Ćuti! Ni reči! Dosta mi je tvojih priča.

Nas dvoje smo se dogovorili kao

ljudi: kad dođe vreme da se raziđemo, onda da to i lepo kažemo. A ne
iza leđa, kurvinski… To je podlo, draga Kristina. Veoma podlo… Njega ću
noćas ubiti. (Iz džepa vadi veliki "skakavac". Oštrica noža iskoči i blesne.)
Neće se više nikad ponoviti ona scena kod Olje u stanu. Neće Mirko više
stajati i gledati dok se vas dvoje vatate i žvalavite… Nikad više. A to ste
radili i sto puta ranije, samo sam se ja pravio da ne znam. Dogovorili ste
se da i on pođe s nama, pa da me negde usput ubijete… Gde ste bili
noćas? U parku? U soliteru? U podrumu… Ja sve razumem kad mi se
lepo kaže. Meni je jasno da ti moraš, po nekim statistikama, da se tucaš
4000 puta u životu. To mi je jasno, ali si mi to morala reći! Morala si
reći: Mirko, tvoj svet je težak. Dosadio si mi. Nosi se sa tim tvojim
ludačkim planovima. Oslobodi me jednom. Ti me u ovoj jazbini držiš kao
zatvorenika. Plašiš se da me izvedeš iz kuće u kojoj je samo mrak. I ja
bih te pustio na ulicu. Ti bi otrčala kao onaj pas što je otrčao. Ne bi se
okrenula. Ne bi, draga Kristina. Ja sam tebe i tebi slične odavno
pročitao. Ja vas leđima osećam i vidim. Evo, čim zatvorim oči, istog
trenutka mi se mota film: plešete, muzika svira… on ti provlači ruku kroz
kosu… ljubi te… Slušaš li ti mene? Dokle ćeš da gledaš kroz prozor?
Dokle ćeš da ga očekuješ? Molim, promrmljala si: "Oh, bože." To si
rekla? Jesi, nisam gluv i nisam glup! Govoriš "Bože" a misliš na Đavola.
Znam te ja. Pročitao sam te odavno. I sad si se osmehnula. Misliš, samo
ti mene čitaj dok ne pobegnem. Je li tako? A? Dosta! Ni reči više,
Kristina! Ni reči! Zaveži jednom, kurvo prokleta! Zaveži jednom i
prestani da me mučiš! Prestani da mi krv piješ i život uništavaš!… On
dolazi! Zato se ti smeškaš! On ide! Dogovorili ste se da me noćas ubijete
i pobegnete mojim kolima! Nećete! Nećeš, kurvo!… Nećeš… Ja ću vas…
Kristina!!! (Ubode je.)