4.

KREDITIRANJE – OBLIK STALNOG FINANSIRANJA

S obzirom da vlasiti izvori finansiranja često nisu dovoljni za nesmetano poslovanje preduzeće je
prinuđeno da koristi i pozajmljene, tj. tuđe izvore za potrebe finansiranja procesa reprodukcije. Ovaj
oblik izvora sredstava preduzeću stoje na raspolaganju obično u formi bankarskih kredita , pri čemu
se za njihovo korištenje plaća naknada u vidu kamate. Kamata je cijena na pozajmljeni kapital.
Kamatna stopa predstavlja naknadu u novcu za privremeno ustupanje ili korištenje tuđih novčanih
sredstava. Korištenje kredita je formalizovano, za njihovo dobijanje postoji određena porcedura koja
se mora obaviti, postoje određeni uslovi koji moraju biti ispunjeni u pogledu sposobnosti preduzeća,
te propisane stroge obaveze vraćanja kredita.

Osnovne prednosti kreditiranja su:

 putem kredita preduzeće brzo dolazi do nedostajućeg novca koji je uslov za odvijanje
nesmetanog toka procesa reprodukcije

 kada preduzeće ima višak novčanih sredstava- iste plasirana u vidu kratkoročnih ili
dugoročnih plasmana i po tom osnovu naplaćuje prihoda od kamata.

Nedostaci kreditiranja se ogledaju u:

 povećanju troškova- plaća se kamata na pozajmljeni iznos

 preduzeće je finansijski podređeno banci, tj. zavisno je od banke

 raste rizik od nelikvidnosti preduzeća u slučaju da preduzeće prekomjerno počne uzimati

kredite.

Tabela br.1: Vrste kredita

PODJELA KREDITA

Prema predmetu na koji glasi 1. NATURALNI

2. NOVČANI

Prema subjektu koji odobrava 1. KOMERCIJALNI KREDIT

2. BANKARSKI KREDIT

Prema namjeni odobrenog kredita 1. KREDIT ZA TEKUĆA SREDSTVA

2. KREDIT ZA INVESTICIJE

Prema dužini trajanja kredita 1. KRATKOROČNE

2. SREDNJOROČNE

3. DUGOROČNE

Prema državnom domicilu 1. DOMAĆI

2. INOSTRANI

Prema osiguranju 1. OTVORENE

2. POKRIVENE

Prema svrsi 1. POTROŠAČKE

2. PROIZVOĐAČKE

Itd........ Itd......

Podjela kredita vrši se prema različitim kriterijima kao što su predmet kredita, subjekti koji daju
kredit, namjene kredita i sl, međutim sa stanovišta finansiranja preduzeća značajna je podjela na
bankarske i komercijalne kredita

Bankarski krediti su nazastupljeniji izvori finansiranja, a banke igraju najvažniju ulogu u finansiranju
poslovnih aktivnosti u većini svjetskih preduzeća. Finansiranje poslovanja preduzeća putam
bankarskih kredita su aktivni bankarski poslovi u kojima banke nastupaju kao kreditori koji
odobravaju kredite. Kreditiranje preduzeća se javlja sa karakteristikama da se preduzeće javlja kao
dužnik, a banka kao kreditor. Banka kredite odobrava na određeno vrijeme uz određene garancije i
po određenoj kamatnoj stopi koju preduzeće plaća za kredit koji koristi kao izvor finansiranja
poslovanja. Korištenje bankarskog kredita kao izvora finaniranja preduzeća moguće je sve do
momenta kada stopa prinosa od uloženih dugoročnih sredstava ne bude manja od ugovorene
kamatne stope.

Komercijalni krediti su takvi krediti kod kojih prodavac daje kupcu robu ( reprodukcioni materijal,
opremu, robu široke potrošnje, usluge i dr) na kredit, uz obavezu da mu kupac vrijednost kredita vrati
u novcu.

U praksi postoje određene vrste kredita koji se odobravaju, uz predhodno obezbjeđenje, a to

su:

- kredit po tekućem računu (kontokorentni)

- lombardni kredit

- rambusni kredit

- hipotekarni kredit

- akceptni kredit

- avalni kredit

Kredit po tekućem računu je kratkoročni kredit, koji na osnovu ugovora odobrava banka vlasniku
tekućeg računa, koji cjelokupno svoje poslovanje obavlje preko tog tekućeg računa.
Lombardni kredit je kratkoročni kredit koji se daje na osnovu zaloga ( zalihe materijala, HOV,
dragocjenosti i sl.). Procjena vrijednosti založenih stvari čini osnovu odobravanja lombardnog kredita,
ali se on odobrava ispod te vrijednosti u relacijama 60-80% vrijednosti založene stvari. Ovaj oblik
kredita je često nepovoljan za preduzeće je ima tu slabost što smanjuje finansijsku elastičnost
preduzeća.

Rambusni kredit predstavlja takvu vrstu kredita koja se javlja kod spoljnotrgovniskog poslovanja.
Kupac i prodavac zaključuju kupoprodajni ugovor kojim se precizira da će se plaćanje izvršiti
mjenicom akceptiranom od strane rambusne banke.

Hipotekarni kredit je oblik dugoročnog kredita koji se odobrava korisniku na osnovu zalaganja kod
banke njegovih nekretnina (zemljište, kuća, stan). Kredit se odobrava na osnovu tržišne vrijenosti
nekretnine koja se stavlja pod hipoteku. Hipotekom se ne odvaja imovina od njegovog vlasnika, već
se samo obezbjeđuje novčano potraživanje banke.

Akceptni kredit je vrsta kratkoročnog kredita. Kod ovog kredita komitent banke izdaje mjenicu koju je
banka akceptirala i kao glavni dužnik obavezuje se da će ona isplatiti mjenicu ako to ne učini
komitent. Ovom vrstom kredita pospješuje se spoljnotrgovinsko poslovanje pogotovo ako je
akceptan banka sa visokim rejtingom i ugledom, jer prodavac robe na osnovu akcepta banke ima
siguranost naplate svojih potraživanja.

Avalni kredit predstavlja kratkoročni kredit, gdje banka putem avaliranja mjenice obezbjeđuje
povjerenje u smislu da će u slučaju da glavni mjenični dužnik ne plati u roku, ona sama isplatiti
mjenicu. Uslov za davanje avala je kreditni bonitet klijenta, jer avalni kredit nije isplatni kredit, već
oblik garantnog kredita.

5. AUTONOMNI (SPONTANI) IZVORI FINANSIRANJA

Autonomni ili spontani oblik finansiranja preduzeća formira se po osnovu obaveza iz poslovnih
odnosa sa dobavljačima, zaposlenicima, državom itd. Autonomni izvori finansiranja, preduzeću su
dostupni od momenta nastanka evidencije obaveze, pa do momenta dospijeća roka za plaćanje
obaveze.

Autonomni ili spontani izvori su obaveze koje preduzeće nije platilo: državi, zaposlenicima i
dobavljačima. Ovi izvori finansiranja raspoloživi su u kratkom i strogo utvrđenom roku i samo u tom
periodu su besplatni, te predstavljaju privremeno korištena tuđa sredstva.

Spontani izvori finansiranja nastaju kao rezultat neblagovremenih isplata obaveza preduzeća prema
poslovnim partnerima i okruženju, te iz tog razloga predstavljaju rezultat „neneormalnog“ rada.
U privremeno korištena tuđa sredstva spadaju:

- obaveze prema dobavljačima za reprodukcioni materijal, usluge, opremu i sl.

- obaveze po osnovu primljenih avansa od kupaca

- obaveze za obračunate, a neisplaćene kamate

- obaveze za obračunatu, a neisplaćenu dividendu

- obaveze za neisplaćene neto zarade radnicima

- obaveze po osnovu poreza i doprinosa iz zarade

- obaveze po osnovu obračunatih, a neisplaćenih premija osiguranja,

- obaveze po osnovu poreza

- obaveze za carine, takse i druge dadžbine.

Preduzeće mora voditi računa da ne pretjera kod korištenja mogućnosti vezane za autonomne izvore
finansiranja, da ne bi dovelo u pitanje svoj cjeloviti bonitet i dobru poslovnu saradnju sa poslovnim
partnerima