Социологија из перспективе Огиста Конта

Ово је његов закон класификације наука од једноставних до сложених, од

општих до специфичних, од независних до зависних. Социологија је, према томе,
најзависнија наука, јер су јој потребне све остале науке. Недостаје општост, на пример,
математике.

Али зато што је то наука коју налазимо на највишем ступњу, он је назива краљицом
наука.

На овај начин, Конт је покушао да уведе интелектуални ред, у ономе што се

многима чинило мешавином научних грана и подграна. По први пут је научник
нацртао мапу на којој сте могли да лоцирате главне науке и назначите ко на кога утиче
и на који начин. Према Конту постојала је још једна важна разлика између наука, а то
је брзина којом су пролазиле кроз различите фазе. Полазећи од теолошког начина
размишљања и на крају, све до коначне позитивистичке физике. Према њему, науке
нижег нивоа, попут математике и физике, стижу раније у фазу позитивизма од
сложенијих наука, попут социологије. На тај начин, Конт који је започео своју
инжењерску каријеру, гради својеврсни мост између свог закона из три фазе и свог
закона о класификацији наука.

Сматра да када је реч о физици, научно истраживање је добро развијено, а

социологија је можда још увек у метафизичкој фази. Такође, верује да данас живимо у
друштву у којем су нека поља проучавања, попут физике и хемије, постала веома
научна, док социологија још увек мора да пређе дугачак пут.

Конт је веровао да се социјална хармонија може постићи само ако постоји

интелектуална хармонија и то ће се догодити тек кад све науке коначно уђу у фазу
позитивизма. Процес је у ствари завршен када последња, социологија стигне у завршну
фазу развоја и постане потпуно позитивистичка. А онда нова научна сазнања морају да
се дистрибуирају. Сваког треба научити ономе што савремена наука може научити
човечанство. На крају, сви морају да прихвате нову научну визију света.

4.1 Рани функционализам

10
 Социологија из перспективе Огиста Конта
У хијерархији наука, Конт прави занимљиву поделу, дихотомију, између две
врсте наука. Науке на дну његове хијерархије су науке које проучавају објекте који су
потпуно одвојени једни од других

11
 Социологија из перспективе Огиста Конта
, али две науке на врху његове листе, биологија и социологија, проучавају
објекте који су међусобно повезани, организовани, структурирани. Ћелије биолога и
људска бића социолога могу се посматрати само у великим структурама, а ми морамо
да проучавамо те структуре ако желимо да разумемо мале честице које их чине.

Конт то представља као методолошко правило, ако желите да будете успешни

као физичар, започињете са најмањим објектом који можете наћи, атомима и одатле
покушавате да конструишете све веће и веће целине. Морате започети са делом да
бисте разумели целину. Али то не функционише добро ако покушате да разумете жива
тела или друштвене целине.

Науке о биологији и социологији деле чињеницу да раде само обрнуто. Да би се

разумео део, треба започети са целином. Ако желите да разумете како срце делује у
људском телу, започните проучавањем целог тела. А онда покушавате да откријете
какав допринос има срце здрављу тела у целини. Ако желите да разумете улогу цркве у
одређеном друштву, морате започети са проучавањем читавог друштва, а затим можете
сазнати какав допринос том друштву имају верске институције и та институција каква
улога епископа може бити. Дакле, увек се започне са целином, а затим се делови
увећавају.

Као најважнију ставку овде, издвајамо то да је Конт овде претеча

функционализма. Јер, у суштини, то су обично питања функционалистичког социолога,
који жели да зна које функције религија испуњава? Које функције испуњава политички
подсистем? Које функције породица испуњава доприносећи бољитку, равнотежи
целокупног друштвеног система чији је део.

Терминологија функционализма постала је камен темељац у теорији познатог

француског социолога који се толико дивио Конту да је желео да се статуа Конта
постави испред универзитета Сорбона. То је био Емил Дирке, и био је успешан, а
статуа се још увек може видети у срцу Париза, недалеко од места где је живео Огист,
али што је још важније, Диркеов функционализам је постао толико важан за
социологију 20. века, а баш тај функционализам је надахнут Контовим раним делима.

11