Medjunardoni konflikti u modernom dobu

Sadamov irak

1918. kada je osmansko carstvo bilo porazeno u prvom svetskom ratu dolazi do podele teritorija na
države koje su bile pod kontrolom francuske I britanije. Egipat, turska, Iran, Irak, Saudijska Arabija,
Jordan, Izrael.. Neke teritorije su anektirane. Danasnje granice nisu toliko razlicite od onih koje su rada
nastale. Irak je drzava nastala nad britanskom kontrolom. Suniiti su bili ti koji su bili na vlasti pored
cinjenice da je vecina naroda bila sunitska. Takodje su odlucili da ce drzava bit monarhija sa Faisilom I na
celu. Kraljevstvo irak tek 1932. postaje nezavisna država na zahtev Faisala. Ljudi Iraka nisu bili zadovoljni
sirijskom Hashemite dinastijom. Više visokopoziciioniranih oficira nazvanih još I Golden Square su 191.
Iscenirali puč. Englezima se to nije svielo I tako je počeo inglo-irački rat gde su iračani bili ugušeni I
dinastija je opstala. Ovaj građanski ustanak je bio jedan od naznaka da irak kao država nije bila stabilna
što će se pokazati u u arapskom hladnom ratu 1952.-1970.

Sadam Husein Abd Al-Mahid Al-Tikriti rodjen je 1937. godine u oblasti tikrit. Pod uticajem njgegovog
ujaka pao je pod uticaj nacističkih, anti britanskih ideja gde je napustio svoje školovanje kako bi se
uključio u Bat partiju u Bagdadu. Bat partija se zasnivala na idejama arapske ujedinjenosti bez uticaja
spoljašnjih država u njihovom vođenju. Kada je Sadam ušao u ovu partiju njegovi članovi su pravili plan
za ubijanje ministra Abd AL-Karim Kvazima koji je svrgnuo monarhiju 1958. Godine u julskoj revoluciji.
Plan nije uspeo I sadam je pobegao u Egipat. Nije se vratio do 1963. kada je izbio ustanak kada su članovi
Bat partije I Abdul-Salam Arif preuzeli moć u državi. Tanzije su poasli izmedju Abdula I izabranog vođe
Bat partije Ahmeda Hassan Al-Bakra koji je u svojim rukama imao više moći. Počeli su pregovori između
Sirije (koja je imala I svoj puč u okviru Bat partije) I Egipta oko ujedinjenja. Al-Bakr je odlučio da neće biti
ljudi koji nisu iz Bat partije na čelu države tako da je došlo do raskola. Bat partija će od sada imati svoj
režim koji će vladati nad državom. Sam Sadam je počeo da se penje uz lanac kako bi postaao na što cišoj
poziciji u okviru Bat partije. Baš za to vreme bat partija se podelila I sad su postojale sirijska I iračka bat
partija odvojeno. Arif je uvideo slabost bat partije I digao je kontra ustanak protiv njih. Sadam kao I drugi
članovi Bat parije bili su uhapšeni. Arif je nastavio da bude predsednik kada ga je pad u avionu ubio.
Kada ga je njegov brat nasledio Batisti su podigli ustanak koji je prosao bez krvoprolica 1968. Godine.
Kada je u procesu sadam bio oslobodjen iz zatvora. Sadam je bio rodjak Al-Bakra koji je sada bio
predsednik, tako da on postaje podpredsednik i uzeo je sebe kao obaveznika da pročisti vladu od ljudi
koji su bili protiv njegovih uverenja zatvorom, mučenjem, ili ubijanjem. Deceniju kasnije 1979. Sadam je
stavio pritisak na al-bakra i on sada postaje novi predsednik republike iraka. Kako bi svoj položaj učinio
sigurnim on je izneo zahtev da se ubije mnogo visoko postavljenih oficira

Iračko-Iranski rat
U želji da pokaže svetu koliko je moćna iračka država morao je da nadje neprijatelja. Iran koji je već neko
vreme imao otvorenu politiku o tome da su u sukobu sa mnogim državama, sadam je njih našao kao
savršene krivce. Sami ljudi iz irana svakako nisu imali neke prijateljske odnose sa samim irakom. Takodje
su se činili kao laka meta jer su skoro izašli iz revolucije te su na vrhu njihovr države imali Ajatola
Houminija sa siitskom teokratijom. Nisu bili organizovani ni dokazni i imali su mnogo neprijatelja. Sam
ajatoli je izjavio kako oni treba da prošire svoje teokratska načela po sekularnim nacijama koje se nalaze
pored njih. Cilj je bio da se anektira deo irana Kuzastan dominantno arapska regija persijskog porekla i
takodje osigurati područja sa naftom. Septembra 22. 1980. Sadam je objavio rat iranu u neočekivanom
napadu. On je kao čovek bez vojne obuke, bez završene srednje škole odlučio da će on biti visoko
kvalifikovani general za vojnu organizaciju. Vojska je bila postavljena na granici. Sadam je očekivao da će
se iranci odmah predati. Humini je uspeo da podigne svoje ljude sa pomenutom propagandom kako
treba pročistiti narode i namestiti teokratsku vlast. Ova strategija uopšte nije uzela u obzir iransku
odbranu. Iraćka vojska se brzo nasšla u povlačenju sa iranskih područja. Sadamu se to uopsšte nije
svidelo i zapretio je generalima koji budu proklamovali povlčenje da će ih ubiti. Što je uradio sa tri
generala, nakon čega je on sam pozvao ljude da se povuku. Sadam je zahtevao zaustavljanje borbe na
sta je humini odgovorio da sadam treba da se svrgne s vlasti. Operacija ramadan je opareacija ciji je cilj
bio da se zauzme basra, irakovu jedinu luku. Takodje su bombardovali više mesta u samom iraku. Irak je i
dalje morao da pravi novac tako da je preko drzeva trece sveta to radio, dok iran nije uopste razmisljao o
tome da je pocinio velike zlocine. Saudijska arabija i kuvajt. Iran je napadao mesta koja su u svom
sastavu sadrzala ulje. Tako da je irak dobio medjunarodnu podrsku da ugasi iran. Tako sa su
biohemisjkim oruzjem bili unistavani. Iran se 1988. Potpuno iscrpeo i nije mogao da salje jos ljudi u rat.
Do aprila 1988. Irak je sa resursima koje je dobio od drzava koje su ga podrzavlae u ratu otisao u veliku
ofanzivu. Humini je morao da prihvati resoluciju 598 ujedninjenih nacija jula 20. 1988. za iminentno
primirje. Mir ce biti potpisan 20. Avgusta 1988. I mnogi bi uzeli ovaj rat kao pat. Ali obe irak i iran su
mislili da su oni bili pobednici u ratu. Oko milion ljudi je umrlo i politika obe drzave bila je unakazena, a
ni jedna od drzava nije osvojila neke posede.

Zalivski rat

Posle iracko-iranskog rata obe drzave bile su ekonomsi unakazene. Bile su u velikim dugovima. Naftna
infrastuktura je trebala oporavljanje. Kovajt je to ucinio skoro nemogucim jer je trayio da irak isplati
svoje dugove, kada je sam kuvajt njih izveo iz marketa zbog konstantnog snizavanja cene nafte, takodje
je kuvajt isporvocirao sadama jer nije postovao granicu sa irakom busenje u romaliju

Dzordz bush intervenisao je i naredo kuvajtu da isplati odstetu od 10 biliona dolara. Emir od kuvajta
jaber III je otplatio 9 od 10 biliona. Na sta je sadam odgovorio deklarisanjem rata protiv kuvajta. 2.
Avgusta 1990. Za dva dana kuvajt je bio napadnut. Dzaber je jedva uspeo da pobegne iz svoje palate i
otputovao u saudijsku arabiju. Bez tudjeg uticaja kuvajt nije mogao da se brani. Un su pretile sadamu sa
sankcijama, ali on ih nije slusao i deklarisao je kuvajt 19. Provincijom iraka. Takodje sadam je deportovao
trupe do saudijske arabije koja je saradjivala sa amerikom. Saveznici (amerika, francuska, britanija)
okupili su vojsku I operacija “pustinjski štit” je počela. Kontra ofanziva bila je neizbežna, sadam je
proglasio dzihad protiv zapada I njihovih saveznika. Takodje na samu zastavu iraka dodaje allahu ackbar.
Samo neki su odgovorili na njegov poziv. Dzrodz bush uzeo je ovo vreme da napravi koalicijiu protiv
sadama I glavne od njih ulazile su velika britanija, australija, saudijska arabija, francuska I puno drugih.
Sadam je pokusao da uradi isto ali je dobio podrsku samo od 6 drzava koje su bile drzave treceg sveta.
Sadam je bushu poslao svoje zahteve kako do rata ne bi doslo. Novembra 19. 1990. Dolazi do toga da un
odobrava napad na irak ako sadam ne povuce svoje snage sa granice kuvajta. Posto do toga nije doslo
17. Januara 1991. Dolazi do operacije “Pustinjska oluja” koja je trajala sve do kraja februara. Irak je bio
bombardovan I unisteno je mnogo njegove artiljerije, vazduhoplovinih jedinica. Nakon ove operacije
usledila je operacija “pustinjska sablja”. Ova operacija imala je za cilj gusenja rata I povlacenja iračkih
jedinica sa kuvajtske granice takodje unistavajuci svako polje nafte koje se nalazilo ispred njih. Kako su
su usli u irak bush je zahtevao da primirje mora biti potpisano, sto i jeste 28. Februara 1991. Završavajući
zalivski rat. Sadam je morao da prizna kuvajtuvu nezvisnost, dzaberova pravila i da uspostavi ne-leteću
oblast na severu, kao i da ukloni sva oruzja visoke destrukcije (hemijska, bioloska, nuklearna). Nakon
toga sto je mir potpisan amerika je podsticala Kurde i Siite da se uzdignu i zatraze promenu rezima ali su
oni brzo ugaseni od strane iraka posto us nisu umele na pravi nacin da ih podupru. To stavlja do zanja da
iako njegova regionalna moc vise nije tako jaka i dalje ce vrsiti teror u okviru svoje drzave.

Nevidljivi rat

Drzava je zbog silnog ratovanja bila u bedi i ljudi su bili primorani da ili gladuju ili cine krivicna dela.
Sadam je uspeo da ugasi dva gradjanska rata koje su izbila 1992. I 1993. UN su non stop slale sadamu
pretnje za stvari koje je radio te se on nalazio vise puta na njihovim sastancima gde nije hteo da skloni
svoja oruzja visoke destrukcije iz same drzave.

Kada je doslo do bombardovanja 11. Septembra 2001. na sister towers sadm je aplaudirao napad.
Gzordz Dzunior je iako sam irak nije bio odgovoran za napad njega predstavio kao pretnju miru, osim
iraka je proglasio severnu koreju I iran kao nove ose zla.

Drugi irački rat-“electric boogaloo”

Novembra 2002. UN je objavila sadamu zato što krši svoje obligacije da ce snositi posledice. Tako se
amerika, engleska, australija I poljska udruzuju protiv njega. I tako pocinje operacija: „Iračka sloboda“.
Misija je bila da se sadam skine sa vlasti i da se orazoruza od svojih oruzja visoke destrukcije (za koje se
uopste nije ni znalo da kod njih postoje). Stacionirani na granici izmedju kuvajta i iraka njihove trupe
krenule su u irak. 19 minuta nakon sto je prosao deadline irak je bio bombardovan. I tako 1. Maja 2003
gz. Bush je deklarisao „operacija izvršena“. 13. Decembra 2003. Sadam je nadjen u svojoj otadzbini
tikritu gde mu se tokom 200. I 2005. Sudilo i na kraju 2006. Zbog optuzbe da je pocinio razna dela koja su
bila protiv humanosti on biva ubijen.

Ratovi u Čečniji

Rusko-Gruzijski rat
Post-sovjetski svet. Trenutno jedini drugi evropski konvencionalni rat u 21. veku. Drzava gruzija je
locirana na severnom delu kavkaza, koji ima istoriju kao područje više kraljevstva u toku istorije. Od 15.
Veka drzava gruzija ce imati veliki uticaj na taj region. Oni su eksportovali njihov jezik, ortodoksno
hrišćanstvo, i pripojili sebi svog suseda Abhaziju. Posle 12. Veka područje je bilo oslabljeno zbog napada
mongola i postali bi familijarni sa osetijancima koji su se takodje kretali u hordama. Bice proterani na jug
kavkaza pored gružana. 15. Vek biće poslednji hurah od strane gružana, kada se njhovo kraljevstvo
raspalo na grupe kao abhazijanci i osetijanci. Ova sitna kraljevstva su se borila protiv osmanskog carstva i
persijskog carstva, ali u 19. Veku posle rata sa osmanskim carstvom rusija će pripoijiti teritorije gruzije
sebi zajedno sa ostalim malim kraljevstvima nastalih od nje. Oktobarska revolucija će načiniti da gruzija
postane ponovo nezavisna 1918. Nakon kraja rata. S druge strane etnički abhazijanci i severni osetijanci
u okviru gruzije bili su inspirisani boljševizmom i krenuli su u pobunu. Kada se crvena armija povukla u
zemlju 1921. Su bile nagradjene sovjetskim oblastima, što je za južu osetiju i abhaziju bio prvi put da su
prepoznate u odnosu na gruziju. Dok je pod sovjetskom vladom gruzija bila, ona je urbanizovana i
modernizovana što je išlo ruku pod ruku sa teškom korupcijom. Kada su kasnih 80ih bile uključene
Gorbačove (Mihail) reforme, Gruzija je umala želju da više ne bude članica države. Aprila 1991. Gruzija
će biti prva na kavkazu koja ce da se odvoji od Rusije sa predsednikom Gamsakhurdia na čelu.
Pretsednik je zastojao gruzijski nacionalizam i deo toga je bio ostavljajući teritorije Abhazije i Južne
Osetije kao njihove zemlje. Slično kao i mnoge post-sovjetske države Gruzija je upala u zbrku.
Nacionalistički vojnici su iscenirali vojni puč nad vladom ubivši predsednika i mešanjem glavnog grada
Tiblisija u građanskom ratu. Paralelno na ivici države pobunjenici Abhazije i Osetije pokušali su da
pobegnu od gruzijske nacionalne straže. Tadašnji gruzijski vođa komunističke partije Edvard Ševardnace
će se vratiti svoju moć u martu iste godine u želji da ponovo stekne dobro organizaciju ali i plašeći se
kako će Rusija reagovati na sve to. On će upostaviti mir sa osetijancima u julu, međutim konflikt u
abhaziji se samo pogoršao.

Septembra 1993. Rusko potpomognuti separatisti su uspeli da gruzijsku nacionalnu stražu pomere sa
granica. A gružani u okviru Abhazije su pretrpeli genocid. Ševardnace je izgubio u Abhaziji i njegov
autoritet se odražavao primarnu u glavnom gradu Tiblisi. Ševarnace će odlučiti da se pridruži
novooformljenoj ruskoj Zajednici nezavisnih država. Rivali su bili uništeni, a tadašnji predsednik Zaviad
Gamaskhurdia će biti pronađen mrtav pod neistraženim uslovima. Ševerdnace će biti na snazi narednih
10 godina, ali je koštalo njega i Gruziju sve. 2003. Je godina kada ga je, mirovno, Mihail Saakashvili
izbacio iz partije i njegovim pro-zabadnim podržavacima u Revoluciji ruža (revolucija ruža je revolucija
gde jed došlo do promene vlasti u gruziji u novebru 2003. Revolucija je bila podignuta od strane puno
protesta zbog izbora što je usledilo da edvard bude skinut s vlasti, što je markiralo kraj sovjetske ere u
državi). Protesti su se odigrali kako bi se zaustavila korupcija o sovjetska vlada i kako bise gruzija
integrisala kao deo Evrope i NATO-a tako da bi zapadnjački novac bio utovaren u državu i do 2006.
Sakasvili je uvideo da je njegova dršava ta koja upotpunjuje Baku-Tibllisi-Cejhan gasovoda koji je bio
projekat influensiran zabapadom koji su Amerikanci kao i Evropljanji videli kao put kojim su mogli da
dodju do nafte Kaspijskog jezera i ne dotaknu se Rusije. Ova kao i drugi Baku-Supsa gasovod koji je bio
stariji Rusija je videla kao pretnju njene dominacije nad izvozom nafte i fosilnog goriva. Sakasvili će 2006.
Godine napraviti svoje namere da pristupi NATO-u veoma jasnim kada je izašao iz CIA-nog saveta za
bezbednost. Ruske trupe su se povukle iz svojih stanica na granici, ali su ostavili garnizone u Juznoj
Osetiji i Abhaziji. Plan je bio da se ruski uticaj potpuno iznese iz drzave, ali im nije pošlo za time. Stotine
ruskih vojnika biće prebačeni u Abhaziju maja 2008.kako bi navodno opravili šine na železnici.
Saakashviliju je ovo bilo kao upozorenje za Gruziju. Kao odgovor na rusko pozicioniranje neoruzanih
vojnika kako bi navodno pomogli oko opravke i pobune u Juznoj Osetiji gruzijske snage biće pomerene
na teritoriju 7. Avgusta. Legalno ovo je bilo pomeranje grzijskih trupa na teritoriji Gruzije, ali novi
predsednik rusije Dimitri Medvedev se nije slagao s time. Kao jedan od prvih njegovih poteza na početku
njegove vlasti bilo je bombardovanje Severne Osetije. Ruske trupe se nisu kretale organizovano.
Uplašeni veličine vojske koja je došla u Severnu Otesiju, gruzijske snage predale su sse već posle jednog
dana. Do 10. Avgusta, pore internacionalnog poziva za primirje, ruske trupe će sada definitivno ući u
Gruziju i zauzeti grad Gori. Napredovanje je bilo zaustavljeno 12. Avgusta, definitivnom pobedom Rusije.
Pregovori će uslediti o pitanju sklapanja mira. Medvedev je obećao rusko prepoznavanje Severne Osetije
i Abhazije. Neposredno posle petodnevnog rata zabeležena je samo slaba osuda Rusije i konstrukcija
graničnih ograda. Stvarne posledice su bile mnogo teže. Rusija je ponovo ostvarila sferu uticaja i obrušila
se na upad NATO-a. Granice se godinama sve više povlače u zemlju kako bi se došlo do Baku-Susu
gasovoda.