Музичка академија Универзитета у Источном Сарајеву

Писана припрема за час

Методика општег музичког образовања

Ментор Студент

Др Биљана Мандић, ванр. проф. Милица Пурешић

Мај, 2016.
 Назив школе: Основна школа „Свети Сава“ И. Сарајево

Разред: Седми разред

Датум: 17.05.2016.

Предавач: Милица Пурешић

Наставни предмет: Музичка култура и образовање

Наставна тема: Обрада музичког жанра

Наставна јединица: Народна музика Србије и Црне Горе

Обрада новог градива, обнављање,

Тип часа:
утврђивање

Разумевање и препознавање
Циљ часа: карактеристика народне музике у
крајевима Србије и Црне Горе

Образовни– Обрада појма народне

музике; Упознавање са општим
карактеристикама народне традиције
(песме, игре, обичаји, инструменти,
ношње) у Србији и Црној Гори.
Задаци часа:
Васпитни– Стварање и неговање осећаја
према народној музици.

Функционални–Активно слушање музике

са препознавањем одлика народне музике
у крајевима Србије и Црне Горе.

Метода наставниковог излагања,

Наставне методе:
дијалошка метода

Облик рада: Фронтални

Табла, пројектор, слушни и визуелни

Наставна средства:
примери.

Наставни објекат: Музички кабинет

 Артикулација часа

 Уводни део часа:

Поздравићу се са ученицима а затим им пустити аудио пример класичне музике.

(Пример: Бетовен - Ода радости) Ученици имају задатак да препознају ко учествује у
извођењу ове композиције? ( Оркестар и хор.) Затим следи разговор са ученицима:

 Ако ову композицију изводе инструменти и хор, како се онда зове та музика?
(Вокално - инструментална музика.)
 Ко је створио ову композицију? (Композитор.)
 Ком жанру припада ова музика? (Класична музика.)
 Како још зовемо уметничку музику? (Уметничка музика, озбиљна музика.)

Затим ћу пустити пример народне музике, а ученици имају задатак да препознају о

каквој музици је реч. (Пример: Шано душо - Народна из Србије)

 Ову песму сте учили у ранијим разредима. Каква је ово музика за разлику од
претходне коју смо слушали? (Народна музика.)
  Централни део часа:

Након што смо послушали пример и препознали о каквој музици је реч, следи
разговор о народној традицији и музици:

 Одакле је настала народна музика? Ко ствара народну музику? (Народ.)

"Дакле, народна музика је настала из народа. Музика је одувек била саставни део
живота појединаца и колектива. Она прати збивања из свакодневног живота и тако
повезује прошлост и садашњост једног народа."

 Како се преносила народна музика? (Усменим путем, са колена на колено.)

"Наши преци нису имали мобилне телефоне или камере да сниме народне песме,
нити су били музички образовани да музику забележе на папир, па су музику преносили
"са уста на ухо", односно усменим путем."

 Каква је тематика народне музике?

"Рекли смо да народна музика прати збивања из свакодневног живота народа. Она,
кроз песму, игру и одређеним народним инструментима дочарава обичаје, рад, весеље,
љубав, патњу и све што се у животу појединца или колектива дешава."

***

Након што смо се подсетили основних одлика народне музике и народне традиције,
пустићу пример, а ученици ће имати задатак да препознају коју радњу обављају људи на
снимку (прво певају, а затим и играју). (Пример: Коло - Песме и игре из Војводине)

 Како се зове овај облик народног играња? (Коло.)

 "Играње у колу је типичан облик народног играња. Ова игра је из Северне Србије и
зове се велико војвођанско коло."

 Обратите пажњу на то шта играчи носе од одеће. Како се зове та врста одеће?
(Народна ношња.)

"Народна ношња је термин за начин одевања у народу, који је уобличен традицијом

неког колектива. Овај термин је прихваћен и у сеоској и у градској средини. По начину
одевања препознаје се одакле је ко и ком народу припада." (Показујем слику ношње из
Војводине и заједно описујемо делове ношње.)

 Шта су девојке радиле на почетку? (Певале су.)

"Уз игре се обично и пева. Те песме имају тематику која је уско повезана са игром
и музиком. Певање народних песама може бити једногласно или вишегласно. Ми смо у
овом примеру имали прилике да чујемо двогласно певање." (Слушамо даље снимак, и
концентришемо се на инструменте који учествују.)

 Које инструменте чујемо? (Гајде.)

"Кола у Војводини су обично праћена гајдама. (Приказујем слику гајди.) Гајде су

народни дувачки инструмент који, као и пре, тако и данас налази примену у селима
Србије." (Затим описујемо грађу и звук инструмента.)
  Послушајмо даље да чујемо који инструмент поред гајди учествује у овој игри.
(Тамбура.)

"Тамбура је народни трзачки инструмент који је највише заступљен управо у

Војводини. (Показујем слику тамбуре и описујемо грађу.) Војвођанске песме и игре су
често праћене тамбурашким окрестром, у коме могу бити разне врсте тамбурица
различитог броја жица и величина."
 "Поред игара у колу, Војводина има веома карактеристичне народне песме, које су
се временом развијале, како и у селу, тако и у граду. Најобимније војвођанске песме су
такозване сокачке песме. Изводиле су се испред кућа, у сокаку под небом. Оне су имале
друштвено-забавни карактер и творевине су момачких и девојачких расположења. Данас
су те песме познатије као староградске и изводе се уз тамбурашки оркестар. Послушајмо
једну војвођанску песму, уз пратњу тамбурашког оркестра." (Пример: Стара Војвођанска
песма - Синоћ кад је пао мрак.)

***

Следи гледање и слушање следећег примера. Задатак ученика је да препознају да

ли је народна ношња у овом примеру иста као у претходном. (Пример: Централна Србија,
Коло - Моравац.)

 Шта је то другачије од претходне ношње коју смо видели? (Украси на прслуку и

кецељи, украси у коси девојака, мушки прслук и капа...)

"Ово је народна ношња из Централне Србије - Шумадијска ношња." (Показујем

слику народне ношње и описујемо делове.)

"Поред народне ношње, разликује се и начин играња. Ово коло се зове Моравац, и
потиче из Централне Србије. Игре из Централне Србије се играју лако и лепршаво, у
умереном темпу. Игре се у централној Србији играју углавном у полукругу и игра се у
десну страну."

Гледамо снимак даље и концентришемо се на инструменте.

  Који инструменти учествују у извођењу? (Оркестар, хармоника, виолина, фрула.)

"Игре су некада пратиле свирале, гајде, двојнице, а почетком XX века хармоника и

виолина, као иструменти већих могућности, обогатили су постојећу музичку пратњу ових
игара. Уз игру Моравац, поред оркестра, можемо чути и звукове фруле. Фрула или
свирала, је народни дувачки инструмент са 6 рупица са предње стране. Доњи крај фруле је
сужен, и израђује најчешће од шљиве." (Показујем слику фруле.)

"Што тиче народне песме у Централној Србији, она је била повезана са радом -
копање, кошење, берба итд. Она је била и саставни део домаћих радова, нпр.печење
ракије, прело, седељке, као и разних обреда - свадбе и славе. Послушајмо један пример
женског вокалног певања из Централне Србије." (Пример: Народна песма: Синоћ ми је
долазио Ђорђе.)

***

Затим ћу пустити пример из Источне Србије, са уводним објашњењем игре:

"Сада ћу вам пустити један пример игре која се у много чему разликује од
претходних примера. Ради се о игри Дубочке краљице из Централно - Источне Србије, и
то су игре влашких Срба: У том делу Србије народ је много веровао у магију и магијске
обреде. Једна легенда каже како су се две краљице сусреле пред Дубочком пећином.
Ниједна није хтела да се склони са пута, па су кренуле да се боре и једна од њих је смртно
рањена. На самрти, како се веровало, проклела је народ тог села, да ће сваке године у исти
дан на истом месту страдати по једна жена. Из те легенде се касније ствара обичај.
Погледајмо како је овај обичај приказан у игри, а успут слушајмо и музику." (Пример:
Влашка игра - Дубочке краљице.)

"Музика у овом делу Србије је била под утицајем околних народа, а у овом
примеру смо могли чути утицај румунског мелоса."

"Народна ношња је веома карактеристична." (Показујем влашку народну ношњу.)

***

Следи пример из Јужне Србије, ученици треба да препознају који инструмент

играчи свирају уз игру. (Деф.) Затим саопштавам ученицима да је овај пример из Јужне
Србије - Игре из Врања.

"Деф је народни инструмент из породице удараљки. (Показујем слику дефа.)

Користи се у Јужној Србији, али није искључена употреба и у осталим деловима Србије."
 Пуштам даље пример и слушамо инструменте.

 Које још инструменте чујемо у овом примеру? (Кларинет, гудачке инструменте,

удараљке.)

"Од ударачких народних инструмената, поред дефа, чујемо и тапан-бубањ. Тапан је

народни ударачки инструмент." (Показујем слику тапана, и описујем грађу и начин
свирања инструмента.)

"Затим, имамо и тарабуку. (Показујем слику тарабуке.) Тарабука је такође народни

ударачки инструмент, оријенталног порекла."
 "На народну ношњу овог краја је доста утицао долазак Турака. (Показујем слику
ношње и описујемо делове.)

"Сада обратимо пажњу на начин играња. У Јужним крајевима Србије се игра

чврсто, али лаганије и смиреније. Најпознатија игра у овим крајевима је чочек.
(Послушали смо други део снимка-Врањански чочек.)"

"Што се тиче народних песама Јужне Србије, у њима се такође може осетити утицај
других народа. У претходном примеру смо имали прилике да чујемо свима познату
народну песму Шано душо, певану уз игру, а на почетку часа смо чули варијанту ове
песме коју су данашњи уметници аранжирали за вокал уз инструменталну пратњу."

***
 Након што смо обрадили народну музику Србије, прелазимо на пример из Црне
Горе. Ученици имају задатак да уоче да ли има сличности у ношњи, игри и музици са
претходним примерима које смо видели. (Пример: Народно коло из Црне Горе)

"Оваква шаролика и изразито богата ношња није из крајева Србије, већ је

карактеристична за Црну Гору." (Показујем слику ношње.)

Гледамо и слушамо пример даље, како би уочили начин играња.

"Игра из Црне Горе се зове оро, које је познато у разним облицима Овде имамо
пример када најхрабрији момак и његова цура играју и имитирају орла. Док они играју,
остали певају песме ругалице или хвале.

"Уз оро се обично пева. Црногорске народне песме су малих и кратких форми. То
су родољубиве песме, песме поноса, радости и туге, које снажно описују црногорску
историју. Најтипичнија група црногорских песама чини сеоска традиција, коју
карактерише кратка мелодија. Нама најпознатије су црногорске епске песме, које описују
осећања и снажне историјске догађаје. Послушајмо једну такву." (Пример: Садих Јелу на
планини.)"

 Који инструмент је пратио ову песму? (Гусле.)

"Гусле су народни инструмент са једном или две жице, и доста је заступљен у

Црној Гори. (Показујем слику гусли.) Праве се најчешће од једног комада јаворовог
дрвета. Звук се добија стругањем гудалом по жици. Најчешће прате епске песме."
  Завршни део часа:

На крају часа ћемо се подсетити свега што смо научили на овом часу. Ако остане
времена, пустићу пример стилизоване народне музике (из данашњих времена), како би
ученици запамтили да народна музика увек живи у народу.