MAKROBIOTIČKI PUT

DO POTPUNOG ZDRAVLJA
Makrobiotički put do
potpunog zdravlja

POTPUNI VODIČ ZA
SPREČAVANJE I ISCELJENJE
PREKO 200 HRONIČNIH STANJA
I BOLESTI PRIRODNIM PUTEM

MIČIO KUŠI i ALEKS DŽEK

Naslov originala:

Kushi, Michio.
The macrobiotic path to total health: a complete guide to preventing and relieving more than
200 chronic conditions and disorders naturally/Michio Kushi and Alex Jack.
Ballantine Books, New York, 2003

Izdavač: Karganović d.o.o., Ustanička 73, 11050 Beograd, SRBIJA

Za izdavača: Dragan Karganović, vlasnik
Prevod: Veljko Nikitović
Lektura i korektura: Redakcija
Priprema i štampa: Karganović d.o.o.

Tiraž: 1000 primeraka

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

613.2
641.5(083.12)

КУШИ, Мичио
Makrobiotički put do potpunog zdravlja : potpuni vodič za sprečavanje i isceljenje preko 200 hroničnih stanja i
bolesti prirodnim putem / Mičio Kuši i Aleks Džek ; [prevod Veljko Nikitović]. - Beograd : Karganović, 2012 (Beograd
Karga nović). - XIII, 531 str. : tabele ; 24 cm

Prevod dela: The macrobiotic path to total health / Michio Kushi and Alex Jack. -Tekst štampan dvostubačno.
- Tiraž 1.000. - Glosar: str. 509-515. - Bibliografija: str. 517-519. - Registar.

ISBN 978-86-81735-15-2
1. Џек, Алекс, 1945- [аутор]
a) Макробиотика b) Куварски рецепти
COBISS.SR-ID 192164108
SADRŽAJ

UVOD vii

DEO I
KAKO ŽIVETI DUGO I SREĆNO 1
1. Makrobiotični način ishrane 3
2. Uravnoteženje suprotnosti 15
3. Energija hrane 27
4. Ishrana i razvoj bolesti 43
5. Prirodni pristup lečenju 55

DEO II
URAVNOTEŽENJE VAŠEG STANJA 69
6. Uvod 71
7. Kako koristiti ovaj odeljak 75
8. Stanja i bolesti 77
AIDS (SIDA) 81
ALERGIJE 99
KRVARENJE I BOLESTI KRVI 108
BOLESTI KOSTI I ZGLOBOVA 116
BOLESTI MOZGA 132
RAK 138
PROBLEMI VARENJA 187
PROBLEMI UHA I SLUHA 201
 BOLESTI ENDOKRINIH ŽLEZDA 208
PROBLEMI OKA I VIDA 214
PROBLEMI NOGE I STOPALA 221
PROBLEMI ŽUČNE KESE 225
GLAVOBOLJE 229
BOLESTI SRCA I PROBLEMI KRVOTOKA 234
INFEKTIVNE BOLESTI 251
BOLESTI BUBREGA I MOKRAĆNE BEŠIKE 269
BOLESTI JETRE 278
PLUĆNE BOLESTI 285
BOLEST LUDIH KRAVA 294
MENTALNI I EMOCIONALNI PROBLEMI 297
MIŠIĆNE BOLESTI 316
MUČNINA I POVRAĆANJE 324
NERVNA STANJA I BOLESTI 325
OBOLENJA PANKREASA 345
OZLEDE USLED UČESTALOG STRESA 354
BOLESTI SINUSA 356
BOLESTI SLEZINE 358
BOLESTI ŽELUCA 361
SVZ I SRODNE BOLESTI 365

DEO III
UPRAVLJANJE VAŠIM ZDRAVLJEM 371
9. Standardni makrobiotički način ishrane 373
10. Isceliteljske dijete 395
DIJETA #1 ZA PRETEŽNO JIN STANJA 395
DIJETA #2 ZA PRETEŽNO JANG STANJA 399
DIJETA #3 ZA PRETEŽNO JIN I JANG STANJA 402
11. Saveti o načinu života 409
12. Jelovnici 411
13. Makrobiotički recepti 420
14. Domaći melemi 444

GLOSAR 509
PREPORUČENA LITERATURA 517
INDEKS 521
UVOD

Uzimanje korisne hrane jedini je uzrok rasta neke osobe, dok uzimanje štetne hrane uz-
rokuje bolesti. Upravo zbog tog pogoršanja nastupa pogoršanje životne snage, čistote,
ukusa, potencije, efekata varenja i kvaliteta semenki i biljaka. Na taj način se kreposnost
umanjuje u svakom sledećem pokolenju za četvrtinu... sve dok na kraju ne dođe do ra-
sula sveta [pa se preporodi].
Čaraka Samhita, Indijska medicinska enciklopedija, prvi vek n. e.

Velika zdravstvena revolucija se raširila plane- gramima ishrane subvencioniranim od strane

tom. Alternativna medicina, holističko lečenje,
biljne dijete i narodni domaći melemi izlaze u
prvi plan. Prema skorašnjim ispitivanjima, go-
tovo polovina američkog naroda koristi alterna-
tivne terapije, ogromna većina populacije nasto-
ji da se zdravije hrani, a svake godine oko mili-
on Amerikanaca postaju vegetarijanci ili polu-
vegetarijanci. Pre više godina, američka vlada
je ustanovila Kancelariju za alternativnu medi-
cinu, a ona je nedavno unapređena u Nacional-
ni centar za dopunsku i alternativnu medicinu.
Prirodna hrana se redovno služi u mnogim ško-
lama, bolnicama i staračkim domovima, kao i u
restoranima, hotelima i avionima. Ministarstvo
za poljoprivredu Sjedinjenih Država nedavno je
odobrilo neograničenu upotrebu tofua, tempe-
ha i drugih proizvoda od soje u školskim pro-
federacije. Zatvorska uprava je slično tome odo-
brila šnicle od soje i druga glavna jela bez me-
sa u federalnim zatvorima. Bela kuća ohrabruje
zaposlene da koriste sojino mleko umesto krav-
ljeg mleka u ishrani i da praktikuju jogu. Čak i
NASA razvija specijalnu, potpuno biljnu dije-
tu za astronaute, u kojoj preovlađuju mrki pi-
rinač, sočivo, seitan, pogače od celog zrna žita-
rica, vrtnog povrća i deserti spravljeni s amasa-
keom, zaslađivačem dobijenim iz pirinča. Osi-
guravajuća preduzeća počinju da nude premije
za dijetalne terapije i druge pristupe za uravno-
teženje uma i tela.
Tokom poslednje generacije, makrobiotika
je bila katalizator za mnoge dramatične prome-
ne u načinu ishrane i načinu života koji su sada
prihvaćeni. Ukorenjen u tradicionalnim učenji-
viii Uvod
ma i Istoka i Zapada, izraz makrobiotika potiče
od grčkog korena reči makro, koja znači „dug“
ili „velik“ i bios, koja znači „život.“ Izraz je sko-
vao Hipokrat, otac medicine, pre skoro 2.500
godina, čiji je pristup zdravlju i lečenju uteme-
ljen u njegovoj čuvenoj izreci „Neka ti hrana bu-
de lekar, a tvoji lekovi hrana.“ Kao temelj veli-
kog ili dugog života, moderna makrobiotika je
uvela i popularizovala način ishrane zasnovan
na mrkom pirinču, prosu, sušiju, močiju (kocke
ili valjuške od slatkog pirinča), seitanu (kotle-
ti od pšenične hrane), hlebu od kiselog testa od
celih zrna, sušiju od povrća, testenini od salate,
pirinčanim kolačima i drugim proizvodima od
celih zrna žitarica; pored tofua, misoa, tempeha
i drugih namirnica od soje; obilja svežeg vrtnog
povrća; norija, vakamea i drugih algi; i raznih
osnovnih začina, začina, lakih obroka i druge
hrane i napitaka. Hrana makrobiotičkog kvali-
teta je organski uzgajana koliko god je to bilo
moguće, tradicionalno ili prirodno prerađivana
i ne sadrži šećer, mlečne proizvode, belo brašno,
hemikalije ili druge štetne sastojke.
Iz komuna i kontra–kultura iz 60–ih i 70–ih
godina XX veka, preko banja i lečilišta iz 80–ih
i 90–ih godina, makrobiotika je danas prešla u
glavne tokove kulture. Ric–Karlton i Prins ho-
tel lanci služe gurmansku makrobiotičku hra-
nu svojim međunarodnim gostima, Kelog škola
menadžmenta na Nortvestern univerzitetu us-
tanovila je trpezariju za makrobiotičku ishranu
za poslovne ljude koji drže seminare, a učitelji
makrobiotike i kuvari su pozivani u Belu kuću,
na Kapitol Hil i u Ujedinjene Nacije. Prema sko-
rašnjem pisanju časopisa Vog i drugih časopisa,
Barbara Strejsend, Džon Travolta, Sara Džesi-
ka Parker, Madona, Gvinet Paltrou, Stiven Si-
gal, Endi Mek Dauel, Nikol Kidman, Tom Kruz
i druge holivudske zvezde imaju vlastitog kuva-
ra makrobiotičke hrane. Među znamenitim po-
kojnicima, koji su vodili makrobiotički način
života i držali se uravnotežene dijete da bi po-
boljšali svoje zdravlje i održali dobro stanje, bili
su Glorija Svanson, Džon Lenon, Džon Denver
i dr Bendžamin Spok.
Smitsonijan zavod je postavio stalnu zbir-
ku makrobiotičke i alternativne nege zdravlja u
Nacionalnom muzeju američke istorije u pres-
tonici, Vašingtonu, pre više godina, a najavili su
planove za periodične javne izložbe, publikaci-
je, istorijski usmerene simpozijume, istraživačke
stipendije i stažiranja. Priznajući makrobiotiku
kao perjanicu pokreta za zdravu ishranu, holis-
tičko zdravlje i alternativnu medicinu u Ameri-
ci, Odelenje za nauku, medicinu i društvo Smit-
sonijan zavoda izdao je saopštenje:
Nacionalni muzej za američku istoriju
u Smitsonijan zavodu počastvovan je da
predstavi Zbirku makrobiotičke alterna-
tivne nege zdravlja porodice Mičio Ku-
šija. Tu zbirku zdravstvenih, prehrambe-
nih i ličnih porodičnih materijala i rukot-
vorina važnih i nedovoljno proučenih as-
pekata američkog života i kulture... Zna-
čenje makrobiotike u američkom životu
malo je shvaćeno iako je srodno jasnim
istorijskim pitanjima kao što je poratni
pomak ka zdravim dijetama, naša sve vi-
še globalna kultura, alternativno lečenje,
promišljanje mira i tradicija aktivizma
širokih masa.
Tokom poslednje četvrti veka, stotine hilja-
da pojedinaca i porodica su povratili zdravlje
držeći se makrobiotičkih načela. Oslanjajući se

na proučavanje makrobiotičkog načina ishrane,
medicinska istraživanja na Har vardskom me-
dicinskom fakultetu i druge vodeće medicin-
ske škole i naučne institucije ustanovile su visok
krvni pritisak i povišeni holesterol kao glavni
faktor rizika za srčana obolenja, koja su najveći
uzrok smrtnosti u savremenom društvu. Lju-
di koji vode makrobiotički način života odista
imaju jače srce nego uvežbani atletičari, kao što
je primetio dr Kasteli, direktor Fremingem stu-
dije srca, najveće nacionalne kardiovaskularne
naučne institucije:
Šta neka osoba jede svakog dana veoma
je važan aspekt toga kakvo će njegovo ili
njeno zdravlje biti tokom dana kao i u ka-
snijem životu. Takav stav podržava činje-
nica da su ispitivani makrobiotičari imali
racio [odnos ukupnog holesterola prema
HDL holesterolu] od 2.5 a učesnici Bos-
tonskog maratona 3.4, racio pri kom je
retko, ako je uopšte, utvrđeno koronar-
no srčano obolenje. Studije i zapažanja
poput ovih jasan su indikator da je ljudi-
ma potrebno da kritički procene svoj na-
čin ishrane s namerom da odmah izvrše
promene.
Na medicinskom polju, bolnica Lemjuel Ša-
tak u Bostonu služila je makrobiotičku hranu
svojim lekarima, osoblju i dugogodišnjim gerija-
trijskim i psihijatrijskim pacijentima, a na Dru-
goj međunaro dnoj konferenciji o meto dama
određivanja dijete, velikoj konferenciji od šesto
medicinskih istraživača sponzorisanih od strane
Har vardskog fakulteta za javno zdravlje i Svet-
ske zdravstvene organizacije, nedavno je prire-
dila makrobiotički banket u biblioteci Džon F.
Uvod ix
Kenedi u Bostonu. U Africi, Svetska zdravstvena
organizacija je sazvala regionalnu konferenciju
o makrobiotičkom dijetalnom pristupu AIDS–
u, kom je prisustvovalo više stotina lekara i me-
dicinskih profesionalaca.
Danas međunarodna mreža od gotovo 1000
makrobiotičkih obrazovnih centara širom sveta
obezebeđuje instrukcije o kuvanju, zdravstvenoj
nezi, šijacu masaži i susretu Istoka i Zapada. Po-
kret organske prirodne hrane, koji je u pretho-
dnoj generaciji predvodila makrobiotička zaje-
dnica, jeste segment nacionalne industrije hra-
ne koji se najbrže razvijao, sa godišnjom stopom
rasta od 20 procenata.
U Vašingtonu, u američkom Predstavnič-
kom domu vladinog reformskog odbora nedav-
no je saslušano svedočanstvo o makrobiotičkom
pristupu raku od strane pola tuceta ljudi i žena
koji su nadvladali neizlečivi rak uz pomoć zdra-
ve hrane i prirodnog načina života. Nacional-
ni zdravstveni instituti će uskoro objaviti svoj
izveštaj o makrobiotičkom pristupu prevenciji
i lečenju te bolesti, drugi uzrok smrtnosti u sa-
vremenom društvu. Očekuje se da bude objav-
ljeno nekih 77 medicinski dokumentovanih is-
torija bolesti osoba sa neizlečivim rakom koje
su ozdravile uz pomoć makrobiotike. U studiji
nadgledanih slučajeva preko sto žena s visokim
rizikom oboljevanja od raka dojke Nacionalnog
onkološkog instituta u Milanu, u Italiji, objav-
ljenoj 2001. godine, ustanovljeno je da makrobi-
otički način ishrane može da svede opasnost od
te malignosti za oko 25 do 30 procenata unutar
nekoliko meseci. U međuvremenu, Američko
društvo za borbu protiv raka kaže, „Danas je
najpopularnija dijeta protiv raka verovatno ma-
krobiotika.“ Na svom internet sajtu, Američko
društvo za borbu protiv raka izjavljuje:
x Uvod
Makrobiotika može pomoći u prevenciji
nekih oblika raka. Ona može svesti rizik
od razvoja raka koji nastaje usled većeg
unošenja masnoća u organizam, kao što
je rak debelog creva i verovatno neki ra-
kovi dojke. Makrobiotička dijeta, poput
drugih dijeta za uklanjanje masnoća, mo-
že spustiti krvni pritisak i možda sves-
ti mogućnosti bolesti srca. Sudelovanje
u makrobiotičkom programu može pru-
žiti neki osećaj ravnoteže s prirodom i
harmonije sa čitavim svetom i kao takvo
podstaći osećanje mira i ublažiti stres.
Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CKB)
Sjedinjenih Država odobrio je novu subvenciju
Univerzitetu Južne Karoline za proučavanje ma-
krobiotičkog pristupa raku. Specijalni odbor on-
kologa iz Nacionalnog instituta za rak (NIR) ne-
davno se srela sa grupom osoba koje su ozdravi-
le od raka u završnoj fazi isključivo primenom
makrobiotike i pregledali su njihove rezultate
biopsije, snimke tumora raka na skeneru i dru-
gu pomoćnu medicinsku dokumentaciju. Time
su bili obuhvaćeni biznismen koji je ozdravio
od raka pankreasa pre više od 20 godina, me-
dicinska sestra koja je sebe izlečila od IV sta-
dijuma raka pluća koji se proširio na više orga-
na, berzanski broker s malignim melanomom,
domaćica s retkim rakom materice koji se ni-
je mogao operisati, majka s istom vrstom inva-
zivnog limfoma kao Džeki Onazis i lekarka s in-
flamatornim rakom dojke kojoj je davano još
tri meseca života. Rezultat sastanka je bio taj
da je NIR odobrio klinička ispitivanja makrobi-
otičkog pristupa raku. Dr Džordž Ju, hirurg sa
Medicinskog fakulteta Džordžtaun univerzite-
ta u Vašingtonu, nadgledao je taj projekat u ime
Kuši instituta.
Tokom poslednje generacije, mnoga medi-
cinska udruženja i centri, uključujući Har vard
medicinski fakultet, Fremingem studije srca i
Tjulejn univerzitet, objavili su istraživanja ko-
ja pokazuju prednost makrobiotike u nastoja-
nju da se smanji krvni pritisak, snizi holesterol,
spreče obolenje srca, leči osetljivost na hemika-
lije, poboljšava imunitet, smanjuje težina, regu-
liše ženski hormonski ciklus i produžava raspon
života. Ti članci su bili objavljeni u glavnim me-
dicinskim časopisima, uključujući New England
Journal of Medicine, Journal of the American Me-
dical Association, American Journal of Epidemi-
ology, Pediatrics, Journal of the American Dietetic
Association, Cancer Research, International Jour-
nal of Biosocial Research, Lancet, Journal of the
American College of Nutrition i Journal of Appli-
ed Nutrition.
S početkom novog veka, vlada Sjedinjenih
Država je objavi la nove re vi di rane dije tal ne
smernice čineći otvoreni pomak prema makro-
biotici. Pozivajući Amerikance da „koriste bilj-
nu hranu kao osnov [svojih] obroka,“ novo izda-
nje Dietary Guidelines for Americans (Dijetalne
smernice za Amerikance, 2000) preporučuje ce-
lo zrno žitarica kao temelj zdravog načina ishra-
ne. „Ima više načina da se stvori obrazac zdrave
ishrane, ali svi oni počinju s tri grupe namirni-
ca u osnovi Piramide: žitaricama, voćem i povr-
ćem,“ tvrdi zvanična dijetalna preporuka vlade
Sjedinjenih Država. Smernice pozivaju da cela
zrna budu „temelj obroka,“ navode deset glav-
nih žitarica čija cela zrna treba odabrati i prepo-
ručuju da svi odrasli ljudi i deca starija od dve
godine „jedu hranu pripremljenu od celih zrna
raznih žitarica – kao što je celo žito, mrki piri-
nač, zob i celo zrno kukuruza – svakog dana.“
Priznajući ulogu koju celovita hrana igra u

prevenciji srčanih obolenja, raka i mnogih dru-
gih bolesti, u smernicama dalje stoji da „Ishra-
na sa dosta celih zrna... može da vam pomogne
da se zaštitite od mnogih hroničnih bolesti.“ Iz-
veštaj objašnjava da vegetarijanske dijete ko-
je uopšte ne uključuju životinjsku hranu mogu
da zadovolje sve prehrambene potrebe zdravog
života, po prvi put implicitno potvrđujući ma-
krobiotiku, vegetarijanske i druge načine ishra-
ne usredsređene na biljke.
Ame ričko kar di ovas ku lar no udruženje
(AKU) je takođe objavilo nove smernice u 2000.
kojima poziva ljude da jedu cela zrna i proizvode
od žitarica kao glavni obrok, da jedu sveže povr-
će i voće kao drugi glavni obrok i smanje upotre-
bu životinjske hrane. Da bi se snizio holesterol i
umanjio rizik od srčanih obolenja, preporučuje
se i svakodnevna upotreba proizvoda od soje u
prirodnom obliku, a ne u vidu kapsula i doda-
taka. AKU je takođe podržalo uravnotežene ve-
getarijanske dijete koje ne uključuju životinjsku
hranu kao zdrave i nutricionistički odgovara-
juće, a to uključuje recepte sa mrkim pirinčem,
tofuom, misom i drugom zdravom hranom u
svom kuvaru. Najveće nacionalno kardiovasku-
larno udruženje napominje:
Nisu vam potrebni životinjski proizvodi
da biste unosili dovoljno proteina u svoj
organizam. Biljni proteini i sami mogu da
obezbede dovoljno neophodnih amino-
kiselina, dogod su izvori dijetalnog pro-
teina raznovrsni a kalorični unos dovo-
ljan da zadovolji energetske potrebe. Ce-
la zrna, povrće, semenke i orasi sadrže i
zasićene i nezasićene aminokiseline. Ne-
ma potrebe da brižno kombinujete ove
namirnice („dopunske proteine“) u sva-
Uvod xi
kom obroku. Pokazalo se da je sojin pro-
tein ravan proteinima životinjskog pore-
kla. Ako želite, on može biti isključivi iz-
vor proteina za vaš organizam.
Ministarstvo Sjedinjenih Država za hranu i
lekove (MHL) je takođe priznalo da su cela zrna
presudno važna za zdravlje, pa je nedavno odob-
reno da na etiketama hrane piše: „Uzimanje hra-
ne sa dosta celih zrna koja sadrži malo masnoća
može umanjiti rizik od srčanih obolenja i nekih
vrsta raka.“
Dijetalne preporuke poput ove danas su na-
cionalna politika i koristiće se u planiranju mi-
liona obroka u američkim školama, bolnicama,
domovima staraca, vojsci i drugim institucija-
ma. Nacionalni organski standardi su sprovede-
ni u delo 2002. godine, podržani od strane vla-
de Sjedinjenih Država, tako da je verodostojna
organska hrana postala dostupna u gotovo sva-
koj prehrambenoj prodavnici i samoposluzi u
zemlji. Sledeća revizija smernica za ishranu od-
govarajućeg ministarstva u 2005. i 2010. može
dalje svesti važnost mlečnih proizvoda u Pira-
midi ishrane, ili ih čak u potpunosti isključiti i
uneti dalje restrikcije sa viokim sadržajem mas-
ti i šećera. Mogla bi proći decenija dok te pro-
mene dopru do lokalnih i regionalnih nivoa, ali
dijetalna i zdravstvena revolucija se sada brzo
širi svetom, stvarajući zdraviju, mirniju planetu.
Makrobiotički put
Makrobiotički put do potpunog zdravlja je
knjiga namenjena tome da pomogne ljudima da
preduprede ili olakšaju više od 200 hroničnih
stanja i bolesti. Prvi deo nam pruža pregled
xii Uvod
makrobiotičkog načina ishrane, upućuje nas u
načela ravnoteže, energiju hrane i prirodni pris-
tup zdravlju i bolesti. U drugom delu, stanja i
bolesti su grupisani u nekih trideset opsežnih
tema, kao što su „Problemi varenja,“ „Problemi
jetre“ i „Problemi oka i vida,“ već prema siste-
mima, organima i funkcijama našeg tela. „Pro-
blemi varenja,“ na primer, uključuju specifične
smernice za zapalenje slepog creva, kolitis, za-
tvor, Kronovu bolest, dijareu, upalu creva, nadu-
tost, hemoroide, kilu, sindrom nervoznih creva,
splet creva i druge crevne bolesti. Obezbeđena
su unakrsna uputstva za srodna stanja. Neke od
klasifikacija su proizvoljne, naročito one pod
naslovom „Bolesti kostiju i zglobova,“ „Nervna
stanja i bolesti“ i „Mišićni problemi,“ pošto su
svi ti sistemi i funkcije uglavnom uključeni u
složena stanja kao što su multipleks skleroza ili
mišićna distrofija. Glavne bolesti, kao što su rak,
artritis i AIDS imaju vlastite odvojene odeljke.
Bolest ludih krava, povrede usled učestalih stre-
sova i više drugih pitanja savremenog zanima-
nja za zdravlje i okruženje takođe su zasebno
izdvojene. Stanja koja se odnose posebno na
zdravlje žene, zdravlje muškarca i zdravlje de-
ce biće predstavljena u narednoj knjizi o ma-
krobiotičkom pristupu porodičnom zdravlju,
uključujući i trudnoću i negu odojčeta; depresi-
ju i promene raspoloženja; imunološke bolesti;
umor; probleme vrata i ramena; probleme koji
se odnose na kosu, kožu, nokte i usta i usne; bo-
lesti prenosive polnim putem; probleme s tele-
snom težinom; probleme sa snom; zloupotrebe
supstanci; probleme zuba i prvu i hitnu pomoć.
Oni koju su čitali neke od naših prethodnih
knjiga, kao što su Ishranom protiv raka i Ishra-
nom do jačeg srca, ili su pratili predavanja na In-
stitutu Kuši ili negde drugo prepoznaće opšti
pristup u ovoj knjizi. Mnoge specifične dijetalne
preporuke su, međutim, promenjene da bi obu-
hvatile nove uvide i spoznaje, razvojnu praksu
u makrobiotičkoj zajednici i stalno promenljive
uslove klime i okruženja. Priključen je značajan
novi materijal, uključujući i dorađene klasifika-
cije, nove domaće meleme i specijalna jela za
mnoge pojedinačne vrste raka, infektivne bo-
lesti, ner vne bolesti, probleme kostiju i zglobo-
va, mišićne probleme i druge kategorije obole-
nja. U knjizi je po prvi put iscrpno predstavlje-
no blizu sto stanja i bolesti.
Specifične smernice za ishranu i način života
za svako stanje ili bolest blago će se razlikovati
za svaku osobu u zavisnosti od njegovog ili nje-
nog zdravlja, životne dobi, pola, nivoa aktivnos-
ti i ličnih potreba. Upotreba soli, ulja i drugih
osnovnih začina, razmera žita, miris i ukus su-
pe, ravnoteža povrća, jačina začina i drugi čini-
oci blago se razlikuju od osobe do osobe. Šesta
glava objašnjava kako da se razvrsta svako sta-
nje i bolest i kombinuju osobene preporuke o is-
hrani i načinu života u tekstu ili odeljku sa stan-
dardnim dijetalnim smernicama za ljude sa do-
brim opštim zdravljem ili jednu od tri opsežne
isceliteljske dijete. Pošto su mnoge slične hrane i
vrste domaćih melema preporučene, ukupne di-
jetalne smernice, jelovnici, recepti i uputstva za
domaće meleme skupljeni su zajedno u Trećem
delu da bi bili lakše dostupni.
Naša saradnica Kristina Akbar (naučnica
pomenuta ranije kao osoba koja je sebe izlečila
od upalnog raka dojke pre 15 godina) koordini-
rala je u sakupljanju podataka za više odeljaka
ove knjige, uključujući jelovnike, recepte i do-
maće meleme, a zapisala je i mnoga predavanja,
savete i druge materijale. Cenimo njen napo-
ran rad i predanost. Zahvalni smo zbog podrške

našim porodicama, uključujući Norio, Lorensa,
Fija i Hisao Kuši i njihove porodice; Gejl, Mašu i
Ester Džek; Henrija i Henc Dženki Svindel; Lju-
si Vilijams i Sjuzan Koen. Evlin Kuši, Gejl Džek
i naši saradnici Vendi i Edvard Esko, priložoli
su recepte, domaće meleme i druge važne mate-
rijale. Kazuo i Toni Roberts su nam pružili važ-
nu administrativnu pomoć. Voleli bismo ovu
knjigu da posvetimo uspomeni na Evlin Kuši i
njen duh, koja je posvetila svoj život savreme-
nom načinu ishrane i zdravstvenoj revoluciji,
uvežbavši čitavu generaciju makrobiotičkih ku-
vara i instruktora, a koja nas je napustila prošle
godine.
Makrobiotički put do potpunog zdravlja usred-
sređen je na način ishrane kao temelj zdravog,
srećnog života i nudi opsežne dijetalne smernice
za oblasti umerene klime u svetu, obuhvatajući
Severnu Ameriku, Evropu, Rusiju, Kinu, Japan
i blage predele Afrike, Južne Amerike i Austra-
lije. Nadamo se da će u budućnosti materijal iz
ove knjige o načinu života, okruženju, fiziogno-
Uvod xiii
miji i dopunskim metodama lečenja, kao što su
do–in i šijacu masaža, lečenje preko dlana, me-
ditacijom, pevanjem i drugim načinima pomi-
njanim u tekstu moći da budu izložene i uklju-
čene u opsežnu enciklopediju prirodnog lečenja,
uključujući i dijetalne smernice za sve glavne re-
gije, podneblja i okruženja u svetu.
Čaraka Samhita, važan isceliteljski rukopis
drevne Indije, obuhvata sedam tomova i danas
bi se mogao prikladno smestiti na jedan kom-
pakt disk. Nadamo se da će ova knjiga, kombi-
nujući tradicionalnu mudrost ishrane i lekovite
meleme sa modernim znanjima i primenama,
poslužiti kao nova medicina za čovečanstvo u
veku pred nama dok ne bude mogao opsežniji
višetomni projekt da se upotpuni ili – još bolje
– postane nepotreban.
Mičio Kuši i Aleks Džek
Beket, Masačusets
1. mart 2002.
DEO I

ŽIVETI DUGO
I SREĆNO

Makrobiotički način ishrane
Dok počinje 21. vek, svet se suočava sa bespri-
mernom krizom zdravlja i okruženja. Javile su
se nove bolesti i epidemije, narasli su društve-
ni i porodični sukobi, a ekološke pretnje su pos-
tale višestruke i raširile se, dovodeći u opasnost
biološki i duhovni razvoj čovečanstva, kao i os-
talih oblika života na ovoj planeti. U središtu ove
krize što eskalira jeste ukupnost svetskog obez-
beđenja hrane. Genetski inženjering, kloniranje,
ozračenost hrane, mikrotalasne pećnice i druge
nove tehnologije radikalno su promenile način
na koji su se ljudi hranili, hranili svoje porodi-
ce i brinuli o svom zdravlju tokom hiljada godi-
na, narušavajući milione godina prirodnog reda.
Lično i planetarno zdravlje su nerazlučivi.
Glad u svetu i siromaštvo ne mogu se odvaja-
ti od jedenja govedine, živine i druge životinj-
ske hrane što zahteva da se proizvodi deset pu-
ta više žitarica nego što se uzgaja neposredno za
ljudsku potrošnju. SARS, AIDS, bolest ludih kra-
va i druge nove epidemije povezane su sa širo-
ko rasprostranjenim opadanjem prirodnih imu-
nih funkcija kao posledice savremenog načina
ishrane i preterane upotrebe lekova. Nasilje i
rat su prisno povezani sa neuravnoteženim ra-
dom jetre, bubrega i pankreasa, usled čega ras-
1
tu bes, strah i pohlepa na ličnom, porodičnom i
društvenom nivou.
Makrobiotički način ishrane je veoma ras-
prostranjen i sveobuhvatan. Uočili su ga milioni
ljudi tokom hiljada godina, doprinoseći zdra-
vlju, sreći i miru za nebrojene generacije i opšti
biološki i duhovni razvoj naše vrste. Ono se naj-
većim delom temelji na celim zrnima žitarica,
tradicionalnom uređenju života, povrću i alga-
ma, pasulju i drugim svežim namirnicama uz
minimum životinjskih proizvoda. Od nastupa
modernog doba, pre oko 400 godina, taj način
ishrane stalno opada širom sveta, jer meso, ži-
vina, jaja i mlečni proizvodi postaju glavne na-
mirnice; belo brašno i beli pirinač su zamenili
brašno od celih zrna i mrki pirinač; konzervira-
na i smrznuta hrana, veoma prerađene namirni-
ce i one koje se uzgajaju uz opsežnu primenu he-
mije znatno su zamenili svežu, lokalno organski
uzgajanu hranu koja se troši u sezoni.
Danas moderne samousluge i prodavnice sa
prirodnom hranom sadrže obilje hrane iz svih
krajeva sveta. Banane, mango i druge tropske
namirnice jedu ljudi koji žive u arktičkom poja-
su, dok stanovnici tropskih šuma imaju pristup
hamburgerima, pomfritu i bezalkoholnim pići-
4 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA
ma. Lubenica, jagode i druga slabo održiva voća
jedu se u zimu, a šnicle, pečeni pilići i druga teš-
ka životinjska hrana troše se leti. Tipična poro-
dica danas retko jede kod kuće kuvanu hranu za
zajedničkom trpezom, a električne i mikrotala-
sne peći se mogu naći u gotovo svim domaćin-
stvima. Krajnji rezultat toga jeste talas epidemi-
ja i degenerativnih bolesti, uključujući i bolesti
srca, rak, AIDS, nove vidove tuberkuloze viso-
ko otporne na lekove i druge bolesti. Pojava klo-
niranja i genetičke modifikacije hrane i lekova;
povećanje broja presađivanja i usađivanja or-
gana, naročito sa životinja na ljude; širenje veš-
tačkih elektromagnetnih polja iz kompjutera,
mobilnih telefona i druge tehnologije; i unište-
nje okoline, uključujući širenje pustinja, tanje-
nje ozonskog sloja i početak globalnog zagreva-
nja, doprineli su daljem opadaju prirodnog imu-
niteta na bolesti. Biološka degeneracija ljudskih
bića, odražena u naglom porastu neplodnosti
i primeni novih veštačkih tehnologija rađanja,
kao i širenju infektivnih, degenerativnih i bo-
lesti usled nedostatka imuniteta, preti daljem
opstanku naše vrste. Savremena razvojna kriza
obuhvata sve od gotovo 200 stanja i bolesti koji-
ma se bavimo u ovoj knjizi.
Svet se sada cepa u dva smera. Prvi uvažava
prirodu, tradicionalnu mudrost i prirodni pore-
dak. Drugi je usmeren prema veštačkom uplita-
nju u prirodne procese. Naša prirodna evolucija
na ovoj planeti završiće se ukoliko prevlada dru-
gi način. Sadašnja situacija je slična onoj opisa-
noj u priči o Nojeu i potopu. Dok se ne probudi-
mo iz širenja haosa oko nas, Zemlju će progutati
biološka katastrofa koju će sama stvoriti.
Naša vrsta i planeta u celosti zahtevaju hitno
isceljenje. Već više godina, makrobiotička zaje-
dnica upozorava da je spoljno okruženje odraz
unutrašnjeg okruženja i da je ključ za zdravstve-
nu krizu i onu okruženja povratak na prirodni-
ji način života koji počiva na prirodnom načinu
ishrane. Lično i planetarno zdravlje su nerazd-
vojivi. Kada je jedna osoba nahranjena, čitava
planeta ima koristi. Kada Zemlja napreduje, sva-
ka osoba je puna života i osvežena. Savremena
makrobiotika je posvećena stvaranju sveta opš-
teg zdravlja, sreće i mira u skladu s prirodnim
redom za nebrojeno mnogo generacija.
Uprkos nedostatku vodeće filozofije i nje-
ne praktične primene na svaku dimenziju krize,
savremeno društvo počinje da preduzima pozi-
tivne korake da ponovo uspostavi ravnotežu. Pr-
vo, zdravstvena revolucija, kao što je naznačeno
u uvodu, sada se širi. To uključuje organsku po-
ljoprivredu, pokret za očuvanje čovekove okoli-
ne i makrobiotičku zajednicu. Savremena nauka
i medicina su ponovo otkrile ključnu važnost
celog zrna, kao što se vidi u Piramidi zdrave is-
hrane i drugim dijetalnim i nutricionističkim
smernicama. Drugo, komunikacione mreže uz-
dižu svest o tome. Putem interneta lako se raz-
menjuju informacije o zdravlju i ishrani, a pos-
toji i mogućnost da se dopre do svakog doma ili
zajednice neposredno preko te nove tehnologi-
je. Treće, javili su se novi alternativni pristupi
zdravlju i dobrostanju koji ističu važnost urav-
notežene ishrane, lečenje energijom i vibracijom
i sprovode prirodni način života.
Makrobiotička ishrana
Makrobiotički način ishrane je široko upraž-
njavan tokom čitave istorije. Svaka kultura i civi-
lizacija je primenjivala načela ravnoteže u pravil-
nom odbiru i pripremi hrane i razvila jedinstve-

nu kuhinju u skladu s prirodnim okruženjem.
Makrobiotički pristup je utemeljen ne samo na
zadovoljenju optimalnih potreba za hranom već
isto tako i na dubokom razumevanju poveza-
nosti Zemlje sa Suncem i Mesecom i drugim
nebeskim telima; evolucijom života na planeti;
predačkoj tradiciji i nasleđu; stalno promenlji-
vim uslovima klime i okruženja; vlazi, pritisku
i drugim atmosferskim uticajima; lokalnoj ras-
položivosti i drugim ekonomskim činiocima;
mogućnostima prirodnog skladištenja i drugim
praktičnim momentima; i uticaju različite hra-
ne i napitaka na naš um, telo i duh.
Makrobiotički način ishrane ne predstavlja
zbirku dijeta koje se strogo primenjuju na sva-
koga, već prilagodivi dijetalni pristup koji se raz-
likuje prema podneblju, okruženju, stanju zdra-
vlja, polu, razdoblju života, nivoa aktivnosti i lič-
nih potreba. Makrobiotika je kolektivna mud-
rost i univerzalno nasleđe čovečanstva. Ona ni-
je manifestacija, vlasništvo ili isključivi posed
samo jednog razdoblja, kulture, društva, nacije,
religije, škole, porodice ili pojedinca. Cilj ma-
krobiotike je sloboda – sposobnost da stvarate i
ostvarujete naš san u životu kao deo našeg bes-
krajnog duhovnog dnevnika u beskrajnom sve-
miru. Standardna makrobiotička dijetalna prak-
sa obezbeđuje gotovo beskrajnu raznolikost i iz-
bor u pripremi zdrave, ukusne hrane našim je-
dinstvenim zahtevima, potrebama i ciljevima.
Nijedna hrana nije zabranjena u makrobiotič-
kom načinu ishrane i nikakva hrana neće izlečiti
sve bolesti. Standardni makrobiotički način ish-
rane se temelji na opsežnom pristupu koji uzi-
ma u obzir ukupnu ravnotežu energije i sastoja-
ka hrane i razmatra višestruke uzroke i posledi-
ce. Tabela 1 sažima glavne pristupe lečenju.
U poređenju sa modernim načinom ishrane,
Makrobiotički način ishrane 5
makrobiotički način ishrane sadrži sledeće opšte
nutricionističke karakteristike:
• Više složenih ugljovodonika, manje pros-
tih šećera
• Više proteina biljnog porekla, a manje živo-
tinjskog
• Ukupno manje unošenja masnoće, više po-
li–nezasićenih masti i manje zasićenih masti
• Ravnotežu prirodnih vitamina, minerala i
drugih hranljivih sastojaka i manje dodataka
• Koristi više organski uzgajane, prirodne hra-
ne i više tradicionaalnih tehnika pripreme
hrane, a manje hemijski uzgajane, veštački
proizvedene ili hemijski obrađene hrane
• Potrošnju hrane prvenstveno u celovitom
obliku što je moguće više, a manje rafinira-
ne, delimične ili prerađene hrane
• Veću potrošnju hrane bogate prirodnim vlak-
nima, a manje hrane koja je oslabljena prete-
ranom obradom
Standardni makrobiotički način ishrane ni-
je određen ni za koga pojedinačno niti za neko
posebno stanje zdravlja. On služi za održava-
nje fizičkog i psihološkog zdravlja i bezbednosti
društva uopšte. On dalje služi, u mnogo prime-
ra, da se preduprede mnoge opšte bolesti i hro-
nična stanja, kao i da se unapredi mogući opora-
vak od ozbiljnih zaraza i bolesti. Dijetalne smer-
nice koje slede praktrikovane su svakodnevno
u poslednjoj generaciji od strane miliona mak-
robiotičara, pojedinaca i porodica, širom sveta.
Smernice prikazane u ovoj knjizi primerene su
prvenstveno podnebljima s umerenom klimom.
To uključuje veći deo Severne Amerike, Evrope
(uključujući veći deo Rusije), Kinu, Japan i ume-
rene delove Afrike, Latinske Amerike i Australi-
je. Standardna makrobiotička ishrana će se bla-
6 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA
TABELA 1 – PRISTUPI LEČENJU
1. Savremena i veštačka
medicina
Dopunska ili integrisana medicina
Cilj Uklanja simptom,
manipuliše genima ili
stvara veštačke organe i
funkcije
Pristup Vidi um i telo kao odvo-
jene; veruje da priro-
da može da se poboljša;
analitički, specijalizovan
Stav Defanzivan, strašljiv,
žestok, napadački
Zadatak lekara Uklanja bol, suzbija
simptome ili stvara novi
organizam
Dijagnoza Specijalizovane,
komplikovane, tehnološki
napredni postupci
Uzrok bolesti Spoljni faktori (klice, geni,
stres, toksini)
Lečenje Lekovi, hemikalije, oper-
acije, transplantacije, vita-
mini, dodaci, genske ter-
apije
Lično učešće u Malo ili nikakvo
odgovornosti
Vremenski okvir Traži trenutne rezultate ili
što je brže moguće
Troškovi Skupi, često katastrofalni
2. Alternativna i holistička
medicina
Sadašnje makrobiotičko lečenje
Ponovo uspostavlja
ravnotežu unutar tela
Vidi um i telo kao jedno;
intuitivan, holistički
Skladan, uravnotežen
Stimuliše sposobnost tela
za isceljenje
Jednostavno posmatran-
je i tehnike
Narušavanje ravnoteže
energije uzrokovano
ishranom, načinom života,
nedostatkom vežbe,
odnosima
Dijeta, trave, prirodne
supstance, masaža, rad
tela, meditacija i drugi
jednostavni načini lečenja
Klijent se konsultuje, leči
ili savetuje; samoisceljenje;
grupna terapija
Postepeni oporavak kada
se uspostavi ravnoteža
Neki dodatni troškovi
3. Tradicionalna i buduća
medicina
Dovodi u sklad s
opsežnijim
silama prirode
Vidi um, telo i duh u
odnosu na poredak
prirode i univerzuma;
opsežan
Vera utemeljena na
razumevanju
Omogućuje prirodnim
silama da isceljuju
Intuitivno
Nepoznavanje životnih
načela
Obrazovanje i sa-
mospoznaja, slobod-
no korišćenje energi-
je neposredno ili bilo koja
metoda u kolumni 1. i 2.
Potpuna odgovornost i
sudelovanje pojedinca,
porodice i zajednice
Trenutno ozdravljen-
je kroz spoznaju uzro-
ka i mala
briga oko toga koliko će
biti potrebno simptomi-
ma da iščeznu
Mali ili ih nema

1. Savremena i veštačka
medicina
Dopunska ili integrisana medicina
Oprema Specijalizovana i so-
fisticirana tehnološki
najsavršenija oprema
Rezultat Povremeno olakšanje,
kada se neravnoteža
potisne dublje u telo, gde
se kasnije manifestuje;
stvaranje novih veštačkih
vrsta
go razlikovati za druge oblasti, uključujući trop-
ska podneblja u Južnoj Aziji, Jugoistočnoj Aziji,
na Srednjem Istoku, u Africi i Latinskoj Ameri-
ci; potpolarne predele u Sibiru, Mongoliji i na
Arktiku; i druga različita staništa, uključujući
Okeaniju i druga ostrvska društva.
Opsežne smernice za svaku od ovih oblas-
ti upravo se razvijaju. U međuvremenu, Tabe-
la 2 sažima neke od osnovnih razlika u tradici-
onalnom načinu ishrane u svakom od ovih po-
dručja. U tropima, na primer, standardna ma-
krobiotička ishrana bi uključila razno tropsko
voće i povrće koji nisu deo standardne ishrane u
umerenom pojasu. Slično tome, u hladnim pre-
delima, životinjska hrana bi se jela u većem obi-
mu i češće nego u podnebljima sa četiri godišnja
doba. Važno je imati to na umu kada smernice u
ovoj knjizi govore da se izbegava ili smanji trop-
ska hrana ili izbegava ili smanji životinjska hra-
na. Kao deo uravnotežene dijete, te namirnice
mogu biti deo zdravog načina ishrane u staništu
njihovog porekla. U većem delu umerenog po-
jasa, međutim, te namirnice proizvode snažno
Makrobiotički način ishrane 7
2. Alternativna i holistička 3. Tradicionalna i buduća
medicina medicina
Sadašnje makrobiotičko lečenje
Jednostavna oprema, Bez posebne opreme
tehnološki obična
Ispravljeni su Promena u pogledu na
uzroci neravnoteže u život i sklad s prirodom,
načinu ishrane, načinu svemirom, Bogom;
života i okruženju; nastavljanje biološkog
stvaranje ličnog i i duhovnog razvoja
planetarnog zdravlja čovečanstva
energetsko dejstvo, mogu vo diti narušavanju
ravnoteže i nisu prikladne za redovnu upotrebu.
Prateća shema Velike piramide života ilustru-
je glavne kategorije hrane koje se mogu uzimati
svakodnevno ili redovno (5 do 7 puta nedeljno),
kao i vrste namirnica koje se mogu uzimati ne-
deljno ili povremeno (1 do 3 puta nedeljno), od
strane osoba u inače dobrom zdravlju. Na vrhu
piramide nalazi se mali trougao koji sadrži ne-
koliko grupa namirnica koje uglavnom nisu po-
godne za umereno podneblje ali koje mogu pov-
remeno jesti (jednom do dva puta mesečno) oni
koji prelaze na makrobiotički način ishrane ili
oni koji se hrane na generalno zdraviji način.
Velika piramida života je nacrtana kao grafič-
ki opis relativne važnosti i razmere raznih gru-
pa hrane. Ona deli istu temeljnu orijentaciju kao
američka Piramida prehrambenih usmerenja,
Mediteranska dijetalna piramida, Azijska dije-
talna piramida i Vegetarijanska dijetalna pira-
mida, samo što je sveobuhvatnija. Velika pira-
mida života ili Makrobiotička piramida ishrane
utemeljena je na univerzalnom obrascu ishra-
8 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA

TABELA 2 – PRILAGOĐAVANJE OKRUŽENJU I KLIMI

Hladna, severna klima Umerena klima Topla, tropska klima

Severne žitarice poput heljde, Pirinač kratkog zrna, pšenica, ječam, Južna zrnasta hrana poput pirinča
severna ozima pšenica, zob, azuki pasulj, sočivo srednjeg i dugog zrna, kasava, sago
severni proso i drugi korenovi i gomolji; duguljast
pasulj kao pinto, lima

Lokalno povrće pripremljeno dužim Lokalno povrće, pretežno kuvano, i Lokalno povrće, sa više salata, više
kuvanjem male količine voća voća i više sirove hrane

Više životinjske hrane Malo ribe ili morskih plodova Malo ili bez životinjske hrane

Malo ili bez životinjske hrane Kuvanje prilagođeno godišnjem Lako kuvanje, sa više ulja
dobu i osnovnih začina

ne ustanovljenom u čitavom umerenom poja-
su sveta, ne samo u jednoj civilizaciji ili kulturi
i više je u skladu sa tekućim nutricionističkim i
medicinskim istraživanjima nego druge smerni-
ce. Molimo vas da proučite ovu ilustraciju. Ma-
nje piramide za približno tuce različitih geogra-
fskih oblasti sveta takođe su u pripremi, kao i je-
dna panvegetarijanska makrobiotička piramida
za sve one koji žele da se zauvek oslobode živo-
tinjske hrane.
lu i dijetalne savete u Trećem delu radi jedne od
tri opsežne lekovite dijete koje mogu biti poje-
dinačno skrojene prema vašem stanju i potreba-
ma. Treći deo takođe obuhvata opsežan spisak
glavnih namirnica koje se koriste u savremenim
makrobiotičkim dijetama u umerenom klimat-
skom pojasu kao i popis namirnica koje se pre-
težno izbegavaju ili svode na najmanju meru.
DNEVNA ISHRANA ZA ZDRAVE LJUDE

Dijetalne smernice
Sledeće smernice predstavljaju prosečni stan-
dard za osobe pretežno dobrog zdravlja. One
sa jednim ili dva obolenja opisana u ovoj knjizi
mogu imati potrebu da ograniče neke vrste na-
mirnica, naročito ribu i morske plodove, voće,
sokove, semenke i orahe, lake obroke i deserte,
kao i količinu soli, ulja ili drugih osnovnih za-
čina koji se koriste pri kuvanju, dok se njego-
vo zdravlje popravlja. Molimo vas da pogledate
specifična stanja i bolesti opisana u Drugom de-
CELA ZRNA
Glavna hrana su kuvana cela zrna žitarica
i obuhvata 40 do 60 procenata dnevnog unosa
hrane (prosečno 50 % prema težini). Cela zrna
obuhvataju mrki pirinač, cela zrna žita, ječma,
prosa i raži, kao i kukuruza, heljde i drugih žit-
nih trava kuvanih na razne načine. Mrki piri-
nač kratkog ili srednjeg zrna danas je osnovna
hrana u većini domova makrobiotičara u svetu,
uglavnom kuvan u ekspres loncu ili povremeno
varen, a jede se barem jednom dnevno. On se
može pripremati sam ili skupa sa 10 do 20 posto
Tabela 3
VELIKA PIRAMIDA ŽIVOTA
Makrobiotičke dijetalne smernice
za umerenu klimu

Meso
Mesečna Jaja i
(Po izboru, živina
neobavezna,
prelazna) Mlečni
proizvodi
Slatkiši (prvenstveno
na bazi žita ili voća)
Semenke Orašice
Riba i morski plodovi
Nedeljna (prvenstveno bela riba)
(Po izboru,
povremena upotreba) Voće (prvenstveno
lokalno uzgajana i u sezoni)
Biljno ulje
Osnovni začini i začini
Dnevna (uključujući morsku so, miso, sos od soje i dr.)
(Redovna upotreba) Mahunarke i zrnasta hrana Alge
5-10% dnevne hrane, Nori, vakame,
uključujući azuki pasulj, kombu, hidžiki i dr.,
sočivo, slani grašak, male količine
tofu, tempeh, nato i dr.

Povrće Usoljeno povrće

20-30% dnevne hrane. Razne vrste,
Ravnoteža zelenog lisnatog, jabučastog i korenastog povrća. male količine
Veće količine kuvane; manje količine kao salata ili sirove

Integralne žitarice
40-60% dnevne hrane unosi se prema težini
Glavni obroci uključuju mrki pirinač, proso, ječam,
celu pšenicu, zob i druga cela zrna poput kukuruza, heljde i dr.
Manji obroci uklj. rezanca, testenine, hleb i dr. proizvode od žitnog brašna

Supa: Žitarice, povrće, zrnasta hrana i alge mogu se uzimati u vidu supe, 12 puta dnevno ili više puta nedeljno, uz
uobičajeni način pripreme tih namirnica

Voda: Bezalkoholni napici i prirodna, čista voda, uključujući izvorsku, bunarsku ili filtriranu vodu za piće i kuvanje

Kvalitet: Hrana da bude prirodnog kvaliteta (ne genetski modifikovana), organski uzgajana što je više moguće,
tradicionalno ili prirodno obrađena i pripremljena na gasu, drvima ili dr. prirodnim gorivima

Napomena: Ovo su prosečni standardi koji se mogu prilagoditi podneblju ili okruženju, kulturnom ili etničkom
nasleđu, rodu, uzrastu, nivou aktivnosti, individualnim uslovima zdravlja i ličnih potreba i dr. obzirima.
10 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA
prosa, ječma, celim zrnima pšenice, svežim zr-
nima kukuruza ili drugim žitaricama. Takođe se
može kuvati sa malom količinom azuki pasulja,
sočivom, slanim graškom ili drugom zrnastom
hranom. Većina celih zrna mora da se jede u ce-
lovitom obliku, a idealno je kada čine glavno jelo
svakog obroka. Povremeno, više puta nedeljno,
proizvodi od celih zrna, kao što su rskava pšeni-
ca, kuglice zobi, rezanca, testenine i hleb od ki-
selog testa pšenice ili raži bez kvasca i drugi pro-
izvodi od brašna od celih zrna mogu biti svrsta-
ni u ovu kategoriju. Belo brašno i druga znatno
rafinirana i guljena zrna se izbegavaju ili svode
na najmanju meru. S vremena na vreme, organ-
ski beli pirinač se može koristiti radi opuštanja,
uživanja ili medicinske koristi. Cela zrna treba
da se pripremaju neposredno i barem jednom
dnevno, a ostaci obroka smeju da se jedu istog
ili najdalje narednog dana.
SUPA
Jedan do dva tanjira sveže supe treba jesti
svakog dana, što predstavlja 5 do 10 procena-
ta dnevnog unosa hrane. Supa se često začinja-
va misom (prirodno fermentirana testenina od
soje) ili šojuem (prirodno fermentiran sok so-
je), čemu se tokom pripreme do daju vakame
(alga) i šargarepa, crni luk ili sezonsko bašten-
sko povrće. Ukus misoa ili šojua treba da bude
umeren, ne previše slan ili previše blag. Ječmeni
miso, pirinčani miso ili hačo (samo od sojinog
zrna) miso, star dve do tri godine, preporučuje
se za redovnu upotrebu. Takođe se sprema veliki
izbor slatkih supa od povrća, čorbi od pasulja i
supa od zrnaste hrane. Supu treba pripremati od
svežih sastojaka, svakog dana, a ne da bude kon-
zervirana, pakovana ili podgrejavana.
POVRĆE
Oko 20 do 30 procenata dnevne hrane uklju-
čuje sveže povrće pripremljeno na razne načine,
uključujući barenje, kuvanje i nišime varenje
(dugo kuvanje na laganoj vatri). Povrće se tako-
đe povremeno dinsta, prži uz stalno mešanje,
peče, prži u dubokoj masti ili priprema u tem-
pura stilu. Dalje, salata se bari, presuje ili pov-
remeno jede presna. Povrće obuhvata i najra-
zličitije lisnate salate i belo povrće kao što su
kelj, sveže povrće, brokoli i potočarka; oblo i
podzemno povrće kao što su kupus, crni luk i
jesenje i zimske tikvice i bundeve; i korensko
povrće kao što su šargerepa, dajkon i čičak. Pov-
remeno se koriste i šiitake i druge gljive. Najveći
deo povrća se kuva a mali deo se kiseli ili jede
sirov. Kada se priprema korensko povrće, koren
i list mogu da se kuvaju zajedno da bi se pos-
tigla ravnoteža energije i hranljivih sastojaka.
Tropsko i suptropsko povrće je najbolje izbega-
vati, uključujući plavi patlidžan, krompir, para-
dajz, asparagus, spanać, slatki krompir, jam ko-
ren, avokado, paprike i drugo, osim ako živite u
toplom i vlažnom podneblju. Upotreba majone-
za i industrijski pripremane salate treba smanjiti
na minimum. Povrće treba što češće pripremati
sveže, a ne konzervirano ili zamrznuto, što sma-
njuje njihovu energetsku i hranljivu vrednost.
Povrće uz to treba jesti, ako je ikako moguće, sa-
mo onoga dana kada je pripremljeno.
MAHUNARKE
Mali deo, od 5 do 10 posto dnevne hrane,
sastoji se od kuvanih mahunarki ili njihovih pre-
rađevina. Mahunarke i zrnasta hrana koja se re-
dovno koristi obuhvata azuki pasulj, sočivo, sla-
ni grašak i crnu soju u zrnu, dok se sva ostala

zrnasta hrana može koristiti prema prilici. Zrna-
ste namirnice kao što su tofu, tempeh i nato mo-
gu takođe da se uzimaju svakodnevno. Pasulj se
može održati 24 časa i sme da se podgrejava ili
dodaje supama, dinstanim i drugim jelima.
ALGE
Malu količinu algi, oko 2 posto, treba uzima-
ti svakodnevno, uključujući nori listove, vakame
i kombu. Nori, tanki listovi koji služe za umo-
tavanje sušija, jede se kao začin, dok se vakame
koristi svakodnevno u miso supi, a kombu se
često kuva sa graškom, pasuljem i povrćem kao
osnovni začin jer je bogata mineralima. Hidžiki
ili arame mogu da se uzimaju kao mali dodaci
uz jelo dvaput nedeljno, dok su sve ostale alge,
kao što su dulse, morska palma i irska mahovi-
na neobavezne. Alge su veoma jake i obično se,
kuvane, mogu održati još dandva.
OSNOVNI ZAČINI
Prirodno proizvedena bela morska so koris-
ti se kao redovan osnovni začin, skupa sa mi-
som (testenine od soje) i šojuom (prirodno fer-
mentirani sok soje). Dnevni obroci, međutim,
ne bi trebalo da budu preslani, a osnovni začini
se jelu dodaju tokom kuvanja, a ne za stolom.
Drugi osnovni začini se mogu koristiti povre-
meno, kao što su umeboši šljive, umeboši sirće,
pirinčano sirće, limun, đumbir, mirođija, be-
li luk, senf, crni ili crveni biber i narandža. Pri-
rodno ceđeno, nerafinirano biljno ulje koristi se
za kuvanje, posebno svetlo i tamno ulje od su-
sama. Kuzu je glavno sredstvo za zgušnjavanje
u sokovima od pečenja i sosovima. Industrij-
ski pripremljene osnovne začine, trave, pikan-
tne začine i druge zaslađene, ljute, aromatične
Makrobiotički način ishrane 11
ili stimulativne začine treba izbegavati ili sves-
ti na minimum.
ZAČINI
Ovi začini se postavljaju na sto da se koris-
te po nahođenju, radi uravnoteženja ukusa hra-
ne. Začini koji se koriste svakodnevno jesu go-
mašio (so od prženih semenki susama), koji se
pravi obično od 16 do 18 delova prženog seme-
nja susama i jednog dela pržene morske soli, na-
pola stucanih zajedno u zemljanom avanu zva-
nom suribači; pečeni vakame ili kombu prah,
spravljen prženjem tih algi u tiganju dok ne po-
crne, pa se drobe u suribačiju i ponekad im se
dodaje pečeni susam i to se čuva u malim tegla-
ma; umeboši grožđice, sitne ukiseljene grožđice
koje su sušene pa kiseljene više meseci sa mor-
skom solju i začinjene sa šiso listovima; teka,
kombinacija korenskog povrća kao što su šarga-
repa, čičak i koren lotosa, dobro usitnjena i din-
stana u susamovom ulju i misou tokom više sa-
ti; i pahuljice od zelenog norija. Drugi začini se
mogu uzimati s vremena na vreme.
TURŠIJA
Male količine turšije domaće proizvo dnje
treba jesti svakoga dana da bi se olakšalo vare-
nje zrnaste hrane i povrća. Razno povrće se mo-
že koristiti za spravljanje turšije (odnosno uki-
seljenog povrća): dajkon, rotkvice, bela repa,
šargarepa, kupus, repica. Ono se spravlja uz po-
moć mekinja, rasola, misoa, šojua ili umebošija
i povrće u takvom rastvoru zri od nekoliko sa-
ti do nekoliko nedelja, meseci, pa čak i godina.
Lakša turšija (koja se kraće kiseli) preporučuje
se u proleće ili leto ili za osobe koje treba da sni-
ze unos soli. Slanija turšija (koja se duže kise-
12 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA
li) može se jesti tokom hladnijeg vremena ili od
strane osoba koje treba da ojačaju. Kiseli kupus
je tradicionalna turšija i može se redovno jes-
ti. Industrijsku turšiju spravljenu sa začinima,
šećerom i sirćetom treba izbegavati.
GARNIRANJA
Da bi se uravnotežila različita jela i obrok
učinio lepšim, često se mogu koristiti garnira-
nja. Ona obuhvataju rendani svež koren đumbi-
ra, seckanu ljutiku (vrsta luka), rendani dajkon,
rendanu rotkvicu, rendani ren, zeleni senf, kriške
limuna, kriške narandže, crveni i crni biber, itd.
NAPICI
Prirodna voda se koristi za piće, kuvanje i
pripremanje čajeva. Izvorska, bunarska ili filtri-
rana voda su najpogodnije. Čaj od banča gran-
čice je glavni napitak, dok se čaj od prženog ječ-
ma, mrkog pirinča i drugi čajevi od zrnaste hra-
ne ili bilo koji tradicionalni, nestimulativni, ne-
aromatični napitak mogu koristiti prema prilici.
DOPUNSKA HRANA ZA OSOBE
SA DOBRIM OPŠTIM ZDRAVLJEM
ŽIVOTINJSKA HRANA
Mala količina ribe ili morskih plodova može
se jesti nekoliko puta nedeljno. Bela riba sadrži
manje masnoća i ulja nego tzv. crvene i plave
ribe. To uključuje bakalar, iverak, oradu, pas-
trmku i mnoge druge vrste. Dobro ih je jesti
garnirane sa rendanim dajkonom, limunom ili
renom i sa dosta svežeg povrća tokom obroka.
Povremeno se mogu unositi u organizam i dru-
ge vrste ribe, morskih plodova ili školjki. Sve
drugo životinjsko meso se obično izbegava u
savremenim makrobiotičkim zajednicama, uk-
ljučujući crveno meso, živinu, jaja i mlečne pre-
rađevine svake vrste.
VOĆE I SOKOVI
Voće treba uzimati više puta nedeljno, pre-
težno voće umerenog pojasa kao što su jabuke,
kruške, kajsije, jagode ili dinje i lubenice. Ono se
može jesti dinstano ili kuvano, prirodno sušeno
ili sveže u sezoni sa turšijom i morskom solju.
Tropsko voće poput banana, ananasa, mangoa,
papaja, smokvi, datula i kivija treba izbegavati
ili svesti na najmanju meru. Citrusno voće kao
što su narandža, mandarina i grejpfrut mogu se
uzimati u manjim količinama, naročito u sezoni
ili u toplijem razdoblju. Voćni sok je jačeg kon-
centrata i ima ekspanzivnije dejstvo nego samo
voće. Mala količina soka od jabuke ili soka od
voća iz umerenog pojasa može se piti, naročito
u sezoni ili na sobnoj temperaturi.
ORAŠICE I SEMENKE
Treba jesti male količine oraha i semenki, ot-
prilike jednu šolju nedeljno. Bademi, orasi, ki-
kiriki i drugi sitniji orasi poželjniji su od raznih
tropskih oraha, poput indijskih oraha, makada-
mija i brazilskih oraha. Susam, suncokretove se-
menke, semenke bundeve i drugog bilja mogu
se jesti blago blanširani ili prženi kao povreme-
ni laki obrok. Puter od kikirikija i raznog seme-
nja ima veliku koncentraciju i treba ga koristiti
u malim količinama.
LAKI OBROCI I DESERTI
Ukusni laki obroci i deserti mogu se uzima-
ti u raznim količinama dva do tri puta nedelj-

no i mogu obuhvatiti razna slatka jela priprem-
ljena na prirodan način. Desert često može biti
pripremljen od slatkog povrća kao što su tikvi-
ce, bundeva i paškanat; voće kao što su jabuke,
jagode ili lubenica; kesten; azuki pasulj i dru-
ge prirodno slatke namirnice bez koncentrisa-
nih zaslađivača. Za jela koja zahtevaju jak ukus,
međutim, preporučuje se zaslađivač na bazi žita,
uključujući amasake (napitak od fermentiranog
slatkog pirinča), ječmeni slad ili sirup od mrkog
pirinča. Blagi laki obroci kao što su moči, suši,
rezanca, pudinzi, kanten i kesten pire poželjni-
ji su od peciva i deserta. Keks, biskvite, pite, ko-
lače od lisnatog testa, kolače od pirinča i koki-
ce, međutim, treba uzimati u malim količinama.
Razni mućeni kremovi, šećerne glazure, agar–
agar, tofu, tahini (puter od prženog susama), ili
kuzu (beli koren) mogu se koristiti umesto ja-
ja, pavlake, mleka i drugih životinjskih namir-
nica. U makrobiotičkim domaćinstvima danas,
šećer, čokolada, žuti šećer, med, melasa, frukto-
ze, saharin i drugi veoma rafinirani ili veštački
zaslađivači strogo se izbegavaju. Javorov sirup se
koristi vrlo škrto i u posebnim prilikama.
NAPICI
Preporučeni dnevni napici obuhvataju čaj od
banča grančice, čaj od prženog mrkog pirinča,
čaj od prženog ječma i druge tradicionalne nes-
timulativne, nearomatične čajeve. Izvorska, bu-
narska ili filtrirana voda koristi se svakodnevno
za piće, kuvanje ili spremanje čajeva. Napici ko-
ji se uzimaju povremeno obuhvataju kombu čaj,
umeboši čaj, mu čaj i kafu u zrnu (pripremljenu
bez smokvi, datula ili tropskih zaslađivača). Sok
od šargarepe ili drugog povrća može se piti više
puta nedeljno. Povremeno se kao napici koriste
Makrobiotički način ishrane 13
zeleni čaj, sojino mleko, pivo, sake i drugi laki ili
blagi alkoholni napici. Stimulanse kao što su ka-
fa, crni čaj i aromatične biljne čajeve poput nane,
šipka i kamilice treba izbegavati ili svesti na naj-
manju meru. Izbegavajte i hlorisanu, fluorisanu
i na drugi način obrađenu vodu, kao što su des-
tilisana voda, gazirana voda, bezalkoholna pića,
veoma hladne napitke i žestoka pića.
Način ishrane
Standardni način ishrane obezbeđuje potpunu
ravnotežu energije i hranljivih sastojaka. Ne-
ma potrebe da brojite kalorije ili računate hran-
ljivost svojih obroka. Možete redovno jesti dva
do tri puta dnevno, količinu koju smatrate pri-
kladnom, pod uslovom da razmera svake kate-
gorije hrane bude pravilno odmerena. Dovolj-
no žvakanje je presudno za dobro varenje, pa se
preporučuje da se svaki zalogaj žvaće pedesetak
puta ili više, sve dok ne postane sasvim tečan u
ustima. Kao što je Gandi šaljivo rekao, pijte svo-
ju hranu i žvaćite svoje napitke. Jedite kada ose-
tite glad, ali pazite da se ne prejedate. Ustajte od
stola zadovoljni ali ne i prepuni hrane. Slično,
pijte samo kada osetite žeđ, ali nemojte nepo-
trebno sebi uskraćivati unošenje tečnosti. Izbe-
gavajte da uzimate hranu tri sata pre odlaska na
počinak, jer to može usporiti varenje, optereti-
ti creva i pankreas i doprineti hipoglikemiji, na-
rušiti rad bubrega i mokraćne bešike.
Pre i posle jela, izrazite svoju zahvalnost Bo-
gu, svemiru ili prirodi za hranu koju uzimate i
razmišljajte o zdravlju i sreći koju ona treba da
stvara. To možete činiti u vidu izjave zahval-
nosti, molitve, pevanjem ili minutom ćutanja.
Izrazite svoju zahvalnost i roditeljima, precima i
14 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA
minulim generacijama koje su vas hranile i čije
snove nosimo, biljkama i životinjama koje daju
svoje živote da bismo mi živeli, kao i ratarima,
radnicima, dostavljačima, trgovcima i kuvarima
koji ulažu napore da nam hrana bude dostupna.
Važno je isto tako svakodnevno promišljati svo-
je mentalno, fizičko i duševno stanje. Potrošite
samo nekoliko minuta na promišljanje dnevnih
događanja, uključujući vaše misli, osećanja i po-
našanje. Pokušajte da ih dovedete u vezu sa va-
šim načinom ishrane, naročito sa hranom ko-
ju ste uneli u sebe u poslednja 24 časa. Ubrzo će
vam se ukazati jasan obrazac i vi ćete intuitivno
znati kakav uticaj imaju razne hrane i napici na
vaše dnevno zdravlje i sreću.

Uravnoteženje suprotnosti
Večna promena je temeljni zakon univerzuma.
Od pojave galaksija do subatomskih čestica, od
uspona i pada civilizacija do života pojedinaca i
porodica, od građe telesnih organa i sistema do
funkcionisanja tkiva i ćelija, sve se odvija pre-
ma urednom obrascu promene. Poredak svemi-
ra su otkrile, shvatile i slavile sve tradicionalne
kulture i društva kroz istoriju, obrazujući opšte
osnove za sve velike religijske, duhovne, filo-
zofske, društvene i lekarske tradicije. Način do-
vođenja u sklad s tim večnim poretkom u sva-
kodnevnom životu zagovarali su drevni mudra-
ci na Istoku, uključujući Budu, Lao Cea i Kon-
fučija, kao i veliki učitelji čovečanstva na Zapa-
du, uključujući Mojsija, Isusa i Muhameda. Pod
mnogim imenima i oblicima, ona je iznova ot-
krivana, primenjivana i objašnjavana hiljadama
godina.
Sve se menja. Ništa ne ostaje isto. Sve je u
pokretu. Ništa ne ostaje na jednom mestu. Elekt-
roni se vrte oko središnog jezgra u atomu; Zem-
lja se vrti oko svoje ose dok se okreće oko Sun-
ca; Sunčev sistem se vrti oko središta Galaksije;
a grozdovi galaksija se udalajavaju jedni o dru-
gih ogromnom brzinom, dok Svemir nastavlja
da kruži i da se širi. Suprotnosti privlače jedna
2
drugu da bi postigle sklad; sličnosti poništavaju
jedna drugu da bi izbegle nesklad. Jedna težnja
se premeće u svoju suprotnost, koja će se vrati-
ti u ranije stanje.
Na Dalekom istoku dve suprotne težnje ko-
je se dopunjavaju i koje upravljaju svim pojava-
ma bile su poznate kao jin i jang (što se tradici-
onalno izgovaralo kao „in“ i „ijong“). Na Zemlji,
mi doživljavamo jang kao centripetalnu energiju
koja dolazi od Sunca, planeta, zvezda, udaljenih
galaksija i konačno svemirskog prostora. Ta na-
dolazeća, silazna sila potiskuje sve prema zem-
ljinom jezgru i tera planetu da se vrti oko svoje
ose i okreće oko Sunca. U tradicionalnim kul-
turama, ta energija je bila poznata kao nebes-
ka sila. Savremena nauka tu izvornu silu nazi-
va gravitacijom, pogrešno je shvativši kao uni-
verzalnu privlačnu silu koja privlači stvari pre-
ma središtu.
U isto vreme, Zemlja proizvodi suprotnu,
uzlaznu i šireću silu usled rotacije oko svoje ose.
Ta rastuća, centrifugalna energija iz središta pla-
nete bila je poznata kao zemaljska sila. Uzajam-
no dejstvo između te dve sile uzrok je svim po-
javama na našoj planeti i širom svemira (vidi
Tabelu 4).
16 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA

TABELA 4 – PRIMERI JINA I JANGA

Više jina Više janga

Svojstvo Centrifugalna sila Centripetalna sila

Težnja Širenje Skupljanje

Funkcija Rastezanje Stapanje

Dispersija Asimilacija

Odvajanje Skupljanje

Razlaganje Organizovanje

Kretanje Neaktivno, sporije Aktivno, brže

Vibracije Kraći talas i veća učestalost Duži talas i manja učestalost

Smer Uzlazni i vertikalan Silazni i horizontalan

Položaj Više spoljašnji i periferni Više unutrašnji i centralni

Težina Lakši Teži

Temperatura Hladniji Topliji

Svetlost Tamniji Svetliji

Vlažnost Vlažniji Suvlji

Gustina Ređi Gušći

Veličina Veći Manji

Oblik Obuhvatniji i krhkiji Stisnutiji i čvršći

Forma Duži Kraći

Tekstura Mekši Grublji

Atomska čestica Elektron Proton

Prirodni elementi N, O, P, Ca itd. H, C, Na, As, Mg itd.

Okolina Vibracija, vazduh, voda Zemlja

Klimatski uticaji Tropska klima Hladnija klima

Biološki Više biljnog kvaliteta Više životinjskog kvaliteta

Pol Ženski Muški

Organska građa Više šuplja i ekspanzivna Kompaktnija i zbijenija


Više jina
Nervi Više periferni, ortosimpatički
Stav, emocije Blag, negativan, defanzivan
Rad Više mentalan i estetski
Svest Univerzalnija
Mentalna funkcija Okrenuta budućnosti
Kultura Okrenuta duhovnosti
Dimenzija Prostor
Nit koja se provlači kroz stvaranje jeste jin i
jang, beskrajna igra suprotnosti. Svaka kretnja
stvara odgovarajuće težnje. Jang sila stvara kon-
trakciju, gustinu, težinu, brzo kretanje i visoku
temperaturu. Jin sila stvara širenje, rastezanje,
lakoću, sporije kretanje i nižu temperaturu. Na
svojim krajnostima, svaka sila prelazi u svoju su-
protnost. Visoka temperatura (vatra), na primer,
dovodi do širenja, a niska temperatura (led) do-
vodi do skupljanja.
Jin i jang nisu statični, nepomični uslovi ili
elementi, već težnje koje stalno kruže, pri čemu
se svaka pretvara u onu drugu. Na biološkom
nivou, jang je poistovećen s muškom energi-
jom, dok je jin povezan sa ženskom energijom.
Ipak, ništa nije sasvim jedno ili drugo, a odnos
između te dve sile razlog je stalnom kolebanju i
promeni. Muškarac je fizički jači, teži i aktivni-
ji od žene, ali je žena često duhovno uzvišeni-
ja i intuitivnija od muškarca. Isto tako, žena je
spolja nežnija, ljubaznija i ljupkija, ali je muška-
rac iznutra često stidljiviji, sentimentalniji i pri-
jemčiviji od žene. Budući da potiču od Boga ili
beskrajnog svemira, jin i jang se očituju u ne-
brojeno oblika, stapajući se i vraćajući na kraju
svom zajedničkom izvoru. Zakoni jina i janga
Uravnoteženje suprotnosti 17
Više janga
Više centralni, parasimpatički
Aktivan, pozitivan, agresivan
Više fizički i društveni
Specifičnija
Okrenuta prošlosti
Okrenuta materijalnosti
Vreme
upravljaju svim pojavama, od kretanja subatom-
skih čestica do stvaranja krvi i tkiva, od obrazo-
vanja planeta i njihovih satelita do odnosa među
polovima. Ako znamo kako da uravnotežimo te
sile u vlastitim životima, možemo da preokrene-
mo bolest u zdravlje, rat u mir i tugu u radost.
Ljudska građa
Ljudska bića, vrhunac milijardi godina prirodne
evolucije, sazdata su dinamičkom interakcijom
zemaljskih i nebeskih sila. Ovum, ili jaje, obra-
zuje se u ženi kao rezultat unutrašnjeg spiralnog
kretanja folikula u jajnicima, dok sperma kod
muškarca nastaje spoljašnjom deobom repro-
duktivnih ćelija. Ti procesi su, redom, jang i jin;
kada se stope, oni stvaraju novi život.
U majčinoj utrobi, embrion stalno prima ne-
besku centripetalnu silu, koja se spiralo spušta u
smeru suprotnom okretanju kazaljki sata kroz
središte spirale kose na majčinoj glavi, i zemalj-
sku centrifugalnu silu, koja se spiralo izdiže u
smeru kazaljki na satu kroz majčinu matericu.
Obe energije pune bebu koja se razvija odozgo i
18 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA

TABELA 5 – ČAKRE I ODGOVARAJUĆI ORGANI I ŽLEZDE

Čakra Upravljačke moći Organi i žlezde

Sedma ili krunska čakra Viša svest Hipofiza, hipotalamus, mozak,

centralni nervni sistem

Šesta ili čakra srednjeg mozga Intuicija Hipofiza, mozak, centralni

nervni sistem

Peta ili grlena čakra Govor i disanje Tiroida, paratiroida,

nosni polipi, krajnici

Četvrta ili srčana čakra Ljubav, samilost Srce, pluća, timus

Treća ili čakra solarnog spleta Intelekt, hrabrost, simpatija, Pankreas, želudac, slezina,
strpljenje, volja, istrajnost jetra, žuč, dvanaestopalačno crevo,
nadbubrežne žlezde, bubrezi

Druga ili trbušna čakra Ravnoteža tela i ukupna harmonija Materica, tanko crevo, debelo
crevo, nadbubrežne žlezde,
bubrezi, bešika

Prva ili osnovna čakra Reprodukcija i regeneracija Testisi, jajnici

odozdo, proizvodeći sile vitalne elektromagne-
tne energije. Prema predanju, ta energija je bila
poznata kao ki u Japanu, či u Kini, prana u In-
diji, ruač u Izraelu i Sveti duh među ranim hriš-
ćanima. Sprega nebeskih i zemaljskih sila u ut-
robi odgovorna je za fizičku, mentalnu i duhov-
nu građu fetusa. Iz samo jedne oplođene ćeli-
je, rađa se složeno novo biće s trilionom ćelija
uređenim prema planu koji je iscrtala evolucija.
U tom veoma napetom okruženju, kanal ver-
tikalne energije se javlja kada se sretnu dve sile.
Pored te dve ulazne tačke, odozgo i odozdo, ne-
beske i zemaljske sile se sučeljavaju i pune pet
glavnih područja u energetskom kanalu, stvara-
jući sedam glavnih središta aktivirane prirodne
elektromagnetske energije. U drevnoj Indiji, ti
energetski centri su nazivani čakre, ili točkovi
(videti Tabelu 5).
Skupa s rotacionim kretnjama embriona u
utrobi, te dve sile visokog napona stvaraju ener-
giju koja zrači iz središta embriona prema okol-
noj atmosferi , stvarajući nevidljivi sloj energije
oko bebe. Unutar tog polja se generišu nevidljivi
tokovi koji obrazuju nizove spirala energije koje
se kreću prema unutra i prema spolja. Primarna
prema unutra usmerena spirala razvija se u di-
gestivnom i respiratornom sistemu, dok se pre-
ma spolja usmerena spirala razvija u ner vnom
sistemu i skeletu. Između se razvija cirkulator-
ni sistem. Dalja diferencijacija vodi obrazovanju
kompaktnih organa, koji se sporije kreću, i na-
dutih organa, koji se brže kreću. Prvobitno srce,
na primer, počinje da pulsira oko 24. dana po-
sle začeća kao odgovor na ritmičke pulsacije ne-
beskih i zemaljskih sila, terajući krv da cirkuliše
kroz disk embriona i prvobitnu placentu. Skupa
s tim, razvija se sedam odvojenih grana telesnog
spiralnog sistema, sjedinjujući digestivni, ner-

vni, cirkulatorni, respiratorni, skeletni, endokri-
ni i reproduktivni sistem i funkcije u jednu sve-
obuhvatnu celinu.
Pošto su se obrazovali srce i drugi glavni or-
gani, energija počinje da se oslobađa i u uzlaz-
nom i u silaznom smeru, vodeći razvoju ruku
i nogu. Elektromagnetski tokovi ili energetske
struje koji se granaju iz čakri, poznati kao me-
ridijani, završavaju se formiranjem ruku, šaka i
prstiju i nogu, stopala i nožnih prstiju. Sami me-
ridijani su zapravo spirale energije koja struji, ne
vodovi, kanali ili cevi. Oni predstavljaju ukupan
proces protoka energije, koja ulazi u telo, stvara
i pokreće organe, pa se onda prazni naviše i na-
niže da bi obrazovala i pokrenula udove. Sa tog
stanovišta, organi, žlezde i funkcije tela nisu ra-
zličiti od meridijana, već su fizički najodređeni-
ji, najzgusnutiji delovi čitavog sistema meridija-
na. Sa svoje strane, svaki meridijan se raščlanju-
je u brojne manje grane, struje i potočiće koji
prenose krv, ki i svest do svake od trilion ćelija.
Ljudsko telo je zamršena kombinacija vidljivih i
nevidljivih struktura i funkcija. Organi, žlezde,
tkiva i ćelije spoljašnja su manifestacija energet-
ske mreže meridijana i čakri u njima koje napa-
ja energija koja se spiralno kreće. Zajedno to čini
prirodnu elektromagnetsku građu ljudskih bića.
Jin i jang u ljudskom telu
Or ga ni ljud skog te la pos to je u komple-
mentarno/antagonističkim odnosima. Ukupno
uzevši, nebeske sile stvaraju kompaktnije, čvršće
strukture i kreću se prema dole, unutrašnjim
smerom. Zemaljske sile stvaraju raširene, šuplje
strukture i kreću se na gore, prema spolja. Tako
su srce, pluća, bubreg, pankreasslezina i jetra ra-
Uravnoteženje suprotnosti 19
zvrstani kao više jang, dok su tanko crevo, debe-
lo crevo, bešika, želudac i žuč razvrstani kao više
jin. Jang organi se, međutim, hrane srazmerno
lakšom, sporijom jin energijom, dok se jin orga-
ni hrane jačom, bržom jang energijom. Na Tabe-
li 6 je sažeto iznet taj dinamički odnos koji do-
prinosi ukupnoj ravnoteži i skladu između tele-
snih organa i sistema.
Leva strana organizma je, uopšte, više pod
uticajem nebeske sile, dok desnom stranom više
upravlja zemaljska sila. Prema tome, kod parnih
organa kao što su sise, pluća, jajnici, testisi i bu-
brezi, onaj na levoj strani je obično malo manji
i kompaktniji, dok je desni blago veći i rašireni-
ji. Organi smešteni bliže središtu organizma su
izloženi uticaju na sličan način. Leva strana srca
je više pod uticajem nebeske sile, dok se desna
strana napaja zemaljskom silom. Silazno debe-
lo crevo i rektum se više hrane jang energijom,
dok se uzlazno debelo crevo više hrani jin ener-
gijom. U sredini, poprečnim debelim crevom
upravljaju nebeske i zemaljske sile više-manje
podjednako.
Gornji deo tela je više pod uticajem zemalj-
ske sile, koja se uzdiže i spiralno kreće prema
spolja. Kod žena, koje imaju srazmerno više ze-
maljske sile, to dovodi do rasta grudi. To je uz-
rok i obilnog rasta kose na vrhu glave i kon-
centraciji aktivnosti i funkcija kojima se svesno
upravlja u mozgu. Iz istih razloga, donjim de-
lom tela upravlja više nebeska sila, koja se kreće
naniže i spiralno prema unutra, zbog čega je te-
lesni centar gravitacije ukorenjen duboko u cre-
vima, polni organi su mali i kompaktni, a mo-
torne aktivnosti u najvećoj meri usklađuju noge
i stopala. Srednji deo tela, u kom se nalaze srce,
pluća, jetra, pankreas i slezina, napajaju obe sile
gotovo podjednako.
20 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA
TABELA 6 – KOMPLEMENTARNA VEZA IZMEĐU NAJVAŽNIJIH ORGANA
Jin struktura i jang funkcija
Debelo crevo
Žučna kesica
Bešika
Tanko crevo
Želudac
Materica/prostata
Kada govorimo o prednjoj i zadnjoj strani te-
la, nebeska sila pretežno stvara čvrstu, kompak-
tnu kičmu i zbijeni centralni nervni sistem, dok
zemaljska sila obrazuje meke, šireće sisteme va-
renja i disanja. Da bi se uspostavila ravnoteža,
više jang mozak i nervni sistem uređuju prven-
stveno vibracionu hranu u vidu talasa i vibracija,
dok više jin digestvini sistem prerađuje prven-
stveno fizičku hranu u vidu materijalne hrane
i napitaka. U sredini, cirkulatorni sistem, koji
predstavlja ravnotežu neba i zemlje, razdvaja se
u komplementarno/oprečne grane, blago kom-
paktniji krvotok kojim upravlja jetra i blago ra-
šireniji limfni sistem koji reguliše slezina.
Kada govorimo o periferiji i centru, nebeska
sila vlada više unutrašnjim, dubokim vitalnim
funkcijama, dok zemaljska sila više utiče na one
spoljne, površinske. Jang energija, zbog toga, te-
ži da se skuplja u najdubljim oblastima mozga;
jetri, srcu i drugim dubokim, vitalnim organi-
ma; jajnicima i testisima; kostima i ner vima i
drugim unutrašnjim strukturama i funkcijama.
Jin energija, obrnuto, teži da se sakuplja u kraj-
njim podružčima, uključujući kožu, usta, usne,
grudi, creva i ekstremitete, uključujući ruke i
noge i prste na rukama i nogama. Tabela 7 pri-
Jang struktura i jin funkcija
Pluća
Jetra
Bubreg
Srce
Slezina/pankreas
Mozak
kazuje prikladnu mapu koja sažima jin i jang u
ljudskom organizmu i funkcijama.
Ukupno uzevši, energija se kreće spiralno.
Faze skupljanja smenjuju se sa fazama širenja.
Spirala koja se širi dostiže granicu pa se skuplja i
tako redom. Gore i dole, unutra i napolje, desno
i levo, nazad i napred i druge polarnosti zapra-
vo su sve manifestacije jednog neprestanog toka
energije. Stvoreno i hranjeno nebeskim i zemalj-
skim silama, ljudsko telo je divna replika ukup-
nog svemira. Sklad i ravnoteža su njegovo pri-
rodno stanje.
Na vrlo praktičnom nivou, posebno za one
za koje su jin i jang novi pojmovi, možemo da
promislimo o tome koliko su skupljanje i širenje
sveprisutna stvarnost u našim svakodnevnim
životima. Vrata i prozori u našim domovima
skupljaju se ili šire u skladu s godišnjim dobi-
ma. Naši automobili, kancelarijske mašine i dru-
gi uređaji takođe podležu suptilnim promena-
ma temperature, vlage i pritiska. Oni su na ne-
ki način nalik našim organima i žlezdama. Na-
polju, sam put može da razvije klobuke, kvrge,
brazde ili rupe, već prema tome od čega je na-
pravljen, naročito ako je izložen soli i vodi. To je
nešto poput naše kože ili podloge tkiva i organa.
 Uravnoteženje suprotnosti 21

TABELA 7 – JIN I JANG U LJUDSKOJ GRAĐI I FUNKCIJAMA

Više jin Više jang

Strukture
Gornji deo tela Donji deo tela

Desna strana Leva strana

Prednja strana Zadnja strana

Spoljašnost (periferija) Unutrašnjost (centar)

Meki delovi Tvrdi delovi

Delovi koji se šire Stisnuti delovi

Digestivni sistem, respiratorni sistem Nervni sistem, skeletni sistem

Limfotok Krvotok

Bela krvna zrnca Crvena krvna zrnca

B ćelije T ćelije

Gušilac T ćelija Pomagač T ćelija

Anti–insulin Insulin

Dlake na glavi Dlake na telu

Geni koji podstiču rast Geni koji sprečavaju rast

Ćelijske membrane Ćelijsko jezgro

Elastin Kolagen

Estrogen Testosteron

Inhibitori neuroprenosnika Aktivatori neuroprenosnika

RNK (ribonukleinska kiselina) DNK (dezoksiribonukleinska kiselina)

Kalijumovi joni Natrijumovi joni

Šuplji organi Puni organi

Funkcije
Bioenergetske Biohemijske

Udisanje Izdisanje

Inhibiranje Aktiviranje

Opuštanje Skupljanje

Hidracija (dobijanje tečnosti) Dehidracija (gubljenje tečnosti)

Pražnjenje Punjenje

Razilaženje (divergencija) Sticanje (konvergencija)

22 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA
Više jin
Funkcije
Opuštanje (relaksacija)
Propadanje (raspad)
Odgovor
Oksidiranje
Katabolizam
Uzlazno kretanje
Mentalne aktivnosti
Sporije kretanje
Putem prostih analogija i metafora, skoro svako
može početi da shvata kako jin i jang – skuplja-
nje i širenje – upravljaju radom naših tela.
Hrana, zdravlje i svest
U utrobi, fetus prima hranu iz majčine krvi i
druge hranljive sastojke preko placente. Osim
izvorne snage i kvaliteta sperme i jaja, majčin
način ishrane tokom trudnoće ima najveći uti-
caj na razvoj bebinog tela i njeno buduće zdrav-
lje. Po rođenju, novorođenče se hrani kolostru-
mom i majčinim mlekom, što otelovljuje kon-
denzovanu energiju životinjskog carstva. Pošto
dođu zubi i dete prestane da sisa, hrana je pre-
težno biljnog sastava da bi obezbedila pravilan
rast i razvoj.
Dok rastemo i sazrevamo, glavni izvor kia, ili
životne energije, jesta hrana koju jedemo svako-
dnevno. Ona se neposredno prenosi u um, telo i
duh. Preko vlastitog izbora i pripreme hrane, mi
unosimo kondenzovanu suštinu nebeskih i ze-
maljskih sila koje utiču na naše zdravlje i sreću
iz dana u dan. Kvalitet funkcionisanja naših or-
Više jang
Napetost (tenzija)
Rađanje (postanak)
Podsticaj
Dezoksidiranje
Anabolizam
Silazno kretanje
Fizičke aktivnosti
Brže kretanje
gana i tkiva u velikoj meri zavisi od naše ishra-
ne. Naravno, mi i dalje primamo ki neposre-
dno iz prirode i svemira, ali ta energija služi da
se aktiviraju i napajaju organi i funkcije, ćelije i
tkiva. Povezano jedno s drugim, ki energija ko-
ju primamo iz spoljnog sveta više je jin, dok je
ona koja dolazi iznutra kao rezultat našeg dnev-
nog načina ishrane više jang. Hrana prelazi ne-
posredno u krv, limfu i druge telesne tečnosti
koje hrane naše sisteme i funkcije. To drži ener-
getske kanale otvorenim da primaju punu sna-
gu talasa i vibracija koje potiču iz nebeskih i ze-
maljskih ciklusa i ritmova oko nas.
Uz fizičko zdravlje i vitalnost, hrana stva-
ra naš um i duh, određujući kvalitet naše svesti.
Talasi iz svemira se kanališu kroz mozak i ner-
vni sistem, koji su sazdati u obliku spirale. Sva-
ka od trilion ćelija je takođe i receptor i privlači
vibracije iz atmosfere i našeg okruženja. Naša
intelektualnost i duhovnost su određeni stepe-
nom do kog su naše ćelije napojene energijom.
Talasi sa nižom frekvencijom i većom talasnom
dužinom stvaraju našu telesnu aktivnost. Viša
frekvencija, kraći talasi stvaraju naše misli, slike
i snove. Kada jedemo pretežno cela zrna i kuva-

mo zeleniš kao glavni deo naše ishrane u stanju
smo da primamo više, kraće impulse i vibraci-
je kao i one niže, duže. Delokrug naše svesti je
širok, pa možemo da se bavimo i svakodnevnim
praktičnim stvarima i muzikom sfera. Ako uzi-
mamo jaku jin hranu poput šećera, začina, alko-
hola ili droga, spirale u našem srednjem mozgu,
ner vnom sistemu i svakoj ćeliji postaju previše
raširene i ne mogu hvatati kratke talase. Ako
uzimamo jaku jang hranu kao što su meso, jaja,
živina i tovljena riba, spirale postaju preterano
aktivne pa talase primamo i tumačimo haotično.
Naš uzvišeni duh i pročišćena svest su izgublje-
ni. Počinjemo da mislimo nepravilno, žestoko ili
na fragmentaran način. Moć hrane ne bi treba-
lo potcenjivati. Kako stoji u Upanišadama, drev-
noj indijskoj knjizi mudrosti: „Iz hrane su nas-
tala sva stvorenja. Ona žive od hrane, rastaču se
u hranu. Hrana je najvažnija od svih stvari, uni-
verzalni lek... Ja sam taj svet, ja jedem taj svet.
Ko to zna, zna.“
Cela zrna su predstav ljala središte spirale
ljudske evolucije na ovoj planeti tokom miliona
godina. Naša vrsta je razvila svoju jedinstvenu
uspravnu formu i stav, veoma razvijen intelekt
i duhovnu usmerenost kao rezultat jedenja div-
ljih i uzgajanih žitarica i drugu, pretežno biljnu
hranu. Cela zrna su predstavljala osnovnu hra-
nu u svim tradicionalnim kulturama i civilizaci-
jama: proso i pirinač u Aziji; ječam i pšenica u
južnoj Evropi, severnoj Africi i Srednjem istoku;
ovas i raž u severnoj Evropi; sorgo, tef, proso i
pirinač u Africi; divlji pirinač i kukuruz u Sever-
noj Americi; amarant i kinoa u Južnoj Americi.
Glav na dopunska hrana su bi le kopne no
povrće i morske alge, mahunarke, voće, semen-
ke, orasi, korenje, krtole, gljive i druga biljna
hrana. Dan za danom, obrok za obrokom, ljudi
su širom sveta jeli uravnoteženo hranu i napitke
Uravnoteženje suprotnosti 23
koji potiču iz biljnog carstva.
Treći važan izvor hrane predstavlja životinj-
ska hrana, uključujući divljač, sitne sisare, ri-
bu i morske plodove, domaću stoku, a u nekim
kulturama i insekte i lar ve. Prema naučnicima,
ljudi jedu životinjsku hranu prosečno dva do
tri puta mesečno tokom najvećeg dela ljudskih
života na ovoj planeti. Izuzeci od ovog obras-
ca su bili u posebnim podnebljima i okruženji-
ma gde žitarice i povrće nisu mogli biti skla-
dišteni ili uzgajani ili gde je sezona rasta useva
bila kratka. To obuhvata i vrela pustinjska po-
dručja, planinska područja i hladne severne i
južne subpolarne predele. Na tim mestima, sra-
zmerno više životinjske hrane se jelo tokom čita-
ve godine. To je pomagalo da se uspostavi rav-
noteža s oštrim prirodnim okruženjem ili akti-
van, nomadski način života. Pod tim okolnosti-
ma, način ishrane utemeljen na životinjskoj hra-
ni može biti deo zdravog, tradicionalnog načina
života. Ipak, u većini umerenih i tropskih prede-
la u svetu, u kojima je živeo najveći deo ljudske
populacije, tokom nebrojenih generacija preov-
ladavao je način ishrane oslonjen na biljnu hra-
nu, sve do osvita modernog doba, pre oko četiri
stotine godina. Nova generacija naučnika danas
počinje da osporava gledište da su ljudski preci
jeli prvenstveno meso i razvili svoje jedinstvene
sposobnosti kao rezultat uzimanja više životinj-
skih proteina nego druge vrste. Više antropolo-
ga sa Harvard univerziteta je, na primer, nedav-
no iznelo tvrdnju da je kuvanje bilo glavni po-
kretač rane ljudske evolucije. Istraživanjem ar-
heoloških dokaza oni objašnjavaju da su karak-
teristične čeljusti i skeletna građa, intelekt i više
sposobnosti rezonovanja i društvena organizaci-
ja bili posledica zauzdavanja vatre i savladavanja
veštine kuvanja divljih biljki.
24 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA
Razvrstavanje hrane
Da bismo razvrstali hranu, treba da odredimo
preovlađujuće činioce, pošto svaka hrana ima
jin i jang svojstva. Praćenje smene godišnjih do-
ba jeste jedna od najkorisnijih metoda procene.
U proleće, biljna energija se uzdiže s povratkom
toplog vremena. Pupoljci, izdanci i zelene mla-
dice niču kada raste energija zemlje i atmosfere.
Meko mlado zeleno povrće i drugo prolećno bi-
lje oslobađa se studeni duge hladne zime, napa-
ja se svetlom, svežom energijom i razvrstava se
kao blago jin. U leto, energija koja se uzdiže iz
zemlje dostiže vrhunac ekspanzije i aktivnosti.
Krastavci, tikvice i lubenica pružaju osveženje
kada vreme postane toplije (više jang). Kra-
jem leta, energija dostiže svoj vrhunac i mnoga
voća i povrća postaju zrela. Ona sadrže mnogo
tečnosti, razvijaju se na većoj udaljenosti od tla
nego u proleće ili početkom leta i postaju vrlo
slatka i sočna. Takvu hranu možemo razvrsta-
ti kao vrlo jin. U jesen, energija biljnog carstva
i atmosfere počinje da jenjava. Pšenica, pirinač,
ječam i druge žitarice se žanju, u isto vreme ka-
da se beru bundeve, tikve, crni luk, jabuke i dru-
go okruglo povrće i voće. Biljke koje se žanju u
to vreme a koriste u kasnu jesen i zimu kompak-
tnije su i suvlje i daju jaču energiju. One se ra-
zvrstavaju kao jang. U zimu, klima postaje hla-
dnija (više jin), a energija povrća se spušta u sis-
tem korenja. Sa drveća opada i poslednje lišće
i biljni sok se spušta u korenje, a vitalnost bilj-
ke postaje neaktivna. Duboki sneg zastire zem-
lju tokom većeg dela zime, jezera se zamrzava-
ju, a mnoge životinje utonu u zimski san ili sele
na jug. Energija je u to doba godine zamrznuta,
zgusnuta (vrlo jin). Na pola puta između zimske
kratkodnevice i prolećne ravnodnevice, energija
zemlje počinje da se odmrzava, javljaju se prvi
pupoljci i ciklus iznova počinje.
Tok godišnjih doba pokazuje smenu faza ek-
spanzije i kontrakcije, toplog i hladnog, suvog i
vlažnog i drugih komplementarnih suprotnosti.
Ista načela mogu da se primene na razvrstava-
nje hrane u skladu sa regionom ili podnebljem
iz kog potiču. Hrana koja dolazi iz hladnijih ili
severnijih predela, gde je vegetacija oskudna i
svedena, više je jang. Hrana koja potiče iz trops-
kih predela, koja vrvi od života i gde su biljke i
životinje mnogo zastupljenije, više je jin. Hrana
može isto tako biti razvrstana prema boji, ko-
ja je još jedna vrsta energije. Ljubičasta, zelena,
plava i bela teže da budu više jin, dok su crve-
na i crna više jang, a žuta, narandžasta i mrka
negde između. Plodovi boje vina i zeleno lisna-
to povrće, prema tome, daju lakše, više jin efek-
te; životinjska hrana koja sadrži tamnu ili crve-
nu krv daje jake jang efekte; a cela zrna bež bo-
je i narandžasta i zagasito žuto povrće, kao što
su bundeva i tikvice, proizvode više opšti sklad.
Uz to možete voditi računa o odnosu hemijskih
sastojaka. Natrijum, glavni element u kuhinjskoj
soli, veoma je jang, dok je kalijum, glavni sasto-
jak krompira, paradajza i plavog patlidžana vr-
lo jin. Sledeća klasifikacija sažima neke od tih
težnji.
Jin energija stvara:
Rast u toplom podneblju
Brži rast
Sočniju hranu
Plodove i listove koji su napajani prvenstve-
no energijom koja se širi
Uspravan rast visoko iznad tla
Kiselu, gorku, vrlo slat ku, ljutu i aromatičnu
hranu

Hra nu s više ka lijuma i drugih ek spanziv-
nih elemenata
Jang energija stvara:
Rast u hladnom podneblju
Sporiji rast
Suvlju hranu
Stablji ke, korenje i semenje koje se napaja
prvenstveno kontraktivnom energijom
Rast naniže, ispod zemlje
Hranu koja je slana, vrlo slat ka i ja kog mi-
risa
Hra nu sa više natrijuma i drugih kontrak-
tivnih elemenata
Sva hrana se može razvrstati prema svojim
preovlađujućim jin i jang svojstvima. Ipak, prak-
tično govoreći, obično delimo čitav spektar hra-
ne i napitaka koji su nam dostupni u savreme-
nom svetu u tri opsežne kategorije: (1) umerenu
hranu, podesnu za pravilnu, neredovnu upotre-
bu kao deo uravnoteženog dnevnog načina is-
hrane; (2) ekstremnu jang hranu, koja stvara na-
petost, oštrinu i druge jake kontraktivne efekte
i koju uglavnom treba izbegavati ili minimali-
zovati u umerenom podneblju; i (3) ekstremnu
jin hranu, koja stvara opuštenost, popustljivost i
druge jake ekspanzivne efekte, a koje uglavnom
treba izbegavati ili minimalizovati u predelima
s izrazitom smenom sva četiri godišnja doba.
Prva kategorija umerene hrane, koja se sas-
toji od relativno skladne mešavine jin i jang
svojstava, uključuje integralne žitarice, mahu-
narke i proizvode od mahunarki, najraznovrsni-
je povrće i morske alge pogodne za dnevnu pot-
rošnju i odabrano voće, semenje, orahe, osnov-
ne začine, začine, turšiju, dodatke jelima i nes-
timulativne, nearomatične napitke, kao i ribu
Uravnoteženje suprotnosti 25
i morske plodove, posebno belu ribu, koja se
može koristiti povremeno ili bar ne često. Druga
grupa, jaka jang hrana, sastoji se od mesa, živi-
ne, jaja, slanog sira, crvenog mesa i plave ribe,
školjki i rakova i drugih životinjskih proizvoda,
kao i preterane potrošnje hleba, keksa, kreke-
ra i drugih peciva, uz preteranu upotrebu soli,
naročito rafinirane kuhinjske soli. Duvan, gin-
seng, insulin, tiroksin i drugo odabrano korenje,
trave, hemikalije i droge takođe proizvode jake
jang efekte. Treća grupa, jaka jin hrana, sastoji
se od belog brašna, belog pirinča i drugog gla-
ziranog ili rafiniranog zrnevlja; tropskog voća i
povrća, uključujući paradajz, krompir, papriku i
drugo velebilje koje potiče iz tropskih predela a
sada uspeva i u severnijim područjima; mleka,
sladoleda, jogurta i drugih lakih mlečnih proi-
zvoda; sojinog mleka, sojinog sira i drugih jakih
prerađevina soje; šećera, meda i drugih rafini-
ranih zaslađivača; rafiniranih ulja, margarina i
majoneza; teških začina i trava; kafe, crnog čaja i
drugih stimulansa; prerađene hrane, uključujući
konzer viranu, zamrznutu, hemijski obrađenu,
ozračenu ili genetski modifikovanu hranu; kao i
brojnih hemikalija i droga, uključujući amfeta-
mine, antibiotike, aspirine, marihuanu i kokain.
Na Tabeli 8 prikazan je sadržaj ove podele.
Unutar svake kategorije, hrana se dalje može
razvrstati kao više ili manje jin ili jang zavisno
od svoje veličine, oblika, rasta, boje, ukusa ili
drugih svojstava. Različiti načini kuvanja, vreme
pripremen, pritisak i osnovni začini takođe mo-
gu promeniti svojstva hrane koju jedemo.
Kada pripremamo svoje dnevne obroke, ne-
ma potrebe da pažljivo biramo svoju hranu pre-
ma njihovoj ravnoteži jina i janga. Kao po pra-
vilu, biramo hranu iz kategorije umerene hrane.
Ipak, ako neku hranu uzimamo u prevelikoj ko-
26 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA

ličini ili suviše često, posledica će biti neuravno- binacije može biti uvod u zdravstvene probleme.
težena ishrana. Slično tome, neuzimanje nekih U sledećoj glavi ćemo obratiti pažnju na pojedi-
namirnica ili potrošnja njihove pogrešne kom- načne vrste hrane i njihovu energiju.

TABELA 8 – OPŠTE RAZVRSTAVANJE HRANE PO GRUPAMA*

Ekstremno jang hrana Umerena hrana Ekstremno jin hrana

Lekovite materije (neke), rafinirana Morska so Lekovite materije (mnoge)

so ili so bogata mineralima

Jaja, kavijar Morske alge Droge poput marihuane, LSD

i kokaina

Meso Integralne žitarice Veštački đubrena ili dohranjivana

hrana i hemijski prerađena voda;
genetski modifikovana hrana i
ozračena hrana

Tvrdi sir Mahunarke i proizvodi od Vitaminske pilule i dodaci (većina)

mahunarki

Živina Povrće Alkohol

Ginseng, ajkulino peraje i izvesno Umereno semenje i orašice Šećer, med i drugi rafinirani
korenje, trave i dodaci zaslađivači

Duvan Umereno voće i sokovi kao što su Kafa, cikorija, crni čaj, menta,
jabukovo vino i sok od šargarepe blagi napici i drugi stimulativni ili
aromatični napici

Morski plodovi, ljuskari, crveno Nerafinirana biljna ulja Tropsko povrće, voće i orasi, jaki
meso i plava riba začini i trave

Bela riba Zaslađivači na bazi žitarica Zasićena i rafinirana biljna ulja,

poput amasakea, ječmenog slada majonez i margarin
i pirinčanog sirupa

Usoljena, dimljena, roštiljski Banča čaj, ječmeni čaj i drugi Mleko, puter, mladi sir, jogurt,
spremana i pečena ili hrskava i slana tradicionalni, nestimulativni i sladoled i blagi mlečni proizvodi
hrana poput čipsa nearomatični napici

Hleb, krekeri, keks i drugi tvrda Izvorska, bunarska ili filtrirana voda Beli pirinač, belo brašno i druge
pšenična peciva glazirane žitarice

*Hrana je razvrstana u kolonama od najjače na vrhu, do najslabije na dnu. U koloni A, na primer, rafinirana so je više jang
nego jaja i meso, dok su, u koloni C, lekovite materije i droge više jin od pirinča ili brašna.

jelo od azuki pasulja, bundeve i kom-
bu algi, 445
joga, 508
kaša od mrkog pirinča (kaju), 452
kaša od mrkog pirinča i ječma s ren-
danim dajkonom, 449
kaša od mrkog pirinča i kukuruza,
449
kaša od mrkog pirinča, prosa, heljde
i povrća, 473
kaša od mrkog pirinča s rendanim
dajkonom, 452
kaša od mrkog pirinča s rendanim
dajkonom i limunom, 453
kaša od mrkog pirinča s rendanim
dajkonom i umeboši šljivom,
453
kaša od mrkog pirinča s rendanim
lotosovim korenom, 453
kaša od prosa i slatkog povrća, 481
kaša od prženog mrkog pirinča, 493
kaša od prženog mrkog pirinča sa
rendanim dajkonom i šojuem,
493
kineska medicina, 458
klice soje s prazilukom, 498
klistir od banča grančice i morske
soli, 447
klistir od slane vode, 494
knedle od mrkog pirinča pržene u
ulju, 452
knedle od mrkog pirinča u miso su-
pi, 452
koi-koku, 474-75
kombu, 475
kombu čaj, 475
kombu melem, 476
korensko povrće na nišime način,
488
kratko kiseljeni dajkon i listovi
dajkona, 459
kratko kiseljeni listovi dajkona, 459
krem od mrkog pirinča, 450
kroketi od prosa, 482
kugle od prženog pirinča, 465
kupanje bedara u dajkonu, 459
kupanje stopala, 463-65
kupanje u banča čaju, 447
kupanje u đumbiru, 466
kuvana salata, 449
kuvane semenke crnog susama, 458
kuzu krem, 477
listovi repe ili dajkona dinstani s vo-
dom, 507
lopte od mrkog pirinča, 450
marinirani dajkon i šargarepa, 480
masaža, 481
meditacija, 481
melem od dajkona, 460
melem od gorčice, 485-86
melem od hato-mugija i krompira,
470
melem od hato-mugija, krompira i
kupusa, 470
melem od hato-mugija i kupusa,
469
melem od heljde, 453-54
melem od integralnog pšeničnog
brašna i pirinčanog sirćeta,
507-8
melem od kombu alge i kupusa, 476
melem od krompira, 490
melem od krompira i kupusa, 490
melem od krompira, kupusa i hato-
mugija, 491
melem od kupusa, 455
melem od lisnatog povrća (hloro-
filni melem), 477
melem od listova kupusa, 455
melem od lotosovog korena, 479
melem od mrkog pirinča i misoa,
451
melem od pirinčanih mekinja (nuka),
493
melem od šarana, 456-7
melem od tofua, 503-04
melem od tofua i lisnatog povrća,
503
miso-ljutika dodatak jelu, 483
miso melem, 482
miso supa, 483
Indeks 529
miso supa s knedlom od mrkog
pirinča, 482
miso supa s okarom i povrćem, 483
miso-zosui (odžija), 483
miso-zosui od mrkog pirinča i pro-
sa, 484
mleko mrkog pirinča (zaslađeno),
451
moči, 484
moksibustija, 484-85
mrki pirinač sa s vodom dinstanim
dajkonom i lišćem dajkona,
453
mrki pirinač s mariniranim sušenim
dajkonom, 453
mu čaj, 485
napitak od heljde, klica, šiitake pe-
čurke, dajkona, listova dajko-
na i ljutike, 454
napitak od šargarepe i dajkona, 457
napitak od kombu alge, lotosa i šii-
take pečurke, 476
napitak od slatkog povrća, 498-9
napitak za debelo crevo, 477
napitak za štitnu žlezdu, 502-3
napitak za tanko crevo, 497
nori dodatak jelu, 488
oblog od banča čaja, 447
oblog od đumbira, 466
oblog od hladnih peškira, 458
oblog od lista kupusa, 454
oblog od mekinja mrkog pirinča
(nuka), 450
oblog od mrkog pirinča i đumbira,
450
oblog od sušenih listova dajkona,
462
oblog od toplih peškira, 471-2
ohađi, 489
okara, 489
paradajz-miso sos sa ljutikom i ki-
neskim kupusom, 504
pečeni kombu dodatak jelu, 446
plućni napitak, 480
530 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA

polu-post, 495 sirup od mrkog pirinča, 453 taro melem, 499-500

post, 463
povrće na kinpira način, 474
povrće na nabe način s umakom,
486-87
povrće na tempura način, 500-02
prženi miso, 465
prženi mrki pirinač, 465
ran-šo, 491-92
rendana kisela jabuka, 469
rendani dajkon i šargarepa kuvani
sa ljutikom i šojuem, 468
rendani dajkon i šargarepa sa ljuti-
kom i šojuem, 468
rendani dajkon i šargarepa sa ume-
boši šljivom, šisom, limunom
i šojuem, 468
rendani dajkon i sok od krompira,
468
rendani dajkon i šargarepa sa šiitake
čajem, 469
rendani dajkon i šargarepa sa šoju-
em, 469
rendani dajkon sa šojuem, 467
rezanca, 488
ribanje tela, 448
ribanje tela đumbirom, 466
semenke, 495
semenke lotosa, 480
sirovi pirinač, 492
slatki kuzu napitak (ame kuzu), 498 teka, 500
slatko povrće na nišime način, 488 termofor, 472
soba s rendanim džinendžom, 497- topli sok od jabuke, 507
8 trljanje susamovim uljem sa đumbi-
sok od jabuka, 446 rom, 495
sok od kisele zelene jabuke, 498
sok od kukuruza sa lotosovim se- ugljenisane umeboši šljive i ugljeni-
menkama, 458 sane umeboši semenke, 456
sok od kupusa, 454 ulje od jaja, 463
sok od kupusa i šargarepe, 454 ulje od kamelije, 456
sok od lisnatog povrća, 477-78 umeboši šljiva, 505
sok od lotosa, dajkona i kupusa, 479 ume koncentrat (bainiku ekisu), 504
sok od mrkog pirinča (omoju), 451 ume-kuzu, 505
sok od repe, 447 ume-šiso banča, 505-6
sok od svežih jabuka, 465 ume-šo banča, 506
sok od svežih jabuka i slatkog povr- ume-šo kuzu, 506
ća, 465 uvarak od glave lososa i soje, 493-4
sok od šargarepe, 457 uvarak za ALS, 445
sok od umeboši šljive, 504 uvarak za osteoartritis i osteoporo-
srčani napitak, 470 zu, 489
supa na kinpira način, 473
supa od prosa i tikve, 481 vežbe disanja, 449
supa od prosa i slatkog povrća, 482 vežbe istezanja, 498
susamovo ulje sa šojuem i rendanim vizuelizacija, 507
đumbirom, 496 voćni sok od umeboši šljiva, 505
vrećica soli, 494
šiitake čaj, 496
šijacu, 496 zosui sa ljutikom i misom, 508
šio-kombu, 497 zosui odžija sa slatkim povrćem i no-
šoju banča čaj, 497 rijem, 508