Универзитет у Београду – Географски факултет

Смер: Туризмологија мастер

УТИЦАЈ ТУРИЗМА НА СТАЊЕ БИОДИВЕРЗИТЕТА „ВРУЋЕ ТАЧКЕ” ЈЕЗЕРА

ТИТИКАКА

- Биодиверзитет и туризам -

Ментор: Студент:

Проф. др Снежана Ђурђић Софија Дидовић br.indexa

Београд, јун, 2021.

 Садржај:

1. Уводна разматрања .................................................................................................................. 2

2. Основне физичкогеографске одлике простора истраживања .............................................. 3

3. Основне одлике флористичког и вегетацијског диверзитета .............................................. 6

4. Основне одлике фаунистичког диверзитета ......................................................................... 8

5. Актуелно стање заштите

биодиверзитета .............................................................................10

5.1. Национални паркови и резервати ...........................................................................

12

5.2. Заштита по међународним критеријумима .......................................................... 13

6. Развијеност туризма ............................................................................................................... 14

7. Ефекти туризма на стање животне средине ........................................................................ 15

8. Закључна разматрања ............................................................................................................ 18

9. Литература .............................................................................................................................. 19
 1. Уводна разматрања

Опште је прихваћено да људи тренутно узрокују највеће масовно изумирање

врста од нестанка диносауруса пре неких 65 милиона година. Неки истраживачи
сугеришу да ће, уколико се данашњи трендови наставе, половина свих врста изумрети
за мање од 100 година због, на пример, уништавања станишта, загађења, инвазивних
врста и климатских промена (Albrecht et.al., 2009). Више пута је наглашавано да су
слатководна станишта и врсте које живе у слатким водама углавном склонија
изумирању од копнених или морских (Loubens, 1989; Mourguiart, 2008). Мерила
непосредног очувања за светске слатководне ресурсе су зато од изузетне важности
(Albrecht et.al., 2009). Постоје, међутим, изазови у препознавању утицаја промена
животне средине и одговора врста као што је изумирање, односно одложено
изумирање врста услед губитка или деградације станишта (Loubens, 1989; Mourguiart,
2008). Изумирање након пертурбација у животној средини вероватније је у
специјализованим стаништима и за високо ендемске врсте, као и у еколошки
специјализованим врстама. Такви услови превладавају у језерима која континуирано
постоје од пре последњег интерглацијала (Loubens, 1989; Mourguiart, 2008). Ова језера
позната су по томе што су еволутивна позоришта, која често показују изузетно висок
степен биодиверзитета и ендемизма, у многим случајевима су такође под екстремним
антропогеним притиском. Већина ових језера је подложна променама човекове
околине и биотичких промена, укључујући смањење густине популације и губитак
ендемских врста (Abell., 2002).

У овом раду ће бити приказане основне физичкогеографске одлике „вруће

тачке“ језера Титикака, одлике флоре и фауне, актуелно стање заштите
биодиверзитета, као и развијеност туризма приказаног простора. Закључни део рада
ће садржати анализу ефеката туризма на биодиверзитет „вруће тачке” у виду SWOT
анализе. Циљ рада је приказивање утицаја туризма на стање биодиверзитета језера
Титикака.
 2. Основне физичкогеографске одлике простора истраживања

Са својих 8.300 квадратних километара, Титикака је друго по величини језеро у

Јужној Америци. Језеро Маракаибо у Венецуели је највеће. Језеро Титикака лежи на
приближно 3.820 м надморске висине и највише је комерцијално пловно језеро на
свету. Језеро је дубоко 284 м на својој најдубљој тачки која се налази на
североисточном делу језера. Језеро напаја 27 притока и падавинама (Abell, 2002).
 Слика 1. Мапа језера Титикака (извор:
www.go2peru.com/peru_guide/puno/national_reserve_of_titicaca.htm)

Смештено је на граници између Перуа и Боливије, тропско је (16 ° Ј, 69 ° W) и

планинско језеро, што му даје јединствене особине. Ово језеро доприноси регионалној
микроклими. То је „жариште“ биодиверзитета и ендемизма. Много је биљних и
животињских врста које су угрожене. Још увек нетакнута пре четири деценије, данас
су, након рударске, индустријске и урбане контаминације, плитка подручја загађена и
еутрофна, попут ушћа главних река Рамис и Сухез, као и залива Пуно, Kопакабана, а
посебно Кохана, која протиче кроз град Ел Алта (1,2 милиона становника).
Парадоксално, језеро Титикака никада није континуирано дугорочно праћено. Река
Десагуадеро је једина река која тече из језера. Тече са југа језера Титикака и улива се
у језеро Попо (Albrecht et.al., 2009).

На пустој висоравни Анда, језеро Титикака служи као извор пијаће воде и
хране за околно становништво и као такво је од виталног значаја за њихово постојање.
Водено тело ствара благотворну микроклиму која омогућава узгој кромпира и
житарица (јечам, кукуруз и квиноја) на тој надморској висини. Поред пољопривреде,
од великог је значаја и сточарство алпака, лами, оваца и крава.

Прва насеља око језера Титикака датирају око 1.500 година п.н.е -Ајмаре су
овде имале свој верски и административни центар. У 15. веку нове ере, царство Инка
се простирало до језера Титикака. Током периода Инка, аутохтони народи звани
Уруси, који и данас постоје, бежали би од насилних сукоба са Инкама на острва за
пливање која су изградили од трске Торе. Уруси придају велику важност њиховој
традицији и до данас живе на својим „острвима". Међутим, откако су Уруси открили
туризам као извор прихода, туристи могу посетити острва. Народи Кечуа насељавају
перуански острва Такуиле и Амантани. Традиционална села и многе рушевине могу
се наћи чак и на два „света острва“ на боливијској страни језера, Isla del Sol (Сунчево
острво) и Isla de la Luna (Месечево острво) ( Mourguiart, 2008).

Данас приближно 2 милиона људи живи у непосредној близини језера

Титикака. Ово је поставило високе захтеве за све ресурсе језера, обале и суседног
земљишта. Притисак насеља изузетно је порастао протеклих година. Потребе за водом
и количина узимају се из већих притока (Ramis, Ilave, Coata, Huancane, Suchez and
Katari) драматично су порасли, због чега је ниво воде језера непрестано падао. Сува
приобална подручја значе губитак станишта и места мреста и гнежђења многих
животињских врста (Villwock, 1994).

Природни резерват “Reserva Nacional del Titicaca” основан је у октобру 1978.

године и простире се на површини од 362 квадратна метра. Цело језеро је Рамсарски
протекторат, а перуански део је као такав означен 1997. године, а боливијски део
1998. године. Пресудни за именовање били су, с једне стране, значајан биодиверзитет
и богато уметничко наслеђе, а са друге стране значај језера за птице селице и водене
птице Анда, укључујући три врсте фламинга. Упркос постојању ових одређених
природних резервата, угрожене су ретке и ендемске врсте, укључујући бројне врсте
птица, риба и водоземаца. На пример, гребенику Титикака (Rollandia microptera)
прети недостатак места за гнежђење. Број водених жаба Титицаца (Telmatobius culeus)
такође се значајно смањује. Биодиверзитет рода Andes Carp (Orestias) је такође у
опасности. Њиховом броју прети загађење воде и уношење страних врста риба од
стране људи. Вероватно изумрли Amanto (Orestias cuvieri) припада овом роду (Coulter
et.al., 2006).
3. Основне одлике флористичког и вегетацијског диверзитета

Језера су један од најпродуктивнијих екосистема на Земљи, обично садрже

сложене трофичне мреже и висок биодиверзитет. Језера, такође, пружају важне
еколошке услуге као што су регулација и рециклажа воде, а посебно уклањање
прекомерних хранљивих састојака, органских материја и загађивача. Такође су важан
извор прихода за локално људско становништво, директно обезбеђивањем воде, али и
индиректно обезбеђивањем хране (дивљач, рибарство, жито, поврће итд.).

У околини језера Титикака има шума које су врло ниског економског значаја,
иако постоји потенцијал у дрвећу и грмљу. Ипак, грмље се интензивно користи за
производњу огревног дрвета за домаћу употребу. Велика водена површина ствара
топлију и влажнију микроклиму која омогућава узгој кромпира и киноје на овој
надморској висини.

Од водених цветних ресурса постоје четири врсте: Elodea potamogetum (iana

or chancco llachu), Miriophillum elatinoides (hinojo or vaca llachu) and Patamogetum
strictu (huichi huichi or chilca llachu) и трска Schoenoplectus tatora (зелена тотора). Ове
врсте су основа за исхрану животиња.
 Слика 2. Тотора (Schoenoplectus californicus subsp. tatora) (извор:
www.circleofblue.org/2015/world/infographic-lake-titicaca)

Постоји око 12 врста водених биљака, укључујући и чувену трску тотора коју
на толико начина користе локално становништво. Тотора (Schoenoplectus californicus
subsp. tatora)1 је подврста џиновског шаша (слика1.). Станиште јој је у Јужној
Америци, посебно на језеру Титикака, средњој обали Перуа и на Ускршњем острву у
Тихом океану. Ова биљка може да достигне висину од 6 m и обично достиже 4 m (
Abell, 2002).

Реч тотора потиче из кечуанског језика. Људи који живе на обалама језера
Титикака користили су тотору да граде своје caballitos de totora, мале рибарске
бродове. Народ Уру, староседелачки народ који претходи цивилизацији Инка и живи
на језеру Титикака, на плутајућим острвима створеним од ове биљке. Народ Уру
такође користи биљку тотора за израду чамаца (balsas) од свезане сушене биљне трске.
У језеру Титикака обично расте на дубини воде од 2,5–3 m, али се ређе налази и до 5,5
m (Coulter et.al., 2006).

1
У ендореичном систему Titicaca-Desaguadero-Poopó-Salar de Coipasa system (TDPS), тотора се могу наћи
дуж река, језера и плитких бара. Језеро Уру-Уру је мало језеро смештено узводно од језера Попо, а доток
воде добија из реке Десагуадеро, града Оруро и неколико рударских и металуршких комплекса.
 Слика 3. Чамац израђен од Тоторе (извор:
www.go2peru.com/peru_guide/puno/national_reserve_of_titicaca.htm)

4. Основне одлике фаунистичког диверзитета

Оно што jезеро Титикака чини јединственим је то што штити преко 60 врста
водених птица, четири породице риба и 18 врста водоземаца, укључујући огромну
водену жабу, и разне врсте риба из рода Orestias и сомови родова Astroblepus и
Trichtomicterus (последњи род не у самом језеру, већ у повезаним екосистемима). Око
90% врста риба у сливу су ендеми.Фауна језера Титикака интензивно је проучавана и
тренутна сазнања о лимнологији и биодиверзитету језера сумирана су у уџбенику који
су уредили Дејоук и Илтис (1992). верује се да је већина мекушаца језера Титикака по
разноликости ендемска (Loubens, 1989).
 Слика 4. Андска гуска (извор: https://laketiticaca.com/wildlife)

Међу птицама на језеру Титикака у највећем броју настањени су: фламинго и

галебови. Регистровано је и на десетине домаћих врста као што су парихуане, андске
гуске, газеле Титикака и друге угрожене врсте.

Разне врсте риба попут suche, carachi and pejerrey такође су карактеристичне
за ово подручје као и изумрла врста Orestias cuvieri (Coulter et.al., 2006).

У језеру Титикака може се наћи више од 530 водених врста, као и многе врсте
водених птица. Угрожене врсте које се овде могу наћи су огромна водена жаба
Титикака (Loubens, 1989).

Отприлике 90% рибе јесу ендемске врсте које нема нигде другде. У језеру
Титикака такође живе 24 врсте слатководних пужева. Већина животиња које живе око
језера су патке, парихуане и гуалате. Џиновска жаба која живи у језеру Титикака је
можда најпознатија. Водена жаба Титикака, биномно име Telmatobius culeus, огромна
је и критично угрожена врста жабе. Може нарасти до 50 cm дужине и 1 kg тежине
(Coulter et.al., 2006).
 Slika 5. Wild Guinea Pig (izvor:https://laketiticaca.com/wildlife)

Wild Guinea Pig-овај распрострањени глодар, како га локално становништво

зову Cuyes, нажалост је локална посластица. Андска лисица, позната и као Culpeo, је
предатор који воли да напада различите врсте. Понекад напада овце и због тога их
локално становништво често лови или трује. Андски твор је отпоран на отров змије.
Vizcacha -грмолики домороци са Титикаке вероватно ће бити примећени у стеновитим
пукотинама и изданацима пејзажа језера Титикака. Vizcacha је у основи глодар из
породице чинчила који јако подсећа на зеца, али са дугим, грмоликим репом (Loubens,
1989).

Иако овај списак позива на неке од јединственијих и ендемичних врста дивљих

животиња које постоје у језеру Титикака, заиста смо само огребали површину.

5. Актуелно стање заштите биодиверзитета

У овој регији Латинске Америке дом је најбогатијим биолошким

разноликостима на свету - мрежи живота која човечанству пружа безброј благодати,
познатих као услуге екосистема. Од хране и склоништа до чисте воде и ваздуха, од
ублажавања поплава до сузбијања болести и штеточина, од крајолика који одузимају
дах до светих места. Ово богатство биодиверзитета и сродних услуга представља
главна упоредна предност за будући развој региона - она која се мора сачувати и
искористити. Али раст становништва - као и климатске промене и други
интензивирајући стресори - представљају озбиљне претње биодиверзитету и
безбројним економским активностима које зависе од здравих екосистема.

Упркос постојању природних резервата, ретке и ендемске врсте, укључујући

бројне врсте птица, риба и водоземаца, су угрожене. Такође, суша и поплаве су
природне опасности које имају највећи еколошки, социјални и економски утицај на
боливијско-перуанску висораван која укључује хидролошки слив језера Титикака,
реку Десагуадеро, језеро Попо и слано језеро Coipasa, колективно означен акронимом
ТДПC. Кроз добро управљање, систем се може регулисати. Међутим, на територији
„вруће тачке“ традиција очувања природе, флоре и фауне помиње се од скоро
(Albrecht, et. аl., 2009).

Три институције делују у подручју ТДПС система са јасно дефинисаним

улогама; то су:

• Министарство одрживог развоја и планирања у Боливији;

• Перуански институт за развој (Перу);

• Успостављена су два национална пројекта за Перу и Боливију. Боливијски

пројекат је Unidad Operativa Boliviana (Bolivian Operative Unit, UOB) смештен у Ла
Пазу, а перуански пројекат се назива Proyecto Especial del Lago Titicaca (Lake Titicaca
Special Project, PELT), смештен у Пуну. Јединице су одговорне за координацију акција
са националним владама и за централизовање информација. Јединица за хидролошке
ресурсе и Јединица за управљање мастер планом задужени су за надгледање водних
ресурса и праћење израде Мастер плана. Мастер план, развијен у сарадњи са
Европском заједницом, израђен је између 1991. и 1993. године под насловом Мастер
план за спречавање поплава и коришћење водних ресурса ТДПС система. Овај план
представља основни референтни и двадесетогодишњи оквир за будући развој система,
а заснован је на следећим елементима:

• Фокусирање акција у оквиру одрживог коришћења природних ресурса, са

ресурсима као централним елементом;

• Опоравак еколошког интегритета система у смислу заштите угрожених

врста, попуњавање популација риба и ублажавање утицаја човека на систем;
 • Промовисање хуманог развоја у басенима.

Управљање језером показује добар степен прилагођавања на прве две тачке.

Међутим, промоција хуманог развоја у систему имала је низак ниво успеха због
потешкоћа да се превазиђе основно сиромаштво у тој области (Mourguiart, 2000).

Slika 6. Правци заштите „врућих тачака“ језера Титикака

(izvor:https://laketiticaca.com/wildlife)

5.1. Национални паркови и резервати

„Врућа тачка“ језера Титикака обухвата територију националног

резервата Титикака. Национални резерват Титикака (Titicaca National Reservation)
основан 1978. године. Pезерват штити око 37.000 ha мочвара дуж источне и северне
обале језера (Abell, 2002).

Тренутно туризам постаје важна економска активност за департман Пуно,

препознат као један од најдинамичнијих производних сектора; са високим
капацитетом овог сектора у стварању радних места за регион. Различити краткорочни
и средњорочни системи планирања разматрају ову важну променљиву, где је највећи
раст у овом сектору повезан са туризмом у природи, због чега је Национални резерват
Титикака, смештен у највишем пловном језеру на свету, један главних атракција. То је
главни разлог зашто би процес управљања Националним резерватом Титикака
тренутну туристичку и рекреативну потражњу требао сматрати важном активношћу
(Mourguiart, 2000).

Национални резерват ТТитикака створен је да би испунио следеће циљеве:

-Очувати дивљу флору и фауну језера Титицаца.

-Очувати културне традиције људских група које живе у близини резервата.

- Подржати друштвено-економски развој људских популација које насељавају

близину Резервата,

-Охрабрити рекреацију у природи.

-Одржавати културне традиције људских група које живе у близини Резервата

(Villwock, 1994).

5.2. Заштита по међународним критеријумима

Имплементација Туристичког плана коришћења националног резервата

Титикака спроводи се у складу са одредбама Генералног плана SINAMPE као
планског документа за управљање заштићеним природним подручјем. План
коришћења туризма припремљен је у сарадњи са руралним становништвом путем
Управних одбора - RNT, (Comités de gestión turística comunal), кроз отворени и
партиципативни процес на локалном и регионалном нивоу. Национални резерват
Титикака има одборе за управљање туризмом организоване на комуналном нивоу, с
циљем да се стратешки позиционира као ентитет који признају регионалне и локалне
институције, након што се одобри План туристичке употребе.Након што управљачко
тело (INRENA) одобри Туристички план, мора се одмах извршити управљање
Оперативним планом Мастер плана, на основу стратегија, смерница и приоритетних
радњи предвиђених Планом туристичке употребе, као што је нпр. планирани
програми, врста активности и ресурси. За његово одобрење задужиће се ИНРЕНА
кроз интенданцију заштићених природних подручја (IANP).Боливијска организација
за заштиту природе Tropico сарађује са Глобалним фондом природе од децембра 2011.
године на спровођењу пројекта климатских промена на језеру Титикака. Локално
становништво се информише о климатским променама и њиховим ефектима кроз
едукативну кампању за заштиту животне средине. Концепт заштите климе такође ће
се развити у блиској сарадњи са општинским властима Ла Паза
(https://en.unesco.org/wwap).

6. Развијеност туризма

За туризам и рекреацију, регион има атрактиван социо-културни и фолклорни

оквир. Ипак, туризам је слабо развијен. У перуанском сектору важни центри се налазе
у градовима Пуно и Јулиаца, који имају бољу хотелску инфраструктуру. Ови градови
су основа за туристичке токове према другим центрима као што су Јул, Лампа,
Хуанцане и Азангаро. Град Пуно представља главно средиште регионалне атракције,
друго након Куска у Перуу. У боливијском сектору важан центар је Ла Паз, град који
броји велику и разноврсну хотелску инфраструктуру. Одатле флуксови иду у друге
 мање центре као што су Копакабана и Оруро. Све у свему, регион Титикака чини део
туристичког круга који заузима југоисточни део Перуа (Куско-Пуно) и западни-
централни део Боливије (Coulter et.al., 2006).

Према томе, развој туризма мора се разматрати на бинационалној скали.

Екотуризам је потенцијално важан, али биће неопходан кратак преглед искуства о
језеру Титикака да би се дефинисао систем заштићених подручја који је уредно
планиран са минималним садржајима за домаће и међународне посетиоце. Еко-етно
туризам треба да осигура одржавање културне аутентичности и биолошке
разноликости. Учешће локалног становништва омогућиће поновну процену етничке
културе, осим што ће ојачати њен идентитет као обичног народа (Blume 1985).

7. Ефекти туризма на стање животне средине

Овај део рада се односи на SWOT анализу „вруће тачке“ језера Титикака, односно
анализу основних снага (Strengths), слабости (Weaknesses), шанси (Opportunities) и претњи
(Threats), на основу прикупљених података.

Табела 1. SWOT анализа ефеката туризма на стање животне средине „вруће тачке“ језера
Титикака

Снаге (Strengths) Слабости (Weaknesses)

- очување ендемске флоре и фауне у
националном резервату Титикака
- природа и врсте какве се само на овом
језеру могу наћи
- карактеристичан начин живота на
плутајућим острвима
- недостатак свести о потреби развоја и
унапређивања одрживог туризма
- превелики притисак на биодиверзитет,
флору и фауну
- хидролошки ресурси не испуњавају
захтеве система
-ерозија

Шансе (Opportunities) Претње (Threats)

- позната природна лепота крајолика и
језера
- одрживи туризам и еколошке активности
- већа улагања у очување природе
- побољшање промоције и подизање
свести о значају заштићених подручја
- економска рецесија
- људске активности
- неразвијен авантуристички и екотуризам
- деградација подручја, чиме се значајно
утиче на популацију риба и птица
-поплаве
-уношење eгзотичних врста

Одговарајућа регулација водних ресурса од суштинске је важности како за

економске активности, тако и за природне ресурсе. Главно водно тело је језеро
Титикака. Иако се чини да величина језера гарантује водоснабдевање подручја,
заједно са великим проблемима који произлазе из лоше регулације његових вода и
општег ТДПС система (просечни нивои водног биланса), потребно је додатно
повећати прилив до 14 m3 /s. Главни закључак ове процене је да расположиви
тренутни хидролошки ресурси не испуњавају захтеве система. Стога је неопходно
оптимизирати ресурсе како би се минимизирало погоршање и други негативни
утицаји. Тренутно се вода из водоносних слојева углавном не користи. То је
делимично зато што велики део дубоких бунара не ради због недостатка опреме и
горива. Вероватно је да ће ови бунари почети са радом у будућности. Позитивна
последица би било смањење тренутно високог водостаја, што би смањило испаравање.
Али експлоатација дубоких перфорација морала би бити подложна контроли и
прописима како би се гарантовало да се водоносници не исцрпљују. Високи сливови
система ТДПС имају бројне влажне депресије, природне и антропогене, у близини
река и језера. Ова влажна подручја играју важну улогу у систему; одржавају вредне
животињске и биљне ресурсе, обезбеђују пашњаке за животињску производњу и
играју важну улогу у хидролошкој равнотежи. Неконтролисано искоришћавање
подземних вода може имати много негативних утицаја у овим важним влажним
областима (Blume, 1985).

Деградација животне средине. Један од највећих увозних проблема регије је

ерозија тла. Преко четвртине укупне површине, која износи 38.283 км2, веома је
подложно ерозији. Три су главна узрока ерозије: вода, антропично и еолитско дејство.
Тренутни нивои ерозије и могуће даље интензивирање проблема ерозије угрожавају
пољопривреду у региону. Због неповољних климатских услова у великим деловима
региона, земљиште доступно за пољопривреду ограничено је на површину од око 1,5
милиона хектара на северозападном алтиплану, на надморској висини мањој од 4000
m и просечним падавинама већим од 500 mm / године. Директна последица ерозије је
доток чврстог материјала у реке а из река у језеро Титикака, мењајући њихову
морфологију и равнотежу (Villwock, 1994).

Економска рецесија која је последњу деценију погодила Боливију и Перу има

последице на стопе раста које су у неким годинама биле ниске, па чак и негативне. До
ове рецесије је дошло са више снаге у ТДПС-у и врши јак притисак на природне
ресурсе, посебно земљиште, животињски свет и шуме. Овој ситуацији се могу додати
и губици проузроковани пољопривредом и сточарством услед великих суша и
поплава. Суше и поплаве додају губитак пољопривреде и узгоја животиња. У порасту
становништва приметно је да ће у наредним годинама сеоско становништво имати
тенденцију да остане стабилно у ТДПС-у, док би се градско становништво могло
удвостручити. У боливијском сектору, рурално становништво ће наставити тренд
опадања, а снажни прираштај који представља градско становништво биће посебно
последица утицаја града Ел Алто. У перуанском сектору, рурално становништво има
тенденцију благог раста, не узимајући у обзир могућност да ће се такође смањити као
што се то дешава у Боливији, док ће урбано становништво расти брзом брзином.
Понашање руралне економиј , заснована на анализи коришћења земљишта и воде, а
посебно на демографском развоју ТДПС-а, дозвољава прогнозе у аспектима као што
су промене у области пољопривреде, стабилизација сточарске производње,
организациони облици и риболовне активности. сточарска производња Количина
унесених врста, посебно оваца и говеда, су агенси који наносе штету природним
пашњацима. Збијање тла говеда и интензивна испаша оваца имају озбиљан утицај на
животну средину. Ипак, расте популација лама и алпака због њихове комерцијалне
вредности и растућег интереса заједница за експлоатацију њиховог меса и влакана.
Ово интересовање треба да подрже владине институције (Villwock, 1994).

Уношење егзотичних врста у слив језера Титикака попут пастрмке створило је

конкуренцију са аутохтоном леденом фауном до те мере да је изазвало је изумирање
Orestias cuvieri. То је имало директне ефекте на социо-економију аутохтоног
становништва које живи од риболова. Еколошке последице уношења егзотичних риба
у односу на птице још нису истражене, али се претпоставља да постоје утицаји
нестанка аутохтоних риба које дају храну многим ретким врстама птица, а то може
утицати на њихове популације (Mourguiart ,2000).

Непоходно је координирање функционисање резервата и осталих заштићених

подручја широм Перуа и Боливије, брига о очувању биодиверзитета заштићених
територија, понашању туриста током посета тих подручја, као и о одржавању и
унапређивању свих заштићених подручја. Велико богатство свих ових подручја
представљају све биљне и животињске ендемичне врсте и врсте којима прети
изумирање. Као што смо навели, постоји и не тако мали број претњи које негативно, у
неким случајевима чак и погубно, утичу на целокупан биодиверзитет „вруће тачке“.
Природни екосистеми језера Титикака суочавају се са озбиљним претњама од
људских активности и развоја.

8. Закључна разматрања

Анализирајући приказане податке у раду, можемо доћи до закључка о стању

биодиверзитета и утицају туризма на „врућу тачку“ језера Титикака. Креативни
капацитет човека изоштрава се у контакту са околином, па је прикладно да се сетимо,
да се временом лоцирамо, појаве и формирања кроз историју одређених култура, које
садрже особености које су сопствене и готово непреносиве, као што је случај са
културама настањеним дуж језера Титикака. Постојећа биолошка разноликост језера
Титикака представља велику атракцију за екотуризам, с обзиром на то да се туризам
јавља у Пуну, а језеро Титикака је главна атракција од његовог настанка, било са
путницима, истраживачима и научницима који су језеро посећивали од прошлих
векова, а туристи недавно деценија. Парадоксално, али након много година у које је
укључен почетак и постојање националног резервата Титикака, сматрамо да још увек
нема довољно и одговарајућег материјала за ширење и промоцију туризма, нити
постоји програм или акциони план за екотуризам, који је основни, с обзиром на то да
представља главну атракцију за путнике који долазе из унутрашњости земље и
иностранства. Иако је тачно да у Националном резервату Титикака постоји довољно
података о биодиверзитету флоре и фауне, неопходно је осмислити документе и
акције различитих врста који задовољавају интересе туриста, као и осмислити и
предложити различите туристичка кола која омогућавају туристу да упозна природне
и културне атракције, не само националног резервата Титикака већ и на регионалном
нивоу. Сматрамо да је екотуризам алтернатива за правилно и одрживо управљање
животном средином, која доводи до заштите и очувања природних ресурса, такође
доприносећи социоекономском развоју становништва у њиховом окружењу. Важно је
извршити процену и систематизацију постојања ресурса и средстава за спровођење
партиципативног екотуризма, као и организација, институција и људи повезаних,
директно или индиректно са туризмом, као што су домаће, националне и стране
турнеје. на исти начин они који имају одговорност за животну средину, као саставни
део екотуризма. Учешће сличних тела из других земаља омогућиће допринос важним
искуствима, употпуњавајући универзитете који обучавају професионалце у туризму.

9. Литература

Abell, R.: Conservation biology for the biodiversity crisis: A fresh-water follow-up,
Conserv. Biol., 16, 1435–1437, 2002.

Albrecht, C., Kroll, O., Terrazas, E. M., and Wilke, T.: Invasionof ancient Lake
Titicaca by the globally invasivePhysa acuta(Gastropoda: Pulmonata: Hygrophila), Biol.
Invasions, 11(8),1821–1826, 2009.
 Blume W (1958) Littoridinen aus dem Titicacasee (Mollusca).Pusc Zool 25:1–8

Coulter G, Langenberg V, Lowe-McConnell R, Riedel F, RoestF, Sarvala J et al

(2006) Survival of ancient lake biodi-versity. Verh Int Ver Theor Angew Limnol 29:1178–
1181

Loubens, G. 1989. “Observations on the fishes of the lake Titicaca Bolivian part. IV.
Orestias spp., Salmo gairdneriand management problems.” Rev. Hydrobiol. Trop. 22(2):
157-177

Mourguiart P (2000) Historical changes in the environment ofthe Lake Titicaca:

evidence from ostracod ecology andevolution. Adv Ecol Res 31:497–520.
doi:10.1016/S0065-2504(00)31027-3

Villwock, W. 1994. “Consecuencias de la introducción de peces exóticos sobre las

especies nativas del lago Titicaca.” Ecología en Bolivia 23: 49-56

Мапа језера Титикака: www.go2peru.com/peru_guide/puno/national_reserve_of_titicaca.htm

(Посећено 3.6.2021.)

Тотора: Schoenoplectus californicus subsp. tatora) (извор:

www.circleofblue.org/2015/world/infographic-lake-titicaca (Посећено 1.6.2021.)

UNESCO https://en.unesco.org/wwap (Посећено 1.6.2021.)

Правци заштите „врућих тачака“ језера Титикака (izvor:https://laketiticaca.com/wildlife

2.6.2021)