Professional Documents
Culture Documents
Ú Ü Ü Ç Å Ç Æ À À Õ
Ú Ü Ü Ç Å Ç Æ À À Õ
3. Аустријанац преминуо без тестамента у РС где је имао и пребивалиште и где му је остала сва
имовина, а непосредно пре смрти стекао и држављанство РС, меродавно право је? – Право РС.
5. Тачне констатације:
а) Суд је дужан да по службеној дужности сазна страно право
б) Наше колизионе норме се примењују када се странке тако споразумеју
в) Стране колизионе норме се примењују када се странке тако споразумеју
г) Када странке изаберу меродавно право за свој уговор то подразумева примену и
колизионих норми изабраног права
д) Суд РС је дужан да поступа по нашим колизионим нормама
9. Када суд утврди да није директно надлежан? – прекинуће поступак и одбациће тужбу.
10. Fraus legis постоји када странке имају намеру да избегну примену наших императивних
норми.
14. Директна међународна надлежност суда РС устаљује се у тренутку почетка тока парнице, тј.
достављања тужбе туженом.
16. Ефективно држављанство лица Б, држављанина РС и Немачке које има пребивалиште у Паризу
се одређује применом? – права РС (члан 11 ЗМПП)
19. Директна међународна надлежност суда у РС у свим правним стварима постоји ако:
а) тужени има пребивалиште у РС
б) тужилац има пребивалиште у РС
в) је тужени држављанин РС, без обзира где му је пребивалиште
г) је тужилац држављанин РС, без обзира где му је пребивалиште
д) тужени има боравиште у РС, а нема пребивалиште ни у једној другој држави.
21. Страно право на чију примену упућују колизионе норме РС неће се применити када:
а) је његова садржина супротна Уставу РС
б) је његова садржина или дејство супротно Уставу РС или ЕКЉП
в) је његово дејство супротно основним принципима утврђеним у Уставу РС
г) је његово дејство супротно било којој императивној норми материјалног или процесног права
РС
д) када суд сматра да би поступак утврђивања садржине страног права трајао несразмерно дуго
22. Према ЗМПП меродавно право за уговоре се одређује применом следећих повезница:
а) аутономија воље странака, lex loci contractus i lex loci solutionis
б) аутономија воље странака, lex loci contractus i lex fori
в) аутономија воље странака, принцип најтешње везе и теорија карактеристичне
престације
г) материјално право РС, lex loci actus i lex loci solutionis
д) норме непосредне примене, аутономија воље странака, теорија карактеристичне престације
23. Признање стране судске одлуке одбиће се када противник предлагача докаже да?
а) је већ донета правоснажна одлука о истој ствари пред судом у РС
б) тужба није лично достављена нити је достављање покушано
в) не постоји реципроцитет
24. Ако тужени у поступку пред судом РС истакне приговор забране двоструке литиспенденције,
суд РС је дужан да:
а) одбаци тужбу и обустави поступак
б) застане са поступком
в) прекине поступак
г) одбаци приговор забране двоструке литиспенденције као недопуштен
д) затражи мишљење Министарства правде
25. Када право РС, на основу ЗМПП упућује на право стране државе узимају се у обзир његова
правила о одређивању меродавног права / не узимају се у обзир његова правила о
одређивању меродавног права. Када правила стране државе о одређивању меродавног права
узвраћају на право РС, примениће се право РС узимајући / не узимајући у обзир правила о
одређивању меродавног права.
26. Према ЗМПП, на питања постојања, непостојања, дејства уговора, последице уговорних
обавеза, примењују се следећа правила и то следећим редоследом:
а) право које су странке одабрале као меродавно – аутономија воље
б) право које је најтешње повезано се уговором – принцип најтешње везе
в) право носиоца карактеристичне престације – теорија карактеристичне престације
33. Малолетно лице са држављанством и пребивалиштем РС тражи издржавање од свога оца, лица
са италијанским држављанством и пребивалиштем. Које право је меродавно и зашто?
- меродавно је право РС, зато што дете и родитељ немају заједничко држављанство
нити заједнички домицил.
34. Држављанин СР Немачке и држављанка РС хоће да склопе брак код нас, али држављанин СР
Немачке добије понуду за посао у последњем тренутку и овласти лице Ц да склопи брак уместо
њега (по немачком праву то није могуће, по нашем јесте).
Да ли ће наш матичар моћи да склопи брак и зашто?
- неће моћи, сметња је што немачко право то не дозвољава, примена правила
''строжијег права''.
36. Којим законом је непосредно уређена директна међународна надлежност наших судова?
– само ЗМПП.
37. Према ком праву суд РС цени идентитет предмета спора? – према lex fori.
41. Наш суд сматра да је за расправљање заоставштине мађарског држављана, а која се састоји од
покретности код нас, меродавно право Мађарске као lex nationalis оставиоца у моменту смрти.
Оставилац је имао пребивалиште код нас као и сви наследници, који траже да се заоставштина
расправи по нашем праву. Да ли ће то наш суд дозволити? Образложити.
- неће, колизионе норме су императивне и не зависе од воље странака.
43. Каква је тачка везивања аутономија воље, фиксна или промењива? – промењива.
44. Ако је држављанина РС мађарски полицајац казнио новчаном казном за прекршај, са роком
плаћања од 3 дана, а возач се вратио у РС не плативши казну, мађарски орган може да:
а) тражи код нас признање стране судске одлуке
б) тражи достављање одлуке путем међународне правне помоћи
в) тражи да се непосредно наплати казна из имовине нашег држављанина
г) не може да тражи директно извршење
45. Србин и Италијан из Милана су у пословном односу. Србин купује робу од Италијана. Италијан
има кућу у Србији. Србин сазнаје да му је стигла лоша роба и чује да је Италијан у Србији у
својој кући. Одлази тамо да расправи ствар али се посвађају и Србин ошамари Италијана.
Италијан хоће да га тужи за бол, страх и патњу. Да ли ће се применити право Србије?
- хоће. Lex loci delicti commissi је основна тачка везивања за деликте.
46. Када колизиона норма упути на примену страног права, суд у РС ће применити страно
материјално право ако?
а) са државом чије се право има применити постоји фактички реципроцитет.
48. Суд у РС неће признати страну судску одлуку ако постоје следеће сметње на које пази по
службеној дужности:
а) директна међународна надлежност РС
б) повреда правила о јурисдикционом имунитету
в) повреда јавног поретка РС
50. Како држављанин РС, који има пребивалиште у држави Њујорк, има уједно и држављанство
САД, може да поднесе тужбу против своје супруге, држављанке САД пред судом у РС:
а) ако право државе Њујорк допушта развод брака, али под изузетно тешким
околностима.
51. У случају да држављанин САД са пребивалиштем у држави Њујорк, иначе пореклом из РС, иза
себе остави уштеђевину у Комерцијалној банци у РС у висини од 100.000 долара, суд у РС је:
а) дужан да расправи заоставштину која се налази у РС, под условом да су и судови у
држави Њујорк директно међународно надлежни да расправе заоставштину
држављана РС која се налази у тој земљи.
52. Суд ће на захтев странке обуставити парницу која је раније започела у иностранству под
условом да:
а) постоји идентитет предмета спора
б) постоји реципроцитет између РС и државе у којој је парница раније започела
53. Ако је А, избеглица из Сирије, доспео у РС са своје четири супруге, те премине, на његово
законско наслеђивање примениће се право Сирије, при чему ће се на наслеђе позвати:
а) само временски прва супруга
Ако је брак закључен у Сирији у верском обреду, те супруге немају никакву јавну исправу о
закључењу брака, суд РС ће утврдити да ли је брак и колико бракова пуноважно, тако што ће
применити: а) теорију стечених права, у складу са којом је сваки брак пуноважно
закључен у Сирији пуноважан и у РС
54. А је избеглица, држављанин Сирије и жели да закључи брак са држављанком РС, те поднесе
матичару исправу коју је издао имам у Сирији и којом доказује да је свој ранији брак развео у
ритуалној форми, тј. репудијацијом (протеривањем жене). Матичар у РС ће:
а) игнорисати такву исправу и сматрати да вређа јавни поредак РС
56. Када колизионе норме првоупућеног права упуте на примену права РС, примениће се:
а) материјално право РС
59. У скаду са у РС прихваћеним системом уподобљавања, признати страну судску одлуку значи:
а) изједначити је у дејствима са основним дејствима домаће правноснажне судске
одлуке
60. Алжирски држављанин Мохамед већ 7 година борави у РС и студира медицину на факултету у
Новом Саду. Последње 2 године био је у вези са студенткињом правног факултета. Из те везе,
родила се девојчица Ивана, која је одмах по рођењу добила држављанство РС. Међутим,
неколико месеци пре њеног рођења, Мохамед је прекинуо сваки контакт са мајком, а касније
одбио да призна ванбрачно очинство. После тога, мајка је у своје име и у име детета, као његов
законски заступник поднела тужбу против Мохамеда суду у Новом Саду ради утврђивања
очинства детета.
Како ће суд у Новом Саду одредити меродавно право за утврђивање очинства?
- утврђивање очинства се врши по lex nationalis-у оца, пошто право Алжира не
познаје установу ванбрачног очинства, а то је противно нашим основним правима,
суд у Новом Саду ће применити српско право.
62. Ако колизионе норме права РС упуте на примену правног поретка који није јединствен, могуће
су три ситуације одређења меродавног права:
а) принцип једностепености – lex fori које директно упућују на право те државе
б) принцип двостепености – колизионе интерлокалне норме првоупућене државе
в) принцип најтешње везе – ако држава нема интерлокалне норме
63. Страна јавна исправа је по снази аутентична у односу на домаћу јавну исправу и има исту
доказну снагу као и домаће јавне исправе, под условом да је прописно легализована и
реципрочна.
66. Наш законодавац је избегао регулисање мобилног сукоба закона тако што је?
- фиксирао одлучујуће чињенице за одређени моменат.
67. Када наша колизиона норма упути на право државе са нејединственим правним поретком,
меродавно право ће се одредити принципом најближе везе само ако:
а) колизионе норме не упућују на правно подручје и то правно подручје нема
унутрашњи закон који регулише тај проблем.
68. Држављанин Немачке и Мађарске је у браку са држављанком Немачке и Аустрије. Живе заједно
у Аустрији. Које право је меродавно за дејства брака и образложити?
- право Аустрије, јер је то њихов заједнички lex domicili (члан 11 став 2 ЗМПП)
69. Меродавно правно за уговоре се одређује на основу следећа три статута у следећем редоследу:
а) аутономија воље
б) принцип најтешње везе
в) теорија карактеристичне престације
70. Жена амбасадора К у РС отвори у Београду кројачку радњу. Пошто није исплатила поручени
материјал, продавац П подигне тужбу суду у Београду. Да ли ће суд одбацити тужбу као
недопуштену, образложити?
- неће је одбацити, када обавља послове лукративног карактера, жена амбасадора
није изузета од нашег правосуђа.
71. Ако суд у парничном поступку утврди своју ненадлежност донеће следећу одлуку?
- одбациће тужбу као недопуштену.
72. Члан 1 ЗМПП садржи решења које тај закон уређује, по реду:
а) међународну надлежност судова и других органа РС и поступак
б) меродавно право и
в) признање и извршење страних судских одлука у РС
73. Рус и Српкиња у конзулату РС у Берлину закључе брак, за форму брака меродавно је право
Србије, а за материјалне услове меродавно је кумулативно право Србије и Русије.
75. Право РС је lex fori када се користи као право суда, јер се ни једна друга тачка
везивања не може применити, а lex cause када се користи као меродавно право, кад
колизионе норме упућују на њега.
78. Оставилац има покретну имовину у Комерцијалној банци у РС, има немачко државњанство где
му је lex nationalis и француско држављанство и пребивалиште у Берлину, који суд и које право
је меродавно. – надлежан је суд у РС, јер је заоставштина код нас, а меродавно право
је право немачке или lex nationalis.
79. Моменат устаљења надлежности је почетак тока парнице, односно достављање тужбе
туженом. Та надлежност постоји и ако се у току поступка промене чињенице на којима је она
заснована.
82. Шта од следећег не спада у разлоге за одбијање признања стране судске одлуке:
а) fraus legis учињен у поступку пред страним судом
б) повреда домаћег јавног поретка
в) непостојање реципроцитета са државом чији је држављанин странка која је
поднела предлог за извршење и признање
г) успостављање директне међународне надлежности страног суда на основу
критеријума које домаће право не познаје
д) неуредно достављање тужбе туженом
83. Ако шта друго није предвиђено међународним уговором, суд у РС доставља тужбу туженом који
има пребивалиште или седиште у иностранству, а нема законског заступника или пуномоћника
у РС: - дипломатским путем
84. Када колизиона норма упути на примену страног права, суд у РС ће применити страно
материјално право:
а) ако са државом чије се право има применити постоји фактички реципроцитет
б) ако са државом чије се право има применити постоји дипломатски реципроцитет
в) ако суд сматра да је спор из грађанскоправног односа који решава најтешње повезан са
правом стране државе на примену чијег права се упућује
г) увек када то заповеда колизиона норма права РС
85. Суд у РС неће признати страну судску одлуку ако постоје следеће сметње на које пази по
службеној дужности:
а) искључива надлежност суда у РС
б) res judicata и забрана међународне литиспенденције
в) ако је противна јавном поретку РС
86. У случају да држављанин САД са пребивалиштем у држави Њујорк, иначе пореклом из РС, иза
себе остави уштеђевину у Комерцијалној банци у РС од 100.000 долара, суд у РС:
а) може да се огласи директно међународно надлежним да расправи заоставштину, али само
под условом да поступак расправљања заоставштине није раније почео у САД
б) може да се огласи директно међународно надлежним, ако се тако договоре законски
наследници
в) дужан је да расправи заоставштину која се налази у РС, јер суд у РС на законско
наслеђивање увек примењује lex rei sitae
g) дужан је ра расправи заоставштину која се налази у РС, под условом да су и
судови у држави Њујорк директно међународно надлежни да расправе
заоставштину држављана РС која се налази у тој земљи
87. Ако су супружници држављани Велике Британије (Енглеска), али имају домицил у Немачкој и
непокретност коју су стекли у браку која се налази у РС, суд у РС:
а) је селективно надлежан да одлучује у парници ради поделе заједничке имовине
б) искључиво надлежан да одлучује у таквој парници
в) уопште није директно међународно надлежан
Ако сматрате да је надлежан, суд ће на расподелу имовине стечене у браку применити
- lex nationalis супружника
Ипак, ако суд нађе да колизиона норма енглеског права гласи lex domicili супружника,
примениће – немачко право, а ако нађе да колизиона норма енглеског права гласи lex rei
sitae, примениће – српско право. (Претпоставити да енглеско право примењује single renvoi.
88. Суд у РС ће на захтев странке прекинути парницу која је раније започела у иностранству под
условом да:
а) постоји идентитет предмета спора
б) постоји идентитет странака, без обзира на то да ли постоји идентитет предмета спора
в) не постоји forum shopping
г) да постоји реципроцитет између РС и државе у којој је парница раније започела
д) не постоји изигравање закона
89. Ако је А избеглица из Сирије доспео у РС са своје четири супруге, те премине, на законско
његово наслеђивање примениће се право – право Сирије.
при чему ће се на наслеђе позвати:
а) само временски прва супруга
б) све супруге равноправно
Ако је брак закључен у верском обреду, те супруге немају никакву јавну исправу о закључењу
брака, суд у РС ће утврдити да ли је брак и колико бракова пуноважно, тако што ће применити
а) колизионе норме lex fori
б) колизионе норме lex causae
в) теорију стечених права, у складу са којом је сваки брак пуноважно закључен у
Сирији пуноважан и у РС
90. Ако колизионе норме РС упуте на примену правног поретка који није јединствен, могуће су
следеће три ситуације одређења меродавног права:
а) принцип једностепености
б) принцип двостепености
в) принцип најтешње везе
92. Студент историје 19 година, држављанин Јапана купи слику сликара из Ковачице. Да ли је овај
уговор пуноважан или не? Објаснити.
(Пословна способност се у Јапану стиче са 20 година)
- уговор је пуноважан, на пословну способност ће се применити lex fori, тј. право РС,
јер суд РС одлучује о том правном послу где се питање пословне способности
поставља као претходно питање
93. За која од следећих питања не постоји посебна колизиона норма у ЗМПП-у?
а) уговор о купопродаји
б) права и обавезе из менице
г) вануговорна одговорност за штету
д) стварна права на ваздухоплову
Nadležnost suda Republike Srbije u parničnom postupku postoji ako tuženi ima prebivalište u
Republici Srbiji.
Ako tuženi nema prebivalište u Republici Srbiji niti u kojoj drugoj državi, nadležnost suda
Republike Srbije postoji ako tuženi ima uobičajeno boravište u Republici Srbiji.
Supsidijarna nadležnost
Sud Republike Srbije nadležan je da rešava u imovinskoj stvari s međunarodnim elementom ako
se na teritoriji Republike Srbije nalazi imovina tuženog, pod uslovom da:
a) vrednost imovine nije nesrazmerno manja od vrednosti tužbenog zahteva i
b) da spor ima dovoljnu vezu sa Republikom Srbijom.
Isključiva nadležnost
Isključiva nadležnost suda ili drugog organa Republike Srbije postoji ako je izričito predviđena
međunarodnim ugovorom ili zakonom.
Međunarodna litispendencija
1. Sud Republike Srbije prekida postupak na zahtev stranke ako je u toku postupak pred stranim
sudom u istoj pravnoj stvari i između istih stranaka, ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi:
a) da je postupak pred stranim sudom ranije pokrenut,
b) da ne postoji isključiva nadležnost suda Republike Srbije, i
v) da se može očekivati da će strani sud u razumnom roku doneti odluku koja je
podobna za priznanje u Republici Srbiji.
2. Trenutak pokretanja postupka određuje se po pravu države pred čijim je sudom postupak
pokrenut.
3. Identičnost spora i stranaka utvrđuje se se po pravu Republike Srbije.
4. Sud Republike Srbije na zahtev stranke nastavlja prekinuti postupak ako je strani sud odbacio
tužbu, prekinuo postupak ili ako je priznanje strane odluke odbijeno u Republici Srbiji.
5. Tokom prekida postupka ne teku rokovi zastarelosti po merodavnom pravu.
Nadležnost
1. Sud Republike Srbije nadležan je za utvrđivanje pravne ili poslovne sposobnosti fizičkog lica
ako je nadležan da odlučuje o pravnom odnosu u okviru koga se pitanje pravne ili poslovne
sposobnosti postavlja.
2. U ostalim slučajevima, sud Republike Srbije nadležan je za utvrđivanje pravne ili poslovne
sposobnosti fizičkog lica ako u trenutku pokretanja postupka ima:
a) državljanstvo Republike Srbije, ili
b) prebivalište u Republici Srbiji, ili
v) uobičajeno boravište u Republici Srbiji.
Nadležnost
Organ Republike Srbije nadležan je za sklapanje braka ako je jedan od budućih supružnika
državljanin Republike Srbije ili ima uobičajeno boravište na njenoj teritoriji.
Merodavno pravo
1. U pogledu materijalnih uslova za sklapanje braka, merodavno je, za svakog budućeg
supružnika, pravo države čiji je državljanin u trenutku sklapanja braka.
2. Za formu braka merodavno je pravo države sklapanja braka.
Merodavno pravo
1. Za lična i imovinska dejstva braka, osim onih koja se odnose na zakonski ili ugovorni
bračnoimovinski režim, merodavno je pravo zajedničkog državljanstva supružnika.
2. Ako su supružnici državljani različitih država, merodavno je pravo države u kojoj imaju
uobičajeno boravište.
3. Ako su supružnici državljani različitih država i nemaju uobičajeno boravište u istoj državi,
merodavno je pravo Republike Srbije.
4. Ako jedan od supružnika ima dva ili više državljanstava, supružnici mogu izabrati pravo
države zajedničkog državljanstva.
OČINSTVO I MATERINSTVO
Nadležnost
1. Sud Republike Srbije nadležan je da postupa u sporovima o materinstvu i očinstvu i ako nisu
ispunjeni uslovi iz člana 12 ovog Zakona, ukoliko u trenutku pokretanja postupka:
a) dete ima uobičajeno boravište u Republici Srbiji; ili
b) lice čije se materinstvo, odnosno očinstvo utvrđuje ili osporava ima uobičajeno
boravište u Republici Srbiji; ili
- pravo države uobičajenog boravišta ili državljanstva lica čije se očinstvo ili materinstvo
utvrđuje.
Nadležnost
Sud Republike Srbije nadležan je za sporove u vezi sa roditeljskim pravom i pravima deteta:
a) ako dete ima uobičajeno boravište u Republici Srbiji u trenutku pokretanja postupka;
b) ako je pred nadležnim sudom u Republici Srbiji u toku postupak u bračnom sporu u
okviru koga se odlučuje i o roditeljskom pravu;
v) ako se dete čije se uobičajeno boravište ne može utvrditi, dete izbeglica ili
međunarodno raseljeno dete usled nemira u državi svog uobičajenog boravišta nalazi na
teritoriji Republike Srbije u trenutku pokretanja postupka.
Merodavno pravo
1. Za roditeljsko pravo i prava deteta merodavno je pravo države uobičajenog boravišta deteta.
2. Ako se uobičajeno boravište deteta promeni, za roditeljsko pravo je merodavno pravo države
novog uobičajenog boravišta.
3. Sud Republike Srbije može primeniti ili uzeti u obzir i pravo druge države sa kojom je pravni
odnos blisko povezan, ako je to potrebno radi zaštite ličnosti ili imovine deteta.
IZDRŽAVANjE
Nadležnost
Sud Republike Srbije nadležan je da odlučuje o izdržavanju, i ako nisu ispunjeni uslovi iz člana
12 ovog Zakona:
a) ako poverilac ima uobičajeno boravište u Republici Srbiji, ili
b) ako se o izdržavanju odlučuje u bračnom sporu, sporu o materinstvu ili očinstvu,
sporu o roditeljskom pravu ili sporu o pravima deteta koji se vodi pred sudom Republike
Srbije.
Izbor suda
1. Stranke se mogu sporazumeti o nadležnosti suda Republike Srbije u sporovima o
izdržavanju koji su nastali ili će tek nastati:
a) ako jedna od stranaka ima uobičajeno boravište u Republici Srbiji, ili
b) ako je jedna od stranaka državljanin Republike Srbije, ili
v) između supružnika ili bivših supružnika:
- ako je sud Republike Srbije odlučivao u njihovom bračnom sporu, ili
- ako se u Republici Srbiji najmanje godinu dana nalazilo njihovo poslednje
zajedničko uobičajeno boravište.
2. Uslov iz stava 1 ovog člana treba da bude ispunjen u trenutku zaključenja sporazuma
o izboru suda ili u trenutku podnošenja tužbe sudu.
3. Nadležnost iz stava 1 ovog člana je isključiva, ako stranke nisu odredile drugačije.
4. Sporazum o izboru suda mora biti sačinjen u pisanoj formi, datiran i potpisan od strane obeju
stranaka.
5. Odredbe ovog člana se ne primenjuju u sporu o izdržavanju deteta mlađeg od 18 godina.
NASLEĐIVANjE
Nadležnost
1. Sud Republike Srbije je nadležan za raspravljanje celokupne zaostavšine ako je ostavilac u
Republici Srbije imao prebivalište ili uobičajeno boravište u trenutku smrti.
2. Ako nisu ispunjeni uslovi iz stava 1 ovog člana, sud Republike Srbije je nadležan za
raspravljanje celokupne zaostavštine ukoliko se imovina koja čini zaostavštinu nalazi u Republici
Srbiji pod uslovom:
a) da je ostavilac ranije imao uobičajeno boravište u Republici Srbiji, a od tog boravka do
pokretanja postupka nije prošlo više od pet godina, ili ako to nije slučaj,
b) da je ostavilac u vreme smrti bio državljanin Republike Srbije, ili ako to nije slučaj,
v) da neki od naslednika ili legatara ima uobičajeno boravište u Republici Srbiji.
3. Ako se predlog za raspravljanje zaostavštine odnosi samo na deo zaostavštine koja se nalazi
u Republici Srbiji, sud Republike Srbije je nadležan za raspravljanje ovog dela zaostavštine, ne
uzimajući u obzir uslove iz st. 2 tač. a), b) i v).
4. Odredbe st. 1 do 3 ovog člana odnose se i na nadležnost u sporovima iz naslednopravnih
odnosa i za sporove u vezi sa pravnim poslovima raspolaganja imovinom za života.
Nadležnost
1. Sud Republike Srbije isključivo je nadležan za sporove o stvarnim pravima na nepokretnosti,
uključujući sporove nastale iz zakupa nepokretnosti, ako se nepokretnost nalazi na teritoriji
Republike Srbije.
2. Izuzetno od stava 1 ovog člana, sud Republike Srbije nije isključivo nadležan za sporove o
kratkoročnom zakupu nepokretnosti koja se nalazi u Republici Srbiji zaključenog za lične
potrebe fizičkog lica na period od najduže šest uzastopnih meseci ako vlasnik i zakupac
imaju prebivalište u istoj stranoj državi.
3. Za sporove iz stava 1 ovog člana nadležnost suda Republike Srbije je isključena kada se
nepokretnost nalazi u inostranstvu.
4. Izuzetno od stava 3 ovog člana, sud Republike Srbije je nadležan za sporove o kratkoročnom
zakupu nepokretnosti koja se nalazi u inostranstvu zaključenog za lične potrebe fizičkog lica
na period od najduže šest uzastopnih meseci ako vlasnik i zakupac imaju prebivalište u
Republici Srbiji.
5. Sud Republike Srbije je nadležan za sporove o stvarnim pravima na pokretnim stvarima, ako
ta nadležnost postoji po odredbama čl. 12, 22 i 25 ovog Zakona ili ako se pokretna stvar
nalazi na teritoriji Republike Srbije u trenutku podnošenja tužbe.
6.
Merodavno pravo za stvarna prava na nepokretnim stvarima
Za stvarna prava na nepokretnoj stvari merodavno je pravo države u kojoj se ona nalazi.
Merodavno pravo za stvarna prava na pokretnim stvarima
1. Za sticanje i prestanak stvarnog prava na pokretnoj stvari merodavno je pravo države u
kojoj se pokretna stvar nalazila u trenutku preduzimanja radnje ili nastupanja činjenice na
kojoj se zasniva sticanje ili prestanak stvarnog prava.
2. Ako su pojedine radnje ili činjenice, koje su neophodne za sticanje ili prestanak stvarnog
prava na pokretnoj stvari, nastupile u jednoj državi, smatraće se ostvarenim i u drugoj državi
u kojoj je nastupila poslednja radnja ili činjenica kojom se zasniva sticanje ili prestanak
stvarnog prava.
3. Za sadržinu i dejstva stvarnog prava na pokretnoj stvari merodavno je pravo države u kojoj
se ona nalazi.
UGOVORNI ODNOSI
VANUGOVORNE OBAVEZE
Nadležnost
1. Sud Republike Srbije je nadležan u sporovima o vanugovornoj odgovornosti za štetu i kada
njegova nadležnost ne proizilazi iz drugih odredaba ovog Zakona:
a) ako je na teritoriji Republike Srbije preduzeta štetna radnja ili je nastala šteta, ili
b) ako je verovatno da će štetna radnja biti preduzeta ili šteta nastati na teritoriji
Republike Srbije.
2. Odredba stava 1 ovog člana primenjuje se i u sporovima pokrenutim protiv osiguravača na
osnovu propisa o neposrednoj odgovornosti osiguravača, kao i u sporovima o regresnim
zahtevima na osnovu naknade štete protiv regresnih dužnika.