Елементи за ослањање обратка

Техничка школа
Бања Лука
Ђуре Даничића 2
Матурски рад из технологијa обраде
ЕЛЕМЕНТИ ЗА ОСЛАЊАЊЕ ОБРАТКА
Ментор: Ученик:
Славко Максимовић, проф Бобана Боснић, IVT2
Бања Лука, мај 2018.

Елементи за ослањање обратка
Матурски рад
САДРЖАЈ
1 Увод.........................................................................................................................................3
2 Елементи за ослањање обратка.............................................................................................3
2.1 Постављање и органичавање кретања обратка у прибору..........................................3
2.1.1 Базе - појам и класификација..................................................................................3
2.1.2 Основне шеме базирања..........................................................................................7
2.1.2.1 Базирање призматичних дјелова.........................................................................8
2.1.2.2 Базирање цилиндричних (ваљкастих) дјелова................................................10
2.1.3 Потпуно и непотпуно базирање...........................................................................11
2.1.4 Базирање дјелова сложене конфигурације..........................................................12
2.2 Тачност базирања обратка............................................................................................13
2.2.1 Грешка базирања...................................................................................................14
2.2.2 Грешка стезања......................................................................................................15
2.2.3 Грешка прибора.....................................................................................................15
2.3 Конструкција елемената за базирање..........................................................................16
2.3.1 Ослони чепови.......................................................................................................16
2.3.2 Ослоне летве...........................................................................................................19
2.3.3 Призме за базирање...............................................................................................20
2.3.4 Трнови за базирање...............................................................................................21
2.3.5 Елементи за центрирање.......................................................................................22
3 Закључак................................................................................................................................24
4 Литература............................................................................................................................25
2
1 Увод
Елементи за локацију и позиционирање служе за ослањање обратка у прибору и за
одређивање његовог тачног положаја у односу на резни алата. Ови елементи су итекако
важни по својој улози с обзиром на захтјеве савремене производње у погледу тачности.
Како би се могао извршити правилан избор елемената за ослањање, неопходно је
првенствено упознати се подацима, који се односе на то, како се обрадак поставља у
прибор с обзиром на избор базних површина и потребан број тачака локације.
2 Елементи за ослањање обратка
2.1 Постављање и органичавање кретања обратка у прибору
2.1.1 Базе - појам и класификација
За одређивање тачног положаја обратка у алату потребно је одабрати и елементе за

ослањање на самом обратку – базе. Под базама подразумјевамо основне површине, осе,
линије или тачке које имају своју функцију у конструкцији или при изради производа.
При избору база треба водити рачуна о могућностима извођења обраде односно о
оријентацији површине која се обрађује у односу на базну површину. Поред тога треба
водити рачуна и о могућности извођрња стезања по изабраним базним површинама. У
основи, изабране површине за базирање, стезање и граничење треба да омогуће
остварење одређених кота, толеранција и квалитета обрађене површине, уз могућност
извођења процеса машинске обраде по једној или више површина, и при максимално
поузданом стезању предмета обраде.1
На сљедећој слици (слика бр. 1) приказане су најважније врсте база.
1 ШЕМА БАЗА
Доступно на: https://www.slideshare.net/rakicbg/alati-i-pribori-sa-mf-kg. Приступљено: 12.05.2018.
3
КОНСТРУКТИВНА БАЗА ТЕХНОЛОШКА БАЗА МЈЕРНА БАЗА
БАЗА ЗА ОСЛАЊАЊЕ БАЗА ЗА ЦЕНТРИРАЊЕ
Слика бр. 1 – Класификација база
Конструктвине (основне) базе представљају површине које одређују основни положај

датој дијела у односу на површине неког другог дијела или склопа који обезбјеђује тај
основни положај. Гдје год је могуће, треба се продржавати правила да се конструктивна
база користи за постављање (локацију) обратка у стезном прибору. Свака површина
обратка која се обрађује мора имати своју базу постављања у стезном прибору у односу на
резни алат. На сљедећој слици (слика бр. 2) конструктивна база осе отвора на обратку (1)
дефинисана је са три елемента: површинама (a) и (b) од којих су дате димензије (x) и (y)
до осе отвора и површином (c) на коју је оса отвора нормална. Конструктвина база за осу
отвора на обратку (2), тј. за коту (l) је доња површина (a).2
2
Види: Пргомеља, Н., Станчевић, С., Конструкција алата и прибора. Завод за уџбенике и наставна средства
Београд, 1993., стр. 70.
4
Слика бр. 2 – Конструктвине базе
Технолошке (помоћне) базе оне површине које служе за постављање обратка у прибору.
Ове базе формирају се на предмету само из технолошкох разлога. Из горе наведене шеме
се види да базе за локацију могу бити базе са ослањање и базе за центрирање.3
 Базе за ослањање – то су површине преко којих се обрадак за време обраде ослања

на елементе локације. Број ових површина на једном комаду креће се од 1 до 3.
Нпр. за ослону базу на обратку (1), као што се види на сљедећој слици (слика бр. 3),
представља површина (a) за вријеме обраде површине (b) на коту (h).4
 Базе за центрирање – су елементи обратка преко којих се он доводи у одређени

положај у односу на резни алат. Као базе за центрирање могу се узети површине,
линије, осе. На слици бр. 3 приказано је центрирање обратка (2). У овом случају
претходно избушен отвор (3) служи као база за центрирање при бушењу отвора (4)
на задатом растојању (l). Ослону базу представља површина (а).5
3
Види: Исто, стр. 70-71.
4
Види: Исто, стр. 71.
5
5
Слика бр. 3 – Базе за ослањање и центрирање
Мјерне (контролне) базе су површине од којих се или по којима се провјерава узајамни

положај површина (паралелност, управност). Као мјерне базе, осим површина, могу
послужити линије или тачке од којих се очитавају димензије при мјерењу дјела. Број ових
база за једну површину која се обрађује, креће се од 1 до 3. При конструисању неког дјела
треба настојати да се конструктвина и мјерна база поклапају. Међутим, при конструисању
стезног прибора поставља се као један од најважнијих захтјева да се поклапају базе за
мјерење и базе за локацију, како би се грешка базирања свела на нулу.6
2.1.2 Основне шеме базирања
Шеме базирања зависе од конфигурације дјела и облика површине предмета обраде.

Већина предмета обраде ограничена је равним, цилиндричним (ваљкастим) или коничним
површинама. Ове површине се користе у својству база за ослањање. Уопштено
посматрано, свако тијело има шест степени слободе (слика бр. 3), и то:7
6
7
Достпуно на: https://www.slideshare.net/rakicbg/alati-i-pribori-sa-mf-kg. Приступљено: 12.05.2018.
6
 Помјерање у оба смјера по x, y и z оси и
 Обртање у оба смјера по x, y и z оси.
Слика бр. 4 – Могући степени слободе
С обзиром да је већина машинских елемената ограничена равним, цилиндричним и

коничним површинама, на основу тога разликујемо три врсте базирања:
1. Базирање призматичних дјелова,
2. Базирање цилиндричних (ваљкастих) дјелова и
3. Базирање по коничним површинама.
2.1.2.1 Базирање призматичних дјелова
7
Свако призматично тјело посматрано у просторном координатном систему x, y, z има шест

степени слободе кретања: три транслације у правцу координатних оса Оx, Oy, Oz и три
ротације око наведених оса. За сваки степен слободе потребна је по једна тачка за
ослањање, што значи да би се одузело свих шест степени слободе кретања, потребно је
имати шест тачака за ослањање. На сљедећој слици (слика бр. 5) приказано је
призматично тјело у просторном координатном систему, које има потпуно одређен
положај у простору са шест ослоних тачака. У равни 1 има три ослоне тачке које
ограничавају слободу транслације у ппрвцу осе Oz и слободу ротације око оса Оx и Oy.
Две тачке у равни 2 ограничавају транслацију дуж осе Оx и ротацију око осе Oz. У равни 3
има једну ослону тачку која ограничава транслацију у правцу осе Oy. Ако тачке локације
замјенимо са одређеним ослонцима и на предмет дјелујемо силама стезања FS1, FS2 и FS3
(слика бр. 6) предмет ће бити правилно постављен и сигурно стегнут у траженом
положају.8
Слика бр. 5 – Шема лоцирања призматичних дјелова
8
Београд, 1993., стр. 71-72.
8
Слика бр. 6 – Шема потпуног базирања и стезања
Доња површина предмета обраде (површина са три ослоне тачке) назива се основна база
за локацију. За ву базу се бира површина са највећим габаритим димензијама. Бочна
површина са две ослоне тачке назива се усмјеравајућа база и за њу се бира најдужа
површина. А површина са једном ослоном тачком назива се гранична база.9
2.1.2.2 Базирање цилиндричних (ваљкастих) дјелова

Цилиндрични (ваљкасти) дио посматран у просторном координатном систему x, y, z
(слика бр. 7 I) има пет степени слободе кретања и то: три транслације у праву
координатних оса Оx, Oy, Oz и две ротације око оса Оx и Oz. Са две ослоне тачке у равни
1 одузима се слобода транслације дуж осе Oz и ротације око осе Оx, док се са две ослоне
9
9
тачке у равни 2 одузима транслација дуж осе Оx и ротације око Oz. Са ослоном тачком у
равни 3 одузима се слобода транслације дуж осе Oy.10
Слика бр. 7 – Шема лоцирања ваљкастих дјелова
Четири ослоне тачке распоређеме на спољне површине ваљка образују двојну

усмјеравајућу базу, док ослона тачка на чеоној површини ваљка одређује површину која
служи као гранична база. Ако се умјесто четири тачке локације на спољној површини
ваљка постави призма (1) и на ваљак дјелује силом стезања (FS), дио ће бити правилно
постављен и чврсто стегнут (слика бр. 7 II). Граничник (2) спријечава помјерање обратка у
аксијалном смјеру (дуж осе Oy), док се силом стезања (FS) спријечава окретање око
сопствене осе, односно одузима се шести степен слободе кретања.11
2.1.3 Потпуно и непотпуно базирање
При серијској и масовној производњи стезни прибор мора да осигура тачно постављање
обаратка како и се постигла потреба тачност димензија. Ако се жели постићи тачност у
сва три правца по осама Оx, Оy и Оз, мора се применити потпуно базирање са
одузимањем свих 6 степени слободе кретања.12
10
11
12
Доступно на: https://simapastor.files.wordpress.com/2015/09/02-03-postavljanje-i-ogranic48davanje-kretanja-
tela-u-priboru-za-stezanje.pdf. Приступљено: 12.05.2018.
10
У случају израде жљеба глодањем морају се постићи три димензије жљеба и то: (x), (y) и
(z), што значи да се обрадак мора ослањати у све три равни (слика бр. 8).
Слика бр. 8 – Потпуно лоцирање обратка
Непотпуно базирање примјењује се у случају када се жели постићи тачност обраде у

једном или два правца. Нпр. при глодању степенице (слика бр. 9) захтјева се тачност
обраде у осама Оx и Оy, тј. постизање димензије (x) и (y). У овом случају довољно је
ослањање у две равни и то 1 и 2, док за ограничење у равни 3 нису потребни елементи за
ослањање који би ограничили тачан положај обратка у том правцу, што значи да
ограничење у овој равни може да буде произвољно.13
13
11
Слика бр. 9 – Глодање степенице (Непотпуно базирање)
2.1.4 Базирање дјелова сложене конфигурације
Постоји велики број дјелова чији облик подсјећа на комбинацију ваљка и диска или ваљка
и призме и слично. Базирање таквих елемената у одређеној мјери одступа од базирања
елемената основних (примитивних) контура. Основно правило при базирању елемената
сложене конфигурације јесте то, да се као базна површина, оса или линије користи
увијекнеки од елемената основних примитивних контура, односно површине, осе и линије
призме, ваљка или диска. Која ће површина, оса, линија или тачка бити искоришћена као
ослона, гранична или централна база зависи, поред осталог, и од саме конфигурације
конкретног предмета обраде.14
Нпр. предмет обраде приказан на сљедећој слици

(слика бр. 10) састављен је од ваљка и призме.
С обзиром на функционалне коте и габаритне мјере
предмета обраде базирање се изводи на ваљку, а
граничење на призми. На тај начин је предмету
обраде одузето свих шест степени слободе (закретање
предмета обраде спријечава се регулишућим
ослонцем који је у контакту с површином (В).15
14
12
Слика бр. 10 – Предмет обраде сложене

конфигурације
2.2 Тачност базирања обратка

У процесу обраде делова, редовно долази од одступања од геометријског облика и
називних мера задатих цртежом. Ова одступања морају се налазти у оквиру задатих
толеранција. Збир свих одступања (∑G) која се јављају при обради неке површине на
обратку мора бити мањи од дозвољеног одступања (Т) за ту димензију.16
Укупна грешка (∑G) састоји се од:
 грешке базирања,
 грешке стезања и
 грешке израде стезног прибора.
2.2.1 Грешка базирања
Грешка базирања (Gb) јавља се у случају када се база за ослањање не поклапа са базом за
мјерење. Нпр. према сљедећој слици (слика бр. 11) на обратку (1) треба израдити
степеницу дубине (А) помоћу глодала (2). Кода (А) мјери се од горње-мјерне површине (с)
док се базирање при обради изводи по цијелој ослоној површини (а). Оса глодала (2)
заузима увијек одређен неизмијењен положај у односу на ослону базу (а) што значи да је
С = konst., док мјерна база (с) мијења свој положај у односу на ослону базу (а) у границама
од (Нmax) до (Нmin), тј. у границама толеранције (±Т). Ради тога кота (А) не може бити
једнака на свим дјеловима па је грешка базирања за ову коту једнака одступању коте (Н)
између ослоне базе (а) и мјерне базе (с), односно: Gb(A) = Т. Бочна ослона база (b) обратка
15
Исто, приступљено: 13.05.2018.
16
13
јавља се и као мјерна база за коту (В), па је грешка базирања у овом случају равна нули
Gb(A) = 0.17
Слика бр. 11 – Шема локације при којој настаје грешка базирања
2.2.2 Грешка стезања
Грешка стезања (GS) јавља се усљед еластичне деформације обратка и базних елемената
стезног прибора, односно због помјерања обратка из свог почетног у неки други положај.
За случај да је сила стезања константна, деформације обрадака биће исте па се дјелови
међусобно неће разликовати у одступањима због грешке стезања. Међутим, пошто сила
стезања варира од Fsmin до Fsmax, добија се коефицијент варијације силе стезања (К) из
односа:18
Fsmax
Fsmin К >= 1
17
Београд, 1993., стр. 75-76.
18
14
2.2.3 Грешка прибора

Грешке привора (GP) могу настати из више разлога везаних за сам прибор. Неки од тих
разлога су:19
 Грешка усљед нетачности израаде појединих дјелова прибора,
 Грешка усљед конструктивних зазора код прибора (бођице, зглобови, покретљиви

склопови и сл.),
 Грешка усљед хабаеа елемената за ослањање,
 Грешка усљед неправилног положаја резног алата према обратку који се налази у
стезном прибору,
 Грешка у намјештању прибора на радном столу машине итд.
2.3 Конструкција елемената за базирање

Елементи за базирање служе да се на њих постави обрадак у стезном прибору. Површине
елемената за базирање морају да одговарају базним површинама обратка. У пракси се
користи више врста елемената за базирање:20
 Ослони чепови,
 Ослоне летве,
 Призме за базирање,
 Трнови за базирање и
 Елементи за центрирање.
19
20
15
2.3.1 Ослони чепови

Користе се као ослонци за одређивање положаја обратка са равним површинама у стезном
прибору. Могу бити:21
1. Основни,
2. Подешавајући,
3. Самоподешавајући и
4. Помоћни ослонци.
Основни ослони чепови су чврсто везани са тијелом прибора и одређују положај обратка у
прибору у односу на резни алат. Основни ослони чепови могу бити: 1) равном, 2)
лоптастом и 3) нарецканом ослоном површином. Чепови са равном ослоном површином
примјењују се за ослањање обратка са пбрађеним површинама. Чепови са лоптастом
главом служе за ослањање уских дјелова са необрађеним површинама, а чепови са
нарецканом ослоном површином
служе за ослањање дјелова са
грубим површинама.22
Слика бр. 12 – Основни ослони

чепови
21
Доступно на: https://simapastor.files.wordpress.com/2015/09/02-04-konstrukcija-elemenata-za-oslanjanje.pdf.
Приступљено: 13.05.2018.
22
Београд, 1993., стр. 77-78.
16
Подешавајући ослонци се користе за базирање

дјелова са остављеним додатком за обраду који
треба скинути у сљедећим операцијама и који
за различите групе обрадака моће да буде
неједнак. Ови ослонци могу бити конструисани
на више начина. Најчешће се користе
подешавајући ослонци са вијцима (I, II, III) или
клиновима (IV) (слика бр. 13).23
Слика бр. 13 – Подешавајући

ослонци
Самоподешавајући ослонци у знатној мјери поскупљују конструкцију прибора па се зато

примјењују само у изузетним случајевима и то углавном код тежих дјелова. 24 На сљедећој
слици (слика бр. 14) приказани су самоподешавајући ослонци.
23
24
17
Слика бр. 14 – Самоподешавајући ослонци
Помоћни ослонци корсте се заједно са основним, за повећање крутости обрадка у стезном

прибору. Ови ослонци служе за спречавање деформисања обратка услед силе стезања или
резања, а не за одређивање тачног положаја обратка у прибору. Обично се постављају тако
да им је дејство супротно од
дјеловања силе резања или
стезања.25
Слика бр. 15 – Помоћни ослонци
25
18
2.3.2 Ослоне летве
Користе се као елементи за ослањање тешких обрадака. Могу да буду са равном или
нарецканом ослоном површином. Летве са нарецканом површином стављају се врло често
на хоризонталне површине прибора како би струготина и друге нечистоће упадале у жљеб
да не ометају правилно наљегање обратка. Летве се причвршћују за тијело прибора
помоћу вијака са цилиндричном главом са шестоугаоном рупом пречника М5, М6, М8,
М10 или М12 у зависности од попречног пресјека летве. Ако постоји више летава у једном
прибору, пожељно је предвидјети висину (Н) са додатком од 0,2 до 0,3 mm за брушење
послије монтаже, како би ослоне површине свих летава лежале у једној равни. Израђују се
од челика за цементацију.26
Слика бр. 16 – Летва са равном

радном површином
Слика бр. 17 – Нарецкана страна
површине летве
26
19
2.3.3 Призме за базирање
То су ослонци са угаоним жљебом, служе за базирање цилндричних делова. Угао призме

може бити 60◦, 90◦, 120◦. Мање призме израђују се од челика за цеметацију Ч.1220, а веће
од сивог лива КСЛ 18-26. Површине које
долазе у додир са обратком морају се
термички обрадити тако да им тврдоћа
буде од 55 – 60ХРЦ. За базирање
дугачких делова користе се две или више
призми постављених у истој оси по
дужини.27
Слика бр. 18 – Призма за базирање
Слика бр. 18 – Призма за

базирање
2.3.4 Трнови за базирање
Трнови су прецизно израђени ваљкасти или конични елементи који слуђе за базирање
прстастих делова са прецизно изређеним
отвором. Са трновима се истовремено
Доступно на: https://simapastor.files.wordpress.com/2015/09/02-04-konstrukcija-elemenata-za-oslanjanje.pdf.

27
Приступљено: 13.05.2018.
20
постиже базирање и стезање обратка. Све варијанте трнова имају на својим чеоним
површинама израђена гнезда за стезање између шиљака. Трнови се израђују од челика за
цемнтацију, цемнтују се, кале и брусе. Постоји више врста трнова за базирање: 28
1. цилиндричан трн,
2. коничан трн,
3. трн са наслоном површином и
4. еластичан трн.
Слика бр. 19 – Трнови за базирање
2.3.5 Елементи за центрирање
Под центрирањем се подазумјева довођење обратка у одређени положај у односу на

прибор и резни алат. За центрирање се најчешће користе чепови, призме и други елементи
и механизми. Чепови за центрирање се пресују исто као и ослони чепови, у тијело
прибора, са толеранцијом чврстог споја Н7/р6.
Обично се примјењују два центражна чепа
при базирању, односно ослањању обратка по
површини отвора и са чеоне стране отвора.
Већо број чепова не повећава тачност
локације, а израда прибора постаје
компликованија и скупља.29
Чепови називног пречника 10 mm израђују се

од угљеничног алатног челика Č.1840 или
Č.1940 и кале се на 58 ± 2 HRC, док се чепови
28
29
21
Слика бр. 20 – Стандардни

чепови за центрирање
пречника изнад 10 mm израђују од челика за цементацију Č.1220, цементују се на дубину

најмање 0,5 mm, кале на 58 ± 2 HRC и брусе. Пречник чепа (d) може бити израђен са
толеранцијом g6, h6 или f7. Битно је да овај пречник чепа чини клизни склоп са отвором
преко којег се обрадак центрира. Чепови типа (А) и (В) уграђују се тако да је вијенац
пречника (d2) упуштен, као што је приказано на слици (слика бр. 21 – 1). Чепови типа (С) и
(D) поред центрирања могу служити и за ослањање обратка као што је приказано на слици
(слика бр. 21 – 2).30
Слика бр. 21 – Примјена чепова за

центрирање
Призме за центрирање служе за довољење

осе обратка у одређени положај према
спољашњој кружној површини. У овом
случају центрирање се изводи помоћу две
призме при чему је обично једна призма
30
Види: Исто, стр. 83-85.
22
чврста - непокретна, а друга покретна (слика бр. 22 - 1), или су обје призме покретне
(слика бр. 22 - 2).31
Слика бр. 22 – Призме за центрирање
3 Закључак
Суштина овог рада била је усмјерена на елементе за ослањање обратка, у оквиру чега је
посебно обрађено базирање, врсте базе гдје смо видјели да постоји три основна типа база:
конструктивне као основне базе, технолошке као помоћне базе и мјерне базе. Поред тога
наведене су и основне шеме базирања (базирање цилиндричних, призматичних дјелова) те
базирање дјелова сложене конфигурације. Други дио рада односио се на тачност базирања
обратка, гдје су посебно обрађене грешке стезања, грешке базирања и грешке прибора.
Као последњи дио, наведене су конструкције елемената за базирање, као један од кључних
дјелова када говоримо о елементима ослањања обратка. Ту су наведени ослони чепови,
ослоне летве, призме и трнови за базирање, те елементи за центрирање у оквиру којих се
најчешће користе призме и чепови.
31
23
4 Литература
1. Пргомеља, Н., Станчевић, С., Конструкција алата и прибора. Завод за уџбенике и

наставна средства Београд, 1993.
Интернет извори:
2. https://simapastor.files.wordpress.com/2015/09/02-alati-i-pribori-prezentacije-sa-vezbi-b-
srdanovic-2014.pdf
3. https://simapastor.files.wordpress.com/2015/09/02-03-postavljanje-i-ogranic48davanje-
kretanja-tela-u-priboru-za-stezanje.pdf
4. https://simapastor.files.wordpress.com/2015/09/02-04-konstrukcija-elemenata-za-
oslanjanje.pdf
5. http://www.ss-industrijska-strojarska-zg.skole.hr/upload/ss-industrijska-strojarska-
zg/multistatic/78/11.%20Naprave.pdf
6. https://www.slideshare.net/rakicbg/alati-i-pribori-sa-mf-kg
7. https://www.scribd.com/document/261278432/Alati-i-Naprave-14-Elementi-Naprava
8. https://repozitorij.vuka.hr/islandora/object/vuka:309/preview
24
Датум предаје: _________________
Комисија:
Предсједник ____________________
Испитивач ____________________
Члан ____________________
Коментар:
25
Датум одбране: __________________ Оцјена ______________(____)
26

Елементи за ослањање обратка - Матурски рад

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Елементи за ослањање обратка - Матурски рад

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Техничка школа

Матурски рад из технологијa обраде

Славко Максимовић, проф Бобана Боснић, IVT2

Бања Лука, мај 2018.

2 Елементи за ослањање обратка.............................................................................................3

2.1 Постављање и органичавање кретања обратка у прибору..........................................3

2.1.1 Базе - појам и класификација..................................................................................3

2.1.2 Основне шеме базирања..........................................................................................7

2.1.2.1 Базирање призматичних дјелова.........................................................................8

2.1.2.2 Базирање цилиндричних (ваљкастих) дјелова................................................10

2.1.3 Потпуно и непотпуно базирање...........................................................................11

2.1.4 Базирање дјелова сложене конфигурације..........................................................12

2.2 Тачност базирања обратка............................................................................................13

2.2.1 Грешка базирања...................................................................................................14

2.2.2 Грешка стезања......................................................................................................15

2.2.3 Грешка прибора.....................................................................................................15

2.3 Конструкција елемената за базирање..........................................................................16

2.3.1 Ослони чепови.......................................................................................................16

2.3.2 Ослоне летве...........................................................................................................19

2.3.3 Призме за базирање...............................................................................................20

2.3.4 Трнови за базирање...............................................................................................21

2.3.5 Елементи за центрирање.......................................................................................22

2 Елементи за ослањање обратка

2.1 Постављање и органичавање кретања обратка у прибору

2.1.1 Базе - појам и класификација

За одређивање тачног положаја обратка у алату потребно је одабрати и елементе за

На сљедећој слици (слика бр. 1) приказане су најважније врсте база.

КОНСТРУКТИВНА БАЗА ТЕХНОЛОШКА БАЗА МЈЕРНА БАЗА

БАЗА ЗА ОСЛАЊАЊЕ БАЗА ЗА ЦЕНТРИРАЊЕ

Слика бр. 1 – Класификација база

Конструктвине (основне) базе представљају површине које одређују основни положај

Слика бр. 2 – Конструктвине базе

 Базе за ослањање – то су површине преко којих се обрадак за време обраде ослања

 Базе за центрирање – су елементи обратка преко којих се он доводи у одређени

Слика бр. 3 – Базе за ослањање и центрирање

Мјерне (контролне) базе су површине од којих се или по којима се провјерава узајамни

2.1.2 Основне шеме базирања

Шеме базирања зависе од конфигурације дјела и облика површине предмета обраде.

 Помјерање у оба смјера по x, y и z оси и

 Обртање у оба смјера по x, y и z оси.

Слика бр. 4 – Могући степени слободе

С обзиром да је већина машинских елемената ограничена равним, цилиндричним и

1. Базирање призматичних дјелова,

2. Базирање цилиндричних (ваљкастих) дјелова и

3. Базирање по коничним површинама.

2.1.2.1 Базирање призматичних дјелова

Свако призматично тјело посматрано у просторном координатном систему x, y, z има шест

Слика бр. 5 – Шема лоцирања призматичних дјелова

Слика бр. 6 – Шема потпуног базирања и стезања

2.1.2.2 Базирање цилиндричних (ваљкастих) дјелова

Слика бр. 7 – Шема лоцирања ваљкастих дјелова

Четири ослоне тачке распоређеме на спољне површине ваљка образују двојну

2.1.3 Потпуно и непотпуно базирање

Слика бр. 8 – Потпуно лоцирање обратка

Непотпуно базирање примјењује се у случају када се жели постићи тачност обраде у

Слика бр. 9 – Глодање степенице (Непотпуно базирање)

2.1.4 Базирање дјелова сложене конфигурације

Нпр. предмет обраде приказан на сљедећој слици

Слика бр. 10 – Предмет обраде сложене

2.2 Тачност базирања обратка

Укупна грешка (∑G) састоји се од:

 грешке израде стезног прибора.

2.2.1 Грешка базирања

Датум одбране: ________ Оцјена ()