Тајанствена кутија

Катарина је седамнаестогодишња девојка дуге и густе смеђе косе. Живи у лепој и пространој
кући налик оним из цртаних филмова. Једног дана, кренула је у обилазак дворишта. Шетајући
поплочаним стазама, наилази на један чудан објекат, Оно што је тамо пронашла, остаће јој заувек
у сећању.

Упознати смо са величином њене куће; могли бисмо чак да је упоредимо са школом! Толико
лепих детаља, почевши од оних најкрупнијих: познате слике великих уметника, намештаја, па све
до најситнијих: есцајга, посуђа и слично. Велико имање захтевало је особу која би о свему водила
рачуна , односно све држала под контролом. Та улога припала је чики Пери. Чика Пера је био
баштован, и имао је много посла око уређивања баште. Реткост би била видети чика Перу како
седи. Каћи понекад заиста није било јасно одакле му толико енергије. Волела је да га посматра
док ради, чинило се као да посматрате какву пчелу; радио је и ћутао. Каћа би водила евиденцију
(све је то радила потајно). Приметила је да чика Пера никада не улази у тај чудан објекат, не да
само не улази, већ му се и не приближава. Каћа је по природи била јако радознала и хтела је да
сазна зашто, шта се заправо крије иза тог објекта, те мале дрвене кућице. И, ма колико била
радознала и знатижељна, никако није успевала да скупи храброст и постави питање чика Пери.
Месецима је истраживала, а дошла до веома простог закључка – нема кључа! Затим следи потрага
за тим предметом. Тражила је свуда, где год је њено око погледало, али од кључа ни трага. Већ је
одустала, а оно што се потом десило још је занимљивије. У дворишту се налазио огроман храст.
На храсту се налазила љуљашка, и Каћи је управо ово дрво правило друштво, јер је била јединица.
Кад Каћа не би била на љуљашци, увек је мислила да је дрво усамљено, и смислила је генијалну
идеју, да засади мушкатлу да му прави друштво! Узела је потребан алат и почела са копањем
рупе за овај лепи цвет, све док је звук пуцања није зауставио. Погледала је дубље и пронашла
кутију! Кутија баш од храста, излакирана, све ивице позлаћене... Изгледала је тајанствено.
Отворила је и пронашла кључ, али и цедуљицу. На папирићу је писало следеће: ,,Каћи од бабе.
Каћо, пронашла си љубав и богатсвто.” Каћа крену у потрагу за одговарајућом бравом, док се
коначно није сетила да је то заправо кључ од чудног објекта. Отрчала је до те кућице, и да, то је
била та брава, то је тај кључ! Када је закорачила у ту просторију, имала је шта да види. Библиотека
светских класика указала јој се пред очима. У средини је био сто, а на столу бочица са семеном, Из
тог семена расле су трешње у облику срца! Каћа је била ван себе, била је одушевљена призором.
Сетила се и своје највољеније бабе Марице која јој је све ово и оставила, и кренуле су јој сузе,
преплавиле је емоције.

Баба Марица је давно умрла, а Каћи је посебно било драго што је ипак оставила нешто својој
унуци да је подсећа на њу. Каћа је сада схватила последње две речи са папирића. Љубав је
трешња у облику срца, богатство књиге. И Каћа се нада да ће једног дана да ће објавити књигу
баш на ову тему, у нади да ће бити светски бестселер, јер је то можда и најмања ствар коју би
могла да уради да би се одужила својој баки.
 Кристина Гавриловић - биографија

Рођена је 2. септембра 2007. године у Врању. Ученица је осмог разред основне школе ,,Вук
Караџић” Гњилане – Шилово. Поред основне, похађа и музичку школу. Свира виолину, учестовала
је на разним такмичењима и освајала награде. Посебну љубав гаји према читању и писању.
Слободно време воли да проводи са млађим братом и млађом сестром или гледајући филмове.
Обожава да фотографише. Себе у будућности замишља као педијатра. Са породицом живи у селу
Шилову.