Poslednja Noć Svaroga

Nikolaj Levašov
 Poslednja Noć Svaroga... nažalost, u poslednje vreme određene sile
agresivno šire, čak i među ruskim ljudima, ideju o tome, da su Slavjano-
Arijevske Vede lažne, kao i Velesova Knjiga. I, što je baš neprijatno, čak i
od strane Miroljubova urađenu fotografiju 1942. godine jedne od daščica
(u vreme kada uopšte nije bilo računara sa njihovim neverovatnim
mogućnostima i napraviti falsifikat tog nivoa je jednostavno bilo
nemoguće) i sve u vezi sa Knjigom Velesa, "nauka" posmatra negativno. I
najzanimljivije — ne samo van Rusije, već i u njoj samoj. Tačnije, u Rusiji
mnogi "naučnici" napadaju Velesovu Knjigu i u bukvalnom i prenosnom
smislu, najagresivnije. U inostranstvu o Velesovoj Knjizi više vole da
"skromno" ćute, bolje rečeno, "skromno" ignorišu samo postojanje ovog
dokumenta. Šta je razlog za takvu, može reći, preteranu "skromnost"?!

Odgovor na ovo pitanje, kao što i nije "čudno", je veoma jednostavan.

Velesova Knjiga odražava prošlost slavjana na više od dvadeset hiljada
godina! Poslednji zapis u njoj napravili su volhvi sredinom-krajem desetog
veka po savremenom brojanju godina, veoma blizu Letu 6496. (988. godine
nove ere) od S. M. Z. H. (od Stvaranja Sveta u Zvezdanom Hramu).
Otprilike u to vreme na prostorima Kijevske Rusi, koja je neočekivano
postala najzapadnija pokrajina Slavjansko-Arijevske Imperije (posle
pobune i odvajanja više zapadnih provincija), sa neverovatnom okrutnošću
započinje epopeja impozantne religije, koja je od dvanaestog veka dobila
ime hrišćanske. Gotovo poslednji zapis u Knjizi Velesa poklapa se sa
vremenom nasilnog krštenja Kijevske Rusi. Tamo gde su mogle da stignu
ruke vukodlaka Vladimira "Svetog" — krstitelja Kijevske Rusi — svi
odrasli ljudi, pa čak i mladi ljudi, koji su odbijali da uzmu tuđu i protivnu
ruskom duhu religiju, fizički su ubijeni, a nerazumnoj i preplašenoj deci
(od sedam-osam godina) sveštenici ove religije nabijali su u glave tuđu im
po duhu predstavu duhovnog i fizičkog ropstva.

Ispostavila se, sviđalo se to nekim "naučnicima" — is (iz)tor(i) čarima

ili ne, intersantna slučajnost, ako se to može nazvati slučajnost.
Poslednja zapis u Knjizi Velesa i krštenje Kijevske Rusi pada u isto vreme
— sredina-kraj desetog veka po hrišćanskom kalendaru. A po slavjansko-
arijevskim vedskim predstavama, to je — početak poslednje, najteže Noći
Svaroga,
koja je obavila Midgard-Zemlju svojim mračnim i krvavim velom na Sedam
Krugova Života — na 1008 godina — počev od Leta 6496 (988. g. nove
ere) do Leta 7504 (1995- 1996. godine nove ere).

Kod mnogih se može postaviti pitanje, šta su to Dani i Noći Svaroga, i

sa čime se "jedu"?! Ali pre nego što pređemo na objašnjenje "jela" vedske
"kuhinje"….

Slavjano-arijevci, želeo bih da se zaustavim na nekoliko interesantnih

trenutaka, sa kojim sam se lično bavio tokom mojih traganja za svojom
Žar- pticom događaja iz prošlosti...

Kada sam, nedavno, naišao na informaciju o Velesovoj Knjizi, ja sam sa

čuđenjem saznao da je Jurij Petrovič Miroljubov (1892-1970), napravivši
čuvenu fotografiju jedne daščice u Belgiji 1942. godini i nacrtavši ostale,
živeo i radio u San Francisku. Ja sam otišao u Ruski muzej grada San
Franciska, ali u njemu arhive J. P. Miroljubova nije bilo. Njegova arhiva je
dostupna samo u biblioteci instituta Huvera (Hoover Institution
Archives), gde sam sa svojim prijateljem i otišao. U arhivi biblioteke
uspeo sam da dobijem potreban mi materijal. Dok sam dogovarao
mikrofilmsku arhivu J. P. Miroljubova, jedan od studenata-amerikanaca
me je pitao o tome, da li ja verujem informacijama u knjizi Velesa?

Takvo pitanje me je iznenadilo, i naljutilo. Fotografija iz 1942. godine

sa daščicom kao dokaz autentičnosti Knjige Velesa — nije bila dovoljna, u
isto vreme kada odsustvo bilo kakvih dokaza autentičnosti savremene
verzije "istorije" ne muči nikoga. Sve "stare" knjige, na kojima je
izgrađena moderna istorija — štampane su od 15. veka. Po postojećoj
"zvaničnoj verziji" istorije, one predstavljaju "tačne kopije" drevnih
rukopisa, koji su svi gotovo istovremeno izgoreli zajedno sa svim
bibliotekama drevbnosti širom sveta, ali tako da su "blagovremeno"
napravljene kopije sve do jedne očuvane žive i zdrave. Dakle, tako nešto
sumnje ni kod koga ne izaziva, a istinska slika iz 1942. godine izložena je
sumnji.

Postojanje dvostrukih standarda — nije novi trik, ali zašto većina,

naročito oni koji ti dupli standardi pljačkaju i duhovno i kulturno, ponizno
ćute? Ovo se posebno odnosi na slovene, a pre svega nas — ruse! Nama su
tako dugo nabijali u glavu misao o primitivnosti svega ruskog, nas su
stranci "učili" da govorimo na našem maternjem jeziku, za "poboljšanje"
istog izbacili su "nepotrebna" slova iz ruske azbuke, menjali izgovor reči i
njihovo pisanje, zamenili prave vrednosti reči njima pogodnim.

Nabrajanje se može nastaviti prilično dugo, ali najgore je što mnogi

čak i ne primećuju sve to, uzimaju stvari zdravo za gotovo. A da li je to
tako?! Čak i u imenu naroda leži uvreda, želja da se on ponizi. Sve u svemu
(uključujući i mene) je toliko uobičajeno, da mi ne primećujemo čak i
direktne uvrede. Uzmimo reč ruski. Neko može pitati, šta može biti
uvreda nazvati ruse ruskim?!

Hajde da ne žurimo sa zaključcima o paranoji ili nečem sličnom, i da

malo razmislimo. Kao što je to uradila moja supruga Svetlana i skrenula mi
pažnju na reč ruski. Prvo, ja nisam "ušao" u to, gde se tu "zec krije", dok
ona nije izgovorila nekoliko reči... i onda mi je sve postalo jasno. U odnosu
na bilo koji drugi narod uvek kažu: čovek — englez, a njegov jezik —
engleski, I analogno; francuz
— francuski, nemac — nemački, kinez — kineski, litvanac — litvanski,
ukrajinac — ukrajinski itd. Na pitanje, ko, kao dgovor uvek služi imenica,
na pitanje o jeziku, na kojem taj čovek govori, odgovor je uvek — pridev.
I to je logično: jezik, na kome se govori čovek, zaista je vezan za njega, a
ne suprotno. Samo u odnosu na nas, ruske se čini "izuzetak". Na pitanje,
koji čovek, odgovor je — ruski, i njegov jezik — takođe ruski. Reč imenica
zamenjena je na pridev. Čak i na jezičkom nivou, na nivou podsvesti,
pokušavaju da nam smućkaju ideju o našoj "pripadnosti" svim ostalima,
misao o našoj "bezvrednosti" i beznačajnosti. Ubeđuju nas u ideju o
primitivnosti svega našeg ruskog.

Traje rat hiljadama godina, rat na svim frontovima, uključujući i

psihološki, na jezičkom i genetskom. Prave reči bude genetsku memoriju,
lažne reči ili iskrivljene — ostavljaju tu memoriju da spava večno. I
postavlja se pitanje: kome i zašto je to potrebno — iskriviti samonaziv
naroda?! I... ako razmišljamo o tom pitanju, odgovor dolazi praktično
odmah. Mi smo — rusi, a ne ruski. Na pitanje, ko je čovek — pravilan
odgovor je rus, a njegov jezik — ruski. I onda sve dolazi na svoje mesto.
 Prvo, za otvaranje svoje genetske memorije. Predlažem svakom
genetski ruskom čoveku da izgovori reč «ja — rus» i sluša sebe. Možda
ne prvi put, ali genetski ruski čovek oseća unutrašnju vibraciju, a pri
izgovoru reči ja — ruski, nikakva vibracija ne postoji, a osećanje će biti
samo praznina. Svaka reč stvara određeni kvalitet rezonance sa telom i
suštinom govornika. Jedna reč može da probudi uspavanu genetiku, druga,
čak veoma blizu, ali imajući sasvim drugačiji smisao, da ostavi tu genetiku
da "spava" dalje. Ispostavilo se da neko ko stoji "iza scene", odlično
razume sve ovo i da je započeo svoju diverziju sa izobličenjem
samonaziva naroda.

Dalje, čak i u iskrivljenoj verziji istorije, koju su nam zakovali u glavu

od detinjstva, Kijevska Rus se nazivala Rus, baš kao i Moskovska Rus.
Upravo tako su nazivali zemlje rusa— Rus. A šta je to Rus — je drugo
pitanje. Tek sa dolaskom na vlast prozapadno orijentisane dinastije
Romanovih i to ne odjednom, Petar "Veliki" je, samonaziv Rus zamenio na
neutralno Rusija. Ali, zašto su zapadnoevropske zemlje i stojeće iza
njihovih leđa, tako željno tražile da se promeni samonaziv naroda i
zemlje?! Sve je prilično banalno. Skoro sve evropske zemlje (i ne samo
evropske) relativno do nedavno su bile krajnje provincije Slavjano-
Arijevske Vedske Imperije, a vladale su u njima dinastije rusa. Od
sredine V veka u ovim provincijama su se desile revolucije, organizovane
Tamnim Silama, i na vlast je došla nova aristokratija, koju je svako
pominjanje carskog roda rusa, podsećalo na nezakonitost svoje vlasti. Oni
čak i nisu razumeli da su marionete u rukama stojećih iza njih. Upravo
zato, što je prošlost civilizacije Midgard-Zemlje bila prošlost Slavjano-
Arijevske Vedske Imperije, novoj evropskoj aristokratiji, odnosno,
stojećim iza njih silama, bilo je neophodno da se unište svedočanstva
poslednje Velikog Vedske Države Rusa. Zato su spaljene drevne
biblioteke, zato su Romanovi, posebno lažni Petar "Veliki", uništili sve
tragove zaista Velike Vedske Kulture Slavjano-Arijevaca i na prvom mestu
Rusa...

I još jedan trenutak. Morao sam da slušam mišljenje "stručnjaka"-

lingvista o Slavjano-arijevskom runskom pismu. Videvši sličnost slavjano-
arijevskih runa sa kineskim i egipatskim hijeroglifima, ovi "eksperti"
odmah se javljaju sa tezom o falsifikovanim Slavjano-arijevskim runama.
Slični "umni zaključkci" stižu iz najmanje nekoliko zemalja. Sličnost
Slavjano-arijevskih runa ne mora obavezno da govori o njima kao o
falsifikatu, već u krajnjoj meri o tome da su i kineski i egipatski
hijeroglifi izmenjene i iskrivljene slavjano-arijske rune. Ali "nekako", ova
opcija se čak I ne razmatra.

Pored toga, neke sličnosti kineskih i egipatskih hijeroglifa sa slavjano-

arijevskim runama, naprotiv govore o njihovom prvenstvu. I ako malo
razmislimo, tonda ovaj zaključak postaje logičan i jedino moguć. Slavjano-
arijevske rune sadrže u sebi nekoliko nivoa informacija, od kojih svaki
"otvara", u zavisnosti od toga koje su rune pre i posle. Tako se smisao
teksta, pri prevodu na govorni jezik, menja od položaja date rune u
rukopisu. Nadograditi kineske i egipatske hijeroglife i od te "salate"
napraviti runski alfabet je jednostavno nemoguće, iz gore navedenih
razloga. Značenje Slavjano-arijevskih runa se razlikuje od značenja
kineskih i egipatskih hijeroglifa. A osim toga, mora se imati na umu tri
"revizije" kineskih hijeroglifa, kada su sve knjige napisane "starim"
hijeroglifima, potpuno uništene, i svo kulturno nasleđe prošlosti Kine je
pisano ponovo novim hijeroglifima. I to se dogodilo tri puta!

S tim u vezi, postavlja se pitanje: ko je i zbog čega "izbrisao" prošlost

Kine?! Zašto je bilo potrebno da se unište stare knjige, i šta je bilo u ovim
starim knjigama da se tako uradi tri puta, sve sve više i više se
udaljavajući od izvornog oblika hijeroglifa? Čak i posle tri promene
kineskih znakova oni nastavljaju da podsećaju na slaveno-arijevske rune,
jer su te rune bile osnova za kineske znakove? I to je činjenica, da su
stare knjige potpuno uništene tri puta, i sve je moralo biti ponovo
prepisano u novoj verziji i sa promenjenim hijeroglifima, što potvrđuje
primat slavjano-arijevskih runa nad kineskim znakovima. Isto tako je i
sa egipatskim hijeroglifima. Ali o tome će biti više rečeno u knjizi 2... I
opet ne bi trebalo da žurimo želeći da "vučemo" činjenice za "uši" na
povoljne (u ovom slučaju, naše) umne zaklljučke. Želeći da "požurim" ja
bih krenuo u proučavanje istorije Drevne Kine. Prema Kineskoj legendi,
kineska civilizacija je započela time, da je njima, sa severa stigao u
nebeskoj kočiji (Vajtmanu) Beli Bog po imenu Huan Di, koji ih je naučio
svemu: od gajenja pirinčanih polja i izgradnji brana na rekama, do
hijeroglifskog pisma. Ispostavlja se, da kineski hijeroglifi nisu došli sa
Kinezima, već su im oni bili predati od belog čoveka visoko razvijene
civilizacije, koja se nalazila severno od drevne Kine. A sada - malo
objašnjenje. Huan — je staro arijevski ime, koje je još uvek prilično
uobičajeno u zemaljama španskog govornog područja. Di — su plemena
bele rase, koja su živela na severu stare Kine. Plemena Di — Dinlina — su
bila poznati stanovnici drevne Kine.

Teškoća kineskog izgovora reči "dinlini" je dovela do skraćene

varijante — Di. U starim kineskim hronikama ima mnogo referenci o
plemenima Di, koje su Kinezi pokušali temeljno da očiste sa svojih zemlji.
Još u 3. milenijumu pre nove ere, plemena Di su pominjana u kineskim
analima, kao starosedeoci te zemlje.U toku tri hiljade godina deo Dinlina
je zbrisan od strane Kineza, neki su pobegli, a često su se mešali sa
Kinezima. I zar nije čudna "slučajnost", da je poslednji stil pisma —
kajišu, koji je stigao do današnjih dana bez većih promena, konačno
formiran u periodu Tri carstva (220-280 godina pre nove ere) praktično u
isto vreme, kada su Kinezi konačno "rešili" problem sa Di plemenima na
svojoj teritoriji?

To je vrlo lepa manifestacija duboke "zahvalnosti" ljudima, koji su im

doneli znanja i kulturu. Tri hiljade godina je trajalo ratovanja između
kineskih plemena, predstavljajući žutu rasu sa mnogo manje brojnim
Dinlinima, plemenima bele rase. I ovaj trihiljadegodišnji rat, zasnovan na
genocidu Dinlina, išao je u nekoliko etapa. I svaka prekretnica tog sukoba
bele i žute rase označena je promenom u kineskom stilu pisanja.
Takozvano, jinsko pismo je dobilo dalji grafički razvoj u vidu
golovastičkog pisma, koje je korišteno u početnom periodu Džou dinastije
(1066-771 g. p.n.e..). Pismenost u eri Džango je nazvana dačžuan stil —
rukopis velikih pečata. I nakon što je spojio Cin Šihuan, razorena carstava
u jedno carstvo, car je naredio svom prvom ministru Li Si-u da sprovede
"standardizaciju" pisma. Novi stil pisanja naziva sjačžuan — rukopis malih
pečata. I svaka "modernizacia" je bio praćena uništavanjem knjiga
"starog" stila i prepisivanjem svega u "novom" stilu. I takva "globalna"
kulturna promena u stilovima pisanja je dolazila sa uništenjem prisustva
Dinlina u kineskoj kulturi.

To daje pravo da se pretpostavi da su originalna plemena Dinlina

formirala vladajuću kastu u drevnoj Kini, kao što je to bilo u Dravidiji
(Drevnoj Indiji). I desio se građanski rat između različitih kasti drevnog
kineskog društva, koje, štaviše, formirane od predstavnika različitih rasa
- bele i žute. Kaste žute rase su se pobunile protiv vladajućih kasti bele
rase. Sve što beli ljudi naučili plemena žute rase, drugi su upotrebili
protiv svojih učitelja, pokušavajući istovremeno ne samo da fizički unište
svoje dobrotvore, vać i da unište i samu uspomenu na njih. Vrlo čudna
vrsta "zahvalnosti” za moje shvatanje (podrobnije o tim i drugim
događajima moje mišljenje će biti izloženo u knjigama «Rusija u
zakrivljenim ogledalima»).

Relativno nedavno se pojavio još jedan nepobitan dokaz prvenstva

slavjano-arijevskih runa. Taj dokaz je "kamen" temeljac i u pravom, i u
prenosnom smislu. Kada je u julu 1999. godine profesor Baškirskog
državnog univerziteta A. N. Čuvirov našao u selu Čandar kamenu reljefnu
kartu visokorazvijene (znatno iznad postojeće danas) civilizacije, na njoj
su našli i natpise, urađene na hijeroglifsko-slogovnom jeziku nepoznatog
porekla. Natpisa je bilo mnogo i u početku su mislili da su natpisi ispisani
na drevnokitajskom jeziku, ali... pogled na retke knjige iz kineske carske
biblioteke i sastanak profesora A. N. Čuvirova sa kolegama iz Hunanskog
univerziteta konačno su sahranili verziju o "kineskom putu". Ispitivanje
kineskih naučnika nedvosmisleno je pokazalo da porcelan, koji je ulazio u
sastav reljefne ploče, u Kini nikada nije korišćen. Takođe ništa nisu dali i
pokušaji dešifrovanjai natpisa na kamenoj ploči (vidi članak Stepana
Krivošejeva "Karta tvorca"). Tako da može biti, po mišljenju "velikih"
stručnjaka-lingvista da su slova na karti, ispisana slavjano-arijevskim
runama, takođe falsifikati kineske i egipatske pismenosti?! Let "naučne"
misli se ne da zaustaviti, samo postoji jedno prilično nezgodno pitanje —
iz kakvog to "dokaza" donose svoj "nektar" ovi stručnjaci-"pčelice"?!
Odgovor je očigledan svima... Ostavimo mogućnost da oni koji žele
razmišljaju o večnosti, a u međuvremenu, hajde da definišemo šta su to —
Dan i Noć Svaroga?! U Slavjano- Arijevskim Vedama prilično često se
pominju ove reči, vreme je da se razume — šta stoji iza tih pojmova. U
našem Univerzumu postoji nekoliko tipova zvezdanih jata, spiralnih i
loptastih galaksija, zvezdane magline...

Naše Sunce nalazi se u jednom od četiri rukavca naše spiralne

galaksije, pri tome, u samom "zadnjem dvorištu" tog rukavca. Svaka
spiralna galaksija se vrti oko svog jezgra pri svom kretanju po zvezdanim
putevima našeg Univerzuma.

Naš Univerzum je formiran od sedam primarnih materija. Takozvana,

fizički gusta materija, koju smo svi toliko navikli da posmatramo kao
galaksiju, maglinu, zvezde, planete, itd, je nastala kao rezultat spajanja
tih primarnih materija u oblastima prostora, gde su nastali neophodni
uslovi za njihovo spajanje. I, kako su utvrdili "naučnici", fizički gusta
materija sastavlja samo 10% materije Univerzuma, a ostatak mase (90%)
je, takozvana, "dark matter" (tamna materija). Oni istina nisu pojasnili šta
je ta "dark matter", koju ne beleži ni jedan od najpoznatijih savremenoj
nauci instrument, ali oprostimo im taj "mali nesporazum" i pozabavimo se
time sami.

Slobodne primarne materije, koje i čine tih 90% materije Univerzuma,

i dalje popunjavaju prostor našeg Univerzuma, nalazeći se u stalnom
pokretu i pri tome, praktično ne utiču jedna na druge. I ako u fizički
gustoj materiji Univerzuma one prisustvuju u jasnim proporcijama u
odnosu jedne prema drugima, onda u svom slobodnom kretanju po drugim
prostranstvima Svemira, one ne stvaraju čvrsto proporcionalne odnose
između sebe. Iako su u bilo kojoj tački Univerzuma prisutne svih sedam
primarnih materija, njihov proporcionalna odnos, među sobom, menja se u
vrlo širokim granicama. Drugim rečima, slobodne primarne materije
raspoređuju se po Univerzumu veoma neravnomerno.

Univerzum je — neheterogen i po rasporedu u njemu primarnih

materija. Kao rezultat toga, u različitim oblastima prostora našeg
Univerzuma slobodne primarne materije su prisutne nejednako.
Suštinski je važno, koje ili kakve slobodne primarne materije dominiraju u
datoj oblasti prostora Univerzuma. Višak prisustva u oblasti prostora
Univerzuma određene slobodne primarne materije može imati veoma jak
uticaj i na život zvezda, i na tektonsku, i druge vrste aktivnosti planeta, i
na evolutivni razvoj živih bića.
Naš Univerzum, kao što je već navedeno, formiran je od sedam primarnih
materija, označimo ih slovima — A, B, C, D, E, F i G, tako da od toga, koje
ili kakve od tih primarnih materija prisutvuju kao višak u određenoj
oblasti prostora Univerzuma, zavisi veoma mnogo, uključujući i ponašanje
ljudi, manifestacije njihovih određenih emocija i osobina. Svaka primarna
materija ima konkretna njoj svojstva i kvalitete. I tako, kada
neheterogenost prostora varira od jedne oblasti prostora ka drugoj
(menjajući osobine i kvalitet samog prostora), to dovodi do toga da
slobodne primarne materije reaguju na to različito.

Promena svojstava i kvaliteta u nekoj oblasti prostora Univerzuma

dovodi do toga da se njena propustljivost za jednu ili druge slobodne
primarne materije takođe menja, i kao rezultat toga se javlja zadrška
jedne ili druge primarne materije u toj oblasti prostora Univerzuma. Sa
vremenom se dešava akumulacija te primarne materije, i to dovodi do
promene odnosa slobodnih primarnih materija u toj oblasti prostora
Univerzuma. Na taj način, pojavljuje se višak određene slobodne primarne
materije u određenoj oblasti prostora Univerzuma. Zbog toga, što i sve
ostale slobodne primarne materije reaguju na nehomogenost prostora
Univerzuma, one se zadržavaju u toj oblasti prostorne nehomogenosti, ali
u različitoj meri. Samo, reakcija slobodnih primarnih materija na jednu
istu nehomogenost je — drugačija. Dakle, stepen zadrške slobodnih
primarnih materija u istoj oblasti nehomogenosti, takođe će biti različita.

Kao rezultat svega toga, u svakoj oblasti neheterogenosti Univerzuma

menja se proporcionalni odnos između primarnih materija. Pri tome neke
od primarnih materija u toj oblasti neheterogenosti će dominirati nad
svim ostalim. Štaviše, ta dominacija će biti drugačija u odnosu ka
različitim slobodnim primarnim materijama. I, kao posledica toga, u svakoj
oblasti neheterogenosti Univerzuma nastaje njeno — jedinstveno
raspoređivanje primarnih materija. Ali u tom slučaju, postoje neke
osobenosti.

Naš prostor-Univerzum, formiran je od sedam primarnih materija,

nalazi se između dva druga prostora-Univerzuma, obrazovanih shodno
tome, od šest i osam primarnih materija, koje svojim uticajem u osnovi i
stvaraju oblasti neheterogenosti u našem prostoru-Univerzumu. Dakle,
nastaju dva tipa neheterogenosti u našem prostoru-Univerzumu. Jedan tip
oblasti neheterogenosti izazvan je uticajem prostora-Univerzuma,
formiranog od osam primarnih materija, što dovodi do dominacije u njemu
primarne materije E. Drugi tip neheterogenosti izazvan je uticajem
prostora-Svemira, formiranog od šest primarnih materija, što dovodi do
dominacije u toj oblasti neheterogenosti primarne materije G.

Pri tom, uticaj oblasti neheterogenosti na ostale primarne materije

našeg prostora-Univerzuma — A, B, C, D i F, je jači, što je bliža svaka od
njih po svojim svojstvima i kvalitetima primarnoj materiji G ili primarnoj
materiji E.

Ovaj trenutak je veoma važan za razumevanje prirode fenomena Dana

i Noći Svaroga.

Stvar je u tome, da dominacija u oblasti neheterogenosti primarne

materije G ili primarne materije E ima veoma značajan uticaj na
evolutivni razvoj, kako konkretnog čoveka, tako i civilizacije u celini. Pri
dominaciji primarne materije E, javljaju se optimalni uslovi za razvoj kod
čoveka punog trećeg i četvrtog materijalnog tela, što se manifestuje u
razvoju visokih duhovnih i moralnih osobina, svesti i savesti. Oblasti
neheterogenost prostora sa takvom kvalitativnom strukturom nazivaju se
Dani Svaroga (Slika 1 i Slika 2).

Pri dominaciji primarne materije G, nastaju uslovi za hipertrofiran razvoj

drugog i nepotpunog trećeg tela čoveka, što se manifestuje u jačanju kod
ljudi nižih svojstava i osobina. To dovodi do evolutivnog skretanja,
posebno u početnim fazama evolutivnog razvoja kako pojedinca, tako i
civilizacije u celini.

Opasnost evolutivnog skretanja u početnim fazama razvoja čoveka

manifestuje se u tome, što se, pri odsustvu kod suštine čoveka četvrtog i
drugih tela, dešava neproporcionalni razvoj trećeg tela. A to se
manifestuje u jačanju kod čoveka agresivnosti, nasilja, pohlepe, zavisti i
sl. Taj višak zasićenja trećeg materijalnog tela suštine čoveka primarnom
materijom G i omogućava pojavu i razvoj navedenih negativnih kvaliteta i
Tamne Sile dobijaju priliku da utiču na ljude koji imaju slične osobine
ličnosti i preko njih utiču na ono što se dešava na celoj Midgard-Zemlji.
Samo ljudi, prošli kroz početnu fazu evolutivnog razvoja, pokazuju se u
većini imuni na takvo skretanje, koje samo više usporava njihov evolutivni
razvoj, ne stvarajući uslove za moguć uticaj na njih i kontrolu od strane
Tamnih Sila. Oblasti neheterogenosti prostora sa takvom kvalitativnom
strukturom nazivaju se Noći Svaroga (Slika.3).

O prisustvu takvih oblasti neheterogenosti prostora, opasnih za

evolutivni razvoj, znaju, kako Svetle, tako i Tamne Sile. Svaka civilizacija
prolazi kroz početnu fazu evolutivnog razvoja, kako bi "prebolela" sve
vrste dečijih bolesti razvoja. To se ne može izbeći, kao što se ne mogu
izbeći, na primer, faze embrionalnog razvoja čoveka. I upravo tu ahilovu
petu evolutivnog razvoja svake civilizacije i pokušavaju da iskoristite
Tamne Sile za zahvatanje kontrole i nad civilizacijama, i nad planetama-
zemljama, koje te civilizacije naseljavaju. Dakle, taktika i strategija
Tamnihh Sila je u pripremi interesantnih njima planeta-Zemlji za
eventualni zauzimanje. Kada se jedna ili druga interesantna njima planeta-
Zemlja približava području prostora sa negativnim evolucionim
skretanjem, oni ili iskorištavaju dečji uzrast civilizacije za njeno
osvajanje, ili stvaraju kod civilizacije taj dečji uzrast pre nego što se ta
planeta-Zemlja te civilizacije približi oblasti Noći Svaroga. Negativno
evoluciono skretanje predstavlja spoljašnje polje, koje ljudima koji su u
početnim fazama evolutivnog razvoja, ne dozvoljava da se skladno
razvijaju. Slično moćnom magnetu koji magnetizuje komade metala
predajući im svoj polaritet. Ako su komadi metala već namagnetisani, onda
je za njihovo prenamagnetisanje potrebno spoljašnje magnetno polje, kao
minimum, mnogo moćnije. Ljudi su na početku evolucione faze slični
nenamagnetisanim komadima metala, i zbog toga su Tamne Sile
maksimalno efikasne upravo u to vreme. Posebno lako one uspevaju da
zarobe planete-Zemlje, kada one prolaze kroz područja sa negativnim
evolucionim skretanjem. Pri tome im, u principu, ostaje samo da obezbede
da takav nezreo plod "padne" u njihove ruke. Ali takva "sreća", kada
planeta-Zemlja prolazi kroz područje prostora sa negativnim evolucionim
skretanjem i kada je civilizacija na toj planeti-Zemlji na početku
evolucione faze, dešava se veoma retko. Dakle, Tamne Sile veoma često
stvaraju neophodne za to uslove. Ako oni žele da preuzmu planetu-
Zemlju, a na njoj se nalazi civilizacija, već prošla kroz početnu fazu
evolutivnog razvoja, Tamne Parazitske Snage koriste sledeće strategiju.
Na toj planeti-Zemlji stvaraju planetarne kataklizme, uništavaju
infrastrukturu civilizacije. Nakon toga, preživeli hteli ne hteli budu
odbačeni do primitivnog nivoa. I kada takva planeta-Zemlja ulazi u
negativne evolucione oblasti prostora, Tamne Sile lako preuzimaju
kontrolu nad takvom civilizacijom. Kod nekih se može javiti pitanje: "Zašto
Tamnim Silama sve to treba?!" Stvar je u tome, da Tamnim Silama nisu
potrebne prazne planete-Zemlje ili uništene. Ovim svemirskim parazitima
trebaju robovi, koji bi izvlačili za njih prirodne resurse sopstvene
planete, nakon čega te planete-Zemlje obično unište zajedno sa već
nepotrebnim robovima. Nakon toga Kosmički Paraziti odlaze ka svojoj
sledećoj planeti-žrtvi. O svemu tome su znale i Svetle Sile. Njihova
strategija i taktika je bila u tome da ne dozvole da Tamne Sile izazovu
planetarne katastrofe, odbacujući civilizacije planete-Zemlje do
primitivnog nivoa ili da spreče spuštanje civilizacija do tog nivoa,
minimizirajući aktivnosti i posledice aktivnosti Tamnih Sila. Na našoj
Midgard-Zemlji Svetle Sile su primenjivale oba metoda.

Slika 1
 Slika 2

Tarh Daždbog je svojom snagom uništio pre 111 813 godina Lunu — Lelu,
zajedno sa bazom Tamnih Sila. Ali katastrofa se nije uspela izbeći, jer su
ipak krhotine Lele pale na Midgard-Zemlju, što je dovelo do potapanja
DaArije na dno arktičkog Okeana- mora. Ali, ipak, civilizacija Midgard-
Zemlje nije bila spuštena do nivoa prvobitnog divljaštva, i onda su Tamne
Sile morale da ostanu "praznih ruku".

Nažalost, drugi put našoj Midgard-Zemlji se nije posrećilo. Lideri

Antlanja (Atlantida), koji su imali negativno evoluciono skretanje, postaju
agenti Tamnih Sila i pokreću planetarni rat za svetsku dominaciju, pre 13
026 godina (2017). Oni su koristili nuklearno oružje, i pokušali da
kontrolišu snagu Prirodnih elemenata Midgard-Zemlje. Pokušaji da ih
kontrolišu su bili neuspešni, i Fata, druga luna je počela da pada na
Midgard Zemlju. Da bi sačuvao planetu od uništenja, Bog Nij je uništio
Fatu u padu, ali njene krhotine su bile prevelike, i one su izazvale
potonuće i same Atlantide. Osa Midgard-Zemlje, kao rezultat pada
krhotina lune Fate, je promenila nagib za 23.5 stepeni, i sve to, uzeto
zajedno, izazvalo je dosta prirodnih katastrofa i početak novog ledenog
doba. I pri tome se desilo ono šta su Tamne Sile tako dugo želele da
postignu, većina preživelih ove planetarne katastrofe je brzo pala na
primitivni nivo. Nakon katastrofe i potpunog uništenja infrastrukture
civilizacije Midgard-Zemlje, samo mali broj ljudi je uspeo da zadrži svoj
civilizacijski nivo, ali oni nisu više mogli da kontrolišu situaciju. Jedina
stvar koja se mogla uraditi - jeste da se sačuvaju znanja i informacije o
događajima. Tamne Sile su bile spremne da proslave pobedu, ali je njihova
proslava bila nešto preuranjena. Predviđajući mogućnost takvog razvoja,
Jerarsi Svetlih Sila smeštaju u utrobu Midgard-Zemlje Izvor Života.
Ovaj Izvor života je trebalo da posluži kao protivteža negativnom
evolucionom dejstvu, koje je prouzrokovano putanjom Midgard-Zemlje u
prostoru sa nepovoljnom distribucijom primarnih materija. Prilikom
rotacije naše galaksije, Midgard-Zemlja se sa njom, periodično nađe u
takvim zonama svemira, gde se stvaraju negativna evolucijska polja. I
kreće se dugo vremena u toj zoni prostora sve dok ih ne napusti (region sa
negativnim evolutivnim poljem). Vreme prolaženja kroz prostor svemira
sa negativnim evolucionim dejstvom kreće se od nekoliko stotina do
nekoliko hiljada godina. Naši preci su ovaj protok vremena zvali, kroz ove
prostorne zone, Noći Svaroga (Sl.3 i Sl.4). Poslednja, najteža noć
Svaroga, okružila je Midgard-Zemlju na sedam krugova života, tj za 1008
godina, od leta 6496 (988, pne) do leta 7 504 (1995-1996 g.n.e.).
"Ozbiljnost" Noći Svaroga određuje veličinu negativnog evolucionog
dejstva, u svakom od ovih regiona svemira. Što je više negativnog
evolucionog dejstva, to je "tamnija" Noć Svaroga. Što je « tamnija »
Noć Svaroga, to je lakše za Tamne Parazitske Sile pokoravanje
stanovnika planete-zemlje, prolazeći kroz takvu zonu prostorne
nehomogenosti. Što više je moćniji spoljašnji negativno evolutivni
deformišući prostor, teže je svakom čoveku da razvije harmoniju. Drugim
rečima, čoveku je teže, da izbegne ispoljavanje agresije, nasilja, da odoli
osnovim instinktima i emocijama i kako i.t.d... Trajanje, kako Noći
Svaroga, tako i Dana Svaroga određena je veličinom ovih oblasti u
prostoru nehomogenosti. Što je veća ta oblast prostornih nehomogenosti
u svemiru, to će više vremena naša galaksija, rotirajući oko svog centra,
prolaziti kroz te zone nehomogenosti svemira.

Slika 3

Zato, vreme trajanja dana i noći Svaroga varira u odnosu na širinu i

dužinu predela. I vreme trajanja konkretne noći Svaroga može znatno da
varira i na jednu i na drugu stranu do vremena koje treba da dođe na
smenu - sledećeg dana Svaroga. Prostorno negativna evolutivna dejstva
deformišu kvalitativnu strukturu ljudske prirode, a to je posebno lako da
se dogodi početkom evolucionog stadijuma.
 Slika 4

Zapravo zato Tamne sile vole da osvajaju civilizacije u vreme Noći

Svaroga. Samo veoma jaka volja i visoki moralni principi mogu dozvoliti
čoveku da prevaziđe negativan uticaj evolucionog dejstva Noći Svaroga i
prevaziđe evolucionu fazu razumne životinje. Naši preci i Svetli jerarsi su
bili svesni ovih prirodnih fenomena i da je za maksimalnu neutralizaciju
negativnih evolutivnih dejstva Noći Svaroga potrebno staviti u utrobu
Midgar-Zemlje Izvor Sile ( života ), koji je:

« Podstakao je rasu dragoceni izvor,

koji su ostavili dubinama drevni...
Predvideli su mrak na Midgardu Bogovi,
 i rasi potomaka su odlučili da pomognu...».
Upravo na tu mogućnost kompenzacije Izvora Života negativnog
evolucionog deformišućeg dejstva Noći Svarog su i računali Svetli
Jerarsi, postavljajući Izvor u utrobu Midgard-Zemlje. Pri tome izlazi
Izvora na površinu nisu bili trajni, zbog toga što je negativno evoluciono
skretanje nije bilo nepromenjivo i kvalitativno, i kvantitativno, čak i u
toku jedne Noći Svaroga. I zapravo takvo preklapanje na promenu u
vremenu negativnog evolucionog skretanja neutralizujućeg uticaja Izvora
dovelo je do toga, da su nastali izlazi Izvora na površini Midgard-Zemlje
na različitim tačkama. Ovi izlazi Izvora povremeno su nestajali na jednom
mestu, da bi se pojavili na drugom:

«u dubinama zemlje on je akumulirao snagu,

na raznim mestima na površini se javljao.
Ali Večni Izvor Božanske Sile
na svakom kraju Svete Rase je tekao ».

Na mestima izlaza na površini Midgard-Zemlje, sila izvora je čak i

ubrzavala evolutivni razvoj čoveka. Ova mesta Izvora se drže u tajnosti
od neprijatelja i za neupućene. Na tim mestima je postavljen blokirajući
efekat za genetske mogućnosti koje su svojstvene čoveku. Nakon
katastrofe Antlanja (Atlantide), Svetli Jerarsi postavljaju u utrobu
Midgard Zemlje generator, koji blokira ljudske manifestacije i
sposobnosti do tog stepena, sve dok ljudi ne dostignu nivo evolutivnog
razvoja koji omogućava da ostvare odgovornost za svoja dela. To odgovara
evolutivnom razvoju pri kome čovek dostiže šest materijalnih tela sa
postojećim fizičkim. Kada stigne do ovog nivoa evolutivnog razvoja, čovek
završava fazu planetarnog ciklusa i ulazi u fazu kosmičkog. Postavljanje
blokirajućeg generatora u utrobu Midgard Zemlje bila je neophodna
mera Svetlih Jerarha, nakon nerazumne akcije lidera Antlanja
(Atlantide), kada su pokušali da iskoriste prirodne sile za svoje potrebe,
što je gotovo dovelo do uništenja Midgard-Zemlje, pre 13 026 godina
(2017. godine), kao što je ranije rečeno. Nastao je jedinstveni sistem
"zaštite od budala", koji nije dao priliku čoveku da razvije genetski
potencijal, dok ne postigne harmoničan razvoj, prosvetjene znanjem,
razumevanje posledica svojih radnji i osećaj odgovornosti za njih.
Završetak planetarnog ciklusa evolucije čoveka u velikoj meri to
osigurava. S obzirom na gore navedeno, izlazi Izvora drže se u tajnosti,
zbog činjenice da u oblasti izlaza na čoveka ne deluje blokirajući
oscilator:
……………………………………………..
Kako Izvor Života, daruje Snagu svim
ljudima, bogovima i raznim biljkama.
da uvećava on kod bića svih,
darove kojima ih je život obdario...
kod bogova otkriva on sakrivene moći,
ljude vodi, saglasju misli njihovih...

Iz ovog pasusa slavjano-arijevskih Veda, objašnjava se interesantan

detalj. Izvor Života daje silu, kako ljudima, tako i bogovima. I ne samo to
— Izvor Života kod bogova otkriva prikrivene sile, a ljude vodi, saglasju
njihovih misli. Iz ovog pasusa jasno je da su u drevnim vremenima, naši
preci pod bogovima nisu podrazumevali to, što se podrazumeva pod tim
pojmom danas. Pod bogovima naši preci su podrazumevali svelte jerarhe
i ljude, sa postojoćeim potencijalom da to postanu i sami. Ispostavilo se
da su neki ljudi «spavajući bogovi» t.j., imaju genetske sposobnosti, sa
čijim pravilnim razvojem, mogu ostvariti visok nivo razvoja. Takav čovek
pod uticajem blokirajućeg generatora, ne može biti svestan svojih
genetskih sposobnosti, sve do momenta, dok ne stigne do kraja
planetarnog evolucijskog ciklusa. I verovatno zato su Volhovi koristitili
Izvore Života da identifikuju među ljudima "Spavajuće Bogove" koji bi
tada aktivno pomogali ljudima u njihovom harmoničnom razvoju. Stvar je u
tome, da nisu svi, pa čak ni veoma dobri ljudi, sposobni da prođu kroz sve
faze planetarnog razvoja i da dostignu nivo kosmičke evolucije. Pravilno
bi bilo rečeno, da je vrlo malo ljudi koji su u stanju da se tako razviju.
Poenta je u tome, da su na žalost, veoma retko kombinovani u jednom
čoveku prirodni kapaciteti i kvaliteti predviđeni genetikom i harmoničan
razvoj čoveka, bez kojih je jednostavno nemoguće da se završi ciklus
planetarne evolucije. Bez prosvetljenja znanjem, što podrazumeva
razumevanje ljudske uzročnosti u prirodi i ljudskom društvu, i dostupnost
razumevanja kako, kada, zašto i zbog čega, je dopuštena svesna
intervencija čoveka u sve to. Pored svega toga, neophodno je imati
odgovarajuće osobine i kvalitete, koje mu omogućavaju da se sprovedu
intervencije, sadržane u poznavanju pune lične odgovornosti za bilo koju
takvu akciju. Tek kada se sve to harmonično iskombinuje u jednom
čoveku, nastaju mogućnosti prolaska planetarnog evolutivnog ciklusa. Na
taj način se izlazi Izvora Života koriste za identifikaciju ljudi sa velikim
evolucionim potencijalom u vremenu dok ljudi koji ne vladaju njim,
dolaskom do zone izlaza izvora, ne pokazuju nikakve posebne osobine i
kvalitete. Zato se u tekstu kaže da izvor života ljudima, bez posebnih
svojstva i osobina, daje samo u
skladu, sa njihovim mislima. U područjima Izvora Života, ljudi sa velikim
evolucionim potencijalom, "Spavajući Bogovi", mogu da rade punim
kapacitetom, nemogućim izvan ovih zona. Koji je čovek "Spavajući Bog",
bilo je gotovo nemoguće odrediti van izlaza Izvora Života, samo dolazak u
predeo granica, otkrivao je, ko je ko. I tako su izlaze Izvora Volhovi
čuvali kao tajnu, ne samo od neprijatelja već i od svih neupućenih.
Slavjano-arijevske Vede ukazuju na znake koji identifikuju gde su izlazi
Izvora Života:

A tajne rođenja trava u blizini Izvora

do sada su ljudima nepoznate bile...
Svaka biljka kraj Izvora menjala je
svojstva i rast prvobitni.
Pečurke su se podizale i aršin iznad zemlje,
i bivale tvrde kao kamen,

kovilj trava dizala se i do čitav pedalj ,

a jagode kome rasle su visoke kao drveće.
Šta će se dogoditi sa Svarogovom travom
kada jednom nikne i pojave se izdanci?
Čime će obdariti tu travu Izvor Života
- na to pitanje Žreci nemaju odgovor.

Na mestima izlaza Izvora Života na površini se primećuju anomalije

rasta biljaka, a od kojih uzroka sveštenici nisu znali. To znači da mudraci
nisu znali principe dejstva Izvora Života na ljude. Moguće je da je
Volhovima-čuvarima jednostavno saopštena činjenica o postavljanju u
utrobu Midgard-Zemlje Izvora Života i smisao toga, ne objašnjavajući im
princip rada, čuvajući ga u potpunoj tajnosti. Ali, u svakom slučaju, Tamne
Sile su pokušavale da nađu mesto izlaza Izvora Života na površini, u cilju
da se oslobode dejstva blokirajućeg generatora. I to je razlog za čuvanje
mesta izvora u tajnosti. I najverovatnije, dimenzije izlaza izvora na
površini su bile male, inače bi bili lako detektovani preko nenormalnog
rasta biljaka ... Na taj način, razlog za pojavu "otpadnika" među ljudima
bele rase, je evolutivno skretanje koje se javlja u mlađoj generaciji,
tokom prolaska kroz fazu razumne životinje. Podsećam da se svaki čovek
rađa kao životinja i dosledno prolazi kroz faze razvoja životinje,
inteligentne životinje i razumnog čoveka. Prolazeći kroz faze životinje i
inteligentne životinje, neizbežno za svakog čoveka, može da se desi u
okruženju ljudskog društva, ispijanje iskustva prethodnih generacija.
Evoluciono skretanje nastaje samo u fazi inteligentne životinje, kada se
dešava aktiviranje trećeg materijalnog tela suštine bića čoveka.
Reaktiviranje trećeg materijalnog tela, događa se u dve faze evolucijskih
etapa - uvek se reaktivacija dešava zbog zasićenosti primarnom materijom
G na određenom nivou, kada postoje uslovi za nastanak trećeg
materijalnog tela usled zasićenja primarnom materijom F, i tada razvoj
ulazi u drugu fazu. Tek nakon završetka ove druge faze razvitka trećeg
materijalnog tela, postoje uslovi za ponovno aktiviranje ili razvoj četvrtog
materijalnog tela kada čovek ulazi u fazu odgovarajuću razvoju čoveka.
Vreme reaktivacije trećeg materijalnog tela događa se u vreme
adolescencije, I za to vreme je čovek maksimalno moguće izložen spoljnim
efektima, naročito negativnim.

Tim vremenom se koriste Tamne Sile za svoje napade na mlađe

generacije, kako bi ih sprečili da dostignu nivo stvarnog čoveka. A ovu
ranjivost mlađih generacija koriste Tamne Sile veoma prosto -
reaktiviranjem trećeg materijalnog tela, naročito u fazi njegovog
zasićenja primarnom materijom G, koje je praćeno povećanom
agresivnošću, žestinom, seksualnošću, itd... U ovoj fazi razvoja, čovek
prolazi kroz evolutivnu džunglu, kroz manifestaciju nagona i emocija
direktno vezanu za zasićenja trećeg materijalnog tela primarnom
materijom G. To može ispraviti samo pravilno vaspitanje, obrazovanje,
razvoj svesti i prisustvo lične savesti. Samo svest o odgovornosti za svoje
postupke, dozvoljava čoveku da se razvije prolazeći kroz ovu evolutivnu
džunglu, a da ne čini dela koja će dalji razvoj učiniti nemogućim. Sama
aktivacija instinkta i osećanja izazivana zasićenjem trećeg materijalnog
tela primarnom materijom G, ne znači evolucijski krah. To je nužno zlo, ili
preciznije neizbežan uslov koji može mali broj ljudi da izbegne. Čak i
usled prekomernog zasićenja trećeg materijalnog tela u ovoj evolutivnoj
fazi, većina ljudi prolazi kroz nju bez ikakvih ozbiljnih posledica za sebe.
Jedino što je potrebno za to je - razvoj samokontrole kako bi se postigla
sposobnost da se kontrolišu instinkti i emocije. Na žalost, vrlo mali broj
ljudi je u stanju da postigne ovaj nivo samokontrole, a zatim dolazi na red
zajednica koja pruža pomoć, koja će mlađim generacijama pomoći, ne samo
ličnim primerom, ponašanjem, zahtevima i zakonima, već i kombinovanim
efektom psi-polja zajednice, dok se prolazi kroz tu evolutivnu fazu.
Tokom dana Svaroga, pri prolasku čoveka kroz evolucijski stadijum
razumnog čoveka, stvaraju se dodatni efekti pozitivnog sveukupnog psi
polja okruženja na mlađe generacije, olakšava se i ubrzava prolaz kroz
negativni deo evolutivnog razvoja. Na taj način, tokom Dana Svaroga,pri
prolasku čoveka kroz evolutivnu fazu inteligentne životinje, pozitivnom
uticaju sveukupnog zajedničkog psi-polja, dodaje se još i pozitivni uticaj
regiona kroz koji se kreće naša galaksija. I ovaj prostorno evolutivni
akcelerator, Dan Svaroga, stvara veoma značajnu "vrstu dodatka" kao
pozitivan uticaj u zajedničkom evolucionom psi-polju. Posebno jaku
evolutivnu podršku prostornih oscilacija, Dan Svaroga daje ljudima sa
"mladom" suštinom. Koncept "mlade" suštine bića, ni na koji način nije u
vezi sa starosti čoveka, pa čak ni sa starošću suštine. Pod "mladom" treba
shvatiti kvalitativno stanje suštine čoveka. Ako se suština čoveka sastoji
od dva tela, drugog i trećeg materijalnog, to znači da je evolucijski mlada.
Pogotovo ako je treće materijalno telo čoveka u početnoj fazi svog
razvoja. Za sve ljude, koji imaju "mladu" suštinu bića, spoljna pozitivna
evolucija usled uticaja Dana Svaroga, u mnogim slučajevima je
opredeljujuća. Vrlo često bez takve spoljne podrške Dana Svaroga, mlada
suština jednostavno nema načina za prevazilaženje barijera i mogućnost
da postigne odgovarajuću kvalitetnu evolutivnu fazu čoveka, i čak, u nekim
slučajevima, fazu razumne životinje.

Zanimljivo je da je u okviru Dana Svaroga vidljiv evolutivni skok u

razvoju zemlja-planeta, i posebno je to vidno u početnim fazama razvoja
civilizacija, u vremenima njihovog "dečjeg" perioda. "Dečjim" periodom
razvoja, da budemo precizniji - "vrtićem", možemo nazvati svaku
civilizaciju koja prolazi kroz fazu razvoja irazumne životinje, čak i kada
instinkti upravljaju ponašanjem i pojedinaca i civilizacije uopšte. U
principu, do same tranzicije Homo sapiens životinje u evolucionu fazu
razumne životinje nikada ne bi došlo bez evolucionog "guranja" Dana
Svaroga! Ispostavlja se, da sam svemir u vreme Dana Svaroga "otvara"
evolucioni prozor, dozvoljavajući živoj materiji da dostigne nivo razuma
(razumeti — Ra dostići prosvetljenje uma). Tačnije, prosvetljenje uma
se odvija u dve faze — pri postizanju faze inteligentne životinje i
dostizanju faze razumnog čoveka (za humanoidne rase). Dozvolite mi da
vas podsetim da je Dan Svaroga ništa drugo, nego vreme prolaska naše
galaksije kroz oblast prostora nehomogenosti sa viškom zasićenja
jednom primarnom materijom - E. Prosto je neverovatno — da sam
Univerzum stvara neophodne uslove za pojavu razuma, kada razvoj žive
materije dostigne određeni evolutivni nivo, kvalitativno stanje prostora u
vreme prolaska kroz Dan Svaroga, u principu, neminovno dovodi do pojave
svesti, koja ima mogućnost da se iz male "iskre" pretvori u besmrtan
"plamen" prosvećenog znanja. I takav prirodni fenomen nije nešto
izuzetno, ne javlja se samo u našoj galaksiji. Bilo koja galaksija našeg
prostora-univerzuma u svom kretanju ulazi u oblasti prostornih
nehomogenosti dana i noći Svaroga. To znači da je na stotinama hiljada
planeta u našoj galaksiji, gde je život neizbežna pojava, um u određenoj
fazi evolucije, zahvaljujući Danu Svaroga, ali i u hiljadama galaksija našeg
prostor-univerzuma. Iako se u tim galaksijama, vremena dok prolaze kroz
evoluciono polje nehomogenosti ne nazivaju Dani Svaroga, ta područja
našeg univerzuma imaju isti efekat na nastanak razuma kao u našoj
galaksiji. Stvar — nije u imenu, stvar je u suštini…. I ovo se dešava ne
samo u našom univerzumu, već u svim ostalim, ali sa nekim osobenostima. U
vreme prolaza naše galaksije kroz region neravnomernosti Dana Svaroga,
evolutivna skretanja se javljaju vrlo retko. Pri tome, pojava skretanja se
javlja, uglavnom, kao genetsko oštećenje ili inkarnacija suštine bića koje
već ima negativno evoluciono skretanje.

Sasvim drugačije je prilikom prolaza naše galaksije kroz region

nehomogenosti Noći Svaroga. Oblasti nehomogenosti Noći Svaroga nose
negativno evoluciono dejstvo, koje ima maksimalni uticaj na "mlade"
suštine i mlađe generacije, dok prolaze kroz fazu evolutivne džungle
razumne životinje. Čak I pri reaktivaciji trećeg materijalnog tela "starih"
suština (suštine koje imaju, pre svoje inkarnacije drugo, treće, četvrto i
"viša" materijalna tela) u vreme prolaza stadijuma razumne životinje imaju
malo negativno evoluciono odstupanje. A kada je prisutno to relativno malo
prirodno evolutivno negativno odstupanje, nametnuto prostornom
negativnom evolutivnom osnovom Noći Svaroga, samo snaga volje i visoki
moralni kvaliteti, prenoseći se sa generacije na generaciju, omogućavaju
ljudima da prevaziđu tu evolutivnu "barijeru". Imajte na umu — Snaga
Volje i Visoki Moralni Kvaliteti i Principi, koji se prenose sa generacije
na generaciju, su oružje, koje omogućava da se neutrališe uticaj Noći
Svaroga. Ovo je veoma važna tačka za razumevanje taktike i strategije
Tamnih Sila (društveni paraziti) u njihovim akcijama da preuzmu kontrolu
nad bilo kojom civilizacijom. Njihova strategija i taktika su veoma
jednostavne, fizičko uništavanje nosioca jake volje ili volje jednog naroda
(uništavanje lidera i nosioca "liderske genetike", drugim rečima, cveta
naroda) sa kasnijim uništavanjem morala i tradicije, što neguju vekovima i
ponekad hiljadama godina. Tamo gde postoji uništavanje cveta nacije i
uništavanja morala, Tamne Sile neminovno dominiraju nad narodom ili
nacijom. Ovo je njihov "rukopis", kojim se mogu uvek prepoznati, bez
obzira na to, iza kakve se retorike oni prikrivaju. Ali više o tome kasnije,
za sada se vratimo fenomenu dana i noći Svaroga. Prekomerno zasićenje
regije nehomogenosti našeg prostora i svemira jednom ili drugom
primarnom materijom različito je od oblasti do oblasti. Što je veće
zasićenje, veći je uticaj koji ima na evolutivni razvoj kako pojedinaca tako
i civilizacije u celini. Stoga, možemo govoriti o "svetlosti" Dana Svaroga i
"mraku" Noći Svaroga. Što je veće zasićenje polja nehomogenosti
primarnom materijom E, to je "svetliji" Dan Svaroga, to su povoljniji
uslovi za nastanak svesti, ili evolutivnog skoka. Što je veće zasićenje polja
nehomogenosti primarnom materijom G, to je "tamnija" Noć Svaroga, tim
je veća negativna evolucija, i veći broj ljudi je pod uticajem ovog
skretanja. Želeo bih da vam skrenem pažnju na još jednu osobenost Dana i
Noći Svaroga. Prostorna oblast nehomogenosti može biti predstavljena
kao prostorno "jezero", ispunjeno sa jednom ili ostalim primarnim
materijama, koje imaju različite oblike, prostorne razmere i "dubinu". Pod
"dubinom" treba shvatiti svojstva i osobine prostora u predelima
konkretne nehomogenosti. Slobodne primarne materije kreću se u
prostoru u određenim pravcima, zatim se susreću na putu kroz prostor
nehomogenosti, ulivaju se u nju i reaguju drugačije na nehomogenost, o
čemu je već bilo reči. Ulivajući se u oblasti nehomogenosti slobodne
primarne materije ulivaju se jednako, ali, ističu — različito. Na "izlazu"
iz polja prostorne nehomogenosti, slobodne primarne materije suočavaju
se sa kvalitativnom barijerom, stvorenom različitim svojstvima i
osobinama oblasti nehomogenosti i neutralnog prostora. Tu se zajedničko
«ponašanje» prostornih oblasti nehomogenosti Dana i Noći Svaroga
završava, i pokazuju se njihove posebnosti. Prostorne oblasti
nehomogenosti Noći Svaroga predstavljaju iskrivljenje prostora -
univerzuma, izazvanog različitim osobinama i kvalitetima prostora u
pravcu niželežećeg prosora - univerzuma, obrazovanog od šest primarnih
materija. Uslovno označavamo slično prostorno iskrivljenje znakom minus
(-) zbog činjenice da imaju nizak nivo dimenzionalnosti našeg prostornog
univerzuma. Nastaje skretanje našeg proctor - univerzuma, koji je
zasićen, u većem stepenu primarnom materijom G. U ovom tipu prostornih
nehomogenosti sve primarne materije "cure" bez problema, jer je pad
dimenzija sa višeg nivoa ka nižem nivou. Ali, Pri "curenju" iz takvog
prostora nehomogenosti iste primarne materije moraju da se kreću sa
nižih nivoa dimenzionalnosti prostora ka višim nivoima, t.j. nasuprot
razlike dimenzinalnosti. Različite slobodne primarne materije, kao što je
već pomenuto, reaguju u području nehomogenosti nejednako, ili
preciznije, one različito reaguju na promene osobina i kvaliteta prostora.
Dakle, pri "curenju" iz oblasti nehomogenosti, tipa Noći Svaroga,
prekomerno zasićenje primarnom materijom G biće maksimalno, jer će se
ta primarna materija zadržati maksimalno blizu kvalitativne barijere. Na
taj način, ispada, da je maksimalno negativno evolutivno skretanje pred
sledeće «jutro». Noć Svaroga je "najmračnija" pred njen završetak, i to
je najefikasniji trenutak za akciju Tamnih Sila (društvenih parazita).
Zapravo, pre no što se pojavi "zora" Svaroga, ljudi su najotvoreniji za
spoljne uticaje, i to je vreme u kojem ljudi maksimalno rezonuju sa
kvalitetima koje ispoljavaju Tamne Sile, u cilju da postignu svoju
apsolutnu vladavinu.

Moćna "Zora" prostorno negativnog evolucionog dejstva dovodi do

preteranog zasićenja drugog i trećeg materijalnog tela živih ljudi
primarnom materijom G, što izaziva maksimalnu pojavu agresije,
okrutnosti, pohlepe ... i instikta. Zapravo u to vreme se najlakše
uništavaju moral i najviši duhovni principi. U tom vremenu, često postoji,
neznatna mala spoljna tačka, zbog koje bi većina ljudi sa "mladom"
suštinom bića, mogla brzo da padnu pod potpunu kontrolu Tamnih Sila, i
vrate se na nivo životinje, kada caruju samo neki instinkti. A događaji
vezani za nedavnu prošlost, a i sadašnjost, u potpunosti to potvrđuju ..
A sada, pogledajmo šta se dešava u oblasti nehomogenosti dana Svaroga.
Prostorno polje nehomogenosti Dana Svaroga, takođe predstavlja
prostornu iskrivljenost, uzrokovanu razlikom osobina i kvaliteta prostora,
samo sada na stranu višeležećeg prostora-univerzuma formiranog od osam
primarnih materija. Uslovno označavamo slično prostorno zakrivljenje
znakom plus (+), zbog činjenice da se nivo dimenzionalnosti našeg prostor-
univerzuma na tom mestu povećava. Nastaje neka vrsta prostorne "kvrge"
u našem univerzumu, koja je previše zasićena sa primarnom materijom E.
Takvo polje prostorne nehomogenosti može se predstaviti kao prostorno
"uzvišenje". U takvoj vrsti prostorne nehomogenosti, sve slobodne
primarne materije "ulivaju" se u nasuprot razlike nehomogenosti
prostora, od nižeg ka višem nivou dimenzionalnosti. Ali zato, pri "curenju"
iz takve prostorne nehomogenosti, te iste slobodne primarne materije,
moraju da se kreću sa viših nivoa dimenzionalnosti prostora ka nižim
nivoima, što odgovaraju njihovom kretanju po razlici dimenzionalnosti.
Primarne materije nejednako, (što je gore navedeno) reaguju na promene
osobina i kvaliteta prostora. Zato, pri "curenju" u oblast prostorne
nehomogenosti tipa Dana Svaroga, preterano zasićenje primarnom
materijom E biće maksimalno, jer će se ta primarna materija zadržati
maksimalno blizu ove kvalitativne barijere. Tako ispada da je maksimalno
pozitivan evolucioni uticaj Dana Svaroga povezan sa njegovom "zorom"
odnosno ranim "jutrom". I opet, maksimalno pozitivan uticaj "jutro" Dana
Svaroga ima na ljude sa "mladom" suštinom, dajući im snažan evolutivni
potisak. Ali ovo je samo "potisak" i to samo stvara povoljne uslove za
razvoj čoveka, možemo reći, povoljnu evolucijsku klimu, ali ne garantuje
evolucioni razvoj za čoveka.

Razvojno povoljna evoluciona klima «jutra» Dana Svaroga

omogućava čoveku da maksimalno realizuje sebe, svoje talente, što mu
dozvoljavlja maksimalno kretanje ka vrhu, koliko je to moguće. Ona to
olakšava, ali ne zamenjuje evolutivno kretanje čoveka. Bez samodiscipline,
volje i potčinjavanja svojih evolucionih nagona, krenuti napred je
jednostavno nemoguće. Ako čovek nađe snage da to uradi, onda kroz
pravilan razvoj može da postane i sam Tvorac. Tvorcem ne
podrazumevamo ono što i moderne religije, već posmatramo sa tačke
gledišta evolucije. I nisu slučajno naši preci zvali svoje najviše domete —
Tvorevinama. Da stvara može samo Tvorac—čovek, , maksimalno
realizujući sebe kroz prosvetljenje znanjem i realizujući sebe kroz
delovanje... Na taj način, "jutro" Dana Svaroga je evolutivni akcelerator,
katalizator, aktivnost, koja pri približavanju "večeri" Dana Svaroga,
počinje da opada i sa pojavom "sumraka" ubrzani razvoj će propadati do
nule, zbog prekomernog zasićenja polja nehomogenosti primarnom
materijom E, pri povratku kvalitativnog stanja prostora do optimalnog za
naš proctor-univerzum, koji je obrazovan od sedam primarnih materija... S
obzirom na gore navedeno o prirodi dana i noći Svaroga, postaje jasna
briga Svetlih Sila i njihovo razumevanje da je potrebno postaviti Izvor u
nedra Midgard Zemlje. Nažalost, u vreme zadnje, najteže Noći Svaroga,
koja je obavijala Midgard-Zemlju tokom sedam krugova života (1008
godina), od leta 6496 (988 pne) do leta 7504 (1995-1996 ne.), Tamne Sile
su mogle da blokiraju pozitivan efekat Izvora Života, i našu Midgard-
Zemlju "pokriju" svojim "krilima" najmračnije noći Svaroga, tokom koje su
Tamne Sile bile u stanju da gotovo u potpunosti preuzmu našu planetu. U
to vreme Tamne Sile su se trudile u potpunosti da zauzmu našu planetu,
ali, one nisu uspele da je porobe na samom početku novog dana Svaroga i
potpuno okuparaju Midgard Zemlju, kao što su to uradili više puta sa
drugim planetama. Svetle Sile su iz svega ovoga izvukle potrebne
zaključke i promenile taktiku i strategiju. Na taj način, koncepti Dana i
Noći Svaroga ne stiče mitološki značaj, već dobija sasvim specifično,
pravo "punjenje" i u bukvalnom i u prenosnom smislu te reči. Dan i Noć
Svaroga — to je prirodna "pedala gasa" i "pedala kočnica" evolucije žive
materije u Univerzumu, barem u našem prostor-Univerzumu,
obrazovannom od sedam primarnih materija, bez obzira na to, kako ove
pojave nazivaju stanovnici civilizacija drugih zvezdanih sistema. Slični
fenomen primećeni su i u drugim prostorima-Univerzuma, sa nekim
karakteristikama povezanih sa brojem primarnih materija i sa time,
kakve primarne materije formiraju jedan ili drugi prostor-Univerzum...

A sada, hajde da se vratimo na poslednju Noći Svaroga, koja je

natkrila svojim tamnim velom Midgard-Zemlju u Leto 6496 (988. g. n. e.) i
da vidimo šta dešavalo na Belom Svetlu sa početkom ove Noći. I na prvom
mestu obratimo pažnju na događaje koji se dešavaju na teritoriji Rusa,
barem, od onoga šta je ostalo pristupačno većini do današnjeg dana...
Počnimo sa sumrakom.. Sredinom 9. veka, razbivši drevnu tradiciju, vlast u
Kijevu je preuzeo direktni potomak Kija - knjaz - varjag Oskold (Askold),
zajedno sa svojim mlađim bratom Dijem. Po tradiciji knjaz je biran između
dostojnih na osam godina, a samo za posebne zasluge pred narodom mogao
je da bude biran i u drugom mandatu ili eventualno doživotno, ali nikada
nasledno. Birali su se vojni knjaz - Han i mirovni knjaz Kagan. U miru, veću
vlast je posedovao mirovni knjaz, a u ratu - knjaz - Han. Knjaz Han se
obično birao iz više kaste profesionalnih vojnika -Varjaga. Preuzevši vlast
u Kijevu, Oskold se prozvao Haganom, sjedinivši u tituli dve grane vlasti:
vojnu - Hana i mirovnu -Kagana u jednu. Kao rezultat toga, stapanja ovih
titula, ha (n) - (ka) gan, pojavila se titula ha-gan. Iz konstrukcije ove
titule, jasno je da se titula Hana javlja opredeljujućom.

Po sačuvanim podatacima Oskold je bio izvanredna ličnost za svoje

vreme, talentovan ratnik i državnik. On je organizovao nekoliko vojnih
pohoda Rusa na Romeju (preciznije, u to vreme je Imperija nosila naziv
ARAMEJA (R. Roman)), koji su bili uspešni, a Carigrad je plaćao Rusima
danak.

Tokom svog poslednjeg putovanja u Carigrad u leto 6374 od S.M.Z.H.

(866 g.n.e.), knjaz Oskold je stigao pod zidine grada sa 360 brodova i
ratnicima konjanicima. Posle potpisivanja mirovnog sporazuma, njemu su
predložili da se krsti u aramejsku religiju (koja će se nazvati hrišćanskom
početkom 12. veka), ali Oskold nije žurio da prihvati tu ponudu. Pošto je
odbio takvu "milost", prema legendi, on je odmah oslepeo. Tada je
aramejski kralj Mihail javio Oskoldu, da, ako želi da se izbavi od bolesti,
mora odmah biti kršten, ili se neće nikada oporaviti. Treba "požuriti" sa
krštenjem, inače nikada neće doći do "oporavka" ... takav pristup novoj
veri izgleda malo čudno, da ne kažemo - sumnjiv. Neposredni oporavak
Oskolda je stigao posle krštenja od Patrijarha Fotija, veoma sumnjivo, ako
uzmemo u obzir posledice ovog "čuda", tako povoljnog po Romeje. Posebno
alarmantno je bilo nuđenje neposrednog krštenja ili ga Gospod Bog nikada
neće isceliti i do oporavka neće doći. Zanimljivo je da je Gospod Bog baš u
to "vreme" pokazao svoju moć od velike koristi za Romeje. Ni na koga
drugog nije pala "Božja milost" kada je vojska Rusa zauzela grad, tada
Gospod Bog nije pokazao ni malo milosti prema svojim "vernim slugama" -
romejima, nije ih zaštitio, ni tada, a ni kasnije.
Neko može reći da se Bog okrenuo od bezbožnika, a onda se
"predomislio". Koga je to zadovoljilo - " Da bude blagosloven onaj" - kako
bi rekao sveštenik, samo je pitanje - koga i zbog čega?! Ali mislim, da je u
ovom slučaju sve bilo mnogo jednostavnije i banalnije. Romeji su, u
savremenoj "verziji" istorije poznatiji kao Vizantinci, uvek bili podmukli i
lažljivi političari. Da bi postigli svoje ciljeve oni su se koristili svim
sredstvima, pridržavajući se pravila, da cilj opravdava sredstva. Među
ostalim "talenatima" bili su poznati kao vešti trovači. Štaviše, oni su
koristili otrove koje je bilo veoma teško otkriti i identifikovati.

Najverovatnije, "novi prijatelji" su Oskoldu dali otrov, koji je izazvao

slepilo. A ako se ne da pravovremeno odgovarajući protivotrov, čovek će
izgubiti ne samo vid, već i sam život. Zar to ne objašnjava imperativ da se
odmah obavi krštenje, ili do oporavka neće doći nikada!? Najverovatnije
su dvorjani ušli u svesni rizik posle proučavanja prirode Oskolda, nadajući
se da će se vrlo brzo dogovoriti o "čudesnom" izlečenju. Na njihovo
oduševljenje Oskold se ponašao kao što su očekivali …

Sasvim lako prevareni Oskold se vratio u Kijev, odbacio Vedski sistem

razumevanja sveta i pokušao silom da krsti Ruse u Kijevskoj Rusi u leto
6374 od S.M.Z.H (866 n.e.). U Velesovoj knjizi o knjazu Oskoldu se govori
kao o tamnom ratniku, krštenom od strane Grka. Volhovi govore u
Velesovoj knjizi o Oskoldu kao o tamnom ratniku! Kao provodniku planova
tamnih sila (društvenih parazita).

Ali taj prvi pokušaj krštenja Rusa u grčku veru - u kult Dionisa - nije
uspeo. Na zemljama Kijevske Rus za vreme Oskolda, Tamne Sile nisu
uspele da nametnu duhovno ropstvo. Ali to je bio tek "sumrak" Dana
Svaroga... U leto 6390 od S.M.Z.H (882n.e.) Kijev su osvojili, došavši sa
severa sa družinom, Oleg i Igor. Oleg je Oskolda obmanom zarobio i ubio
ga. Smrću Oskolda, prodiranje grčkog vere - kult Dionisija - na prostore
Kijevske Rus je bilo zaustavljeno. Da usvoji grčku veru niko nije želeo, a
svakome je prema tradiciji bilo dozvoljeno da veruje u "Boga", koga je
prihvatala duša.

Takva tolerancija naših predaka prema drugim verovanjima je vrlo brzo

rezultirala sa mnogo njihove krvi. Nakon Oskoldovog ubistva, knjaz Kijeva
je postao mladi Igor u čije ime je neko vreme vladao Oleg, kasnije nazvan
Oleg Mudri, što govori o njegovoj vedskoj percepciji sveta.
Najverovatnije, da je Oleg Mudri bio Volh -Mag, ali je to neka druga
priča.

Naizgled, oduzimanjem Kijeva Oleg i Igor su zaustavili prodor Tamnih

Sila na zemlje Kijevske Rusi. Ali svrgnuvši i ubivši Tamnog ratnika
Oskolda, uzurpiravši vlast, Oleg je postavio na Kijevski tron maloletnog
Igora, sina Rjurika, takođe, kršeći drevne tradicije. To je bio prvi korak
do apsolutne monarhije, prvo ali ne i poslednje odstupanje od tradicija
prošlosti, koje su bile na snazi mnoge hiljade godina i nisu dozvolile
Tamnim Silama da se infiltriraju u društveni sistem Slavjeno-Arijevaca.
Knez Igor je napravio drugi korak ka ponoru, tako što je postavljanje na
Kijevski tron načinio naslednim. Većina pamti lepu legendu o kneginji Olgi,
koja se osvetila drevljnima za smrt njenog muža, Kneza Igora, potražujući
od drevljana danak u obliku ptica pevačica, koje je ona zatim naredila da
se puste kući sa vezanim za njihove noge zapaljenim trakama od konoplje.
Na taj način ona je spalila grad drevljana do pepela. Ali malo ko seća,
zašto su drevljani ubili kneza Igora! A poginuo je zbog svoje pohlepe i
zbog pokušaja da sruši drevnu tradiciju, prema kojoj je knezu davana
desetina određenog sadržaja. Knez Igor je odlučio da sakupi porez u
drugom krugu i to je bio razlog za to, što je bio ubijen od strane
drevljana. Posle njegove smrti na Kijevski tron seo je njegov trogodišnji
sin Svjatoslav u Leto 6453 od S. M. Z. H. (945 godine nove ere). Veliki
knez Svjatoslav odrastao je u svetlog ratnika, i on je uspeo da razbije
Judejski Hazarski Kaganat — parazitsku državu u Leto 6472 od S. M. Z.
H. (964 godine nove ere). Judejski Hazarski Kaganat do početka Noći
Svaroga pretvorio se u moćnu parazitsku državu, metastazu, koja je
prodrla u mnoge države Evrope, Bliskog Istoka i Azije. Da je ta
parazitska država nastavila da postoji, veoma je teško zamisliti posledice
toga za celi svet, a posebno za Ruse. Upravo zahvaljujući Svjatoslavu
Tamne Sile nisu bile u stanju da porobe potpuno Rusku zemlju na samom
početku Noći Svaroga, kao što su planirali. Da nije bilo njega, provodnici
Tamnih Sila — judeji — bili bi u stanju da zauzmu vlast u Zemljama Rusa
još pre hiljadu godina. Da preuzmu vlast uspeli su samo u Leto 7425 od S.
M. Z. H. (1917 godine n. e.)... Ali, nažalost, pobedivši Judejsku Hazariju,
Svjatoslav je pustio "lisicu u kokošinjac". Njegova majka — Velika
princeza Olga, koja je bila grčke vere — mrzela je svog sina upravo zbog
toga, što je on bio svetli ratnik i zbog onoga što je on učinio za spasenje
Kijevske Rusi. I da bi sprečili da se nastavi započeto njenim sinovima,
kroz princezu Olgu, u potpunosti kontrolisanu Tamnim Silama, njemu su
podmetnuli hazarsku judejku, koja je zbog toga prešla u grčku veru
(dozvolite mi da vas podsetim, u to vreme grčka vera je bio kult Dionisija,
koji se u stvari, osim imena, malo razlikovao od svog naslednika u XII veku
nove ere hrišćanskog kulta). Tradicionalna jevrejska verzija zauzimanja
kontrole i vlasti preko jevrejskih žena. Tako nazvani, institut jevrejske
"neveste" je veoma efikasno oružje za sticanje vlasti i kontrolu u
zemljama u kojima imaju neki interes. Upravo uz pomoć jevrejskih
"nevesti" je bio osvojen u VII veku nove ere Hazarski Kaganat... ali to je,
takođe, druga is(z)tor(e)ija.

Dakle, princeza Olga je "podmetnula" Svjatoslavu svoju ključarku —

Malku, u koju je imala poverenje (neobična činjenica, sama po sebi), u vidu
knaložnice. Malka (sa hebrejskog se dešifruje kao kraljica) je bila ćerka
rabina Malika (Malik se dešifruje kao kralj) iz ruskog grada Ljubiča, pod
Černigovom. Rabini jevreji gotovo uvek su bili leviti — "carsko" koleno
jevreja. Obično su judejsku "nevestu" specijalno pripremali za njenu
misiju. Obučavali su ih, takozvanoj Crnoj Tantri — metodi uticaja i
potčinjavanja ljudi kroz seks. Dobro obučena jevrejska "nevesta", do
najsitnijih detalja je izučavala "suptilnosti" muškog tela i veoma je lako
dobijala kontrolu nad mškarcom na taj način. Kroz Crnu Tantru se
sprovodi zombirovanje muškaraca, pretvarajući ih ih u lako upravljivu
marionetu. Čak i u samom govoru UDovoljstvo to je postavljeno. Ako ne
možete da pobedite neprijatelja u fer borbi — možete da ga pobedite
kroz UDovoljstvo — kroz UD. UD — to je jedno od imena muškog polnog
organa. Na primer, u nazivu samih judeja se sadrži koren UD, što se
dešifruje kao isečen UD. Drugim rečima, proizvod obrezivanja —
sečenjem. Zanimljivo je i to da kod muškaraca levita obrezivanje nije
prihvaćeno, iako je za sva ostala plemena jevreja to obavezno. Tom je
naizgled paradoksu, veoma jednostavno objašnjenje, ali o tome — na
drugom mestu i u drugo vreme...

Postaje interesantno: majka Svjatoslava — princeza Olga — podmeće

svom sinu u obliku naložnice (seksualne "igračke") ključarku (svoju
poverenicu) judejku Malku, odlično znajući ko je ona i šta predstavlja.
Nekako "čudno" izgleda majčinska "briga" o seksualnom životu svog sina,
koji je, pored toga, imao legitimnu ženu! Ova činjenica govori o potpunoj
njenoj kontrolisanosti od strane Tamnih Sila. Jer u grčkoj religiji (vera —
pravilno se tumači kao Prosvetljenje Znanjem) — kulltu Dionisija, kasnije
nazvanom hrišćanstvo — preljuba (bračna izdaja) uvek se smatrala velikim
grehom. Zbog toga, takva "briga" duboko "verujuće" princeze Olge izgleda
veoma čudno, najblaže rečeno... U svakom slučaju, ključarka princeze
Olge Malka postaje naložnica Svjatoslava. Kneza Svjatoslava su od
maloletstva vaspitavali kao ratnika i takve suptilnosti nije razumeo. Ali,
čak i uz "pomoć" judejke Malke Tamne Sile nisu uspele da potčine sebi
Svjatoslava. Sada nećemo pričati o tome da li je ili nije bio Vladimir sin
Svjatoslava, ali po svim jevrejskim zakonima on je bio jevrejin.
Priznavanje ili usvajanje Svjatoslava sina Malke je, u stvari, jedina
ozbiljna greška Svjatoslava. U principu, ova greška je bila uzrok smrti i
samog Svjatoslava i njegovih zakonskih sinova — Olega (977. godine), i
Jaropolka (980 godine), koji su ubijeni zajedno sa svojim ženama i decom
po nalogu "onoga koji je sedeo" u to vreme u Novgorodskoj kneževini,
judeja Vladimira. Osvojovši u Leto 6488 od S. M. Z. H. (980 godine nove
ere) Kijevski presto, jevrejin Vladimir, postao je Veliki Knez Kijevski i
nastavio je da sprovodi planirano Tamnim Silama. U vedskoj Kijevskoj
Rusi, sa višehiljadugodišnjom vedskom tradicijom, on je "iznenada"
postavljao kumire Perunu, Daždbogu, Stribogu, Horsu i boginji Mokoš u
gradu Kijevu, Novgorodu, a moguće i u drugim gradovima Rusa. Ali širom
ruske zemlje njih su znali i poštovali još iz duboke drevnosti i niko ih
nikada nije zaboravio. Ispostavlja se to kao neki apsurd. Ali to je samo na
prvi pogled. Zapravo, to je bila dobro zamišljena provokacija. Pokušavajući
da "ojača" vedska verovanja Rusa, jevrejin Vladimir naređuje da se ovim
idolima prinose krvave žrtve životinja i ljudi.

Stvar je u tome, da se prinošenje ljudskih žrtava i životinja, odnosi na

rituale kulta Kali-Ma — Crne Majke — koji su odatle "migrirali" u
judaizam, dok u isto vreme, kod Slavjano-Arijevaca, ni ljudskih žrtvi ni
žrtvovanja životinja nikada nije bilo. Čak i u hronikama koje su pisali
sveštenici u ugodnom za njih, shodno tome za crkvu, svetlu, govori se o
tome da je on naredio, primorao svoje ljude da prinose idolima krvave
žrtve. Moguće je da su "glumci" u obličiju volhova i čarobnjaka bili verni
ljudi samog "kneza" Vladimira. Namestivši tako željeni sto za is (z)tor(e)
ijski spektakl, Veliki "Knez Kijevski" — jevrejin Vladimir — "izabrao" je za
Ruse, za njih novu religiju — kult Dionisija, prvo se krstivši u Korsuni sam,
a zatim je silom prekrstio u grčku religiju stanovnike ruskih gradova. A
pre svega, naravno, stanovnike glavnog grada Kijeva. Kako se dešavalo
"dobrovoljno" usvajanje grčke vere izveštavaju nam hronike, koje su, iz
očiglednih razloga, snažno omekšale opis proizišle katastrofe..

Za krštenja Novgoroda Vladimir je poslao sa pratnjom svog rođenog

ujaka po majčinoj liniji (judeja) Dobrinju. Slavjansko ime je poslužilo kao
dobar paravan ne samo tokom Velike "ruske revolucije" 1917. godine, već i
hiljadu godina pre dobro poznatih mnogih događaja dvadesetog veka.
Dakle, Dobrinja je stigao u Novgorod sa pratnjom i spalio nekoliko
hramova Novgoroda. I samo pod pretnjom da će pretvoriti u pepeo ceo
grad, novgorodci su prihvatili "sveto" krštenje. "Zašto" hronike ne pominju
to, koliko ljudi je ubijeno kada su "dobrovoljno" prihvatili krštenje. Veoma
često su se ljudi posle krštenja pod pretnjom oružjem, vraćali svojim
vekovnim tradicijama odmah nakon toga što su se njihovi "kumovi" - oci
vratili kući zajedno sa pratnjom. Kako su "skromno" to umekšavale
hronike?

"Samo" "za 12 godina nasilnog nametanja grčke religije, bilo je ubijeno

9 miliona slovena koji su odbili da se odreknu Vere Predaka, i pri tome je
svo stanovništvo, do krštenja Rusi, brojalo 12 miliona ljudi". Na taj način,
drugi pokušaj krštenja Kijevske Rusi od strane kneza Vladimira "Svetog" u
Leto 6496 od S. M. Z. H. (988. g. n. e.) je bilo prilično uspešno. Grčka
religija je postala državna religija na prostoru Kijevske Rusi i iako je
proces nametanja Rusima strane im religije nastavio sa promenljivim
uspehom do kraja 11. veka po hrišćanskom kalendaru, taj proces je
krenuo...

Ali najneobičnije u svemu tome je to, što se duhovno porobljavanje

Rusa, obrtanje u grčku religiju u zemljama na prostorima Kijevske Rusi,
poklopilo sa početkom Poslednje Noći Svaroga u Leto 6496 od S. M. Z. H.
(988. g. nove ere). U takve slučajnosti veoma teško je poverovati, bar
meni...
Николай Левашов, 12 мая 2006 года.
Preveo: Mitrović Dušan