Ивана Божовић УДК338(497.

1:680)”1925/1941”

Привредна сарадња Краљевине СХС/Југославије

и Јужноафричке Уније

АПСТРАКТУМ: На листи земаља са којима је Краљевина СХС/

Југославија сарађивала у спољној трговини налазила се и Јужноа-
фричка Унија. Привредна сарадња није била великог обима и глав-
ни предмети размене биле су сировине. У чланку је дат преглед
привредних односа две земље, у складу са доступним и скромним
архивским документима.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: Краљевина СХС/Југославија, Јужноафричка

Унија, Јоханесбург, Велика Британија, почасни конзул Данило
Штрекељ

Одлуком британског парламента 31. маја 1910. четири јужноафричке

колоније Кап, Натал, Орање и Трансвал ујединиле су се у Јужноафричку Уни-
ју, која је са статусом доминиона добила унутрашњу аутономију.1 Као део Бри-
танске империје, на Јужноафричку Унију су се односили поједини уговори
које је Велика Британија потписивала са другим земљама.
Први трговински уговор између новоформиране државе Краљевине
СХС и Велике Британије потписан је 12. маја 1927. у Лондону. До тада је био
на снази и примењивао се Уговор о трговини и пловидби Велике Британије
и Краљевине Србије из 1907. Уговор о трговини и пловидби из 1927. ступио
је на снагу 28. фебруара 1928.2 Суштину Уговора чинило је начело слободне
трговине и пловидбе и клаузула о највећем повлашћењу. Према члану 30:
„Одредбе овог Уговора неће се примењивати на Индију или другу самоуправ-
ну доминију, колонију, посед или протекторат Његовог Британског Величан-
ства, сем ако представник Његовог Британског Величанства у Београду не
саопшти жељу Његовог Британског Величанства да се поменуте одредбе при-
мењују и на те територије. Ипак са робом произведеном или израђеном у Ин-

1 Opća enciklopedija Jugoslovenskog leksikografskog zavoda, tom IV, Zagreb 1978, 195;
Zdravko Pečar, Afrička kretanja, Zagreb 1965, 241.
2 Živko Avramovski, „Jugoslovensko-britanski ekonomski odnosi u periodu između dva svet-
ska rata“, у: Jugoslovensko-britanski odnosi. Saopštenja sa okruglog stola održanog 23–25.
septembra 1987. godine u Kragujevcu, povodom 150 godina od dolaska prvog britanskog
konzula u Srbiju, Beograd 1988, 244; Boško Đorđević, Pregled ugovorne trgovinske politike
od osnivanja države Srba, Hrvata i Slovenaca do rata 1941, Zagreb 1960, 21–22.
66 Архив, часопис Архива Југославије, 1–2, 2017

дији или другој самоуправној доминији, колонији, поседу или протекторату

Његовог Британског Величанства да се поменуте одредбе примењују и на те
територије. Ипак са робом произведеном или израђеном у Индији или другој
самоуправној доминији, колонији, поседу или протекторату Његовог Британ-
ског Величанства, поступаће се у Држави Срба, Хрвата и Словенаца потпуно
и безусловно по начелу најповлашћенијег народа, све дотле док се са робом,
произведеном или израђеном у Држави Срба, Хрвата и Словенаца, поступа у
Индији или другој самоуправној доминији, колонији, поседу или протектора-
ту Његовог Британског Величанства, исто тако повољно, као и са робом, про-
изведеном или израђеном у било којој другој страној земљи.“3 Сходно члану
30, британско посланство у Београду је два пута (јануара 1929. и јула 1931)
доставило списак делова Империје на које ће се примењивати одредбе Угово-
ра. Неки делови Империје су прихватили Уговор, док други нису желели да
му приступе, него само да се при увозу робе користе највећим повлашћењем.
У другој групу земаља била је и Јужноафричка Унија.4 Краљевина Југослави-
ја и Велика Британија потписале су у међуратном периоду још и Трговински
споразум закључен 27. новембра 1936. у Лондону. Уговор о трговини и пло-
видби из 1927. сматра се подређеним одредбама Споразуму у погледу матери-
је и територија на које се оне примењују. 5
Трговински односи између Краљевине СХС/Југославије и Велике Брита-
није могу се поделити у четири фазе. Прва фаза 1919–1927. представља пери-
од у коме британске ф ирме преко заступништава покушавају да продру на ју-
гословенско тржиште. У другој фази 1927–1930. после пораста трговинске раз-
мене, долази до пада и то највише у 1929–1930. Године 1930. извоз у Велику
Британију и њене колоније износио је 1,54 % укупног извоза. Поновни пораст
постигнут је у раздобљу 1930–1937. У четвртој и последњој фази, 1938–1941,
долази до повлачења капитала и опадања трговинске размене. Иако је Велика
Британија покушала да појача робну размену са Краљевином Југославијом
узимањем већих количина робе, тај покушај ратне економије није био успе-
шан. Генерално гледано, у периоду између два рата увоз из Велике Британије
и њених колонија био је за 70% већи од југословенског извоза у те крајеве.6

3 „Закон о Уговору о трговини и пловидби између Краљевине СХС и Уједињене Кра-

љевине Велике Британије и Ирске од 12. маја 1926“, Службене новине, година X, бр.
46-XII, Београд, 28. фебруар 1928, 157.
4 Службене новине, год. XI, бр. 75-XXX, Београд, 30. март 1929, 459–460; Britanci o Kra-
ljevini Jugoslaviji, tom I, priredio Živko Avramovski, Beograd/Zagreb 1986, 564; B. Đorđe-
vić, n. d., 65.
5 „Уредба о Трговинском споразуму између Краљевине Југославије и Уједињене Краље-
вине Велике Британије и Северне Ирске“, Службене новине, год. XVIII, бр. 303-LXX-
VII, Београд, 31. децембар 1936, 1–4; B. Đorđević, n. d., 66–67.
6 Britanski kapital u Jugoslaviji 1918–1941. Njegova ekonomska, politička i obaveštajna ulo-
И. Божовић, Привредна сарадња Краљевине СХС/Југославије... 67

Јужноафричка Унија је као доминион у оквиру Британске империје одр-

жавала трговинске везе са Краљевином СХС/Југославијом. Увоз и извоз нису
заузимали значајно место у спољнотрговинском билансу обе земље, али су
и поред удаљености постојали трговински контакти. Британски посланик у
Београду извештава Лондон 1936. да трговинска размена са британским до-
минионима, Индијом и колонијама има „значаја за Југославију једино као
извор неких сировина, с обзиром да је њихов увоз из тих земаља готово безна-
чајан.“ Такође, југословенски увозници нису имали проблема око добијања
дозвола за куповину одређених артикала у деловима Империје.7
Прво дипломатско представништво Краљевине СХС на тлу Јужне Афри-
ке основано је у Јоханесбургу 1928. Заступник државе и њених интереса био
је Доналд Робертсон (Donald Robertson).8 Убрзо после преузимања дужности,
почасни конзул Робертсон тражио је 1. августа 1928. да му се достави списак
југословенских извозника који су заинтересовани да сарађују са Јужноафрич-
ком Унијом.9 Министарство иностраних послова (Конзуларно-привредно
одељење) упутило је 16. новембра 1928. допис свим трговачким коморама у
земљи. Спискове извозника на свом подручју доставили су Трговачка комора
Београд, Трговачка и занатска комора за Босну и Херцеговину у Сарајеву и
Трговачка и занатска комора у Сплиту. Банатска трговачко-индустријска и
занатска комора у Великом Бечкереку је негативно одговорила, сматрајући
„да извозници са њеног подручја не долазе у обзир за обављање послова са
Јужноафричком Унијом“.10 Министарство иностраних послова (Конзуларно-
привредно одељење) у Београду је тражило да почасни конзул Доналд Роберт-
сон достави списак главних увозних артикала.11
Из сачуваних и данас доступних извештаја почасног конзула Краљеви-
не Југославије у Јоханесбургу Данила Штрекеља,12 уочава се његова велика
жеља и воља да се југословенски производи пласирају на јужноафричко тр-
жиште. Извештаји датирају из 1930–1931. и упућивани су Министарству тр-

ga, Beograd 1951, 93–95.

7 Britanci o Kraljevini Jugoslaviji, tom II, priredio Živko Avramovski, Beograd/Zagreb 1986,
503.
8 Указом од 10. априла 1928. Доналд Робертсон је постављен за почасног конзула у Јо-
ханесбургу. Дужност је вршио до 18. фебруара 1930. АЈ – Министарство иностраних
послова – Конзуларно-привредно одељење (даље 334 КПО) - 221-565.
9 Исто.
10 Исто.
11 На полеђини спискова које су доставиле коморе, у Министарству иностраних послова
је записана кратка белешка: „Ставити у досије и чекати док не стигне одговор Кр. По-
сланства у Лондону...“. Исто.
12 Указом од 30. јула 1930. Штрекељ је постављен за почасног конзула у Јоханесбургу. Ду-
жност је вршио до 9. маја 1936. Регистар конзула 1930–1931. АЈ-334 КПО, књига 190.
68 Архив, часопис Архива Југославије, 1–2, 2017

говине и индустрије.13 Анализом јужноафричког тржишта и статистичког пре-

гледа спољне трговине Краљевине Југославије, Штрекељ је закључио да ју-
гословенски производи нису познати у Јужноафричкој Унији. У сврху побољ-
шања таквог стања требало је закупити једну просторију где би се изложили
југословенски производи, а за такав подухват био је спреман да како пише у
једном од извештаја „жртвује свој рад, време“. Предлагао је, ипак, накнаду за
то у виду финансијске помоћи или провизије на све трансакције извоза из Ју-
гославије на југ Африке. Од Министарства трговине и индустрије тражио је
да му се доставља часопис Economic Yugoslavia, који би даље слао фирмама,
заводима и библиотекама, како би их упознавао о Краљевини Југославији. Да
би уопште могао нешто да уради по питању „отварања“ јужноафричког тржи-
шта за југословенску робу било је потребно да има узорке производа и цене,
у супротном све је „илузорно и узалудно“. Тражио је да му се достави списак
југословенских фирми и да се обавесте веће и добре фирме да му шаљу узор-
ке и цене. У Јужноафричкој Унији, како је извештавао, влада несташица дрва,
која се увозе из Канаде, Норвешке, Финске и Шведске. Сматрао је „Изглед на
увоз југословенског дрвећа држим немогућим, али био би Вам раде воље на
услугу, ако би се ми доставило дрвеће разних врста, а да замогнем исте овдје
приказати...“.14 Ова констатација је била погрешна, јер су према статистици
југословенске спољнотрговинске размене са Јужноафричком Унијом дрво и
дрвна грађа заузимали примарно место у извозу. Очигледно је и сам увидео
да греши, што је признао у извештају од јануара 1931, пошто је успео да де-
лимично заинтересује једну фирму за југословенско дрво, али били су му по-
требни узорци и цене произвођача.15 Југославија би, по његовој оцени, могла
да увози овчију вуну, кожу, лимун, наранџе. Такође, предлагао је да се извозе
далматински бухач, дрвени сандуци, овчија кожа, медицинско биље, тканина.
У извештајима је тражио и корист за себе. Тако је приликом предлога за извоз
далматинског бухача, тражио да остане једини заступник: „Желио би остати
једини репрезентат нашег бухача обзиром на трошкове рекламе и чланчића
о нашем бухачу. Једино на такав начин било би у корист југословенског про-
извода и мене самога, пошто би само један тип производа дошао на читав
африкански трг под изричитом ознаком далматински бухач!“16
Обраћао се разним југословенским фирмама да му пошаљу узорке, али
месеци су пролазили без одговора. Будући да његови дописи и информације
нису успели да увере југословенске извознике о предностима трговине са

13 АЈ-334 КПО-402–1300; АЈ-Посланство Краљевине Југославије у Лондону (даље 341)-

81-233.
14 АЈ-334 КПО-402-1300.
15 АЈ-341-81-233.
16 Исто.
И. Божовић, Привредна сарадња Краљевине СХС/Југославије... 69

Јужноафричком Унијом, одлучио је да отпутује у Краљевину Југославију и

„на лицу места“ разјасни све оно што није било могуће писменим путем. Југо-
словенско посланство у Лондону одобрило му је одсуство на десет недеља.17
Држао је предавање у Љубљани о могућностима трговинских веза са Јужном
Африком. Боравио је у Београду и Загребу и разговарао са југословенским
извозницима.18 У Београду је 13. јануара 1932. одржао конференцију у Заво-
ду за унапређење спољне трговине. Политика је објавила интервју у коме је
почасни конзул Данило Штрекељ рекао: „Унија Јужне Африке почела се раз-
вијати јаче тек после светског рата... Није никакво чудо да се за ову државу
почела интересовати већина извозних држава у циљу пласирања своја изво-
за.“19 Више пута је покушавао да заинтересује југословенске извознике, али
су они остали резервисани и примали су све информације са неповерењем.
Најважније је да се шаљу узорци производа и уведе стандардизација за извоз
(израда и паковање), истакао је Штрекељ.20
Најранији пронађени податак о трговинској размени датира из 1925. и
везан је за фабрику цемента Портланд „Сплит“ д. д. Фабрика је била примо-
рана да обустави испоруку цемента у Трансвал, јер је јужноафричка влада
увела високу увозну царину на цемент који се увозио из Краљевине СХС. У
извештају Трговачке и занатске коморе у Сплиту, упућеном 1926. Министар-
ству иностраних послова (Конзуларно-привредно одељење), наводи се да је
од октобра 1925. до половине 1926. у Транствал извезена 13.341 тона цемен-
та. Количина која је требало да се извезе 1926. износила је око 2.000 тона
цемента. До ове мере је дошло јер још није био закључен трговински уговор
са Великом Британијом.21 Питање царина било је регулисано Уговором о тр-
говини и пловидби из 1927.22
Не располажемо подацима о томе које су југословенске и јужноафрич-
ке фирме биле извознице. Осим фабрике цемента Портланд „Сплит“ д. д.,
других података немамо. Једина јужноафричка фирма која се спомиње у

17 Чехословачки конзул је добио овлашћење да у одсуству почасног конзула Данила Штре-

кеља решава најпотребније ствари – визе. АЈ-341-70-204.
18 „Gospodarske zvezde z Južno Afriko“, Tedenske slike, leto IX, 1 štev., Ljubljana, 5. januarja
1933, 1.
19 „Могућност нашег извоза у Јужну Африку“, Политика, год. XXIX, бр. 8504, Београд,
13. јануар 1932, 4.
20 Исто.
21 АЈ-334 КПО-382-1203.
22 У члану 10 наводи се: „Роба произведена или израђена на територији једне Уговорене
Стране, а извезена на територију друге неће бити подвргнута другим или вишим цари-
нама или дажбинама него што су оне које се плаћају на сличну робу извезену у било
коју другу страну земљу.“ Службене новине, год. X, бр. 46-XII, Београд, 28. фебруар
1928, 149–150.
70 Архив, часопис Архива Југославије, 1–2, 2017

архивскоj грађи јесте Albert Floren из Кејптауна. Јула 1929. тражила је од По-
сланства Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у Лондону списак југословен-
ских фирми паркета, уљаних лампи и уљаних пећи. На списку су се налазиле
фирме из Хрватске и Словеније.23 Такође, ускраћени смо за још једно сазнање
да ли је уопште остварен било какав вид сарадње или се све завршило на раз-
мени тражених података.
Податке о трговинским односима Министарство иностраних послова
Краљевине Југославије није добијало само од југословенских дипломатских
представника у Јоханесбургу и Лондону, већ су поједине информације и мол-
бе средином 30-их година стизале из јужноафричког посланства у Риму. У пр-
вој молби, упућеној југословенском посланству у Риму новембра 1935, јужно-
афричко посланство обавештава да је у току израда прегледа трговинских
односа двеју земаља и да им је у ту сврху потребно: последња царинска та-
рифа, царински формулари и уредбе Краљевине Југославије; извод правила
о контингентирању; одредбе у погледу плаћања југословенских трговачких
дугова према иностранству и последњи трговински уговор између Краљеви-
не Југославије и Италије или друге земље, који би садржао извесна правила
која би се могла односити и на трговинске односе Краљевине Југославије и
Јужноафричке Уније.24 Друга молба је упућена децембра 1935. и у њој јужно-
афричко посланство у Риму моли да му се достављају статистички подаци ко-
ји ће омогућити праћење увоза јужноафричких производа у Краљевину Југо-
славију. Истакнуто је да Јужноафричка Унија има пасиван трговински биланс
са Краљевином Југославијом, јер је према њиховим званичним подацима у
току првих девет месеци 1935. извоз из Јужноафричке Уније у Краљевину Ју-
гославију износио 756 фунти, а увоз из Краљевине Југославије 30.541 фунту.
Према мишљењу јужноафричког посланика у Риму, узрок томе је што Краље-
вина Југославија увози јужноафричку робу посредно преко других земаља.
Министарство иностраних послова Краљевине Југославије је донело одлуку

23 АЈ-341-83-240.
24 Тражене ставке су достављене јужноафричком посланству у Риму и састоје се у следе-
ћем: царинска тарифа са изменама и допунама није службено издавана па се не може
послати тражени примерак. Међутим, поједине књижаре поседују сопствена издања
па се она могу набавити код њих по цени од 250 динара; по питању правила о контин-
гентирању Краљевина Југославија није завела никаква ограничења и влада принцип
слободне спољне трговине. Принципијелно плаћање дугова из робног промета дозво-
љено је девизама на основу уредних увозних докумената. Изузетак постоји према др-
жавама са којима је Краљевина Југославија склопила уговоре о клирингу или платном
споразуму. У конкретном случају роба увезена из Јужноафричке Уније плаћала би се
у слободним девизама путем овлашћеног завода. У прилогу је достављен примерак
трговинског уговора закљученог између Краљевине Југославије и Немачке маја 1934,
као модел уговора који је склопљен са неком страном земљом. АЈ-334 КПО-382-1203;
АЈ-Министарство трговине и индустрије Краљевине Југославије (даље 65)-267–811.
И. Божовић, Привредна сарадња Краљевине СХС/Југославије... 71

да Статистички одсек Министарства финансија редовно шаље јужноафрич-

ком посланству у Риму публикације о спољној трговини за прво полугође и
за целу годину.25 Такође, од јужноафричког посланства у Риму је „потекла“
информација да је почетком марта 1936. трговински саветник Јужноафричке
Уније у Риму, Гелденхајо требало да посети Краљевину Југославију, како би
се обавестио о могућностима развоја трговинских односа двеју земаља. У
ту сврху затражено је од југословенског посланства у Риму да се Гелденхају
издају препоруке за југословенске индустријске и трговачке установе.26 По-
тврда о реализацији посете није пронађена.
Индустријска комора у Загребу је фебруара 1939. из дрвне индустрије
добила предлог о отварању почасног конзулата у луци Дурбан ради унапређе-
ња извоза. У образложењу предлога је истакнут значај Дурбана, најважније
јужноафричке луке преко које иде највећи део промета у унутрашњост земље.
Уз то, дрвна индустрија је у „посљедње двије године почела интензивније об-
рађивати Јужну Африку, те је успјело да пласира већу количину дрвног мате-
ријала на овом тржишту“.27 Почасни конзул би у том погледу интензивније
штитио интересе југословенских извозника, а јужноафрички привредни кру-
гови би имали могућност да се боље информишу о југословенској привреди
и извозним артиклима.28 На место почасног конзула предложен је Александар
Блеки (Alexander Blaikie), угледан трговац и власник фирме A. Blaikie & Co
у Дурбану. Министарство иностраних послова Краљевине Југославије није
имало ништа против упућеног предлога, а преко југословенског посланства у
Лондону тражена је сагласност Јужноафричке Уније. У складу са Правилни-
ком о конзуларној служби, Александар Блеки је морао да поднесе представку
у којој ће изјавити да прихвата постављење.29
Трговинска размена између Краљевине СХС/Југославије и Јужноафрич-
ке Уније ишла је преко домаћих и страних лука. Саобраћај бродова у југосло-
венским лукама може послужити као илустративан пример у којој мери је
извоз на југ Африке био много већи од увоз са тих подручја. У табели 1 дат
је преглед допутованих бродова из Јужне Африке у неку од југословенских
лука и број отпутованих бродова из Краљевине СХС/Југославије.30

25 АЈ-334 КПО-402-1300.
26 Исто.
27 АЈ-334 КПО-221-565.
28 Исто; АЈ-65-267-811.
29 У представци је изјавио „... ја сам лично веома заинтересован за јачање трговачких веза
између две земље и спреман сам да дам све од себе да се повећа трговински промет.“
Указом од 25. септембра 1939. Александар Блеки је постављен за почасног конзула у
Дурбану. АЈ-334 КПО-221-565; АЈ-65-267-811.
30 Pomorski statistički godišnjak za 1930. godinu, god. IV, Beograd 1930, 189; Pomorski stati-
72 Архив, часопис Архива Југославије, 1–2, 2017

Табела 1
Година Допутовани бродови Отпутовани бродови
1928. / 11
1930. / 27
1931. / 21
1933. 1 14
1934. 1 57
На првом месту, извозни артикли Краљевине Југославије су били дрво
и дрвна грађа, цемент портланд, гипс, калцијев карбид, вештачки шкриљац.
Затим, широк дијапазон других артикала као што су: тупина сирова (далма-
тинска), тупина печена, екстракти за штављење коже, шивено рубље (свиле-
но), шивено одело, биље за лекарску употребу, простирачи за под, женски ше-
шири од сламе и другог материјала, слике на хартији, добоши, бухач у праху,
везови на памучној тканини, ланене чипке, израде од црног гвозденог лима,
плоче за грамофон и друго.31
Увозни производи из Јужноафричке Уније у највећој мери су били: го-
веђа кожа, квебрахо, екстракти за штављене коже, биљке и биљни делови за
медицину. Потом, сокови воћних и биљних плодова и биља за индустрију и
лечење, овчија вуна, осушено воће, сирова кафа и друго.32

stički godišnjak za 1932. godinu, god. VI, Beograd 1932, 209; Pomorski statistički godišnjak
za 1933. godinu, god. VII, Beograd 1933, 221; Pomorski statistički godišnjak za 1935. go-
dinu, god. IX, Beograd 1935, 197; Pomorski statistički godišnjak za 1936. godinu, god. X,
Beograd 1936, 202.
31 Статистика спољне трговине Краљевине Југославије за 1930. годину, 145–146; Ста-
тистика спољне трговине Краљевине Југославије за 1931. годину, 152–153; Стати-
стика спољне трговине Краљевине Југославије за 1932. годину, 140–141; Статистика
спољне трговине Краљевине Југославије за 1933. годину, 133–134; Статистика спољ-
не трговине Краљевине Југославије за 1934. годину, 140–141; Статистика спољне тр-
говине Краљевине Југославије за 1935. годину, 146–147; Статистика спољне трговине
Краљевине Југославије за 1936. годину, 143–144; Статистика спољне трговине Кра-
љевине Југославије за 1937. годину, 141–142; Статистика спољне трговине Краљеви-
не Југославије за 1939. годину, 117–118.
32 Статистика спољне трговине Краљевине Југославије за 1930. годину, 515; Статисти-
ка спољне трговине Краљевине Југославије за 1931. годину, 534; Статистика спољне
трговине Краљевине Југославије за 1932. годину, 495; Статистика спољне трговине
Краљевине Југославије за 1933. годину, 485; Статистика спољне трговине Краљевине
Југославије за 1934. годину, 511–512; Статистика спољне трговине Краљевине Југо-
славије за 1935. годину, 520; Статистика спољне трговине Краљевине Југославије за
1936. годину, 501; Статистика спољне трговине Краљевине Југославије за 1937. годи-
ну, 492; Статистика спољне трговине Краљевине Југославије за 1939. годину, 440.
И. Божовић, Привредна сарадња Краљевине СХС/Југославије... 73

У табели 2 дат је упоредни преглед извоза и увоза по годинама.33 Ју-

жноафричка Унија је само 1929. имала двоструко већи извоз од увоза. Оста-
лих година извоз у Краљевину Југославију био је неупоредиво мањи наспрам
увоза. Од друге половине 30-их година долази до драстичног пораста извоза
Краљевине Југославије у Јужноафричку Унију.
Табела 2
Година Краљевина Југославија Јужноафричка Унија
10.125 кг 85.900 222.135
1929. 20.811 кг
257 комада динара динара
3.933.438 229.000
1930. 10.036.159 кг 12.576 кг
динара динара
22.333.725 кг 8.840.902 556.079
1931 72.152 кг
318 комада динара динара
2.813.691 кг 1.040.092 928.736
1932. 53.022 кг
1.381 комада динара динара
1.210.821 218.883
1933. 3.043.508 кг 18.129 кг
динара динара
5.166.132 617.276
1934. 24.659.794 кг 189.785 кг
динара динара
59.874.835 кг 11.748.618 671.460
1935. 144.025 кг
250 комада динара динара
41.074.234 кг 10.439.131 2.676.438
1936. 330.353 кг
1.200 комада динара динара

10.055.631 4.627.128
1937. 34. 677.844 кг 516.226 кг
динара динара

7.178.278 3.707.747
1938. 28. 321.395 кг 464.874 кг
динара динара
7.768.835 8.820.426
1939. 17.467. 230 кг 9.574.946 кг
динара динара

Иако удаљене хиљадама километара, Краљевина СХС/Југославија, зе-

мља у срцу Балканског полуострва и Јужноафричка Унија, на рубу афричког

33 Статистика спољне трговине Краљевине Југославије за 1930. годину, XXVI, XXVIII,

146, 515; Статистика спољне трговине Краљевине Југославије за 1931. годину, 153,
534; Статистика спољне трговине Краљевине Југославије за 1932. годину, 141, 495;
Статистика спољне трговине Краљевине Југославије за 1933. годину, 134, 485; Ста-
тистика спољне трговине Краљевине Југославије за 1934. годину, 141, 512; Стати-
стика спољне трговине Краљевине Југославије за 1935. годину, 147, 520; Статистика
спољне трговине Краљевине Југославије за 1936. годину, 144, 501; Статистика спољ-
не трговине Краљевине Југославије за 1937. годину, 142, 492; Статистика спољне
трговине Краљевине Југославије за 1939. годину, XXX, XXXII, 118, 440.
74 Архив, часопис Архива Југославије, 1–2, 2017

континента, одржавале су привредну сарадњу од средине 20-их година XX

века до уласка Краљевине Југославије у Други светски рат. Југословенски
дипломатски представници су изразили спремност да повежу привреднике
две земље и повећају размену. У томе је највише предњачио почасни конзул
Данило Штрекељ.