Рат у Вијетнаму

Започет је 1955 и трајао је све до 1975 године. Познат је и као Други рат
у Индокини, а у самом Вијетнаму као Рат отпора против Америке.
Дакле био је сукоб између Демократске Републике Вијетнам(Северни
Вијетнам), у савезу са Вијетконгом(побуњеничка организација против
савеза са САД), против Републике Вијетнам(Јужни Вијетнам), који је
био у савезу са САД.
Као што смо могли да чујемо, из Корејског рата, многи ратови после
Другог светског рата су углавном заступнички ратови, дакле они који
су се водили из сукоба двеју страна, тзв. Хладног рата-Совјетског савеза
и САД. Америка се негде бојала да ће комунзам постати доста
заступљен.

Након Другог светског рата долази до проглашавања независности

Вијетнама, повратак француских трупа, и јачање комунистичке партије
на северу Вијетнама, где се успоставља Демократска Република
Вијетнам.
Женевским споразумом1954. године Вијетнаму је дата пуна
независност, али је био подељен на два дела. На северу који је имао већи
број становника формиран је комунистички систем владавине под
вођством Хо Ши Мина, а југ је привремено био монархија. Касније је
референдумом променио своје уређење у републику под вођством
председника Нгоа Дин Зјема. Уговор је предвиђао да се одрже избори и
на северу и на југу и изабере влада која ће ујединити земљу.
ВИЈЕТКОНГ
Предскедник САД-а Ајзенхауер, је пружио подршку Републици
Вијетнам.
Уз обуку и опрему америчке војске и ЦИА-е, Зјемове снаге безбедности
извршиле су напад на симпатизере Вијет Мина на југу, које је он назвао
Вијет Конг(или вијетнамски комуниста), ухапсивши око 100.000 људи,
од којих су многи брутално мучени и погубљени.
До 1957. године, противници Зјемовог режима, узрваћали су нападима
на владне званичнике и остале функционере.
Децембра 1960. Зјемови противници у Јужном Вијетнаму су основали
Национално ослободилачки фронт, који је служио као отпор режиму.

1961. године, да би извештавао о условима у Јужном Вијетнаму, саветовао је

изградњу америчке војне, економске и техничке помоћи како би помогао Диему
да се суочи са претњом из Вијетконга.

Рад у оквиру „ теорија домина , “Који је сматрао да ће, ако једна држава
југоисточне Азије падне у комунизам, следити и многе друге земље, Кенеди је
повећао америчку помоћ, иако је престао да се обавеже на велику војну
интервенцију.

До 1962. америчко војно присуство у Јужном Вијетнаму достигло је око 9.000

војника, у поређењу са мање од 800 током 1950-их.

ЗАЛИВ ТОНКИН

У августу 1964. године, након што су торпедни чамци ДРВ напали два америчка
разарача у заливу Тонкин, Џонсон је наредио узвратно бомбардовање војних
циљева у Северном Вијетнаму. Конгрес је убрзо усвојио Резолуцију о заливу
Тонкин, која је Џонсону дала широке ратне моћи, а амерички авиони започели
су редовне бомбашке нападе под кодним именом Операција Ролинг Тандер ,
наредне године.

Бомбашки напад није био ограничен само на Вијетнам од 1964. до 1973.

године, Сједињене Државе прикривено су бациле два милиона тона бомби на
суседни, неутрални Лаос током „Тајног рата“ под водством ЦИА-е у Лаосу.
Кампања бомбардовања имала је за циљ да поремети проток залиха преко
стазе Хо Ши Мина у Вијетнам и да спречи успон лаошких комунистичких снага.

Амерички бомбашки напади учинили су Лаос најтеже бомбардираном земљом

по глави становника на свету
У марту 1965. Џонсон је донео одлуку - уз солидну подршку америчке јавности -
да америчке борбене снаге пошаље у битку у Вијетнаму. До јуна, 82.000
борбених војника било је смештено у Вијетнаму, а војсковође су позвали још
175.000 до краја 1965. да би ојачале ратујућу војску Јужног Вијетнама.

Услед забринутости јавности САД-а, стварају се антиратни покрети, док је

председник Џонскон повећавао број војника и ратне опреме.

Поред САД-а, укључиле су се трупе Јужне Кореје Тајланда, Аустралије и Новог

Зеланда

ТЕТ ОФАНЗИВА

31. јануара 1968, око 70 000 ДРВ снага врши серије жестоких напада на Куи
Нон и На Чанг.

Тет офанзива је добила назив по Вијетнамској Новој години, где су снаге

ДРВ изненадиле америчке трупе. Касније је генерал Вестмореланд
затражио још војне снаге(200 000).

Вијетконг је успоставио контролу над неким предграђима Сајгона где је убијао људе
који имају било какве везе са полицијом или владом. Полиција се светила убијањем
заробљених комуниста на лицу места.

Сукоби су у Сајгону трајали до краја марта. 1250 цивила је изгинуло, а 100.000 је

остало без крова над главом стварајући огроман економски удар на већ подугу
листу избеглица које је требало издржавати.

Председник Џонсон пред изборе је зауставио бомбардирање у већем

делу Северног Вијетнама (иако су бомбардовања настављена на југу) и
обећао да ће остатак свог мандата посветити тражењу мира, а не
борбама.

Џонсонов нови приступ, изложен у говору из марта 1968. године, наишао

је на позитиван одговор из Ханоја, а мировни преговори између САД-а и
Северног Вијетнама отворени су у Паризу тог маја.

Потенцијалне преговоре, нарушила је победа Ричарда Никсона.

ВИЈЕТНАМИЗАЦИЈА

Како би смањио америчке жртве, поново су започета

бомбардовања,повлачење америчких трупа,пружање обуке и наоружања
Јужном Вијетнаму, такође и како би зауставио масовне протесте грађана
због рата.

Поред ове политике вијетнамизације, Никон је наставио јавне мировне

преговоре у Паризу, додајући тајне разговоре вишег нивоа

Северни Вијетнамци су наставили да инсистирају на потпуном и

безусловном повлачењу САД-а, међутим преговори су заистављени.

Никсон одлази у Сајгон и обећава Тиу, новом вођи Јужног Вијетнама, помоћ али у
лето долази нови талас протеста у САД па 15. октобра 1969. још један. Ово је
присилило администрацију САД да почне споро повлачење из Вијетнама у јулу 1969

представници сјеверног Вијетнама израдили су мировни споразум до

ране јесени, али су га лидери у Саигону одбили, а у децембру је Никон
одобрио низ бомбашких напада на циљеве у Ханоју и Хаипхонгу. Познате
као Божићне бомбе, рације су изазвале међународну осуду.

КРАЈ РАТА

У јануару 1973. Сједињене Државе и Северни Вијетнам закључили су

коначни мировни споразум којим су окончана отворена непријатељства

Рат између Северног и Јужног Вијетнама наставио се, међутим, све до 30.
априла 1975. године, када су снаге ДРВ заузеле Саигон

Више од две деценије насилног сукоба нанијело је погубан данак

вијетнамском становништву: Након година ратовања, око 2 милиона
Вијетнамаца је убијено, док је 3 милиона рањено, а још 12 милиона
постало избјеглицама. Ратови су срушили инфраструктуру и економију
земље, а обнова је текла полако