Фолклор, музика, игра и

народна ношња југоисточне

Србије
Ива Гајевић, Лена Крацић,Дуња Милојковић, Ана Бабовић,
Милутиновић Анђела
Шта обухвата југоисток Србије?
У ЈУГОИСТОЧНУ СРБИЈУ спадају области: Бања (Сокобања), Алексиначко
поморавље, половина Тимочке крајине, Заглавак, Буџак, Нишава (околина
Ниша, Сврљига, Белопаланачко поље), Пиротско поље, Лужница, Висок,
Бурел, Знепоље, Крајиште, Власина, Лесковачка Морава, Врањско
Поморавље (Хан, Врањско поље, Бујановац), Пчиња, Горња Морава,
Изморник, Косово поље, Сириничка жупа, део Средачке жупе, Јабланица,
Пуста река, Ветерница, Добрич, Топлица и део Копаоничке жупе.Ово је
најбогатија целина Србије у области игара и њене музичке пратње.
Фолклор
Под појмом фолклор подразумевамо разне врсте народног стваралаштва,
али увек прво помислимо на игру и песму.Зато ћемо у овој презентацији о
фолклору говорити више у контексту игре и музике, а наравно и народне
ношње.
Музика југоисточне Србије
Музику југоисточне Србије одликују разноврсни облици (од вокалних,
вокално-иструменталних до инструменталних) и бројни инструменти попут
дудука, гајки, камена, гајди и тупана, зурли и тапана, оркестра трубача и
хармонике.

Дудук зурла
Игра југоисточне Србије
Овде постоји велики број основних играчких образаца (типова), разноликост стила
играња, велики број обредних игара везаних за годишњи циклус обичаја (коледари,
сировари, лазарице, краљице) и животни циклус (свадба).
Од игара забавног репертоара, извођене уз инструменталну пратњу, игра чачак
представља доминантну игру југоисточне Србије. О бројним играчким и музичким
варијантама ове игре говоре и називи: бањски чачак, сврљишки чачак, нишки чачак,
стара босара, пиперана, пиротски чачак, шиловачки чачак, пчињски чачак... Поред
ових игара заступљене су следеће: једностранка, осампутка, (осмача, чича
Дришља), четворка, селско оро (староселско, новоселско), самачки (по саме, лиле,
лилка, катанка), тројанац, руменка и поломка (у северном делу ове целине),
власинка, бугарка (бугарчица, пешачки) и шесторка (у јужном делу целине).
Када говоримо о играма југоисточне србије, никако не смемо заборавити и Врањанско коло
јер посебно место у фолклорној традицији Србије има Врање и његова околина. У
прошлости, за време Турака на феудалним имањима водио се бујан живот. Посебно су се
неговале игре типа чочек, оријенталног порекла, у којем су девојке са изузетном
префињеношћу изводиле заносне покрете. Често су се при игри служиле марамицом, дефом
и сличним. Однос према плесу био је веома култивисан, сваки нови покрет био је искушење
за плесаче, нови доживљај за гледаоце. Положај тела, чврсто стиснуте руке, одмерено
подигнута нога, одавали су плесаче пуне темперамента и проживљеног односа према игри. У
игри тешко оро, у којем хармоничности линија што их чине поједини делови тела, посебну
лепоту даје трајање покрета. Ишчекивање новог покрета, гестова, заокупља пажњу играча и
гледалаца. Убрзавајући неосетно игру доживљај прелази из интелектуалне драматичности у
опуштену раздраганост. Када би се то још доживело на месечини, доживљај игре остао би
незабораван.
Слика врањанског кола
Народна ношња
Српска народна ношња почиње да се развија и одваја од ношње коју су
Срби морали да носе док су били под Турцима. Књаз Милош Обреновић је
био човек који је волео да се лепо облачи и то је био пример и другима. У
настваку су наведени делови одеће који се носили у 19. веку у Србији. Има
ту и делова одеће од који су нека карактеристична за село а нека за град...
Елементи српске, а и југоисточне одеће су

● Шајкача
● Прслук
● Гуњ
● Гуњић
● Фермен
● Антерија
● Зубун
● Долактеник
● Тканица (врста појаса, који се добија ткањем)
● Бриџес панталоне
● Чакшире
● Дизлук
● Долама
Шајкача

гуњ