KONSTRUKTIVNE IZVEDBE ELEMENATA ZA BAZIRANJE

3
KONSTRUKTIVNE IZVEDBE ELEMENATA ZA
BAZIRANJE

Elementi za baziranje (oslanjanje), odreivanje poloaja ili lokaciju predmeta

obrade imaju za cilj da obezbede jednoznaan poloaj i pouzdan kontakt predmeta
obrade sa baznim povrinama ili, ire posmatrano, elementima za baziranje.
Elementi za baziranje treba da prime sva optereenja koja se prenose sa predmeta
obrade, uz zanemarljiv stepen deformacije. Predmeti obrade se baziraju, oslanjaju i
granie u okolinama jedne, dve ili tri take, odnosno po elementarnim povrinama
formiranim oko odreenih taaka ili linija.
3.1. Baziranje prizmatinih elemenata
Baziranje prizmatinih elemenata vri se po ravnim povrinama i oslonim i
graninim epovima. Povrina sa najveim gabaritima treba biti oslonjena u tri ili
eventualno etiri take. Pri baziranju po oslonoj bazi (povrina sa najveim
gabaritima) razlikuje se baziranje obraenih i baziranje neobraenih povrina. Ako
je re o baziranju obraenih povrina onda se ono, u sluaju manjih gabarita
predmeta obrade, moe izvesti po itavoj povrini oslone baze (slika 3.1.).

Slika 3.1. Baziranje po obraenoj povrini elemenata manjih gabarita

27

KONSTRUKTIVNE IZVEDBE ELEMENATA ZA BAZIRANJE

U ovom sluaju se pretpostavlja da su odstupanja ravnosti naleue povrine P

mala i da e pri dejstvu sile stezanja doi do elastinih i plastinih deformacija
vrhova neravnina, to e dovesti do kontinualnog naleganja itave oslone povrine.
Ovo je potpuno realni sluaj, uz ogranienje da su u pitanju predmeti obrade
relativno manjih gabarita i prethodno obraenih naleuih povrina. Na slici 3.2.
prikazan je element pribora koji u sebi sadri oslonu, usmeravajuu i graninu bazu.

Slika 3.2. Element za baziranje sa oslonom, usmeravajuom i graninom bazom

Povrina A predstavlja oslonu bazu, povrina B usmeravajuu bazu, dok deo
povrine C formiran oko izvodnice epa obrazuje graninu bazu. U cilju
pouzdanijeg baziranja predmeta obrade element za baziranje se moe izvesti i u
obliku prikazanom na slici 3.3.

Slika 3.3. Element za pouzdano baziranje prizmatinog dela

28

KONSTRUKTIVNE IZVEDBE ELEMENATA ZA BAZIRANJE

Sa slike se moe primetiti da je vei deo baznih povrina A, B i C osloboen,

ime se tanije definiu povrine kontakta predmeta obrade sa elementom za
baziranje. U optem sluaju bazne povrine treba izvesti tako da se to preciznije
odrede mesta kontakta predmeta obrade i elemenata za baziranje, a pri tome treba
voditi rauna i o tehnologinosti izrade samih elemenata.
Ako su naleue povrine predmeta obrade prethodno obraene, a radi se o
predmetima relativno veih gabarita, onda se bazne povrine formiraju sa oslonim
epovima ili oslonim ploicama (slike 3.4 i 3.5).

Slika 3.4. Konstruktivni oblik oslonih epova

Slika 3.5. Konstruktivni oblik oslonih ploica

Osloni epovi su standardizovani i najee se izrauju u varijantama a i b. Ako se
ep direktno ugrauje u nosa-element za baziranje onda se izrauje vrst spoj
dH7/p6 ili dH7/n6. U sluaju kada se osloni ep ugrauje preko aure, onda se
spoj aure i oslonog epa izrauje u tolerantnom polju dH7/j6. Oslone ploice su
takoe standardizovane i izrauju se u razliitim oblicima i dimenzijama a u sklopu
pribora se bruse na odreenu visinu. Na slici 3.6 prikazan je raspored oslonih
epova ili oslonih ploica na nosau - elementu za baziranje.
Oslona bazna povrina A formirana je u ovom sluaju preko tri oslona epa, mada
je, u principu, mogla biti formirana i preko oslonih ploica.

29

KONSTRUKTIVNE IZVEDBE ELEMENATA ZA BAZIRANJE

Slika 3.6. Raspored oslonih epova ili oslonih ploica na nosau (elementu za
baziranje)
U nekim sluajevima (u zavisnosti od konfiguracije naleue povrine i rasporeda
sila rezanja) potrebno je da se predmet obrade oslanja u okolini etiri take. U tom
sluaju, umesto oslonog epa 3. treba ugraditi dva epa, ali ti epovi treba da budu
prilagodljivi, to je ematski prikazano na slici 3.7.

Slika 3.7. ematski prikaz prilagodljivih oslonaca

30

KONSTRUKTIVNE IZVEDBE ELEMENATA ZA BAZIRANJE

Usmeravajua baza B (slika 3.6.) formira se preko dva epa, dok se granina
baza C formira preko jednog oslonog epa.
Ako je re o baziranju predmeta sa prethodno neobraenim povrinama onda se
kao osloni epovi primenjuju razliite vrste podesivih i nepodesivih epova (slika
3.8.).

Slika 3.8. Osloni epovi za baziranje neobraenih delova

Razlika izmeu ovih oslonih epova i epova o kojima je ranije bilo rei jeste da su
ovi epovi izvedeni sa sferinom, nareckanom ili prilagodljivom naleuom
povrinom. Nareckani ep se primenjuje u sluajevima kada je potrebno poveati
koeficijent trenja izmeu predmeta obrade i oslonca. Naime, zbog otrih vrhova na
eonoj povrini epa pri stezanju dolazi do utiskivanja istih u povrinu predmeta
obrade, pa je tangencijalna nosivost ove veze znatno uveana. Prilagodljivi epovi
omoguavaju prilagoavanje oslonca naleuoj povrine to obezbeuje
pouzdanije baziranje.
3.2. Baziranje cilindrinih elemenata
Baziranje cilindrinih delova (delovi oblika valjka), kako je ranije reeno, vri se u
prizmama. Na slici 3.9. prikazan je predmet obrade baziran u prizmi, oslonjen po
ravnoj povrini i centriran preko ploice (klina). Sa slike se moe uoiti da je
predmet obrade baziran u prizmu 1., oslonjen po delu povrine A postolja i preko
ljeba u donjem delu postolja centriran ploicom (klin 2.). Predmet obrade je
stegnut silom Fs preko elemenata za stezanje smetenih na nosau 3. (elementi za
stezanje nisu prikazani na slici).
Obrtanje predmeta obrade oko z ose i njegovo pomeranje po osi y spreava,
prvenstveno klin 2., dok je pomeranje po osama z i x i obrtanje oko njih
spreeno baziranjem predmeta obrade u prizmu i njegovim stezanjem.
Oslanjanje predmeta obrade vri se du izvodnica B i C odnosno, du ovih
izvodnica formira se elementarna povrina u obliku pravougaonika. S obzirom da
se predmet obrade u prizmi treba oslonati u okolini etiri take, poeljno je da se
prizma oslobodi na sredinjem delu tj. da ima oblik prikazan na slici 3.10.

31

KONSTRUKTIVNE IZVEDBE ELEMENATA ZA BAZIRANJE

Slika 3.9. Baziranje predmeta obrade u prizmi

Slika 3.10. ematski prikaz prizme za baziranje

Na ovaj nain znatno je tanije odreeno mesto kontakta predmeta obrade i prizme.
Predmet obrade e se osloniti po elementarnim povrinama formiranim oko taaka
B1, B2, C1 i C2, ime e se u znatnoj meri poveati stabilnost sistema predmet
obrade-stezni pribor.
Na slici 3.9. prikazano je granienje predmeta obrade na osnovnoj ploi 4.
povrinom A. Na ovoj ploi predmet obrade e se osloniti samo u okolini jedne
take, pa je, za sluaj baziranja predmeta veih gabarita, tehnoloki pogodno
oslanjanje izvesti preko oslonog epa. Osloni ep moe biti sa ravnom, sferinom ili
nareckanom eonom povrinom, o emu je ranije bilo vie rei. Prizme se za

32

KONSTRUKTIVNE IZVEDBE ELEMENATA ZA BAZIRANJE

osnovnu plou (postolje) ili telo pribora privruju, najee, razdvojivim vezama.
Razliiti oblici prizmi (nepodesiva i podesiva prizma) prikazani su na slici 3.11.

Slika 3.11. Mogui konstruktivni oblici prizme

Na slici 3.11 prikazane su neke od moguih konstruktivnih izvedbi prizmi.
Centriranje prizme u odnosu na postolje ili telo pribora vri se preko ivije ili ljeba
(koji je potrebno predhodno napraviti na prizmi i telu pribora ili postolju), dok se
privrivanje za postolje ili telo pribora izvodi preko etiri zavrtnja. Centriranje
prizme u odnosu na postolje ili telo pribora moe se izvesti i preko dve ivije a
stezanje sa dva, tri ili etiri zavrtnja, to zavisi prvenstveno od gabaritnih mera
prizme, tj. od gabaritnih mera predmeta obrade i vrste obrade koja se izvodi na
konkretnoj proizvodnoj operaciji.
U nekim specijalnim sluajevima, zavisno od zahtevane tanosti izrade dela, prizma
se za telo pribora ili postolje privruje zavarivanjem (slika 3.12).

Slika 3.12. Veza prizme sa postoljem u obliku zavarenog spoja

Na slici 3.12 prikazana je prizma zavarena sa postoljem pribora. Ovakav tip reenja
konstrukcije je mogu, ali je njena loa strana nemogunost obrade naleuih
povrina u sklopu pribora i deformacije i greke nastale kao posledica zavarivanja.

33

KONSTRUKTIVNE IZVEDBE ELEMENATA ZA BAZIRANJE

Zato se ovakva konstrukcija moe primeniti samo u operacijama gde su tolerancije

izrade dela iroke i gde greke baziranja, nastale kao posledica deformacija pri
zavarivanju, nee bitno uticati na greku izrade predmeta obrade.
3.3. Baziranje elemenata oblika diska
Elemente oblika diska karakterie znatno vei prenik u odnosu na njihovu visinu
(debljinu). Iz tih razloga glavna bazna povrina je eona povrina diska, koja je u
veini sluajeva ravna povrina. Po eonoj povrini disk treba osloniti u okolini tri
take, to je potpuno identino glavnoj (osnovnoj) bazi pri baziranju prizmatinih
elemenata. Po spoljanjoj konturi disk se oslanja (centrira) preko prizme, slino kao
i pri baziranju cilindrinih delova. Razlika je u tome to se oslanjanje po prizmi vri u
okolini dve take. Oduzimanje estog stepena slobode (obrtanje diska oko
sopstvene ose) vri se na osnovu nekog elementa (klina, otvora, kanala i slino)
koji definie polazni poloaj diska. Uslovno reeno, u nekim sluajevima esti
stepen slobode nije potrebno oduzimati (ako ne postoje zahtevi u smislu dodatnog
centriranja predmeta obrade - slika 3.13).

Slika 3.13. Mogui nain baziranja diska

Na slici 3.13 prikazan je jedan od moguih naina baziranja diska. Oslanjanje diska
po osnovnoj baznoj povrini A vri se po povrini prstena, uz pretpostavku da je
eona povrina diska mala i prethodno obraena. U sluajevima veih i
neobraenih eonih povrina baziranje se vri preko oslonih epova (tri oslona
epa postavljena pod uglom od 120). Oslanjanje na prizmu vri se u okolini taaka
A i B odnosno po odgovarajuim elementarnim povrinama formiranim oko tih

34

KONSTRUKTIVNE IZVEDBE ELEMENATA ZA BAZIRANJE

taaka. esti stepen slobode, uslovno reeno, nije oduzet iz razloga to se radi o
buenju centralnog otvora pa je svaki mogui poloaj predmeta obrade (diska)
identian.
3.4. Baziranje elemenata po otvorima za centriranje
U praksi je vrlo est sluaj da se predmeti obrade baziraju, pa i steu, preko otvora
za centriranje. Baziranje moe biti izvedeno na sledee naine:
baziranje po eonoj povrini i kratkom otvoru,
baziranje po eonoj povrini i dugom otvoru,
baziranje po eonoj povrini i dva kratka otvora za centriranje,
baziranje predmeta obrade po dva otvora za centriranje i
baziranje na dve upravne povrine i kratkom epu.
Po eonoj povrini i kratkom otvoru baziraju se elementi oblika diska. Osnovna
bazna povrina je povrina A po kojoj se predmet obrade oslanja u okolini tri
take. Baziranje moe biti izvedeno (u sluaju malih gabarita predmeta obrade) po
itavoj povrini A ili, u sluaju veih gabarita predmeta obrade, po oslonim
epovima. ep za centriranje, u ovom sluaju, zamenjuje kratku prizmu preko koje
se, na klasian nain, baziraju elementi oblika diska. esti stepen slobode oduzima
se predmetu obrade, samo u sluajevima, kada na predmetu obrade postoji neka
definisana baza, na primer: otvor, ljeb i slino.
Na slici 3.14. dat je prikaz krutog i ekspandirajueg epa. Ekspandirajui ep koristi
se za baziranje u odreenom intervalu relativno veih prenika predmeta obrade.

Slika 3.14. Baziranje po eonoj povrini i kratkom epu

35

KONSTRUKTIVNE IZVEDBE ELEMENATA ZA BAZIRANJE

Dugi otvor predstavlja osnovnu bazu i oduzima, preko dugog epa, predmetu
obrade etiri stepena slobode. Oslanjanje predmeta obrade po eonoj povrini, u
ovom sluaju, vri se u okolini jedne take (peti stepen slobode), dok se esti
stepen slobode oduzima na osnovu neke baze, unapred definisane na predmetu
obrade. Na slici 3.15. prikazan je predmet obrade koji je potrebno centrirati preko
dugog otvora dok su na slici 3.16. prikazani elementi za baziranje.

Slika 3.15. Predmet obrade

Slika 3.16. Elementi za baziranje

36

KONSTRUKTIVNE IZVEDBE ELEMENATA ZA BAZIRANJE

Na predmetu obrade je potrebno izvriti obradu ljeba. Element za baziranje bi

mogao biti izveden u obliku prikazanom na slici 3.16. Kao to je na slici prikazano
dugi ep oduzima predmetu obrade etiri stepena slobode, a oslanjanje po povrini
A jedan odnosno peti stepen slobode. Zakretanje predmeta obrade oko ose z
spreava se preko kratkog epa (pozicija 3.) koji upada u otvor 13H7, ime je
predmetu obrade oduzet i preostali esti stepen slobode.
Baziranje predmeta obrade po eonoj povrini i dva otvora za centriranje se vrlo
esto sree u praksi. epovi za centriranje se izvode kao puni epovi ili kao jedan
puni i jedan srezani ep, to zavisi od prenika otvora, njihove tolerancije i
tolerancije meuosnog odstojanja otvora. Na slici 3.17.a prikazan je predmet
obrade baziran na dva kratka epa za centriranje i razliite konstruktivne izvedbe
ovih epova.
Predmet obrade se oslanja na baznu povrinu A u okolini tri take ime su mu
oduzeta tri stepena slobode. Puni ep (pozicija 2.) oduzima predmetu obrade dva
stepena slobode dok srezani ep (pozicija 3.) oduzima predmetu obrade preostali
esti stepen slobode.

Slika 3.17. Baziranje predmeta obrade na kratkim epovima

Ako su tolerancije otvora po kojima se vri baziranje iroke (mogunost pojave
velikih ugaonih greaka) onda se vri kompenzacija ovih odstupanja preko
konusnih epova za centriranje (slika 3.18). Centriranje sa konusnim epovima vri
se samo u sluajevima kada su tolerancije otvora toliko velike da nije doputen nivo
ugaone i/ili linearne greke koji iz njih proizilazi.

37

KONSTRUKTIVNE IZVEDBE ELEMENATA ZA BAZIRANJE

Slika 3.18. Baziranje na konusnim epovima

U praksi se moe sresti sluaj da se meuosno odstojanje prethodno izraenih
otvora nalazi u irokom tolerantnom opsegu, pa srezivanjem jednog epa nije
mogue, bez velike ugaone greke, ostvariti pravilno baziranje. U tim sluajevima
moe se primeniti konstrukcija sa aksijalno pomerljivim epom (slika 3.19.).

Slika 3.19. Baziranje preko aksijalno pomerljivog epa

38

KONSTRUKTIVNE IZVEDBE ELEMENATA ZA BAZIRANJE

Posredstvom aksijalno pomerljive ploice (pozicija 3.) ep 2. se pomera du ose x i

na taj nain vri kompenzaciju odstupanja meuosnog odstojanja L. Ploica 3. vodi
se, finim kliznim spojem, po nosau 4 dok je ep 1 izveden kao klasian puni ep.
Baziranje predmeta obrade na dva otvora za centriranje vri se, u velikom broju
sluajeva, pri obradi struganjem i obradi bruenjem izmeu iljaka. Na slici 3.20
prikazan je predmet obrade baziran na dugom epu i eonoj povrini. Predmet
obrade se obrauje stezanjem i centriranjem na dva otvora (sredinja gnezda).

Slika 3.20. Baziranje na sredinjim gnezdima

Baziranje predmeta obrade sloenije konfiguracije moe se izvesti, u zavisnosti od
samog predmeta, i po dve ravne povrine i jednom kratkom epu, kao to je i
prikazano na slici 3.21.

Slika 3.21. Baziranje predmeta obrade sloene konfiguracije

39

KONSTRUKTIVNE IZVEDBE ELEMENATA ZA BAZIRANJE

Baziranje po povrini A oduzima predmetu obrade tri stepena slobode, granienje

po povrini B jedan stepen slobode, dok preostala dva stepena slobode predmetu
obrade oduzima srezani ep.
U ovom sluaju srezani ep spreava pomeranje predmeta po osi normalnoj na
ravan crtea i obrtanje predmeta obrade u odnosu na uzdunu osu.
3.5. Samopodeavajui oslonci
Pri baziranju prizmatinih delova i delova oblika diska predmet obrade se po
osnovnoj bazi oslanja u okolini tri take. U zavisnosti od konfiguracije predmeta
obrade i poloaja obrade, nekada je potrebno, iz razloga stabilnosti, da se predmet
obrade osloni u okolini etiri take. Oslanjanje predmeta obrade u okolini etiri
take nemogue je izvesti sa stabilnim - krutim osloncima. Na slici 3.22 prikazana je
jedna od moguih konstruktivnih izvedbi oslonaca ovog tipa.

Slika 3.22. Samopodeavajui oslonci izvedeni preko klinova

Oslonci 1 i 2 su fiksirani stabilni oslonci dok su oslonci 3 i 4 samopodeavajui
oslonci. Svi oslonci (fiksirani i samopodeavajui) su prethodno podeeni na visinu
h. Prilikom naleganja predmet obrade e se, na primer, osloniti na oslonce 1 i 2 i

40

KONSTRUKTIVNE IZVEDBE ELEMENATA ZA BAZIRANJE

dodirnuti neki od oslonaca 3 ili 4. Zbog mehanike veze oslonaca 3 i 4 doi e do

propadanja dodirnutog oslonca, sve do trenutka kada se predmet obrade osloni na
sva etiri oslonca. Samopodeavajui oslonci znatno poskupljuju cenu pribora i
primenjuju se samo u specijalnim sluajevima.
3.6. Reguliui oslonci
Reguliui oslonci se primenjuju za baziranje povrina predmeta obrade sa
dodatkom za obradu, koji treba skinuti (obraditi) u narednim operacijama, i koji je,
po pravilu, za razliite grupe predmeta obrade nejednak. Na slici 3.24. prikazana su
dva tipa reguliuih oslonaca koji mogu biti izvedeni kao osnovni ili pomoni
oslonci.

Slika 3.24. Reguliui oslonci

Preko reguliuih oslonaca, kako je na slici prikazano, reguliu se duinske i
visinske kote. Loa strana reguliuih oslonaca je ta, da u procesu rada treba ee
vriti kontrolu reguliuih kota kako nebi dolo do neeljenih posledica (pojava
karta).
3.7. Pomoni oslonci
Pomoni oslonci se primenjuju u sluajevima kada je potrebno poveati stabilnost
sistema predmet obrade-stezni pribor-alat. Na slikama 3.25 i 3.26 prikazana su
neka od moguih konstruktivnih reenja pomonih oslonaca.
Predmet obrade je baziran na povrinama A i B i prethodno stegnut silom Fs1.
Otputanjem zavrtnja 2 potiskiva (pomoni osloni ep 1) e pod silom opruge doi
u kontakt sa povrinom C predmeta obrade, a nakon toga e se taj poloaj
blokirati zavrtnjem 2. Na taj nain ostvaren je kontakt svih oslonaca (glavnih i
pomonih) sa predmetom obrade, ime je u znaajnoj meri poveana stabilnost
predmeta obrade.

41

KONSTRUKTIVNE IZVEDBE ELEMENATA ZA BAZIRANJE

Slika 3.25. Konstrukcija pomonog oslonca

Na slici 3.26 prikazan je predmet obrade baziran na povrini A epovima za
centriranje (pozicija 1 i 2). Pomoni oslonac (pozicija 4) se kao i u prethodnom
sluaju aktivira preko zavrtnja (pozicija 3), opruge i potiskivaa koji dolazi u kontakt
sa predmetom obrade odnosno povrinom B.

Slika 3.26. Konstruktivna izvedba pomonog oslonca

3.8. Zavarene i rastavljive konstrukcije steznih pribora
Elementi pribora mogu biti komponovani u funkcionalnu celinu kao rastavljivi sklop
ili pak kao zavarena konstrukcija. Takoe postoje i reenja gde su pojedini
podsklopovi pribora izvedeni kao rastavljiva konstrukcija dok su ostali podsklopovi
formirani na bazi zavarenih elemenata. Osnovu svakog pribora ine elementi za
baziranje koji su na odreeni nain u vezi sa telom pribora, postoljem i elementima

42

KONSTRUKTIVNE IZVEDBE ELEMENATA ZA BAZIRANJE

za stezanje. Vrlo je teko govoriti o rasporedu izmeu ovih elemenata iz razloga to

opte pravilo za raspored i vezu elemenata i ne postoji. Sama koncepcija (idejno
reenje pribora) u velikoj meri odreuje raspored izmeu pojedinih elemenata. U
daljem izlaganju bie prvenstveno rei o nekim osnovnim elementima pribora, koje,
u veini sluajeva, sadri svaki stezni pribor. S tim u vezi, jedan od osnovnih
elemenata, koji sadri svaki stezni pribor u obradi glodanjem i obradi buenjem,
jeste postolje ili osnovna ploa. U principu postoji razlika izmeu postolja pribora
namenjenih obradi glodanjem u odnosu na pribore namenjene obradi buenjem. Na
slici 3.27 prikazan je tipian oblik postolja pribora za obradu glodanjem.

Slika 3.27. Postolje pribora za glodanje

Osnovna ploa se preko kanala bH7 centrira na radnom stolu glodalice dok se
zavrtnjevima, preko uica irine b1 privruje za T ljebove radnog stola. Kanal
irine b1H7 i ivija prenika dH7 slue za vezu i centriranje ostalih elemenata
pribora za postolje, na primer: elemenata za baziranje, elemenata za stezanje ili
tela pribora. Otvori za zavrtnjeve d1 slue za privrivanje ostalih elemenata
pribora sa postoljem. Na slici 3.28 prikazan je podsklop osnovne ploe i elementa
za baziranje izveden kao montano-demontana konstrukcija.

43

KONSTRUKTIVNE IZVEDBE ELEMENATA ZA BAZIRANJE

Slika 3.28. Podsklop pribora

Predmet obrade (slika 3.28) je baziran po povrinama "A" i "B" u baznom elementu
1. Bazni element 1 je preko klina (ploice-pozicija 2), ivije 3 i zavrtnjeva 4 centriran
i privren za osnovnu plou koja se centrira i privruje na radnom stolu
glodalice. Na slici 3.29 prikazano je jedno od moguih reenja baziranja predmeta
obrade, pri emu za funkcionisanje pribora treba preko odreenih steznih
elemenata i mehanizama obezbediti dejstvo sila stezanja (Fs1 i Fs2).
Na slici 3.29 prikazan je slian podsklop pribora izveden kao zavarena konstrukcija.

Slika 3.29. Zavareni podsklop pribora

44

KONSTRUKTIVNE IZVEDBE ELEMENATA ZA BAZIRANJE

Osnovna ploa pribora za obradu buenjem moe biti identina kao u sluaju
obrade glodanjem, ako je re o obradi otvora relativno veih gabarita. Meutim, pri
obradi otvora manjeg prenika, stezni pribori za obradu buenjem, vrlo esto, se
runo pridravaju i ne privruju se za radni sto builice. Jedan primer takve
konstrukcije pribora prikazan je na slici 3.30.

Slika 3.30. Stezni pribor za buenje

Predmet obrade je baziran u steznom priboru i stegnut silom Fs (slika 3.30), a itav
pribor se slobodno oslanja na radni sto builice.
3.9. Elementi za voenje reznog alata
Pravilno podeavanje i voenje reznog alata tokom procesa obrade jedan je od
osnovnih preduslova za uspenu realizaciju proizvodne operacije. Pri obradi delova
na glodalicama, pre poetka izvoenja procesa obrade, potrebno je izvriti
podeavanje reznog alata. Pravilno je, da se podeavanje polaznog poloaja
reznog alata u odnosu na predmet obrade i stezni pribor izvede preko gabarita za
glodanje. Takoe se, po pravilu, buenje preciznih otvora izvodi preko
odgovarajuih izmenljivih voica.
3.10. Gabariti za glodanje
Gabariti za glodanje predstavljaju tano izraene elemente na osnovu kojih se
definie poloaj reznog alata (glodala) u odnosu na bazne povrine steznog pribora
i predmet obrade. Na slici 3.31 prikazan je ploasti gabarit koji definie poloaj alata
u odnosu na jednu baznu povrinu. Alat (glodalo) se podeava tako to se zubom
glodala tangira povrina B. Visina gabarita je definisana kotom S u odnosu na
baznu povrinu i predstavlja funkcionalnu kotu. Gabarit prikazan na slici 3.31
odgovarao bi, na primer, obradi predmeta prikazanog na slici 3.32.

45

KONSTRUKTIVNE IZVEDBE ELEMENATA ZA BAZIRANJE

Slika 3.31. Ploasti gabarit za glodanje

Slika 3.32. Predmet obrade

Veliina kote S na gabaritu jednaka je koti a na predmetu obrade, s tim to je
tolerancija ove kote na gabaritu 3-5 puta manja u odnosu na toleranciju iste kote na
predmeta obrade. Posle podeavanja glodala na visiu "S", u odnosu na baznu
povrinu, gabarit se sklanja, a postavlja se predmet obrade koji se bazira i stee u
steznom priboru i obrauje, bez naknadnog podeavanja poloaja glodala. Na slici
33. prikazan je gabarit za glodanje definisan kotama "S1" i "S2" u odnosu na bazne
povrine "A1" i "B1".
Podeavanje alata se vri na taj nain to se glodalom tangiraju povrine "A" i "B"
ime se odreuje poloaj glodala u odnosu na bazne povrine. Na slikama 3.34 i
3.35 prikazani su neto sloeniji primeri gabarita za glodanje.

46

KONSTRUKTIVNE IZVEDBE ELEMENATA ZA BAZIRANJE

Slika 3.33. Gabarit za glodanje

Slika 3.34. Primer sloenog gabarita za glodanje

Slika 3.35. Primer sloenog gabarita za glodanje

U praksi se sreu sluajevi da se gabariti za glodanje i ne izrauju ve se
podeavanje poloaja glodala vri na samom predmetu obrade. Ovo je svakako
nepravilan sluaj (esto puta je teko doi do centra rasturanja tolerantnog polja to
dovodi do pojave karta). Pored toga, ostvarenje odreene funkcionalne kote, u
nekim sluajevima, skoro da je nemogue izvesti bez gabarita za glodanje.

47

KONSTRUKTIVNE IZVEDBE ELEMENATA ZA BAZIRANJE

3.11. aure za voenje reznog alata

aure za voenje reznog alata (voice) primenjuju se za ispravno voenje reznog
alata (burgija, proiriva, razvrta) pri obradi na razliitim vrstama builica. Voice
prenika do 15mm izrauju se od alatnog ili ugljeninog elika za kaljenje dok se
voice veeg prenika izrauju od ugljeninog ili legiranog elika za cementaciju.
Tvrdoa voica, posle termike obrade, treba da bude (60-64) HRC. Orijentaciono
vek ovako izraenih voica kree se oko 15000 izbuenih otvora. Duina voice se
najee kree u granicama (1,5-2)d, gde je d prenik otvora koji se obrauje.
Ivica voica za obradu otvora, sa strane koja ulazi u telo pribora (nosa voica),
treba da bude oborena i na spoljanjem i na unutranjem preniku, a sa strane na
kojoj ulazi rezni alat ivice treba zaobliti. S obzirom na iroku primenu voica veliki
broj tipova voica je standardizovan. Voice se dele na neizmenljive (fiksne) i
izmenljive. Neizmenljive voice se primenjuju bez venca ili sa vencom u zavisnosti
od toga koji je tip voice pogodniji u konkretnoj situaciji.
3.12. Neizmenljive voice
Neizmenljive voice (slika 3.36.a-c) presuju se u telo pribora (nosa voica) sa
spojem H7/p6 ili H7/m6 tako da voica viri iz nosaa za veliinu a.

Slika 3.36. Fiksne voice

Ovakav nain postavljanja voice spreava ubacivanje strugotine u voicu, pri
ienju alata (slika 3.36.b). Voica treba da bude postavljena u priboru tako da
izmeu nje i predmeta obrade postoji rastojanje h, odnosno prostor koji e sluiti za
odvoenje strugotine. Najee se usvaja vrednost h = (1/31)d, pri emu se vee
vrednosti h usvajaju pri obradi elika dok se manje vrednosti za h usvajaju pri
obradi livenog gvoa. Pri obradi na numerikim mainama voice se ne
primenjuju.

48

KONSTRUKTIVNE IZVEDBE ELEMENATA ZA BAZIRANJE

3.13. Izmenljive voice

Pri obradi preciznih otvora, gde su pored buenja, tehnolokim postupkom obrade
predviene i operacije proirivanja i/ili razvrtanja, za voenje reznog alata, pri radu
na univerzalnim mainama, primenjuju se brzo izmenljive voice. Brzo izmenljive
voice postavljaju se u neizmenljive (fiksne) aure (voice) sa spojem H7/g6 ili
H7/g5. Na slici 3.37 prikazan je jedan tip konstrukcije brzoizmenljive voice i tri
drugaija tipa izmenljive voice.

Slika 3.37. Brzoizmenljive voice

Osnovni elementi sklopa prikazanog na slici 3.37. su: fiksna voica 1, izmenljiva
voica 2, ivija 3 i zavrtanj 4. ivija i zavrtanj slue da spree obrtanje
brzoizmenljive voice i njeno izvlaenje u toku procesa obrade. Pri zameni voice
2. ista se zakrene u smeru suprotnom od smera kazaljke na satu i povue navie.
Na mestu izvaene voice postavlja se nova voica, na primer, voica za
razvrtanje. Za operaciju obrade otvora 20H7, na primer, postojale bi tri izmenljive
voice (voica za buenje, voica za proirivanje i voica za razvrtanje) koje bi se
naizmenino postavljale u fiksnu voicu 1. Pored navedenog naina za spreavanje
obrtanja izmenljive voice postoji itav niz drugajih reenja na koja se moe naii
u literaturi i praksi. U praksi postoje sluajevi kada je zbog oblika predmeta obrade
ili steznog pribora potrebno izmenljivu voicu izraditi kao dugu voicu. Ispravno je,
zbog habanja voice, dugu voicu izraditi po uzoru na voicu prikazanu na slici
3.38.b.
U nekim sluajevima, zbog oblika predmeta obrade, voicu treba oblikovati, kao to
je prikazano na slici 3.39.a,b.
Pri obradi otvora koji se nalaze na bliskom odstojanju voicu treba izraditi kao
specijalnu (slika 3.40).

49

KONSTRUKTIVNE IZVEDBE ELEMENATA ZA BAZIRANJE

Slika 3.38. Duge voice

Slika 3.39. Oblikovanje voice

Slika 3.40. Specijalna voica

50