ТЕСТ СРПСКЕ

ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ
Поштовани читаоци!

Пре извесног времена имали смо прилику да чујемо српског

министра за (не)рад, како тврди, да су „Срби лењ народ“ и да
такав „пук“ треба под хитно „мењати“. За почетак „вредним“
Кинезима, а после ће се видети шта даље.

 
Но, нећемо се задржавати на таквој
Врло је необично и безумној, властољубиво-државничкој
здравом уму дисквалификацији свога рода нити на
несхватљиво, да немуштости (оглувелости и отупелости)
научни и политички српске нације, која преко такве увреде
естаблишмент једне прелази ропски, без побуне или барем
земље остане глув и гунђања.
сасвим
незаинтересован чак и  
када је реч о пореклу
имена властите нације.
Још једном да кажем,
да српско име није
непознатог порекла
(како данас тврди
домаћа и светска
наука), већ да је оно
саздано од два
божанства, Сура и
Бела, чијом
аглутинацијом је
добијена именица Сер-
Бли (Ср/Бљи, Срби).
Заправо, Сербли су у
данашњем смислу
„стопљена“ Зора Бела,
односно комбинација Тема је овде друга: инертност
две речи директно (лењост) српске научне и
везане за извор политичке „врхушке“!
светлости – за Сунце.
Надам се да није Наиме, већ пуних девет година
потребно посебно покушавам да проникнем у
објашњавати зашто су једну од највећих тајни
први богови морали
бити везани баш за ту
звезду, која се
миленијумима
појављивала и
 људског рода – тајну настанка
говора. Коначно, пре две
године, успео сам да повежем
„конце“ и да пронађем
„формулу“ (СУР+БЕЛ+УМ) по
којој су настајали разнолики
језици на великом делу
евроазијског континента. Не
знам колико пута сам то слао
на бројне адресе, како
„обичног“ света, тако и оних
људи којима је језик професија,
прослеђивао научним
установама, уредништвима
домаћих медијаи другим
институцијама, како научним
тако и политичким. Наравно,
одговори су стизали само од
људи (ентузијаста или, како ја
волим да кажем, „језикокопача-
аматера“, какав сам и сам), који
разумеју о каквом се значајном
„проналаску“ ради, али, који
нису у прилици да ту било шта
озбиљније предузму у смислу
презентовања језичке истине
домаћој и страној јавности.

Пошто ми је јасно да Срби

нису баш вољни да читају
дугачке сторије, прећи
ћемо на конкретне
примере, уз чију ће помоћ
сваки иоле писмен Србин
бити у стању да схвати
основна правила настанка
говора, а који су једино у
данашњем српском језику
до краја „отворени“,
недвосмислени, коренски
прецизни и крајње јасни.

Шаљем доњу табелу, мада још недовршену, у нади да ће неко од

Срба из научних или других утицајних кругова (можда и неко из
српских важнијих медија) схватити о каквој значајној ствари се овде
 говори.

Уколико сте, поштовани читаоче, уопште стигли до овог

реда у тексту, искрено се надам да сада нећете одустати и
да ћете овај допис пажљиво прочитати до краја. А све за
добро, будућност, а можда и сами опстанак српског
народа.

Српски
Енглески Немачки Грчки Латински

Бел white, albus,

(божанство blanch, weiss; у λευκό; palus,
) blank, pale, немачком άσπρος, pallidus,
albumen; језику λευκός, pallens;
Бело примећујемо долази до κενός; овде је
белина, да у тешко грчко очигледан
светлост енглеском објашњивог "леуко" "Бел"
која нам језику имамо преласка настало је (бело,
долази од речи које у гласа "т" у слично белити),
Бела свом "с"; од српским сем у
(Сунца) – почетку Грима, речима случају
Бели дан, садрже Вернера, па "лук", "лик" "албуса",
Бел-дан, сугласнике надаље, или "лек", где је
пол-дан, "бл" или многи то јесте, дошло до
плодан, "пл" и које лингвисти избацивање замене
пол-дне, се односе на су м почетног гласова
подне > праслог бел, покушавали слога из (метатеза)
под, дно, бело и да такву именице .
блед; лат. белину; гласовну Белгон,
alba ипак, за промену (Белкан,
(метатеза). white је објасне; белка). За
 тешко
казати слично је и "аспрос" је
  откуда нам са речима тешко наћи
тачно енг. foot, право
долази, мада нем. Fuß2, решење,
би и та реч које су, али, могло
могла бити како се би се
повезана са тврди, тамо претпостав
основом допрле из ити да се ту
"бел", грчког ради о
слично (πούς); српском
српском наравно, глаголу
глаголу српски пут "испрати"
бојити1. и под нико (испере се),
није узимао јер је
у озбиљно познато да
разматрање обојена
. Да тканина
наведемо и или други
реч Pleite, материјал,
која у након
немачком испирања
има велики угловном
број бледи или
значења добија белу
(неуспех, боју.
банкрот, Коначно,
колапс), "кенос",
што би се који се
могло односи на
упоредити празнину, а
са српским не директно
белајем на боју,
(блејати), добијен је
blass (блед, од глагола
pallid) и "гонити".
bleichen
(белити).

Обло, στρογγυλό
облина, round, rund, ς, γυαλίζω; orbis,
облати – polish, gloss; rundherum, иако нам се rotundus;
округао германско Wölbung, на први видети
облик поглед чини
Сунца; "рунд" schleifen, да је објашњењ
облина има (раунд) polieren; немогуће е енглеске
своју свакако је немачко успоставити речи
основу у везу између round.
исто што "шлајфање"
праречи грчког
Бел/гон латинско није ништа строгилос3
(обл-гна, "рото" друго до са облином
Балкан); (rotundo), српско и округлим
лат. гр. ρόδα или "сливање" обликом,
obligatus видећемо
сскр. ratha или
(оно што је да то и није
обавезујућ rw (точак, "саливање" баш тако.
е) – кола). У . На овом Да бисмо
облагати > основи месту неки
полагати српског можда би предмет
заклетву, заоблили,
обрта је било
полог, неопходно
залог; гр. именица занимљиво је да га
πλάγιος брат и да пажљиво
(бочно), глагол поменемо остружемо
одакле и обратити, а глагол (здружимо).
лат. Ту је и
све то је "улубити" и
obliquus глагол
или срп. поникло из упоредимо здружити,
бок, буква "свемоћног" га са речју који се
(Бел/око/б СурБела вал углавном
ити, (сурбати, (валови, односи на
бел/оков), затварање
сурвати, валовит
одакле и одређеног
block, book, сабрати, сскр.bl круга
нем. Balken сабрат, брат bala, vala - (задруга).
(греда, -сјарб). шупљина, Видимо и
дрвена Променом увала, енг. да се оно
грађа); што се
гласа "б" у valley).
oblittero налази
(поништити "в" од Наравно, на унутар
, глагола месту где одређене
избрисати) обртати се река посуде
исто је што (обратити) улива вода (некада
и српско готово
добили смо се улуби
потирати искључиво
(основа нове речи - (река Лаб) валовитог
Бел-тер). облика, а
У српском вртати, и уљуби које су се
имамо речи вратити и (сљуби), а најчешће
облати, вртети. Ако када се добијале
облић, стругањем
би неко ко неки
уобличити, или
уваљати, не разуме предмет дубљењем
ваља (у српски језик лупи он се дрвета) у
значењу: покушао да такође српском
добро, изговори улуби. Шта језику зове
енг.well), садржај.
"вртети", он се деси
вајар Грчко
(ваљар), ће то када  момак "гиаласо"
вајати > обавезно пољуби (енг. gloss4)
бојити; у чути као девојку? исто је што
такав низ "ротати". Нешто и српско
јасно се "клизање" 
Ово је само слично
уклапа (уклизати,
embellish мали пример ономе што углачати). У
(украсити, како је се дешава питању је
улепшати) српски језик на ушћу сурблско
бачен у двеју река? "око/ли/гна
ти", одакле
орбиту Сада
и срп.
(обрт) и свакако глаголи
како се видимо да кликнути
"заротирао" су нем. (клицати),
на огромним wölben, енг. клекнути
(клечати,
евроазијски bulge (буџа,
глачати),
м на-буџити), кљокнути...
пространств vault исто
има. што и
српско
увалити,
булка,
плик,
односно
оно што се
с једне
стране
 надуне а са
друге
улуби
(ували).

Облити suffuse, begissen, πιτσιλάω,

(полити) – splash, besprengen, овде је respergo;
флуид који splatter, überströme тешко распрскат
се слива spill; енгеска n, утврдити и, одакле
целом реч suffuse bespritzen; како је и лат.
површином бележи се у немачком, грчко dispergo,
предмета од 1590 чини се, "питсилао" dispergere
(обливати); године. У сасвим настало. , dispersi.
видимо да релацији је с губимо Могуће је Опет је у
је поменути латинским сурбелску да се ради питању
fluidus suffusionem основу, о спајању метатезир
(течност, (залити, осим у речи српских ани
влага) полити, platschen глагола српски
такође прелити sub (прскати, пити и глагол
„обливање“ испод + полити, залити. Да спрегнути
, слично fundere енг. се озбиљно (спрезати)
нем. Blut сипати). Енг. splash). нашалимо, , заправо,
(крв), енг. pond (базен, Глагол упоредимо сурбелска
Blood, лат. рибњак, begissen би то са основа
Flumen бара) могао бити српском обр/гнати
(река), fluo очигледно је у вези са синтагмом (обрнуто
(тећи), енг. реч преузета срп. "питу гоњење,
to flow, из грчког поквасити, залити", јер са-обр-
нем. Fluss (πόντος покиснути6 онај ко је гна). Из
(река), енг. море, (покисне > "питу такве
flux, нем. ποντόνι begissen). залио" основе
Flut комора под Besprengen полио ју је настале су
(плима, водом, је исто што или многе
поплава), кесон, тал. и српско попрскао српске
енг. flood, ponte5 мост). попрскати, водом. речи,
гр. πλένω Овде бисмо отуда и Видимо и попут за-
(прати), могли глагол да је српска бринути,
πλημμύρες обратити sprengen "пита" за-
(поплава, пажњу на (прснути, добила име бранитим
плима, српски пући, по глаголу за-врнути,
кованица глагол експлодира полити с-вргнути,
састављена "сапунати", ти). У (појити,
од речи који је, како ствари, у пити). прегнути,
„плима“ и видимо, питању је Отуда прогнати,
ρέος ток; веома срп. спрега вероватно и прхнути
заправо, близак (спрегнути, pizza, то (прах),
срп. плима другом презати), јесте, пукнути
нам долази српском одакле и српска (пркно),
од речи глаголу српски питица све до
плинути, "запенити". глаголи (мала именица
расплинути Додајмо распрснути пита). брк, брак,
се, то томе и , брег,
јесте, од "пунити", да распрхнути брука,
Белгона, у бисмо , врх, праг,
датом схватили да разбркати. бураг и
случају вода "пени" Strömen је слично. На
Бел-ум- када се сипа једнако пример,
гна или у одређен "стремљењ енглеско
бога који суд. Отуда: у" (срп. press је
својим облинути > стреми, исто што и
умом полинути > стремити, српско на-
покреће полнити > устремити), презање
земне силе пунити > док је (обр-гна),
– плима пенити. spritzen које
/плимно, Splash, исто што и доводи до
белумно/, splatter и срп. глагол притиска,
плам, spill се испирати добијеног
пламен, уклапају у (испирач). од
племе, док основу сур- таложне
је „реос“ бел: форме
река која исполивати, обр-до-гна
„рије“ или исплакати, (притегнут
под-рива, сплачина и и,
тал. riva) слично. притезати,
притиснут
и). Слична
гласовна
промена
десила се
и код речи
прснути
(енг.
brake,
broke,
 break) или
празнити
(обр-
гнати)

Обала, реч Coast, beach, Küste, Ufer, ακτή,

у складу са bank Strand παράκτιος, litus, acta,
обликом παράκτια γη, ora
Сунца. παραλία
Обала је
углавном
обле
форме, без
обзира да
ли се ради
о рекама,
језерима
или
морима.
Дакле:
Бел, обло,
обала!

Обалити, werfen, Βάλλω,

српски thraw, flip, schleudern, βολή, ρίχνω fundo,
глагол који cast schmeissen iacio
се данас
ретко
употребља
ва, а који
има
значење:
оборити,
гурнути,
бацити
(нпр. камен
низ обалу).
Отуда
данас реч
балистика,
за коју
Срби,
неосновано
, верују да
је страног
порекла.

Обелети, bald, bleach federlos, καραφλός,

оседети. aus-bleichen φαλακρός, decolor
Бела боја λευκαντικό,
се у χλωρίνη
српском
подразумев
а као
светлост
која нам
стиже од
Сунца
(горе
поменути
Бели дан
или Бела
Зора).

Балe, σιαλος,
слине, saliva Speiche saliva
појављују
се на
обалама
које вода
запљускује
. Доцније
је то
примењено
и на
излучевину
из уста или
носа
људског и
живоињско
г света.

балити salivate speicheln σαλιαζω

 
Обливати swim, float, schwimmen, κολυμπω, natare,
(пливати, blue Floss, Fluss, πισινα, velum, no
пловити, blau μπλε, (nare, nav,
плавити, σχεδια, velum,
плаво; φελλός, navigo
прелазак επιπλέω
иницијално
г „б“ у „п“.

Облак, Wolke,Wolk σύννεφο, nebula,

опет је у cloud, en-decke θολωμένος, vestire
питању becloud θολώνω
Бел-гон
(обл-гна,
облачно);
облак
„облачи“
Сунце
(заклања
га); на
основу тога
и људи се
„облаче“,
сакривајућ
и своје
тело
одећом.

clothe, kleiden
облачити apparel ρούχα vesta

Бљувати, speien κάνω εμετό vomare,

пљувати; vomit, spit vomito
опет је у
питању
глагол
„обливати“

Палуцати, shimmering, funkeln, φλας, mico,

получити sparkl, blink, blinken, an- αναλαμπή, candeo,
(лук, луч, blinzeln, λάμπω flamma,
луча, луг); scorch, flimmern lux, lucis,
Белгон, flame, flare
белка,
белука,
одакле смо
добили
именице
полуга,
плуг,
пољана,
женско име
Биљана;
скраћивње
м белука
(белке), то
јесте,
избацивањ
ем првог
слога
добили смо
лук, лучу,
лик,
придев
лак, лек.

Обљубити kiss, stick, küssen, an- φιλι, φιλώ,

, beloved kleben, αγαπημένος, philema,
приљубити, Geliebte παλούκι, basiare,
пољубити, κολλώ basiatio,
љубавник: basium
основа
горњих
речи је
Бел-бити

облетети, flight, Flug, Flucht, πτήση, fuga,

aviating, fliegen ιπτάμενος volaticus,
полетети flying volatilis

(лет)

облог, linning, Belag, Pflug, πλάσιμο, levitas,

полог, poultice, Hebel πλάσμα, επι- arare,
plaster, πλασσω, arator
 cataplasm, μοχλός,
полуга, sheath, αλέτρι,
плуг lever, plough οργώνω

облик, Form, μορφή,

плик shape, mold, Gestalt, φλυκταίνα, planto,
figure, Blase, Blick βλέμμα vultus,
лик blister, look formo

sob, cry, κλάμα, ploro, vox,

плакати, weep, weinen κραυγή quiritatio,
плач blubber clamor,
fleo

облучити, Bogen, κάβα,

bow, arch, beugen, αψσίδα, arcus,
(облук, vault, span, Gewölbe καμάρα inflecto
олук, лук) dome inflexi
inflectum