Митоза

Еукариотске ћелије се деле митозом или мејозом. Међутим неке еукариотске ћелије
попут леукоцита, ћелија приликом зарашћивања рана и ћелија које граде жлезде,
деле се фисионом деобом.
Свака биолошка врста има сталан и карактеристичан број хромозома. Еукариотске ћелије
могу имати диплоидан или хаплоидан број хромозома. Соматске - телесне ћелије
имају диплоидан број хромозома - 2n. Полне ћелије - гамети садрже дупло мањи
број хромозома - хаплоидан - n. Свака соматска ћелија од свог настанка, па до S
периода интерфазе има хромозом изграђен од једног молекула ДНК . У S периоду
репликацијом долази до тога да се сада сваки хромозом састоји од два молекула
ДНК.

две хроматиде које граде исти хромозом - сестринске хроматиде. На месту спајања
сестринских хроматида налази се примарно сужење - центромера.
Митоза - деоба соматских (телесних) ћелија. Име је добила од грче речи mitos- конац, јер
се пред почетак ове деобе хромозоми уочавају као дугачки конци. Мајка ћелија која има
диплоидан број хромозома се подели на две ћерке ћелије које такође имају
диплоидан број хромозома.

Митоза се састоји од две деобе:

1. деобе једра- кариокинезе и

2. деобе цитоплазме- цитокинезе. Промене током митозе су видљиве под светлосним

микроскопом.

Кариокинеза је сложен процес деобе једра који се састоји од 4 основне фазе:

профазе, метафазе, анафазе и телофазе.

** Од наставника па до ПРОФЕСОРА главна МЕТА нам је била АНА и

њено ТЕЛО**
Профаза - прва и најдужа фаза током митозе. Током ње у хроматину, хромозоми се
кондензују и попримају облик слова Х, тако да се уочавају сестринске хроматиде и
центромера. Нестаје једров овој и једарце, центрозоми се разилазе на супротне полове
ћелије. Микротубуле се издужују и образују деобно вретено, чије се нити постепено
хватају за центомере хромозома.
 Метафаза - најкраћа фаза током митозе. Овде долази до максималне кондензације
хромозома, због чега се најбоље уочавају. Током метафазе завршава се качење нити
деобног вретена за центромере хромозома. Сваки хромозом је закачен за
микротубуле са оба центрозома: једна хроматида је закачена за микротубеле центрозома са
једног пола ћелије, а њена сестринска је закачена са микротубулама од другог центрозома.
Захваљујући скраћивању нити деобног вретена, хромозоми се постављају на
средину ћелије која се назива екваторијална раван.
Анафаза почиње уздужном поделом центромере. Микротубуле деобног вретена
почињу да се скраћују, због чега се сестринске хроматиде раздвајају: једна одлази на
један пол ћелије, а друга на други пол ћелије. На овај начин на оба пола ћелије налази се исти
број хроматида. Током раздвајања сестринских хроматида на супротне полове долази
до издуживања ћелије.
Телофаза - последња фаза кариокинезе митозе. Хромозоми се декондензују и опет
претварају у дуге конце и утапају у хроматин, а око њих се постепено образује
једров овој. Образују се и једарца, а нити деобног вретена полако нестају. Овим се
завршава кариокинеза. Ћелија се све више издужује.

Пошто се завршила кариокинеза и ћелија се издужила у области екваторијане

равни протеини стварају прстен који има способност грчења. Он се све више и
више грчи,тако да ће у једном моменту потпуно пресећи цитоплазму на два дела.
Тиме је завршена цитокинеза.
Новонастале ћерке ћелије имају дупло мању количину цитоплазме и молекула
ДНК од мајке ћелије, али имају исти, диплоидни број хромозома као и она. Обе
ћерке ћелије улазе у G1 период интерфазе. У зависности од врсте ћелија, зависи и њена
даља судбина.

Митоза је најважнији процес приликом регенерације ткива, органа или делова

тела, јер омогућава дуплирање соматских ћелијa. Процеси митозе су у равнотежи са
процесима ћелијске смрти, због чега је број ћелија у вишећелијским организмима
поприлично сталан. Митотичке деобе су одговорне за настанак вишећелијског ембриона од
једне оплођене јајне ћелије тзв. зигота.