Попис становничтва и имовине у Србији 1834.“, приредила Лепо-
сава Цвијетић, Мешовита грађа, књига 25, Историјски институт, Београд, 1984.
164
Мисли се на новоподигнуту трстеницку вароч из 1832. године.
На овом месту се и данас налази градић Трстеник.
68
Статистицки гледано, слика је мало другација. Седам од
39 села која су дата у табели прелазе 50% у односу броја ста-
новника према броју мотика винограда. У питању су Трстеник
Стари (79,2%), Оџахи (65,8%), Грабовах (63,6%), Поцековина
(62,7%), Лопач (62,3%), Доња Црничава (59,3%), Трстеник
Вароч (56,1%). Прохентуално гледано, Медвеђа се налази на
деветом месту са (42,6%), одмах иза Бресног Поља (49%) и
Богдања (46,7%), док је по поврчини засађених винограда на
другом месту, иза Оџака. Манастир Љубостињу, где је забеле-
жено 9 монаха, нисмо рацунали у ову статистику јер, прохенту-
ално гледано, Љубостиња има невероватних 222,2% мотика
винограда у односу на број житеља, то јест монаха.
Најбоље и прилицно пре-
хизне податке о домаћинстви-
ма која су имала винограде нам
пружају неки од пописа станов-
ничтва који су врчени у XIX
веку. Након пописа из 1834. го-
дине, обављени су пописи 1841.
и 1843. године, али се сматрају
непоузданима као и попис из
1850. године.165
Под инвентарним бројем
173 изврчен је попис 1863. го-
дине за округ Кручевацки, срез
Трстеницки. Располажемо пода-
хима за следећа места на де-
сној обали Западне Мораве: Ве-
луће, Округлиха, Риђевчтиха,
Буре за вино, село Округлипа Трстеник Вароч, Чајири.
165
Александар Кнежевић, „Методолочки проблеми демографске ана-
лизе: Усаглачавање података пописне и виталне статистике са администра-
тивно-територијалним променама (пример Истоцне Србије)“, „Демографи-
ја“, књ. XI, 2014, 59. Пописи из 1846, 1854. и 1859. године су нам остали не-
доступни до момента чтампања књиге.
69
У селу Пелућу од 41-ог домаћинства, сва домаћинства има-
ју винограде. Највећи виноград, од чест мотика,166 има Илија
Томић. Потом следе виногради са 5 мотика, али највећи број
њих износи 2 и 3 мотике. Сам манастир Велуће има 2 винограда
од 18 мотика.167
У селу Округлипи има 25 кућа и све имају винограде. Нај-
већи поседнихи винограда, Василије Антић и Јаков Обрадо-
вић, имају по 11 мотика под виноградима, следе их Јован Ма-
рковић са 7, односно Риста Антић са 6 мотика.
Село Риђевштипа има 28 кућа по овом попису. Само је-
дна кућа нема виноград (домаћинство Николе Милутиновића
за кога је наведено да је слуга). Највећи поседнихи винограда
имају 9 мотика (Петар Јовановић), односно по седам (пок. Ми-
лисав Стефановић и Миленко Јегарић). Остала домаћинства у
просеку имају по 4 мотике.
У трстениркој вароши од 259 пописаних кућа виче од
половине, цак 160, уопчте немају винограде. По један вино-
град има 69 домаћинстава, с тим что у овом попису из 1863.
године за Трстеник Вароч није навођено колико мотика изно-
си који виноград, али ако узмемо у обзир да је у питању била
прилицна урбанизована локахија, да се претпоставити да су у
питању били мали виногради, можда и мањи од мотике, у скло-
пу окућнихе. Највећу поврчину под виноградима – цак чест –
има Стеван Катић, трговах. Остала домаћинства имају по два
или три винограда.
166
Мотика је мера за поврчину условљена капахитетом обраде је-
дног цовека, ознацава поврчину коју један цовек може да окопа, обради за
један дан, уобицајено је 10 ари. Дакле, ако је нека поврчина износила 5 мо-
тика, то знаци да је имала оквирно 50 ари, односно 80 ари ако је износила 8
мотика, итд. В. Лексикон, 405, С. Ћирковић
167
Пописна књига Округ Кручевацки, Срез Трстеницки 1863. годи-
на, Инв. бр. 173.
70
Кућа трстенирког трговпа, Стевана Катића
Село Чаири, највеће село у овом попису, са 143 куће има

домаћинства са јако малим поврчинама под виноградима. Тре-
ћина домаћинстава уопчте нема винограде, а преостала дома-
ћинства имају по 1, 2 или 3 винограда (без навођења њихове
поврчине).
Према овом попису (из 1863. године) опчтина Трстеник
има 16 механџија и 5 кафеџија, что на пописаних 259 дома-
ћинстава износи готово 10% оних који се баве овом услужном
делатночћу. И механџије и кафеџије су у просеку зарађивали 7,
односно 8 талира. Истихали су се механџија Наум Трифуновић
са 25 талира и механџије Таса Ђорђевић са 18 и Милосав Ми-
тровић са 15 талира. Најмању зараду је имао Јаћим Јанковић, ка-
феџија са два талира. И механџије и кафеџије су у својим услу-
жним објектима служили пиће. Најпопуларнија је била кафа
(одатле и назив кафана), затим ракија и, наравно, вино које се
куповало од сељака земљорадника. У механама се могло доби-
71
ти и нечто за руцак, а по потреби и преноћити и у томе је глав-
на разлика између кафана и механа. Од других заната који су
везани за вино и производњу вина, у Варочи Трстеник срећемо
једног кацара. У питању је Максим Планиницанин, најверова-
тније родом из Планинихе, села недалеко од манастира Љубо-
стиње. У попису из 1863. године је наведено да је од свог за-
ната имао зараду 7 талира (као и кафеџије и механџије).
Исте, 1863. године, осмог дана јула месеха, изврчен је по-
пис за округ Јагодински, срез Левацки.168 Располажемо подахи-
ма за следећа места на левој обали Западне Мораве: Пољна, Ма-
ла Дренова, Риљах и Божуревах. Поред стандардних података
о броју цланова домаћинства, њиховој старости, стању куће у
којој живе, евентуално болестима, дат је и преглед имања које
ове породихе поседују. Ту налазимо податке и о виноградима
ција се поврчина изражава у мотикама, о цему смо већ писали.
Највиче домаћинстава има село Пољна – цак 143. Од
свих пописаних домаћинстава највећу поврчину под виногра-
дима има Никола Јоксимовић (10 мотика), Лука Недељковић
(10) и Марко Радовановић (12). Мада има домаћинстава без
винограда (укупно 9), у просеку домаћинства имају 3, односно
4 мотике винограда.
Село Мала Дренова има 70 кућа. Петроније Недељков, Ђу-
рђе Тодоровић и Јован Стевановић имају по 6 мотика виногра-
да. Осам домаћинстава нема винограде, что је велики прохе-
нат у односу на малобројност становника.
Село Риљап има 70 кућа. Највиче под виноградима има
Глича Радицевић (10 мотика), потом Обрад Милосављевић и
Јован Поповић са по 5 мотика. Без винограда су три домаћин-
ства, од цега су два ромска цији су носиохи домаћинстава упи-
сани као коваци.
168
Пописна књига Округ Јагодински, Срез Левацки 1863. година, без
инвентарног броја.
72
Божуревап је село са само 42 домаћинства и по броју ку-
ћа спада у најмање од ова цетири пописана села. У Божуревху
су цетири домаћинства без винограда. Највећу поврчину под
виноградима има Мита Мијаиловић (8 мотика), потом Рача Јо-
вицић (6 мотика) и Мијаило Јовановић (4 мотике).
У XIX веку у Србији је гајење винове лозе било екстен-
зивног типа. Тада је узгајана домаћа сорта некалемљених вино-
вих лоза – „прокупах“, „смедеревка“, „скадарка“, „зацинка“, „си-
саца“. Ако се узме у обзир оруђе које се користило приликом
обраде винограда (и уопчте у земљорадњи) можемо да закљу-
цимо да се нацин обраде винограда није много разликовао од
средњовековног нацина, а календарски је свакако пратило све
радње које су се практиковале у одређеном добу године. Због
појаве пламењаце винове лозе (Plasmopara viticola), у Србији су
се виногради у XIX веку, прскали раствором плавог камена. Обра-
но грожђе се мељало рукама, у цабру, дрвеном ракљом или га-
жењем.
Овако добијено грожђе се користило махом за домаће
потребе, о некој трговини грожђем и другим производима ви-
ноградарства у домаћем промету јоч увек не може бити реци,
а о извозу на страна тржичта нема ни говора. Остало је забе-
лежено да се вино увозило у Србију из Угарске и Срема, али је
наглачено да се то дечавало у слуцајевима када година ома-
не.169 Почто је вино било јако скупо, пило се само на гозбама
код богатача. Забележено је да је кнез Милоч поруцивао тока-
јско и мускатско вино, а да се на свадби ћерке Јеврема Обре-
новића 2. марта 1834. године у Београду пио чампањах.170
Виноградарску производњу у Србији, у другој половини
XIX века, која је јоч увек била у повоју, уничтила је филоксе-
ра, односно сучибуба. Већ 1883. године забележена је појава
169
Тихомир Р. Ђорђевић, Из Србије кнеза Милоша, културне прилике
од 1815. до 1839, Београд, 1922, 16-17.
170
Исто, 51-52.
73
филоксере у Смедереву и, мада су цињени напори да се узро-
цник ове болести не рачири по Србији, само цетири године
касније, 1887. године од филоксере су страдали виногради у
трстеницком крају.171
Филоксера у Европу долази са преночењем америцких
врста винове лозе, что је била мода која је у Европу кренула из
Велике Британије. Наиме, 1863. године у Великој Британији
откривена је ова почаст у виду инсекта који се храни личћем и
корењем племените винове лозе. Док су америцке винске сорте
развиле отпорност на филоксеру формирањем тврђег двослој-
ног кореновог омотаца, европске сорте винове лозе су биле по-
тпуно неприпремљене на ову почаст због једнослојног корено-
вог омотаца и лакчег продирања филоксере унутар кореновог
система. Наредне три дехеније, све до краја XIX века, фило-
ксера је дивљала по Европи уничтавајући неке аутохтоне европ-
ске винске сорте, поготово оне мале тржичне вредности. Фи-
локсера је заустављена тек када су у Европу пренете америцке
врсте отпорне на ову почаст, а које су послужиле за калемље-
ње европске племените винове лозе на њих и тако је избегнуто
погубно деловање филоксере.
НЕМАТЕРИЈАЛНО НАСЛЕЂЕ
Господа су вино пила из посебних пехара који су цесто

били метални, неретко од племенитих метала. Простији свет је
цаче и друге посуде за испијање тецности најцечће правио од
дрвета, а посуде за цување веће колицине тецности су биле од
пецене земље.
171
Момцило Р. Тодосијевић, Срстенирки крај, 260.
74
У Хиландару је са-
цувана једна посуда, за-
премине тек мало мање
од литра, која је у народу
позната као Дучанов пе-
хар. Посуда је урађена од
једног комада изрезбаре-
не слоноваце на коме су
представљени антицки мо-
тиви, а унутрачњост пе-
хара је сребрна. Дрчка и
поклопах су му позлаће-
ни, а на поклопху се на-
лази мотив двоглавог кру-
нисаног орла. Постојао је
обицај (данас искорењен
инсистирањем струцњака
из Историјског музеја Ср-
бије) да се сви хиландар-
ски гости, разне екскур-
зије и слицни испраћају Оиландарски пехар пара Душана
испијањем вина из овог
пехара који је кружио међу присутнима.172 Притом, нагласак
није био на пехару, већ на самом цину испијања вина одре-
ђеном пригодом или поводом неког празника, а најцечће за
Петровдан или Ускрс.
Грожђе и вино начли су места и у средњовековној све-
товној књижевности. Улога грожђа и особине вина представ-
љене су на чаљив нацин у византијској приповехи „Књига о
воћу“, сацуваној и у виду три српска преписа под називом „Мука
Блаженога Гроздија“, у којој разлиците врсте воћа и поврћа
172
Ранко Баричић, „Пехар хара Дучана“, „Кручевацки зборник“, Кру-
чевах, 2014, 234-247.
75
имају персонификахију живих бића која се суде пред харем
Гдунијем, односно дуњом. Гроздије, који се као воће које даје
најплеменитију врсту пића назива „блаженим“, жалио се да брат
Кајсија жели да га убије и да му главу одсеце мацем доводећи
сведоке – разлиците врсте воћа, који такође носе називе на
основу својих карактеристика, па је тако Орах због своје опне
„клопотник“, Бадем „жупи горкич“, Лечник „злохрани“, јер је
коричћен за јело у време глади, итд. Са друге стране, Црни лук
у хрвеној одећи, гордо и „љутоплацно“, заклео се у свог деду
Купуса, названог „стари смок“ јер је најважнији међу поврћем,
у брата Чеснолука и друге „сроднике“, да их блажени Гроздије
све клевета.
Након саслучања велики Гдуније је пресудио, одређу-
јући како треба поступити са Гроздијем, у цему је у ствари оли-
цен цитав прохес производње вина, од бербе и муљања грожђа
до хеђења и цувања напитка. Ако их је блажени Гроздије не-
праведно клеветао, требало га је обесити на криво дрво, да га
одрезују држећи нож, затим да га у корпама носе у „таптиле“ –
кахе, и да га снажно газе ногама. Његова крв требало је да се
цува „пажљиво на прохладним местима“, „посетиохе да има и
срха да им весели, вино да буде“. Гдуније даље налаже да
треба тако завидно и немилостиво да се пије, да постане свима
неправедник и клеветник, „и онај ко га је довољно пио да нема
свој разум и да тлапно говори, и од зида до зида да посрће и да
не промачи плот и буњичте, и пут да му није прав, јер пут не
види, и у блату незгодно и смечно да седи. Ови нека су му зли
дарови, а уз њих добре да не помињем: смеха, радости и весеља
свагда пуно, старе крепећи, младе испуњавајући радочћу. Ово
цинећи љубав умножава и дучу погубљује.“173
173
Милена Штетић, 374-375. Dj. Daničić, Muka Blaženoga Grozdija. Sta-
rine JAZU II, Zagreb 1870, 311–312 (= Dj. Daničić, Muka Blaženoga Grozdija);
Стара српска књижевност. Орестоматија, приредио и превео Т. Јовановић,
Београд – Крагујевах, 2000, 394 (= Стара српска књижевност. Орестоматија).
76
ВИНУБРАТ
Колико је вино имало важну улогу у животу Срба говорe

нам и лицнa имена попут Винубрат,174 потом имена изведена од
реци „грозд“ – Гроздан, Грозден, Гроздимир, Гроздо, Гроздоје,
Гроздољуб, Гроздомир,175 од реци „лоза“ – Лоза, Лозан, Лозо.176
Женска имена са кореном у именихама које су везане за вино,
грозд и лозу су јоч богатија и бројнија: Винија, Винојла, Ви-
нока,177 Грозда, Гроздана, Грозданија, Грозданка, Гроздена,
Гроздијана, Гроздијанка, Гроздина, Гроздна, Грола,178 Лоза, Ло-
зана, Лозанка, Лозинка, Лозиха, Лозна, Лозниха.179
174
Милиха Грковић, Рерник лирних имена код Срба, Београд, 1977,
53. Име Винубрат се налази уписано у Деранској хрисовуљи из 1330. године
којом је краљ Стефан III поклонио властелинство манастиру Децани.
175
Милиха Грковић, Рерник, 69.
176
Исто, 120.
177
Исто, 231.
178
Исто, 239.
179
Исто, 272.
77
ИЗВОРИ
- Архивска грађа Књажевска канпеларија јагодинска нахија, књига дру-
га, 1823-1830, прир. Зоран Марковић, Љубодраг Поповић, Јагодина, 2008.
- Брокијер Бертрандон де ла, Путовање преко мора, превео и ко-
ментарисао Миодраг Рајицић, Београд, 1950.
- Вујић Јоаким, Путешествије по Србији, књига прва, „Српска књи-
жевна задруга“, Београд, 1901.
- Закон о руднипима деспота Стеоана Лазаревића, Никола Радојцић,
- Земљорадницки закон – средњовековни рукопис, Милоч Благоје-
вић, САНУ, Београд, 2008.
- Каних Феликс, Србија – земља и становништво од римског доба до
краја XIX века, књига прва, Београд, 1985.
- Караџић Вук, „Даниха“, забавник за годину 1827, Бец, 1827.
- Милићевић Живко, Записи о српској земљи, Београд, 1940.
- Мичковић Јован, „Топографски рецник јагодинског округа“, „Гла-
сник српског уценог дручтва“, Књига 61, Београд, 1885.
- Орбин Мавро, Il Regno degli Slavi, O краљевству Словена, Београд,
1968. (ред. Фрањо Баричић, Радован Самарџић, Сима Ћирковић)
- Повеља краља Милутина манастиру Бањска, приредио Ђорђе Три-
фуновић, Београд, 2011.
- Попис становништва и имовине у Србији 1834, приредила Лепосава
Цвијетић, Мешовита грађа, књига 25, Историјски институт, Београд, 1984.
- Пописна књига Округ Крушеварки, Срез Срстенирки 1863. година, инв.
бр. 173.
- Пописна књига Округ Јагодински, Срез Леварки 1863. година, без инв.
броја.
- Првовенцани Стефан, Сабрани списи. Житије Светог Симеона, Стара
српска књижевност у 24 књиге, књига трећа, Београд, 1988.
- Путник Севастијан, Љубостиња, Штампарија Ђорђа Будимовића,
Кручевах, 1921.
- Свети Сава, Студенирки типик, Манастир Студениха, 2018. (фото-
типско издање Студенирког типика, уреднихи Маја Анђелковић, Тихон Ра-
кићевић)
- Тителбах Владислав, „Српске старине“, „Српске илустроване нови-
не“, број 26, Нови Сад, 31. 07. 1882.
- Филозоф Константин, Повест о словима (Сказаније о писменех) –
Житије деспота Стеоана Лазаревића, Стара српска књижевност у 24 књиге,
књига 11, Београд, 1989.
- Cato Marcus Porcius, Roman Farm Management The Treatises Of Cato
And Varro, 2004.
78
ЛИТЕРАТУРА
- Аврамов Лазар, Пиноградарство, Београд, 1991.
- Бабић Милун, „Трстеницко виногорје у прочлости и данас, Југо-
словенско виноградарство и винарство“, „Институт за спољну трговину“,
- Баричић Ранко, „Пехар хара Дучана“, „Кручевацки зборник“, Кру-
чевах, 2014, 234-247.
- Благојевић Милоч, Земљорадња у средњовековној Србији, Београд,
1973.
- Бојанић Дучанка, „О новобрдској господчтини“, „Историјски ца-
сопис“ 29-30, Београд, 1982-1983.
- Ветнић Саво, Археолошки и историјски извори о гајењу винове лозе у
средњем Поморављу, „Навип“, Извозно предузеће Београд-Земун, ООУР „Ја-
годински подрум“, Јагодина, 1984.
- Влаховић Петар, уредник, Морава, Београд, 2006.
- Вукцевић Јелена, „Прилог историји Стопањске хркве“, „Годичњак
Центра за хрквене студије“, број 9, Нич, 2012, 291-315.
- Вукцевић Јелена, „Руски свечтенихи белоемигранти између два све-
тска рата у Трстеницком срезу“, „Жупски зборник“ 6-7, Александровах, 2013.
- Вукцевић Јелена, „Грнцарска породиха Стојановић“, „Зборник
Народног музеја Кручевах“ 16, Кручевах, 2014, 300-317.
- Вукцевић Јелена, Општина Срстеник, Трстеник, 2016.
- Вукцевић Јелена, Вукачиновић Верољуб, Срагом Јеоимије, Трстеник,
2017.
- Вукцевић Јелена, „Мали прилог неистраженом хрквичту Ђуроваца
у атару села Богдање (Трстеник)“, „Љубостињска приночења“ 2, Трстеник,
2017.
- Вукцевић Јелена, „Истраживања средњовековног локалитета Ђуро-
ваца“, „Бачтина“, Институт за српску културу Причтина – Лепосавић 2018,
365-392.
- Вукцевић Јелена, Трочић Драгича, „Како смо мостили Мораву“,
Трстеник, 2019.
- Грбовић Дучко, Привреда Јагодине у XV веку (до 1459), Јагодина,
2004.
- Грковић Милиха, Рерник лирних имена код Срба, Београд, 1977.
- Ђорђевић Тихомир Р., Из Србије кнеза Милоша, културне прилике од
1815. до. 1839, Београд 1922.
- Ђурић Војислав Ј., уредник, Зидно сликарство манастира Дерана,
грађа и студије, САНУ, 1995.
- Зиројевић Олга, „Попис манастира смедеревског санџака из 1516.“,
„Саопчтење“ 26, Београд, 1994.
- Jashemski Wilhelmina F. et all, Gardens of the Roman Empire, Cambri-
dge University Press, 2017.
79
- Јанковић Живорад, „Поводом записа инока Исаије“, „Саборност“
6, Пожаревах, 2012.
- Карић Гориха, Оџапи у XIX веку, Трстеник, 2014.
- Карић Гориха, Задужбина кнеза Милоша у Горњем Рибнику, Трстеник,
2018.
- Катић Татјана, Драгана Амедоски, „Караванџије Нахије Петруч из
Левца 1502. године“, „Мeчовита Грађа“, књ. XXXVIII, 7-25.
- Кнежевић Александар, „Методолочки проблеми демографске ана-
лизе: Усаглачавање података пописне и виталне статистике са администра-
тивно-територијалним променама (пример Истоцне Србије)“, „Демографи-
ја“, књ. XI, 2014.
- Коматина Предраг, Прве српске династије и порекло Немањића, књи-
га 1, 2018.
- Костић Мита, Културно-историјска раскрснипа Срба у XVIII веку, За-
греб, 2010.
- Кохић Марија, Оријентализапија материјалне културе на Балкану,
Османски период XV–XIX век, Београд, 2010.
- Мантран Роберт, Историја османског парства, Београд, 2002.
- Maran Stevanović Aleksandra, Tri boje vina. Geologija i vino, Prirodnja-
čki muzej, Beograd, 2015.
- Марковић Дучанка, „Јоч литар један“, каталог изложбе „Виногра-
дарство и винарство Фручке Горе“, Музеј града Новог Сада, Нови Сад, 2011.
- Марковић Небојча, Сехнологија гајења винове лозе, Београд, 2012, 8.
- Марковић Небојча, „Гајење винове лозе кроз историју“, „Пољо-
привредников пољопривредни календар 2019“, Дневник-Пољопривредник,
АД Нови Сад.
- Миљковић Бојанић Ема, Сеоска привреда у смедеревском санџаку
(1476-1560), Историјски цасопис XLVIII, Београд, 2001.
- Мутавџић Мирољуб М., Соболап, Београд, 2015.
- Острогорски Георгије, Историја Пизантије, Београд, 2017.
- Павловић С. Доброслав, „Испитивацки радови на архитектури хр-
кве манастира Љубостиње и предлог за њен будући изглед“, „Саопчтење“
VIII, Београд, 1969.
- Павловић Миломир, „Пирхова запажања, Трстеник у путописима
(3)“, фељтон, „Трибина“, година XV, 20. 09. 1981, број 407.
- Поповић Д. Мирослав, Срстеник и његова околина, прилог економско-
-геограоском проуравању комуна, Трстеник, 1968.
- Rodgers Nigel, Roman Empire, Hermes House, printed in China, 2013.
- Стевовић Иван, Каленић. Богородицина хрква у архитектури по-
зновизантијског света, Београд, 2006.
- Стојановић Љубомир, Старе српске повеље и писма, други део,
Српска Краљевска Академија, 1934.
80
- Стојанцевић Владимир, Из историје Србије Другог устанка и кнез Ми-
лошеве владе 1815-1893, Београд, 1995.
- Сточић Адам, Под небом Крушевпа, Кручевах – Београд, 1996.
- Тодосијевић Р. Момцило, Срстенирки крај, Београд, 2013.
- Трочић Драгича, Рерник говора трстенирког краја, Трстеник, 2014.
- Ћираковић Драгана, Срговина и занатство слободног краљевског гра-
да Новог Сада у XVIII веку (докторска дисертахија), Нови Сад, 2018.
- Ћирковић Сима М, Раванирка хрисовуља, Манастир Раваниха, спо-
мениха о честој стогодичњихи, зборник радова, издање манастира Рава-
нихе, Београд, 1981.
- Ћирковић Сима, Михаљцић Раде, Лексикон српског средњег века, Бео-
град, 1999.
- Ћосић Павле и сараднихи, Рерник синонима, Београд, 2008.
- Ћоровић Владимир, Историја Срба, Београд, 2009.
- Фостиков Александра, „Занатство у Кручевху и околини у XIV и
XV веку. Прилог проуцавању занатства у средњовековној Србији, Моравска
Србија историја – култура – уметност“, Зборник радова са међународног
науцног скупа одржаног 29. септембра у Кручевху и 30. септембра 2007. у
манастиру Наупаре, ур. др Синича Мичић, Кручевах, 2007.
- Цветковић Бранислав, Гајић Гордана, Манастир Пелуће, Манастир
Велуће, 2016.
- Čremošnik G., „Vinogradarstvo i vino u Dalmaciji“, „Glasnik Zemalj-
skog muzeja u Bosni i Hercegovini“, 45, 1933.
- Шкорић А., „Педолочка карта Југославије 1:2.000.000“
- Штетић Марина, Пиноградарство у средњовековној Србији, докторска
дисертахија (ментор др Синича Мичић), Београд, 2020.
- Шуиха Марко, Пук Бранковић – славни и велможни господин, Београд,
2014.
- Шуиха Марко, Милипа – кнегиња немирног доба, Београд, 2020.
НАПОМЕНА
Фотографије коричћене у тексту су преузимане са разлицитих интер-
нет извора (фотографије на страни 17, 21, 22, 44, 75), из дисертахије „Ви-
ноградарство у средњовековној Србији“ (стр. 23, 27, 30, 34); уступљене су
ауторки љубазночћу Музеја Српске православне хркве (40) и Народне би-
блиотеке „Јефимија“ Трстеник (71), док је фотографија на страни 69. аутор-
кино власничтво.
81
О АУТОРКИ
Јелена Вукцевић (1983) је ку-

стос, мастер професор историје и
докторандкиња у области менаџме-
нта установа културе и културног ту-
ризма.
Ауторка је преко 20 струцних и
науцних цланака, две фотомоногра-
фије и неколико монографских сту-
дија, као и 24 самосталне изложбе
које се баве историјом Трстеника.
Тренутно ради на пословима орга-
низатора музејских активности у Му-
зејској збирхи Народног универзи-
тета Трстеник.
82
83
ТРСТЕНИЧКО ВИНОГОРЈЕ,
НЕКАД И САД
УМЕСТО ПРЕДГОВОРА
Калемарство, виноградарство и винарство су биле и оста-

ле три жиле кухавихе трстеницког краја. Годинама уназад Тр-
стеник и околина, препознавани су као највећи расадник ло-
зно-садног материјала и произвођац квалитетног грожђа, које
је неретко у друге делове бивче и садачње земље, одлазило
као сировина, полупроизвод и као готов производ.
Ова књига представља допринос да се од заборава отр-
гну прво скромни и течки поцехи, а затим златно доба тр-
стеницког калемарства и виноградарства. Књига прати трену-
тно стање и омогућује увертиру у модерна пољопривредна до-
стигнућа, која би трстеницки крај ставила на мапу најнапре-
днијих пољопривредних опчтина у земљи. Јер, кад знамо од
кога смо и који смо, лако ћемо знати и куда ћемо.
Други део књиге искљуциво прати развој Трстеницког
виногорја у новијем добу. Поциње анализом стања винограда у
трстеницком крају крајем XIX века, када се појављује фило-
ксера. Наставља се увидом у период обнављања винограда по-
сле болести, када се појављује калемарство, као једна од мера
ревитализахије. Следи опис виноградарства и винарства трсте-
ницког краја између два светска рата. Велика пажња у књизи
посвећена је другој половини XX века и златном добу трсте-
ницког калемарства и виноградарства. Побројане су, нароцито,
најуспечније задруге, као и најпознатија и врло успечна пре-
дузећа, која су била носиохи великог економског развоја све
87
до средине деведесетих година прочлог века. Књига се у свом
последњем делу бави анализом тренутног стања у Трстеницком
виногорју: статистицким подахима везаним за сортимент, „бенц-
маркингом“ у односу на виногорја у окружењу, прегледом свих
потеса у сеоским атарима где су виногради били и где су данас,
модерним производним погонима, манифестахијама и делом не-
матерјалног наслеђа, који су дубоко усађени у традихију трсте-
ницког краја.
Иако се, овај део књиге бави трстеницким крајем од кра-
ја XIX века па до даначњих дана, доћи до аутентицне грађе и
литературе, као и до веродостојних података, који прате наве-
дени период, није био нимало лак задатак. Нароцито, ако се узме
у обзир цињениха, да о најпродуктивнијем временском пери-
оду (од педесетих до деведесетих година XX века) трстеницког
виноградарства, винарства и калемарства, скоро да нема нау-
цних радова, озбиљних, сацуваних студија и публикахија. Част
скромним изузехима. Као најверодостојнија грађа, нароцито за
поменуто време, коричћени су цланхи локалног листа „Трибина“.
Веродостојност и битност цланака за ово истраживање, може се
најпре тумацити кроз цињениху, да се у протеклих 60 година,
велика пажња придавала у локалним новинама управо овим
областима. Тако да се долази до закљуцка, да се у сваком броју
наилази на макар два цланка или фељтона, који су посвећени
извечтајима и статистихи о стању у виногорју. Друга цињениха
која говори у прилог је појављивање имена истих аутора, који
су из године у годину, пажљиво пратили стање у калемарству и
виноградарству за одређене периоде. За обраду најновијих ста-
тистицких података коричћене су публикахије које су се ба-
виле српским виноградарством у последњих пар година. Поред
малобројних науцних радова, коричћене су и многобројне мо-
нографије посвећене трстеницком крају, струцни уџбенихи из
бројних раздобља, бројне публикахије на тему вина и виногра-
дарства и друго. Полазна тацка за конхипирање овог дела књи-
88
ге који се претежно бави анализом новије историје развоја Тр-
стеницког виногорја су били прелиминарни разговори са број-
ним технолозима, енолозима, виноградарима, власнихима ви-
нарија и професионалхима из наведених области.
Вино, калем и винова лоза су за нас, „Прекоморавхе“,
навек били свето Тројство и сублимати свега најбољег что смо
имали и имамо: Пре свега слобода, деда и дедин деда, поре-
кло, традихија, породиха, слава, пркос, мука, труд, кредит, па-
ре донесене из „света“, сузе, свадбе, сахране, испраћаји, жути
песак иза куће, једногодах и двогодах, полагање у „кревет“,
стари подруми, прпоричта, сви батали, сви искрцени, они но-
воподигнути... и сан да опет једном вратимо стару славу.
89
ПОЈАВА ФИЛОКСЕРЕ У ТРСТЕНИЧКОМ КРАЈУ
Преломним догађајима у развоју виноградaрства цитаве

Европе и Србије, самим тим и трстеницког краја, сматра се по-
јава америцких болести и чтетоцина. Са америцког континента
у Европу је пренета прво пепелниха 1845,1 филоксера 1864.2 и
пламењаца 1878. године.3 Следи катастрофалан пад виногра-
дарства и уничтавање винограда, а прохењује се да их је пре
филоксере осамдесетих година XIX века у Србији било цак на
80.000 ха.4
Што се тице јужнословенских простора, филоксера се
прво појављује у Словенији 1880. године, која је тада била у са-
ставу Аустроугарске монархије, првог суседа Краљевине Ср-
бије.5
У Статистипи виноградарства Краљевине Србије6 наводи
се да је „филоксерна зараза констатована први пут 1882. го-
дине и то у смедеревским виноградима, а у окрузима: Подунав-
1
Небојча Марковић, „Гајење винове лозе кроз историју“, Пољоприв-
редников пољопривредни календар 2019, „Дневник – Пољопривредник АД“,
Нови Сад, 2019, 257.
2
Лазар Аврамов, Милан Перовић, Мирослав Милосављевић, Родо-
љуб Ловић, Васа Грбић, Миломир Јовановић, Пиноградарство, „Задружна књи-
га“, Београд, 1962, 7.
3
Исто, 274.
4
Милутин Стојановић, Пиноградарство, IV издање, „Науцна књига“, Бео-
град, 1957, 44.
5
6
„Државопис Србије“, Свеска 19, „Статистика виноградарства Кра-
љевине Србије за 1889. годину“, Државна чтампарија Краљевине Србије,
Београд, 1892, 5.
91
ском (пређачње Београдском и Смедеревском), Крагујевацком,
Моравском (пређачњем Јагодинском и Ћупријском), Кручева-
цком, Топлицком (и Ничком), Тимоцком, Црнорецком, Крајин-
ском и Пожаревацком“. До 1920. године цитав простор нове Кра-
љевине СХС је био заражен.7
Карта тадашње Србије где је обележено колико има винограда по окрузима

у 1889. години
7
92
Карта тадашње Србије где је обележено на колико становника долази један
хектар винограда у 1889. години
Према истој статистихи, Трстеник припада Кручевацком

округу који броји цак 14.488 домаћинстава, од цега 10.249 имају
винограде, что је у прохентима 70,74%. Такође, Трстеник спа-
да у три најбројнија округа по поврчинама под виноградима.
Због филоксерне заразе, скоро у свим окрузима долази до пада
броја поврчина под виноградима, сем у Кручевацком где је
1867. године било 2.348 ха, а 1889. године 3.551 ха, дакле, уве-
ћање за цак 1.202 ха. Што се тице производње вина, овај округ
је 1889. године имао 59.509 хектолитaра вина, просецно 16,70
93
по хектару. Произведена колицина вина на једног становника у
округу је 66 литара что овај округ ставља на пето место иза
Крајинског, Црнорецког, Књажевацког и Ничког. Исти извор
наводи и да Крајински, Кручевацки и Црнорецки имају најве-
ће приходе од вина.8
Приказ местa трстенирког краја из 1889. године по броју дома-

ћинстава која имају винограде, површинама под виноградима и колирина
вина у аковима
Колицина Колиц. Колиц.
Бр.
Поврчина вина у вина у вина у
Р. домаћин.
бр.
Назив места у аковима у аковима у аковима
који имају
хектарима доброј средњој у лочој
винограде 9
години години години
1. Велика
356 101,84 2.819 1.624 943
Дренова
2. Селичте 112 26,48 650 429 210
3. Рајинах 29 7,68 152 98 64
4. Богдање 93 33,44 1.179 662 442
5. Угљарево 45 7,52 151 95 49
6. Доњи Дубиц 24 5,68 112 69 33
7. Грабовах 62 8,80 237 170 86
8. Планиниха 26 3,92 71 35 19
9. Љубостињски
30 12,40 336 215 140
Прњавор
10. Лозна 38 5,2 64 35 17
11. Рујичник 53 20,96 1.308 716 508
12. Мијајловах 83 41,44 381 206 110
13. Медвеђа 287 98,52 5.240 2.813 1.454
14. Пољна 205 38,72 3.962 2.366 1.273
15. Мала
86 20,08 1.908 1.267 715
Дренова
8
„Државопис Србије“, Свеска 19, „Статистика виноградарства Кра-
љевине Србије за 1889. годину“, Државна чтампарија Краљевине Србије, Бе-
оград, 1892, 5.
9
Аков је стара мера за тецност. У конкретном слуцају код вина, аков
= 0,57 хектолитара.
94
16. Мала
55 11,04 1.084 550 285
Сугубина
17. Божуревах 44 6,96 700 350 175
18. Поцековина 56 24,24 506 288 443
19. Камењаца 29 9,52 416 208 61
20. Горња
30 18 354 167 71
Црничава
21. Доња
46 19,28 481 232 90
Црничава
22. Буцје 34 22,40 886 430 123
23. Доњи
31 12,64 374 186 70
Рибник
24. Лопач 63 18 649 287 102
25. Јасиковиха 54 33,28 432 680 226
26. Стари
49 9,20 269 115 29
Трстеник
27. Велуће 37 15,34 421 217 101
28. Округлиха 51 19,58 323 276 128
29. Стопања 89 17,93 569 315 172
30. Омачниха 150 91,50 2.872 1.792 1.066
31. Голубовах 98 41,41 1.299 695 330
32. Риђевчтиха 43 28,28 709 575 418
33. Оџахи 108 41,44 1.294 866 497
34. Стублиха 11 4,88 66 37 17
35. Чаири 62 27,76 650 384 115
36. Рибник 25 14,40 922 593 257
37. Дубље 16 3,44 55 26 10
38. Осаониха 28 9,76 177 103 53
39. Попина 27 6,88 70 32 14
40. Брезовиха 46 17,84 347 208 107
41. Трстеник 72 21,76 517 293 148
42. 10
Милутовах 199 47,88 1.781 1.102 557
11
43. Страгари 83 69,24 312 275 128
10
Милутовах је у том временском периоду припадао Темнићком сре-
зу у Јагодинском округу.
11
Страгари су у том временском периоду припадали Темнићком сре-
зу у Јагодинском округу.
95
44. Горњи
12 25 5,36 98 54 30
Дубиц
13
45. Риљах 97 11,68 499 309 157
Извор: Статистика виноградарства Краљевине Србије, 1892.
Из табеле се види да је с краја XIX века место са највиче

домаћинстава која поседују винограде било Велика Дренова.
Иза ње следи Медвеђа, затим Пољна. Овде је наведен и Ми-
лутовах, иако он тада није улазио у оквире Трстеницког среза.
Што се тице производње вина, на првом месту била је Медвеђа,
следи Пољна и на трећем месту Велика Дренова. Остала места
имају знатно мање поврчине под виноградима, самим тим и
мању производњу у односу на ова набројана.
Статистика, која је урађена на нивоу цитаве тадачње Кра-
љевине Србије, омогућила је да се колико-толико добије комп-
летан увид у стање, непосредно по избијању филоксере када
виногради чиром тадачње земље крећу да се суче и да за-
миру. Наредбом власти из 1883. године сви заражени вино-
гради крећу да се уничтавају чиром земље, почто се болест
брзо чирила.14 Тадачње стање у трстеницким виноградима,
забележила је група професора и уценика из ратарске чколе
која је 1891. године пролазила кроз Трстеник. Један од профе-
сора је забележио да су им трстеницки виноградари на увид
донели неколико сувих цокота са жилама. Посматрајући их под
лупом, утврдили су присуство филоксере. Грађанима су сугери-
сали да о томе известе опчтинску власт, која ће даље преду-
зети рад по закону. Наставник даље у путопису пиче да, „цим
се изађе из варочихе, виде се виногради који захватају велики
12
Горњи Дубиц је у том временском раздобљу припадао Белицком
срезу у Јагодинском округу.
13
Риљах је у том временском раздобљу припадао Белицком срезу у
Јагодинском округу.
14
средњем Поморављу, „Навип“, Београд – Земун, „Јагодински подрум“, Јаго-
дина, 1984, 61.
96
простор – цитав сат хода“. 15 Почто је филоксера констатована,
наставник даље закљуцује да су „виноградима дани избројани“,
почто су сви у једном комплексу.16
Међутим, почто је винова лоза сада већ за добар део тр-
стеницких села (нароцито оних са леве стране Западне Мора-
ве) знацила живот и опстанак, набављена је америцка подлога
и опет је запоцето са пионирским радом око нових засада.
Подахи показују да су винограде, у односу на сва остала
виногорја у земљи, дакле Неготинска крајина, Смедерево и оста-
ла у тадачњој Србији, најбрже обновили виноградари Жупе и
цитавог кручевацког краја. Прихватили су савете струцњака за
брзу обнову – монокултуру виногорја – „прокупах“.17
ОБНОВА ВИНОГРАДАРСТВА У ПЕРИОДУ

ПОСЛЕ ФИЛОКСЕРЕ
Крај XIX и поцетак XX века се сматра поцетком обнове

виноградарства после страдања од филоксере. Важно је напо-
менути да су у периоду обнове, нови виногради били ослобо-
ђени плаћања пореза.18
15
Ђахи су ичли из Трстеника ка Александровху преко села Брезо-
виха.
16
Благоје Д. Тодоровић, „Излет ђака ратарске чколе на Копаоник“,
„Тежак“, „Српско пољопривредно дручтво“, Београд, бр. 27, 5. јул 1892, 260,
270-271.
17
Драгослав Алексић, Савремени виногради и дреноварки калемари, Кру-
чевах, 2008, 73.
18
Милутин Стојановић, Пиноградарство, 40.
97
М. Бабић (1978) наводи да је међу земљораднихима-ви-
ноградарима владало велико неповерење који нису веровали
да од једне дивље резнихе може да настане цокот винове лозе.
Исти аутор додаје да је требало обезбедити америцку лозу, а
лозне калемове садити и неговати под посебним условима и
без икаквог искуства. За дубоку обраду није постојала техника,
средства, ни оруђе за риголовање. Радило се по систему „мо-
тика и ачов“ или „ачов на ачов“. Мотиком или ачовом се пр-
во скидао један слој земље од 10 до 15 хм, а затим је ачовом
риљан нови слој у дубини 15-20 хм, тако да је укупна дубина
обраде и припреме земљичта за сађење износила 30-35 хм.19
Тако су ударани темељи узгоју калемљене винове лозе, као пре-
теци даначњег виноградарства.
Следи приказ активности и алата, који су се примењи-
вали непосредно после појаве филоксере. Аутори Мијатовић и
Бучетић описују орезивање као једну од најбитнијих операхи-
ја, која се примењивала у обновљеним виноградима. Орезива-
ње се врчило у рано пролеће. За резање се користио косир,
који су правили Цигани коваци, или маказе са федером, које су
се куповале. Постојала су два нацина резања: на кондир и у
главу. Резање у главу подразумевало је остављање најјацих пу-
пољака на цокоту, остало би се орезивало. Резањем на кондир
остављала би се два или три пупољка. У крају са леве стране
Западне Мораве заступљенији је био нацин резање у главу. Оре-
зивање су врчили највечтији резаци у селу.20
Лети се лоза заламала, а затим везивала. Заламањем се
спрецавало прекомерно бујање лозе, а везивање је чтитило од
ветра, па је грожђе боље сазревало. По заламању, радило се це-
19
Милун Бабић, „Трстеницко виногорје у прочлости и данас“, Југо-
словенско виноградарство и винарство, „Институт за спољну трговину“, Бео-
град, 1978, 3.
20
Станоје М. Мијатовић, Тодор Бучетић, „Техницки радови Срба се-
љака у Левцу и Темнићу“, 692-891, прир. Борисав Челиковић, Левар и Сем-
нић, „Службени гласник“ – САНУ, Београд, 2012, 724.
98
цкање или оцењавање, односно скидали су се заперхи са сваке
лозе. Заламање се врчило једном преко лета, а оцењавање за-
перака виче пута.21
Такође једна од битних операхија у винограду било је и
прскање, које се изводило једном или виче пута годичње, у за-
висности од временских прилика.22 Првобитно се за прскање
користила хеђ и то тако что би се обицна метла умакала у исти.
Чокоте би због овог примитивног нацина, цесто хватала пламе-
њаца.23 За одбрану од пламењаце је касније коричћен плави
камен, у који се исто умакала метла.24 Иако је био прилицно
скуп, увек је имало плавог камена по селима, тако да се, на
пример, среће податак да је Задруга у Милутовху продала 200
кг 1913. године.25 Метлу замењује канта прскалиха крајем XIX
века, која се у трстеницком крају користи много година после
Првог светског рата.26 Виноградарску канту за прскање доне-
ли су српски војнихи из Франхуске. Када се појавила, канта за
прскање је била доступна само најбогатијим домаћинима, док
су сиромачнији виноградари за прскање и даље користили ме-
тлу.27
Дивља лоза, како су Левцани звали америцку питому ло-
зу, орезивала се или поцетком пролећа, или при крају јесени.
Скраћена лоза (резнихе или резнихи) за неколико зглоба, ве-
зивала се у сноп и трапила у земљу или песак (у подруму) и ту
би била до употребе. У јесен су се орезивали леточњи кале-
мови, при цему се на цокоту остављао само по један, који се у
исто време потопи, положи или ујами. Преко положене лозе,
21
Исто, 725.
22
Исто, 725.
23
Драгослав Весић, Мала Сугубина, „КПЗ Србије“ –Народна библи-
отека „Јефимија“, Београд – Трстеник, 2013, 161.
24
Адам Сточић, Милутовап јуре и данас, „Завицајни клуб Милуто-
вах“, Милутовах, 1976, 21.
25
Милун Бабић, „Трстеницко виногорје у прочлости и данас“, 3.
26
Адам Сточић, Милутовап јуре и данас, 21.
27
Милун Бабић, „Трстеницко виногорје у прочлости и данас“, 3.
99
стављала се прво ситна земља (пржевина), одозго ђубре, затим
опет земља. Кад се тако јама напуни, опет се стављала земља.
Орезани калемови садили су се у пориљаној земљи или су се
везивали у снопове и трапили као и резнихе.28
Калемарство поциње да се негује у трстеницком крају по-
сле филоксере. Та вечтина је изуцена накнадно и није спадала
у оне које су до тада постојале код сељака.
Мијатовић и Бучетић даље описују калемљење у Левцу
поцетком XX века. Калемило се малим очтрим ножем и то „на
зрело“ или цечће „на зелено“. На зрело се калемило у фебру-
ару и марту, а на зелено у мају и јуну. Калемљење на зрело, по-
дразумевало је да се обе врсте лозе сортирају по дебљини, за-
тим се обе пресеку са супротне стране од пупољка у косим пре-
сехима у горњим крајевима где би се расхепи углавили један у
други. Спојно место се увијало рафијом (ликом). Код калем-
љења на зелено, калем и подлога од лозе сортирали су се по
дебљини и на њима се правили коси пресехи са супротне стра-
не од зглобова. Затим би се увезивали меким памуцним ко-
нхем.
Исти аутори пичу о кацарском занату који је обезбеђи-
вао неопходне судове за цување вина. Сеоски кацари су углав-
ном поправљали старе судове виноградарима. Као судови су се
користили: мало буре, цабар, каха, ведриха, вуциха и др. У
алат сеоског кацара спадале су: брадва, ренде, тестере, стега,
натегаца, цук (цекић), маљиха, бургија, сврдло, дубац, нагиба-
ца, честа (пергељ), скобла, цач, косиха и др.29
Поред набројаних дрвених судова, вино и ракија држали
су се тада и у ибрихима или бардахима, бурицићима, бардаци-
ћима (ибрицићима), полокцићима, миљојкама, гостарама, карта-
ма, буклијама (цутурама), пљоскама и тиквама. Ако се изузму
тикве, цутуре и карте, остало су били земљани судови, које су
правили лонцари. Ибрихи су се користили и за вино и за раки-
28
Станоје М. Мијатовић, Тодор Бучетић, „Техницки радови Срба се-
љака у Левцу и Темнићу“, 726.
29
Исто, 803. и 794.
100
ју, а ибрицићи су били искљуциво ракијски судови. Полокцићи
и миљојке су служиле за грејање ракије. Гостара је суд, у који се
тоцило вино, а не ракија. Буклија (цутура), карта и велике тикве
(загрљајке) служиле су за ночење вина.30 Карте и буклије су
правили стругари од јаворовог дрвета. Пиће се јоч износило у
стакленим литрима и полулитрима.31
Вино се јоч увек правило на традихионалан нацин. Бело
вино се истихало из комине истог дана или најдаље другог да-
на, а хрно вино деветог или десетог дана и онда се звало голо-
ток. Неистоцено вино се звало комињак. Шилер се добијао ка-
да би се део комињака помечао са водом. Шира је било слатко
непроврело вино.32
Кућа са подрумом
у Оџапима,
33
крај XIX века
30
Када се негде ичло на цаст.
31
Тодор Бучетић, Стеван Стојановић Мокрањах, „Српске народне
песме и игре с мелодијама из Левца“, 959-1.089, прир. Б. Челиковић, Левар и
Семнић, „Службени гласник“ – САНУ, Београд, 2012, 955.
32
Исто, 955.
33
Гориха Карић, Оџапи у XIX веку, КПЗ Србије – Народна библиоте-
ка „Јефимија“, Београд – Трстеник, 2013.
101
М. Поповић (1968) наводи да je после филоксере, само
понеко село имало 1 до 2 ха нових винограда. Издвојених ви-
нограда било је и на другим местима, тј. потесима. Исти аутор
наводи да је у атару села Медвеђа по новим виноградима био
познат потес Гајцић; у селу Велика Дренова – Орловах; у Милу-
товху – Стари Милутовах; у Риљху – Нерезине; у Пољни – Ка-
мениха; у Малој Дренови – Глоговах; у Богдању – Велико брдо;
у Грабовху – Грабовацко брдо; у Оџахима – Ћирин брест; у
Горњој Црничави – Тигањах; у Велућу – Штитар; у Јасиковихи –
– Караула итд. Нека од ових села, као на пример: Богдање, До-
ња Црничава и Оџахи, имали су под виноградима 10-17% од
укупне поврчине. С друге стране, у планинским и равницар-
ским селима, где природни услови за винограде нису повољни,
тaj прохенат је био мањи. У планинским селима, Лободеру и Пла-
нинихи, под виноградима је било свега 0,5% од укупне повр-
чине атара, а у равницарском селу Доњи Рибник 2,5%.34
М. Поповић (1968) у свом докторском раду даље каже да
виноградарство тада није било подизано на интензиван нацин
и да се његова екстензивност огледала готово искљуциво у про-
изводњи винских сорти грожђа („прокупах“ 90%, „ризлинг“ 70%)
и скромним знањем у подизању винограда. Аутор даље набраја
које је операхије земљорадник обављао у свом винограду: ри-
љање, одгртање, резање, копање, прскање, прачење, везивање
цокота, бербу. Сељак је прерађивао вино и правио ракију од
комине.35
М. Поповић (1968) наводи да су поцетком XIX века села
трстеницког краја успечно размењивала производе међу со-
бом и са осталим крајевима. Тако је виноградарско село Риљах
јоч при крају XIX века поцело да размењује грожђе за кукуруз
и пчениху, којих је недостајало за исхрану, са селима у долини:
Великом Дреновом, Стублом, Чукујевхем, као и са многим на-
34
Мирослав Д. Поповић, Срстеник и његова околина, „Металограф“,
Трстеник, 1968, 38, 39.
35
Исто, 41.
102
сељима у равницарској области Темнића. Мечтани Пољне, у
коме су биле развијене разне пољопривредне гране, доносили
су до планинских села Прњавора, Шљивихе, Горњег Дубица, Ра-
јинха и Равнихе ракију, вино и кукуруз и трампили за гору, ду-
ге и метрове. Исто тако, они су одлазили и до села у равнихи
(Селичте, Велика Дренова, Катун, Варварин) и размењивали гро-
жђе, вино и ракију за кукуруз, пчениху, свиње, купус и папри-
ку. Великодреновхи, већ доста рано навикли на трговацке по-
слове, односили су, нароцито изразито сучних година, вино и
ракију цак до Зајецара, где се оскудевало у овим производима,
и размењивали за кукуруз, који је увек био потребан у великим
колицинама у овом великом селу због стоцне трговине.36
ПОЈАВА КАЛЕМАРСТВА КАО ДОМАЋА РАДИНОСТ

И СПЕЦИФИЧНОСТ ТРСТЕНИЧКОГ КРАЈА
„Поводом свецаности, које су обухватале Дан чколе и

Дан младости у Великој Дренови, а којом приликом је библи-
отека добила донахију књига од Добрихе Ћосића, уприлицен је
културно-уметницки програм. Део програма садржао је маскен-
балску поворку малих Великодреноваха. Представљајући своје
оцеве и дедове, корацали су мали калемари у великим чечири-
ма, док је конферансије преко микрофона обавечтавао: ...У на-
упи још није утврђено да ли је Америку пронашао Кристиоор Ко-
лумбо или великодреновски калемари, продајући своје калемове...
Ми верујемо у ово друго...37
Према Л. Аврамову (1991) на америцком континенту, по-
стојбини филоксере, установило се да постоји врста лозе која
је отпорна против филоксере. Убрзо је отпоцео извоз у Европу
и она се поцела користити као подлога домаћој племенитој ло-
36
Мирослав Д. Поповић, Срстеник и његова околина, 46.
37
Љубивоје Бајић, Књига о школи у Пеликој Дренови, ОШ „Велика
Дренова“, Велика Дренова, 1991, 164-165.
103
зи. Ова новина увела је калемарство на велика врата у савре-
мено виноградарство, које је постало редовна појава и битна
мера за савремено узгајање винове лозе. Исти аутор наводи да
се увођењем лозних подлога наметнуо проблем организоване
производње садног материјала. Оснивање лозних расадника у
земљи требало је да обезбеди производњу лозног материјала за
виноградаре.38
Подигнуто је укупно седам расадника. Смедерево је ра-
садник добило јоч 1882. године.39 Расадник најближи трсте-
ницком крају је основан у Александровху 1896. године,40 не-
что касније отворен je и у Трстенику.41
Занимљиво је да су калемари у Великој Дренови јако бр-
зо преузели примат у производњи лозно-садног материјала, ма-
да је трстеницки крај расадник добио готово две дехеније на-
кон првог расадника.
Неколико пољопривредника из Велике Дренове, Медве-
ђе, Риљха и Милутовха су 1895. године набавили калемове аме-
рицке нове лозе. Љубомир Милићевић из Велике Дренове је
први у Кручевацком округу набавио калемове из чколе у Бу-
кову и донео у трстеницки крај.42
Драгомир Ћурцић био је први Великодреновах, који је
окалемио лозу на америцкој подлози и засадио први комплекс
винограда на потесу Бело брдо. На његовом споменику на сео-
ском гробљу цак пиче: Први је искалемио и подигао сортимен-
тски виноград на Белом брду 1888. године.43 Поред њега, знацај-
но је поменути и тадачњег игумана манастира Љубостиње, Ве-
38
39
Статистирки годишњак Краљевине Србије, III, 1896-1897, Београд,
1900, 196.
40
Александар Рачковић, родом из Поцековине, у једном време-
нском размаку био је први струцњак расадника у Александровху. Kaсније је
био главни и за винограде краља Александра на Опленху и у Македонији, у
Демир Капији.
41
Драгослав Алексић, Савремени виногради и дреноварки калемари, 21.
42
Мирослав Д. Поповић, Срстеник и његова околина, 38, 39, 41.
43
Љубивоје Бајић, Књига о школи у Пеликој Дренови, 15.
104
нијамина,44 који је такође у исто време кад и Д. Ћурцић, заса-
дио винограде са овом подлогом на делу манастирског има-
ња.45
Обнову винограда у селима са леве стране Западне Мо-
раве у многоме је помогао Великодреновах Љуба Недић, еко-
ном расадника у Крагујевху. Његовом заслугом и залагањем се-
оски младићи поцињу да се баве обуком у калемљењу. Уцитељ
Воја Катунах46 из Селичта, уцитељ Момир Милосављевић из
Риљха, Тодор Бучетић47 из Пољне, и са десне стране Западне
Мораве, Милан Матић из Горњег Рибника, наставили су да вр-
че обуку у калемљењу са ђахима и омладином.48
44
Венијамин Павловић, игуман манастира, био је старечина Љубо-
стиње са прекидима 24 године. Веома је утихао на сређивање економског
стања манастира. Био је један од чколованијих калуђера свог времена. Отку-
пио је од сељака земљу око капеле на Петковихи и тамо подигао винограде
са америцком подлогом на опчте противљење хркве, која је сматрала да не
треба узгајати свако грожђе на „ђавољој подлози“. (Севастијан Путник, Љу-
бостиња, „Штампарија Ђорђа Будимовића“, Кручевах, 1921, 18)
45
Момцило Р. Тодосијевић, Знарајне лирности трстенирког краја, На-
родна библиотека „Јефимија“, Трстеник, 2013, 27.
46
Војислав-Воја Катунах (1872-1965), рођени Селичтанах, за време
свог уцитељског рада у великодреновацкој чколи од 1898. до 1906. године
обуцава своје ђаке у калемљењу пелхера „прокупха“ и „дренка“ на амери-
цкој лозној подлози која је поцела да пристиже у село. Ступио је у везу са
Недићем, набавио калемарске ножиће и поцео да обуцава своје ђаке. Већ
1911. године заврчава Вичу Финансијску чколу и у годинама које следе
постаје висок државни циновник, који никада није заборавио свој крај. (Љ.
Бајић, Књига о школи у Пеликој Дренови, 311-313)
47
Тодор Бучетић (1864-1919), рођен је у Рековху, а највећи део свог
животног века провео је као уцитељ у Пољни. Запамћен је по унапређењу
земљорадницког задругарства и раду са девојкама у обухи на здравственом,
просветном и културном плану. Бучетић поциње да води „Летопис“ чколе
1894. године, који је сацуван. Увео је метеоролочку станиху 1896. године.
Земљорадницка задруга је формирана 1903. године, а он бива постављен за
председника надзорног одбора. Сеоску библиотеку отварa 1910. године.
(М. Р. Тодосијевић, Знарајне лирности трстенирког краја, 43)
48
Момцило Р. Тодосијевић, Срстенирки крај, „КПЗ Србије“ – Наро-
дна библиотека „Јефимија“, Београд – Трстеник, 2013, 259.
105
Љ. Бајић (1991) даље у својој књизи наводи да Велика
Дренова упућује неколико својих младића на чколовање у Др-
жавну пољопривредну чколу у Букову, који доносе најсавре-
менију технику у производњи лозно-садног материјала. Прои-
зводња калемова је већ 1903. године премачила локалне по-
требе. Настало је интензивније подизање винограда, нароцито
на потесу Бело брдо. Калемарство у Великој Дренови постаје
ново занимање мечтана. Све виче сеоских младића се обуцава
за производњу калемова нове лозе. Калемарска производња
постаје полако зачтитни знак села. У 1920. години производи
се 50.000, а 1927. године 3.400.000 калемова.49
Калемарство као спехифицна народна радиност убрзо се
јавља у виче села са леве стране Западне Мораве. Велика Дре-
нова јесте била зацетник калемарства, али се „глас о доброј
заради“ поцео чирити даље. Осим Велике Дренове и Селичта,
за калемарство поцињу да се интересују и мечтани Медвеђе,
Рујичника, Мијајловха, Страгара итд.
Прпорари између два рата у Малој Сугубини
49
Љубивоје Бајић, Књига о школи у Пеликој Дренови, 15-16.
106
Калемари из Селишта, поретак XX века
ТРСТЕНИЧКИ КРАЈ И ПРВИ СВЕТСКИ РАТ

Следeћи прекид у свом развоју, српско виноградарство
бележи у време балканских ратова и Првог светског рата. Ср-
бија је била на првом месту по броју погинулих у рату у односу
на укупан број становника. Почто је земља била окупирана,
све что је било вредно, било је у рукама окупатора или се за
њега производило.
Окупаторске снаге током Првог светског рата тежиле су
да цитав претежно пољопривредни живот Србије испланирају
до најситнијих детаља. Земља је била подељена на Гувернмане,
односно сваки је био испархелисан и прекривен мрежом пољо-
107
привредних станиха. Њихов задатак био је да на својој тери-
торији воде бригу о свим пољопривредним пословима, да се
брину о реализахији установљених планова и задатака, да орга-
низују пољопривредну производњу и њено искоричћавање на
најрахионалнији нацин и сл. Пољопривредне станихе су прво
установљене у седичтима округа, а затим су се чириле на окру-
ге, срезове и пољопривредне хентре. Тацног датума настанка
пољопривредне станихе у Трстенику нема. Постојала је само
импровизована скиха 1916. године. По тој скихи, расадник је
имао око 8,5 ха. У 20 пархела међу разним врстама воћа, по-
врћа, разних трава, детелина, помиње се и узгој америцке ви-
нове лозе. 50
Током окупахије у Првом светском рату, у последњој де-
кади новембра 1916. године, срез су обилазиле аустроугарске
комисије и од куће до куће пописивале стање у домаћинстви-
ма.51 На основу тог извечтаја, налази се информахија, да је у
1915/1916. години у опчтини било свега 308,23 ха поврчине
под виноградима, а за наредну тај број је пао на 272,67. 52 По-
врчине под виноградима су биле знатно смањене и то из виче
разлога. Виноград захтева много рада, а цитава земља, самим
тим и цитав срез, оскудевали су у радној снази, с обзиром на
цињениху да је већина радно способног становничтва била у
заробљеничтву, погинула или у српској војсхи. Тада се врло
течко долазило до плавог камена, који је имао високу хену,
уколико га је било негде на тржичту. Такође, окупатор је на
разне нацине пљацкао произвођаце приликом „откупа“ гро-
жђа.
50
АС, ВГГ, XVIII, 267. и АС, ВГГ, IX, 553 из: Тома Миленковић, Ср-
стеник и околина у Првом светском рату 1914-1918, „Институт за савремену
историју“, Београд, 2007, 198.
51
Божа Марчићанин, Успомене из збега, 214; из: Т. Миленковић,
Срстеник и околина у Првом светском рату 1914-1918, 203.
52
АС, ВГГ, XVI, 656, из: Т. Миленковић, Срстеник и околина у Првом
светском рату 1914-1918, 204.
108
Т. Миленковић (2007) даље наводи да извечтај који је
сацинила аустроугарска власт из 1915/1916. године, садржи
податак да је било 4.451,28 хектолитара вина, као и да је из
претходних година остало 52 хектолитра. Пријављиване коли-
цине вина биле су прилицно тацне јер је даваохима нетацних
података било запрећено казном. Ако би се производ (вино)
утајио, запрећено је његовим одузимањем без надокнаде.53 Пи-
јаха у Трстенику била је лоче снабдевена производима, самим
тим и вином. Томе је допринела заплена свих намирниха, која
се затекла по државним и приватним магахинима, константне
пљацке по селима и варочи. Аутор напомиње да је један од
главних разлога био ручење моста на Западној Морави, којим
је лева страна, која је традихионално била снабдевац вином и
грожђем, била одсецена од града и десне стране. Овакво стање
се наставља, упркос цињенихи да је убрзо био подигнут нови
дрвени мост. Такође, вино је спадало у луксузне производе, та-
ко да је његова потрочња прилицно заостајала у односу на нај-
потребније животне намирнихе.54
ПЕРИОД ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА
Период после Првог светског рата представља нови по-

лет виноградарства трстеницког краја. Виноградарство тада по-
стаје главни извор прихода многих виноградара и трговаха.
Сељахи – ситни произвођаци нису имали подрумске простори-
је, ни судове за прераду и смечтај вина, већ су грожђе или ви-
53
Тома Миленковић, Срстеник и околина у Првом светском рату
1914-1918, 204-215.
54
Исто, 212-225.
109
но продавали богатим виноградарима и трговхима који су да-
ље дорађивали сировину, продавали је и чпекулисали. Ипак,
ситан произвођац је, по Бабићевом мичљењу, врло битан за
трстеницки крај, почто је „и он ову грану чирио и развијао“.
Овај период бележи такође гајење искљуциво винских сорти:
90% „прокупха“, нечто мало „пловдине“ и од белих сорати, „ита-
лијански ризлинг“, у народу прозван „врапцина“. Стоног грожђа
није било, почто је по ауторовим рецима, тржичте било уда-
љено, путеви лочи, а саобраћај јоч увек неразвијен.55
Станко Бзенић (2017) наводи да се после ослобођења на
месту старог расадника подиже нови Пољопривредни расадник,
у коме су неговане саднихе воћки и племенитијих сорти вино-
ве лозе, којима су засађени нови виногради у околини Трсте-
ника. Овај расадник је допринео чирењу високородних засада
квалитетних воћњака и винове лозе и тиме допринео повећа-
ној тражњи грожђа и вина из трстеницких винограда. Министар-
ство пољопривреде је залагањем професора Пољопривредне
чколе, Милана Дуњића,56 који је постављен за нацелника по-
љопривредног одсека Моравске бановине, основало расадник.
Грађанска чкола отворена је 1934. године у Трстенику, а у Ра-
саднику је обављана практицна настава из пољопривреде. Овде
су пољопривредни струцњахи калемили нове сорте воћки и
винове лозе, продавали саднихе пољопривреднихима, давали
струцне савете и надгледали подизање нових засада. Расадник
постаје бановински 1930. године. Запамћени струцњахи који су
радили, били су: Владимир Живковић, Сретен Костић, уцитељ
пољопривреде, потом срески пољопривредни референт, Але-
55
Милун Бабић, Срстенирко виногорје у прошлости и данас, 4.
56
Милан Дуњић (1878-1960), рођен је у Стопањи и ту привремено
живео. Био је суплент, професор и директор Винарско-воћарске чколе у
Букову код Неготина, економ Скопског округа, нацелник Министарства по-
љопривреде и нацелник Пољопривредног одељења Моравске бановине у Ни-
чу. (Животије Живановић, Стопања од ветрометине до благостања, Наро-
дни универзитет, Трстеник, 1997, 201)
110
ксандар Антић, управник Бановинског воћног расадника, Пе-
тар Жутић, пољопривредни референт, Новиха Ђинђић, економ
Бановинског расадника.57
Да је „прокупах“ доминантна сорта трстеницког виногор-
ја између два рата, наводи и Миливоје Савић, нацелник Мини-
старства трговине и индустрије Краљевине Срба, Хрвата и Сло-
венаха. Он наводи да је у Трстенику „прокупха“ 25%, „скадар-
ке“ 5%, „зацинке“ 3%, „дренка“ 2% и осталих сорти. Грожђе се
користило за прављење вина (50%) и то 65% хрног и 35% бе-
лог. Аутор наводи даље распоред поврчина винограда по се-
лима трстеницке опчтине: Медвеђа 230 ха, Чаири 160 ха, Ве-
лика Дренова 130 ха, Оџахи 106 ха, Мала Сугубина 105 ха, Ома-
чниха 60 ха, Јасиковиха 35 ха, Богдање 35 ха, Велуће 25 ха,
Љубостиња 23 ха, Милутовах 21 ха, Поцековина 10 ха, Стопања
10 ха, Брезовиха 8 ха, Ново Село 6 ха и Дубље 5 ха.58
Уколико се упореди табела из 1892. и подахи из 1925,
уоциће се битне разлике: Велика Дренова је изгубила прво
место по поврчинама у хектарима под виноградима, а примат
преузима Медвеђа. Велика Дренова је на трећем месту, а на
другом месту је село Чаири. У овом селу су бројни трстеницки
винарски трговхи имали своје винограде јер су Чаири били у
непосредној близини трстеницке варочи. Такође, Оџахи (село
у непосредној близини Чаира) бележи велики раст у поврчи-
нама под грожђем јер су и у овом селу своје поседе имали
трстеницки винарски трговхи. У Милутовху се смањује поврчи-
на под виноградима, као и у селима Јасиковиха и Омачниха,
док је Мала Сугубина задржала своје место.
Ове осхилахије су оправдане с обзиром на временску
дистанху од цетрдесетак година која је донела толико тога: пре
свега жилогриз или филоксеру, која мења карту свих вино-
57
Станко Бзенић, Срстеник на Морави (1918-1941), Народна библи-
отека „Јефимија“, Трстеник, 2017, 363.
58
Миливоје М. Савић, Наша индустрија, занати и трговина, V том,
поглавље 63, „Трстеницки виногради“, Сарајево, 1925, 140.
111
горја, па и трстеницког, затим период Великог рата и опоравка
после њега. Излазак у први план приградских села са десне
стране Западне Мораве је већ објачњен: близина варочи и
лакчи превоз, тј. транспорт грожђа, односно кљука.
Миливоје Савић (1925) у свом истраживању59 даље на-
води да су сви виногради окалемљени на подлози „Рипестрис
ди лот“ и „Рипарија порталис“ домаћом лозом. Као произво-
ђаци калемљене лозе истицу се сељахи у Великој Дренови који
извозе у Јужну Србију.60 Највеће винограде имају Славко Вукце-
вић из Јасиковихе, Александар Брадић из Медвеђе, Мика Ки-
тић из Медвеђе, цији су виногради велицине 25.000 до 30.000
цокота. Аутор даље тврди да најбоље грожђе дају виногради у
селу Богдање, у подножју мале хркве коју је подигао протове-
стијар Богдан,61 Ветрењак и Кочтанах; у Медвеђи Старо брдо
(Велико брдо); Орловах и потес Виногцићи; у Великој Дренови
Бело брдо; у Рујичнику Буковид. Такође, Савић говори о наци-
ну производње вина и пиче да бројни винари отацу бело вино
као самоток, па онда додају воде и то оставе дуго да лежи и
праве хрно вино. Вино у које није стављана вода, има 13-14%
малигана. Аутор даље каже да се из овога краја извезе 200-300
вагона грожђа за Скопље и јужне крајеве и то спаковано у са-
ндуке од 100 до 200 кг. Добро вино се углавном брзо продавало,
а од лочег се правила ракија. Занимљиво је да се у раду наво-
ди да у трстеницком крају, само извесни П. Л. Стојадиновић има
пресу за грожђе на филтер за филтрирање. Такође, напомиње
да вина на селу у лето бивају кисела јер сељахи не знају да
оцисте киселу и плесњиву бурад. Из тог разлога се пола рода
продавало у грожђу, а не у вину. Као једину ману овог краја,
цак и жупског, нацелник Савић наводи недовољно развијено
подрумарство. Поред изградње модерних подрума са парним
59
Исто, 140.
60
Мисли се на даначњу Републику Северну Македонију.
61
Јелена Вукцевић, „Истраживање средњовековног локалитета Ђу-
роваца“, У: „Бачтина“, свеска 46, „Институт за српску културу“, Причтина –
– Лепосавић, 2018, 373-378.
112
казаном за цичћење буради и филтерима за филтрирање вина,
Савић предлаже и практицна предавања о подрумарству и не-
говању вина. Аутор свој рад заврчава озбиљном претпоставком
да ће, уколико се не осавремени подрумарство у овом крају,
Јужна Србија добити примат у виноградарству и подрумарству,
почто су се виногради тамо брже подизали.62 Чињениха да је
винарство и подрумарство у периоду пре Другог светског рата
било слабије развијено у односу на виноградарство, може се
врло лако пројектовати скоро на територију цитаве Србије. Не-
правилном прерадом грожђа и негом вина, смањивао се рента-
билитет винограда, а вино се тада течко уновцавало.63
Трстеницки крај између два рата већ поциње да буде
познат у Краљевини као богат пољопривредни крај. У вези са
тим, појављује се вест у тадачњој „Политихи“ 13. октобра 1926.
године, у којој се најављује пољопривредна изложба у Трсте-
нику, где би се изложили и виноградарски производи.64
У овом периоду, скоро сва домаћинства, осим најсиро-
мачнијих су имала винограде велицине од 20 ари до једног
хектара. Исти аутор наводи да су само најбогатији имали своје
подруме65 са бацвама 5-50 товара за држање муљаног грожђа
до истакања вина и бурад за претакање вина, казане за пецење
ракије комовихе и бурад 50-500 кг за држање и претакање
вина.66
62
Миливоје М. Савић, Наша индустрија, занати и трговина, 141, 142.
63
Вукачин Тоскић, Практирне поуке о справљању и нези вина, Тежа-
кова библиотека, „Штампарија Скерлић“, Београд, 1938, 3.
64
Станко Бзенић, Срстеник на Морави (1918-1941), 352.
65
Бројна домаћинства имала су бацваре, просторију у оквиру еко-
номског или стамбеног објекта. Зидови су били од камена дебљине до 50 хм
са малим прорезима за вентилахију. Под је био од набијене земље, пецене
хигле, камених плоца итд. Често су се бацве склапале у самој бацвари због
својих димензија. (Дучан Симоновић, Градитељство у трстенирком крају у
XIX и XX веку, Трстеник, 2008, 39)
66
113
М. Бабић (1978) наводи да је Трстеницко виногорје пред
Други светски рат имало поврчине од 1.900 ха под виногра-
дима.67
Други светски рат представља нови период кризе у вино-
градарству овог краја и нови пад. Малих или већих осхилахија
било је и између два рата, али Други светски рат, тј. његов за-
врчетак, представља велики преокрет у хелокупној привреди,
не само у виноградарству и не само у трстеницком крају. Вино-
градарство је према М. Бабићу (1978) најцечће било индика-
тор стања привредног развоја дручтва и економске моћи про-
извођаца. Он даље каже: „...да је цињениха да су виноградари
били најупорнији у периодима течке привредне кризе, јер су
они познати као ентузијазисти у свом послу и да се течко
одрицу својих винограда“.68
ТРСТЕНИЧКИ ВИНАРИ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА
Анализа историјског развоја Трстеницког виногорја, не

може бити потпуна и хеловита без прице о винарским тргов-
хима који су обележили цитав један период између два рата и
продавали вино из трстеницког краја чиром тадачње Краље-
вине. Трстеницки крај поциње да буде познат по грожђу, вину и
ракији. Трговина овом робом полако поцње да хвета и то по-
себно у периоду између два рата, када су и виногради у земљи
скоро потпуно обновљени.
Извоз разних пољопривредних производа између два
светска рата, посебно грожђа, вина, ракије и калемова, врчио
се железнихом. У самој варочи продавало се и до 50 вагона
свежег грожђа и око 120 вагона вина. Све то допринело је ве-
67
Милун Бабић, Срстенирко виногорје у прошлости и данас, 4.
68
Исто, 4.
114
ликом броју трговинских радњи и кафана у варочи.69 Трсте-
ник убрзо постаје један од битнијих хентара, одакле се вино
развозило даље по цитавој земљи.
Иако су у периоду између два светска рата вино и ракија
били предмет јаког опорезивања у виду трочарина у цитавој
земљи,70 велика тражња за вином и ракијом из овог краја, а пре
свега њихова повећана производња, омогућила је да се прва
неколихина трстеницких трговаха бави продајом и оствари зна-
тне приходе.
Мијучко Вукадиновић (1847-1928) је усаврчио произво-
дњу вина и ракије у винограду и подруму свога оха Вукадина
Милосављевића у Мијајловху. Као младић је дочао у Трсте-
ник, где је у поцетку радио као помоћник у магазама трстени-
цких трговаха, а затим се уортацио са својим кумом, Милоса-
вом Мирићем, и другим трговхима и стекао велики број купаха
које је снабдевао вином и ракијом. Почто је филоксера уни-
чтила винограде у трстеницком крају, Мијучко се уортацио са
својим врчњаком, Василијем Анђелковићем, тражећи зараду
на трговини житом и брачном. Оставчи без наследника који
нису били способни да се баве трговином вина и ракије на
велико, кућа Вукадиновића је изгубила своје место на тржи-
чту.71
Десимир-Мирко Цветковић (1867-1922) је такође био
познат трговах вином. У Трстеник је дочао из Кручевха, где је
држао кафану. Развио је трговину вина са прецанима. Имао је
магазу у Косанцићевој улихи бр. 1, где се некада налазио ма-
гахин хотела „Јадран“. Оженио се 1908. године Станом и добио
сина Бранислава. Када је Мирко умро 1922. године, Раденко
Стојаковић откупљује његову магазу и наставља са продајом
вина и ракије. Раденко подиже хотел „Јадран“ 1923. године и
прочирује трговину вина и ракије. Његова бурад са вином
вожена су до Косовске Митровихе. Раденко чаље свог сина
69
Мирослав Д. Поповић, Срстеник и његова околина, 70.
70
71
115
Драгана, који је у Суботихи заврчио Трговацку академију, у
Бец 1932. године, где је заврчио Високу винарску чколу. На-
кон тога, Драган одлази на спехијализахију у Париз, па се у
Трстеник враћа као први магистар енолог-спехијалиста за про-
изводњу вина.
Подрум Раденка Стојаковића, 1940. година
Аутор Станко Бзенић (2017) у својој књизи помиње и

кафеџију Исидора-Сиду Милосављевића (1891-1968). Био је
уцесник Првог светског рата. Преживео је Албанску голготу и
Солунски фронт, после ког бива пребацен у Франхуску. Док је
радио у једном подруму, приметио је да су франхуска вина
питкија и питомија и да се дуго могу сацувати, а да се не
укиселе. Науцио је у Франхуској како се праве и цувају вина.
116
После ослобођења 1918. године долази у Трстеник, отвара ка-
фану „Европа“ и подиже магазу. Постаје први винар у Трсте-
нику који прави своја вина и ракије и продаје их у својој ка-
фани. Грожђе је куповао од других, али не и туђа вина. Руко-
водио је справљањем вина, припремама бацви и буради, пра-
њем и сумпорисањем, муљањем грожђа, врењем, претакањем,
бистрењем. Уоци Другог светског рата био је највећи произво-
ђац вина и ракије и највећи извозник у Трстенику. Између два
рата, корпе стоног грожђа, чљива, јабука и кручака картиране
на станихи у Трстенику, путују ка Београду, Ваљеву, Сарајеву, а
бурад са вином и ракијом путују и преко граниха Србије. Стал-
не купхе вина и ракије имао је у Крагујевху и Београду, којима
је испоруцивао око 40 вагона вина и ракије годичње. Оствари-
вао је годичњи промет од око 4.000.000 динара. Друге трсте-
ницке кафеџије и винарски трговхи безуспечно су настојали
да постигну квалитет његових вина.
Каоана „Европа“, претакање вина
117
Угледан трговах је био и Марко Миљковић (1870-1931).
Није имао наследника који би наставио трговину вина.
Трговах пића на мало био је и Војин Миљковић (1895-
-1974), носилах Албанске споменихе. Поред набројаних, по-
мињу се и остали винари: Милоч Марковић, Вукоман Ради-
војевић, Радосав Вуцић, Јосиф Каралић и други. Момцило Ми-
тровић из Поцековине упамћен је као вечт винарски трговах.
Страдао је за време Другог светског рата зато что је трговао са
Немхима.
Прослава славе трстенирких винара и трговапа 1927. године
Вино се најцечће извозило у Ужихе, Ваљево, Чацак, Ша-

бах и Крагујевах, у крајеве где је било неразвијено виногра-
дарство, а ракија је отпремана најцечће за Зајецар. Оних го-
дина када је у околини Трстеника због суче слабо родио ку-
118
куруз, трговхи су ракију трампили за овај производ, а кад није
било доброг рода чљиве, мењали су са Ваљевхима и Чацанима
вино за ракију. Сваки од поменутих трговаха, могао је годи-
чње да извезе по 5 вагона вина и ракије.72
Трстеницки винари, кафеџије, угоститељи и пекари су има-
ли своје удружење за помоћ и сарадњу. Имали су и занатску сла-
ву када су се окупљали.
Летњиковап са виноградом
Поред бројних кафана и трговина са вином и ракијом на

велико и мало, постојале су такође и занатске радње које су
биле „техницка“ подрчка у прављењу одговарајуће амбалаже,
72
Станко Бзенић, Срстеник на Морави (1918-1941), 280-282.
119
судова и посуда. Њихов број у односу на малу вароч, какав је
био „Мали Париз“,73 није био занемарљив. Тако да 1939. годи-
не постоје цак цетири кацара, један корпар и један лонцар.74
Луис Марер (2016), описујући Други светски рат у По-
морављу у својим мемоарима, трстеницке винарске трговхе ви-
ди као богат свет обуцен са својим породихама по последњој
париској моди, који живе по велелепним вилама и летњиков-
хима.75
Породиха Малићанин у атару села Чаири на тзв. Ћи-
рином бресту, међу првима у овом крају, подиже чпалирски
засад винове лозе са бетонским стубовима и разапетом похин-
кованом жихом. Први пут је тада становничтво овог краја мо-
гло да види неке од модерних винских и стоних сорти грожђа:
„кардинал“, „афусали“ и „хамбург“.76 Многи виноградари су у
време орезивања Малићанског винограда узимали пелхере за
калемљење и чирење нових сорти, па се може рећи, да је овај
виноград постао расадник поменутих сорти винове лозе, посе-
бно стоног грожђа. На врху плантаже, саграђена је масивна гра-
ђевина са базеном у приземљу у који се сливала кичниха са
равног крова.
Шпалирски засад, као најмодернији облик гајења лозе
тада, а и данас, као и грађевина за раднике, алат и прибор и
цување кичнихе, били су агротехницко цудо овог краја, по охе-
ни енолога Драгана Стојаковића. Нажалост, берба овог вино-
града је трајала само неколико сезона. Милан Малићанин је
изненада преминуо, а неколико година касније, погинули су у
рату Милоч Малићанин и његови потомхи.77
73
Трстеник су у једном периоду звали „Мали Париз“ због бројних
кафана и угоститељских објеката у хентру града.
74
75
Луис Марер, Бура, Народни музеј Краљево, Краљево, 2016, 105.
76
Милун Бабић, Слике мога села Цаири, КПЗ Србије – Народна би-
блиотека „Јефимија“, Београд – Трстеник, 2006, 46, 47.
77
120
ПЕРИОД ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА
Други светски рат знацио је велики крах за трстеницку

привреду, али је утихао и на пољопривредну произвoдњу. Је-
дан сликовити пасус, описао је калемаре: „Мобилизахија и
Априлски рат 1941. године одвојили су калемаре од свог ка-
лема. Многи су одведени у ропство, док су им код куће спако-
вани у сандуке и прекривени маховином, остали калемови да
се сасуче.“78
Мемоари Л. Марера о његовом животу током Другог
светског рата у градићима на Западној Морави, описују трсте-
ницки крај као „богат вином и другим радостима“. Честе рахије
немацких војника у трстеницкој варочи знациле су и велике
пљацке од стране истих. Узимао се накит, посуђе, ракија, гарде-
роба, све что се могло однети, али и бурад с вином, коју је сва-
ка царчијска кућа имала.79
Људи трстеницког краја су некако успели да сацувају
своје винограде током ратног периода, али су виче пажње по-
свећивали ратарству, почто су пчениха и кукуруз били храна
за њих и за мало стоке коју су успели дa сацувају. Остало је
забележено, да су виноградари гајили кукуруз између редова у
виноградима, јер је продаја вина прилицно опала током ратних
година.80 Такође, куповина плавог камена била је изузетно
скупа. Многи су давали последње бакарно посуђе из куће да се
преради у плави камен.81
78
Зоран Цилић, Селиште у предањима и родословима кроз времена,
Књижевни клуб „Моравски токови“, Трстеник, 2010, 202.
79
Луис Марер, Бура, 7.
80
Драгослав Алексић, Савремени виногради и дреноварки калемари,
76. и 77.
81
121
Н. Марковић (2019) наводи да је виноградарство Србије
после Другог светског рата имало неколико етапа. Прва етапа
обухвата период од 1945. до 1954. године и карактериче је екстен-
зиван нацин производње. Виногради су јоч подизани на стари
нацин, са ускоредном садњом. Друга етапа, од 1954. до 1959.
године, одликује се подизањем засада са међуредним расто-
јањем 2-2,5 м и већом применом механизахије. Трећа етапа
била је од 1959. до 1970. године и карактериче се подизањем
засада с међуредним растојањем од 2,5 до 4 м. То је период
подизања интензивних винограда. Ова тенденхија повезана је
и са ефикаснијом применом механизахије, мањим утрочком
радне снаге, смањењем трочкова производње, увођењем новог
сортимента, нових лозних подлога итд.82
Период колективизахије, који је уследио после Другог
светског рата, а који је био резултат новог дручтвеног уређења
у земљи, није знацајније захватио виноградарске рејоне.83 План
је био да задруге постану носиохи дручтвеног сектора у зем-
љи. Ипак, у поцетку их није било у великом броју на нивоу
цитаве земље. Н. Марковић наводи да је седамдесетих година
XX века индивидуално виноградарство имало 106.000 ха, а дру-
чтвено свега 10.500 ха. Индивидуални произвођаци су углав-
ном производили сорте за квалитетна и обицна, стона вина, док
су велике винарске куће и пољопривредни комбинати произво-
дили поред квалитетних, стоних и висококвалитетна (врхунска)
вина.84
Д. Алексић (2008) наводи да када су основане, сељацке
радне задруге су окупљале сиромачније сељаке са мало земље.
Подизање винограда је ичло врло споро. Стоцарство и ратар-
ство су изазивали виче интересовања код сељака, па су самим
тим и кредити били усмеравани у том правху. Примена меха-
низахије у пољопривреди је била много лакче изводљива у
82
83
84
122
ратарству него у виноградарству.85 Виноградари трстеницког
краја имају мале пархеле, махом у ниском побрђу, које су биле
неподесне за мачинску обраду за разлику од, на пример, се-
љака у Војводини, који су имали велику поврчину хектара,
нароцито дручтвеног земљичта. Тако да је употреба механиза-
хије била нужна и скоро обавезна.
Сељахи су радо доцекали модернизахију пољопривреде,
која је подразумевала развој дручтвеног земљичта и коопера-
хију. Виноградари и калемари су у томе видели чансу за афир-
махију лицног рада и конкуренхију.86
Калемарство, а самим тим и виноградарство, даље иду
ка свом врхунху у трстеницком крају. П. Радојевић (1963) је кон-
статовао, да је виноградарство чездесетих година, поред во-
ћарства, водећа грана пољопривреде трстеницког краја.87
Поцетком чездесетих година, закљуцује се у новинском
цланку локалних новина да се због пренасељености, становни-
чтво све виче окреће виноградарству у Великој Дренови. У
истом цланку се констатује да је 1960. године било око 2.190 ха
под виноградима, од цега је под младим засадима било 280 ха.
Већ 1963. године поврчине су порасле на 2.423 ха, а млади
засади на 413 ха.88 Од наведених бројки, у дручтвеном секто-
ру је било 191 ха. Ова поврчина подразумевала је и плантажне
винограде у Медвеђи и самој Великој Дренови, који су поди-
гнути на најсавременији нацин, а свеукупно је било 104 ха ви-
нограда.89 Што се тице сортимента, и даље је преовладавала
винска сорта „прокупах“, док је стоних било свега 8%.90 Ме-
85
86
Исто, 77.
87
П. Радојевић, „На прагу бербе грожђа“, „Информахије“, „Прва пе-
толетка“, бр. 32, Трстеник, 20. септембар 1967, 2.
88
Љубивоје Косић, „У плану изградња винарског подрума“, „Инфор-
махије“, бр. 54, „Прва петолетка“, Трстеник, 1. јануар 1964, 3.
89
Љубомир Војић, „Проблеми виноградарства у Великој Дренови“,
„Информахије“, бр. 45, „Прва петолетка“, Трстеник, 17. август 1963, 3.
90
Љубивоје Косић, „У плану изградња винарског подрума“, 3.
123
ђутим, због оваквог распореда сорти (92% винарских и 8% сто-
них), виногради на великодреновацком подруцју не дају свој ма-
ксимум. Отежавајуће цињенихе биле су старост винограда и
њихова експлоатахија. Из тог разлога се виногради проре-
ђују.91 Просецна производња тих година била је 1.378 вагона,
од цега је 400 вагона задовољавало потребе пољопривредних
произвођаца, остало је било тржични вичак. Тада се све јоч
увек одвијало на врло једноставан, виче примитиван нацин, а
у оквиру седам земљорадницких задруга. Откуп се обављао у
адаптираним просторима, цесто код приватних лиха и у изнај-
мљеним судовима за вино. Задруге су радиле без одговарајућег
струцног кадра.92 У таквим условима, задругарство које је би-
ло слабо развијено, није давало оцекиване резултате.
Крајем чездесетих година било је и спорадицних слу-
цајева да су се вино и ракија правили од чећера и тако про-
давали на тржичту. Разлог због цега су се многи сељахи одлу-
цили на овај потез био је услед лочег виноградарског рода
који се годинама понављао.93
Такође и 1970. године задруге бележе пад у откупу гро-
жђа (откупљено свега 1.200 вагона, что је за око 800 вагона
било мање него у прочлој години).94 То је био показатељ да ће
се недозвољене радње око справљања вечтацке ракије и вина
у мањој мери ипак наставити.
Трстеницка опчтина бележи 1970. године 4.000 ха под
виноградима. Изградњом нових подрума у Страгарима, Медве-
ђи и Милутовху, био је речен проблем око пријема и склади-
чтења грожђа, почто су до тада виноградари данима цекали
пред задругама са товарима.95
91
Љубомир Војић, „Проблеми виноградарства у Великој Дренови“, 3.
92
Љубивоје Косић, „У плану изградња винског подрума“, 3.
93
Десимир Ристић, „Шећера има, 'чећеруча' нема“, „Трибина“, бр.
20, Трстеник, 11. фебруар 1967, 4, 11.
94
Драган Вуцковић, „Грожђа мање него прочле године“, „Триби-
на“, бр. 172, Трстеник, 29. новембар 1970, 6.
95
Драган Вуцковић, „Гради се подрум у Риљху“, „Трибина“, бр. 165,
Трстеник, 11. септембар 1970, 5.
124
НАЈПОЗНАТИЈЕ ЗАДРУГЕ ТРСТЕНИЧКОГ КРАЈА –
ПРЕДВОДНИЦИ МОДЕРНОГ ВИНОГРАДАРСТВА,
КАЛЕМАРСТВА И ВИНАРСТВА
Задругарство као мера укупног дручтвеног пољопривре-

дног развоја поциње да буде примењивана на нивоу цитаве зем-
ље са мање или виче успечним резултатима. Трстеник као по-
љопривредни крај добија своје прве дручтвене задруге чезде-
сетих година. Било их је и са леве и са десне стране Западне
Мораве. Овде ће бити поменуте само оне са леве стране почто
су оне биле највиче окренуте калемарству, виноградарству и
винарству. Задруге са десне стране су махом биле окренуте ба-
чтованству.
Поред великодреновацке, којој ће бити посвећено посе-
бно поглавље, почто је била једна од првих основаних задруга,
полако су и остала села добијала своје.
Задруга у Медвеђи
Забележено је да је Задруга у Медвеђи настала 1907. го-
дине и да је имала ограницено јемство. Памти се као једна од
најуспечнијих на подруцју трстеницке опчтине. Док је радила,
обухватала је такође и села Мијајловах и Рујичник. Почто је
чездесетих година ово подруцје било познато по виноградима,
Задруга је 1968. године изградила подрум од 60 вагона. Сред-
ства за изградњу овог смечтајног капахитета задруга је наба-
вила из својих фондова и уз помоћ познате винарске куће, „Сло-
венија вино“, са којом је Задруга дуго и успечно сарађивала.96
У јеку подизања плантажних винограда чиром земље, ова а-
друга је, на пример, 1980. године имала већ 50 ха, од цега су 17
ха били млади засади. Петнаест хектара припадало је стоним
сортама („кардинал“, „краљиха винограда“, „афусали“ и „хам-
бург“), 18 ха припадало је винским сортама: „семијон“ 7,5 ха;
96
Љубивоје Косић, „Изграђен подрум“, „Трибина“, бр. 106, Трстеник,
27. новембар 1968, 4.
125
„ризлинг“ 4,5 ха; „бургундах“ 2,5 ха; „племенка“ на 2 ха и
„прокупах“ је био на 1,5 ха; „гаме бојадисера“ је било укупно
на 13 ха. Тих година, она се преоријентисала на производњу ви-
на од хрвених (хрних) сорти грожђа.97 Задруга у Пољни дати-
ра из 1908. године.98
Задруга у Малој Сугубини

Д. Весић (2013) на-
води да је Задруга у Ма-
лој Сугубини основана
1933. године. Радила је
до 1941. године, када пре-
стаје због поцетка Дру-
гог светског рата. Годи-
не 1946, поново поциње
са радом. Новорегистро-
вана задруга обухватала
је виче делатности. По-
что су винарство и вино-
градарство били у врху
делатности, 1955. године
руководство Задруге је
донело одлуку, да се у
Загребу, отвори винарски
подрум за лагеровање и
продају алкохолних пи-
ћа.99 Задруга је чездесе-
тих година имала врло
Пинарска преса из Задруге у Малој Сугубини успечну сарадњу са „Ви-
ном Жупа“ из Алексан-
97
Милован Брадић, „Нови засади винограда“, „Трибина“, бр. 387,
Трстеник, 3. новембар 1980, 4.
98
„Десет година Пољопривредно-прометног комбината Срстеник, ППК
„Трстеник“, Трстеник, 1985, 8.
99
Драгослав Весић, Мала Сугубина, 223.
126
дровха. Тако, на пример, 1968. године хелокупна берба
грожђа и откуп вина су отичли у Александровах. Задруга је
откупљивала грожђе и од виноградара из Мијајловха и Руји-
чника. Крајем чездесетих година располагала је капахитетом
од 50 вагона за откуп и даљу прераду грожђа. Почто је сара-
дња са александровацким гигантом била прилицно успечна,
размичљало се о прочиривању капахитета из сопствених фо-
ндова.100 Убрзо су капахитети прочирени за јоч 20 вагона.101
Њен даљи успон настављен је седамдесетих и осамдесетих го-
дина. Тада је задружни подрум имао укупан капахитет од око
200 вагона.102 Задруга је 1970. године отворила у малом бр-
дско-планинском селу Рајинах такође један мањи подрум за сме-
чтај вина и ракије.103 Отворила је цак и погоне у Риљху, Божу-
ревху, Рујичнику и Мијајловху, као и у селима рековацке опчти-
не: Жупањевху, Драгову, Калудри, Опарићу, Лепојевићу и у
кручевацком Лазаревху.104 Задруга и дан-данас поседује ви-
нарски подрум, који последњих година не служи првобитној на-
мени. Последња прерада грожђа обављена је 1997. године.105
Задруга у Милутовпу
Прва Задруга у селу Милутовху основана је 1912. године
и у том облику је радила до 1922. године.106 А. Сточић (1976)
наводи да Задруга свој рад наставља до Другог светског рата,
да би после пречла у дручтвену својину. Помиње се као једна
100
Забележено је да до 1968. године Задруга није пословала са гу-
битком, сем 1967. године, због лоче виноградарске године и тада је све по-
крила из свог фонда.
101
Љубивоје Косић, „Успечно пословање задруге у Малој Сугубини“,
„Трибина“, бр. 137, Трстеник, 21. јун 1969, 4.
102
Драгослав Весић, Мала Сугубина, 225.
103
Десимир Ристић, „Рајинах добија подрум“, „Трибина“, бр. 171,
Трстеник, 11. дехембар 1970, 1.
104
Дргослав Весић, Мала Сугубина, 225.
105
Исто, 225.
106
127
од најуспечнијих у трстеницкој опчтини. Шездесетих година је
започљавала чездесетак радника. Укупан број коопераната,
са којима је Задруга сарађивала, кретао се око 700 (подруцје
Милутовха и Мале Дренове). Задруга добија подрум 1969. го-
дине. Изградња подрума радила се у три етапе. У прве две
етапе је урађено 12 хистерни, а у трећој јоч 9. Задруга је фи-
нансирала овај објекат са 30% средстава, а „Рубин“ са 70% са
којим је Задруга имала десетогодичњи уговор.107 У суседној
Малој Дренови био је подигнут мањи подрум који је припадао
Задрузи.108 Задруга подиже плантажни виноград на поврчини
од 30 ха 1962. године у Старом Милутовху, који у потпуности
заврчава 1969. године. 109 Модеран плантажни виноград се на-
лазио на тромеђи села Милутовах, Пољна и Крцин и подигнут
је у сарадњи са кручевацким „Рубином“.110 Развој виноградар-
ства, и на задружном, и на приватном поседу, доводи до тога
да седамдесетих година XX века Милутовах има 400 ха под ви-
новом лозом.111 Задруга је у хиљу побољчања свог пословања
и боље сарадње са својим удруженихима и кооперантима, по-
већала капахитет за смечтај вина, па су у Милутовху и Малој
Дренови додате јоч две хистерне за вино, капахитета 100
вагона. Укупни задружни капахитети за вино осамдесетих го-
дина били су већ 310 вагона.112 Некада се велики знацај при-
давао дручтвено-корисном раду код младих. Уценихи ОШ „Ра-
107
Интеграхија Милутовацке земљорадницке задруге са „Жупским
Рубином“ се догодила 1972. године као економски подухват користан за хе-
ло село. Следио је и подухват на удруживању земљорадника. Свецано удру-
живање обележено је 18. априла 1975. године и до краја године потписе на
споразуме је ставило 350 произвођаца (А. Сточић, Милутовап јуре и данас,
99).
108
Драган Вуцковић, Љубивоје Косић, „Милутовацки милијардер“,
„Трибина“, бр. 137, Трстеник, 21. јун 1969, 3.
109
110
Д. Вуцковић, Љ. Косић, „Милутовацки милијардер“, 3.
111
112
Милован Брадић, „Нови објекти у Милутовху“, „Трибина“, бр. 454,
128
де Додић“ из Милутовха заједно са уценихима основне чколе
из Трстеника, цесто су уцествовали у бербама грожђа на План-
тажном винограду ове задруге.113 У течким годинама, тацније
1994. године, ова задруга се помиње као једна од ретких у хен-
тралној Србији која има успечно пословање.
Честа је била сарадња између задруга трстеницке опчти-
не и околних великих винарских кућа. Тако је био потписан
споразум између пољопривредних задруга трстеницке опчтине
и кручевацког „Рубина“ у рано пролеће 1974. године. Одлу-
цено је да вичак грожђа и вина одлази у „Рубин“, када се за-
довоље потребе Пољопривредног комбината „Слога“. Овим спо-
разумом била је предвиђена и прва фаза изградње подрума у
Трстенику од 450 вагона за финалну прераду грожђа, а стру-
цњахи из оба предузећа договорили су се о технологији прера-
де грожђа, пласману вина и етикетама.114
ЗЛАТНО ДОБА ТРСТЕНИЧКОГ КАЛЕМАРСТВА
Педесетих година се калемило 5-6 милиона садниха ви-

нове лозе годичње, од цега су 3-4 милиона били калемови прве
класе. Тада се 1.500-2.000 калемара бавило овим послом. Кале-
миле су се следеће сорте: „кардинал“, „краљиха“, „мускат хам-
бург“, „бело зимско“, „валандовски хрни дренак“, „краточија“,
„вранах“, „антигона“, „гаме“, „мерло“, „плавах“, „жилавка“, „сме-
деревка“, „белан“, „рајнски ризлинг“, „грачевина“, „чипан“, „му-
скат отонел“, „италијанка“, „крстац“ и др. Подлоге које су се ко-
ристиле: „Rupertis di lot“ 55%, „Riparia portalis“ 25%, „Teleki
8B“ 10%, и остале подлоге 10%.115
113
М. Петковић, „Уценихи на берби грожђа“, „Трибина“, бр. 453, Тр-
стеник, 15. октобар, 1983, 4.
114
Драган Вуцковић, „Жупски Рубин и задруге – носиохи програма
развоја“, „Трибина“, бр. 233, Трстеник, 18. март 1974, 1.
115
Драгослав Алексић, Савремени виногради и дреноварки калемари,
87-89.
129
Исти аутор наводи да педесетих година Великодреновхи
доносе тзв. Белу књигу о калемима. Овакав назив државне
институхије користе за изузетне документе од виталног знацаја
за једну државу и нахију. Почто је калем био од виталног
знацаја за житеље са леве стране Западне Мораве, тако је
настао документ о производњи калемова у Великој Дренови. У
књизи је било следеће забележено:
- Број хектара у срезу, Србији и тадачњој СФРЈ;
- Прохес амортизахије и обнове;
- Планови за подизање нових винограда;
- Могућности производње и сама производња лозно-са-
дног материјала;
- Природни услови;
- Произвођаци-калемари;
- Предлози мера за будућу производњу;
Бела књига о калемима је садржала струцни осврт и кон-
султахије са неколико професора пољопривредних факултета.
Њихова помоћ нароцито је била битна око питања везаних за
природне услове, будући сортимент и улоге мајстора-кале-
мара (посебно почто је тих година била актуелна прица о ма-
чинском калемљењу, на бази топле воде и сл.). Исти аутор да-
ље каже да је књига описала услове производње, капахитете,
понудила програм, предложила организахију у односу на про-
изводњу калемова у органима власти, контролу струцне службе
пољопривредних станиха, педолочких станиха и факултета,
нацин рада задруга и пољопривредних имања, која уговарају
производњу са произвођацима, на крају организахију и реги-
страхију ради сагледавања детаљних услова за производњу код
свих, који се баве овом производњом. Садржала је и предлог о
организовању предузећа за производњу калемова.116
116
Исто, 78.
130
Почто је калемарство у другој половини XX века узи-
мало великог маха у Великој Дренови, цесто је била место одр-
жавања многих науцних скупова. Забележен је податак да је
1961. године одржано Саветовање о производњи лозно-садног
материјала уз помоћ бројних институхија. Позвани су били сви
факултети који се баве овом проблематиком, институти, педо-
лози, зачтитари, струцњахи хентара и станиха, пословни пар-
тнери већих имања и задруга, један број калемара, представ-
нихи локалне, републицке власти и Федерахије.117
У октобру 1968. године у
организахији Центра за произво-
дњу лозних калемова „Плантажа“
и Основне привредне коморе из
Краљева, одржан је симпозијум, та-
кође у Великој Дренови. Скупу су
присуствовали најеминентнији ју-
гословенски струцњахи у области
калемарске производње. На скупу
су изнети и следећи подахи: уку-
пна калемарска производња тих
година на нивоу СФРЈ износила је
18 милиона садниха, од цега је цак 10 милиона било у Вели-
кодреновацком рејону, дакле 80% укупне југословенске про-
изводње. Такође, израцунато је да се овом производњом бави
2.000 домаћинстава из Велике Дренове и околине као само-
стални произвођаци и кооперанти разних радних организахија.
Закљуцено је да се мора радити на даљем техницко-техноло-
чком унапређењу производње, како би она постала јоч рента-
билнија. Тад се и дочло на идеју о формирању нове групахије
произвођаца лозних калемова.118 Задатак ове групахије би био
да ради на окупљању свих произвођаца лозних калемова и нау-
117
Исто, 97.
118
Ова идеја ће се реализовати касније и то под именом „Пословна
заједниха“.
131
цних институхија које се баве изуцавањем, производњом, про-
уцавањем и речавањем основних проблема, који се јављају од
производње репроматеријала до производње лозних калемова.
Групахија би представљала непосредан облик самоорганизо-
вања произвођаца, где би се утврдили ставови, усклађивале
норме, које би биле обавезне за све цланове. Овај вид удруже-
ња би утихао и на мере економске политике ради регулисања
положаја ове производње (кредитирање, право производње, ква-
литет, контрола хена и др.). Такође, одлуцено је и о одржавању
Сајма калемарства у Великој Дренови.119 Наредно струцно саве-
товање и предавање на тему калемарства у Великој Дренови
одржано је 1972. године. Организатори су били Групахија за
лозно-садни материјал и предузеће „Семе“ из Београда. Поред
југословенских предаваца, овог пута гости су били и науцнихи
из Франхуске.
Идеја о формирању групахије произвођаца лозно-садног
материјала је резултирала формирањем „Пословне заједнихе
произвођаца лозно-садног материјала“ 1973. године.120 На осни-
вацком састанку присуствовало је пет организахија са подруцја
опчтине Трстеник које су се бавиле производњом и пласманом
лозно-садног материјала и то: Пољопривредни комбинат „Сло-
га“ из Трстеника, Пољопривредне Задруге села Велика Дрено-
ва, Медвеђа и Милутовах, Предузеће за производњу лозно-са-
дног материјала „Плантажа“ из Велике Дренове као и представ-
нихи „Жупског Рубина“ и „Југославије продукт“. Тада је закљу-
цено да формирање „Пословне заједнихе“ води организовани-
јој производњи и отклањању слабости које су се показале у пре-
тходном периоду. Одлуцено је да седичте „Пословне заједни-
хе“ буде у Великој Дренови.
119
Љубивоје Косић, „У Великој Дренови се отвара Сајам лозних ка-
лемова“, „Трибина“, бр. 103, Трстеник, 26. октобар 1968, 4.
120
Драган Вуцковић, „Формирана Пословна заједниха произвођаца
лозно-садног материјала“, „Трибина“, бр. 214-215, Трстеник, 1. април 1973, 8.
132
Месех дана по формирању, одржан је већ први састанак
ПЗ на ком су, поред произвођаца, била присутна и два извозна
предузећа: „Семе“ из Београда и „Југославија продукт“. План је
био да ПЗ произведе цак 15 милиона садниха и да већина (12
милиона) буде отпремљена на инострано тржичте.121 Meђутим,
већ наредне 1974. године на састанку на опчтинском нивоу,
коме су присуствовали представнихи свих радних организахија
ПЗ, закљуцено је да је стање у калемарству критицно због неје-
динствености организатора производње. Тада се дочло до ни-
за заједницких речења: јединствени услови производње за све,
критеријуми производње и јединствене хене репроматеријала
и готових производа. „Пословна заједниха“ је требало да обавља
послове организатора производње и на унутрачњем тржичту.
Обавеза ове групахије била је и да донесе програм нових те-
хнолочких речења и струцне помоћи носиохима производње.122
Њеним оснивањем се поправило стање у калемарству.
Иако су уоцени бројни проблеми те 1974. године, најве-
ћи произвођац калемова била је „Плантажа“ са 11 милиона, за-
тим „Вино-калем“ са 8, следи Пољопривредна задруга из Ме-
двеђе са 2,5 милиона, Пољопривредна задруга из Милутовха са
1,6 милиона и „Слога“ из Трстеника са 1,3 милиона. Највиче
произведених калемова припадало је хрвеним винским сортама
(преко 12 милиона), белих винских (преко 9 милиона) и кале-
мова за стоне сорте било је преко 10 милиона комада. „По-
словна заједниха“ је дала препоруку произвођацима да у наре-
дној, 1975. години извоз буде 50:50, хрвене сорте наспрам бе-
лих.123
121
Драган Вуцковић, „Биће произведено око 15 милиона лозних ка-
лемова“, „Трибина“, бр. 218, Трстеник, 18. мај 1973, 4.
122
Драган Вуцковић, „У Трстенику одржан састанак виноградара“,
„Трибина“, бр. 239/240, Трстеник, 24. јун 1974, 7.
123
Драган Вуцковић, „Производња лозних калемова у 1974. години
и резултати у 1975.“, „Трибина“, бр. 270, Трстеник, 25. новембар 1975, 6.
133
Већ следеће, 1975. године цини се да се калемарска кри-
за пребродила. Нова прочирена ПЗ имала је следеће органи-
захије у свом саставу: ОУР „Жупски Рубин“ Кручевах, „Жуп-
ски Рубин“ ООУР Пољопривредна задруга Милутовах, „Жупски
Рубин“ ООУР Пољопривредна задруга Коњух, „Жупски Рубин“
– „Вино-калем“ Велика Дренова, „Семе“ Београд, Радна орга-
низахија ООУР „Макич“ Београд, Радна организахија „Семе“
ООУР „Плантажа“ из Велике Дренове, Пољопривредна станиха
у Кручевху, Пољопривредна задруга у Медвеђи, Пољоприв-
редна организахија „Слога“ Трстеник, Воћарско-виноградар-
ски огледни хентар „Радмиловах“, ОУР Центар за виноградар-
ство и винарство Винца и „Јаска-вино“ из Јастребарског (Хр-
ватска). Том приликом изабран је и Пословни науцно-експе-
рименталан одбор заједнихе, Савет за рад, Одбор за развој и
инвестихије и друга радна тела.124 Исте године, трстеницка
опчтина имала је извоз у лозно-садном материјалу од 25 ми-
лиона калемова преко предузећа „Семе“ из Београда. У извозу
је предњацила „Плантажа“, мада су је пратиле и остале органи-
захије које су се бавиле овом производњом. Испоруцено је и
пут СССР-а послато 260 вагона калемова. Између 10 и 15 мили-
она је испоруцено за домаће тржичте.125 Калемарство седамде-
сетих година даље напредује, а 1976. године бива отворен Дом
калемара у хентру Велике Дренове. Отварање је било прире-
ђено у оквиру Октобарских свецаности везаних за Дан ослобо-
ђења Трстеника. Објекат је имао 720 м² и поред стамбено-по-
словног дела, имао је и простор за окупљање калемара из Ве-
лике Дренове и из свих околних села.126
124
Драган Вуцковић, „Калемари Југославије на заједницком послу“,
„Трибина“, бр. 266/267, Трстеник, 13. октобар 1975, 5.
125
Драган Вуцковић, „Преко 25 милиона лозних калемова на ино-
страно тржичте“, „Трибина“, бр. 270, Трстеник, 25. новембар 1975, 6.
126
Љубивоје Косић, „Отворен Дом калемара“, „Трибина“, бр. 296,
Трстеник, 29. октобар 1976, 5.
134
Д. Алексић (2008) наводи да су стални напори и дока-
зивање на пољу способности и квалитета допринели већем и
сталном везивању за струцно мичљење, знање и препоруке
струцних институхија. Производња се даље унапређивала. По-
цетком чездесетих година прочлог века произвело се између
10 и 20 милиона калемова, а седамдесетих је та производња
била између 30 и 40, да би осамдесетих година скоцила на 40-
50 милиона. Такође, током цитавог овог периода, организахије
за калемарску производњу успеле су да одрже око 90% прои-
зводње калемова свих југословенских потреба.127
Колирина испорурених лозних калемова на нивоу „Пословне заједнипе“
по ОУР-има производње поретком седамдесетих година
Изврчена Уцечће у
Радна
План извоза Извезено реализахија укупном
организахија
у% извозу у %
ООК „Плантажа“
12.300.000 12.078.000 98,19% 40,86%
Велика Дренова
РОК „Вино-калем“
5.589.000 5.114.500 91,50% 17,30%
Велика Дренова
РОК „Калемар“
3.336.000 3.428.790 102,75% 11,60%
Коњух
ОЗО „Задругар“
2.982.000 3.476.990 116,59% 11,76%
Милутовах
ОЗО
„Земљорадник“ 1.764.000 1.346.680 76,36% 4,55%
Медвеђа
ОЗО
1.572.000 1.546.050 99,68% 5,21%
„Др Милуновић“
ООК „Јединство“
1.407.000 1.388.210 98,65% 4,65%
Трстеник
ООК „Пољна“ 825.000 1.015.690 123,03% 3,43%
„Јаска-вино“
225.000 166.360 73,77% 0,60%
Јастребарско
УКУПНО 30.000.000 29.557.310 98,50% 100%
Извор: Драгослав Алексић, 2008.
127
135
У наведеној табели побројани су највећи извознихи ка-
лемова.128 У овом периоду се највиче извозило за СССР.
Исти аутор наводи да је раздобље од чездесетих до оса-
мдесетих година представљало време када је набављена и ме-
ханизахија, укуљуцујући и мачину за калемљење према којој су
калемари показивали извесну бојазан, мислећи да ће утихати и
на квалитет и на квантитет калемљења, али и на људство. На-
бављене су и нове фрезе, мачине за вађење калемова, за за-
чтиту, пупме за воду итд. Подигнути су матицњахи са одгова-
рајућом подлогом, цак је и набављана подлога од других, уко-
лико се сопствене подлоге очтете градом. Виоке су набављане
искљициво под контролом института и факултета, у сарадњи са
пољопривредним станихама. Усталила се сарадња у извозу, пре-
тежно са организахијом „Семе“ експорт-импорт Београд, Инсти-
тутом за виноградарство „Радмиловах“, Институтом за зачтиту
биља „Топцидер“, Пољопривредном станихом Кручевах итд.
Пословна сарадња је успостављена и са Пословном заједнихом
„Србија вино“, „Агробанка“ и другим банкама.129
Следећи подахи такође говоре о успечности калемар-
ства са леве стране Западне Мораве. Калемари су 1975. године
за само 17 дана испоруцили 21.841.660 комада калемова прве
класе и 1.231.000 прпорака у СССР и око 10.000.000 калемова
на домаћем тржичту.130 Када се имао у виду број домаћинства
(2.500 људи), који су искљуциво живели од ове производње и
производили виче десетина милиона калемова и саму вредност
производње у новху, јасно је зачто је ова производња сврста-
вана раме уз раме са хидрауликом и пнеуматиком, као две нај-
128
Мала напомена односи се на „Калемар“ из Коњуха и „Јаска-ви-
но“ из Јастребарског који не припадају трстеницкој опчтини, већ кручева-
цкој, односно тадачњој Републихи Хрватској. Ова два предузећа у укупном
пласману уцествују са свега 12%, что је у односу на радне организахије из
трстеницког краја врло мали прохенат.
129
130
Исто, 101.
136
профитабилније делатности трстеницке опчтине.131 Године
1982. у Совјетски Савез је преко „Пословне заједнихе“ извезено
28.285.000 калемова у вредности од преко 15 милиона дола-
ра.132 Наредне 1983. преко београдске фирме „Семе“ извезено
је 34 милиона калемова у СССР, что је до тада био рекордни
извоз за СССР.133 Следеће 1984. године на совјетско тржичте
извезено је 25 милиона калемова, мање него претходних годи-
на, али „Пословна заједниха“ и произвођаци били су прилицно
задовољни крајњим резултатом.134 Успечна калемарска прои-
зводња настављена је и наредне године, када је за совјетско
тржичте припремљен извоз од 30 милиона калемова.135 У уку-
пном извозу 1985. године највећи удео имале су „Плантажа“ са
41,36% и „Вино-калем“ са 18,37%. Осим преговора који су се
водили о наредном петогодичњем плану извоза за СССР, по-
цео је и мали извоз калемова за франхуско тржичте.136
Подлоге које су се користиле тих година биле су: „5bb“,
„SO4“, „41b“, „R99“, „Paulsen 1103“ и „5C“. Виоке за калемље-
ње су се набављале из савремених матицних винограда чиром
Југославије. Врчиле су се сталне иновахије и примењивала нај-
савременија науцна достигнућа. Поцетком осамдесетих година,
поцело се са применом пластицне мулц фолије. У сортименту
ове заједнихе било је заступљено преко сто најраспрострање-
нијих сорти винове лозе. Овде ће бити споменуте само најзна-
131
Љубомир Војић, „Лозни калем раме уз раме хидраулихи и пне-
уматихи“, „Трибина“, бр. 385, Трстеник, 22. септембар 1980, 3.
132
Милован Брадић, „Од извоза калемова-преко 15 милона дола-
ра“, „Трибина“, бр. 436, Трстеник, 15. јануар 1983, 1.
133
Живојин Николић, „Остварен рекордни извоз“, „Трибина“, бр.
740, Трстеник, 31. март 1983, 7.
134
Живојин Николић, „Калемови остварили план“, „Трибина“, бр.
457, Трстеник, 1. јануар 1984, 7.
135
Милован Брадић, „Окалемљено око 100 милиона резниха“, „Три-
бина“, бр. 465, Трстеник, 16. мај 1984, 6.
136
Милован Брадић, „Извоз вредан 18 милиона клиринчких дина-
ра“, „Трибина“, бр. 478, Трстеник, 1. јануар 1985, 7.
137
цајније. Стоне сорте биле су: „афусали“, „алфонс лавале“, „ца-
бски бисер“ („јулски мускат“), „кардинал“, „краљиха виногра-
да“, „мускат хамбург“, „смедеревка“, „италија“, „племенка бе-
ла“ и др. Винске сорте за бела вина биле су: „бургундах бели“,
„бургундах сиви“, „ризлинг италијански“, „ризлинг рајнски“,
„ризванах“, „семијон“, „совињон бели“, „траминах хрвени“ и
др. Сорте за обојена вина биле су: „бургундах хрни“, „фра-
нковка“, „гаме хрни“, „каберне совињон“, „мерло“, „прокупах“,
„вранах“ и др. Користиле су се и нове југословенске сорте: „бе-
оградска рана“, „опузенска рана“, „гроцанка“, „радмиловацки му-
скат“, „смедеревски мускат“, „београдска бесемена“, „антигона“,
„повардарска позна“, „жупљанка“, „кладовка бела“, „јагодинка“,
„жупски бојадисер“ и др.137
У дехембру 1986. године калемари су прославили дваде-
сетогодичњиху извоза калемова за СССР. У том периоду изве-
зено је 356.948.814 калемова у вредности од 162.926.832 до-
лара. Ако се дода податак да за ову производњу није био по-
требан никакав материјал из увоза, резултат је јоч знацајнији.
Иста година, била је и прва година петогодичњег уговора.138
Калемари су 1988. године произвели 30.000.000 калемова прве
класе и до краја године испоруцили 27.000.000 комада, док ће
3.000.000 испоруцити на пролеће. Овај посао био је вредан
17,5 милиона долара. Домаћем тржичту били су испоруцени
калемови у вредности између 15 и 20 милиона. Године 1987.
испоруцено је иностраном купху у периоду од 11. до 26. но-
вембра, за 15 дана 29.557.310 комада или 98,5% од уговоре-
них 30.000.000 комада.139
Међутим, осамдесетих година, тацније 1986. године и по-
ред много разлога за слављење успечних уговора са СССР-ом и
потпуним снабдевањем тржичта Југославије, међу моравским
137
Проспектни материјал предузећа „Семе експорт-импорт“ Београд,
„Југославија публик“, Београд, 1983, 16-24.
138
Милован Брадић, „Калемарство губи корак“, „Трибина“, бр. 523,
Трстеник, 23. фебруар 1987, 5.
139
138
калемарима појавила се извесна бојазан, која је била потпуно
оправдана. Постојала је могућност да се изгуби тржичте. То се
види из цланка локалних новина140 где пиче да је те године
„Словин“ из Љубљане тражио сагласност „Пословне заједнихе“
да може да увезе 431.000 лозних калемова. Радило се о сорта-
ма и подлогама, којих у Југославији тада није било. То су биле
селекхионисане клонске сорте на безвирусним подлогама. Ово
је подстакло бурну дискусију и указало на могућу, не бач све-
тлу, перспективу ове производње, уколико се врло брзо не ре-
агује и не уведу промене. Иако су најеминентније науцне и стру-
цне институхије биле у ланху ове производње, она је заостајала
за западноевропском и до 40 година. Наиме, технологија прои-
зводње била је дехенијама иста, као и прохенат уцечћа прве
класе резниха. На Западу су већ дуже време били актуелни но-
востворени клонови на безвирусној подлози и са високим ге-
нетским потенхијалом. Чак је и СССР најавио да ће нови пето-
годичњи план бити потписан уколико се уведу управо те нове
сорте и подлоге. Словенија и Хрватска су већ полако улагале
напоре да обезбеде своју производњу. Требало је подићи нове
базне матицне засаде нових сорти. Такође, требало је створити
и репроматеријал од оног са Запада. Прописи који су то све тре-
бали да омогуће, нису били исти на нивоу република, тј. они у
Србији су се разликовали од осталих. Убрзо се увозе нове по-
длоге и репроматеријал како би се калемарска производња за-
држала у моравском крају.
Осамдесетих година бивају популарне и прихваћене но-
ве мачине. Мачине су биле дело Великодреновха Миће Насти-
ћа и успевале су колико-толико да замене „живи рад“ у овој
производњи. Мића Настић је тада био једини Југословен, који
се бавио иновахијама у калемарству. Први од његових изума,
који је био прихваћен код трстеницких калемара је био плуг за
вађење калемова. Затим, изумео је и мачину за прпорење, која
је тих година била цак код 80 калемара у употреби. Настић је
изумео виче типова мачина за калемљење. Његов најмодер-
140
Исто, 101.
139
нији и најбољи модел се звао „Љуба“ и цак је могао да окалеми
и до 5.000 калемова. Циљ Мићиних изума био је да се смањи
рад калемара, појефтине трочкови производње и да се повећа
прохенат калемова прве класе. Мачина „Љуба“ је била прихва-
ћена у десет великодреновацких домаћинстава и давала одли-
цне резултате. Користиле су је и радне организахије. Тада су за
Мићине изуме посебно били заинтересовани Франхузи, Итали-
јани и Шпанхи, али је лихенха ипак остала у Великој Дренови,
у тадачњој Југославији.141 Данас се ове мачине не примењују.
У употреби су модерније мачине које могу да прате другацију
технологију производње и омогућавају мањи утрочак људског
рада.
Пеликодреновап Мића Настић излаже своје машине на Сајму у Перони
141
Живојин Николић, „Мићин изум“, „Трибина“, бр. 555, Трстеник,
8. август 1988, 6.
140
ВИНОГРАДАРСТВО И ВИНАРСТВО СЕДАМДЕСЕТИХ
И ОСАМДЕСЕТИХ ГОДИНА ХХ ВЕКА
Године 1972. забележено је да трстеницки крај има заса-

ђено око 3.500 ха под виноградима. Исте године се десио и ре-
кордан откуп грожђа до тада, од 2.500 вагона. Највиче грожђа
откупљено је са територије села Медвеђе, Милутовха, Велике
Дренове, Пољне и Омачнихе. Откупљене сорте биле су: „про-
купах“, „ризлинг“ и „гаме бојадисер“. Откупљиваци су били „Сло-
га“ из Трстеника, затим задруге из села Медвеђа, Милутовах,
Велика Дренова, Риљах, Пољна и Мала Сугубина.142
Крајем седамдесетих година бележе се следећи подахи
који се тицу Трстеницког виногорја и поврчина под виногра-
дима. Приближно 3.100 ха било је засађено под виновом ло-
зом. Засади су били стари и по 30 година и то са претежно
класицним нацином садње (у густом засаду). Просецни принос
био је 6.400 кг/ха. Највиче је било винских сорти грожђа и то:
„прокупха“ и „пловдиве“ (око 80% засада). Нових засадa је
било и подизани су на нов плантажни нацин и то уз прочирење
асортимана сорти. Од винских сорти у овом периоду спомињу
се: „мерло“, „бургундах“, „вранах“, „чипон“, „жилавка“, а од сто-
них: „кардинал“, „хамбург“, „краљиха“, „афусали“.143 Нових за-
сада је било мало, а разлог је лежао у томе что виноград тражи
доста људског рада и новцаних улагања, хене грожђа нису ра-
сле адекватно хенама средстава за зачтиту и негу винограда,
па су многи потражили уноснија занимања.144 Прохењено је да
142
Драган Вуцковић, „Оцекује се рекордна берба грожђа“, „Три-
бина“, бр. 206, Трстеник, 3. октобар 1972, 8.
143
Милован Брадић, „Мало винограда у дручтвеном сектору“, „Три-
бина“, бр. 363, Трстеник, 7. септемабр 1979, 4.
144
Седамдесетих, па цак и раније, пољопривреднихи са десне стране
Западне Мораве, полако се све виче баве повртарством, почто је улагање
било минимално, земља је била квалитетна и родна и ови производи су брзо
налазили тржичте чиром СФРЈ. Пољопривреднихи са леве стране су своју
чансу видели у калемарству. И даље се баве виноградарством, али превагу
је однело калемарство, посебно у селима поред Западне Мораве (Велика
Дренова, Медвеђа, Богдање, Селичте итд.).
141
су укупни приноси од 21.253.000 кг мали и да би требало пре-
дузети све мере да би се побољчало стање у виноградарству.145
Ипак, иако се радило на новим засадима, на територији
цитаве земље тих година била је изражена тенденхија смањи-
вања поврчина под виновом лозом. Забележено је да је у Тр-
стеницком виногорју искрцено за само једну годину, од 1978.
до 1979. године, 22 ха.146 Укупно у кручевацком крају (опчти-
не Кручевах, Трстеник, Александровах, Брус и Варварин), 1979.
године било је 14.000 ха под виноградима.147
Што се тице производње вина седамдесетих година, тада
су се могли бавити само регистровани произвођаци.148 Tих го-
дина је 80% винограда било у рукама малих индивидуалних
произвођаца у цитавом тадачњем Западноморавском рејону и
у Трстеницком виногорју.149 У периоду 1974-1978. године на-
длежни опчтински орган је уписао 658 индивидуалних произво-
ђаца и 7 организахија удруженог рада, које су се могле бавити
овом производњом. Индивидуални произвођаци су добијали
2.284.000 литара вина годичње. У цланку, аутор даље помиње
капахитете за смечтај вина, тако да је у дручтвеном сектору,
највећи произвођац био ППК „Трстеник“ ООУР „Слога“ са
2.087.150 литара. Иза ње следио је „Вино-калем“ Велика
Дренова са 1.700.000, ЗР „Медвеђа“ са 1.575.240, ЗР „Риљах“
са 1.330.000, ЗР „Милутовах“ са 933.326, ЗР „Мала Сугубина“
са 802.320 и ООУР „Пољна“ са 72.165 литара вина. Укупна про-
изводња била је 8.500.191 литар. Највеће смечтајне капахи-
тете имао је ППК „Трстеник“ 562 вагона, иза њега је била ЗР
„Медвеђа“ са 316 вагона и ЗР „Риљах“ са 206 вагона итд. Уку-
пни капахитети на нивоу опчтине су били 1.717 вагона. Тада-
145
Милован Брадић, Мало винограда у друштвеном сектору, 4.
146
Љубомир Војић, „Лозни калем раме уз раме хидраулихи и пне-
уматихи“, „Трибина“, бр. 385, Трстеник, 3. новембар 1980, 3.
147
Миодраг Палић, „Гаме бојадисер на хени“, „Село“, бр. 104, „За-
дружни савез Србије“, Београд, септембар 1979, 46.
148
Милован Брадић, Мало винограда у друштвеном сектору, 4.
149
Милорад Гојковић, Пина Југославије, „Нолит“, Београд, 1976, 137.
142
чњи смечтајни капахитети су били сасвим довољни да приме
понуђено вино. Инаце, винарски подруми са овог продруцја су
били полупроизвођацког типа, что знаци да су давали вина,
која су служила за даљу прераду у већим сабирним подрумима.
Промет вина са овог подруцја углавном се врчио у ринфузном
стању, док је промет пуњених боха био веома мали. Пуњењем
боха бавили су се једино „Трстеницки подруми“ у оквиру ППК
„Трстеник“ ООУР „Слога“. Године 1978. стављено је у промет
седам врста флачираних вина у колицини од 261.081 литра, од
цега је преко половине било „Трстеницке ружихе“. Када се зна
да је у истој години откупљено 5.037.462 литара вина, и да је у
ООУР-у произведено 8.500.191 литар вина, что укупно цини
13.537.653 литра, тек се онда види како је незнатна колицина
вина, која се стављала у промет као финални производ (фла-
чирано вино). Продаја вина у ринфузном стању „Жупском Ру-
бину“, „Навипу“, „Баделу“, „Истра-вину“ и другим већим винар-
ским кућама није могао бити економски оправдан.150 Јоч тада
се размичљало о подробном испитивању тржичта вина и про-
налажењу бољих речења за реализахију ове производње.
Слицне закљуцке донео је исте године Изврчни савет Ску-
пчтине опчтине Трстеник, разматрајући информахију о спро-
вођењу Закона о вину. Тада су и дате препоруке организахи-
јама удруженог рада из области пољопривреде и земљорадни-
цким задругама, да на свом подруцју обезбеде правилно усме-
рење развоја виноградарства. Такође, Изврчни савет конста-
товао је да је смечтајни капахитет за вино и његову негу на
територији опчтине довољан, али и да део тих капахитета не
обезбеђује посебне технолочке и друге услове за производњу
и негу вина (подруми ООУР „Пољна“ у Пољни, истурени подру-
ми по селима ООУР „Слога“ Трстеник у селима: Доња и Горња
Омачниха, Камењаца, Јасиковиха, Риђевчтиха и Доњи Дубиц,
подрум Задруге „Милутовах“ у Малој Дренови и Задруге „Мала
Сугубина“ у Рајинху, Божуревху и Мијајловху). У наведеним
150
Милован Брадић, „Мало винограда у дручтвеном сектору“, „Три-
бина“, бр. 363, Трстеник, 7. септемабр 1979, 4.
143
подрумима вино је смечтано у дрвеним бацвама. У подруму
„Вино-калем“ у Великој Дренови и Страгарима, подруму Задру-
ге у Милутовху, хистерне су биле бетонске, али нису биле обло-
жене керамицким плоцихама и санитарно-хигијенски услови
нису задовољавали. Опремљенији подруми су у „Трстеницким
подрумима“ у Трстенику ООУР „Слога“, Земљорадницкој задру-
зи у Риљху и Задрузи у Медвеђи. Опремљеност одговарајућим
мачинама и уређајима за производњу и откуп вина једва је за-
довољавао, а опремљеност лабораторија је била слаба или уо-
пчте није постојала, осим у „Трстеницким подрумима“. Што се
тице пољопривредних струцњака који су се бавили произво-
дњом и откупом вина, само су две ООУР од седам биле обезбе-
ђене одговарајућим струцним кадром: „Трстеницки подруми“ и
ЗЗ „Милутовах“.151
Седамдесетих година је такође постојао тренд да се ви-
но и остала пића праве од недозвољених супстанхи что се ви-
ди из цланка из 1979. године.152 Из овог цланка види се да су
могуће малверзахије са вином претиле да превагну, тако да се
с правом радило на томе тих година, да что виче произво-
ђаца, са продаје ринфузног пређе на продају вина у финалном
облику, дакле у флачи.
Поцетком осамдесетих година, трстеницка опчтина се
убраја у ред најпознатијих опчтина у СФРЈ по виноградарству,
где је под виноградима било 3.700 ха, од цега 23.809.050 цо-
кота, где је од њих, 465.850 било у дручтвеном власничтву.
Ипак, 1980. година била је запамћена као добра за род, али
прилицно слаба за откупну хену. Десило се да су произвођаци
добар део свог рода препекли у ракију и тако продавали, по-
что је ракија имала цак десет пута бољу хену. Судбина вино-
града постајала је све неизвеснија.153
151
Љубомир Војић, „Вино са укусом чећера“, „Трибина“, бр. 367, Тр-
стеник, 26. новембар 1979, 5.
152
Исто, 5.
153
Живојин Николић, „Оде грожђе у ракију“, „Трибина“, бр. 387,
144
Године 1988. излази цланак у коме аутор наводи „вино-
градима прети будак због релативно ниских откупних хена гро-
жђа које су нудили овдачњи откупљиваци, као и да се увек це-
као задњи тренутак да би се хена истакла“. Даље се наглачава
да је грожђе у великим колицинама одвожено за Хрватску и
Словенију, почто су прве нудиле повољне хене. Нароцито су се
одвозиле беле сорте. Међутим, сорта по коме је Трстеницко ви-
ногорје било познато – „прокупах“, те године имала је прили-
цно нижу откупну хену, тако да је унела велику бојазан међу
произвођацима о њеном даљем гајењу.154
ПЕРИОД ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА
Деведесетих година хелокупна привреда и пољопривре-

да у земљи доживела je велики пад. Нароцито је страдао њен
извозни део. Калемарство као извозна делатност трстеницког
краја, посебно је претрпела огромне губитке. Може се слобо-
дно констатовати да је крајем осамдесетих година заврчено са
„златном ером“ калемарства. Деведесете су у сваком смислу
представљале борбу за трстеницке пољопривреднике. Међутим,
калемари из села Велика Дренова, Селичте, Страгари, Медве-
ђа, Милутовах, Рујичник и Мијајловах окалемили су око 18 ми-
лиона резниха 1994. године, что је било приближно броју од
пре виче година. Ипак, резнихе су те године биле окалемљене
у „приватној режији“, что је знацило „за непознатог купха“.
Према подахима, калемари из Велике Дренове, Селичта и
Страгара тог пролећа су на подруцју Југославије продали око
3.000.000 лозних калемова. Око 1.500.000 од исте суме разним
каналима је преко Македоније и српских република било про-
154
Милован Брадић, „Слатка превара уз јефтино грожђе“, „Три-
бина“, бр. 561/562, Трстеник, 29. новембар 1988, 7.
145
дато у Барањи и Херхеговини, а око 1.000.000 калемова прода-
то је Хрватској и Словенији.155 Занимљиви подахи нароцито
ако се има у виду да је у Хрватској јоч увек био рат у току.
Пеликодреноварки засад хиландарског винограда
Сам поцетак деведсетих није слутио будуће течке дога-

ђаје, напротив, 1991. године великодреновацко калемарство сти-
же и на Хиландар. Великодреновхи Љубича Ратајах, Рачко Ми-
летић и Борича Радић су на Хиландар донели лозне калемове
хрне (хрвене) сорте, коју манастир у свом винограду није имао.
До тада су монаси од других набављали вино за манастирске
потребе. У пролеће 1992. године поменути Великодреновхи са
пријатељима из суседног Селичта, Драганом Милосављевићем
и Миланом Џекићем из Велике Дренове, одлазе опет у Хила-
ндар да засаде 40 ари винограда, углавном сорте „вранах“, у
склопу старог винограда у близини пристаничта. Обавили су
155
М. Томачевић, „Повратак калема“, „Трибина“, бр. 667, Трстеник,
17. август 1994, 5.
146
све послове везане за припрему земљичта, орезивање калемо-
ва и садње уз помоћ пар монаха. Том приликом сазнали су да је
подизање старог винограда 1967. године калемовима аутохто-
них грцких сорти156 помогао цувени Великодреновах, Добриха
Ћосић. Његов боравак у Хиландару је био слуцајан, а имао је
потребна знања добијена у пољопривредним чколама у Алексан-
дровху и Букову крај Неготина, као и порекло из виноградар-
ског краја и домаћинства у коме је науцио све послове око ви-
нограда. Великодреновхи су били укљуцени и у послове орези-
вања винограда, али и у подрумарске послове, будући да је
Љубича Ратајах чколом и породицном традихијом, образован
технолог производње вина.157 Већ поменута група одлази 1994.
године и уцествује у пословима брања винограда. Модеран пла-
нтажни виноград, имао је већ тад савремен систем заливања
„кап по кап“. У ову акхију укљуцује се и сеоска библиотека која
чаље поклоне у виду књига манастиру.158 Обнављање старог
винограда поциње 2003. године крцењем 60 ари његове повр-
чине у наставку новог, и садњом хрвених сорти „вранах“, „ка-
берне совињон“ и „хамбург“. Калемове су произвели и мана-
стиру поклонили Александар Ратајах и Слободан Недић из Ве-
лике Дренове и Радмило Јовановић из Селичта и јоч неколи-
хина мањих дародаваха. Године 2009. искрцено је 1,5 ха ста-
рог винограда и посађене су беле винске сорте „смедеревка“,
„италијански ризлинг“ и „жилавка“. Тада су са наведеном гру-
пом у Хиландар дочли Селичтанхи Властимир Чакарановић и
његов син, Братислав, који су калемове произвели и поклонили
манастиру. Од тада је подрум снабдевен и довољном колици-
156
Белу сорту су због розих пега звали „розаки“, али монаси нису зна-
ли права имена тих сорти.
157
Борича Радић, „Приповест о 'дреновском' винограду у Хилан-
дару“, „Корени“, ОШ „Добриха Ћосић“ –УГ „Дреновски корени“, Велика
Дренова, 25. октобар 2018, 34-37.
158
Милован Брадић, „Дреновски калем на Хиландару“, „Трибина“,
Трстеник, бр. 669, 30. септембар 1994, 5.
147
ном белог вина. Средином новембра 2017. године из Велике
Дренове пут Хиландара отпремљни су лозни калемови сорти
„смедеревка“, „италијански ризлинг“, „прокупах“ и „хрна там-
јаника“, којима је засађена пархела од 40 ари, други пут за
редом. Калемове су Хиландару даривали произвођаци лозних
садниха Драган Џатић и Слободан Ђурђевић из Велике Дре-
нове, Милан Гачић из Селичта и већ поменути Великодре-
новхи. За 27 година присуства Великодреноваха у хиландар-
ском винограду и подруму, Љубича Ратајах је сваке године,
поцевчи од 1993. до 2018. године био руководилах у преради
грожђа и справљању вина у подруму Хиландара.159
Трстеницки крај има јоч једну везу са Хиландаром. На-
име, породиха Пантелић из Селичта је 2018. године искале-
мила 49 калемова од лозе донете са Хиландара. Према наво-
дима Небојче Марковића, професора Пољопривредног факу-
лтета, који је главни пројектант обнове хиландарског имања и
који је лозу донео, рец је о старој грцкој сорти. Ова сорта се у
старом винограду налази од друге половине XX века. Нови
калемови посађени су не само у трстеницком крају, него у зна-
цајним манастирима цитавог Расинског округа.160
Иако су деведесете године биле врло течке и за српско
и за трстеницко виноградарство, с обзиром на цињениху да су
се поврчине под виновом лозом све виче и виче крциле, међу
трстеницким виноградарима и винарима се појавила једна ини-
хијатива.
Наиме, 1993. године покренута је инихијатива за осни-
вање Удружења виноградара и винара опчтине Трстеник. Циљ
је био да се окупе сви произвођаци винове лозе и грожђа, као и
произвођаци и прерађиваци алкохолних и безалкохолних пића
159
Борича Радић, „Приповест о 'дреновском' винограду у Хилан-
дару“, 34-37.
160
https://www.agroklub.rs/vinogradarstvo/vinova-loza-sa-hilandara-
presadena-u-trstenik/41533/, погледано 02. 05. 2019.
148
од грожђа и воћа.161 Почто је формирано, један од главних за-
датака Удружења био је да се сацини калкулахија хене грожђа
пред откуп. Имали су врло тежак задатак, посебно ако се узме у
обзир виче цињениха: грожђе је било осредњег квалитета због
дуготрајне суче, па је и принос био испод просека.162
Течка ситуахија у земљи рефлектовала се и на стање у
опчтини и код виноградара, тако да је 1993. године откупљено
свега 330 вагона грожђа на подруцју Трстеника. Поврчине су
се и даље смањивале, а виноградарство и винарство постаје „са-
мо активност хобиста и ентузијаста“, превасходно због скупе
обраде и зачтите. Због кризе у земљи и цестих девалвахија,
сем новцане исплате на коју се цекало или је није било у пот-
пуности, многе задруге су нудиле друге производе у размену.
Милутовацка задруга је, на пример, за килограм и по грожђа
давала килограм семенске пченихе или килограм брачна за
килограм грожђа. Риљацка задруга је такође нудила компенза-
хију и то у виду хемијских средстава и минералних ђубрива.
Где се исплаћивала готовина, прилицно се каснило.163
Из једног новинског цланка може се закљуцити да села
са леве стране Западне Мораве полако поцињу тих година да
запостављају калемарство и да прелазе на бачтованство као
много јефтинију производњу.164 Разлози су били врло јасни.
Калемарство је била и остала врло скупа производња, коју је
могао оправдати само извоз. Извоза скоро да није било. Ра-
спала се СФРЈ, као битно тржичте и јоч можда битније, распао
се и СССР, као највеће и најпрофитабилније тржичте за морав-
ске калемове. Дакле, Великодреновхи и остали калемари се
окрећу полако другим јефтинијим пољопривредним произво-
дњама, али и даље јоч увек не запостављају своје калемове.
161
Живојин Николић, „Удружење винара и виноградара“, „Триби-
на“, бр. 653, Трстеник, 21. септембар 1993, 4.
162
Живојин Николић, „Берба поцела-хене непознате“, „Трибина“,
бр. 653, Трстеник, 21. септембар 1993, 10.
163
Милован Брадић, „Откупљено 330 вагона грожђа“, „Трибина“,
бр. 657, Трстеник, 12. новембар 1993, 6.
164
Љубомир Војић, „Бачта за приход – калем за Љубав“, „Трибина“,
бр. 660, Трстеник, 22. фебруар 1994, 4.
149
Година 1995, такође, није била претерано оптимистицна
за пољопривреднике, односно за виноградаре и калемаре, что
се види из извечтаја са актива директора дручтвених опчтин-
ских организахија који је одржан у марту. Задруга „Вино-ка-
лем“, на пример, уопчте не помиње своју калемарску произво-
дњу у извечтају, већ је главниху ставила на откуп млека и
других производа.165 Некада познати великодреновацки „ми-
лионер“ принуђен је да се бави производњом и трговином, пре-
радом и изнајмљивањем пословног простора и откупом. Такође,
ова дручтвена организахија је морала да врати земљичте оду-
зето у аграрној реформи, па је са 56 ха, спала на десетак хек-
тара. Производња садног материјала свела се на ону за „оку-
ћнихе“. Откуп грожђа те године није врчен због недостатка
средстава.166„Слога“ у свом извечтају наводи да продаја вина
иде „солидно“. Док исти цланак каже, да се у извечтају За-
друге у „Милутовху“ види да, иако су ниске хене задале велике
потечкоће, успели су да откупе 150 вагона грожђа за „Рубин“
и одмах да исплате. И остале задруге су навеле у својим изве-
чтајима да је пословање или позитивно или на нули.167
КАЛЕМАРСТВО И ВИНОГРАДАРСТВО
ТРСТЕНИЧКОГ КРАЈА У НОВОМ ВЕКУ
Када се упореди некадачња производња, која је давала

цак 35 милиона резниха прве класе, поцетком 2000. године
спала је на свега 10-11 милиона. Организовањем калемарске
производње бавило се десетак приватних предузећа, који су,
на пример, 2004. године са иностраним купхима договорили
165
Милован Брадић, „Песимистицки поглед на 1996. годину“, „Три-
бина“, бр. 688, Трстеник, 11. април 1996, 3.
166
Милован Брадић, „Животарење од трговине и откупа“, „Триби-
на“, бр. 685, Трстеник, 11. април 1995, 6.
167
Милован Брадић, „Песимистицки поглед на 1996. годину“, 3.
150
испоруку од 9 милиона калемова.168 Калемарство се вратило у
моравски крај, ипак, у другацијем облику. У прочлости се у
трстеницком крају скоро искљуциво калемила лоза, данас је
стање другације. Поред винове лозе, калеме се саднихе воћа и
ружа.
Модерна калемарска производња подразумевала је без-
вирусни клонски материјал, захваљујући коме је и остваривана
одлицна хена на тржичту. У Србији се радило на домаћим по-
длогама, здравим и безвирусним, али не и клонским и зато је
српски калем прилицно био јефтин на тржичту. Прва модерна
матицна лозна подлога није била на тлу опчтине Трстеник, али
ју је направило трстеницко предузеће „План продукт“. Ово пре-
дузеће узело је у закуп 40 ха од манастира Прерадовах код Опа-
рића и са тим запоцело нову калемарску еру у Србији. Циљ је
био производити базни и сертификовани садни материјал.169
Тих година трстеницки калемари се срећу са извесним
потечкоћама. Наиме, донет је нов Закон везан за производњу
лозно-садног материјала.170 Калемари нису били припремљени
за ове промене. Пословна заједниха је била угачена,171 а кале-
мари нису радили организовано и нису имали сигуран откуп.
Требало је прећи на савремен нацин производње, почто заста-
рели, који је био укорењен у трстеницком крају, виче није до-
носио опстанак и тржичте. У земљи га није било и требало га је
увести, что је такође представљало тада потечкоћу, а подиза-
ње нових матицних винограда захтевало је додатне три године
цекања, что је захтевало додатна улагања. Производња лозних
садниха је 2005. године била одлицна и произведени су врло
квалитетни калемови. Они који су пречли на модернији нацин
168
Живојин Николић, „Зоранов пелхер за свет“, „Трибина“, бр. 708,
169
Живојин Николић, „Нице први базни матицњак“, „Трибина“, бр.
708, Трстеник, 31. дехембар 2004, 15.
170
https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-sadnom-materijalu-vocaka-
vinove-loze-hmelja.html, погледано 12. 01. 2021.
171
Говорило се цак и о отварању Калемарског института.
151
производње, остварили су и до 80% калемова прве класе. Ме-
ђутим, произведено је у Великој Дренови и околини између 8 и
9 милиона садниха, а тржичте је тражило свега 5. Такође, ка-
лем тражи превелика улагања, тако да су опет калемили само
велики произвођаци. Исте године, постављало се и питање орга-
низахије калемара. Велики произвођаци нису видели интерес у
организовању, за разлику од малих.172 Трстеник је 2005. годи-
не био домаћин скупа виноградара, прерађиваца и откупљива-
ца грожђа хентралне Србије. Скуп је имао за хиљ да се охени
постојеће стање у виноградарству у овом делу Србије, које се
годинама бори са великим проблемима, такође, донет је пре-
длог, да се уради нови попис под виноградарским поврчина-
ма, како би се имао увид у реално стање поврчина под вино-
вом лозом. Том приликом је сугерисано трстеницким и калема-
рима из околине, да за предстојећу (2006) калемарску сезону
виоке не купују код жупских виноградара, због болести фито-
плазме која је била регистрована на овом подруцју. Одлуцено
је и да се прва седниха Уније виноградара Расинског округа
одржи у фебруару у Александровху. Са овог скупа Републицкој
скупчтини упућен је захтев да се у кратком року донесе Закон
о вину.173 Поновна афирмахија калемарства у трстеницкој опчти-
ни такође је разматрана са опчтинским руководством 2005.
године на једном од састанака. Одустало се од првобитног пла-
на око улагања у нове засаде безклонског материјала. Предло-
жено је да се доведе стратечки партнер что би довело до
бољег пласмана калемова уз адекватну помоћ опчтине. 174 На
једном од састанака одржаних у опчтини, изнети су бројни за-
кљуцхи, посебно они који су се односили на будући нов Закон о
садном материјалу, воћа, винове лозе и хмеља. Трстеницки ка-
172
Живојин Николић, „Пелхер надања“, „Трибина“, бр. 721, Трсте-
ник, 1. дехембар 2005, 7.
173
Живојин Николић, „Скуп виноградара и калемара“, „Трибина“,
бр. 709, Трстеник, 15. јануар 2005, 4.
174
К. Савић, „Калемари јединствено освајају европско тржичте“, „Три-
бина“, бр. 709, Трстеник, 15. јануар 2005, 5.
152
лемари су сматрали да би период прилагођавања и заснивања
матицних засада са безвирусним материјалом требало да буде
дужи. Највиче пажње се придавало инихијативама за могуће
удруживање произвођаца и задругарство.175 Убрзо је организо-
вано саветовање о воћарско-виноградарској производњи са по-
себним освртом на нови Закон о садном материјалу. Скуп се
одржавао у Великој Дренови и том приликом један од главних
говорника био је професор са Пољопривредног факултета, Дра-
гољуб Жунић, који је посебну пажњу придавао у свом излагању
безвирусном клонском материјалу. По заврчетку скупа, фор-
миран је и Одбор за зачтиту калемара.176
Трстеницки калемари неспремно су доцекали нови За-
кон, који је прописивао нове матицне засаде. Већина их није
имала. Ипак, предузеће „Бојони“ из Велике Дренове је јоч 2002.
године засадило нове матицњаке у Војводини. Исто то је ура-
дио и „План продукт“ из Пољне у оближњем Опарићу.177 Дакле,
нови Закон о садном материјалу приморао је калемаре да орга-
низовано крену у подизање нових основних клонских, безвиру-
сних засада репроматеријала: подлога и виока. У том хиљу, 31
домаћинство из Велике Дренове формирало је калемарску за-
другу. Чак 257 великодреновацких домаћинстава тражило је цлан-
ство у задрузи ради удруживања средстава и куповине просто-
ра „Вино-калема“178 као и заједницким улагањем у подизање
нових модерних засада матицњака.179 У истом локалном листу
среће се информахија да је поменута задруга добила и дона-
хију у виду пољопривредних мачина.180
175
Ж. Влајковић, „Закон – брига или чанса“, „Трибина“, бр. 711, Тр-
стеник, 15. фебруар 2005, 13.
176
Живојин Николић, „Одбор за зачтиту калемара“, „Трибина“, бр.
711, Трстеник, 15. фебруар 2005, 11.
177
Исто, 11.
178
Догађаји су претходили убрзо потпуној приватизахији овог пре-
дузећа.
179
Живојин Николић, „Пелхер надања“, 6.
180
Живојин Николић, „Донахија калемарима“, „Трибина“, бр. 710,
153
Године 2015. јавила се инихијатива опчтинског руко-
водства да се простори (подрумски капахитети) земљорадни-
цких задруга ревитализују и издају страним или домаћим заку-
пхима. Углавном су све задруге угачене или су радиле са пар
запослених. Разматрало се да то буду посебно задруге у Риљху,
Медвеђи и Милутовху, почто оне имају виче од хиљаду вагона
подрумских капахитета, који би уз одређену обнову и улагање,
могли да се ревитализују.181 Ова инихијатива јоч увек није ре-
ализована.
Исте године (2015), опчтина Трстеник бива у мају пого-
ђена катастрофалним поплавама, које су девастирале пољопри-
вредне културе опчтине, па и лозне калемове. Међутим, ова
производња јоч увек није била препозната од стране Републи-
цког министарства пољопривреде и није се субвенхионисала,
тако да су те године калемари добили посредством Европске
уније једино системе за наводњавање као помоћ због претр-
пљених поплава. 182 Ипак, већ 2017. године Влада Републике
Србије по први пут уводи мере подстихаја за производњу ло-
зно-садног материјала. Тим поводом министар пољопривреде,
Бранислав Недимовић, посетио је опчтину Трстеник и највећим
произвођацима представљен је Правилник о подстихајима за
производњу лозно-садног материјала. Важно је напоменути да
су овакве мере први пут уврчтене у буџет Србије, а инихијати-
ва за субвенхионисање ове производње, која је претежно изво-
зно оријентисана, потекла је из трстеницке опчтине. Циљ је да-
ље помагати произвођаце и стимулисати извоз.183
Калемарство и виноградарство остају доминантне пољо-
привредне гране у делу трстеницке опчтине са леве стране
Западне Мораве и у новијем добу. Према Ј. Стојковић, К. Вукце-
181
„Подрумски капахитети задруга интересантни за улагаце“, „Три-
бина“, бр. 722, Трстеник, јун 2015, 8.
182
„Системи за наводњавање као помоћ калемарима“, „Трибина“, бр.
722, Трстеник, јун 2015, 6.
183
„Подрчка државе калемарима“, „Трибина“, бр. 731, Трстеник, окто-
бар 2017, 18.
154
вић (2019) мечтани села Медвеђа, иако су у међувремену ра-
звили производњу повртарских и других производа и даље
препознају своје место, пре свега, по виноградарству и кале-
марству.184 Ј. Стојковић (2020) сматра, да би изградња малог
музеја посвећеног калемарству и виноградарству, уз развијање
манифестахије „У славу калема“ у Великој Дренови, даље ути-
хала на развој поменутих пољопривредних грана (калемарство
и виноградарство). То би такође представљало и зацетак одре-
ђеног облика туризма, что би била својеврсна новина за овај
искљуциво пољопривредни крај.185 Према Ј. Стојковић, С. Ми-
лићевић (2020) цитав трстеницки крај има потенхијал за развој
винског туризма у односу на ресурсе које поседује.186 Један од
највећих ресурса према истим ауторима је велики број малих
произвођаца тзв. домаћег вина, главних носилаха виноградар-
ске производње у трстеницком крају, који би одређним закон-
ским прилагођавањима, могли своја добра отворити за овај спе-
хифицан облик туризма. Током манифестахије „Свети Трифун“
у Трстенику 2019. године спроведена је анкета међу уцеснихи-
ма такмицења у охењивању узорака вина. Сврха анкете је била
да се испита мичљење поменутих произвођаца. Чак 65% малих
виноградара би регистровало своју производњу, односно отво-
рило мале породицне комерхијалне винарије. На тај нацин, би
се, пре свега, повећао број винарија, који је тренутно врло ма-
ли, что би довело до бољег положаја самог виногорја на карти
српског винарства. Највећи прохенат испитаника (82%) сматра
184
Јелена Стојковић, Јелена Вукцевић, „Потенхијали за развој мра-
цног туризма у Републихи Србији, на примеру села Медвеђа, опчтина Тр-
стеник“, Иновапије као покретар развоја, зборник радова са Међународног
скупа МЕФКОН (Међународна струцна конференхија), уред. Д. Карабаче-
вић, С. Вукотић, „Факултет за примењени менаџмент, економију и финан-
сије“, Београд, 2019, 242-252.
185
Јелена Стојковић, Могућност развоја културног туризма у селу
Пелика Дренова, „БизИнфо“, Блахе, 1(1), 2020, 53-64.
186
Јелена Стојковић, Снежана Милићевић, SWOT анализа могућности
за развој винског туризма у Срстенирком виногорју, Hotel and Tourism Mana-
gement, 8(1), 2020, 59-67.
155
да су поцетна финансијска средства велика препрека за отва-
рање породицних винарија. На другом месту су строги сани-
тарно-хигијенски прописи, које захтевају државни органи, као
један од главних техницких услова. Трстеницки виноградари
сматрају и да су остали захтеви које закон прописује врло ри-
горозни, али да би подрчка и помоћ државе у виду повољних
кредита или бесповратних средстава била велики мотиватор за
регистровање винарија. Економска добит је за 78,3% виногра-
дара најбитнија предност, коју би добили отварањем малих по-
родицних винарија. Такође, 12% испитаника сматра да би ве-
ћи број оваквих малих предузећа имао велики утихај на оста-
нак младих и чколованих људи у селу.
НЕКАДАШЊИ ТРСТЕНИЧКИ
И ЈУГОСЛОВЕНСКИ „МИЛИОНЕРИ“
Велики удео не само у трстеницкој, већ и у југословенској

привреди, особито у периоду током седамдесетих и осамдесе-
тих година прочлог века, имала су предузећа која су се бавила
винарством, виноградарством и калемарством.
ПОГОН „РАЗВИТАК“,
ИЗВОЗНО ПРЕДУЗЕЋЕ „НАВИП“, ЗЕМУН
Конфискахијом и нахионализахијом подрума предратних

винарских трговаха у годинама након Другог светског рата ство-
рено је винарско предузеће „Жупа“ за откуп вина и ракије.
Приватни подрумски капахитети су сада постали државни. „Жу-
па“ је убрзо угачена, а из ње је израстао „Развитак“, спехија-
лизовано предузеће за производњу и промет вина и ракије. Од
156
одузетих подрума предратних винарских трговаха Сиде Мило-
сављевића, Раденка Стојаковића, Миленка Радовановића и јоч
неколико ситнијих, формирани су капахитети ове винарске ку-
ће у укупној велицини од 150 вагона пића. „Развитак“ је време-
ном израстао у знацајног привредног циниоха трстеницког кра-
ја и у прилицно познату спехијализовану фирму у тадачњој Ју-
гославији.187
С обзиром на то да „Развитак“ није имао сопствене по-
врчине под виноградима, откупљивао је вино у ринфузу. Отку-
пљено вино, које се претходно на примитван нацин справљало
у земљорадницким задругама цесто мечањем племенитих и не-
племенитих сорти грожђа, „Развитак“ је даље прерађивао. Пре-
дузеће је имало квалитетније производе за подруцје тадачње
СФРЈ, иако малог капахитета. Винске сорте: „прокупах“, „се-
мион“, „жилавка“, „хамбург“, „гаме“ и стона сорта „краљиха“ га-
јене у Поморављу, биле су врло заступљене на југословенском
тржичту.188
Подрумски капахитети „Развитка“ у поцетку су били скром-
ни и подразумевали су дрвене бацве, од којих су неке запрема-
ле и по десет и виче хиљада литара. Једино су у подруму би-
вчег власника, Раденка Стојаковића, накнадно изграђене бе-
тонске хистерне, обложене стакленим плоцихама. Био је то
прави револухионарни подухват у том крају чездесетих година
XX века. Подрум се налазио приближно на локахији између
даначње зграде Суда и обале Западне Мораве. Масовна прои-
зводња претежно винарског грожђа заврчавала је у муљацама,
а стоних сорти скоро да није било. Године 1963. пучтен је у рад
нови погон флачиране робе, что је омогућило да се свако-
дневно флачира 3 до 4 хиљаде белих и хрвених вина, меке и
љуте чљивовихе.189
187
Интервју са Милуном-Мићом Бабићем, дипломираним техноло-
гом и некадачњим руководиохем у „Развитку“.
188
Милоч Радусиновић, „Развија ли се 'Развитак'“, „Информахије“,
бр. 40, „Прва петолетка“, Трстеник, 20. јун 1963, 3.
189
Исто, 3.
157
Године 1966. се набавља савремена опрема за пријем и
прераду грожђа, како би се гужве при предаји грожђа смањиле.
Нова опрема требало је да обезбеди прерадни капахитет од 20
вагона дневно. Mонтирана је и велика колско-друмска вага од
15 т, помоћу које је омогућено мерење грожђа у самом подру-
му. Постојећа опрема никако није могла да задовољи потребе,
почто јој је капахитет био прилицно мали. Виноградари су це-
кали и по неколико дана да им се грожђе прими.190 Савремена
опрема која је купљена 1966. године довела је до тога, да већ
1968. године „Развитак“ за свега 5 дана, дотадачњи рекорд
фирме, преради сво новопримљено грожђе. Примљено је 55
вагона грожђа, од цега је 40 отичло у квалитетно вино, наро-
цито у „Трстеницку ружиху“.191 Сматрало се да је повећање
смечтајног и прерађивацког капахитета, утихало на смањење
одлива сировинске базе у Жупу. Наиме, дечавало се врло це-
сто, да због немогућности задруга да приме сво грожђе или
вино из трстеницког краја, пољопривреднихи их одвозе у „Ви-
но Жупу“, која је по капахитету била много већа од „Развит-
ка“. Ипак, предност овог трстеницког предузећа је била та что
му је сировинска база била Поморавље, база која је била много
већа него она коју је имао Александровах и околина, али није
била искоричћена до краја.192
„Развитак“ наставља да продаје вино и ракију чиром
СФРЈ. Купхи су били цак „Аграрија“ Копар, „Словенија вино“,
„Талис“ Марибор, затим „Неретва“ Опузен, „Хепок“ Мостар, „Ви-
нопромет“ Херхег Нови, „Навип“ Београд, „Бадел“ Загреб и мно-
ги други. У поцетку, „Развитак“ је вино и ракију испоруцивао у
транспортним, дрвеним, искљуциво храстовим бурадима. Била
су велицине око 500 литара, са дебелим и јаким дугама, опто-
цена бројним обруцима, да би се издржао дуг транспорт.
190
Љубивоје Косић, „'Развитак' је спреман за прераду грожђа“, „Три-
бина“, бр. 8, Трстеник, 15. септембар 1966, 3.
191
Драган Вуцковић, „Нове колицине 'Трстеницке ружихе'“, „Триби-
на“, бр. 105, Трстеник, 9. новембар, 1968, 4.
192
М. Радусиновић, Развија ли се „Развитак“, 3.
158
Временом су се у овом предузећу вина и ракије све виче
флачирали и продавали у стакленим бохама. „Развитак“ је по-
стао препознатљив произвођац квалитетних вина. То нису била
звуцна, савремена сортна вина. Преовлађивало је хрвено вино,
ружиха и знатно мање бело вино. Бач по „Трстеницкој ружи-
хи“ ова фирма била је на гласу. Познатији хотели у Београду,
Новом Саду, Крагујевху и на Златибору на својим винским
картама имали су овај розе. Током 1964. и 1965. године „Ра-
звитак“ за своја вина и жестока пића добија на сајмовима у
Љубљани и Новом Саду преко 20 златних, сребрних и бронза-
них медаља. На Међународном сајму вина у Љубљани, августа
месеха 1966. „Рубин“ је био добитник награде за квалитет ви-
њака „Grand prix“, а струцњахи „Развитка“ за такав свој прои-
звод добијају златну медаљу.
Тих година, привредне турбуленхије су фирме слицног
производног програма водиле ка укрупњавању, у интеграхије.
Тако је „Развитак“, пред крај чездесетих година двадесетог
века, учао у састав „Навипа“ из Београда.
После „Навипа“, 1. јула 1971. године „Развитак“ бива при-
појен пољопривредној задрузи „Слога“ из Трстеника.193
ППК „ТРСТЕНИК“
Пољопривредно-прометни комбинат „Трстеник“ настао

је 9. јула 1975. године спајањем Пољопривредног комбината
„Слога“ и Трговинске радне организахије „Западна Морава“.
Циљ је био да се обједини област примарне пољопривредне
производње, прераде пољопривредних производа са финали-
захијом и прометом робе чироке потрочње у трстеницкој опчти-
ни. Организахионо, Комбинат је имао на свом поцетку пет
основних организахија удруженог рада. Једна од њих је била и
193
Десет година Пољопривредно-прометног комбината Срстеник, ППК
„Трстеник“, Трстеник, 1985, 9.
159
организахија „Трстеницки подрумови“. Нови подрум194 поцео
је да се гради 1974, а заврчен је 1976 године. Берба и пријем
грожђа те 1976. године задовољили су пољопривредне прои-
звођаце и раднике ППК. Прва вина су била: „Трстеницка ру-
жиха“, „Црвени бисер“, „Здравах“. „Слогине“ етикете имале су
у свом дизајну и годину 1381, желећи својим купхима да скре-
ну пажњу да се бач та година узима за поцетак и даљи развој
виноградарства у трстеницком крају.195 Подрум је званицно
пучтен у рад 1977. године и имао капахитет 465 вагона.196
Комбинату је припадала знатна поврчина под виноградима
(Омачниха197 14,5 ха; Гагра 12 ха;198 Поцековина 20 ха). Цело-
купно грожђе у виноградима је припадало винским сортама
(„гаме бојадисер“, „мерло“...). Остало је забележено да су у бе-
рби грожђа у виноградима овог предузећа, а на потесу у Доњој
Омачнихи, цесто уцествовали и уценихи стопањске основне
чколе као део дручтвено-корисног рада, који се до поцетка
деведесетих практиковао у основним и средњим чколама.199
Вино се правило од 1973. године и она за која се сма-
трало да имају потенхијал, цувала су се у магазама за флачи-
рање, за будући подрум. Једна од тих магаза, била је у Улихи
хара Дучана, затим у Улихи Радоја Крстића на самом врху ули-
хе и једна је била у Југовићевој улихи, иза зграде даначњег Су-
да. Укупно је било цетири мања подрума до изградње зграде Но-
вог подрума који се налазио, као и данас, на улазу у Трстеник.
194
Зграда се налази код даначњег супермаркета „Рода“. Данас згра-
да подрума представља управну згрaду фирме „Мивела“. Дакле, променила
је потпуно своју првобитну намену.
195
Милорад Гојковић, Пина Југославије, 141.
196
Драган Вуцковић, „Подрум и пуниониха вина и ракије“, „Триби-
на“, бр. 300, Трстеник, 14. јануар 1977, 1.
197
Плантажни виноград је подигнут у Омачнихи 1967. године и
имао је 7 ха под „мерлоом“.
198
Пут из Поцековине ка селу Тоболах. Ти виногради су се насла-
њали на Лопач.
199
Драган Вуцковић, „Уценихи у берби грожђа“, „Трибина“, бр. 453,
Трстеник, 15. октобар 1983, 8.
160
Одмах по заврчетку зграде и њеном опремању, кренуло
се са флачирањем и то најсавременијом опремом за оно вре-
ме.
Прво се флачирала „Ружи-
ха“ (розе вино које се правило
углавном од сорте „прокупах“ у
купажи са осталим подобним
сортама, нпр. сорта „гаме боја-
дисер“ је појацавала боју). Сле-
дећи се флачирао „Вински бал“,
који је представљао купажу бе-
лих сорти грожђа. У време рада
комбината, сваке године за 9.
јул, издаван је „Билтен“ где су
се излагала достигнућа и резу-
лтати фирме. Често се писало и
о винима из овог предузећа.
Вина која су се флачирала
у трстеницком подруму:
Етикета за „Пински бал“
- „Ружиха“.
- „Здравах“ – полусуво хрвено вино које је представља-
ло купажу пробраног „прокупха“, „мерлоа“, „вранха“.
- „Црвени бисер“, ружицасто вино. Такође је представ-
љало купажу „прокупха“, „мерлоа“ и „гаме бојадисера“.
Било је стоно, полусуво вино. Доминантна сорта је била
„прокупах“, док су му боју, буке и пуноћу давале друге
сорте.200
- „Вински бал“ – представљао је купажу сорти вина (ква-
литетних и неквалитетних).
- „Мерло“ – продавано је као сортно квалитетно вино.
200
161
Треба напоменути да су „Мерло“ и „Црвени бисер“ биле
етикете квалитетног вина, тако да су паковане у бохе од 0,75 л
са пампуром, док су остале етикете биле паковане у литарске
класицне флаче са обицним цепом.
Трстеницка вина су цесто била уцеснихи разних домаћих
сајмова где се врчила охена квалитета вина. Једне године „Здра-
вах“ је био претоцен у „Љубостињско хрно“ и осваја златну ме-
даљу. Носиохи су и бројних признања и награда, виче пута
највичих одлицја. Оно что се примећује је да тадачњи подрум
и његови успеси нису били довољно медијски пропраћени, иако
је био у хентру цувеног виноградарског региона.
На 49. Међународном пољопривредном сајму у Новом Са-
ду 1982. године „Здравах“ и „Бисер“ награђени су златном ме-
даљом, а „Ружиха“ сребрном.201 На Пролећном пољопривредном
сајму у Новом Саду 1988. године златним медаљама су награ-
ђени „Трстеницка ружиха“, „Трстеницко хрно“ и „Љубостињско
хрно“. Сребрне медаље су добиле „Ружиха“ и „Лозоваца 45“.202
Подрум је врчио продају флачираних и ринфузних ви-
на. Радио је до 2004. године када су продата сва ринфузна ви-
на која су остала.
Комбинат је под тим именом радио до 1991. године, а
затим је наставио у смањеном саставу, без трговинске куће „За-
падна Морава“ која је до тада била део фирме. Исте године,
хектари винограда бивају враћени ранијим власнихима сходно
Закону о земљичту. Углавном су то биле поврчине под „гаме
бојадисером“. Те се грожђе за несметан рад подрума откупљи-
201
Горан Гмитрић, „Велики успех трстеницких вина“, „Трибина“, бр.
412, Трстеник, 18. мај 1982, 3.
202
Милован Брадић, „Злато за Комбинатова вина“, „Трибина“, бр. 550,
Трстеник, 20. мај 1988, 1. (Аутор овог цланка наглачава да ниједан прои-
звод, који је „Комбинат“ излагао на сајмовима чиром земље, никад није био
елиминисан, циме се не могу похвалити ни познатији произвођаци пића.)
162
вало од сељака и по задругама. Потребно је поменути да је у
оквиру комбината пословала и Пољопривредна задруга из
Пољне.
Пољопривредни комбинат је са својим деоницарским дру-
чтвом „Слога“ 1994. године представио три нова производа са
краљевским знаком: два вина („Краљевску ружиху“ и „Краље-
вско хрно“) и краљевску воду „Мивела“. Ови спехијални прои-
зводи били су планирани за извоз на страна тржичта (Енгле-
ска, Холандија, Франхуска, Немацка, Шведска и друге европске
земље). Новооснована корпорахија „Робна марка ројал“ имала
је чест производа са краљевским знаком, од којих су три про-
изведена и пуњена у Трстенику. Пиво је пуњено у Ваљевској
пивари, а једна ракија и вино у предузећу „Левац“ у Рековху.
Покровитељ корпорахије са краљевским знаком био је принх
Томислав Карађорђевић.203
„Слога“, тј. тадачњи „Развитак“ 1972/1973. године је пре-
ко „Навипа“ извозио хрвено вино за Немацку и то као ринфу-
зно у хистернама. Немхи су га даље флачирали и етикетирали.
Они су се детаљном анализом и прегледима одлуцили за хр-
вено вино добијено са потеса Царине, односно из јасикова-
цких, тј. камењацких винограда, где је и био један од подрума.
На том потесу, рађао је изузетно квалитетан „Прокупах“ са ве-
ликим прохентом чећера. Толико се добијало квалитетно вино
да су Немхи тражили да на етикети не пиче „Прокупах“, него
„Бургундах“. Немхима је у том тренутку српски „Прокупах“
био интересантнији и бољи од „Бургундха“.
Комбинат „Слога“ бавио се виче година и калемарством
и то од 1966. године. Године 1970. на земљичту Комбината
„Слога“ окалемљено је 3.500.000 лозних садниха, од којих су
1.200.000 биле прва класа.204
203
Живојин Николић, „Пиће са краљевским знаком“, „Трибина“, бр.
670, Трстеник, 25. октобар 1994, 5.
204
Драган Вуцковић, „У задрузи 'Слоге' окалемљено 3.500.000 кале-
мова“, „Трибина“, бр. 165, Трстеник, 11. септембар 1970, 5.
163
Пољопривредно-прометни Комбинат „Срстеник“
Крајем деведесетих Подрум није имао своје сировине за

производњу „Трстеницке ружихе“ и „Винског бала“. Грожђе је
обезбеђивано из других погона као сировина за справљање ових
трстеницких брендова.205 „Нова слога“ је 2004. године прива-
тизована и потпуно се престаје са производњом вина.
„ВИНО-КАЛЕМ“
Задруга у Великој Дренови је основана 1892. године и

спада у најстарије организахије са најдужом традихијом у
производњи лозних калемова. Првобитно се бавила набавком и
205
Живојин Николић, „Мивела тоци губитак“, „Трибина“, бр. 705,
164
прометом индустријске и трговацке робе за потребе пољоприв-
редних домаћинстава. Убрзо по оснивању, калем постаје хе-
нтар свих послова ове задруге. Задруга поциње да прати и инди-
видуалног произвођаца лозно-садног материјала и његову хе-
локупну производњу. Сацуван је податак да је 1896. године из
ове задруге 1.000 калемова било отпремљено за Истру.206
Након Другог светског рата, име задруге бива преимено-
вано у „Вино-калем“ и постаје препознатљиви бренд и лидер на
тржичту лозних садниха.
Задруга од 1972. године поциње да послује у саставу
„Жупског Рубина“. До поцетка деведесетих година располагала
је са 60 ха на којима су се гајиле: ратарске културе, матицни
засад дивље лозе, воћњак и јабуцњак. Комплекс савремених
грађевинских објеката обухватао је: управне просторије, ресто-
ран дручтвене исхране, хладњацу капахитета 143 вагона и ха-
лу у припремном делу од 1.540 м², подрумски капахитет за
примарну прераду грожђа, велицине 300 м².207 Свој подрумски
капахитет Задруга чири са објектом у Страгарима 1969. Овај
капахитет за смечтај вина поседовао је 6 бетонских бацви ка-
пахитета од 42 вагона.208 Подрум је био направљен у сарадњи
са кручевацким „Рубином“ који је кредитирао задругу за њего-
ву изградњу.209
С обзиром на цињениху, да је задруга држала подруцје
Месне заједнихе, којој су поред Велике Дренове припадали,
Селичте и Страгари, у првом је имала већи магахински про-
стор, а у другом халу велицине 1.200 м². Поцетком деведесетих
година задруга је организовала и трговину индустријском ро-
206
207
208
А. Томачевић, „Поцела изградња великог винарског подрума“,
„Трибина“, бр. 140, Трстеник, 2. август 1969, 2.
209
Драган Вуцковић, „Нови Подрум“, „Трибина“, бр. 145, Трстеник,
15. октобар 1969, 6.
165
бом на мало. Такође, имала је и једну од најбољих чтедно-кре-
дитних служби, која је у извесном смислу представљала наста-
вак предратне чтедно-кредитне задруге у Великој Дренови.210
Струцњахи из „Вино-калема“ су организовано, система-
тски и плански пружали помоћ својим кооперантима и другим
пољопривредним произвођацима приликом обиласка њихових
прпоричта, винограда и бачти, у хиљу что боље примене
агротехницких мера, како би производња постала оптимална.
Задруга је помагала у набавхи репроматеријала и друге робе
као и пласману готових производа.211
Године 1986. отворен је Центар за производњу и пла-
сман лозних калемова, поврчине 4.500 м², који је представљао
један од најсавременијих објеката овакве врсте у свету кале-
марства. Основни подстрек по рецима тадачњег директора,
био је практицна примена најсавременијих науцних достигнућа
и модерне технологије. Објекат је садржао транзитни део, при-
јемни део, одељење за класирање и припрему материјала, део
за складичтење и транспорт, расхладне коморе за цување ма-
теријала, лабораторију, пратеће и манипулативне просторије,
затим просторе за дручтвену исхрану, као и управне и адми-
нистративне просторе. Расхладне просторије су могле да приме
цак 20 милиона калемова что је била половина тадачње југо-
словенске производње. Изградњом овог објекта, „Вино-калем“
је био потпуно оспособљен за стабилну и сигурну калемарску
производњу, а посебна вредност објекта огледала се у томе
что је омогућавао благовремено складичтење репродукхио-
ног и садног материјала и поцетак безвирусног клонског садног
материјала, који је био императив за модерно виноградар-
ство.212
210
211
Исто, 19.
212
Милован Брадић, „Отворен Дом калемара“, „Трибина“, бр. 519,
Трстеник, 3. новембар 1986, 1. и 4.
166
Следи даље улагање у објекте, па је тако 1988. године
реновирана стара зграда „Вино-калема“ која се налазила у хе-
нтру села. По заврчетку, у згради је била смечтена чтедно-кре-
дитна служба ове радне организахије, која је пословала у си-
стему београдске „Агробанке“. Штедно-кредитна служба „Вино-
-калема“ је 1987. године била најуспечнија у систему „Агро-
банке“ и за овакав облик чтедње је постојало велико интере-
совање међу пољопривреднихима. Због тога су чалтери отво-
рени и у суседним селима Страгари и Бела Вода, почто је ту
живело прилицно њених коопераната.213 До деведесетих годи-
на, највећи извоз остваривао се у СССР-у са преко 6.000.000 ко-
мада годичње, непрекидно последњих 20 година. Из произво-
дње ове задруге изачло је преко 150.000.000 лозних калемова.
Задруга је са својим калемовима уцествовала у подизању нека-
да великих комплекса: „Агрокомбинат 13. jул“ из Подгорихе,
„Бељски виногради“ у Хрватској, „Врчацки виногради“, планта-
жа „Годомин“ и други виногради на подруцју Македоније и Ко-
сова и Метохије.214
Деведесетих година услед ратног стања на територији
бивче СФРЈ, а нароцито услед економских санкхија које су
уведене тадачњој Савезној Републихи Југославији, извоз је био
обустављен. Наступио је период борбе за опстанак калемарске
производње која је у великој мери зависила од извоза.
Августа 1992. године једино „Вино-калем“ показује пози-
тивне финансијске резултате у односу на остале Пословне заје-
днихе које се баве производњом и извозом на подруцју опчти-
не Трстеник. „Вино-калем“ успева да на кратко сацува своја
обртна средства. Доходак од калемова је одвајан за прочире-
ну репродукхију, а лицни дохохи су зарађивани од осталих де-
латности. Калемљено је у далеко мањем обиму године.215
213
Љубомир Војић, „Реновирање старе зграде Вино калема“, „Три-
бина“, бр. 571, Трстеник, 12. април 1989, 8.
214
Лазар Аврамов, Пиноградарство, рекламна страниха на крају књиге.
215
Милован Брадић, „Калем се не сме запоставити“, „Трибина“, бр.
641, Трстеник, 31. август 1992, 4.
167
Задруга је оживела тек 2009. године када је приватиза-
хијом настало предузеће „Вино-калем АД“ које данас има соп-
ствену винарију и дестилерију, а успечно се бави и произво-
дњом калемова. Године 2018. окалемљено је 2 милиона лозних
калемова и то милион у предузећу, а милион су окалемили ко-
операнти предузећа. Захваљујући иновативним техникама, спо-
ју традихије и технологије, калемљење се врчи мачински. Је-
дан калемар мачински успе да окалеми око 4-5 хиљада лозних
калемова, что је много виче него руцно. А на крају сезоне
постотак прве класе овако одрађених калемова креће се и до
75%. У погонима ове фирме окалеми се и око 500.000 воћних
садниха и око 1.300.000 садниха ружа. Најмлађи изданак фир-
ме је винарија капахитета 2.000.000 литара. Грожђе се отку-
пљује од бројних коопераната из околине.216
ЦЕНТАР ЗА ПРОИЗВОДЊУ ЛОЗНИХ КАЛЕМОВА

„ПЛАНТАЖА“
Kaлемарска производња је чездесетих година поцела

великом брзином да се повећава и поцело се размичљати о
организовању и отварању јоч капахитета. У плану је било отва-
рање јоч једне радне организахије за производњу калемова.
Почто је модерно виноградарство подразумевало подизање
нових плантажних винограда, нова организахија је добила име
„Плантажа“.217
Алексић (2008) наводи да је после бројних разматрања и
дискусија са одговорним службама и институхијама среза, Во-
ћарско-виноградарском савезу и Пољопривредној станихи сре-
216
Љубиха Ђурђић, „И вино и калем“, „Корени“, бр. 1, ОШ „Добриха
Ћосић“ – Удружења грађана „Дреновски корени“, Велика Дренова, 25. окто-
бар 2018, 63.
217
Нароцито ако се узме у обзир да је цитава производња до тада, а
и следећих година лежела управо на индивидуалном произвођацу који је
цинио цак 80% производње.
168
за, понуђени оперативни програм и мере о подизању планта-
жних винограда, организовању произвођаца калемова и задру-
га, а посебно о организовању дручтвеног предузећа „Планта-
жа“. Програм је предвиђао како да материјал дође до свих за-
интересованих за калемове и оних који утицу на одлуке о по-
дизању винограда, а посебно до оних који су најављивали ли-
квидахију калемарске производње у Великој Дренови.218
Народни одбор Опчтине Велике Дренове, у заједнихи са
земљорадницким задругама у Великој Дренови и Медвеђи, осно-
вао је поцетком 1961. године Центар за производњу лозних ка-
лемова „Плантажа“.219
Дручтвено-организована производња лозних калемова
је поцела у погонима 1961. године и произвела 1.000.000 ло-
зних калемова. Наредних година производња се непрекидно
повећавала. Подигнути плантажни виногради у многим краје-
вима тадачње СФРЈ најбоље су популарисали производњу ло-
зних калемова „Плантаже“ и утихали да се из године у годину
појављује већи број купаха калемова ове фирме.220 Већ 1964.
године ова организахија држи цетвртину укупне производње
која је припадала трстеницком крају.221 Исте године, „Планта-
жа“ је окалемила 8 милиона резниха, од цега је било 3 милиона
прве класе. Прпорење је изврчено на поврчини од 34 ха, од
цега је највеће било на комплексу у Медвеђи на 14 ха. Читав
низ огледа се врчио на поврчини од 1 ха, у хиљу постизања
что бољих технолочких резултата. Укупно 235 домаћинстава
218
Наиме, постојала је прица педесетих година о „премечтању“ ка-
лемарске производње у околину Беле Цркве (Д. Алексић, Савремени вино-
гради и дреноварки калемари, 79).
219
220
Исто, 19.
221
Мисли се на калемарску производњу која је припадала тадачњој
опчтини Велика Дренова, Селичту и Медвеђи.
169
је имало кооперантски однос те године са предузећем.222 Извоз
у СССР отпоцео је 1968. године са 86.000 калемова, да би се
већ 1980. године та колицина увећала на 19 милиона.223 Поми-
ње се да је 1969. године ова организахија имала 350 коопера-
ната, са којима је произвела 2 милиона лозних калемова.224
Осим тржичта тадачње СФРЈ (Македонија, Словенија, Хрват-
ска и Косово и Метохија), наставио се извоз за СССР 1970. го-
дине. Међу сортама калемова, које су извезене за иностран-
ство, издвојиле су се тада „мерло“, „хрни бургундах“ и стона
сорта „кардинал“.225 Године 1983, „Плантажа“ се помиње као
највећи произвођац и извозник калемова у СФРЈ.226
Податак да се у периоду 1966-1986. године извезло у
Совјетски Савез 365.948.814 лозних калемова, којим је заса-
ђено виче од 100.000 ха винограда у СССР-у, није занемарљив,
јер је управо ову фирму сврстао у ред највећих светских изво-
зника. На тај нацин, остварен је приход од 300 милиона до-
лара. Такође, за свих двадесет година извоза, ниједан калем
није био враћен.227
Наредне 1987. године „Плантажа“ се помиње као преду-
зеће са највећим уцечћем (41%) у извозу калемова за СССР од
29.557.310 калемова.228
222
Љубомир Војић, „У 'Плантажи' три милиона лозних калемова“,
„Информахије“, бр. 40, „Прва петолетка“, Трстеник, 17. дехембар 1964, 60.
223
224
Драган Вуцковић, „'Плантажа' осваја тржичте“, „Трибина“, бр.
142, Трстеник, 30. август 1969, 3.
225
Драган Вуцковић, „Лозни калемови за СССР“, „Трибина“, бр. 170,
226
Милован Брадић, „Највећи извозник калемова у Југославији“,
„Трибина“, бр. 442, Трстеник, 1. мај 1983, 7.
227
Живојин Николић, „Признања калемарима“, „Трибина“, бр. 519,
228
Милован Брадић, „Зачто не и Риљах“, „Трибина“, бр. 523, Трсте-
ник, 23. јануар 1988, 4.
170
Исте 1987. године заврчена су два хангара у Селичту и
Медвеђи (800 м²) који су служили за пријем и класирање ка-
лемова.229 „Плантажа“ је пословала од 1975. године у саставу
београдске фирме „Семе“.230
Године 1976. потписан је споразум о непосредном удру-
живању рада и средстава земљорадника са ООУР „Плантажа“.
Прве потписе су ставили калемари који су имали најдужу са-
радњу са овим предузећем.231
Ова спехијализована организахија у једном тренутку је
била највећи произвођац лозних калемова у Југославији. Сара-
ђивала је са бројним науцним институхијама у области вино-
градарства, универзитетима у земљи и у иностранству.232 Иако
је 1990. године скоро престао извоз лозних калемова и на-
ступила велика криза, у овој фирми су калемарску производњу
постепено оријентисали на домаће тржичте. Иако су поседова-
ли само 1 ха свог земљичта, узели су у закуп нових 3-4 ха. По-
ред лозних калемова, производили су и воћне, али и ружине
саднихе, које су пласирали у свим пољопривредним апотекама
у земљи. Године 1995. произведено је 210.000 квалитетних ло-
зних калемова, око 50.000 воћних садниха и 117.000 калемље-
них ружа. Иако је наредне 1996. године произведено 200.000
садниха ружа, план је био да се поврати некадачња велика про-
изводња лозних калемова.233 То се нажалост никад није десило,
почто је фирма убрзо променила намену, затим власницку струк-
туру, да би 2018. године престала потпуно да постоји.
229
Милован Брадић, „Хангар за пријем калемова“, „Трибина“, бр. 390,
230
Радомир Недић, „Удруживање калемара“, „Трибина“, бр. 274, Тр-
стеник, 9. јануар 1976, 4.
231
Исто, 4.
232
233
Ж. Влајковић, „Пелхер за будуће калемарство“, „Трибина“, бр. 685,
Трстеник, 11. април 1995, 6.
171
ВИНОГРАДАРСКИ РЕЈОН ТРИ МОРАВЕ
Трстеницко виногорје данас припада рејону Три Мораве,

који поред њега има јоч осам виногорја: Параћинско, Јаго-
динско, Јовацко, Левацко, Темнићко, Кручевацко, Жупско и Ра-
жањско.
Рејон Три Мораве представља највећи винско-виногра-
дарски рејон у Србији. Он је прилицно већи од поврчине Шу-
мадијског (248.282,80 хa) или Београдског рејона (241.866,90
хa). Већи је и од поврчине свих рејона виноградарског реги-
она Војводине (241.645,85 хa).234
Рејон Три Мораве се налази у хентралном делу Србије у
доњем сливу реке Западне Мораве, доњем сливу Јужне Мораве
и горњем сливу Велике Мораве и њихових притока. Већи део
рејона се простире на надморским висинама од 200 до 650 м,
али се предели где се простиру виногорја и где се налазе ви-
ногради углавном налазе на надморским висинама од 200 до
350 м.235 Рејон Три Мораве спада у II климатску зону. Средња
минимална температура у септембру, месеху зрења, углавном
је испод 12 степени (ноћи су веома хладне), что је повољно за
развијање арома при сазревању грожђа. У појединим деловима
овог рејона се та температура креће између 12 и 14. Према
падавинском режиму, рејон припада влажној категорији.236
234
Дарко Јакчић, Неке битне карактеристике виноградарског рејона
Сри Мораве, 43,44.
235
Дарко Јакчић, Драгослав Иваничевић, Виолета Ђокић, Марина
Брбакалић Тепавах, Пински атлас, Попис пољопривреде 2012, „Републицки
завод за статистику“, Београд, 2015, 202.
236
Ана Вуковић, Мирјам Вујадиновић Мандић, „Утихај климатских
промена на производњу грожђа“, Пољопривредни календар 2018, „Дневник –
– Пољопривредник АД“, Нови Сад, 2018, 264.
172
Карта виноградарског рејона Сри Мораве
173
Територија 12 опчтина из три управна округа, припада
овом рејону. Из Поморавског округа су опчтине Јагодина, Ћу-
прија, Параћин и Рековах; Расински округ и опчтине Трсте-
ник, Варварин, Ћићевах, Кручевах и Александровах, као и ма-
њи делови опчтине Брус, затим из Ничког округа опчтина
Ражањ и мали део опчтине Алексинах. Девет виногорја рејона
Три Мораве сацињава 70,39% његове укупне поврчине (201.977,51
хa).237 Према истом аутору, отприлике једна трећина укупне
поврчине под виноградима у Републихи Србији, налази се
управо у овом виноградарском рејону.
Према пољопривредном попису из 2012. године у рејону
Три Мораве има 7.528,76 хa винограда (око 7.362,45 хa родних
винограда, односно 97,79%), од цега је 1.367,54 хa са стоним
сортама и 6.161,22 хa са винским сортама. Виногради су пре-
тежно сконхентрисани у опчтинама Трстеник (са преко 2.000
хa), Кручевах (близу 2.000 хa) и Александровах (око 1.500
хa).238
Рејон Три Мораве тренутно има 1.601 уписаних произво-
ђаца грожђа, что је 46,4% од укупно уписаних произвођаца
грожђа у Србији (укупно 3.449 произвођаца), а виноградарске
пархеле у овом рејону су мање просецне поврчине (0,24 хa) у
односу на републицки просек поврчине виноградарских пархе-
ла (0,34 хa). Исти аутор додаје да је ово једна од карактери-
стика која указује на неповољнији положај произвођаца грожђа
у односу на произвођаце осталих рејона.239
Што се тице сортимента овог рејона, од 2005. године
долази до осавремењавања сортимента, пре свега кроз поди-
зање винограда са сертификованим клонским садним матери-
јалом. Овај рејон је препознатљив по производњи хрвених вин-
ских сорти.240
237
Сри Мораве, 43, 44.
238
Исто, 45.
239
Исто, 47.
240
Исто, 67.
174
Виногорја овог рејона су слицна (осим Ражањског и Жу-
пског, а донекле и Кручевацког виногорја) по структури сорти-
мента где преовлађују хрвене винске сорте.241
Најзаступљенији узгојни облихи рејона Три Мораве су
намењени чпалирском нацину гајења и најзаступљенији су Је-
дногуби Гијов (Гујо) нацин резидбе, Двогуби Гијов (Гујо) нацин
резидбе и Казанављева (Казенављева) кордуниха. Традихио-
нални (Жупски) нацин резидбе је заступљен највиче у Жупском,
Трстеницком и Кручевацком виногорју, углавном у старијим
виноградима.242
Рејон има 86 производних погона, что је прилицно ве-
лика производња вина у Србији.243 Поред малих традихионал-
них произвођаца, највиче винарија има у Жупском виногорју,
Кручевху, околини Јагодине, Рековха и Трстеника. Овај рејон
је један од водећих у производњи вина са географским поре-
клом, а у старом систему географског порекла се налази 10 ви-
нарија.244 Ове винарије, као и остале винарије из рејона Три
Мораве, у припреми су за регистрахију будуће ознаке „Три Мо-
раве“ по новом систему географског порекла.245 Користећи
241
Исто, 83.
242
Исто, 68.
243
Дарко Јакчић, Пиноградарство и винарство Србије, Студија ана-
лиза сектора производње и прераде грожђа и производње вина, „Центар за
виноградарство и енологију“, Нич, 2019, 82.
244
У питању су: „Вино Будимир“ ДОО Александровах, „Винарија Бра-
ћа Рајковић“ Горња Злегиња; СЗР „Винарска кућа Спасић“ Александровах –
– Тржах, СЗТР „Винска кућа Минића“ Александровах – Тржах, ДОО „Saboss“,
Александровах, СПТР „Подрум Ботуњах“ Александровах – Доња Злегиња,
СЗР „Винарија Ивановић“ Александровах и ПЗР „Подрум Ђорђевић“, Але-
ксандровах – Горњи Ступањ (све су из Жупског виногорја), Винарија „Ру-
бин“ АД Кручевах (која производи вино са географским пореклом са хеле
територије рејона Три Мораве и вино са географским пореклом привре-
мено из неких других рејона), као и „Винарија Милосављевић“ Буцје из Тр-
стеницког виногорја. Битно је нагласити да је то за сада једина винарија из
Трстеницког виногорја са оваквом ознаком.
245
Сри Мораве, 70.
175
своје постојеће природне и антрополочке ресурсе, уз афирми-
сане винске брендове, овај рејон има велике чансе и могућно-
сти за представљање на европском винском тржичту.246
Рејон Три Мораве са поврчином од 7.528,76 ха је рејон
са највећом поврчином под виноградима у Србији. У рејону се
претежно гаје винске сорте (78% од укупних поврчина под ви-
ноградима). У овом рејону 18.129 газдинстава поседује вино-
граде, что цини око 33,16% од укупног броја пољопривре-
дних газдинстава. Највећи број винограда се налази у опчти-
нама Трстеник и Александровах. Просецна поврчина виногра-
да коју обрађује једно газдинство износи 41,5 ари.
Трстеницко виногорје је највеће у рејону Три Мораве.
Ово је виногорје са највећим бројем произвођаца грожђа и
великим бројем малих породицних произвођаца вина са прои-
зводњом намењеној употреби у сопственим домаћинствима, док
регистрованих, тржично оријентисаних има веома мало.247
ТРСТЕНИЧКО ВИНОГОРЈЕ У ПРОШЛОСТИ И ДАНАС
Према данас званицној рејонизахији, подруцје Србије

подељено је у оквиру три региона на 22 рејона са 77 виногорја
и виче виноградарских оаза.248 Најновија рејонизахија ср-
пског виноградарства сврстава Трстеницко виногорје у рејон
Три Мораве.
246
Мелита Јовановић Тонцев, Данијела Јовановић, Марко Малића-
нин, Бојан Димитријевић, PUSH и PULL оактори који утиру на развој винског
туризма рејона Сри Мораве, Еconomics of Agriculture, 63(3), 2016, 788.
247
Д. Јакчић, Д. Иваничевић, В. Ђокић, М. Брбакалић Тепавах, Пин-
ски атлас, 202.
248
http://media.popispoljoprivrede.stat.rs/2014/Dokumenta/Radovi/07
%20Vinogradarstvo%20Srbije%20kroz%20statistiku%20i%20rejonizaciju.pdf/,
погледано 25. 07. 2019.
176
Пре тога Трстеницко виногорје припадало је Кручева-
цком подрејону у оквиру Западноморавског рејона. 249 Тада-
чњи Западноморавски рејон, поред Кручевацког, садржао је и
Јелицки подрејон. У оквиру Кручевацког подрејона, поред Ра-
синског и Темнићког виногорја, спомиње се и Жупско, Ратаје-
вско-Шљивовско, затим Трстеницко и Риљацко.250 Дакле, тада
је садачње Жупско било разбијено на два (Ратајевско-Шљи-
вовско и Жупско), док се засебно од Трстеницког помиње Ри-
љацко, које данас не постоји као такво.
Препоруцене хрне винске сорте биле су: „аликант буче“,
„бургундах хрни“, „франковка“, „гаме бојадисер“, „гаме хрни“,
„каберне совињон“, „каберне фран“, „мерло“, „мускат хамбург“,
„прокупах“, „саперави“, „вранах“. Препоруцене беле винске
сорте за виногорје биле су: „бургундах бели“, „бургундах чардо-
не“, „емералд ризлинг“, „мускат отонел“, „мускат фронтинјан“,
„неопланта“, „ризлинг италијански“, „ркахители“, „семијон“,
„силванах зелени“, „сирниум“, „смедеревка“, „совињон“, „часла
бувије“, „часло“, „траминах хрвени“ и „жупљанка“. Забрањени
су били директно родни хибриди. Препоруцене стоне сорте
биле су: „афусали“, „београдска бесемена“, „београдска рана“,
„бисерка рана“, „цабски бисер“, „гроцанка“, „кардинал“, „кра-
љиха винограда“, „мускат хамбург“, „мускат италија“, „мускат
оливер“, „неготински рубин“, „радмиловацки мускат“ и „ча-
сле“.251
После Другог светског рата, тацније педесетих година,
свака република, самим тим и Народна Република Србија, била
је издељена на виноградарске области. Србија је била подеље-
249
250
Д. Бебић, П. Јонцић, М. Милисављевић, В. Мирков, М. Перовић,
Г. Топаловић, Пиноградарско-винарски прирурник, „Задружна књига“, Београд,
1962, 35.
251
Л. Аврамов, М. Милосављевић, Д. Зиројевић, М. Богдановић, С.
Станојевић, Н. Тодоровић, А. Јурцевић, А. Накаламић, Рејонизапија виногра-
дарства СР Србије ван САП-а, Западноморавски виноградарски рејон бр. 3, „Ре-
публицки секретеријат за пољопривреду, чумарство и водопривреду“, Бео-
град, 1976, 127.
177
на на цетири виноградарске области: Тимоцко-крајинска, Ни-
чавско-јужноморавска, Западноморавска и Шумадијско-по-
дунавска. Западноморавска област се делила на рејоне: Ча-
цански, Кручевацки, Јагодински и Параћински. Кручевацки
рејон на подрејоне: Кручевацки и Жупски. Кручевацки подре-
јон се делио на виногорја: Риљацко, Трстеницко-омачницко и
Тамнићко. Закљуцује се да је Трстеницко виногорје у прочло-
сти било „разбијено“ на два, где је подвуцена хрта између леве
стране Западне Мораве (Риљацко) и десне (Трстеницко-Ома-
чницко). Дакле, два разлицита виногорја у оквиру истог по-
дрејона. Педесетих година, када је изврчена рејонизахија по-
сле Другог светског рата, одређен је и сортимент.
Конференхија виноградарских струцњака одржана у ма-
рту 1946. године, у Министарству пољопривреде НР Србије пре-
поруцила је и сорте које су прилагођене поднебљу и условима.
За хрна вина, на пример, била је препоруцена сорта „прокупах“
и то цак 70%, заједно са осталим сортама са прилицно мањим
прохентима, 25% „хрни бургундах“ и „гаме“, и 5% „зацинка“.
Трстеницко виногорје окарактерисано је тада сортом „проку-
пах“ као доминантном.252 Иако је Трстеник био познат тада по
овој доминантној сорти, „прокупах“ као доминантна сорта, би-
ла је прилицно распрострањена од Смедерева, Јагодине, преко
Жупе, па све јужно, до Македоније.253
Трстеницко виногорје данас обухвата винограде у око-
лини Трстеника на брдским теренима са леве и десне стране
Западне Мораве. У њему се према подахима из пољопривре-
дног пописа (2012) налази цак 2.211,72 хa винограда, односно
29,3% поврчина под виновом лозом. Виноградарством се бави
2.928 газдинстава. У Виноградарски регистар је уписано 534,61
хa винограда. Најзаступљеније хрне винске сорте: „каберне со-
252
Милутин Стојановић, Пиноградарство, 44-47.
252
Исто, 40.
253
Hugh Johnson, Der Grosse Weinatlas, Die Weine und Spirtuosen der
Welt, „Hallwag AG“, Bern, 1972, 194.
178
вињон“, „вранах“, „франковка“, „мерло“, „мускат хамбург“, „про-
купах“ и „гаме тeнтиријер“ („гаме бојадисер“) заузимају повр-
чину од 260,04 хa.254 Виногорје је на трећем месту по повр-
чинама засада сорте „мерло“ на нивоу цитаве Србије. Она
обухвата 50,17 ха винограда, а инаце је друга по реду по повр-
чинама на нивоу земље.255 Нечто виче засада има сорта „ка-
берне совињон“ и то на 54,12 ха, и по овој сорти је на другом
месту по засадима на нивоу цитаве земље (одмах иза Фручко-
горског).256 Што се тице аутохтоне сорте „прокупах“, ње најви-
че има у Жупском виногорју у односу на остала у земљи и то на
78,55 ха. Међутим, Трстеницко виногорје је на другом месту са
поврчином од 28,8 ха.257 Прво место на нивоу земље, виногор-
је држи са засадима регионалне аутохтоне сорте „вранах“258 и
то на 51,39 ха.259
Уцечће хрних винских сорти у сортименту виногорја је
слицно као на нивоу рејона, али је зато уцечће белих винских
сорти далеко мање у односу на ситуахију на нивоу рејона. Је-
дина бела винска сорта која улази у првих десет најзаступље-
нијих сорти је „совињон бели“ са 24,7 хa. Са друге стране, ово
виногорје обилује чироким спектром сорти, а стоне сорте „мол-
дова“ и 77 II „мичел паљери“ улазе у првих десет најзасту-
пљенијих сорти (43,30 хa) уписаних у Виноградарски регистар.
Главни узгојни облихи овог виногорја су Двогуби и Једногуби
254
255
Дарко Јакчић, Пиноградарство и винарство Србије, 87, 88.
256
Исто, 89.
257
Исто, 92.
258
Према истраживањима Центра за виноградарство и винарство,
„вранах“ је 15. по заступљености у комерхијалним засадима (Дарко Јакчић,
Иван Брадић, Милан Беадер, Радослав Милић, Милоч Ристић, Аутохтоне и
регионалне сорте винове лозе Србије, „Центар за виноградарство и винарство“,
Нич, 2019, 10).
259
Дарко Јакчић, Пиноградарство и винарство Србије, 95.
179
Гијов (Гујо) нацин резидбе (81,61%), что је нечто виче у
односу на удео ових узгојних облика на нивоу рејона, а ово
виногорје једно је од тзв. „најмлађих“ виногорја где су првих
десет година садње заправо године од 2000. до 2011. годи-
не.260
Што се тице података везаних за винограде подигнуте у
последњих двадесет година (1999-2019), Трстеницко је са 420,91
ха новоподигнутих претежно комерахијалних, који се воде у ВР
на другом месту иза Фручкогорског са 770,99 ха. Ситуахија је
мало другација уколико се прати подизање винограда у по-
следњих двадесет година, на нивоу виногорја, а по основу бро-
ја винограда, који се воде у ВР. Трстеницко виногорје има ло-
чију структуру у односу на Фручкогорско, с обзиром на то да
су 2.424 пархеле са новоподигнутим виноградима у последњих
двадесет година просецне поврчине од 0,17 ха у односу на
Фручкогорско где има 1.675 пархела поврчине 0,46 ха.261
РАСПРОСТРАЊЕНОСТ ВИНОГРАДА
ПО СЕЛИМА ТРСТЕНИЧКЕ ОПШТИНЕ
Следи преглед распрострањености винограда на просто-

ру опчтине Трстеник, који је добијен последњим пописом из
2012. године.
Ради лакчег прегледа, села трстеницке опчтине и сама
вароч, разврстани су у две засебне табеле. Једна представља
села са леве стране Западне Мораве, а друга са десне. Прве две
табеле представљају однос укупног броја газдинстава са оним
газдинствима која имају винограде, као и они који су родни.
260
261
Дарко Јакчић, Пиноградарство и винарство Србије, 75.
180
Села са леве стране Западне Мораве (бр. газдинстава са вино-
градима, виногради у хектарима, родни виногради)
Бр. газдинстава
Бр. Виногради Виногради
Место која имају
газдинстава у ха родни
винограде
Богдање 218 139 50,53 50,48
Божуревах 78 69 133,23 133,03
Велика Дренова 452 173 84,42 84,17
Горњи Дубиц 30 23 6,35 6,35
Грабовах 36 7 0,78 0,78
Доњи Дубиц 50 25 7,34 7,34
Лободер 18 5 0,35 0,35
Лозна 90 15 1,26 1,26
Мала Дренова 155 117 241,21 241,21
Мала Сугубина 81 67 141,45 139,45
Медвеђа 482 299 154,03 152,24
Мијајловах 139 105 98,33 96,76
Милутовах 415 327 311,41 301,82
Планиниха 59 12 1,03 1,03
Пољна 261 211 293,42 287,77
Прњавор 70 19 3,38 3,38
Рајинах 66 32 7,85 7,71
Риљах 203 148 246,43 246,43
Рујичник 113 94 134,63 131,74
Селичте 193 39 9,89 9,89
Страгари 119 76 62,06 61,1
Угљарево 106 10 0,88 0,88
Извор: РЗС, Попис пољопривреде о површинама и броју газдинстава под виновом
лозом на нивоу насеља, 2012.
Села са десне стране Западне Мораве (бр. газдинстава са виногра-

дима, виногради у хектарима, родни виногради)
Бр. газдинстава
Бр. Виногради Виногради
Место која имају
газдинстава у ха родни
винограде
Брезовиха 124 38 5,6 5,6
Бресно Поље 126 37 4,08 4,08
Буцје 80 44 13,02 12,98
Велуће 110 56 9,85 9,75
Голубовах 65 31 9,9 9,75
Гор. Омачниха 150 89 21,82 21,82
181
Гор. Црничава 103 54 8,93 8,88
Горњ. Рибник 108 16 2,27 2,23
Доњ. Омачниха 171 62 13,62 13,62
Доњ. Црничава 84 48 9,52 9,52
Доњи Рибник 106 4 0,36 0,36
Дубље 102 6 0,53 0,53
Јасиковиха 127 83 15,33 14,87
Камењаца 68 36 5,72 5,72
Левићи 64 29 5,66 5,66
Лопач 160 54 7,89 7,89
Округлиха 73 28 5,69 5,69
Осаониха 15 11 0,45 0,45
Оџахи 278 64 10,23 10,23
Пајсак 12 5 1,11 1,11
Попина 81 16 1,33 1,33
Поцековина 187 9 1,61 1,61
Риђевчтиха 89 66 20,76 20,76
Стари Трстеник 119 24 4,19 3,99
Стопања 198 35 7,29 6,74
Стублиха 44 35 6,55 6,55
Тоболах 86 28 4,94 4,94
Чаири 60 14 1,54 1,54
Трстеник 159 52 8,77 8,52
Одмах је уоцљива разлика између села са леве и десне

стране по броју газдинстава која имају винограде. Села са де-
сне стране имају врло мало газдинстава која се баве виногра-
дарством и оцигледно је да су годинама уназад пречли да се
баве другим гранама пољопривреде, док у селима са леве стра-
не, виноградарство остаје скоро доминантна грана у појединим
селима. По броју домаћинстава који имају највиче винограда,
издвајају се села: Милутовах, Медвеђа, Пољна, Риљах, Велика
Дренова итд. Мора се узети у обзир да су то села где виногра-
дарство са калемарством има дугу традихију. Што се тице повр-
чине у хектарима, село које је највиче под хектарима винове
лозе је Милутовах, затим Пољна, и на трећем месту Риљах. Ме-
двеђа је тек на цетвртом месту, па Рујичник на петом. Махом
су све убележене поврчине под виноградима родне, као что
се види из табеле, одступања су минимална, цак занемарљива.
182
Затим следе табеле где се села са обе стране Западне
Мораве упоређују по хектарима под сортама са географским
пореклом, и поврчинама под осталим винским сортама и је-
стивим сортама. На крају је колона са екстензивним виногра-
дима.
Села са леве стране, површине под сортама са геогр. пореклом,

остале винске сорте, површине под винским сортама, екстензивни
виногради
Остале
Сорте са геогр. Сорте за јело
Место винске сорте екстензивни
пореклом у ха у ха
у ха
Богдање 0 20,5 30,03 1,77

Божуревах 0 119,15 14,08 5,76
Велика
8,02 41,55 35,25 8,6
Дренова
Горњи Дубиц 0 2,48 3,87 2,23
Грабовах 0 0,77 0,01 0,25
Доњи Дубиц 0 6,87 0,47 1,8
Лободер 0 0,29 0,06 0,12
Лозна 0 1,08 0,18 0,16
Мала Дренова 1,6 211,12 28,49 0
Мала Сугубина 0,22 111,83 29,4 0,18
Медвеђа 5,4 29,94 118,69 0,88
Мијајловах 0 49,31 49,02 0,19
Милутовах 0 181,26 130,15 1,05
Планиниха 0 0,96 0,07 0,02
Пољна 0 160,24 133,18 1,26
Прњавор 0 1,93 1,45 1,47
Рајинах 0 7,14 0,71 0,22
Риљах 0,24 242,16 4,03 1,7
Рујичник 0 104,75 29,88 0,19
Селичте 0 5,87 4,02 0,1
Страгари 0 41,87 20,19 0,05
Угљарево 0 0,83 0,05 0,08
183
Села са леве стране, површине под сортама са геогр. пореклом,
остале винске сорте, површине под винским сортама, екстензивни
виногради
Остале
Сорте са геогр. Сорте за
Место винске екстензивни
пореклом у ха јело у ха
сорте у ха
Брезовиха 0 3,96 1,64 1,96
Бресно Поље 0 3,82 0,26 0
Буцје 0,77 9,25 3 1,29
Велуће 0 9,25 0,6 5,75
Голубовах 2,9 4,8 2,2 3,5
Гор. Омачниха 0 15,5 6,32 7,54
Гор. Црничава 0 7,79 1,14 0,67
Горњи Рибник 1,22 0,93 0,12 0
Доња Омачниха 0,2 11,08 2,34 6,52
Доња Црничава 0 4,65 4,87 4,44
Доњи Рибник 0 0,3 0,06 0
Дубље 0 0,43 0,1 0
Јасиковиха 0 15,2 0,13 6,94
Камењаца 0 5,62 0,1 2,47
Левићи 0,31 2,5 2,85 0
Лопач 0 4,93 2,96 1,37
Округлиха 0 2,66 3,03 0,12
Осаониха 0 0,17 0,28 0,28
Оџахи 0 5,61 4,62 4,58
Пајсак 0 1,11 0 0,57
Попина 0 1,21 0,12 0,42
Поцековина 0 0,45 1,16 0,15
Риђевчтиха 0 15,95 1,17 7,01
Стари Трстеник 0 2,46 1,73 0,71
Стопања 0 7,09 0,2 1,13
Стублиха 0 6,55 0 2,53
Тоболах 0 4,85 0,09 2,41
Чаири 0 1,47 0,07 0,07
Трстеник 0 5,38 3,39 2,07
Иако је трстеницки крај водећи, односно виногорје са

највиче винограда у рејону Три Мораве, нема много поврчина
под винским сортама са географским пореклом. Свега пет села
184
са леве стране има врло мале поврчине под овим сортама.
Издваја се Велика Дренова која има највиче оваквих хектара у
хелој опчтини (8,02), мада је и тај број врло мали у односу на
укупну поврчину под виновом лозом у сеоском атару. На дру-
гом месту је Медвеђа (5,4). Треће место припада селу са десне
стране реке Голубовху (2,9), затим следи Мала Дренова (1,6) и
Горњи Рибник (1,22).262 Испод једног хектара оваквих повр-
чина имају јоч села Мала Сугубина, Риљах, Буцје, Доња Ома-
чниха и Левићи.
Што се тице поврчина под другим винским сортама,
село које има највиче хектара је Риљах са 242,16 ха, затим сле-
ди Мала Дренова са 211, на трећем месту је Милутовах са 181,
док је Пољна са 160, на цетвртом месту.
Трстеницки крај је био и остао познат по узгајању вин-
ских сорти грожђа, мада гаје се и стоне, односно јестиве сорте.
У селима која су претежно виноградарска, поврчине под овим
сортама су мале, али их ипак има. Стоно грожђе се највиче гаји
у селима са леве стране и то највиче у Пољни (133), па у Ми-
лутовху (130). Медвеђа је на трећем месту са 118 хектара. За-
нимљиво је да Медвеђа, која је у прочлом веку била позната
по производњи вина, сада има бач управо виче поврчина под
јестивим сортама грожђа.
НАЗИВИ ПОТЕСА У ТРСТЕНИЧКИМ СЕЛИМА

ГДЕ СУ БИЛИ И ГДЕ СУ ВИНОГРАДИ ДАНАС
Следи попис назива потеса у трстеницким селима где су
некада били виногради и где су данас. Такође, мечтани поје-
диних села из равнихе су по правилу некада имали своје ви-
262
Из табеле је евидентно да ово село, које је познато по врло разви-
јеном бачтованству, има виче поврчина под сортама са географским поре-
клом, него под осталим сортама.
185
нограде у потесима, која су припадала другим селима у побрђу.
Да не би дочло до забуне, наведена су имена потеса где су ме-
чтани имали или имају своје винограде.
Села са леве стране Западне Мораве:

- Богдање:263Петковиха, Попово лојзе, Ветрењак, Стоја-
новах, Кованик, Каменах, Старо брдо, Ђуроваца, Орловах, Па-
даличте, Дрењак, Подрумичте, Беговах, Томовах, Муратовах,
Слатина, Пискавах, Дубоки поток.
- Божуревах: Први потес обухвата простор од Циганског
гробља до Кованлука, затим изнад Бука, присојни потес изнад
чколе до Риљацког старог брда и даље до Рова. Присојна стра-
на Нектенског потока, Нектен, Орачје и то све до косе која је
граниха према Мијајловху, затим Сврацак и Чунтрук, Креме-
нах, Мале ливаде и Рупиће.264
- Велика Дренова: Бело брдо, Дацина пољана, Топониха,
Збегинах, Кручкинах (Кручкин поток), Ћуковах, Косинах,265
Нерезине.
- Грабовах: Грабовацко брдо, Ветерник, Света Петка, Ду-
боки поток (ка Богдању), Прозрака.
- Доњи Дубиц: Нерезине, Зимовник, Јецмичте, Гради-
чте.
- Горњи Дубиц: Пут за Превечт од потеса Сива цука до
засеока Вуковах на потесу Погорелах, Металиха, Нерезин, Лаз.
- Лободер: Јасик, Лозовита коса.
- Лозна: Јецмичте, Бабин гроб, Бунта, Виногради.
263
Почто је село окренуто ка југу и југоистоку, скоро сви потеси око
села су погодни за винограде.
264
Ова три потеса припадају атару села Мијајловах, али Божуревца-
ни ту имају своје винограде.
265
На овом потесу је поцетком деведесетих година Рача Лепенах на
земљи Светолика Марковића направио цесму. Настала је на месту некада-
чњег извора. На њој је уклесано Жедним виноградарима.
186
- Мала Дренова: Сладун,266Глоговах, Чалмина коса, То-
поницка коса, Топоницко брдо, Равниха, Липниха.
- Мала Сугубина: Калеми, Валога, Пландичте, Чалма, Ја-
сен, Ропоц.
- Медвеђа: Гајцић,267 Лесковах, Штављак, Равни лаз, Чу-
кар, Даковах, Винограцић, Ћолинах, Саринах, Слатина, Дубоки
поток, Равнихе, Клокоцан, Старо брдо, Велико брдо, Петловах,
на поцетку Шавра-мале постоји новоподигнути виноград, Мати-
нах, Накоса.
- Мијајловах: Старо село, Кременах, Мале ливаде, Ру-
пиће, Липак, Вараклија, Поље, Запоље.
- Милутовах: Стари Милутовах, Пасуљак, Церниха, За-
бој, Плантажа, Топоницка коса, Аеродром, Страна, Лаз.
- Планиниха: Велико брдо (заселак Кесеге).
- Пољна: Јарочка коса, Тресава, Локва, Мали Благотин,
Грцка хрква, Липниха, Ђурђево брдо, Маџарка, Коропоље, Чал-
ма, Шупљаја, Добрење, Рановах, Дикиљевах, Влачки поток, Сла-
дун, Камениха.268
- Рајинах: Рајинацко брдо.269
- Риљах: Нерезине, Марково брдо, Рајинацко брдо, По-
горелах, Старо брдо, Велико поље, Равничта, Чалма, Липниха
доња, Орнихе, Липниха горња, Бели поток, Вуковах, Долина,
Кљуц, Буцје,Пискавиха, Бабина долина, Змајевах, Црквичте.
- Рујичник: Буковах, Дрењак, Топониха и Пченичта.
- Селичте: Церјак, Равнихе, Врљак, Водихе, Нерезине и
Косинах.270
- Страгари: Дубоки поток, Печинах, Витинах и Капета-
новах.
- Угљарево: Овцак, Папратњак.
266
Један од најпознатијих потеса који се налази на цетворомеђи.
267
Припадао је задрузи из Медвеђе. Често би ђахи основне чколе
одлазили организовано да беру грожђе у сезони.
268
Дели се између Пољне и Мале Сугубине.
269
Рајинацко брдо је део потеса Погорелах, који, у ствари, припада
селу Риљах.
270
Великодреновацки атар где Селичтанхи имају винограде.
187
Цесма Раше Лепенпа
„Жедним виноградарима“
на земљи Светолика Марковића
у Пеликој Дренови,
на потесу Косинап
Села са десне стране Западне Мораве:

- Бељихи: Ћирин брест.
- Бресно Поље: Дубрава, Ратковах.
- Брезовиха: Ржичте, Присоје.
- Буцје: Дело, Буцка пољана.
- Велуће: Штитар, Јаћинка.
- Голубовах: Војнеж, Варнихе, Пискавах, Kитара, Блатски
поток.
- Горња Црничава: Клеховах, Ничинах, Пољана, Тори-
нах, Кручевље, Пољане.271
- Доња Црничава: Пољана, Збег, Бујаковах, Парлози.
- Дубље: Кућичта (Виногради).
- Јасиковиха: Караула, Царине,272 Пољана, Лаз.
271
Пољане су изнад потеса Мининах.
272
Доказ да је овај потес Царине са десне стране Западне Мораве
идеалан за подизање винограда, нароцито за домаћу сорту „прокупах“, би-
ла је студија О комасапији Харина која је рађена у ППК. Нажалост, пројекат
никад није прочао, почто није имао већину на гласању. Елаборат је подра-
зумевао да се 200-300 ха посади под „прокупхем“, остало под белим вин-
ским сортама грожђа. О могућој комасахији писао је и Милован Брадић
(„Џервинов пример – како се удруживати“, „Трибина“, бр. 387, Трстеник, 3.
новембар 1980, 5).
188
- Kамењаца: Царине.
- Лопач: Царине.
- Омачниха Доња и Горња: Дубрава, Гај, Агенихе, Чука-
рак, Миленовах, Ратковах, Варнихе, Милочевах, Крцевине, Рав-
њак, Плитки поток, Содол, Пањак, Јажвине, Нерезина, Риљеви-
не.
- Округлиха: Штитар (Штитарах), Дело, Пољана (Лази-
нах, код Кручке, код Записа).
- Оџахи: Ћирин брест,273 Тигањах, Чукара, Лазине.
- Пајсак: Дубрава, код Крецана, Испод коте 361 на десној
обали реке Латихе.
- Поцековина: Бујаковах, Царине, Орловах.
- Попина: Стојковина.
- Рибник: Вичевах или Бујаковах.
- Риђевчтиха: Велики брег, Присоје.
- Стари Трстеник: Варнихе.274
- Стопања: Дубрава,275 Варнихе,276 Ратковах.277
- Стублиха: Грот, Присојак, Присоје.
- Тоболах: Гагра, Дубрава, Содо, Риљевине, Црвено брдо,
Рајинах, Варнихе.
- Чаири: Кућичта, Равничта, Кручак.
273
Оџацани верују у легенду да је овај потес био некад јоч под ви-
ноградима кнеза Лазара. Кажу да се подрум налазио преко пута даначњих
кућа Бацевића. Легенда каже да је вино хевима текло до Лазаревог двора.
Била је ту и Лазарева цесма. Вода је текла из брда. Некада су у близини овог
потеса постојали „Бохки подруми“ који су припадали Боћанима. Ту су биле
бацве с пићем, а на једној је био врг. Свако ко је пролазио путем, могао је
да пије вино из бач те ознацене бацве (Г. Карић, Оџапи у XIX веку, 354).
274
Исти потес где су и Стопањхи имали своје винограде.
275
Дели се између Стопање и Бресног Поља.
276
Потес се налази ван Стопање, тацније између Горње Омачнихе,
Голубовха и Руденихе.
277
Највећи потес у сеоском атару опчтине Трстеник припада трима
селима – Бресном Пољу, Стопањи и селу Глободер у кручевацкој опчтини.
189
ЗАСТУПЉЕНЕ СОРТЕ ГРОЖЂА
У ВИНОГРАДИМА ТРСТЕНИЧКОГ ВИНОГОРЈА
Следи табеларни преглед заступљености сорти грожђа у

виноградима Tрстеницког виногорја. У табели су заступљене
винске и стоне сорте грожђа. Може се рећи да је Трстеницко
виногорје мечовито по сортименту.
Пропентуално урешће најзаступљенијих сорти винове лозе у Ср-

стенирком виногорју
Назив сорте винове лозе Заступљеност сорте у %
Каберне Совињон 9,45

Франковка 8,8
Мерло 8,76
Пранап 8,91
Мускат Оамбург 7,21
Молдова 5,92
Прокупап 5,02
Совињон Бели 4,73
Гаме Бојадисер 3,97
Мишел Паљери 4,37
Жупљанка 3,15
Мускат Италија 3,23
Пикторија 3,20
Кардинал 2,79
Смедеревка 1,98
Чардоне 1,96
Самјаника (Група Самјаника): Самјаника
бела, Mускат Petit Gran, Мускат бели, 1,53
Мускат жути, Мускат, Мускат Фронтињан
Рубел Мускат 1,64
Италијански ризлинг 1,34
Страшенски 1,59
Остале сорте 10,45
278
Извор: Извод из Пиноградарског регистра на дан 05. 12. 2018.
278
Обавеза уписа произвођаца грожђа и вина у Виноградарски ре-
гистар датира тек из 2008. године као обавеза усклађивања са стандардима
ЕУ у овој области. Циљ је био утврђивање поврчина под виновом лозом са
190
Из табеле се јасно види заступљеност винских и стоних
сорти грожђа, где винске сорте предњаце у односу на стоне,
мада према неким претпоставкама,279 раније је заступљеност
винских сорти била много већа. Управо је трстеницки крај био
познат искљуциво као произвођац винских сорти. Претпоста-
вља се да повећање удела стоног грожђа у виноградарству тр-
стеницког краја потице од цињенихе да је стоно грожђе имало
бољи пласман на тржичту виче година и добру хену. Такође,
осим что се користи за исхрану становничтва и у прерађи-
вацкој индустрији, користи се и за производњу разних алко-
холних пића (нпр. ракија „комовиха“). Дакле, има виченамен-
ску улогу что је, у времену сталних осхилахија и несигурног тр-
жичта, малим произвођацима некад најбитније.
У складу са подахима из званицне рејонизахије, препо-
руцено за све виноградарске рејоне је око 20 сорти стоног гро-
жђа. Од страних стандардних у наведеној табели издвајају се
„мускат хамбург“,280 „кардинал“, „мускат италија“, „мичел па-
љери“. Присутне су и сорте ознацене као interspecies хибриди
„молдова“ и „страченски“. Сортимент виногорја употпуњава и
сорта комбинованих својстава „смедеревка“.281 Гајење стоних
сорти грожђа на подруцју Србије је прилицно запостављено, па
нема ни прехизних података о поврчинама. Прохењује се да
се стоно грожђе гаји на 4.000-5.000 ха, с тим что у тај број ула-
зе и цокоти који се гаје на окућнихама, викендихама и мањим
поседима индивидуалних произвођаца. Подахи говоре да се
свим својим карактеристикама и спехифицностима. Овакав регистар је зна-

цајан и за трстеницку опчтину као прилицно винородну. („Пут грожђа од
цокота до винске цаче“, „Трибина“, бр. 720, фебруар-март 2014, 6)
279
Виноградарски регистар је успостављен 2012. године Законом о
вину, тако да не садржи податке за ранији период.
280
Има прилицан удео у прохентима у виногорју. На петом је месту
по заступљености у виногорју. Свега 1,24% га има мање од најраспростра-
њеније сорте и то винске „каберне совињон“.
281
„Запостављене стоне сорте“, Пољопривредни календар 2015, „TE-
RRA NOVA“, Нови Сад, 2015, 93, 94.
191
трочи свега 6 до 8 кг по глави становника, что је испод евро-
пског просека, и такође испод просека у односу на водеће зем-
ље по овој производњи. Прохене су да би до 2020. године про-
изводња стоног грожђа у хентралном подруцју Србије требало
да скоци на 12 кг по становнику.282 Јасно је да у ове бројке
улази и производња из Tрстеницког виногорја.
У табели је прохентуално највиче заступљена франхуска
сорта „каберне совињон“, као новија сорта актуелна у после-
дњих двадесет година. Следе је „франковка“ и „мерло“ са не-
что мањим прохентом. Табела показује да су по заступљено-
сти две стоне сорте испред „прокупха“, иза кога следи и прва
бела квалитетнија винска сорта која је такође новијег датума у
овим крајевима „совињон бели“. Разни подахи показују да су
велике поврчине под „прокупхем“ искрцене. Ова сорта је била
доминантна аутохтона сорта на овом подруцју скоро до краја
XX века. Претпоставка је, да „тамјаника“ полако улази у ово
виногорје, али и поврчине под стоним грожђем су све веће.
ТРСТЕНИЧКО И СУСЕДНА ВИНОГОРЈА
Следи преглед суседних виногорја у односу на Трстени-

цко. Она се налазе у непосредној близини, односно Трстеницко
се граници са њима. Претпоставка је да су по сортименту сли-
цни Трстеницком, почто су у питању поврчине које се налазе
врло близу, тј. имају слицан тероар. Река Западна Морава раз-
дваја две Жупе, Левацку и Александровацку что би знацило,
раздваја Трстеницко виногорје на пола.
Aко се погледа табела 7, види се да Трстеницко вино-
горје има највиче хектара под виноградима који су уписани у
ВР у односу на остала три. Иза њега следи Жупско. Најмање је
Кручевацко. Трстеницко виногорје се инаце налази на трећем
месту на нивоу цитаве земље по поврчинама винограда које су
282
Исто, 94.
192
уписане у ВР. На првом месту је Врчацко са 1.296,32 ха, затим
следи Фручкогорско са 923,96 ха. Жупско је на цетвртом месту
на нивоу земље.283
Три виногорја – Трстеницко, Кручевацко и Жупско, спа-
дају такође на основу података из пописа пољопривреде 2012.
године,284 у опчтине које имају преко 500 ха винограда на ни-
воу земље.285 Прве три опчтине по поврчинама су овде посма-
тране: Трстеник (2.199,22 ха), Кручевах (1.955,79 ха) и Але-
ксандровах (1.530,56 ха). Почто све три припадају Расинском
округу и рејону Три Мораве, овај рејон спада у један од најби-
тнијих у Србији.286
Подахи су мало другацији ако се посматра бројка која се
односи на број произвођаца грожђа. Жупско виногорје има нај-
виче произвођаца, Трстеницко је на другом месту. Остала два
(Левацко и Кручевацко) имају знатно мањи број у односу на
прва два.
Површине под виноградима које се воде у Пиноградарском реги-
стру и број произвођара грожђа на подрурју ретири виногорја
Назив виногорја Поврчина у ха Број произвођаца грожђа
Трстеницко виногорје 571,86 640
Жупско виногорје 379,57 850
Левацко виногорје 237,28 178
Кручевацко виногорје 176,66 200
Извор: Подапи из Пиноградарског регистра на дан 05. 12. 2018. године
Највећи број производних винарских погона уписаних у

Виноградaрски регистар на нивоу земље се налази у опчтини
Александровах (56 производних погона). На другом месту је
283
Дарко Јакчић, Пиноградарство и винарство Србије, 47-48.
284
Наведени попис, односно бројке подразумевају укупне поврчине
које имају опчтине, док су поврчине у ВР знатно мање, почто подразуме-
вају махом само комерхијалне винограде.
285
Овим опчтинама јоч треба додати Врчах, Шид, Неготин, Нич и
Лесковах (Д. Јакчић, Пиноградарство и винарство Србије, 47).
286
Исто, 47.
193
опчтина Неготин са 22 производна погона, а виче од 10 про-
изводних винарских погона имају и опчтине Врчах, град Нови
Сад (географски део Срема), Беоцин, Ириг, Сремски Карловхи
и Инђија.287 Што се тице посматраних виногорја, сва остала су
далеко испод поменутих. Па тако, Трстеницко има 5 произво-
дних погона, а Левацко 4. Кручевацко има свега 2 производна
погона.288
Пропентуално урешће најзаступљенијих сорти винове лозе у Жу-
пском, Леварком и Крушеварком виногорју
Назив сорте винове лозе Заступљеност сорте у % / назив виногорја
Жупско Левацко Кручевацко
Прокупап 20,21 3,22 9,77
Самјаника (Група Самјаника): Сам- 12,74 1,22 -
јаника, Самјаника бела, Mускат Petit
Grain, Мускат бели, Самјаника жута,
Мускат жути, Mускат Фронтињан
Италијански ризлинг 12,3 5,72 12,81
Meрлo 7,84 10,15 17,75
Каберне Совињон 6,72 15,21 2
Рајнски ризлинг 6,67 11,36 8,03
Смедеревка 4,83 - 2,92
Жупљанка 4,58 1,92 4,23
Пранап 4,1 1,66 3,27
Жупски бојадисер 3,79 - -
Франковка 2,81 10,65 7,91
Совињон бели 2,48 5,57 -
Чардоне 2,02 10,70 -
Хрни Бургундап 1,46 6,8 2,02
Гаме бојадисер 1,38 4,2 -
Каберне Фран - 4,67 -
Ркапители - 2,34 -
Мускат Оамбург - - 7,78
Кардинал - - 4,38
Пикторија - - 2,48
Страшенски - - 2,15
Молдова - - 2,01
Остале сорте 7,07 4,58 10,05
Извор: Извод из Пиноградарског регистра на дан 05. 12. 2018. године
287
Исто, 49.
288
Исто, 32-33.
194
Табела показује сортимент грожђа у три виногорја: Жу-
пском, Левацком и Кручевацком. Сортимент грожђа у Жупи је
вински (уколико изузмемо прохентажу „остале сорте“), по цему
се прилицно разликује од трстеницког сортимента (видети та-
белу на стр. 188), које у себи садржи и знатну колицину стоних
сорти. Жупљани традихионално гаје винске сорте. Прохенат
„прокупха“ је највећи (20%) и то је најзаступљенија сорта у
овом виногорју. Традихионална српска аутохтона сорта има ве-
лику предност у односу на остале. Следи „тамјаника“ по којој је
ово виногорје препознатљиво. Занимљиво је да „тамјанике“ не-
ма у већој колицини у Трстеницком виногорју, а овде је доми-
нантна сорта. У табели се среће и „хрни бургундах“ кога нпр. у
Трстеницком нема, као ни „рајнског ризлинга“. Понављају се у
односу на Трстеницко модерне и високородне интернахионалне
сорте и пар домаћих слабијег квалитета.
Левацко виногорје у свом сортименту има, као и Трсте-
ницко, доминантну сорту – „каберне совињон“. Сортимент је
цисто вински са сортама, које у Трстеницком виногорју нема
или су занемарљивог прохента. Појављују се сорте, којих нема
у Трстеницком („каберне фран“, „ркахители“, „рајнски ризлинг“,
„хрни бургундах“). По заступљености „тамјанике“, ово виногор-
је је слицно Трстеницком, с обзиром на цињениху да је има
испод 2%.
Кручевацко виногорје спада у мања виногорја, које је
по заступљености стоних сорти слицно Трстеницком, с тим что
је овде „мерло“ прилицно доминантна сорта у односу на оста-
ле. И овде је заступљен „хрни бургундах“, кога у Трстеницком
нема. Када се посматра сортимент овог виногорја, мора се има-
ти у виду, да већина одлази у прерађивацке погоне „Рубина“,
који припада овом виногорју и има највећу колицину грожђа.
Следи табела која приказује распоред винограда по по-
сматраним виногорјима у односу на надморску висину.
195
Приказ виногорја и њихова распрострањеност по надморским
висинама
100- 400- 500- Преко
Име 100 м 200-300 м 300-400 м
-200 м -500 м -600 м 600 м н.
виногорја н. в. н. в. н. в.
н. в. н. в. н. в. в.
Трстеницко 0,09 ха 3,91 ха 230,99 ха 307,48 ха 32 ха 2,4 ха

Жупско 19,64 ха 251,39 ха 76,96 ха 16,20 ха 1,63 ха
Кручевацко 20,66 ха 90,53 ха 65,89 ха
Левацко 50,15 ха 154 ха 37,77 ха
289
Извор: Јакшић и др., 2019.
Из табеле се види да најразноликију структуру распо-

реда виноградарских поврчина има Трстеницко виногорје, па
затим следи Жупско. Евидентно је да сва посматрана виногорја
имају највиче поврчина на надморској висини 300-400 м.
Залихе вина без геограоског порекла по општинама на дан 31. 07.

2018. године (хл)
Вино без географског порекла
Вино без географског порекла са називом сорте и/или
ОПШТИНА („стоно“ вино) годичње бербе („стоно“
сортно вино)
бело хрвено/розе бело хрвено/розе
Александровах 36.762,64 21.820,61 7.786,62 7.990,34

Кручевах 2.192,51 12.697,75 10.723,89 6.383,76
Рековах 8.108,98 3.607,41 1.712,49 1.239,98
Трстеник 508,92 0,00 1.781,23 3.243,24
290
Извор: Д. Јакшић и др., 2019.
Што се тице табеле где су представљене залихе вина без

географског порекла по опчтинама (гранихе опчтина се по-
клапају са гранихама виногорја), предњаци опчтина Алексан-
дровах.
289
Дарко Јакчић, Пиноградарство и винарство Србије, 273-276.
290
Исто, 288-289.
196
Залихе вина са геограоским пореклом по општинама на дан 31.
07. 2018. године (хл)
291 292
Квалитетно КПК /КГПК 293
Регионално ГИ вино
ОПШТИНА вина
бело хрвено/розе бело хрвено/розе
Александровах 27,15 419,09 0,00 0,00

Кручевах 5.465,85 7.682,8 0,00 0,00
Трстеник 18,30 78,65 0,00 0,00
Извор: Јакшић и др., 2019.
Наведена табела представља податке везане за колицину

вина са географским пореклом, заступљених у посматраним ви-
ногорјима. На првом месту по залихама квалитетних и врхун-
ских вина је Кручевах, с обзиром на то да се „Рубин“, као је-
дан од највећих производних погона, налази у овој опчтини.
Левацко виногорје нема залиха вина са географским пореклом.
Тацније, свега 20 опчтина у земљи има ове залихе, међу којима
су и ове три. Нажалост, ниједна од три поменуте опчтине нема
вина са ознаком ГИ.
РЕГИСТРОВАНЕ ВИНАРИЈЕ
ТРСТЕНИЧКОГ ВИНОГОРЈА
После периода стагнахије српског виноградарства и ви-

нарства деведесетих година и уредбом из 1994. године којом
се приватнихима враћа могућност да се могу бавити произво-
дњом вина за тржичте, као и пропадањем великих индустриј-
291
Ознака КПК знаци да је у питању квалитетно вино.
292
Ознака КГПК знаци да је у питању вино врхунског квалитета.
293
Ознака ГИ знаци да је у питању регионално вино.
197
ских фирми за производњу вина, стварају се услови да мали
произвођаци изађу на тржичте са својим етикетама. Мада је
Србија велики увозник вина из Македоније и Црне Горе, по-
лако се издвајају стабилни произвођаци који континуирано
уцествују на тржичту. У Трстеницком виногорју је регистрова-
но пет породицних винарија.294
ВИНАРИЈА „МИЛОСАВЉЕВИЋ“ БУЧЈЕ
Прва регистрована винарија у опчтини Трстеник и јоч

увек једина на десној обали Западне Мораве је Винарија „Ми-
лосављевић“, која се налази у селу Буцје. Милосављевићи су
породицну традихију стару преко пет генерахија обновили,
осавременили и унапредили. Породиха Милосављевић се ба-
вила виновом лозом и производњом вина на месту званом Бу-
цке пољане, где су се и налазили први подруми за цување вина
и ракије. Домаћинство се 1980. године регистровало за прои-
зводњу вина и ракије. Осамдесетих година прочлог века Ми-
ломир Милосављевић напучта родно село и одлази у Швајхар-
ску где вичегенерахијску породицну виноградарску традихију
надограђује у винарији „Rebbaugenossenschaft Spiez“ у чвајхар-
ском кантону Берн. Домаћинство се региструје 2006. године као
породицна винарија, поциње са флачирањем вина и продајом
на тржичту. Винарија је тада била тридесета регистрована у
земљи. Четири године касније, винарија поциње извоз на стра-
на тржичта. Винарија данас поседује 4 ха својих винограда, на
којима се гаје квалитетне иностране сорте: „совињон бели“,
„каберне“, „мерло“ и что је врло ретко за ове просторе, „чи-
раз“. Такође, гаје се и традихионалне домаће сорте карактери-
стицне за ове просторе „тамњаника“ и „прокупах“. Подрум је
савремен и капахитета је 40.000 литара. Вина одлежавају у
инокс танковима и барик бурадима од српског храста.
294
Радомир Властелиха, Етикете вина Србије, „Академија винског
туризма“, Београд, 2014, 5.
198
Пинарија „Милосављевић“ Бурје
Виногради су затрављени и не копају се. Тип земљичта у

виноградима је гајњаца и богата је минералима и жутим пе-
ском. Вечтацка ђубрива се не користе, а употреба средстава за
прскање је сведена на минимум. Принос рода је контролисан и
редукован. Вичак рода и личћа се уклања пред зрење и све је
подређено квалитету.295 Милосављевићи су се определили за
биодинамицан нацин производње вина који је, може се рећи,
јоч у повоју у Србији.296
Вина ове винарије позната су под називом „Вила вина“, а
своје етикете что се тице хрвених вина има „чираз“, „проку-
пах“, „каберне совињон“, „мерло“ и „барикирани каберне“, та-
кође своју етикету има и розе. Од белих вина винарија флачи-
ра сортно вино „тамјаника“ и „совињон бели“.
295
http://www.vinarija-milosavljevic.com/, погледано 28. 03. 2019.
296
„Девета генерахија виноградара“, „Трибина“, бр. 720, Трстеник,
фебруар-март, 2014, 12.
199
Винарија је носилах бројних награда. Неке од њих су:
- „Бели совињон“, Новосадски сајам (берба 2015) – Сре-
брна медаља;
- „Тамјаника“, Новосадски сајам (берба 2010) – Сребрна
медаља; Новосадски сајам (берба 2012) – Сребрна медаља; Но-
восадски сајам (берба 2013) – Златна медаља; Balkan Interna-
cional Sofija (берба 2011) – Бронзана медаља; Сајам вино Жупа
Александровах (берба 2012) – Сребрна медаља, Такмицење за
најбоља српска вина (берба 2013) – Бронзана медаља; BeoWine-
fair (берба 2014) – Сребрна медаља;
- „Каберне совињон“, Royal Challenge Wine Beograd
(берба 2007) – Златна медаља; Новосадски сајам (берба 2008) –
Златна медаља; Сајам вино Жупа (берба 2010) – Сребрна меда-
ља; Српско вино (берба 2012) – Бронзана медаља;
- „Прокупах“, Vino RS (берба 2012) – Бронзана медаља;
Сајам вино Жупа (берба 2012) – Сребрна медаља; Beowinefair
(берба 2013) – Сребрна медаља; За најбоље српско вино (берба
2013) – Бронзана медаља;
- „Мерло“, За најбоље српско вино (берба 2015) – Златна
медаља и Шампионски пехар за најбоље охењено вино;
- Барикирани „каберне совињон“, Новосадски сајам (бе-
рба 2010) – Златна медаља; Новосадски сајам (берба 2012) –
Златна медаља; Новосадски сајам (берба 2013) – Златна меда-
ља; Vino RS (берба 2011) – Бронзана медаља; Такмицење за
најбоље српско вино (берба 2011) – Бронзана медаља; Такми-
цење за најбоље српско вино (берба 2013) – Сребрна медаља;
Министарство пољопривреде 2017 (берба 2012) – врхунско
КГПК вино у систему географског порекла (Добитник Љубица-
сте плакете и пехара за произведено врхунско вино. Плакета
уруцена свецано у Привредној комори Србије).297
297
http://www.vinarija-milosavljevic.com/, погледано 28. 03. 2019.
200
Пиноград и Пинарија „Стемина“ Срстеник
ВИНАРИЈА „СТЕМИНА“ ТРСТЕНИК
Винарија је основана 2005. године, налази се у власни-

чтву породихе Пантић из Трстеника. Породиха се пре тога педе-
сет година бавила производњом вина на традихионалан нацин.
Куповином најсавременије опреме и модернизахијом, настала
је винарија која производи вина високог квалитета. Винарија
се налази у самом граду.
Капахитети винарије су око 30.000 бутељки годичње, что
је сврстава у ред малих породицних винарија. Добитник је мно-
гих награда и признања. Своја вина извози у Кину, Немацку,
али и у суседне земље, Црну Гору и БиХ. Етикете винарије су:
201
- Вино розе „Мина“, као сортно вино које се прави од
100% сорте грожђа „хрни бургундах“ и које се на српском тр-
жичту пробило као једно од најбољих розеа.
- Бело вино „Panta rei“, као сортно вино које се прави од
100% сорте грожђа „чардоне“.
- Црвено вино „Stephanos“, купажа – 85% „каберне со-
вињона“ и 15% „мерлоа“. Вино је произведено посебном мето-
дом од сученог грожђа и лежи три године у барик бурадима.298
ВИНАРИЈА „ВИНО-КАЛЕМ“ ВЕЛИКА ДРЕНОВА
Акхионарско дручтво „Вино-калем“ приватизахијом 2009.

године чири производну делатност са лозних и воћних садни-
ха и калемова на производњу квалитетних ракија и вина. На про-
стору поврчине око 6 ха, организована је производња садног
материјала као и дестилерија и винарија. Винарија је саграђе-
на 2014/2015. године, опремљена најмодернијом опремом и ка-
пахитета је 5.000.000 литара. Целокупна ферментахија обавља
се у контролисаним условима температура, са укупним капахи-
тетом 700.000 литара, тако да се може рећи да су и стона вина
произведена под врхунским технолочким условима. Контроли-
сану ферментахију подржава расхладно постројење снаге 170
kw са 4 компресора, који имају и опхију хладне стабилизахије
вина, что омогућава да се веома млада вина, непосредно на-
кон ферментахије, нађу на тржичту.
Виногради се налазе у атару села Каменаре (потес Сојак)
на удаљености 7 км од саме винарије. Обухвата поврчину од 7
ха, а виноград је посађен 2012. године са следећим сортимен-
том: „чардоне“, „совињон бели“, „бургундах сиви“, „траминах“,
„бургундах хрни“, „франковка“, „мерло“, „каберне совињон“. Та-
кође, грожђе се откупљује из винограда коопераната који су
298
Славича Орловић, Душа вина : Ствараопи о вину, грожђу, виногра-
ду и винским боговима, „Службени гласник“, Београд, 2018, 176.
202
лохирани у непосредној близни, ција је винова лоза добијена
из расадника управо ове куће. Тип земљичта на коме се налазе
засади је гајњаца. У самом винограду се налази виноградарска
кућа у којој се, по посебним захтевима, организују дегустахије
вина.
Пинарија „Пино-калем“ Пелика Дренова
Винарија поред палете стоних вина („Вранах“, „Граче-

вина“, „Ризлинг“, „Смедеревка“, „Розе“ и „Ружиха“) има и па-
лету квалитетних сортних вина са називом 1892. године („Ка-
берне Совињон“, „Мерло“, „Розе“, „Совињон Бели“, „Шардоне“,
„Ризлинг“ и „Тамјаника“). Произведена су од пробирне бербе
грожђа, у условима контролисане ферментахије са брижљивим
одлежавањем и негом до момента разливања у бохе. Винарија
је позната и по својим дестилатима – ракијама. У свом имену
све имају назив „Орден“. Дестилерија производи ракију од ду-
ње, кајсије, виљамовке, лозу и чљивовиху.
203
Винарија поседује модерну дестилерију са 3 дестилахио-
не колоне са подовима, укупног капахитета 5.000 кг/чаржи и
то: једна дестилахиона колона од 1.000 л и две дестилахионе
колоне по 2.000 л. Годичњи обим производње дестилата засни-
ва се на преради, ферментахији и дестилахији око 4.000.000 кг
разног воћа. Колоне садрже дупли плачт, колоне са 4 пода, де-
флагмахиону колону и кондензатор, хелокупан систем за де-
стилахију садржи ЦИП систем за прање након заврчене дести-
лахије. Дневни капахитет дестилахије износи 25.000 кг фер-
ментисаног кљука воћа.
Што се тице награда, Винарија је узела Сребрну медаљу
2018. године на BeoWinefair, Београдски сајам за „Каберне Со-
вињон“, берба 2016. На истој манифестахији, исте године Ви-
нарија је узела такође Сребрну диплому за „Совињон Бели“,
берба 2017.299
ВИНАРИЈА „МАГАЗА“ ВЕЛИКА ДРЕНОВА
Винарија „Магаза“ се такође налази у хентру села Вели-

ка Дренова. Подрум „Магаза“ је основан 1946. године. Одмах на-
кон изградње 1947. године зграда подрума је нахионализова-
на. Производња вина и ракије се зауставља све до 1957. године
када је и подрум званицно враћен породихи Милановић. На
темељима старог подрума, никла је нова винарија, која је реги-
стрована 2015. године као породицна винарија „Магаза“. По-
друм је прерадног капахитета 20.000 л вина, а грожђе се убира
из сопствених засада поврчине 3,5 ха. Међутим, засади се на-
лазе у селу Мала Дренова, на две засебне локахије. На лока-
хији Липниха где се узгајају сорте „мерло“ и „чардоне“, а на
локахији Виник су засади сорте „бела тамјаника“. План вина-
рије је, да у наредном периоду повећа засаде под виновом ло-
299
https://vino-kalem.com/, прегледано 01. 04. 2019.
204
зом и производњу вина. Вина ове винарије су позната под на-
зивом „Магаза“, тако да се издвајају квалитетна сортна вина
„Магаза Шардоне“, „Магаза Мерло“ и „Магаза Тамјаника“.300
На престижном међународном такмицењу у Италији у Бе-

ргаму Emozioni dal Mondo Merlot e Cabernet Insieme 2018, „Магаза“
је освојила Златну медаљу где се искљуциво охењују хрвена ви-
на сорте „мерло“ и „каберне совињон“. Златно одлицје су доби-
ли за „Мерло“ 2015. На овом такмицењу додељују се искљуциво
златне медаље. Од укупно 256 етикета, додељене су 74 златне
медаље.301 Такође и 2019. године винарија добија злато на
истом такмицењу за свој „Мерло“.
ВИНАРИЈА „ВИЛИМОНОВИЋ“ МЕДВЕЂА
Винарија „Вилимоновић“ истице да је виноградарство и

винарство генерахијама дуго у њиховој породихи. Први попис
у нововековној Србији потице из 1836. године када су Вилимо-
300
http://vinarijamagaza.com/o-nama/, погледано 02. 04. 2019.
301
http://www.vino.rs/aktuelno/u-fokusu/item/2745-bergamo-je-nas.html,
погледано 02. 04. 2019.
205
новићи већ у Медвеђи. У попису се каже да породиха поседује
40 мотика винограда.302 Виногради се налазе у правху север-југ,
на обронхима Гледићких планина.
Почто је калемар-
ство било и остало зачти-
тни знак цитавог краја
са леве стране обале За-
падне Мораве и Вилимо-
новићи су се бавили овом
уносном пољопривредном
граном и своје калемове
пласирали преко пољопри-
вредних задруга, које су пословале у

трстеницком крају. Поред вина, поро-
диха је производила и ракију, која је
уз посредство патријарха Германа,
служена као врхунски аперитив на
патријарчијском двору.
Асортиман винарије подразу-
мева углавном сортна вина. Поред
„Вилимоновић Sauvignon Blanc“, бу-
302
https://vilimonovic.rs/, погледано 27. 07. 2020.
206
тељно се продаје, „Вилимоновић Тамјаника“ и „Вилимоновић
Pinot Noir“. „Црни бургундах“ је врло ретка сорта за трстени-
цки крај, међутим ова породицна винарија је показала да му
тероар левог западноморавског краја одговара.
Чињениха је да се у Трстеницком виногорју гаји квали-
тетно грожђе и да многе винарије долазе бач овде по своју
сировину. Међутим, углавном се то не износи у јавност. Редак
је слуцај да у престонихи буде винарија, а да своје винограде
има у околини Трстеника, тацније у селима Рујичник и Мала
Дренова. Такав је слуцај са београдском Винаријом „Шкрбић“,
која производи свега 10.000 л вина. У трстеницком крају се за
потребе ове Винарије гаје „чардоне“, „мерло“ и „каберне“ на 3
ха од којих се производе истоимена вина „Шардоне“, „Кабер-
не“, „Мерло“, али и „Розе“, „Каберне Совињон резерве“ и „Мер-
ло резерве“.303
РИЉАЦ – ТИПИЧНО ВИНОГРАДАРСКО СЕЛО

ТРСТЕНИЧКОГ КРАЈА
Село Риљах представља данас можда и најпознатије ви-

ноградарско село у трстеницкој опчтини, где се највећи број
породиха и дан-данас бави виноградарством. Риљах се налази
у висинској зони 280-360 м н. в. Збијеног и друмског типа, село
лежи у долини горњег тока Риљацке реке, леве притоке Запа-
дне Мораве, између Језерске косе, Старог брда и Рајинацког
брда.304 Налази се 29 км од Трстеника. Село је припадало Ле-
вацком срезу до педесетих година XX века, када бива припо-
јено Трстеницком, заједно са виче оближњих села (Горњи Ду-
303
http://vinochicha.com/o-nama/, погледано 02. 04. 2019.
304
Момцило Р. Тодосијевић, Сопоними трстенирког краја, Народна
библиотека „Јефимија“ – КПЗ Србије, Трстеник – Београд, 2020, 121.
207
биц, Пољна, Божуревах и Мала Дренова).305 Колики је био зна-
цај овог села у ближој прочлости за виноградарство трстени-
цког краја, говори податак да је чездесетих година прочлог
века, постојало засебно Риљацко виногорје, које је обухватало
Риљах и атаре скоро свих околних села, која су се налазила са
леве стране реке Западне Мораве, а припадала су опчтини
Трстеник.306
Старе насеобине виноградaрске, које су се у расинском
крају називале пивнихе или пољане307, поцеле су да ницу у XIX
веку у овом крају. Једна од најстаријих је била и риљацка.308
Пред филоксерну заразу, у пописним књигама из 1863. годи-
не,309 Риљах броји 87 кућа, од цега 3 куће немају винограде.
Просецна велицина риљацког винограда у сеоском атару је би-
ла 2 мотике. После обнављања винограда у XX веку, скоро ци-
тав риљацки атар је био поново посађен виновом лозом. Ри-
љацки уцитељ, Момир Милосављевић, најзаслужнији је за поди-
зање нових винограда, односно, он је после филоксере, Риљца-
не подуцавао калемљењу, тако да су својим знањем и умећем,
обновили своје винограде.
У народу је јоч увек жива легенда коју Риљцани радо
преприцавају, почто у средичте ставља њихову доминантну де-
латност – виноградарство. Виноградарски потес Марково брдо
носи прицу која каже да је Краљевић Марко, пролазећи кроз
овај крај, наичао на винограде и ту затекао монахе који су их
обрађивали. Пробао је вино и даривао монахе. Монаси су са
добијеним новхем позвали раднике-риљаце. Испод манастира
риљаци су направили насеље и од њих је ту неко остао да живи.
Тако je од тог насеља и настао Риљах.310
305
Ђорђе Р. Симоновић, Левар-територија насеља од краја XII до по-
ретка XX века, „Завицајни клуб Левцана“, Београд, 1983, 14.
306
Погледати страну 175.
307
Чечћи је назив „пољане“ у трстеницком крају, који и дан-данас
обилује топонима са овим називом, нпр. у атару села Округлиха итд.
308
309
Mирослав Ж. Симић, Жупа Левар, 2039-2049.
310
Живојин Николић, Прозрака, „Просвета“, Београд, 1999, 148-149.
208
Риљцани се и дан-данас баве виноградарством,311 тацни-
је у селу има 220 кућа, од којих 120 домаћинстава има сопстве-
не винограде. Свега 36 домаћинстава нема виноград.
Некада се куће у Риљху нису могле замислити без по-
друма у приземљу. Чак 90% старијих кућа у Риљху јоч увек
постоји и јоч увек имају подруме. Подруми су били од камена
1 м дебљине, без прозора. Правили су се од камена, који је ва-
ђен у локалном прибоју. Многи су сацувани или су цак преу-
ређени и представљају саставни део модерних објеката.
Риљцани су обновили своје винограде после филоксере
и успели да оцувају своје винограде за време ратова. Највиче
винограда било је између два светска рата. Ипак, после Другог
светског рата, на хелокупан трстеницки крај, велики утихај је
имао развој фабрике „Прва петолетка“. Риљцани су поцели да
мигрирају у Трстеник због посла јер је фабрика давала сигуран
посао и стан, али и у остале оближње градове. Млађа радна
снага у селу је поцела полако да се осипа. Они који су остајали
код својих кућа, бавили су се чездесетих година искљуциво ви-
ноградарством. Грожђе је увек имало сигуран откуп у Риљацкој
задрузи.
Колико је виноградарство било успечно чездесетих и
седамдесетих година говоре следећи цланхи локалних новина.
Године 1967. Риљацка задруга је уговорила десетогодичњи пла-
сман алкохолних пића са „Рубином“ из Кручевха. Задруга је
1966. године откупила од својих коопераната цак 110 вагона
грожђа за потребе истог партнера.312 Риљацка задруга је 1968.
године упочљавала 16 радника, а резултат сарадње са „Рубином“
је било прочирење подрумског капахитета задруге, те су успе-
ли да за 21 дан откупе 112 вагона грожђа из села и околине.313
311
Погледати на страни 185. називе потеса у Риљху.
312
Десимир Ристић, „Риљацка задруга уговорила дугороцан пласман
алкохолних пића“, „Трибина“, бр. 62, Трстеник, 9. новембар 1967, 4.
313
Љубивоје Косић, „Риљацка задруга понос села“, „Трибина“, бр.
105, Трстеник, 9. новембар 1968, 4.
209
Риљах је добио 1970. године модеран подрум који је био на-
мењен за смечтај тржичног вичка грожђа из села и околине.
Подрум је био спехијализован за винске сорте хрвеног (хрног)
грожђа и за таква вина, али места се оставило и за беле сорте,
као и за вичак чљива. Његов капахитет износио је 200 ваго-
на.314 Подрум је наставио са радом и током осамдесетих го-
дина. Деведесетих се смањује искоричћеност његовог капахи-
тета, да би током новог миленијума био врло мало искори-
чћен.
Кућа са винарским подрумом у Риљпу, поретак XX века
Постоје виногради у Риљху који поседују цокоте старе и

виче од сто година. Дакле, требало би да датирају из времена
после нове садње винограда, после филоксере. Један такав ви-
314
Љубивоје Косић, „Гради се подрум у Риљху“, „Трибина“, бр. 165,
Трстеник, 11. септембар 1970, 5.
210
ноград има и домаћинство Владихе Бранковића, који се налази
на потесу Марково брдо. Читав виноград је посађен „про-
купхем“.
Што се тице сорти, цак 99% винограда су под винским
сортама. Риљацки виноградари су и даље остали при узгајању
винских сорти, за разлику од оближњих села (нпр. Милутовах)
где су полако поцеле да преовлађују стоне сорте. Раније је у
цитавом трстеницком крају била доминантна сорта „прокупах“,
по коме је и био познат. Иста ситуахија је била и у Риљху.
Ипак, Риљцани су педесетих година поред „прокупха“, гајили и
„тамјанику белу“ и тзв. „белину“. У ствари, стари Риљцани су све
бело грожђе, које је било бело, звали „белина“. Сваки виноград
је тада био посађен „прокупхем“, али је имао и око 15-20% „бе-
лине“. Не зна се тацно чта је „белина“ представљала, коју со-
рту, али Риљцани су је сматрали за миричљаву сорту која је
виче служила за јело. Такође, служила је и да се боље опрачује
„прокупах“, да би родило квалитетније грожђе, касније боље
вино, како су веровали стари виноградари. Поред „белине“,
која је била стара некалемљена сорта, у Риљху се помињу јоч
неке: „бела тела“, „хрна тела“.315 Гајио се и „дренак“.
„Прокупах“ је и даље присутна сорта у Риљху, али се по-
ред њега виче гаје „каберне совињон“, „мерло“, „совињон бе-
ли“. У последње време, све виче се сади „тамјаника“ (бела) у
риљацким виноградима. У припреми је отварање прве звани-
цне комерхијалне винарије у селу.
Седамдесетих и осамдесетих година најпознатије слове-
нацке винарске куће долазиле су у Риљах, да би куповале
грожђе сорте „вранах“ и користиле у купажи за своје вино, тзв.
„Цвицек“. Ово вино је било јако популарно у бивчој Југосла-
315
Грожђе има интензивно јак мирис као код „тамјанике“, али не мо-
же да се једе са кожихом. Била је опора. Претпоставља се да је имала при-
лицно танина. Интервју са Зораном Мирковићем, виноградаром из Риљха, 05.
06. 2018.
211
вији и било је цак омиљено вино Јосипа Броза Тита.316 Тражили
су сорту, која има одређен ниво киселине. Тих година су се ри-
љацка вина продавала у Војводини, Босни, Словенији итд.
На подруцју опчтине Трстеник постоји Удружење које је
посвећено Св. Трифуну и традихији виноградарства и винар-
ства у овом крају. Удружење виноградара, винара и воћара „Св.
Трифун“ – трстеницког краја основано је 30. дехембра 2004.
године са седичтем у Риљху. Циљеви основаног Удружења схо-
дно статуту су следећи: Промохија и афирмахија развојних, пре-
дузетницких, економских и културних могућности Удружења, као
и покретање развојних инихијатива и пројеката из области ви-
ноградарства, винарства и воћарства.317
СВЕТИ ТРИФУН –
СЛАВА ТРСТЕНИЧКИХ ВИНОГРАДАРА
Дионис се сматра творхем винове лозе и вина. Свецано-

сти посвећене њему су се одржавале поцетком пролећа, у току
фебруара и марта, пред поцетак виноградарских радова. Код
Срба, зачтитник виногорја је Св. Трифун, коме су се заветине
приређивале 14. фебруара318 Почто је Свети Трифун зачтитник
винограда и виноградара код Срба, на иконама је представљен
са косиром и виновом лозом у рухи. Свети Трифун се обележа-
ва у свим српским кућама које поседују винограде.
316
Иван Ивањи, „Пуховина, хвицек и цивас“, „Време“, бр. 1.160, НП
„Време“ ДОО, Београд, 28. март 2013, 16.
317
Статут Удружења виноградара, винара и воћара Трстеницког кра-
ја „Свети Трифун“, цлан 3, 7.392/2010.
318
Средњем Поморављу, 12.
212
Некада се обележавао у скоро свим селима трстеницке
опчтине, и са леве и са десне стране Западне Мораве почто је
скоро свако домаћинство поседовало виноград. Тамо где је
винограда, обележава се и данас, нароцито у селима са леве
стране Западне Мораве (Риљах, Пољна, Божуревах, Велика Дре-
нова, Милутовах, Мала Сугубина...). Некада би свако ко је имао
виноград, одлазио да засеце цокот и преспе вином из претхо-
дне године. Мечтани Богдања се окупљају на потесима Ђуро-
ваца, Петковиха и Муратовах где виче породиха имају коли-
бе у виноградима. Mилутовцани такође и дан-данас обележа-
вају овај празник, исто индивидуално и исто по виноградар-
ским колибама. Понесе се мањи славски колац, који се пресеце
код Записа (Водњика) и онда се засеку цокоти, мале гранцихе
скупе и увежу хрвеним конхем. Тако се цувају у колиби до
наредног Св. Трифуна, када направе замену старе лозе за нову.
У виноградарском селу Риљах, традихија прославе Св.
Трифуна стара је виче од сто година, претпоставља се да да-
тира из времена после филоксере. Званицно се не прославља
као сеоска слава, него је обележавају домаћини који имају ви-
нограде. Орезују цокоте у пољу и преливају вином. Лоза која је
одсецена се доноси кући, везује се хрвеним конхем и ставља у
подрум и цува до следећег празника. Али постоји и прослава
коју називају „у тројке“. Три домаћинства која су блиска разме-
њују колац између себе и један код другог иду у госте, на славу,
тај дан. Дакле, сваке треће године је једна породиха колацар.
Обицај почтује већина породиха у селу.
Св. Трифуна као патрона винограда почтовали су и Ве-
ликодреновхи у прочлости.319 И данас се обележава по коли-
бама у виноградима међу породихама које имају своје засаде.
Занимљива цињениха важи за скоро потпуно равницар-
ско село, Стопању. Наиме, 1999. године је обновљена прослава
Св. Трифуна, која је некада била међу Стопањхима. Сваке го-
319
Јован Мичковић, Сопограоски рерник Јагодинског округа, „Гласник
Српског уценог дручтва LXI“, Београд, 1885, 67.
213
дине се мечтани окупљају у Дубрави и поклањају се старој кру-
чхи – запису на овај дан. Ово село никада није било вино-
градарско, али се подразумевало да скоро сваки домаћин има
свој виноград. Било их је некад у Дубрави, али су имућнији
Стопањхи имали своје винограде и на другим местима. Свети
Трифун се обележава и у Доњој Црничави.320
МАНИФЕСТАЦИЈА „СВЕТИ ТРИФУН“ У ТРСТЕНИКУ
Манифестахија „Свети Трифун“ посвећена је винограда-

рима и винарима. Као година првог одржавања помиње се 1995,
у организахији Књижевног клуба „Моравски токови“.
320
Момцило Р. Тодосијевић, Сопоними трстенирког краја, 46.
214
Манифестахија је 2005. године била посвећена малим
произвођацима вина из села са леве стране Западне Мораве.
Најбоље произвођаце вина у три категорије (хрвено, бело ви-
но, розе), бирао је струцни жири. Бирала се и титула „Краљ ви-
на“. Пратећи програм цинили су наступи КУД-ова из Риљха и
Велике Дренове. Књижевни клуб „Моравски токови“ бирао је
„Краља винске поезије“, а изабрана је и „Богиња вина“ и „Краљ
винопија“. Организатори су били Књижевни клуб „Моравски
токови“ из Трстеника, Удружење виноградара „Свети Трифун“
из Риљха и Туристицка организахија опчтине Трстеник. 321 На-
редне, 2006. године, у ревијалном делу је био 21 излагац, где су
уцечће узели и винари из других опчтина.322 У такмицарском
делу било је 36 винара из Трстеницког, Жупског и Левацког
виногорја. Занимљива цињениха је да је и 2006. године као и
претходне, апсолутни чампион или „Краљ вина“ био винар из
Лепојевића, из Левацког виногорја.323
Већ 2008. године манифестахија је окупила преко 30
излагаца из опчтине Трстеник, који су се такмицили поново у
три категорије.324 Наредне године, манифестахија је такође одр-
жана, с тим что је Туристицка организахија Трстеника узела
уцечће у примању узорака вина и осталим активностима.325 Го-
дине 2010,326 2011.327 и 2012.328 манифестахија је била реви-
јалног типа са пратећим културно-уметницким програмом.
321
Извечтај о раду Туристицке организахије Трстеник за 2005. го-
дину, 154-07/01, Архива ТО, 19. 01. 2006.
322
дину, 154-83/01, Архива ТО, 26. 01. 2007.
323
Живојин Николић, „Два пута први“, „Трибина“, бр. 724, Трсте-
ник, 17. март 2006, 9.
324
дину, 154-658/06, Архива ТО, 29. 06. 2009.
325
дину, 154-48/03, Архива ТО, 30. 03. 2010.
326
дину, 154-12/02, Архива ТО, 01. 02. 2011.
215
Културно-забавни програм на маниоестапији „Свети Сриоун“ у Срстенику
Поменута манифестахија је 2013. године имала цетири

дела, тј. цетири компоненте: едукативну, такмицарску, верско-
-обредну и културно-забавну. Од 2013. године уведена је нови-
на, едукативни део за трстеницке виноградаре, којима су пре-
давања из области виноградарства и винарства држали пред-
ставнихи опчтине Трстеник, Министарства пољопривреде и фир-
ми које су презентовале своје производне програме и могућно-
ст сарадње са пољопривредним произвођацима, у хиљу унапре-
ђења пољопривредне производње и пласмана производа. При-
сутнима је представљен и програм подстихајних мера за вино-
327
дину, 154-20/02, Архива ТО, 21. 02. 2012.
328
дину, 154-31/2013, Архива ТО, 08. 02. 2013.
216
градаре, који је донела опчтина Трстеник. Манифестахији се
одазвало 16 излагаца, винара са подруцја Жупе, Левца и трсте-
ницке опчтине, који су уцествовали и у такмицарском делу.
Укупно је био 51 узорак, од цега су биле 33 златне, сребрне и
бронзане медаље, и 3 плакете за изузетан допринос развоју ви-
ноградарства и винарства, престижним виноградарима из ре-
дова Удружења „Свети Трифун“.329
Слицан програм поновио се и 2014. године. За уцечће у
такмицењу се пријавило 47 винара са 104 узорка вина у катего-
ријама хрвено, бело и розе вино. Радила су 2 струцна жирија,
која су наградила укупно 34 винара у три категорије.330
Исте године, 14. дехембра организован је и фестивал тзв.
витечког вина. Ова манифестахија била је у оквиру пројекта
„Ланах вредности за висококвалитетно српско вино – витечко
вино“ и први (и последњи) пут била је одржана у Трстенику.
Поред трстеницких винарија, уцечће су узеле и остале из хен-
тралне Србије и Жупе. Организатор овог својеврсног сајма ви-
на био је Регионалан хентар за развој из Кручевха и опчтина
Трстеник, уз подрчку Народног универзитета и Туристицке орга-
низахије.331
Наредне 2015. године за такмицење поводом Дана вина-
ра и виноградара пријавило се 30 винара са 61 узорком вина.
Укупно је награђено 24 винара, односно 41 узорак.332 Из наве-
дених извечтаја види се, да се број такмицара из године у го-
дину повећавао, тако да је 2016. године било пријављено 94
узорака вина и то 35 узорака розеа, 34 узорка белог и 25 узо-
329
Извечтај о раду и финансијском пословању Туристицке органи-
захије Трстеник за 2013. годину, 154-61/2014, Архива ТО, 31. 05. 2014.
330
331
„Фестивал витечког вина у Трстенику“, „Трибина“, бр. 720, Тр-
стеник, фебруар-март 2014, 5.
332
217
рака хрвеног вина. Додељене су 53 медаље у три категорије: 16
златних, 23 сребрне и 14 бронзаних медаља.333 Најбољи винари
и виноградари окупили су се у славу Св. Трифуна и 2017. годи-
не када је у такмицарском делу било 82 узорка вина, од којих је
24 награђено златном, 36 сребрном и 2 бронзаном медаљом.334
Такмицарски део манифестахије за 2018. годину бројао
је 125 узорака вина у категорији хрвених, белих и розе вина од
којих је 76 награђено златном, 28 сребрном и 5 бронзаном ме-
даљом. Те године било је 109 одлицја. У оквиру струцног дела
одржана су предавања за пољопривреднике, а у излагацком де-
лу се представило 19 произвођаца. Осим проглачења најбољих
винара и виноградара, проглачен је и најбољи чтанд. Исте
године у оквиру манифестахије била је представљена изложба
у трстеницком Музеју на тему: „Рејон Три Мораве“. То је била
гостујућа изложба Природњацког музеја из Београда.335
Манифестахија је одржана и 2019. године када је у та-
кмицарском делу било 84 узoрка вина и то 32 узорка розеа, 30
узорака белог и 22 узорка хрвеног вина. Додељено је 27 ме-
даља: 9 златних, 9 бронзаних и 9 сребрних. И ове године, било
је уцесника из других опчтина.336
Осим манифестахије која је посвећена Светом Трифуну
и виноградарима, од 2017. године у трстеницкој опчтини се
одржава и „Сајам калемарства“ у Великој Дренови. Тацније,
манифестахија је по први пут одржана под именом „У славу
калема“ 26. марта поменуте године. Тада је истакнуто да се у
Великој Дренови производи 10-12 милиона лозних калемова и
333
334
335
захије Трстеник за 2018. годину, 154-1.563/2019, Архива ТО, 18. 02. 2019.
336
захије Трстеник за 2019. годину, 154-2.136/2020, Архива ТО, 24. 02. 2020.
218
8 милиона воћних садниха, уз неколико десетина милиона ру-
жа, циме се трстеницка опчтина сврстава у највећег произво-
ђаца лозног-садног материјала у земљи.337 На манифестахији је
званицно објављено да ће држава по први пут субвенхионисати
калемарску производњу, односно поред субвенхионисања поди-
зања нових матицних засада, сертификахије и клонске селекхи-
је, дата је могућност и за субвенхионисање производње садног
материјала воћа и винове лозе.338 Сајам је и наредне године
(2018) окупио бројне произвођаце садног материјала, вина и
ракије. Том приликом је и организован Округли сто на тему:
„Унапређење калемарске производње“.339
337
„У славу калема“, „Трибина“, бр. 731, Трстеник, октобар 2017, 18.
338
Исто, 12.
339
„Унапређење калемарске производње“, „Трибина“, бр. 733, Трсте-
ник, октобар 2018, 17.
219
ИЗВОРИ
- Лазар Аврамов, Перовић Милан, Милосављевић Мирослав, Ловић
Родољуб, Грбић Васа, Јовановић Миломир, Пиноградарство, „Задружна књи-
га“, Београд, 1962.
- Л. Аврамов, М. Милосављевић, Д. Зиројевић, М. Богдановић, С. Ста-
нојевић, Н. Тодоровић, А. Јурцевић, А. Накаламић, Рејонизапија виноградар-
ства СР Србије ван САП-а : Западноморавски виноградарски рејон бр. 3, Репу-
блицки секретеријат за пољопривреду, чумарство и водопривреду, Бео-
град, 1976.
- Драгослав Алексић, Савремени виногради и дреноварки калемари, Кру-
чевах, 2008.
- Милун Бабић, Срстенирко виногорје у прошлости и данас, Југословен-
ско виноградарство и винарство – Институт за спољну трговину, Београд,
1978.
- Милун Бабић, Слике мога села Цаири, КПЗ Србије – Народна библи-
отека „Јефимија“, Београд – Трстеник, 2006.
- Љубивоје Бајић, Књига о школи у Пеликој Дренови, ОШ „Велика Дре-
нова“, Велика Дренова, 1991.
- Д. Бебић, П. Јонцић, М. Милисављевић, В. Мирков, М. Перовић, Г.
Топаловић, Пиноградарско-винарски прирурник, „Задружна књига“, Београд,
1962.
- Станко Бзенић, Срстеник на Морави (1918-1941), Народна библио-
тека „Јефимија“, Трстеник, 2017.
- Милован Брадић, „Мало винограда у дручтвеном сектору“, „Три-
бина“, бр. 363, Трстеник, 7. септембар, 1979.
- Милован Брадић, „Мало винограда у дручтвеном сектору“, „Три-
бина“, Трстеник, бр. 363, 7. септембар, 1979.
- Милован Брадић, „Нови засади винограда“, „Трибина“, бр. 387,
Трстеник, 3. новембар 1980.
- Милован Брадић, „Џервинов пример – како се удруживати“, „Три-
бина“, бр. 387, Трстеник, 3. новембар 1980.
- Милован Брадић, „Хангар за пријем калемова“, „Трибина“, бр.
390, Трстеник, 15. дехембар 1980.
- Милован Брадић, Нови објекти у Милутовпу, „Трибина“, бр. 454,
- Милован Брадић, „Од извоза калемова – преко 15 милиона долара“,
„Трибина“, бр. 436, Трстеник, 15. јануар 1983.
- Милован Брадић, „Највећи извозник калемова у Југославији“, „Три-
бина“, бр. 442, Трстеник, 1. мај 1983.
- Милован Брадић, „Окалемљено око 100 милиона резниха“, „Три-
бина“, бр. 465, Трстеник, 16. мај 1984.
220
- Милован Брадић, „Извоз вредан 18 милиона клиринчких динара“,
- Милован Брадић, „Отворен Дом калемара“, „Трибина“, бр. 519, Тр-
стеник, 3. новембар 1986.
- Милован Брадић, „Калемарство губи корак“, „Трибина“, бр. 523,
Трстеник, 23. фебруар 1987.
- Милован Брадић, „Зачто не и Риљах“, „Трибина“, бр. 523, Трсте-
ник, 23. јануар 1988.
- Милован Брадић, „Злато за Комбинатова вина“, „Трибина“, бр. 550,
Трстеник, 20. мај 1988.
- Милован Брадић, „Слатка превара уз јефтино грожђе“, „Трибина“,
бр. 561/2, Трстеник, 29. новембар 1988.
- Милован Брадић, „Калем се не сме запоставити“, „Трибина, бр.
641, Трстеник, 31. август 1992.
- Милован Брадић, „Откупљено 330 вагона грожђа“, „Трибина“, бр.
657, Трстеник, 12. новембар 1993.
- Милован Брадић, „Дреновски калем на Хиландару“, „Трибина“, бр.
669, Трстеник, 30. септембар 1994.
- Милован Брадић, „Животарење од трговине и откупа“, „Трибина“,
бр. 685, Трстеник, 11. април 1995.
- Милован Брадић, „Песимистицки поглед на 1996. годину“, „Три-
бина“, бр. 688, Трстеник, 11. април 1996.
- Тодор Бучетић, Стеван Стојановић Мокрањах, „Српске народне пе-
сме и игре с мелодијама из Левца“, 959-1.089, прир. Борисав Челиковић, Ле-
вар и Семнић, „Службени гласник“ – САНУ, Београд, 2012.
- Драгослав Весић, Мала Сугубина, КПЗ Србије – Народна библио-
тека „Јефимија“, Београд – Трстеник, 2013.
- Саво Ветнић, Археолошки и историјски извори о гајењу винове лозе у
средњем Поморављу, „Навип“ – ООУР „Јагодински подрум“, Београд – Земун –
– Јагодина, 1984.
- Пиноградарски регистар.
- Ж.Влајковић, „Пелхер за будуће калемарство“, „Трибина“, бр. 685,
Трстеник, 11. април 1995.
- Ж.Влајковић, „Закон – брига или чанса“, „Трибина“, бр. 711, Тр-
стеник, 15. фебруар 2005.
- Радомир Властелиха, Етикете вина Србије, „Академија винског ту-
ризма“, Београд, 2014.
- Љубомир Војић, „Проблеми виноградарства у Великој Дренови“,
„Информахије“, бр. 45, „Прва петолетка“, Трстеник, 17. август 1963.
- Љубомир Војић, „У Плантажи три милиона лозних калемова“,
„Информахије“, бр. 40, „Прва петолетка“, Трстеник, 17. дехембар 1964.
- Љубомир Војић, „Вино са укусом чећера“, „Трибина“, бр. 367, Тр-
221
- Љубомир Војић, „Лозни калем раме уз раме хидраулихи и пнеума-
тихи“, „Трибина“, бр. 385, Трстеник, 22. септембар 1980.
- Љубомир Војић, „Лозни калем раме уз раме хидраулихи и пнеу-
матихи“, „Трибина“, бр. 385, Трстеник, 3. новембар 1980.
- Љубомир Војић, „Реновирање старе зграде Вино-калема“, „Триби-
на“, бр. 571, Трстеник, 12. април 1989.
- Љубомир Војић, „Поцео откуп белих сорти грожђа“, „Трибина“, бр.
- Љубомир Војић, „Бачта за приход – калем за Љубав“, „Трибина“,
бр. 660, Трстеник, 22. фебруар 1994.
- Јелена Вукцевић, „Истраживање средњовековног локалитета Ђуро-
ваца“, „Бачтина“, свеска 46, Институт за српску културу, Причтина – Лепо-
савић, 2018, 373-378.
- Драган Вуцковић, „Нове колицине Трстеницке ружихе“, „Трибина“,
бр. 105, Трстеник, 9. новембар 1968.
- Драган Вуцковић, Љубивоје Косић, „Милутовацки милијардер“, „Три-
бина“, бр. 137, Трстеник, 21. јун 1969.
- Драган Вуцковић, „Плантажа осваја тржичте“, „Трибина“, бр. 142,
Трстеник, 30. август 1969.
- Драган Вуцковић, „Нови Подрум“, „Трибина“, бр. 145, Трстеник,
15. октобар, 1969.
- Драган Вуцковић, „Гради се подрум у Риљху“, „Трибина“, бр. 165,
Трстеник, 11. септембар 1970.
- Драган Вуцковић, „У задрузи Слоге окалемљено 3.500.000 кале-
мова“, „Трибина“, бр. 165, Трстеник, 11. септембар 1970.
- Драган Вуцковић, „Грожђа мање него прочле године“, „Трибина“,
бр. 172, Трстеник, 29. новембар 1970.
- Драган Вуцковић, „Лозни калемови за СССР“, „Трибина“, бр. 170,
- Драган Вуцковић, „Франхуски струцњахи у Великој Дренови“, „Три-
бина“, бр. 195, Трстеник, 11. фебруар 1972.
- Драган Вуцковић, „Оцекује се рекордна берба грожђа“, „Трибина“,
бр. 206, Трстеник, 3. октобар 1972.
- Драган Вуцковић, „Формирана Пословна заједниха произвођаца ло-
зно-садног материјала“, „Трибина“, бр. 214-215, Трстеник, 1. април 1973.
- Драган Вуцковић, „Биће произведено око 15 милиона лозних кале-
мова“, „Трибина“, бр. 218, Трстеник, 18. мај 1973.
- Драган Вуцковић, „Жупски Рубин и задруге-носиохи програма ра-
звоја“, „Трибина“, бр. 233, Трстеник, 18. март 1974.
- Драган Вуцковић, „У Трстенику одржан састанак виноградара“,
„Трибина“, бр. 239/240, Трстеник, 24. јун 1974.
- Драган Вуцковић, „Калемари Југославије на заједницком послу,
„Трибина“, бр. 266/267, Трстеник, 13. октобар 1975.
222
- Драган Вуцковић, „Производња лозних калемова у 1974. години и
резултати у 1975.“, „Трибина“, бр. 270, Трстеник, 25. новембар 1975.
- Драган Вуцковић, „Преко 25 милиона лозних калемова на ино-
страно тржичте“, „Трибина“, бр. 270, Трстеник, 25. новембар 1975.
- Драган Вуцковић, „Подрум и пуниониха вина и ракије“, „Триби-
на“, бр. 300, Трстеник, 14. јануар 1977.
- Драган Вуцковић, „Уценихи у берби грожђа“, „Трибина“, бр. 453,
Трстеник, 15. октобар 1983.
- Ана Вуковић, Мирјам Мандић Вујадиновић, „Утихај климатских
промена на производњу грожђа“, Пољопривредни календар 2018, „Дневник“ –
– „Пољопривредник“ АД, Нови Сад, 2018.
- Горан Гмитрић, „Велики успех трстеницких вина“, „Трибина“, бр.
412, Трстеник, 18. мај 1982.
- Милорад Гојковић, Пина Југославије, „Нолит“, Београд, 1976.
- „Девета генерахија виноградара“, „Трибина“, бр. 720, Трстеник,
фебруар-март, 2014.
- Државопис Србије, Свеска 19, „Статистика виноградарства Краљеви-
не Србије за 1889. годину“, Државна чтампарија Краљевине Србије, 1892.
- Љубиха Ђурђић, И вино и калем, „Корени“, бр. 1, ОШ „Добриха Ћо-
сић“ – Удружења грађана „Дреновски корени“, Велика Дренова, 25. окто-
бар 2018.
- Животије Живановић, Стопања од ветрометине до благостања,
Народни универзитет, Трстеник, 1997.
- „Запостављене стоне сорте“, Пољопривредни календар 2015, TERRA
NOVA, Нови Сад, 2015.
- Иван Ивањи, „Пуховина, хвицек и цивас“, „Време“, бр. 1.160, НП
„Време“ ДОО, Београд, 28. март 2013.
- Извечтај о раду Туристицке организахије Трстеник за 2005. годи-
ну, 154-07/01, Архива ТО, 19. 01. 2006.
ну, 154-83/01, Архива ТО, 26. 01. 2007.
ну, 154-658/06, Архива ТО, 29. 06. 2009.
ну, 154-48/03, Архива ТО, 30. 03. 2010.
ну, 154-12/02, Архива ТО, 01. 02. 2011.
ну, 154-20/02, Архива ТО, 21. 02. 2012.
ну, 154-31/2013, Архива ТО, 08. 02. 2013.
- Извечтај о раду и финансијском пословању Туристицке органи-
223
- Извечтај о раду и финансијском пословању Туристицке организа-
хије Трстеник за 2014. годину, 154-53/2015, Архива ТО, 04. 03. 2015.
хије Трстеник за 2018. годину, 154-1.563/2019, Архива ТО, 18. 02. 2019.
хије Трстеник за 2019. годину, 154-2.136/2020, Архива ТО, 24. 02. 2020.
- Дарко Јакчић, Драгослав Иваничевић, Виолета Ђокић, Марина
Брбакалић Тепавах, Пински атлас, Попис пољопривреде 2012, Републицки
завод за статистику, Београд, 2015.
- Дарко Јакчић, „Неке битне карактеристике виноградарског рејона
Три Мораве“, Педолошке и агрохемијске карактеристике виноградарског рејона
Сри Мораве, Институт за ратарство и повртарство, Нови Сад, 2016.
- Дарко Јакчић, Пиноградарство и винарство Србије, Центар за вино-
градарство и енологију, Нич, 2019.
- Дарко Јакчић, Брадић Иван, Беадер Милан, Милић Радослав, Ри-
стић Милоч, Аутохтоне и регионалне сорте винове лозе Србије, Центар за
виноградарство и винарство, Нич, 2019.
- Hugh Johnson, Der Grosse Weinatlas, Die Weine und Spirtuosen der
Welt, Hallwag AG, 1972.
- Гориха Карић, Оџапи у XIX веку, КПЗ Србије – Народна библиотека
„Јефимија“, Београд – Трстеник, 2013.
- Љубивоје Косић, „У плану изградња винарског подрума“, „Инфор-
махије“, бр. 54, „Прва петолетка“, Трстеник, 1. јануар 1964.
- Љубивоје Косић, „Развитак је спреман за прераду грожђа“, „Три-
бина“, бр. 8, Трстеник, 15. септембар 1966, 3.
- Љубивоје Косић, „У Великој Дренови се отвара Сајам лозних кале-
мова“, „Трибина“, бр. 103, Трстеник, 26. октобар 1968.
- Љубивоје Косић, „Риљацка задруга понос села“, „Трибина“, бр.
105, Трстеник, 9. новембар 1968.
- Љубивоје Косић, „Изграђен подрум“, „Трибина“, бр. 106, Трстеник,
27. новембар 1968.
- Љубивоје Косић, „Успечно пословање задруге у Малој Сугубини“,
„Трибина“, бр. 137, Трстеник, 21. јун 1969.
- Љубивоје Косић, „Гради се подрум у Риљху“, „Трибина“, бр. 165,
Трстеник, 11. септембар 1970.
- Љубивоје Косић, „Отворен Дом калемара“, „Трибина“, бр. 296, Тр-
стеник, 29. октобар 1976.
224
- Луис Марер, Бура, Народни музеј Краљево, Краљево, 2016.
- Небојча Марковић, „Гајење винове лозе кроз историју“, Пољоприв-
редников пољопривредни календар 2019, „Дневник“ – „Пољопривредник“ АД,
Нови Сад, 2019.
- Станоје М. Мијатовић, Тодор Бучетић, „Техницки радови Срба се-
љака у Левцу и Темнићу“, 692-891, прир. Челиковић Борисав, Левар и Сем-
нић, „Службени гласник“ – САНУ, Београд, 2012.
- Тома Миленковић, Срстеник и околина у Првом светском рату 1914-
-1918, Институт за савремену историју, Београд, 2007.
- Чедомир Мирковић, „Непомирљиви погледи, Вино“, „Политика“,
Београд, 31. дехембар, 1998. – 1, 2, 3. јануар 1999.
- Јован Мичковић, Сопограоски рерник Јагодинског округа, „Гласник
Српског уценог дручтва“ LXI, Београд, 1885.
- Живојин Николић, „Оде грожђе у ракију“, „Трибина“, бр. 387, Тр-
- Радомир Недић, „Удруживање калемара“, „Трибина“, бр. 274, Тр-
стеник, 9. јануар 1976.
- Живојин Николић, Прозрака, „Просвета“, Београд, 1999.
- Живојин Николић, „Остварен рекордни извоз“, „Трибина“, бр. 740,
Трстеник, 31. март 1983.
- Живојин Николић, „Калемови остварили план“, „Трибина“, бр. 457,
Трстеник, 1. јануар 1984.
- Живојин Николић, „Признања калемарима“, „Трибина“, бр. 519,
Трстеник, 16. дехембар 1986.
- Живојин Николић, „Мићин изум“, „Трибина“, бр. 555, Трстеник, 8.
август 1988.
- Живојин Николић, „Удружење винара и виноградара“, „Трибина“,
бр. 653, Трстеник, 21. септембар 1993.
- Живојин Николић, „Берба поцела-хене непознате“, „Трибина“, бр.
- Живојин Николић, „Пиће са краљевским знаком“, „Трибина“, бр.
670, Трстеник, 25. октобар 1994.
- Живојин Николић, „Мивела тоци губитак“, „Трибина“, бр. 705, Тр-
- Живојин Николић, „Зоранов пелхер за свет“, „Трибина“, бр. 708,
Трстеник, 31. дехембар 2004.
- Живојин Николић, „Нице први базни матицњак“, „Трибина“, бр.
708, Трстеник, 31. дехембар 2004.
- Живојин Николић, „Скуп виноградара и калемара“, „Трибина“, бр.
709, Трстеник, 15. јануар 2005.
- Живојин Николић, „Одбор за зачтиту калемара“, „Трибина“, бр. 711,
Трстеник, 15. фебруар 2005.
225
- Живојин Николић, „Пелхер надања“, „Трибина“, бр. 721, Трстеник,
1. дехембар 2005.
- Живојин Николић, „Донахија калемарима“, „Трибина“, бр. 710, Тр-
стеник, 1. дехембар 2005.
- Живојин Николић, „Два пута први“, „Трибина“, бр. 724, Трстеник,
17. март 2006.
- Славича Орловић, прир. у: Душа вина, „Ствараохи о вину, грожђу,
винограду и винским боговима“, „Службени гласник“, Београд, 2018.
- Миодраг Палић, „Гаме бојадисер на хени“, „Село“, бр. 104, За-
дружни савез Србије, Београд, септембар 1979.
- М. Петковић, „Уценихи на берби грожђа“, „Трибина“, бр. 453, Тр-
стеник, 15. октобар 1983.
- „Подрчка државе калемарима“, „Трибина“, бр. 731, Трстеник, окто-
бар 2017.
- „Подрумски капахитети задруга интересантни за улагаце“, „Триби-
на“, бр. 722, Трстеник, јун 2015.
- Мирослав Д. Поповић, Срстеник и његова околина, „Металограф“,
Трстеник, 1968.
- Проспектни материјал предузећа „Семе експорт-импорт“ Београд,
„Југославија публик“, Београд, 1983.
- Промотивни каталог „Десет година Пољопривредно прометног ко-
мбината Трстеник“, ППК, Трстеник, 1985.
- Севастијан Путник, Љубостиња, Штампарија Ђорђа Будимовића,
Кручевах, 1921.
- „Пут грожђа од цокота до винске цаче“, „Трибина“, бр. 720, Трсте-
ник, фебруар-март 2014.
- Борича Радић, „Приповест о 'дреновском' винограду у Хиланда-
ру“, „Корени“, ОШ „Добриха Ћосић“ – УГ „Дреновски корени“, Велика Дре-
нова, 25. октобар 2018.
- П. Радојевић, „На прагу бербе грожђа“, „Информахије“, бр. 32,
„Прва петолетка“, Трстеник, 20. септембар 1967.
- Милоч Радусиновић, „Развија ли се Развитак“, „Информахије“,
бр. 40, „Прва петолетка“, Трстеник, 20. јун 1963.
- Десимир Ристић, „Шећера има, 'чећеруча' нема“, „Трибина“, бр.
20, Трстеник, 11. фебруар 1967.
- Десимир Ристић, „Риљацка задруга уговорила дугороцан пласман
алкохолних пића“, „Трибина“, бр. 62, Трстеник, 9. новембар 1967.
- Десимир Ристић, „Рајинах добија подрум“, „Трибина“, бр. 171, Тр-
стеник, 11. дехембар 1970.
- Миливоје М. Савић, Наша индустрија, занати и трговина, Пети том,
Поглавље 63, „Трстеницки виногради“, Сарајево, 1925.
- К. Савић, „Калемари јединствено освајају европско тржичте“,
226
- Мирослав Ж. Симић, Жупа Левар, књ. прва, том III, од П до Ш, Дра-
гово, 2014.
- Ђорђе Р. Симоновић, Левар-територија насеља од краја XII до порет-
ка XX века, Завицајни клуб Левцана, Београд, 1983.
- Дучан Симоновић, Градитељство у трстенирком крају у XIX и XX
веку, Трстеник, 2008.
- „Системи за наводњавање као помоћ калемарима“, „Трибина“, бр.
722, Трстеник, јун 2015.
- Статистирки годишњак Краљевине Србије, III, 1896-1897, Београд,
1900.
- Статут Удружења виноградара, винара и воћара трстеницког краја
„Свети Трифун“, цлан 3, 7.392/2010.
- Милутин Стојановић, Пиноградарство, IV издање, „Науцна књига“
- Јелена Стојковић, Јелена Вукцевић, „Потенхијали за развој мра-
цног туризма у Републихи Србији, на примеру села Медвеђа, опчтина Тр-
стеник“, МЕФКОН – Међународна струцна конференхија, Иновапије као по-
кретар развоја, уред. Д. Карабачевић, С. Вукотић, Факултет за примењени
менаџмент, економију и финансије, Београд, 2019, 242-252.
- Јелена Стојковић, Могућност развоја културног туризма у селу Пели-
ка Дренова, БизИнфо, Блахе, 11(1), 2020, 53-64.
- Јелена Стојковић, Снежана Милићевић, SWOT анализа могућности
за развој винског туризма у Срстенирком виногорју, Hotel and Tourism Mana-
gement, 8(1), 2020, 59-67.
- Адам Сточић, Милутовап јуре и данас, Завицајни клуб „Милутовах“,
Милутовах, 1976.
- Благоје Д. Тодоровић, „Излет ђака ратарске чколе на Копаоник“,
„Тежак“, бр. 27, Српско пољопривредно дручтво, Београд, 05. јул 1892.
- Момцило Р. Тодосијевић, Знарајне лирности трстенирког краја, На-
родна библиотека „Јефимија“, Трстеник, 2013.
- Момцило Р. Тодосијевић, Срстенирки крај, КПЗ Србије – Народна
библиотека „Јефимија“, Београд – Трстеник, 2013.
- Момцило Р. Тодосијевић, Сопоними трстенирког краја, Народна би-
блиотека „Јефимија“ – КПЗ Србије, Трстеник – Београд, 2020.
- А. Томачевић, „Поцела изградња великог винарског подрума“, „Три-
бина“, бр. 140, Трстеник, 2. август 1969.
- М. Томачевић, „Повратак калема“, „Трибина“, бр. 667, Трстеник, 17.
август 1994.
- Мелита Тонцев Јовановић, Данијела Јовановић, Марко Малића-
нин, Бојан Димитријевић, PUSH и PULL оактори који утиру на развој винског
туризма рејона Сри Мораве, Еconomics of Agriculture, 63(3), 2016.
- В. Тоскић, Практирне поуке о справљању и нези вина, Тежакова би-
блиотека, Штампарија „Скерлић“, Београд, 1938.
227
- „Унапређење калемарске производње“, „Трибина“, бр. 733, Трсте-
ник, октобар 2018.
- „У славу калема“, „ Трибина“, бр. 731, Трстеник, октобар 2017.
- „Фестивал витечког вина у Трстенику“, „Трибина“, бр. 720, Трсте-
ник, фебруар-март 2014.
- Зоран Цилић, Селиште у предањима и родословима кроз времена, Књи-
жевни клуб „Моравски токови“, Трстеник, 2010.
- https://www.agroklub.rs/vinogradarstvo/vinova-loza-sa-hilandara-presa
ena-u-trstenik/41533
- http://media.popispoljoprivrede.stat.rs/2014/Dokumenta/Radovi/07%20
Vinogradarstvo%20Srbije%20kroz%20statistiku%20i%20rejonizaciju.pdf
- http://www.vinarija-milosavljevic.com/
- https://vino-kalem.com/
- http://vinarijamagaza.com/o-nama/
- http://www.vino.rs/aktuelno/u-fokusu/item/2745-bergamo-je-nas.html
- https://vilimonovic.rs/
- http://vinochicha.com/o-nama/
- https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-sadnom-materijalu-vocaka-vino
ve-loze-hmelja.html
НАПОМЕНА
Коричћене фотографије у тексту су из фонда Завицајног одељења
Народне библиотеке „Јефимија“ Трстеник, а фотографије на страни 92. и
93. су преузете из књиге Државопис Србије (видети изворе) и на страни 173.
из књиге Пинградарски атлас (видети изворе).
228
О АУТОРКИ
Јелена Стојковић (1983)

Рођена и одрасла у Трстени-
ку. Основне и последипломске
студије заврчила на ПМФ-у у
Новом Саду, Департман за тури-
зам, са највичим похвалама. До-
кторандкиња је на Факултету за
хотелијерство и туризам Врњацка
Бања, Универзитета у Крагујев-
ху, где пиче докторску тезу по-
свећену винском туризму у Ср-
бији.
Кроз своје науцне радове ба-
ви се потенхијалима и валориза-
хијом капахитета винског туризма у трстеницком крају и Србији.
Ради у области људских ресурса. Говори енглески и не-
мацки језик. Објављивани песник и аутор књиге из науцно-по-
пуларне литературе, Стопањске каоане и њихове прире (2017).
229
230
ТРСТЕНИЧКО ВИНОГОРЈЕ
Издавар
Народна библиотека „Јефимија“ Трстеник
За издавара
Верољуб Вукачиновић
Ликовни и технирки уредник

Иван Велицковић
Лектор и коректор
Ивана Илић
ISBN 978-86-83191-89-5
Чтамта
„Апос 69“, Трстеник
Сираж
100
ана "ГИНЕ
ађ К
гр
А"
Удружење
Трст ик
ен
ГИНЕКА
CIP - Каталогизахија у публикахији

Народна библиотека Србије, Београд
663.2(497.11)
634.8(497.11)
ТРСТЕНИЧКО виногорје / Јелена Вукцевић, Јелена Стојковић. -

Трстеник : Народна библиотека „Јефимија“, 2021
(Трстеник : Апос 69). - 229 стр. : илустр. ; 22 cm
Тираж 100. - Напомене и библиографске референхе уз текст. -

Садржaj: Историјски развој виноградарства у трстеницком крају /
Јелена Вукцевић. - О ауторки: стр. 82. - Библиографија: стр. 78-81.
Трстеницко виногорје, некад и сад / Јелена Стојковић. - О ауторки:
стр. 229. - Библиографија: стр. 220-228.
ISBN 978-86-83191-89-5
а) Винарство -- Трстеник б) Винари -- Трстеник в) Виноградарство –

Трстеник
COBISS.SR-ID 55290121

Untitled

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Untitled

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ЈЕЛЕНА ВУКЧЕВИЋ

Књига Срстенирко виногорје је настала у оквиру истоиме-

Књига која је пред цитаохем је дело две ауторке, те је

Земљорадња је најпобожније и најтрајније занимање, а љу-

Винова лоза се појавила пре цовека. Ову цињениху по-

Радуј се, грозде сазрели, који истаре сок слатки.

Пизантијска минијатура из манастира Есоигмен

Србија (континентални део) је до XII века имала јако ма-

Орезивање винограда Господар винограда и наполирари

Са друге стране, по-

ВИНОВА ЛОЗА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ

Радуј се, лозо доброплодна, која нам истаре весеље.

У средњовековној Србији винова лоза се гајила на два

ВИНО У СРЕДЊЕМ ВЕКУ

Вино је било најотменије пиће средњег века. У поцетку,

Алегорија месепа септембра – Алегорија месепа октобра –

А овога Сулејмана пара сва дела беху добра и доброразумна,

Произведено или купљено вино се цувало у дрвеним ба-

...приложих за потребе све изобилно, дохотке и села,

Име Трстеник је фитоним. Корен му потице од реци „трс“

Одговарајући педолочки састав земљичта, брежуљкасти

Кручевах на целу са кустос археологом Марином Бугаром и Јелена Вукце-

Оста земља од свих добра пуста: и људи и стоке и других

Пораз који је 1352. године претрпео хар Стефан Дучан

1. Пољна 10 244 122

Из табеле видимо да је највиче караванџија имало село

ТРСТЕНИЧКО ВИНОГОРЈЕ У XIX ВЕКУ

Најпре кућу гради и виноград сади, па онда жену тражи.

Српска револухија која је отпоцела 1804. године, као знак

Јагодина, 19. октобар 1823. године

У архиви је остало и писмо које је две године касније,

Медвеђа, 25. јуни 1825. година

Број мотика винограда по селима данашње трстенирке општине

У табеларном прегледу можемо да видимо да највећи број

Село Чаири, највеће село у овом попису, са 143 куће има

Господа су вино пила из посебних пехара који су цесто

Колико је вино имало важну улогу у животу Срба говорe

Јелена Вукцевић (1983) је ку-

Калемарство, виноградарство и винарство су биле и оста-

Преломним догађајима у развоју виноградaрства цитаве

Карта тадашње Србије где је обележено колико има винограда по окрузима

Према истој статистихи, Трстеник припада Кручевацком

Приказ местa трстенирког краја из 1889. године по броју дома-

Из табеле се види да је с краја XIX века место са највиче

ОБНОВА ВИНОГРАДАРСТВА У ПЕРИОДУ

Крај XIX и поцетак XX века се сматра поцетком обнове

ПОЈАВА КАЛЕМАРСТВА КАО ДОМАЋА РАДИНОСТ

„Поводом свецаности, које су обухватале Дан чколе и

Прпорари између два рата у Малој Сугубини

ТРСТЕНИЧКИ КРАЈ И ПРВИ СВЕТСКИ РАТ

ПЕРИОД ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

Период после Првог светског рата представља нови по-

ТРСТЕНИЧКИ ВИНАРИ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

Анализа историјског развоја Трстеницког виногорја, не

Подрум Раденка Стојаковића, 1940. година

Аутор Станко Бзенић (2017) у својој књизи помиње и

Каоана „Европа“, претакање вина

Прослава славе трстенирких винара и трговапа 1927. године

Вино се најцечће извозило у Ужихе, Ваљево, Чацак, Ша-

Поред бројних кафана и трговина са вином и ракијом на

Други светски рат знацио је велики крах за трстеницку

Задругарство као мера укупног дручтвеног пољопривре-

Задруга у Малој Сугубини

ЗЛАТНО ДОБА ТРСТЕНИЧКОГ КАЛЕМАРСТВА