Zašto rat?

Pozadina američkog napada na

Irak 1991.

Sa predavanja “Modeli i upravljanje prirodnim resursima”

na univerzitetu Politecnico di Milano
Troškovi rata u Zalivu
40 milijardi dolara

To jest 42 milijarde evra

To jest 80.000 milijardi lira

 Ko ih je platio?
Na prvi pogled bi se reklo da su 40 milijardi
dolara platile Sjedinjene Države...
To je samo delimično tačno. U stvari...
40 MILIJARDI $

25% troškova su 75% su pokrile arapske zemlje,

pokrile SAD prevashodno Kuvajt i Saudijska
(10 MILIJARDI $) Arabija
(30 MILIJARDI $)
 Odakle novac?
Cena sirove nafte pre rata se kretala oko 15 $ po
barelu...
…da bi nakon rata cena skočila na oko 42 $ po barelu,
stvarajući tako dodatnu zaradu od oko 60 milijardi $

Kome je otišla ekstra zarada?

U arapskim zemljama važi zakon fifti-fifti: 50% pripada
toj zemlji, 50% korporaciji koja eksploatiše naftu.
Dakle…
 Odakle novac?
Neto zarada na poskupljenju nafte:
60 MILIJARDI $

30 MILIJARDI $ 30 MILIJARDI $
naftnim arapskim zemljama
korporacijama (Kuvajt i Saudijska
Arabija)
 Čije su naftne korporacije?

Eksploatacija nafte na Bliskom istoku je u potpunosti u rukama

7 sestara (Shell, Tamoil, Esso…), naravno američkih, od kojih
su 5 američke državne firme.

30 MILIJARDI $

Oko 21 milijardi $ Oko 9 milijardi

američkoj vladi privatnim firmama u
SAD
 Kratka računica…
Troškovi rata Razlika na Zarade ili
poskupljenju gubici
nafte
Arapske
30 miljiardi $ 30 milijardi $ 0
zemlje
Vlada Zarada 11
10 milijardi $ 21 milijardi $
SAD milijardi $
Firme u Zarada 9
0 9 milijardi $ milijardi $
SAD

Sada je sve jasno… SAD su zaradile 20 milijardi dolara od

rata u Zalivu...
 Ali još nije kraj…
1. Ko je, na kraju, platio rat protiv Iraka
1991?

Oni koji troše naftu…

…drugim rečima – mi!!!

 Ali još nije kraj…

SAD su ukupno zaradile, što od poskupljenja

nafte, što od ratnog pohoda…

11 milijardi $ 49 milijardi di $
direktno indirektno!!!
 Ni ovde nije kraj…
2. Gde je završilo 40 milijardi $ potrošenih na rat?

U ratnoj industriji koja je, da li slučajno, u potpunosti...

AMERIČKA!!!
 Zaključci

Sada je lako prihvatiti da je rat u Zalivu 1991.

godine vođen iz ekonomskih razloga a ne radi
“humanitarnih” ciljeva ili “odbrane slobode”.

Još je lakše uvideti pravi cilj rata protiv Avganistana,

kao i novog rata protiv Iraka.
 Zaključci
Cilj rata u Avganistanu bio je uspostavljanje slabe vlade koja će
dozvoliti izgradnju naftovoda dugog 2.500 km preko svoje
teritorije.

Ovaj strateški važan naftovod bi se mogao pružati i okolnim

putem, ali bi tada bio 3.000 km duži, što bi enormno poskupelo
njegovu izgradnju i održavanje, zbog poreza koje bi u normalnim
uslovima okolne zemlje nametnule SAD.

Prema tome, mnogo je jednostavnije dokrajčiti zemlju već

razorenu 30-godišnjim ratovima, pokoriti je i izgraditi
naftovod-prečicu.
 Zaključci
Da bi se razumeli razlozi Buša Mlađeg za novi rat protiv Iraka
treba znati da su SAD u sukobu sa Saudijskom Arabijom koja je
najveći američki naftni partner na Bliskom istoku.

Sukob postaje sve dublji, iz dva razloga: Saudijska Arabija je

jedna od zemalja koje su najviše upletene u terorizam Bin
Ladena, kao i zbog nepostojanja najosnovnijih ljudskih prava u
toj zemlji.

Bušova administracija je, stoga, postavila za strateški cilj

pronalaženje alternativnog snabdevača naftom na Bliskom
istoku.
 Zaključci
Najjednostavniji način je, kako smo videli, uspostavljanje marionetske
vlade koja će dozvoliti eksploataciju i transport nafte.
Nameće se pitanje: ZAŠTO IRAK?
Iz 3 prosta razloga:

 Ta zemlja gotovo da više nema snage za odbranu (u siromaštvu koje je

posledica dugogodišnjeg embarga oko 300000 dece godišnje umre od
gladi)
 Irak je lako optužiti za navodno posedovanje oružja za masovno uništenje
(koje se može kupiti ili razviti samo uz pomoć visoke tehnologije i ogromnih
sredstava – Irak ne poseduje ni jedno ni drugo) kako bi se pred javnim
mnjenjem opravdao napad i sakrila njegova prava pozadina.
 U ovom času Irak ne uživa direktnu zaštitu nijedne supersile koja bi mogla
da se suprotstavi američkim pretnjama.
 Zaključci

Osim toga, poslednja tri meseca traje dramatičan socijalni revolt

u Venecueli zbog katastrofalnih uslova života koje u toj zemlji
diktiraju američke naftne korporacije.

Venecuela je najveći isporučilac sirove nafte SAD.

Strateški cilj američke vlade je, prema tome, pronalaženje
alternative Saudijskoj Arabiji i Venecueli.
 Šta činiti?
Pre svega, obavestiti što više ljudi o istinskim razlozima
rata. Osobama koje su neobaveštene se lake upravlja.
Ako se, međutim, natera na razmišljanje, moći će da
se odupre varvarskim ratovima koji se vode iz čisto
ekonomskih pobuda.
Podržati sve organizacije koje se protive ovom
nepotrebnom ratu.

Dati glas podrške na sajtu Emergency:

www.emergency.it