Zalivski rat

Zalivski rat je sukob izmeu Iraka i koalicionih snaga 34 drave pod mandatom Ujedinjenih nacija i
vostvom Sjedinjenih Drava sa ciljem da se proteraju irake snage koje su okupirale Kuvajt.

Uvod u rat je bila iraka invazija Kuvajta 2. avgusta 1990. godine, pratei nedokazanu optubu Iraka da
Kuvajt nelegalno crpi naftu iz izvora du irake granice. Invazija je bila suoena sa trenutnim
ekonomskim sankcijama protiv Iraka od strane Ujedinjenih nacija. Neprijateljstva su poela u januaru
1991, a ishod je bila odluna pobeda koalicionih snaga, koje su isterale irake snage iz Kuvajta sa
minimalnim gubicima u ljudstvu. Kopnene i vazdune bitke su voene u Kuvajtu, Iraku i u graninim
delovima Saudijske Arabije. Rat se nije proirio izvan ovih teritorija, iako je Irak ispalio rakete na
izraelske gradove.

Ime

Zalivski rat ili rat u Persijskom zalivu je najee ime za sukob Iraka sa zapadnim zemljama. Ova imena
su koristila veina poznatih novinara i istoriara u SAD. Sukob je takoe poznat Amerikancima kao
Operacije Pustinjski tit i Pustinjska oluja, a Britancima kao Operacija Grenbi. Kuvajani i veina
arapskih lanova koalicije su nazivali sukob kao rat za osloboenje Kuvajta. U Iraku, rat je esto
nazivan Majka svih bitaka.

Uzroci

Pre Prvog svetskog rata, po Anglo-Otomanskom sporazumu iz 1913, Kuvajt je smatran za autonomnu
oblast u Otomanskom Iraku. Posle rata, Kuvajt je pao pod britansku upravu koja je tretirala Kuvajt i Irak
kao odvojene drave poznate kao emirati. Ipak, iraki zvaninici nisu priznavali legitimnost kuvajtske
nezavisnosti i autoritet kuvajtskog emira. Irak nikada nije priznao nezavisnost Kuvajta i Velika Britanija
je ezdesetih godina razmestila trupe u Kuvajtu da sprei aneksiju od strane Iraka.

Tokom Irako-Iranskog rata, Kuvajt je bio u savezu sa Irakom, najvie zahvaljujui irakoj borbi protiv
od iitskog Irana. Posle rata, Irak je bio vrlo zaduen prema nekoliko arapskih zemalja, ukljuujui 14
milijardi dolara duga prema Kuvajtu. Irak se nadao da e vratiti svoje dugove diui cenu nafte na
svetskom tritu smanjujui proizvedenu koliinu, ali je Kuvajt poveao proizvodnju, smanjujui cenu,
pokuavajui time da izbori veu podrku sveta zbog rasrave oko granice izmeu Kuvajta i Iraka. Nakon
toga je Irak poeo da optuuje Kuvajt da crpi naftu iz irakih naftnih izvora, a osim toga, Irak je tvrdio da
je vodio rat u zajednikom interesu svih arapskih zemalja protiv Irana i da bi zato trebalo da Kuvajt i
Saudijska Arabija pregovaraju ili otpiu iraka ratna zaduenja. Iraki predsednik Sadam Husein je tvrdio
da je teritorija Kuvajta bila iraka provincija, koju su imperijalisti odvojili. Pripajanje je bi bilo korieno
za reavanje ekonomskog spora, a Kuvajtu bi bilo dozvoljeno da crpi irake zalihe sve dok je pod
zatitom Iraka.

Rat sa Iran je takoe izazvao unitenje skoro svih irakih luka u Persijskom zalivu, odsecajui glavni
iraki trgovaki izlaz. Mnogi u Iraku su oekivali u budunosti nastavljanje rata sa Iranom i mislili su da
se bezbednost Iraka moe garantovati kontrolisanjem vie obale Persijskog zaliva, ukljuujui vie luka.
Kuvajt je zato bio privlana meta.

Ideoloki, invazija na Kuvajt je bila opravdana kroz poziv na arapski nacionalizam. Kuvajt je bio opisivan
kao prirodni deo Iraka, odvojen u interesu britanskog imperijalizma. Pripajanje Kuvajta je bilo objanjeno
kao korak na putu ka velikom Arapskom savezu. Invazija je takoe u bila bliskoj vezi sa ostalim
dogaajima na Srednjem istoku. Prva Intifada je besnela u Palestini, a veina arapskih zemalja,
ukljuujui Kuvajt, Saudijsku Arabiju i Egipat, su bile zavisne od Zapada. Sadam je zato predstavljao
sebe kao jednog arapskog dravnika koji ima volje da se suprotstavi SAD i Izraelu.

Predratni irako-ameriki odnosi

I pre rata, irako-ameriki odnosi su bili hladni i Irak je bio smatran za saveznika Sovjetskog Saveza.
SAD su bile zabrinute zbog irakog neprijateljstva prema Izraelu i nepristajanja na mirovne napore kao
ostale arapske zemlje. One su takoe osuivale iraku podrku raznim arapskim i palestinskim militatnim
grupama kao to su Abu Nidal, to je dovelo do ukljuenja Iraka u prvobitnu listu zemalja koje
sponzoriu terorizam 29. decembra 1979. godine. SAD su ostale zvanino neutralne tokom poetka
Irako-iraskog rata, iako je prethodno bila poniena zbog iranske krize sa taocima koja je trajala 444 dana
i nadala se da Iran nee pobediti. Ipak, marta 1982, Iran je zapoeo uspenu kontraofanzivu (operacija
Neporeciva pobeda). U nadi da e popraviti odnose sa Irakom, Irak je uklonjen sa liste sponzora
terorizma. Prividno, to je bilo zbog popravljanja reima, iako je bivi pomonik amerikog sekretara za
odbranu Noel Koh kasnije izjavio: niko nije sumnjao u nastavak irake pomoi terorizmu... Pravi razlog
je bio da im se pomogne da uspe u ratu protiv Irana. Sa novim iranskim uspesima u ratu i neuspehom
mirovnih pregovora u julu, prodaja oruja iz drugih zemalja (najvanije SSSR, Francuska, Egipat i Kina)
je dostigla vrhunac 1982, ali kao prepreka za mogue irako-amerike odnose je ostao Abu Nidal koji
nastavio da deluje uz zvaninu podrku Bagdada. Kada je grupa izbaena iz Sirije u novembru 1983.,
Reganova administracija je poslala Donalda Ramsfelda kao specijalnog predstavnika da uspostavi odnose.

Zbog straha da bi revolucionarni Iran mogao da porazi Irak i proiri Islamsku revoluciju na druge
bliskoistone zemlje, SAD su poele da pruaju pomo Iraku. Od 1983. do 1990. godine, amerika vlada
je dozvolila prodaju oruja Iraku u vrednosti od 200 miliona dolara, prema Stokholmskom
meunarodnom institutu za mir. Ova trgovina je predstavljala manje od 1% oruja prodatog Iraku u tom
periodu, iako su SAD takoe prodavale helikoptere, koji, mada su bili predvieni za civilne potrebe,
odmah bili iskorieni u ratu protiv Irana.

Istraga senatskog komiteta za bankarstvo 1994. godine je ustanovila da je ameriko ministarstvo trgovine
odobrilo prevoz biolokih agenasa za naune svrhe u Irak sredinom osamdesetih, ukljuujui Bacillus
anthracis (antraks), kasnije oznaenog od strane Pentagona kao kljunu komponentu irakog programa
biolokog oruja, kao i Clostridium botulinum, Histoplasma capsulatum, Brucella melitensis i
Clostridium perfringens. Izvetaj Komiteta je napomenuo da svaki od njih razmatran od strane raznih
zemalja kao bioloko oruje. Dokumenti amerike vlade sa kojih je skinuta oznaka tajnosti pokazuju da je
vlada potvrdila da Irak koristio hemijsko i bioloko oruje skoro svakodnevno tokom rata poevi od
1983. Predsednik senatkog komiteta, Don Rigl je rekao: izvrni deo nae vlade je odobrio 771 razliitih
licenci za prodaju tehnologije Iraku. I ja mislim da je to poraavajue svedoanstvo.

Amerika vlada je prvenstveno obezbeivala Iraku ekonomsku pomo. Rat se Iranom i poremeaj u
izvozu irake nafte su doveli da Irak zapadne u velike dugove. Ekonomska pomo amerike vlade je
pomogla Sadamu Huseinu da nastavi da koristi resurse za rat koji bi u suprotnom sluaju bio izgubljen.
Izmeu 1983. i 1990. godine, Irak je primio 5 milijardi dolara kredita od ministarsva poljoprivrede,
poevi od 400 miliona u 1983, poveavajui se na milijardu godinje u 1988. i 1989. godini i konano se
zavravajui sa 500 miliona dolara koje su bile obeane u 1990. godini. Osim kredita za poljoprivredu,
SAD su obezbedile Huseinu i druge pozajmice. U 1985. godini, amerika Banka za uvoz/izvoz je
ponudila vie od 684 miliona dolara kredita Iraku da sagradi naftovod kroz Jordan, a radove bi obavljala
graevinska firma iz Kalifornije Behtel Korporejn.
Ipak, kako je rat odmicao, bilo je pokuaja u amerikom Kongresu da diplomatski i ekonomski izoluje
Irak zbog brige o ljudskim pravima, njegovog dramatinog poveanja vojske i neprijateljstvu prema
Izraelu.

Ovi napori su bili odbaeni od strane nekih kongresmena, iako su neki vladini zvaninici, meu njima i
ef Reganovog politikog taba i pomonik sekretara za istonoazijska pitanja Pol Volfovic, nisu sloili
sa davanjem podrke irakom reimu.

Odnosi izmau Iraka i SAD su ostali savezniki sve do dana kada je Irak napao Kuvajt. 2. oktobra 1989.
godine, predsednik SAD Dord Bu Stariji je potpisao tajnu direktivu 26, koja je poinjala: Pristup nafti
iz Persijskog zaliva i bezbednost kljunih drava u ovom regionu je od vitalnog znaaja za sigurnost
SAD. Sa potovanjem prema Iraku, direktiva govori: Normalni odnosi izmeu SAD i Iraka e posluiti
naim duim interesima i promovisae stabilnost u Zalivu i Srednjem istoku.

Krajem jula 1990. godine, kako su pregovori izmeu Iraka i Kuvajta stali, Irak je nagomilao trupe na
granici sa Kuvajtom i pozvao amerikog ambasadora Ejpril Glespi na nenajavljeni sastanak sa
predsednikom Iraka Sadamom Huseinom. Dva transkripta sa tog sastanka su nainjena i oba su
kontroverzna. Prema transkriptima, Sadam je objasnio svoj problem sa Kuvajtom, uz obeanje da nee
napasti Kuvajt pre jo jedne runde pregovora. U verziji objavljenoj u Njujork Tajmsu 23. septembra
1990., Glespi je izrazila zabrinutost zbog mobilizacije vojske, ali je dodala: Nemamo nikakvo miljenje o
arapsko-arapskom sukobu, kao to su vaa neslaganja sa Kuvajtom u vezi granice. Ja sam bila u
amerikoj ambasadi u Kuvajtu tokom kasnih ezdesetih. Instrukcije koje smo imali u tom periodu su bila
da ne bi trebalo da izraavamo miljenje o tom problemu i da taj problem nije povezan sa SAD. Dejms
Bejker je naredio naem zvaniom izaslaniku da naglasi ove instrukcije. Nadamo se da moete reiti ovaj
problem koristei sve raspoloive metode adila Klibija (tadanjeg generalnog sekretara Arapske lige)
ili preko predsednika Mubaraka. Nadamo se da e ovaj problem biti brzo reen.

Neki su shvatili ove izjave kao diplomatski signal da SAD daju zeleno svetlo za invaziju. Iako Stejt
Department nije potvrdio autentinost ovih transkripta, ameriki izvori kau da se ona rukovodila prema
svemu kao po knjizi (uz saglasnost sa amerikom zvaninom neutralnosti tokom problema izmeu Iraka i
Kuvajta) i da nije signalizirala Sadamu Huseinu bilo kakvu dozvolu da prkose Arapskoj ligi. Mnogi
veruju da su Sadamova oekivanja bila pod uticajem da SAD nisu zainteresovane za ovaj problem, o
kojima Glespijini transkripti delimino svedoe i misle da je to takoe bilo zbog amerikog podravanja
ujedinjenja Nemake, jo jedan akt koji je on smatrao kao in brisanja vetakih, meunarodno stvorenih
granica. Drugi, kao to je Kenet Polak, veruju da on nije imao takve iluzije i da je prosto potcenio snagu
amerikog vojnog odgovora.

Novembra 1989, direktor Centralne Obavetajne Agencije Vilijam Vebster se sastao sa kuvajtskim
ministrom odbrane, generalom Fahd Ahmedom Alfahdom. Nakom invazije na Kuvajt, Irak je tvrdio da je
pronaao memorandum koji se odnosi na njihov razgovor. Vaington Post je izvestio da je kuvajtski
ministar spoljnih poslova bio zadovoljan kada je suoen sa ovim dokumentom na Arapskom samitu u
avgustu. Kasnije je Irak navodio memorandum kao dokaz zavere u koju su umeane CIA i Kuvajt sa
ciljem da se Irak destabilizuje politiki i ekonomski. Sadraj dokumenta:

Slaemo se sa amerikom stranom da je potrebno iskoristiti pogoranu ekonomsku situaciju u Iraku da se

izvri pritisak na vladu te zemlje da povue nau zajedniku granicu. Centralna obavetajna agencija
nam je pokazala pogodan nain pritiska, kazavi da bi otvorena saradnja izmeu nas trebala da pone u
sluaju da bi takve aktivnost bile koordinirane na viem nivou.
Invazija na Kuvajt

U zoru 2. avgusta 1990. godine, irake trupe su prele granicu sa Kuvajtom sa oklopnim i peadijskim
jedinicama, zauzimajui strateke take irom zemlje, ukljuujui i emirovu palatu. Kuvajtska armija je
bila brzo nadjaana, mada su dali vremena kuvajtskom vazduhoplovstvu da odleti u Saudijsku Arabiju.
Najee borbe su bile u samoj emirovoj palati, gde su se lanovi kraljevske garde borili da bi omoguili
lanovima kraljevske porodice da pobegnu. Emirov roak, koji je zapovedao gardom, je bio meu
ubijenima. Irake trupe su zaplenile zalihe hrane i lekova, zarobile hiljade civila i zauzele najvee medije.
Postojali su izvetaji o ubistvima, muenjima i silovanjima koje su uinili irake trupe prema kuvajtskim
graanima. Ipak, kasniji dokazi pokazuju da su mnogi od tih izvetaja bili preuveliani ili lani. Meutim,
Irak je zarobio hiljade graana zapadnih zemalja koje je kasnije pokuao da iskoristi za cenjkanje. Nakon
to je postavljena satelitska vlada na elu sa Ala Husein Alijem, Irak je pripojio Kuvajt. Sadam Husein je
tada postavio novog guvernera, predstavljajui ovo kao osloboenje od kuvajtskog emira; ovo je u velikoj
meri oznaeno kao ratna propaganda.

Diplomatija

U roku od nekoliko sati od poetka invazije, Kuvajt i SAD su traile zasedanje Saveta bezbednosti
Ujedinjenih nacija, koji je usvojio Rezoluciju 660, osuujui invaziju i zahtevajui povlaenje irakih
trupa. 3. avgusta, Arapska liga je usvojila svoju rezoluciju osuujui invaziju i zahtevajui povlaenje
irakih trupa. Arapska liga je takoe zahtevala reenje ovog problema u njenim okvirima i usprotivila se
stranoj intervenciji. 6. avgusta, Savet bezbednosti je usvojio Rezoluciju 661, uvodei ekonomske sankcije
Iraku.

Odluka Zapada da odbije iraku invaziju je imala mnogo zajednikog sa spreavanjem irake invazije na
Saudijsku Arabiju, dravu koja je svetu daleko interesantnija od Kuvajta. Brzi uspeh irake armije protiv
Kuvajta ju je doveo u blizinu naftnih polja Hama, najznaajnijih izvora u Saudijskoj Arabiji. Iraka
kontrola tih polja kao i Kuvajta bi dovela do toga da Irak zadobije veliku koliinu svetskih razervi nafte.
SAD, Evropa i Japan su smatrali mogui monopol kao veliku opasnost.

Ameriki predsednik Dord Bu Stariji je brzo objavio da e SAD pokrenuti odbrambenu misiju da
sprei Irak od invazije na Saudijsku Arabiju. Misija je dobila ime operacija Pustinjski tit. Amerike trupe
su stigle u Saudijsku Arabiju 7. avgusta. 8. avgusta, Irak je objavio da e delovi Kuvajta biti proirenje
irake provincije Basre, a ostatak e biti 19. provincija Iraka. Vrlo je verovatno da bi Irak mogao preuzeti
kontrolu nad istonim saudijskim naftnim poljima, ali je malo verovatno da bi Irak mogao da zauzme
saudijsku prestonicu Rijad. Irake oklopne divizije bi se onda srele sa istim tekoama kao i saudijske
snage koje bi branile naftna polja, to jest, trebalo bi da prevale veliki put kroz negostoljubljivu pustinju.
Ovo bi se desilo u sluaju da ne bi bilo bombardovanja od strane vazduhoplovstva, daleko najmodernijeg
roda saudijske vojske.

Irak je imao velik broj problema sa Saudijskom Arabijom. Brige zbog dugova prema Saudijskoj Araboji
nastalih zbog Irako-iransko rata su bile jo vee, jer je Irak dugovao oko 26 milijardi dolara. Takoe,
duga granica kroz pustinju nije bila odreena. Ubrzo nakon pobede nad Kuvajtom, Sadam je poeo
verbalno da napada saudijsko kraljevstvo. Raspravljao se da je kraljevstvo pod amerikom podrkom
nelegitimni uvar svetih gradova Meke i Medine. Sadam je kombinovao jezik islamskih grupa koje su se
nedavno borile u Avganistanu sa retorikom koju je Iran dugo koristio da napada Saudijce.

Dodatak reenice Bog je velik na zastavu Iraka i slike Sadama kako se moli u Kuvajtu su viene kao
deo plana za pridobijanje podrke muslimana i odvajanja mudahedina od Saudijske Arabije.
Mornarica SAD je poslala dve pomorske borbene grupe USS Dvajt Ajzenhauer i USS Indipendens u
podruje, gde su stigle 8. avgusta. SAD su takoe poslale dva bojna broda USS Misuri i USS Vinskonsin
u region i oni su postali poslednji brodovi koji su aktivno uestvovali u ratu. Poveanje broja vojnika se
nastavilo od tada, dostiui 500.000 vojnika. Vojni analitiari se slau da do oktobra, amerike snage u
regionu ne bi bile dovoljne da zaustave invaziju Saudijske Arabije koju je Irak nameravao.

Dugi niz rezolucija Saveta Bezbednosti i Arapske lige koji se tiu sukoba je usvojen. Jedna od najvanijih
je bila Rezolucija 678, usvojena 29. novembra, koja je dala Iraku rok za povlaenje do 15. januara 1991.
dozvoljavajui upotrebu svih potrebnih naina da se podri i sprovede Rezolucija 660. diplomatska
formulacija upotrebe sile.

SAD, a posebno dravni sekretar Dejms Bejker, su okupili koaliciju zemalja od 34 drave koja bi se
suprotstavila Iraku: Avganistan, Argentina, Australija, Bahrein, Banglade, Kanada, ehoslovaka,
Danska, Egipat, Francuska, Nemaka, Grka, Maarska, Honduras, Italija, Kuvajt, Maroko, Holandija,
Novi Zeland, Niger, Norveka, Oman, Pakistan, Poljska, Portugal, Katar, Saudijska Arabija, Senegal,
Juna Koreja, panija, Sirija, Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati, Velika Britanija i SAD. Amerike
snage su predstavljale 74% od 660.000 vojnika koji su uestvovali u ratu. Mnoge lanice su bile protiv
pristupalja, neke su mislile da je rat bio meuarapski sukob ili su se bojale amerikog uticaja u Kuvajtu.
Na kraju, mnoge drave su bile primorane zbog neprijateljstva Iraka prema ostalim arapskim zemljama i
ponudam ekonomske pomoi ili otpisivanjem dugova.

SAD su dale nekoliko javnih opravdanja za meanje u sukob. Prvi razlog su bili dugotrajni prijateljski
odnosi SAD sa Saudijskom Arabijom. Ipak, neki Amerikanci su bili nezadovoljni objanjenjem i "Ne krv
za naftu" je postala parola domaih protivnika rata, iako oni nisu nikada dostigli broj protivnika
Vijetnamskom ratu. Kasnija opravdanja za rat su ukljuivala dugu iraku istoriju krenja ljudskih prava
pod predsednikom Sadamom Huseinom, mogunosti da Irak razvije nuklearno oruje ili oruje za
masovno unitenje i da se gola sila nee tolerisati.

Iako su krenja ljudskih prava irakog reima pre i posle invazije Kuvajta bila dobro dokumentovana,
vlada Kuvajta je pokrenula kampanju da bi uticala na ameriko miljenje. Kratko nakon irake invazije na
Kuvajt, u SAD je stvorena organizacija Graani za slobodni Kuvajt. Ona je angaovala firmu za odnose
sa javnou Hil i Knoulton za 11 miliona dolara, od novca koji je pripadao kuvajtskoj vladi. Ova firma je
pokrenula kampanju koja je opisala irake vojnike kako vade bebe iz inkubatora i ostavljaju ih da umru
na podu. Godinu dana kasnije, ovo tvrenje je oznaeno kao smiljena prevara. Ispostavilo se da je osoba
koja je svedoila ovom tvrenju bila lan kuvajtske kraljevske porodice koja je ivela u Parizu tokom rata
i zato nije mogla biti prisutna tokom navodnog zloina.

Mnogi mirovni predlozi su predlagani, ali nijedan nije usvojen. SAD su insistirale da je jedini prihvatljiv
uslov za mir bilo irako puno bezuslovno povlaenje iz Kuvajta. Irak je insisitirao da povlaenje iz
Kuvajta mora biti povezano sa simultanim povlaenjem sirijkih vojnika iz Libana i izraelskih vojnika sa
Zapadne obale, pojasa Gaze, Golanske visoravni i junog Libana. Maroko i Jordan su pristali na ovaj
predlog, ali su Sirija, Izrael i anti-iraka koalicija porekli da je bilo bilo kakvih veza sa kuvajtskim
pitanjem. Sirija se pridruila koaliciji da istera Sadama, ali je Izrael ostao neutralan uprkos raketnim
napadima na izraelske gradove. Buova administracija je ubedila Izrael da ostane izvan sukoba,
obeanjem da e poveati pomo, dok je PLO pod Jaserom Arafatom otvoreno podravao Sadama
Huseina, to je dovelo do kasnijeg prekida palestinsko-kuvajtskih odnosa i proterivanja mnogih
Palestinaca iz Kuvajta.

12. januara 1991, Kongres Sjedinjenih Amerikih Drava je dozvolio upotrebu vojne sile da izbaci Irak iz
Kuvajta. Uskoro su ostale zemlje iz koalicije uradile isto.
Vazduna kampanja

Dan nakon isteka roka koji je postavila Rezolucija 678 Saveta bezbednosti, koalicija je pokrenula veliku
vazdunu kampanju pod imenom Operacija Pustinjska oluja, sa preko 1000 uzletanja po danu, poevi od
ranog jutra 17. januara 1991. Pet sati nakon prvih napada, iraki dravni radio je emitovao glas koji je
identifikovan kao Sadam Husein koji izjavljuje: Veliki duel, majka svih bitaka je poela. Svitanje pobede
se pribliava kako veliki okraj poinje.

Oruje koje je korieno u vazdunoj kampanji su inile precizno voeni projektili (ili pametne bombe),
kasetne bombe i krstaree rakete. Irak je odgovorio lansiranjem 8 Skad raketa na Izrael sledeeg dana.
Primarni cilj za koalicione snage je bio unitenje irakog ratnog vazudoplovstva i protiv-vazdune
odbrane. Ovo je bilo brzo ostvareno, tako da su tokom celog rata koalicioni avioni mogli da dejstvuju bez
problema. Uprkos boljoj irakoj protiv-vazdunoj odbrani nego to je bilo oekivano, samo je jedan
koalicioni avion oboren prvog dana rata. Stelt avioni su esto korieni u ovoj fazi da bi izbegli
mnogobrojne irake SAM sisteme i protiv-avionsko oruje. Kada su ovi ciljevi bili uniteni, ostali tipovi
aviona su mogli biti korieni masovnije. Avioni su uzletali najvie iz Saudijske Arabije i est koalicionih
grupa nosaa aviona u Persijskom zalivu.

Sledee mete za koaliciju su bili komandna i komunikaciona postrojenja. Sadam je za generale irakih
snaga u Irako-iranskom ratu postvaljao bliske saradnike, tako da je nii kadar bio demoralisan.
Koalicioni stratezi su oekivali da e iraki otpor brzo nestati ako im se prekini komanda i kontrola. Prve
nedelje rata je vieno par uzletanja irakih aviona, ali su oni uinilo malo tete, a 38 irakih Migova je
oboreno od strane koalicionih aviona. Ubrzo nakon toka, irako ratno vazduhoplovstvo je poelo da bei
u Iran. Izmeu 115 i 140 aviona je prebeglo u Iran. Masovan beg irakih aviona u Iran je iznenadio
koalicione snage i one nisu bile spremne da reaguju pre nego to je veina irakih aviona bezbedno sletela
na iranske aerodorome. Iran nije nikada vratio avione Iraku i nije oslobodio posade narednih nekoliko
godina. 23. januara, Irak je poeo da ispumpava priblino 1 milion tona sirove nafte u zaliv, izazivajui
time najveu naftnu mrlju u istoriji.

Trea i najdua faza vazdune kampanje je bila usmerena protiv vojnih meta irom Iraka i Kuvajta:
lansera Skad raketa, navodna mesta sa orujem za masovno unitenje, postrojenja za razvoj oruja i
pomorske snage. Oko jedne treine koalcionog vazduhoplovstva je bilo podreeno unitavanju Skad
lansera, koji su bili namontirani na kamione i zato teki da se pronau. Dodatno, mete su bili i ciljevi
korisni i za vojsku i za civile: elektrane, nuklearni reaktori, telekomunikaciona oprema, luke, rafinerije,
eleznice i mostovi. Elektrane su unitavane irom zemlje. Na kraju rata, proizvodnja elektrine energije
je bila 4% od predratnog nivoa. Bombe su unitile vanije brane, veinu znaajnijih buotina i mnoge
fabrike za preradu otpadnih voda. Nekoliko amerikih i britanskih specijalaca je tajno ubaeno u zapadni
Irak da pomognu potragu i unitavanje Skad lansera. Ipak, nedostatak adekvatnog terena za skrivanje je
otealo njihove operacije i mnogi od njih su ubijeni ili zarobljeni.

U veini sluajeva, saveznici su izbegavali pogaanje iskljuivo civilnih postrojenja. Ipak, 31. februara
1991., dve laserski voene pametne bombe su unitile zgradu za koje su Iraani tvrdili da je bilo civilno
sklonite u sluaju bombardovanja. Ameriki zvaninici su tvrdili da je to sklonite bio vojni
komunikacioni centar, meutim, zapadnim novinarima je bilo zabranjeno da ispitaju tvrdnje.

Irak je lansirao rakete na koalicione baze u Saudijskoj Arabiji i Izraelu, u nadi da e uvui Izrael u rat i
izvodei ostale arapske zemlje iz rata. Ova strategija se pokazala kao bezuspena. Izrael se nije pridruio
koaliciji, a sve arapske zemlje su istale u njoj, izuzev Jordana koji je bio zvanino neutralan. Skad
projektili su generalno izazivali manju tetu, iako je njihova mo pokazana 25. februara kada je 28
Amerikanaca poginulo kada je Skad unitio njihove barake u Dahranu. Skadovi lansirani na Izrael su bili
nesupeni zbog poveavanja korisnog tereta i dometa to je dovodilo do dramatinog pada preciznosti. 29.
januara Irak je tenkovima i peadijom napao i zauzeo saudijski gradi Kafdi koji je branio manji odred
marinaca. Ipak, bitka oko Kafdija se zavrila tako to je Irak nateran u povlaenje od strane saudijskih
snaga uz pomo amerikih marinaca, uz blisku vazdunu podrku tokom sledea dva dana. Kafdi je bio
strateki vaan grad odmah nakom irake invazije Kuvajta. Irako ustezanje da poalje nekoliko oklopnih
divizija da ojaa okupaciju i naknadnu upotrebu Kafdija kao mesto iz kojeg bi pokretao napad na slabije
branjeni istoni deo Saudijske Arabije je bilo velika strateka greka. Ne samo da bi Irak osigurao veinu
zaliha nafti na Srednjem istoku, ve bi bio u boljoj poziciji da se bori sa razmetenom vojskom SAD du
superiorne odbrambene linije.

Efekat vazdune kampanje je bilo desetkovanje celih irakih brigada razmetenih u otvorenoj pustinji.
Vazduna kampanja je takoe spreila dalje efikasno irako popunjavanje jedinica uvuenih u borbu, kao
i spreavanje velikog broja (450.000) irakih trupa da se grupiu.

Vazduna kampanja je imala znaajan efekat na taktiku protivnikih strana u nakdnadnim sukobima. Cele
divizije nisu bile na otvorenom da bi se oduprele amerikim snaga, ve su ee bile ratkrane, na primer,
srpske snage na Kosovu. Protivnike snage su takoe smanjile duinu njihovih linija snabdevanja i
ukupnu koliinu branjene teritorije. Ovo je vieno tokom rata u Avganistanu kada su Talibani napustili
velike povrine zemlje i povukli se u svoja utvrenja. Ovo je povealo koncentraciju njihovih snaga i
smanjilo duge ranjive linije snabdevanja. Ova taktika je takoe primeena u invaziji Iraka, kada su se
irake snage povukle iz severnog irakog Kurdistana u gradove.

Kopnena kampanja

22. februara 1991. Irak je pristao na prekid vatre koje je predloio Sovjetski Savez. Ovaj sporazum je
zahtevao od Iraka da povue svoje trupe na pozicije pre poetka invazije uz tronedeljni potpuni prekid
vatre, a od Saveta Bezbednosti da nadgleda prekid vatre i povlaenje Iraana. SAD su odbile predlog, ali
su rekle da nee napasti Irake snage dok se povlae i dali su rok od 24 asa Iraku da pone da povlai
svoju vojsku.

24. februara, koalicione snage predvoene Amerikom su zapoele operaciju Pustinjska sablja, kopneni
deo njihove kampanje. Ubrzo posle toga, ameriki marinci i njihovi arapski saveznici su prodrli duboko u
Kuvajt, zarobljavajui hiljade dezertera irake vojske, demoralisane zbog jake vazdune kampanje. Za par
dana operacije, Kuvajt Siti su oslobodile jedinice kuvajtske armije.

U isto vreme, ameriki Sedmi korpus je pokrenuo masovan napad u Irak, zapadno od Kuvajta, hvatajui
Iraane potpuno nespremne. Levo krilo ovog prodora je uvala francuska esta laka oklopna divizija
(koja je ukljuivala i jedinice francuske Legije stranaca), a desno krilo britanska Prva oklopna divizija.
Kada su saveznici prodrli duboko u Irak, naglo su skrenuli na istok, pokreui masovan napad sa krila na
iraku Republikansku gardu. Tenkovska bitka je besnela dok se Iraka republikanska garda pokuavala
povui, a u kojoj su Saveznici pobedili uz minimalne gubitke.

Kada je Irak odluio da nee napredovati u istona naftna polja Saudijske Arabije, nije bilo razloga za
iraku vojsku da se u velikom broju rairi junije od Kuvajt Sitija. Odluka da se razmesti znaan broj
trupa du pustinjske granice izmeu Kuvajta i Saudijske Arabije nepotrebno je poveala duinu irakih
linija za snabdevanje. Drugo, kada je ve doneta odluka da se razmeste du granica, odluka da se to
pojaa je samo oslabila odbranu irake granice, bukvalno time pozivajui operaciju zaobilaenja. Irak nije
imao dovoljno vojnika da dri dovoljno dugo front du granica Kuvajta i jugozapadnog Iraka. Zato je bio
imperativ da se razmetanje i front smanje do juno od Kuvajt Sitija i da se pojaa predgrae Basre. Irak
je posedovao samo jednu apsolutnu prednost nad saveznicima u kvalitetu i brojnosti artiljerije. Meutim,
veina irake artiljerije je bila na vuu i zato ne ba najbolje opremljena za velike manevre. Ovo je takoe
znailo da je elja Iraka bila da uspori kretanje protivnikih snaga i da ih uvue u borbu du linije koja ne
bi mogla biti lako probijena ili zaobiena.

Savezniko napredovanje je bilo mnogo bre nego to su ameriki generali oekivali. 26. februara, irake
trupe su zapoele povlaenje iz Kuvajta, zapalivi kuvajtska naftna polja prilikom odlaska. Dugaki
konvoj povlaeih irakih trupa se stvorio du glavnog puta izmeu Iraka i Kuvajta. Ovaj konvoj je
bombardovan tako jako od strane Saveznika da je postao poznat pod imenom Autoput smrti. 100 sati
nakon to je poela kopnena kampanja, predsednik Bu je objavio prekid vatre, a 27. februara je objavio
da je Kuvajt osloboen.

Obe strane su imale priblino isti broj vojnika, priblino 540.000 saveznikih vojnika na priblino
600.000 irakih vojnika. Jo 100.000 turskih vojnika je bilo razmeteno du zajednike granice Turske i
Iraka. Ovo je proizvelo znaajno razdvajanje irake vojske prisiljavajui je da razmesti sve svoje snage
du svih njenih granica (osim, irono, sa njegovim ljutim neprijateljem Iranom). Ovo je dozvolilo da
glavni udar od strane Amerikanaca, ne samo da ima znaajnu tehniku prednost, ve i jednakost u broju
vojnika.

Najvee iznenaenje kopnene kampanje je bio relativno mali broj rtava Saveznika. Ovo je zahvajujui
neuspehu Iraana da pronau efikasnu protivmeru za termalne vizire i municiju koje su koristili tenk M1
Abrams i drugi koalicioni tenkovi. Ova oprema je omoguila koalicionim tenkovima da efiksnije bore i
unite irake tenkove sa tri puta vee razdaljine nego to su to mogli iraki tenkovi. Irake snage takoe
nisu uspele da iskoriste prednost koju bi dobili koristei ratovanje u gradovima, borei se u Kuvajt Sitiju,
to bi moglo da nanese znaajne gubitke napadakoj vojsci. Borba u gradovima bi smanjila razdaljinu na
kojoj bi se borbe odvijale, a to bi favorizovalo tehnoloki slabiju stranu kada se brani. Ovo je dokazano
skoro u borbama izmeu amerikih snaga i irakih gerilaca u gradskom okruenju posle invazije Iraka iz
2003. Sukob u gradskom okruenju bi smanjio najveu prednost Saveznika, mogunost da ubijaju iz
velike daljine.

Kraj neprijateljstava

Mirovna konferencija je odrana na teritoriji Iraka koju je okupirala koalicija. Na toj konferenciji, Irak je
izborio upotrebu vojnih helikoptera na njihovoj strani privremene granice, navodno zbog vladinog
prevoza zbog tete nanete civilnim saobraajnicama. Ubrzo nakon toga, ti helikopteri i veliki deo
oruanih snaga Iraka je bio usresreen u borbi protiv iitske pobune na jugu. Na severu, kurdski lideri su
se uzdali u ameriko obeanje da e dobiti podrku za ustanak i poeli su sa borbom, nadajui se da e
pokrenuti dravni udar. Ipak, kako amerika podrka nije stizala, iraki generali su ostali verni Sadamu i
brutalno su slomili kurdske trupe. Milioni Kurda su pobegli preko planina u kurdske krajeve Turske i
Irana. Ovi incidenti su kasnije rezultirali uspostavljanjem zona zabranjenog leta na jugu i severu Iraka. U
Kuvajtu je emir vraen na presto, a potencijalni saradnici Iraana su proterani iz zemlje, ukljuujui i
veliki broj Palestinaca (zbog njihove saradnje sa Sadamom Huseinom).

Postojale su kritike Buovoj administraciji zbog svoje odluke da radije dozvoli Sadamu Huseinu da
ostane na vlasti, nego da krene da zauzme Bagdad i zbaci njegovu vlast.

Umesto veeg meanja svoje vojske, SAD su se nadale da e Sadam biti zbaen unutranjim dravnim
udarom. CIA je koristila svoju mreu u Iraku da organizuje bunu, ali je iraka vlada osujetila ove napore.

10. marta 1991, operacijom Oprotaj sa pustinjom je poelo prebacivanje 540.000 amerikih vojnika iz
oblasti Persijskog zaliva.
Angaovanje koalicije

lanovi koalicije su bili: Avganistan, Argentina, Australija, Bahrein, Banglade, Belgija, Kanada,
ehoslovaka, Danska, Egipat, Francuska, Grka, Maarska, Honduras, Italija, Kuvajt, Maroko,
Holandija, Novi Zeland, Niger, Norveka, Oman, Pakistan, Poljska, Portugal, Katar, Saudijska Arabija,
Senegal, Juna Koreja, panija, Sirija, Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati, Velika Britanija i SAD.
Nemaka i Japan su obezbeivali finansijsku podrku i donirali vojnu opremu umesto direktne vojne
pomoi. Amerika je traila od Izraela da ne uestvuje u ratu uprkos irakim udarima iz vazduha na
Izraelske stanovnike. Indija nije bila lan koalicije, ali je dala vojnu pomo SAD u obliku postrojenja za
punjenje gorivom.

rtve

Broj rtava Zalivskog rata je kontroverzan. Izveteno je da je broj poginulih koalicionih vojnika oko 378,
ali je Ministarstvo odbrane izjavilo da su gubici amerikih snaga 147 u borbi i 325 smrti van borbe.
Velika Britanija je pretrpela 24 smrti (devet od njih u prijateljskoj vatri), arapske zemlje su izgubile 39
ljudi (18 Saudijaca, 10 Egipana, 6 iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, 3 Sirijca i 1 Kuvajanin), Francuska
je izgubila 2 oveka. Najvee pojedinane gubitke koalicione snage su pretrpele 25. februara 1991. kada
je iraki Skad projektil pogodio amerike vojne barake u Dahranu ubivi 28 amerikih rezervista iz
Pensilvanije. Broj ranjenika koalicije je manji od 1000. Ipak, 2000. godine, 183.000 veterana iz Zalivskog
rata, vie od etvrtine koja je uestvovala u ratu, je oznaeno kao trajno onesposobljeno od strane
Ministarstva za pitanje veterana.

Pre rata, Pentagonovi zvaninici su oekivali 30.000-40.000 koalicionih rtava. Dapi Institut je ostao
usamljen i pred Kongresom je predvideo rtve koalicije ispod 6.000. Oni su koristili TNDM model koji je
koristio istorijske podatke iz prethodnih ratova da predvidi rtve. Dok je Institut bio fenomalno precizan,
to je bilo zato to su se irake oklopne jedinice borile u otvorenoj pustinji sa tenkovima postavljenim iza
peanih bankina. Da je iraka vojska koristila borbe u urbanom okruenju U Kuvajt Sitiju i ukopala
tenkove umesto sakrivajui ih iza peanih bankina, brojke bi verovatno bile drugaije. TNDM model je
koristio ljudske faktore kao to je moral i predvideo je da e vrlo malo irakih divizija pruiti otpor. Ovo
su bile samo grube procene. 120.000 profesionalnih irakih vojnika uz podrku 4.500 hiljade tenkova,
4.000 oklopnih oklopnih vozila i 3.000 komada artiljerije i sa dodatnih 280.000 regruta naoruanih
bazukama, minobacaima i tekim mitraljezima su inili silu koja je mogla da odbaci procenu o malom
broju rtava. Invazija Iraka iz 2003. i naknadna okupacija Iraka su jasno pokazali kolike rtve mogu biti
nainjene od strane od tehnoloki inferiornije sile koja koristi urbanu borbu kao sakrivanje i zatitu od
artiljerijskih i vazdunih napada. Ovo je pokazalo kako borba u gradskim uslovima moe da smanji
najveu prednost koalicije, ubijanje iz velike daljine. Moglo se oekivati da bi 120.000 vojnika
opremljenih sa modernim naoruanjem izazvalo velike rtve u redu od nekoliko hiljada. injenica da se
to nije desilo u Zalivskom ratu nije garancija da se nee desiti u budunosti.

Nezavisni analitiari se uglavnom slau da je brojka o irakim rtvama bila mnogo manja nego od
poetnih posleratovskih procena. U periodu odmah nakom rata, te procene su se kretale do 100.000
mrtvih i 300.000 ranjenih irakih vojnika. Prema Tomasu Kiniju i Eliotu Koenu, bilo je procenjeno 10-
12.000 irakih rtvi u vazdunoj kampanji i 10.000 rtava u kopnenom ratu. Ova analiza je zasnovana na
izvetajima neprijateljskih ratnih zarobljenika. Iraka vlada je objavila da je 2.300 civila poginulo tokom
vazdune kampanje, veina njih nakon napada F-117 na ono to se verovalo da je iraki vojni
komunikacioni centar u Bagdadu (a u pitanju su bili sklonita za civile sa elektrinim instalacijama u zoni
plafona).
Jedan zloglasan dogaaj tokom rata je doveo u pitanje veliki broj irakih vojnih rtava. Ovo je bio
buldoerski juri u kome su dve brigade iz amerike Prve mehanizovane peadijske divizije koristili
protivminske plugove montirane na tenkovima i transporterima zakopavi njima irake vojnike koje su
branile utvrenu Sadamovu liniju. Dok se priblino 2.000 vojnika predalo, izbegavi zakopavanje, jedan
novinski lanak je javio da su ameriki komandanti procenili da je bilo na hiljade irakih vojnika koji su
ivi zakopani tokom dvodnevnog juria 24. i 25. februara. Ipak, kao i sve ostale procene gubitaka tokom
rata, brojka o 8.000 irakih branilaca je verovatno bila preuveliana. Dok je komandant jedne brigade
mislio da ih je bilo na hiljade, kasnije je javljeno da je njegova brigada zakopala izmeu 80 i 250 Iraana.
Nakon rata, iraka vlada je tvrdila da je pronala 44 takva tela.

Posleratovski efekat osiromaenog uranijuma

Godine 1998, iraki doktori tvrdili da je koaliciona upotreba osiromaenog uranijuma izazvala drastino
poveanje roenja sa defektima i rak i leukemijau meu Iraanima. Oni su tvrdili da nisu bili u
mogunosti da obezbede dokaze koji povezuju osiromaeni uranijum i roenja se defektima zbog sankcija
koji su ih spreili da nabave neophodnu opremu za testiranje. Posle toga, tim Svetske zdravstvene
organizacije je posetio Basru i predloio studiju da istrai uzroke poveanog broja obolelih od raka u
junom Iraku, ali je Sadam odbio.

Svetska zdravstvena organizacija je i pored toga uspela da doe do istraivanja o zdravstvenim rizicima
osiromaenog uranijuma u posleratovskom okruenju zahvaljujui misiji iz 2001. na Kosovu. Izvetaj
Svetske zdravstvene organizacije o osiromaenom uranijumu zakljuuje: Zato to je osiromaeni
uranijum radioaktivan na nedeljnom nivou, vrlo velike koliine praine (reda grama) su mogle biti
udisane, tako da bi poveani rizik od raka plua mogao biti otkriven u izloenim grupama. Rizik za ostale
vrste raka prozurokovanih radijacijom, ukljuujui i leukemiju, smatran je da je na mnogo niem nivou
od raka plua. U dodataku: Nikakvi efekti koji bi uticali na reprodukciju i razvoj nisu primeeni na
ljudima, kao rezultat izlaganju osiromaenom uranijumu.

Ameriki Stejt Department je takoe objavio izvetaj o osiromaenom uranijumu. On kae: Studije
Svetske zdravstvene organizacije i drugih naunio-istraivakih studija pokazuju da osiromaeni uranijum
nema ozbiljnih zdravstvenih rizika i da osiromaeni uranijum ne izaziva defekte kod roenja. Iraka
vojna upotreba hemijskih i nervnih agenasa u osamdesetim i devedesetim je verovatno uzrok navodnih
defekata kod roenja meu irakom decom. to se tie tvrdnji o raku, izvetaj kae da: prema
ekspertima za zatitu sredine, medicinski je nemogue povezati leukemiju kao rezultat izlaganju
uranijumu ili osiromaenom uranijumu, i :nivo raka meu 19.000 vrlo izloenih industrijskih radnika
koji su radili na projektu Nacionalne laboratorije Oak Rid izmeu 1943. i 1947. je pregledan i nije
primeen porast obolelih od raka tokom 1974. Druge epidemioloke studije raka plua meu radnicima
fabrika za proizvodnju uranijuma i obradu metala nisu pronale ni poveanje broja obolelih od raka ili sa
tim povezanim bolestima od uranijuma i drugih poznatih izazivaa raka, kao to je radon.

Ipak, neki tvrde da je efekat jai poto se municija sa osiromaenim uranijumom raspadne u male estice
kada pogodi metu. Zapravo, nedavna opsena studija Kraljevskog drutva, udruenja preko 1400 izvrsnih
naunika, istraivaa i profesora, pokazala je da osiromaeni uranijum ima ozbiljne rizike po zdravlje za
civile isto kao i za vojnike.

Cena rata

Cena rata za Sjedinjene drave koje je izraunao Kongres su 61,1 milijarda dolara. Drugi izvori je
proceljuju na 71 milijardu dolara. Oko 53 milijarde su platile razne zemlje irom sveta: 36 milijardi
Kuvajt, Saudijska Arabija i druge zalivske zemlje; 16 milijardi Nemaka i Japan (koje nisu poslale snage
zbog sporazuma na kraju Drugog svetskog rata). Oko 25% doprinosa Saudijske Arabije je plaeno u
obliku usluga za trupe, kao to su hrana i prevoz.

Ameriki vojnici su inili oko 74% udruenih snaga i ukupni trokovi su zato bili vei. Velika Britanija,
za razliku, je potroila 4,1 milijardi dolara tokom rata.

Mediji

Zalivski rat je bio vrlo prenoen na televiziji. Po prvi put su ljudi irom sveta bili u mogunosti da gledaju
slike kako rakete pogaaju svoje ciljeve i kako avioni poleu sa nosaa aviona.

Amerika politika to se tie slobode medija je bila mnogo stroija nego u Vijetnamskom ratu. Ova
politika je izraena u dokumentu Pentagona nazvanom Aneks Fokstrot. Veina novinskih izvetaja je
dolazila sa brifinga koje je organizovala vojska. Samo izabranim novinarima je bilo dozvoljeno da posete
front i intervjuiu vojnike. Te posete su uvek bile izvrene u pratnji oficira i bile su predmet prethodnog
odobrenja vojske i naknadne cenzure. Ovo je bilo navodno da se zatite osetljive informacije od
otkrivanja od strane Iraka, ali u praksi je korieno da se sakriju politiki neugodne informacije. Ova
politika je veoma bila pod uticajem iskustva sa Vijetnamskim ratom, za koji se verovalo da je izgubljen
zbog protivljenja javnosti u Sjedinjenim Dravama.

Posledice

Pratei pobune na severu i jugu, uspostavljene su zone zabrane leta, da bi se pomogla zatita kurdskih i
iitskih grupa na severu i jugu Iraka. Ove zone (prvobitno severno od 36. paralele i junije od 32.) su
nadzirale uglavnom SAD i Velika Britanija, iako je Francuska takoe uestvovala. Zajedno, oni su izvrili
vie letova iznad Iraka u sledeih 11 godina nego u samom ratu. Ovi letovi su bacali bombe skoro svakog
drugog dana protiv raketa zemlja-vazduh i protiv-avionskih topova koji su se sukobljavali sa patrolama.
Ipak, najvea koliina bombi je baena tokom dve povezane kampanje bombardovanja: operacija
Pustinjski udar, koja je trajala par nedelja u septembru 1996. i operacije Pustinjska lisica, u decembru
1998. Operacija Severna straa, zona zabrane leta, koja je uvala Kurde, dozvolila je stanovnitvu da se
skoncentrie na razvijanje sigurnosti i infrastrukture, to se odrazilo nakon Sadamovog pada 2003. kao
najprogresivniji i najmirniji region (kada se uporedi sa druga dva dela zemlje nakon operacije Iraka
sloboda). Operacija Juna straa, sa druge strane, nije bila uspena u davanju iitskoj populaciji ansu da
se razvije.

Veliko razaranje infrastrukture tokom kopnenog rata je nanelo veliku tetu irakom narodu. Godinama
nakon rata, proizvodnja elektrine energije je bila manja od etvrtine predratnog nivoa. Unitenje fabrika
za preradu vode izazvalo je da otpadne vode teku direktno u reku Tigar, iz koje su civili izvlaili vodu za
pie, to je rezultiralo irenjem zaraza. Sredstva obezbeena od zapadnih naroda, umesto da se bore sa
problemom, koriena su za odravanje Sadamove vojne kontrole nad zemljom.

Ekonomske sankcije su bile na snazi nakon rata, traei inspekciju irakog oruja sa im se Irak nikad
nije u potpunosti saraivao. Iraku je kasnije da izvozi odreene proivode pod programom Ujedinjenih
nacija Nafta za hranu. 1998. godine, UNICEF je izvestio da su sankcije izazvale poveanje od 90.000
smrti godinje. Mnogi su dokazivali da su sankcije prema Iraku i ameriko vojno prisustvo u Saudijskoj
Arabiji zasluni za poveanje negativne slike o SAD u arapskom svetu.

Specijalna komisija Ujedinjenih nacija je usprostavljena da nadgleda irako pridravanje sa ogranienjem

oruja za masovno unitenje i balistike rakete. Irak je prihvatio neke, a odbacio druge inspekcije
naoruanja. Tim je pronaao neke dokaze o programu bilokog naoruanja na jednom mestu i
nesaradnjom na drugim mestima.

1997. godine, Irak je proterao sve amerike lanove tima, optuujui da ih SAD koriste kao izgovor za
pijunau; lanovi UNSCOM-a su bili u stalnom kontaktom sa raznim obavetajnim organizacijama,
oobezbeujui informacije. Tim se vratio u turbulentim vremenima izmeu 1997. i 1999; jedan lana tima
za inspekciju oruja, ameriki marinac Skot Riter, podneo je ostavku 1998. optuujui Klintonovu
administraciju da ne eli sukob punog inteziteta sa Irakom. 1999. tim je zamenila komisija Ujedinjenih
nacija za nadgledanje, verifikaciju i inspekciju (UNMOVIC), koja je zapoela inspekcije 2002. 2002,
Irak, a posebno Sadam Husein, su postali mete amerikog rata sa terorizmom, dovodei do invazije Iraka
2003, predvoene SAD i, u manjoj meri, Velikom Britanijom.

Narodna republika Kina (ija vojska u mnogo pogleda odraavala iraku vojsku) je bila iznenaena
performansama amerike tehnologije na bojnom polju. Lakoa koalicione pobede je promenila celokupnu
kinesku vojniku filozofiju i zapoela je proces tehnoloke modernizacije kineske Narodnooslobodilake
vojske.

Najvaniji resultat Zalivskog rata je bilo oivljavanje islamskog ektremizma. Promena Sadamovog
sekularnog reima je malo privuklo podrku islamistikih grupa. Ipak, kombinujui to sa tim da je
Saudijska Arabija bila u savezu sa SAD i na istoj strani sa Izraelom, dramatino je srozala legitimitet
reima. Aktivnosti islamistikih grupa protiv saudijskog reima su se dramatino poveali. U pokuaju da
povrati naklonost islamistikih grupa, Saudijska Arabija je poveanjem finansijskih sredstava pokuala da
dobije podrku tih grupa. Novim nezavisnim drava u srednjoj Aziji, kao i Bosni i Hercegovini, Saudijci
su platili distribuciju miliona Kurana i izgradnju stotine damija za ektremistike grupe. U Avganistanu,
saudijski reim je postao vodei pokrovitelj Talibana u graanskom ratu i jedna od tri strane zemlje koje
su zvanino priznale talibansku vladu.

Sindrom Zalivskog rata

Mnogi koalicioni vojnici su prijvljivali bolesti koje su proizilazile iz njihovog uea u Zalivskom ratu,
fenomen poznat pod imenom Sindrom Zalivskog rata. Bilo je rairenih spekulacija nesloga zbog uzroka
sindroma i prijavljenih roenja sa defektima (broj dece roenih u vojnikim porodicama sa znaajnim
uroenim defektima ili ozbiljnim oboljenima je oznaen kao visok od 67%, prema studiji Ministarstva za
pitanja veterana). U izvetaju objavljenom 1994, reeno je da su amerike trupe bile izloene 21
potencijalnom reproduktivnom otrovu. Neki od faktora razmatranih kao mogui urok ukljuuju izlaganje
radioaktivnim materijalima, naftnim isparenjima i brzoj seriji vakcine protiv antraksa koja je data
razmetenim vojnicima (normalna serija je postepeni, viemeseni proces)

Tehnologija

Precizno voene bombe (pametne bombe), kao to su voeni projektili AGM-139, su bile kljuni razlog
zato su napadi bili sa manje civilnih rtava nego u prethodnim ratovima. Odreene zgrade u centru
Bagdada su mogle biti bombardovane dok su novinari iz svojih hotela gledali krstaree rakete dok lete.
Ostale bombe su ukljuivale kasetne bombe, koje se raspadnu pri udaru oslobaajui stotine zrna, i BLU-
82, bombe teke vie od 7 tona, koje mogu razrue sve u krugu od stotinu metara.

Skad je taktiki balistiki projektil koji je razvio Sovjetski Savez i razmestio ih je u divizijama Crvene
armije koje su bile smetene u Istonoj Nemakoj. Zadatak Skadova naoruanih nuklearnim i hemijskim
bojevim glavama je bio da unitava komandna i komunikaciona postrojenja i da uspori punu mobilizaciju
zapadnonemakih i saveznikih snaga u Nemakoj. Takoe je mogao biti korien za direktne napade na
kopnene snage. Skad projektili su koristili inercijsko navoenje koje je radilo sve dok rade motori. Irak je
koristio Skad projektile, ispaljujui ih na Saudijsku Arabiju i Izrael. Neke bombe su izazvele znaajne
gubitke, ali veina je uinila malo tete. Briga je postojala zbog moguih hemijskih i biolokih nuklearnih
glava na ovim raketama, ali ako su i postojale, nisu koriene. Skad rakete nisu efikasne za noenje
hemijskog tovara, kao to je esto verovano, zbog intezivnog zagrevanja tokom leta rakete brzinom od 5
mahova koje promeni veinu hemijskog punjenja. Hemijsko oruje je mnogo podesnije za noenje u
krstareim raketama ili bombarderima. Skad je najpodesniji za noenje nuklearnih glava, zadatak za koji
je sposoban i danas kao i onda kada je razvijen.

Ameriki odbrambeni sistem Patriot je prvi put korien u Zalivskom ratu. Amerika vojska je tvrdila da
je oborila mnogo Skadova u letu sa preciznou od 100%. Kasnije je pokazano da je efikasnost Patriota
bili primarno psiholoka; neki su tvrdili da je njihova efikasnot bila izmeu 0% i 10%. Ipak, nema
valjanog dokaza koji pi dokazali da li su Skadovi presretani ili ne, tako da nijedna predstava nije podrana
neospornim injenicama. Predstave o veoj efikasnosti zasnovavane na procentu Skadova koji su pali i
eksplodirali u odnosu na broj kojih je lansiran, ali zahvaljujui faktorima kao to su promaaji i padovi
koji nisu javljeni (neke varijacija Skadova su preraene izvan njihove prvobitne tolerancije i govoreno je
da su esto padale ili se raspadele u vazduhu), nisu dobar nain da se izmeri efikasnot. Predstave o nioj
efikasnosti su zasnovane na presretanjima za koje postoje dokazi da je Skad pogoen barem jednom, ali
zahvajujui injenici da su se slabo izraene Al Huesin (varijacija Skada) rakete raspadale u letu, tako da
je teko rei koji je deo bio bojeva glava. Stvarne performanse su verovatno negde izmeu. Amerika
vojska nastavlja da tvrdi da je Patriot sistem pokazao udesne performanse u Zalivskom ratu.

Globalni pozicioni sistem je omoguavao koalicionim snagama laku navigaciju kroz pustinju.
Vazduhoplovni sistem za upozoravanje i kontrolu (AVAKS) i satelitski komunikacioni sistemi su takoe
igrali vanu ulogu ratu.