SLAVE, PROSLAVE, ISPRAĆANJA deo II

Svadba
Ne treba posebno potencirati značaj proslave koje se u
Srbalja zove svadba. Svadbe koje se danas praktikuju
prilično se razlikuju od svadbi koje su se praktikovale
osamdesetih i devedesetih godina dvadesetog veka. Pre
svega svadbe su tada bile proslave sa baš baš velikim
brojem gostiju koji je dosezao do brojke i od 500 pa i
šesto ljudi. Iako i danas postoje slučajevi ovakvih
masovnosti oni su retki i izbegavaju se više zbog
finansijske nego zbog epidemiološke situacije. Ako
nastavimo tamo gde smo stali prošli put onda bi sled
događaja bio sledeći, naravno sagledaćemo ga iz muškog ugla jerbo nisam baš kadar staviti se
u ženski ugao. Znači mlađahni junoša je odužio dug državi i vratio se iz vojske kao potpuno
zreo i stasit čovek ili što bi se reklo istesan. Sada je valjalo naći mu posao i naterati ga da
formira zajednicu koja se kao i danas zove porodica. Metode za naterivanje na ovakav potez
bile su različite počev od svakodnevnog utucavanja u glavu tipa ,,Ene svi se poženiše, Pa tako
bundukuj a Pera Nešin već drugo dete vodi za ruku, Samo se ti maj sa svakakve vreme
prolazi, Ću umrem unuci nema da dočekam, E, da da Bog i ja da dočekam da mi snajka skuva
kafu...beskonačan je broj ovakvih floskula. I onda jednog dana čovek reši će se ženi. Prvo
neverica, svi ga gledaju belo iskolačenih očiju, zemljane boje lica. Majka će pada u nesvest pa
se predomišlja onda počinje da ušmrca i kuka, od radost podrazumeva se.Zatim nasrne na sina
i cmače ga dok mu ne skine losion sa lica. Tatko se drži za flajku i poteza iz nje još nesiguran
šta je čuo..Sestra ili brat odma se raspituju dal će da se mladoženja seli ili će snajku da dovede
tu..kad čuje da će snajka da dođe kobajagi glumi sreću. Kad se malo priberu roditelji, u
slučaju da već nisu napravili profil mlade aktiviraju sve obaveštajne resurse da saznaju što
više o protivničkoj strani i licu koje treba da uđe u njihovu porodicu. Pre svadbe sleduje
veridba kojom nećemo posebno da se bavimo samo da kažemo da se tu dve porodice
odmeravaju prvi put kao dva ovna na brvnu. Hvale jedni druge i svoje mladence pa posle ni
sami ne mogu da poveruju šta su rekli. Svejedno konačni cilj je svadba. Kad se sve ugovori i
izmere one stvari ko je veći domaćin počinje nadmetanje ko će više gostiju da skupi. Zove se
svako ko je ikad imao bilo kakav kontakt sa porodicom pa i poštar Aleksa koji deda Ratku
donosi penziju. Kad se konačno povuče crta ispod spiska onda domaćin uzima bukliju, za one
mlađe to je luksuznija čutura za rakiju, i kreće u akciju. Na bukliju vise končići i domaćin ide
od kuće do kuće koje je nameran da zove na veselje sa nadom da će mu malo pripomognu
tako što će provuču po neku devizu il makar crvenu (nekad bilo sto dinara, golema para
poznatija u slengu kao ,,konj,,). U neku ruku to je kao kad ideš nekog da zoveš u kafanu al da
ti da pare unapred. Svejedno takvi su adeti i to mora da se ispoštuje. Domaćin u svakom
slučaju pošto obično sa sobom vodi i lepšu polovinu kako bi se falili zajedno kolko im je
buduća snajka dobra a sin opravan očekuje u bar 70 % kuća da se nešto pojede i popije. Ova
faza mogla bi se nazvati Serbian Wedding rising na anglosaksonskom. Da se razumemo, bilo
je i tih godina proslava u restoranima ali je svaki viđeniji domaćin koji je imao u planu da sa
priketa sabere preko 300 duša više voleo da to bude u šatru. Pošto je ugovorena šatra i
dogovorena lokacija za njeno postavljanje sled je bio sličan kao i kod ispratnice u vojsku ali
se gledalo da sve bude bogatije i veselije. Centralne ličnosti ove svečanosti, mlada i
mladoženja obično nisu imali učešća i uticaja na pripreme i tok ceremonijala njihovo je bilo
samo da učestvuju.

Mladoženja-ili kako izgubiti status slobodnog čoveka, u svakom pogledu

Pošto bi saopštio želju da se privenča sa svojom izabranicom odmah je tretman prema njemu
postao drugačiji. Vođen je kao mečka i prikazivan kao uspeh i vrhunac roditeljstva hvaljen
kako je mlogo dobar, odlužio vojsku radi u Mašinsku,Jerer, Duvansku ili neku drugu od
mnogobrojnih sada pokojnih fabrika koje su egzistirale u državi koja je tada imala 22 milina
duša. Svejedno cilj je bio načiniti od njega punopravnog člana armije oženjenih, sa kuću,
okućnicu, stojadinku, fiću ili tristaća u garažu, ženu u kuću i buljuk dečice da baba i deda
imaju sa šta da se zanimaju. On tada počinje da shvata da stvari baš nisu onakve kako je
zamišljao ali u njemu i dalje titra ono što ne umire do kraja-nada. Sve u svemu on se ne pita
ništa. Njegovo je samo da klima glavom smeje se fotografu, da se cmače sa rodbinu i ostali
gosti i da stavi paraf.

Mlada-čekaš princa dođe konjina a na svadbu ti liči na lipicanera

Ako sam dobro razumeo žensku psihologiju za žene je dan venčanja po intenzitetu slabiji
samo od rođenja deteta. Ona treba da ode iz kuće u kojoj je provela decenije života i sad ima
osećaj koji je najbliži onim scenam iz filma Osmi putnik. Poznat ti brod, ide kroz kosmos a
onda se spuštaš na neku planetu gde te vrabaju glavate i oštozube zverke al još nisi toga
svestan. Majka joj deli savete a drugarice pitaju ,,Stvarno li se udaješ. Blago tebi,,. Osećaj
sreće da će najzad moći stalno sa čovekom koga voliš podstiče da se luče hormoni koji su
neka kombinacija ekstazija, kokaina i LSD-a s tom razlikom što po prolasku delovanja
skidanje traje ceo život. Kako bilo ona se za razliku od mladoženje uključuje svom snagom u
ceremonijal putem odabira venčanice i doterivanja jer misli da nijedna mlada ne može da
bude lepša od nje.

Dan svadbe-Judgment day

Sve počinje danima pre. Rodbina, komšije i prijatelji motaju se po kući kao pomažu ponešto.
Meni je standardni: ordevlje, čorba, obavezno punjene paprike i sarme, roštilj i pečenje...piće
zna se: domaćinova rakija,pivo, vino, sokovi razni..nema ko danas volj ti vinjak, vermut,
pelinkovac i ostala sranja. Dočekuju se gosti, rodbina tetke strinke i ostali stanu u liniju ili
naprave špalir pa navale na goste kao na Goli otok, gnjave ih i cmaču, balave po njima u znak
dobrodošlice. Nekolicina mladih momaka sa zakačenim krpama za pojasom koji im služe da
obrišu flaše pre nego ih otvore služe kao konobari. U kujnu žene sa kecelje pune tanjire i zovu
kad treba. Pašenozi i zetovi od domaćina seču pečenje i do daljnjeg im je zabranjeno da
sedaju ko gosti ko u menzu. Tatko i majka odma se udružuju sa prijatelja kreću se kroz baraku
nazdravljaju i piju sa gosti. Majka povremeno priđe i tatku sugeriše da manje pije.
Mladoženja i mlada sede u čelo barake koja je okićena sa papirne trake i venci u čelo. Do njih
stari svat sa familiju, kum i kuma svo ozareni i voljni da se provesele. Kroz baraku i još tri
kvarta na sve strane sveta razleže se glas koji obično zvuči na ton koji ispušta prase kad
zaglavi nogu u tarabu ili na nekog nesrećnika koga je neko nagazio na kurje oko. Ređaju se
hitovi a prava euforija nastupa kad pevač ili pevačica stanu ispred mladenačkog stola i
razvezu ultra mega hit Zapevajmo braćo mila..Dragoslava Mihajlovića Kanarinca...sa
obaveznim naglaskom na ono..od sutra ćeš brate prati sudove...Peva mladoženja, peva mlada
pevaju svi...Muzika pravi pauzu razmenjuju se darovi a onda mlada i mladoženja idu od
jednog do drugog gosta i cmaču se sa svakim (tako da je herpes najmanje što te zadesi i vučeš
ga nedeljam nakon svadbe) i uzimaju poklone koje obično pratioc ili pratilja stavljaju u korpu
koju nose oko ruke. Ovo je obično sredina veselja i nakon toga sve postaje mnogo opuštenije
već neki pokazuju znake ulaska u carstvo Dionisa zovu muziku dobacuju pevaljki i
pokušavaju da pevaju ali iz njih izlazoi glas koji liči na prve ljudske glasove u osvit
civilizacije.

Aftermath...

Mladenci su na prvoj bračnoj noći, koje se kasnije retko ko seća...baraka se polako prazni svi
se zahvaljuju domaćinu i hvale kako je svadba bila nezaboravna a jedbva čekaju da sutra
pozovu ortaka i kažu ,,U dupence ga kupio rizling umesto plemenku ili Rakija mu bila
šećeruša, Praci bili masni ne mož se jedu.....Ali kod srpske svadbe ovakve rekcije posle
svadbe su za očekivanje. I tako svi zadovoljni..tatko i majka srećni, majka više jerbo ima ,,kuj
da ju odmeni, mož se penzioniše a i ima ko će za sve da bude kriv, tatko se nada sin će sad
više da privređuje pa će kuća procveta,mladoženja počinje da shvata da sloboda nema cenu a
mlada da joj je najbolji deo života bio tamo odakle je došla.....