2.

Stanford University Libraries

se 36105041312245

Н. РУВАРДА,

ЦВКИ ПАТРИЈАРСИ

1557 -- 1690.
 1767

UN
IV
EA

แ gR
มี 4 ::
1914
perac
cetto Touredury apelicurez
Apy Enunujany Toquete
how gyrobuon cung clon
Uncon.
ПРИЛОГ І. ЗА ИСТОРИЈУ СРПСКЕ ЦРКВЕ :

О ПЕЋКИМ ПАТРИЈАРСИМА
ОД МАКАРИЈА ДО АРСЕНИЈА Ш.
( 1557-1690 .)

of Ruvarac
ОЛАРJoHA PyBAPIA
АРХИМАНДРИТА.

ПРЕШТАМПІАНО ИЗ ИСТИНЕ “.

У ЗАДРУ
Штампарија И. Водицке
1888 .

Піч
BX714
P4 R83

-
-
г.

СЕНИ

ПЕТРА ПЕТРОВИЋА,

трговца негда староnазовачкога,

свога добротвора

Посвећује
Ону муку своју о пећким патријарсима
Који су били од Године 1557. до 1690.

благодарни ИЛАРИОН.

—ex6.—
---

Читаоцу .

Госп. уредник „ Истіне

Петише“,“, наиз које
осп . уредник » које јеотишта
је отштам-
пана ова расправа , принео је тим отштампавањем
жртву, а мене је и иначе задужио, те му за еве
то, не могући се другчије одужити, кажем гласно :
Хвала ти и Бог те живио г. уредниче „ Истине “ ,

часни оче прото , учитељу Јоване Вучковићу !

У овој првој свешчици изложио сам, што сам
знао о српским патријарсима од г. 1557. до 1690.
то јест, од обновитеља српског патријарашког пре
стола у Пећи, патријарха Макарија до патријарха
Арсенија II., који је принуђен био оставити тај пре
сто и склонити се у ове земље.
У другој свешчици, ако да Бог, изложићу што
знам о српским епископима и митрополитима, под
власним српској пећкој патријаршији у том врс
мену ; а у трећој свечици, опет ако да Бог жи
вота и здравља, о српским манастирима, који су
постојали и певали у то доба у српским земљама
и где је било Србаља, и омонасима у тим мана
 VI

стирима, који су завредили, те заслужили, да се

спомену .
Што то овде напомињем, чиним зато, што же
лим, да ме старинари наши иљубитељи стародрев
ности , сазнавши за намеру моју и око чега се му -
чим, потпомогну приопштењем бележака и записа ,
у којима се помињу митрополити и епископи и
манастири, за које се досле мало или ни мало ни
је знало, не би ли се тим путем и начином коли
ко толико Іопуниле оне празнине узнању нашем
о старим епископијама и епископима и о манасти
рима, који су негда били, а данас их нема .
„ Да ви знате господо латинска,
Да ви знате наше манастире,
Наших славних цара задужбине,
„ Какови су и колики ли су !
12

„ Да видите, пак да се дивите :

„ Какові су и колики ли су ,
„ ІШта је ваша црква Димитрија ?“
Мало кои отъ сихъ храмовъ нынѣ пребывает
12

пише Ј. Раић између г. 1760. и 1768. -- но или

древностію нарушени свалилися, или отъ Агарянъ
разорени, или в богомрскія мечети турскія пре
мѣнени, работаютъ безстудному Мухамеду. Вся сія
благохвална суть предковъ нашихъ дѣла, но неи
муще духа исчезла и въ забвеніе пришла , то єсть :
когда они не получили защищенія и украшения от
наукъ, то негли и слово Христово на них збылося :
яко камень на камени твердо не останетъ “ .
Разорени и прушени, онали и пропали и за
батаљени били су и стајали су скоро сви стари
краљевски, царски и деспотски манастири и цркве
велике у српским земљама , кад је патријарх Ма
карије г. 1557. обновио српски патријарашки пре
сто у Пећи. Но за истог тог патријарха Макарија
каже позии састављач Родослова српске господе ,
да је сн био „ инсе ото брата своего великаго вези
ра турскаго царским» атишерифомо вся монастири
и церкви поновило, за не турци повельніемъ своихъ
 F

-
VII

султановъ, идѣже и слъди воеводъ нашихъ обре

Taxy, со всею силою тщахуся затирати *. Итако
се и за времена патријарха Макарија, и његових
прејамника и последньих приставника српскога па
тријарашког престола у Пећи до Арсенија II , по
мињу опет и велике српске лавре : Студеница и
Милешева, и краљевски манастири: ђурђеви Сту
пови и Сопоћани, Грачаница и Дечани и Морача
и Раваница и Фрушкогорски манастири ; и 10
мињу се овчарски манастири и кучаински мана
стири и манастири у Мачви ; и многи манастири у
Босни и Херцеговини, и у Далмацији и у Хрват
ској , у Словињу и Пожеги, и угарским земљама :
там

у Банату и у Бачкој и на десној страни Дунава .

ја"".,

Но на крају тога периода бележе и записују

опет наши бележници, а наиме : „ В. ЛЕТо 7197 = 1688.
и Плки БЕХ8 cia пocЛЕДНА ТЕШКА , H8жна и 8силна врЕМЕНА
- и ( Турци ) к ваСЕЙ ЗЕМли нАШЕН СВЕТіE цркви ра30
рНШЕ, И СВЕТіE chc8ди црьковніE ; и Вх сіE ЛЕТо срБЕСКА
Авра, СВЕТа црква МиЛЕШЕВА разори CE и Георгіеви
Стль пови нсьшстВИЕ СВЕГАго д8ҳл Сопоћани и сВЕ -
ТА И ВЕЛИКА МАКод СтЅ , Еница, и много ЗЕЛо христіанх
р
погЅВИШЕ и свЕтнүх моти разориШЕ ; и TE годИНЕ
( 1688 ) примиШЕ НЕМци liExигради “. ( Rad. I. 179).
3 „ ОАЕ тогда -- вапије други бележник, худи мних Тео
Фан Хоновац расодер. — ОАЕ тогда ( 1698 ) onүcТЕІНЕ
много монастири и огнIEM caгopЕШЕ 4. Ааври : монастирь
Хопово н 1 иЛЕ І ЕВА
МнЛЕШЕВ А и Рача и PA в Аница ; ВЫ
томь MECTE многи иноци томIEHiE мача пріEDE “ (Starine
Х. 82) . И колико има јоште таких бележака и за-
писа о манастирима, у том „ последњем “ времену.
разореним и запустелим !!
Ми рачитељи српских древности “ купимо и
радујемо се кад наиђемо на записе и белешке, које
се тичу и у којима се помињу наши митрополити
и епископи, манастири и вредни монаси и јеромо
наси . Но белешке те и ти записи, знамо ми да су
то само одломци и камичци, растурени, разбацани,
развејани на све стране, и да из тих растурених
камичака не састависмо зграде и какве такве це -
 VIII

лине, никад ни до века ! Ми то знамо, па опет ку-

и
пимо и радујемо се кад нађемо такав камичак ,
мучимо се тражећи му место најзгодније.
Човек је такав, и не може да се не мучи и
не труди свакојако, да то више и у сваком () -
гледу сазна и позна прошлост и судбину свога ро
да и племена .

У Грге тегу на бадњи дан 1888.

ИЛАРИЈон РУВАРАЦ
архимандрит.
E

сосч , ароочоос ая

Године 1459. пало је Смедерево, стони град

последњих деспота српских : деспота ђурђа Вуко
вића (+ 1456.), деспота Лазара Ђурђевића ( + 1458.)
и Стефана Томашевића, краљевића босанскога, зета
Лазареве деспотице Јелене, потоњег и последњег
краља босанскога, кога је угарски краљ Матија по
ставио био Србима за деспота ; — и сриска земља,
илити држава тих деспота , потпала је тада сасвим
под турску власт, коју је вршио постављени царем
Мехмедом II. (1451--1481 .) санџак у Смедереву,
Алибег, господар српски. Пропаст те српске држа
ве повукла је за собом и пропаст друге установе,
српске патријаршије, која је за царевине српске
постала, па и после пропасти те царевине трајала,
све до пропасти деспотовине српске, јер после срп
скога патријарха Никодима II. (који је последњи
пут поменут г. 1453, ), или Арсенија II., нема ви
ше помена о српским патријарсима, све до обно
витеља српског патријаршијског престола у Пећи,
до патријарха Макарија, или до г. 1557. Од год.
1459. па све до год. 1557. дакле , нема трага ,
или бар ја нисам, при свеколиком многогодишњем
тражењу, могао наћи трага српском патријарху,
или самовласном архијепископу српском; и за цело
то време од читавог столећа подбијене су биле
српске цркве под област старе автокефалне архи
јепископије Охридске.
Чудновато је то, да је спадом Трнова, пре
стонице бугарских царева г. 1393., уништена бу
 -4

гарска , испадом опет Смедерева, да је пропала

српска патријаршија, а стара самовласна архије
пископија у Охриду, да се не само одржала , већ
и опет преузела власт ону над црквама у српским
земљама, коју је имала прије св. Саве, односно
прије постанка православне самовласне архијепи
скопије српске. ІІто је за бугарског цара Јована
Асена II. ностало, наиме бугарска патријаршија у
Трнову ; и што је српски цар Стефан створио,
српска патријаршија у Пећи, то спадом др
жаве пропаде, а архијепископија Охридска, коју је
грчки цар ВасилијеБулгарохтон, уништивши прво
бугарско царство и Бугарску покоривши сасвим под
грчку власт, одржао и својим хрисовуљама осве
штао и снова утврдио , та се и за турског по
сподства и мимо цариградске патријаршије одржа,
све до иза половине прошлога века. Нама Србима
то је тим веће чудо, што је тада, кад је нестало
српске патријаршије, била још у животу кћи де
спота ђурђа, царица Мара, и боравећи у Турској
била многим од помоћи, и заштитница светогор
ским манастирима , па да и она није могла по
---

моћи, да се одржи бар то црквено начелство међу

Србима ! Или је зар захтевала турска политика у
другој половини XV. века, да нестане, да нема у
српској земљи никакве друге власти , осим турске
власти ?
Још нешто. Рекох горе, да између г. 1459. и
1557. нема никаквог помена о српским патријар
сима. Али не само да о њима нема за цело једно
столеће никаквог помена, већ се не зна , или бар
ја не знам, — за време од г. 1459 — 1530. ни за је
дног епископа у српским епархијама, осим еписко
па у Београду, који је од г. 1427. до 1521. био у
власти угарских краљева, и осим епископа зетских,
који су се својводом Иваном Црнојевићем скло
нили на Цетиње, у Црну Гору.
За време деспота Ђурђа и сина му Лазара
спомињу се :
1. Митрополит смедеревски Атанасије, који се
по летопису преставио г. 1456.
 5

2. Митрополит браничевски Саватије, г. 6942—

1434 .
3. Митрополит градчански (грачанички или лип
љански) Венедикт г. 6965. дек. 6. дакле г. 1456 .
4. Митрополит (архијепископ) призренски Ми
хаил г. 6961 — 1453.
5. Архијепископ зетски Јосиф г. 6961 = 1453.
6. Митрополит градачки (чачански) НићиФор
T. 6962-1454.
7. Митрополија хвостанска (в. Дечанске Хри
совуље у Гласнику II. оделења књ. XII. на крају ;
ср. Старине хиландарске од Архим. Дучића стр. 114) .
8. Митрополија архиљска (моравичка ).
9. Митрополија топличка (белоцрквенска ).
10. Митрополит лимски Филотије г. 6950 = 1442.
11. Митрополит рашки, Никодим г. 1443. (Пу
цић II. 101 ). Може бити , да је овај Никодим
потоњи патријарх српски истога имена . Но да ли
је он доиста био митрополит рашки, при цркви св.
апостола Петра и Павла, и да ли оно рашки не зна
чи само толико колико српски, не означавајући e
пархије, ја не знам. Ако је оно прво, онда би се
из тога могло извести , да је раніка област, или
жупа старе Расе, била тада (г. 1443) у области де
спота ђурђа. Но ја никако не могу да нађем дру
ror каквог правог доказа за то, да је та жупа,
илити област била, од времена краља Твртка І., у
власти српског господина, а не у власти босанско
га краља .
То исто важи и за зимску , под 10. бројем по
менуту, митрополију, па и за дабарску митрополију, >

т. ј . ја не знам, те не могу по томе ни тврдити ,

да су све три те митрополије : рашка, лимска и
дабарска, ако је ова последња тада и покрај лим
ске митрополије постојала, биле у власти деспота
Ђурђа, а не у области босанског краља, односно у
држави, коју је почео стварати још Санда . Хра
нић, властелин и велики војвода русага босанскога,
а довршио синовац му, потоњи херцег Стефан, у
босанској краљевини, која је после по њему про
 - 6

звана Херцеговина . И кад је ерцег Стефан у свом >

граду, Новом на мору, лежао на самртној постељи и

21. Маја (један дан прије смрти му) 1466. правио
тестаменат свој, то је тестаменат тај писао један од
његових дворана, а на име митрополит милешевски
Давид, који се иг. 1470. као жив спомиње . Ја ми
слим, да је овај Давид био митрополит лимске ми
трополије, и да се зове милешевски зато, што му
је столица била у ман. Милешеву, дочим је пред
ходник његов, митрополит Филотије, седео у мана
стиру петровском у Белом пољу, но то је на
гађање, а ја сам само хтео да истакнем, како по
сле тога Давида м . милешевскога (г. 1470.) не на
ђох ни једног митрополита, илити епископа од ми
трополија , које су биле у области српског деспота ,
све до г. 1530., дакле ни једног ни у Смедереву,
ни у Браничеву ни у Грачаници, ни у Призрену,
нити у Хвостну, ни у моравском Градцу (Чачку),
нити у Моравицама, нити у Топлици, и да се тек
г. 1530. први пут сіномиње Никанор, као грачаничко
липљански митрополит ; даље Матеј митрополит бу
димски (будимаљски) г. 7060—1552 ; да се у нат
пису у цркви борачкој у Гружи од г. 7061—1553.
спомиње епископ Макарије , може бити онај исти ,
који је после неколико година обновио пећку па
тријаршију; да се у запису једном од г. 1551. спо
миње Захарија, митрополит смедеревски, и Мето
дије митроилит призренски под г. 1564., но тада
је већ био у Пећи српски патријарх, и имао под
собом многе епископе .
У XXIX . књизи Гласника , стр. 180, помиње
се једно јеванђелије, красно минејски написано год.
7054—1546. при Никанору архијепископу, а у LVI.
књизи Гласника, стр. 337. друго јеванђелије писа
но г. 7040 мес. Августа 14 = 1532 при къCEMcBEIШТЕ
НЕМь 11рхієпископE күрь высилію. Но питање је, да ли је
у запису на првопоменутом јеванђелију година до
бро прочитана ; но ако доиста стоји тамо г. 7054.,
онда не знам, ко је био онај Никанор ; а тако исто
не знам, ни ко је био овај Василије, и какви су ар
хијепископи били та обоица ?
 -7
Не смем не споменути још и то, да се у Фер
ману турског цара Бајазита II . од г. 1506. номи -
ње пећки митрополит ( тако је у ориђиналу) Јоани
бије (в. Јастребова : Податци за историју српске
цркве, стр. 40), и да је у једном рукописном Ми
неју записано а запис тај саопштио ми је недавно
млади пријатељ мој из Берлина, г. Бубомир Сто
јановић ) да је Минеј тај списан г. 7032 = 1524 . у
храму успенија пречисте Богородице у Требињу „ вь
дни злочacтиваго — турачьскаго цара Сулеймана
и Bь тіи дни окладаюшт8 СВЕТими црьквами и прѣдрh
ЖЕШт8 пp:kстоль СВЕТАго Савы Gphвскаго ВСЕОСВЕШТЕНом8
митрополит курь млркs “ и т. д. Но да ни онај у Фер
ману поменути пећки митрополит Јанићије од г.
1506 , нити овај митрополит Марко од г. 1524., и
ако се зань у запису каже, да је тада предржао
престо св . Саве српскога , нису били прави само
власни архијепископи или патријарси српски, већ
подвласни архијепископу охридском митрополити,
то мислим да ће допустити сваки, који зна , да од г.
1459. до 1557. није било признатог српског архи
јепископа и патријарха у Пећи. А да је било, то
би га бар познати војвода Божидар Вуковић, у сво
јим штампаним црквеним књигама, гдегод, а наиме
тамо, где је било повода да га помене, за цело и
поменуо. Једна од најпознатијих црквених књига ,
које су изашле из штампарије Божидареве, јесте
Сікорник, или Општак од г. 1538., над којим се
трудио ђакон Мојсије из ман. Дечана, а отача
ством био од Будимља, близу манастира Шудико
ва, који на крају књиге те каже, да је књига та
доштампана у Млетцима, при великом дужду Ан
дрији Гриту, и помиње поименце тадашња четири
васељенска патријарха : цариградског Јеремију, а
лександријског Јаћима (папу и натријарха), анти
jохијскога Михаила и јерусалимскога Ђермана,
само српски патријарх није поменут. А да је тада
било српског патријарха, би ли могао Србин ђакон
Мојсије приликом том да не спомене и тога патри
јарха, као што је исте оне године, које је обнов
љен српски патријаршијски престо у Пећи, у псал
 8

тиру штампаном у ман. Милешеву г. 1557., одмах

споменут тај обновитељ, преосвештени архијепискуп
све србске земље и поморске и северним странам
и пр . ћир Макарије, и као што је исти и у Мрк
шинском јеванђелију ломенут.
Но то, што се у итампаним до г. 1557 . цр
квеним књигама нашим, нигде не спомиње патријарх
српски, то само по себи не би било никакав до
каз, да тада није било српске патријаршије у Пећи .
Али нашто поново вентилирати питање то , кад су
већ и други писци, као г. Никетић , г. Панта Срећі
ковић иг. Константин Јиречек, признали и усвоји
ли, да од г. 1459. до г. 1557. није било српскога
патријарха у српској земљи, а остали , који су
може бити противни томе узимању, те још једна
ко држе, да се од г. 1346. па све до г. 1766. није
прекидао ред српских патријараха, ћуте, и са сво
јим противним разлозима и доказима неће на сре
ду и на видело. Међу тим, ја ћу сам у течају ове
расправе на своме месту поменути једну зачко - и
цу, приличну једну зачкољицу , на радост оним ћу
талицама, а на пакост онима који заступају нега
тиву у том питању , а управо да намамим оне му
дре ћуталице, не би ли и они проговорили и рекли
што утом питању, о непрекидном реду српских
патријараха од г. 1346. — 1766., те кад ћутали
це те проговоре, да се поменути заговорници и по
борници тезе, да од г. 1459. — 1557. није било срп
ске патријаршије у Пећи, раздраже, устану и за
пуше уста тим ћуталицама од толико година .
Но тешко да ће мудре те ћуталице искочити
из своје резерве и заседе ! А најпосле шта је
мени до њих стало ? ! Они ће ћутати и мудровати ,
док на последку сасвим не ућуте !
Но друго је нешто, друга нека загонетна по
јава неда мени мира, те ме гони да ју предложим
мудријима и домишљатијима на разјаснење. Рекох
горе, да ми је упало у очи, то нисам могао
а тражио сам, и те како сам тражио и изтражи
вао наћи записаног и поменутог ни једног епи
скопа или митрополита српског у времену од 1459 .
 9

до 1530. г., осим београдских и зетских епископа,

и осим онога Јанићија митрополита у Пећи г. 1506.
и Марка, може бити такође пећког митрополита
од г. 1524., те бих чисто рекао, да у том време
ну, у том најжалоснијем времену и глувом добу
у животу српског народа , није било ни српског
патријарха, па ни српских епископа у тој српској
земљи, осим јединог митрополита у Пећи, подвла
снога архијепископу охридском ; чисто бих рекао,
да су Турци, првих година савршеног господства сво .
га у српској земљи, све царске и боље манастире ,
цркве и епископске катедре у њима попалили, по
рушили и забатaлили - те да су архијепископи
охридски вршили преузету снова власт над сріп
ским црквама у српској земљи, преко свога митро
полита у Пећи, и да су се тек почетком XVI.
века почеле мало по мало подизaти из развалина
и рушевина цркве и манастири, и постављати епи
скопи, нарочито тада, кад је пред г. 1531. „ неки
Павао (који је имао образ пастира но у истини је
био вук) помоћу светске власти освојио пећку цр
кву, а с њом отргнуо и друге цркве од охридске
архијепископије “, као што цариградски патријарх
Јеремија у грамати својој од 1531. каже, или као
што бих ја рекао : кад је Павао Епископ покушао
до обнови српску самовласну архијепископију у
Пећи. (в . Гласник књ. XLVII . стр. 266 и даље) .
Старији син Стефана деспотовића слепог и
мајке Анђеллне, Ђурађ, деспот без деспотовине,
живећи од г. 1486. у Срему, остави око г. 1499
„ господство и славу 16го “ и прими у граду Купи
нику (данас село Купиново), у цркви св. Луке ино
часки образ, те се назове Максим, а постригао га
је неки игуман из кучајинског благовештенског ма
настира, који је милостиње ради дошао био у Срем,
у деспотове дворе у Купинику. Покалуђеривши се,
пише Максим софијском ( средачком ) митрополиту
Калевиту и позове га у Купиник. Калевит митро
полит дође и постави Максима свештеником (јеро
монахом) и многе друге рукоположи за ђаконе и
свештенике у Срему ( Шаф. Паматки Тет. 64.;
Arkiv za pověst . jugoslavensku knj. III. 23) .
 10

Зашто је Максим морао писати и позивати чак

из Средца митрополита, да га рукоположи за пре
свитера ? Да кажемо , да г. 1499. није било у Бео
граду, најближем Купинику граду, митрополита, да
је случајно столица та митрополитска тада била
празна, но зашто је он , и преко Смедерева и Бра
ничева и Липљана , потезао чак из Софије митро
полита Калевита ?
Ja управ не знам зашто је чинио то монах
Максим, но рекао бих само , да и тај Факат у не
колико потврђује оно, што сам горе само иста
кнуо и што не могу себи да изјасним.
осрпским патријарсима, и ореду којим су
један за другим долазили , писао сам и дописивао
сам, нарочито о онима „ по вторѣ окновЛЕНїй срыв Клго
прѣстола “, већ неколико пута : прво у XXIII. књизи
Гласника, затим у XLVII. књизи Гласника и нај
после у Архиву за словенску Филолођију у Х.
свесци.
Па ево и опет, и четврти пут морам да и
справљам оно, што сам прије о тој ствари писао
и расправио. А каква су блажена времена била,
кад је наш Јован Рајић у прошлом веку писао
своју историју Бугара, Хрвата и Срба. Он је по
чео ту историју писати г. 1760., кад му је било
45 г. од рођења, кад још није био калуђер ни ма
настирaц , и био је за осам година готов стом и
сторијом. Па кад је г. 1768. довршио ту историју,
а још није се био закалуђерио, нит је живео
у манастиру, већ у свету, као год што и ђорђе
Хранислав, потоњи епископ Новосадско - бачки, није
списао „ поварнују книгу или по нѣмецкому Кох
бух“ у калуђерству, ни за калуђере, већ у свету,
довршио велим , и лепо на чисто преписао и у
тврде корице везао тај грдан том іn folio и оста
вио, па се тек после неколико година закалуђерио
и у манастиру продужио књижевни рад , пишући и
састављајући разна богословска и црквено-историj
ска дела и трактате, а поменуте своје историје
за пуних 26 година, и све до г. 1794-5. кад је и
сторија та угледала света, није се више ни дота
 11

кнуо, нити је што исправљао у њој, нити је што

додао , или ју чим допунио , држећи се може бити
онога „ єЖЕ Інсаҳк, писаҳ « “ ! А како је данас у том
погледу ? Ми се данас не можемо држати онога :
такожE отци наши “ГАко и ми “, данас напиши не том
и књигу, већ само малу историјску расправу, па не
ће проћи ни три-четири године, и ти ћеш већ мо
рати исправљати или додавати што у тој распра
вици. И та незадовољност са једном написаним и
расправљеним, то вечито исправљање и додавање ,
и то чини једну црту у сигнатури данашњег
немирнога и узундрављенога века и времена ,
о оном блаженом задовољству са једном написаним ,
не може бити данас ни говора. Па опет има људи,
који и данас још уздижу, величају и ублажавају
оно Рајићево време и тадашње трудбенике и ре
зултате труда њиховога, над данашњим временом
и веком ! — Но шта ме се тиче њихов крекет,
ја ћу опет и опет да покушам исправити гдешто,
и већ написаном додати гдешто .
и данас још може се питати : које се године,
којег дана и месеца у години, преставио обнови
тељ српског престола у Пећи, патријарх Макарије
и ко је његов прејамник, архијепископ Антоније ?
На то питање има одговор у Јагићевом лето
пису (в. Ein Beitrag zur serb. Annalistik p . 101 и 102),
де се каже :
„ вь лѣто 7081. прtстави CE пр kocКЕШТЕНый архів-
пископь и окновиTEAK прtсгола срывекаго, Макарів“ ; и
одмах за тим :
„ вь лѣго 7082. прѣстави CE прtосВЕШТЕНын архів-66
пископ Антонів тоЕЖДЕ црьКВЕ ПЕк'скіE архієпископів.
И у пећком Сказанију о српским архијеписко
пима (Гласник XXXV. 74.) стоји уз име Макарија
І. година 7081 , а уз Антонија І. г. 7082. , а годи
не у том Сказанију означавају годину, које се до
тични архијепиској преставио , а не годину, које
је постављен за архијепископа.
Но има записа, и натпис један, из којих се
дознаје, да је патријарх Макарије још и године
7082. био жив, те се по томе није могао преста
2
 12

вити г. 7081., као што је забиљежено у поменутом

летопису и у поменутом Сказанију, већ , или на
крају г. 7082.. или чак 7083. г.
Од тих записа један сам споменуо још у ХХШ.
књизи Гласника, стр. 245. , у ком се каже, да је
књига Типик, која је сад у ман . Крушедолу, писа
на у Фенеку, близу Саве реке, г. 7082. „ вь та вpk
МЕНА прАВЕШ'rs прѣстолом , ПЕКсків области Патриарх8 курь
Макарію сь мноЗЕМи єпископи “.
На исти запис морао сам се по други пут по
звати, у поменутој расправици својој у Архиву за
слов. Филолођију, али у једно и показати, да из
даљег, у самом том запису , тачнијег назначења вре
мена у години, кад је књига та почета и кад се
дописала , произлази, да је Типик тај писан и до
вршен г. 1573., а не 1574 , и да по томе треба у
запису читати 7081 , а не 7082. годину .
Но други један запис, који још нисам нигде
споменуо, а који сам нашао на стр. 4. у историји
ман . «Фенека, списаној Викентијем Ракићем а
даној у Будиму г. 1799. , и који је Ракић исписао
из рукописног јеванђелија тога манастира, гласи, да
се то јеванђелије списа повелењем Максима јеро
монаха и игумна у ман. Фенеку „ вь хто 7082.
Христал ЖЕ 1574 , в то врЕМЕ прАВЕЦІь прЕСтоль ПЕК'скін
БЛАЖЕН Ейшін » патриархь курь Макарій Сію книгЅ списах ,
43ь многогр't Hын СpЕсть ієромонаҳь ; начEXь писати ME-
СЕЦА ДЕК 4. и съврышнҳь Марта 24. при 1pcЕНїн кли -
сілрck . Наручивао сам да ми се из Фенека запис
тај у тачном препису пошље, но ми се одговори
ло, да се јеванђелије, у ком је то записано , сада
не може да нађе. Но ја немам узрока да сумњам
оистинитости и верности тога Ракићевог записа,
а кад нема сумње о том, онда се рађа питање :
коме се више мора веровати , да ли летопису и
Сказаниjу пећком, који сугласно веле, да се Ма
карије преставио 7081., или пак сувременом запису
Фенечком , по ком је исти Макарије још и 24. мар
та 7082—1574 . био жив „ праBEIь пр'kстоль ПЕК'ски “ ?
Ја мислим, да се свакако више веровати мора том
сувременом запису, него ли оном летопису и оном
 13

Сказанију, за саставитеље којих не може се баш

тврдити, да су били сувременици патријарху Ма
карију.
А кад се још обазремо и на натпис у цркви
морачкој, илити управ на белешку ону, додату нат
пису од г. 708 :3., која белешка гласи : „ мkcЕЦА ок
томвріл 23. дынь и ва тоЖЕ Ето прЕСТАВИ СЕ срывски
патріарҳь Макарів “ , онда признати морам, да сам по
грешио тврдећи лане у поменутом Архиву за слов.
Филолођију, да се Макарије патријарх преставио
23. окт. 1573 г. , те се опет враћам на оно, што
сам у том погледу рекао у XLVII. Гласнику. А
тамо сам стао на том, да се патријарх, о ком је
реч , преставио 23. окт. 7083 г. , — а то је 23. окт.
1574. г.
Кад се пак патријарх Макарије преставио тек
23. окт. 1574. г., онда синовац и прејамник његов
на престолу, Антоније, није се никако г. 7082. , т.
ј . у времену од 1. септ . 1573. до последњег авгу
ста 1571. , могао ни поставити за архијепископа,
а јоші мање преставити као архијепископ, јер пре
сто архијеписконски, прије смрти натријарха Ма
карија, т. ј . пре 2 :3. окт. 1574., није био упражњен.
Стога отпада и оно домишљање Јиречково , да у
летопису Јагићеву погрешком пера стоји: „ вь лѣ
то 7082. пр•kcТАВИ СЕ “ место постави се “, и даље
узимање истог научника , да је немачки предика
тор Герлах, у свом путном дневнику, овог истог
архијепископа Антонија, под г. 1574. поменуо по
грешно као архијепископа охридског, а под г. 1577 .
право као пећког архијепископа.
Антоније, братавац патријарху Макарију, по
менут је у натпису на зиду у цркви Грачаници на
Косову од г. 7079. мес. септ. 8. дакле 1570. као
митрополит херцеговачки, и да је његовим трудом
и настојањем пописана припрата те цркве . Но из
натписа у цркви другог манастира, а найме мана
стира у Пиви у Херцеговини, дознајемо да црква
та, храм успенија пречисте богородице, основа се
трудом и подвигом и ценоју злата вьсеосвештенога
митрополита херцеговекога ћир Саватија г. 7081 ,
 -
14 -

(в. Јавор за г. 1884. стр. 1298. и даље). Године

дакле 7081., а то ће рећи у времену од 1 септ.
1572. до последњег авг. 1573., већ није био митро
полит херцеговачки Антоније, синовац патријарху
Макарију, но Саватије ; и овај је те године ударио
темељ цркви и манастиру пивском у Херцеговини.
Но кад је г. 7081. Саватије био херцеговачки ми
трополит, да шта је било с Антонијем, који је г.
1570. или 1571. поменут као митрополит херцего
вачки ? Антоније, или је премештен 1572. на дру
гу епархију, или се налазио уз стрица патријарха
Макарија, помажући му и спремајући се, да му
буде прејамник на престолу св. Саве. и кад се
Макарије 23. окт. 1574. престави, постављен би
Антоније за архијепископа пећког, но он је врло
кратко време седео на том престолу, и морао се
већ 7083 = 1575 преставити, и на
на његово место

дође берасим, који се већ г. 7084 у запису једном

као архијепископ пећки помиње [в. Путопис дела
праве (старе) Србије II. св. стр. 216.) . Уз Бераси
ма стоји у Сказаниjу пећком г. 7095., а то значи,
да се он те године, и то 23. јуна, дакле 1587. г.,
преставио у Жичи.
Но у истом пећком Сказанију помиње се при
је Берасима патријарх Саватије, и уз име његово
стоји г. 7094—1586. , и да је то онај исти Сава
тије, који „ пивскүю ови'ГЕЛЬ саградилх отх основанія ПЛЕ
МЕНИ своєму во восхождЕНЇи молитви “ . И то, што се ту
каже, да се Саватије преставио 7094 = 1586 год.,
то се потврђује гореспоменутим натписом у пивској
цркви, где се после оног помена, да је цркву ту
основао г. 7081. митрополит херцеговски Саватије ;
даље каже зањ : по СЕМЬ Быст Патриарх ПЕКски и
ВАСЕМ Сркліємь, и съврАШИ СЕ сита црькові Bb ΛΕΤΟ

7094—1586., ВНЕГДА ЖЕ СЕ chврliИ си хрАмь, тогда ВНЕ

ЗАП8 приДЕ 1єм8 сьмрыть , и почи о Господи в монастиря
комію, ВЕЧНа 1єм8 пAME'Th “ .
Владимир Красић, у опису манастира Орахо
вице у Славонији, изнео је на стр. 27. запие из
тамошњег Пентикостара илити Лазаревца, у ком се
каже, да је Пентикостар тај свршен г. 7093—1585.
 - 15

при пожешком митрополиту Јосифу и игуману ре

метском (ораховачком) ћир Максиму тогда же прt
столом , ПЕКьскимь СВЕТИТЕЛЬСТВ8юшт8 (тако треба чи
тати , а не столств8юшт8) Архієпископ8 курк Слватію “ .
Кад се ђерасим већ г. 7084 помиње као ар
хијепископ пећки, и даље се у записима од г. 1578.,
1579., 1580. и 1586. помиње као архијепископ или
патријарх српски, и кад се он преставио 23. јуна
1587. г., како је онда у запису на Пентикостару
ораховичком од г. 1585. могао поменут бити као
српски архијепископ ћир Саватије, и како се мо
гло казати и у натпису пивском и у Сказанију
пећком, да се патријарх Саватије преставио 1586 г. ?
Или је г. 1585. и 1586. било два српска патријар
ха : Берасим и Саватије, или је Берасим, који се
у запису од г. 1586. помиње, и за којег се у пећі
ком Сказанију каже, да се преставио 23. јуна 1587 .
г., био Берасим други, и различан од оног ђераси -
ма, који се у годинама 1576., 1578., 1579. и 1580,
као архијепископ српски спомиње, и да је по томе
између Берасима І. и ђерасима II . био патријарх
Саватије, који се напрасно г. 1586. преставио ?
Чвор тај ја нисам у стању раздрешити и ка
зати, како је управ било и како је Саватије ста
јао према патријарху Терасиму.
Но сроднички одношаји тих првих патрија
раха, по обнови српског престола, између себе и
са турским панама и везирима, са Соколовићима,
још нас доводе у веће чудо и у недоумицу .
За патријарха Макарија каже се, да је био
брат великом и највећем турском везиру Мехмеду
Соколовићу '.
1 Читај о њем у Ранкеову књигу : Die Osmanea and
die Spanische Monarchie im 16. und 17. Jahrh . 4. Auflage.
Leipzig 1877. S. 32 - 35 ; Цинкајзнову историју османског
царства у Европи Ш. 91 – 111. Први вели зањ : „ Dieses
Glückes, dieser Macht und Grösse überhob sich Mehemed
nicht. Er ist einer der Edelsten dieses Volkes, deren An .
denken auf uns gekommen " ..
 16

Мустафа паша Соколовић , синовац Мехмедов,

прије санџак херцеговачки, после наша босански,
и најпосле везир у Будиму, био је као што се ка
же у запису једном од г. 7073. „ сродник благоча
стивом и христољубивом патријарху пећком ћир Ма
карију подрьППЕЦІ8 срькское НА ЧЕЛСТВО и Бльгарємь н
поморскимь странамь “ (в. Јавор за г. 1880. стр. 207.
Гласник (53. стр . 197 ).
Антоније, синовац патријарху Макарију, био
је то исто и поменутом великом везиру Мехмеду, 1

а братучед опет Мустафа паши Соколовићу.

на
Герлах упоменутом дневнику свом на стр .
329. пише, да је он г. 1577. дне 4. априла, а то је
лицем на Ускрс, био у патријаршијској цркви у
Цариграду на служби божјој, и да је том прили
ком видио као саслужитеље патријарху Јеремији:
1 ) Архијепископа Охридскога и целе Бугарске, 2)
Митрополита Родијског и 3) den Erzbischof zu Peckio
und über ganz Serbien von 40 Jahren und des Mehemet
Bassen nächsten Blutsfreund . К. Јиречек уверава нас,
да је тај архијепископ пећки и целе Србије, којег
је о Ускрсу 1577. Герлах видио, и за којег вели,
да му има 40 година, и да је Мехмеду великом
везиру најближи сродник по крви, био Антоније.
А ја велим, да је то био Берасим, који се и пред
том 1577. годинoм , и по тој години, као архијепи
скоп српски спомиње.
А шта се прича о патријарху Саватији, и ко
му је брат био и чијом је помоћи саградио он ма
настир у Пиви, то можеші, ако хоћеш, наћи у киьи
зи Блау -овој: Reisen in Bosnien und Herzegovina,
Berlin 1877. стр. 76, или у Годишњици, књ. V. стр.
146-149.
Да се турски везир Мехмед Соколовић , који
је у младости изведен и доведен на порту, није
сећао порекла свога и службе своје при гробу све
титеља Саве у ман. Милешеву, тешко да би брат
његов владика Макарије могао обновити српски
престо у Пећи. Да чуднога везира турскога, које
та брат и братанци долазе један за другим, држе
и придржавају обновљени престо св . Саве од год.
1557-1587 !
 17 -

После Берасима био је патријарх Јеротије, који

се у запису од г. 7097—1589. спомиње, и који се
по Сказаниjу пећком преставио дне 17. фебруара
7099---1591. год . За њим је дошао Филип, који је
у запису од г 7100 поменут, но те исте г. 1592 .
већ се спомиње као патријарх српски Јован, о коме
могу нешто више рећи.
Јован постављен је дакле за патријарха год.
7100—1592, а које се године преставио он ?
Гедеон Јуришић, описујући у Дечанском Пір
венцу и негдашњу пећку патријаршију, пише на
стр. 95. да је на левој страни на среди зида изо
бражен Јоан Архијепископі, код кога изображенија
написано је : „ вь лѣто 7122. прЕСТАВИ СЕ ПРЕОСВЕШТЕНИ
31рхієпископа и Господинь мой Іоан, окновиГЕЛЬ СВЕТАго
мkcТА СЕГо ; грокЬ ЖЕ Єго кусть в царствЅюшТЕМА Вон
стантін't градѣ кли36 ТЕНКИ капіE, МЕСЕЦА октобра : 4. “ .
А то је изобразити дао и написати прејамник ње
гов Пајсије „оть ЛЮБВИ и oүсрѣдина “.
Но у Бранковићевом летопису (Arkiv II. 29.)
пише, да се патријарх ћир Јован преставио г. 7123.
14. окт. И друга два летописа (Дечански споме
ници од архим. Серафима Ристића стр. 19. и Sta
rine IX . 89.) помињу његово престављење , али је
година сама испала , или је остала непонуњена. А
у пећком Сказанију стоји уз 19. архијепископа :
Толн кант8 . І. г. 7123. окт . 14. ва константінѣ град::
(т. ј . престави се).
и у нанеђирику беочинском записао је Авер
кије јеромонах, да је панеђирик тај писан „вь дарь
СВЕТЕй Богородици докр $ нст:kй, и сіE Бысть при нг8MEHS
кур 11vBAKSM8 Ер мәндҳ8 Бh Akro 7123. при БАДЖЕННkй
ШЕМ8 Архієпископ't ПЕкском кур Гwаннѣ и күр Еодwpt,
митрополнTE косансКЕМ5 “ . Год . 7123. текла је од 1 .
септ. 1614. до последњег авг. 1615., те пошто је
и у натпису код лика Јованова у Пећи, и у пећ
ком Сказанију и у Бранковићевом летопису на
значен 14. окт. као дан смрти Јованове, то г. 7123.
уз месец октобар даје 1614. г. од р. X., и према
том ја сам узео, да се патријарх Јован преставио
14. окт. 1614. г. (в. Гласник ХХІШ. 248).
 18

Но запис, који ми недавно приопшти г. Љуб.

Стојановић из Берлина, с Апостола из збирке ру
кописа покојног нашег Вука Караџића , која је у
Берлин доспела, збунио ме и сад чисто не cМем
тврдити, да се патријарх Јован преставно 14. окт.
бани 1614. г. По запису том списан је Апостол тај
г. 7123. 2 августа у манастиру Вранштици, при
игуману Томи, руком Леонтија таха „ вь тожДЕ Вpt
МЕ прѣдрhЖЕуіом8 прtстоль ПЕЋьскіи ВКСЕПр:tocBEIJIEHном8
Архієпископ8 күр [ wання нWкладаюјомЅ ВКСЕЮ cphвскою
ЗЕМЛЕЮ и поморскою , и СЕго мѣста ( т. ј. ман. Вран
штице у Херцеговини) владичьств8wps тогда касEWcBE
yIEHном8 АрхіEPEю и митрополит8 кур ЛоггvнЅ, н царств8
юуіѕ тогда вы Константин8 град8 люты когокорлiц и ста
да Христова ртник coүлтань ilҳМЕТ “ и т. д.
По том запису је дакле архијепископ пећки
Јован био жив и на престолу још и 2. авг . 1615.,
те се није могао преставити 14. окт. 1614. г.
и гледом на тај запис, шта да радим с оним
1
записом у морачком законику, који нам је г. архим.
Дучић и у Далм. Магазину за 1866. ну VI књ.
Гласника II. оделења ( Крмчија Морачка) на стр.
28. приопштио ? По том запису писа се, т. ј . пре
или као Што
писа се , књига та , тај законик ,
стручњаци волију, та Крмчија Морачка, „ в , літо
7123—1613 , кроұть слънц8 10. А летни 16. при вь
СЕСВЕЦЕНКномоү арьхієпископоү ntћском8 курь HavcЕК -
нієвьцоў, пры митрополітоү ХЕрьцговском8 күрһ Логиноу “.
Прво је што приметити морам, да години 7123.
не одговара г. 1613. од р. X., као што је и у Ма
газину и у Гласнику назначено, те још и у Ше
матизму бококоторском за год. 1883. на стр. 30.
примећено, да је савинска Крмчија старија 10 го
дина од морачке. Место 7123—1613. требало је на
писати 1615. Назначени у запису круг сунцу и
луни је од г. 1614., а г. 1613. био је круг сунцу
9 а луни 15 , дочим је г. 1615. био к. с. 11., а
к. л. 17 .; но то су све ситнице, али је мука , што
се у том морачком запису каже, да је г. 7123, то
јест у времену од 1. септ. 1614. до последњег авг.
1615., био патријарх Пајсије, а у запису на Апо
 19

столу врантичком стоји, да је 2. авг. 1615. па

тријарх Јован седео на престолу , и нико не каже,
да се он у августу преставио, већ 14. октобра.
Да узмемо, да је морачки законик дописан у
новембру или у децембру месецу г. 7123., то би
ова 7123. одговарала г. 1614. од р . X. , и том се
годином слаже назначени у запису и к. с . и К. л ..
те би се из тога записа могло извести, да је Пај
сије, новобрдски митрополит, на крају г. 1614. из
бран за патријарха, а предходник његов ћир Јован,
да се преставио 14. окт. те исте 1614. године. Али
да то узмемо неда поменути запис у врантичком
Апостолу, у ком се још 2. авг. 1615. ћир Јован
помиње као патријарх , и на престолу, и уз њега
херцеговачки митрополит Лонђђин, који је у морач
ком препису уз патријарха Пајсија поменут.
Оно дакле што се у запису морачком каже,
неда се сложити са оним , што је у врантичком
запису речено, и чвор тај мора се пресећи. На
пуштајући овај други запис, ја и опет тврдити
морам, да се натријарх Јован преставио 14. окт.
1614. и да је те исте године постављен Пајсије за
патријарха, а што се записа у Апостолу, сада бер
линском, тиче, морам узети, да је погрешка уго
дини и да место 7123. треба да стоји 7122. год.
Другчије си не знам помоћи.
Јован је дакле био патријарх и управљао срп
ском црквом од г. 1592. до 1614. г. , дакле 22 го
дине, 22 бурне године.
Но има приопштених већ и обелодањених нат
писа и записа, у којима уз архијепископа Јована
стоји година , која не пада у време између 1592 .
и 1614. год .
Тако је у светотројичком . врxобрезничком ма
настиру, код Плевља у Херцеговини, прочитао Сава
Косановић, потоњи сарајевски митрополит, на пра
ту више врата средње цркве натпис, у ком се ка
же, да се храм св. Тројице „ пописа вь хѣто 7173 ,
тогда престоломь срыкскими праBEJis 11рхиєпискоns кур
Іоан8 при митрополит8 ХЕРЦЕГевсцEMх кир СилВЕСтру “ (в.
Гласник ХХIХ . 164.). Ја држим да година није
 20

добро прочитана или прибележена, јер из другог

записа (Далм. Гагазин за г. 18:39. стр. 139.) знамо ,
да је поменути у натпису Силвестар бно г. 7111 .
дец. 7. , дакле 16:02., херцеговски митрополит. У
поменутом натпису мора да стоји или г. 3рІг - 7100)
13. то јест 1595. или друга која година, тек г.
7173. никако не може бити, јер је те године био
српски патријарх Макарије, а не Јован.
г. архим. Н. Дучић прочитао је опет у јед
ном Месечнику житомишљићком запис, по ком би
Месечник тај за јуни писан биo 7159 — 1651. при
игуману Сави , при натријарху српском Јовану и
митрополиту херцеговачком Леонтију милешевском .
И то не може бити, јер г. 1651. није био патри
јарх Јован већ Гаврил , а Леонтије митрополит, који
се у том запису уз патријарха Јована помиње, би
ће исти митрополит херцеговачки Леонтије, који
се у оном натпису у манастиру IIиви у Херцего
вини, опет заједно с патријархом Јованом, под г.
1605. спомиње (в. Јавор за г. 1885 стр. 1298. и
1299.) . И игуман житомишљићки Сава, који се у
том запису помиње, игуманисао је у времену 1592
—1614. , те избог њега не може бити г. 1651. Mо
же бити, да у поменутом запису треба читати
7119-1611 r.
Но све то није ништа , све је то цвеће и ко
виље према муци, на коју ће да нас стави други
један запис у другој једној књизи , која се чува у
другом једном манастиру, и који запис може да
обори све што сам рекао у корист тезе, да после
Никодима или Арсенија, или после г. 1459. па све
до патријарха Макарија, није било српског само
власног архијепископа у српској земљи .
Књига је та Октојих (Осмогласник), управо
Петогласник т. ј . од петог гласа до краја, и храни
се сада у Савини, манастиру у Боци которској .
Рукопис тај први је поменуо и нешто из за
писа у њему приопштио Гедеон Јуришић у Далм.
Магаз. за г. 1868. стр. 165. Након десетак година
приопштио је више , али онет не цео запис, пре
освештени Епископ бококoторски, господин Бера
 21

сим , у Шематизму своје јепархије за г. 1879. на

стр . 28 .
Октојих је тај после био у рукама поштова
нога пријатеља мога , г. Стојана Новаковића, који
ми је опет само један део од тога записа прио
Штно. Оно што се у том запису рекло, није ми
иіло у главу, бунило ме је и узнемиривало ме је,
и нисам мировао, док ми се Петогласник тај до
бротом предхваљенога господина Епископа није на
увид послао. И кад ми је послан , и кад сам сво
јим очима прочитао запис или записе у том Пе
тогласнику, уздануо сам и сам себи рекао сам, што
си тражио , то си нашао !
УОктојих у том пише на крају шестога гласа :
+ До 34% писа Марко трѣкинаць, па онда :
ИЖЕ Вь трици поклAHIATєми когь Оть НЕ БИтia Bь
БНТИ € привѣдѣ всичкскад ...
по сінх бE грѣх ради наших постижE нас исмлиТЕЛ
ска TEAKзна полица HEIJIEдно поражаюул православчів в't
ри ScТАви, ирл35pSжи СЕ СВЕТЫЕ црькви и НЗМЕНИШЕ пр't
даннА СВЕТ Ынх к'Гиторы , Ако 8мАЛИТИ СЕ и законя и кни
ГАМА . и мнози никым жE M8чи ми отстЅпи Ш Е от
православна и присТАШЕ Кь вѣр• нҳь, ілкоЖЕ
Апостоль прѣЖДЕ РЕЧЕ ЗptyIE ихь үзмножEHiв и ВЕЛИкосла
віE . На страни даље : 27„ вк глЖЕ врѣМЕНА царств8юЦІЯ
НЕЧЫстивомоү и троици ҳ8лном8 и хрiстiлномь досадиTEA
ном8 цар8 исмлилТЕСком Гагазит8. Сьписа CE сіл дүШЕСПл
си'ТЕЛНа внига глаголієма ( ктонҳь в лѣто 7017, кр8г
слыңЦs 17. Алоуни 1) . МЕСЕЦА марта 31. дінь. Писл cМЕР--
ніи вь иноцѣхь CREIJI EHни мниҳь Марко поВЕЛѣніEM госпо
дина ми нЅчиТЕЛta :1pxiEpѣл кур Нисарійна при ВСЕwcBE
ШТЕННѣм , 11рхієпискЅпѣ вvр IwАннѣ вк МЕСтѣ от них ,
chЗданнѣи цркви 8cnѣні прЕСВЕТіE БогородицE вк Трѣ
(бин) . Chврши се вк coүкoтoү сВЕТалго и пр.КЕднаго Лазара “ .
За тим долази глас седни. На првој страни
доле пише : „ оти 34Е НАЧЕ писати Мар во пивац “, и на
крају опет је записано : „ Амилостію кожією cМЕРЕни и
многогрѣшни Єрмонлүк поп , Марко исансаҳь сига
гласа 7. и 8. «
А на првога листа другој страни овога Ок
тоиха стоји доле : „лѣто 7103 — 1595 “.
 22

ІІо запису дакле писао је 5. и С. глас тога

Петогласника поп Марко Требињац г. 7017 — 1509.
новелењем свога господина архијереја Висариона,
при архијепископу Јовану у ман . Требињу, при црк
ви храма успења пресвете Богородице, коју су цркву
они, т. б. владика требињски Висаријон и архије
пископ Јован , и сазидали, — а тада је царевао тур
ски цар Бајазит.
Даље каже поп Марко Требињац, да је списао
ту књигу поменуте већ г. 7017. марта 31., а на
крају записа опет, да је свршио бані на Лазареву
суботу.
Рачунао сам и нашао, да jе Лазарева субота
пала г. 1509. на дан 31. марта .
Даље је још додао поп Марко Требињац и то,
да је тада , када је он писао ту књигу, то јест г.
7017 = 1509., био к. с. 17 и к. л. 6. Потражи у ве
ликом Псалтиру и наћи ћеш, да је г. 7017. био
к . с. 17 а к. л. 6. Октојих тај, а управо 5. и 6 .
глас доиста је дакле писан г. 1509. при турском
цару Бајазиту, који је царевао од г. 1481 — 1513 .
г. , и то на повелење требињскога владике, илити
хумскога митрополита , Висариона при архијеписко
пу Јовану. Није дакле истина, да прије Макарија
архијепископа и патријарха, то јест прије 1557. а
после г. 1459., није било српских самовласних ар
хијепископа у српској и приморској земљи !
Та ето поп Марко Требињац записао је, а за
цело је знао шта је писао, да је 7017., а то, је
1509. г. , за цара турскога Бајазита био архијепи
скоп Јован и владика у Требињу Висарион и т.д. итд .!
и шта против свега тога , ІІто се у том запису
каже , имаш, — шта можеш приговорити, ти или ви ?
Ништа друго , но да се у именицима или католи
зима и Сказанијама српских архијепископа помиње
само један әрпски архијепископ Јован и то онај
који није био архијепископ у почетку , већ на крају
ХVІ. и у почетку ХVІІ . века. и да је при том
архијепископу и патријарху Јовану (од 1592 — 1614. )
био у Требињу митрополит Висарион, који се на
име помиње под г. 1595. и скупа с архијепископом
—
23

Јованом г. 1599. (в. Slav. Bibl. II . 292 ; Theiner, Vet .

mon . Slav. merid . II . 92. )
Поменути горе Гедеон Јуришић побркао је за
запис поп Марка Пивца, са записом поп Марка
Требињца, те вели да на концу књиге стоји : м. б.
смерени и многогрешни Јеромонах поп Марко Пи
вац написах сита два гласа 7. и 8. Bь лѣто 7017 .
(биће погрѣшно, него 7117= 1609) и т. д. Није Пивац,
већ Требињац је Марко записао г. 701 7. , и за ту
годину мислио је покојни игуман Гедеон , да је по
грешно записана, и да треба 7117 = 1609 г. Но г.
7117. нити је к. с. био 17 ни к. л. 6 , нити је те
године пала Лазарева субота на 31. марат, нити је
нa пocлeтку г. 7117 = 1609. био султан Бајазит већ
Ахмет.
Нисам ли дакле имао право , кад сам рекао,
да има један запис у једној књизи , који је за ме
не прави криж (ernx ), и мученије, и камен, о који
ето хоће да се разбије свеколико оно узимање и
доказивање, да прије патријарха Макарија није би
ло самовласног архијепископа у српској земљи ? !
Да није Марко Требињац преписујући може
бити управ г. 7103=1595. (која је година записана
на Октоиху том на првога листа другој страни)
пети и шести глас са старијег рукописа, преписао
уједно и нађени у том запис од г. 7017 = 1509., у
ком је старијем запису поменут био султан Баја
зит и како су у то време бајазитово многи од хри
шћана 77 никнм ЖЕ мүчими “ отступили од праве и
приступили к турској вери , па је може бити у ра
дости што је свршио шести глас, и што му је ко
год од требињске братије додао мало више винца ,
као што је то другом једном зрнцу, а опет Мар
ку, који је г. 1573. писао у Фенеку Типик, jeкли
сијарх Арсеније чинио, побркао тај нађени за
пие са оним , то је он сам г. 1595. имао рећи, а
наиме, да је писао по заповести владике Висарио
на при архијепископу ћир Јовану ? Но удо
мишљању таковом не налазим ни сам довољне от
раде, те се опет морам вратити и узети запис , о
ком је реч, онакав какав је, то јест као запис , у
 1

24

ком се каже, да је пети и шести глас Октоиха пи

сан г. 7017 = 150 ) . У време владике требињскога
Висариона и архијепископа Јована и турскога цара
Бајазита.
Већ сам једном споменуо запис на листу Ми
неја од г. 7032—1524 ., па се и опет на исти запис
осврнути морам. „ вь Akro 7032 сыписа CE сіл — книга
Минфи в храмk oүспѣнія прЕЧистылЄ БогородицE BA
Трѣвиню В6 дни злочьстиваго и троици ҳ8Анаго и хрі
стiлнwми дослдиTEЛHлго т8рчьскаго царя СоулкиМЕНА ( і 520 .
156; 6 ). И вы тіни дни окладаюція прtстоль СВЕТАго савы
cphвскаго вK СЕwcBEIJIEHном8 митрополит8 кур Марк8,
иг8MEH8 ЖЕ coүці8 тогда ви дом8 Спасов: и прtсВЕТЫЕ
БогородицE күр Марк8 єрмонлҳs и повѣЛЕНАЕМ , ЕГовь.Mn
піисаҳh A3h cМЕРЕНїи и многогрѣшніи pЛЕК Божій ділки
t
I wаннь МАЛЕ Ш Ев'ць. chврших . МЕСЕЦА Мюнна 25
Длни “ . Минеј је тај дакле писао ђак Јован Мале
шевац ( кога ћемо се у овој расправи на другом
месту сетити ) у манастиру Требињу г. 1524. по
заповести игумна Марка, који је тада уједно игу
ман био и у дому Спасову, то јест, као што ја
мислим у манастиру Милешеву. Да не буде и онај
у запису том. поменути митрополит Марко, митро
полит Милешевски или херцеговачки , и да ли се
не каже у запису зањ, да је тада ( 1524) владао и
управљао светим црквама и предржао престол св.
Саве србскога само зато, што је столицу имао он
у Миленіеву, у митрополији, где је гроб био св.
Саве. Но било тако или инако , свакако тај митро
трополит Марко, као што сам већ један пут рекао
није био самовластан српски архијепископ, а сад
додајем још , да ни онај архијепископ Јован, који
се спомиње у запису од г. 701 7 = 1509 . није био
прави архијепископ , то јест независни ни од кога
јерарх, већ подчињени архијепископу охридском ми
трополит, и може бити такође, као негда Давид (г.
1466—1470 ), и после њега овај Марко Милешевски
митрополит , другим речима : херцеговачки , или ми
трополит за Херцеговину.
и у једном и у другом требињском занису од
г. 1509. и 1524, спомињу се турски цареви : тамо
 25

Бајазит а овде Сулејман, и дају им се у оба за

писа скоро исти епитети : 79ВА ДНИ ЗАочастикаго
или НЕЧАСТИКАго , и тронци ҳ8янаг ихристiлноми
40сди'TEЛHлго түрлукаго царя “. У штампаним, у Млецима
и другде, црквеним нашим књигама спомињу се та
кође кадкад турски цареви, али у њима нема тих
епитета. Тако у Божидаревом Псалтиру од г. 7028.,
а од рођења Христова 1519. „ тогда , высточныими
ЖЕ НАЧЕЛcтвoүюуioү и окАлсть дръЖЕJoy ВЕЛикомоу Амир
Goүл'тань СЕлимиБЕГоу“ (од 1513—1530); у јеван
ђелију београдском од г. 7060 = 1552. „ ВЕЛИком8 ами
PEXь сүлтан GSMEHман8 ; умркшинском јеванђелију од
7060 = 1562. „ ВЕЛиком8 цароу тоүрcкoмoү СүлТАНh CoүлЕ-
имлноу “ ; и у мркшинском Пентикостару од год.
7074 = 1566. „ тогда ЖЕ Многим царствіі царств8юу18 BE
ликомоү цар8 тЅрском8 c8лган , СЛЕПлн8 “ . УОктоих у
(прва четир глас) војводе ђурђа Црнојевића од г.
1494. вели се „ послЕДИ ЖЕ грѣхь ради наших постнЖЕ
пассүцій нас исмаиль ТкскА ЖЕЛЕЗча палица oүви
НЕ просто віюців. Нh oүвиваюции “, а ту , желѣзну па
лицу “ поменуо је и поп Марко Требињац у свом
запису .
Ја овим , што до сада рекох , скидам себи с вра
та запис тај поп Марка Требињца, који ме је бани
намучио , те измучен желим , да други у тумачењу
и извођењу из тога записа буду сретнији од мене.
Та зато баш и излажем ја те ствари овако, да мо
же свако судити,. еда ли ја имам право и у коли
ко, тврдећи ово или оно, и да сваки, који распо
лаже с бољом и поузданијом грађом, или је објек
тивнији и досетљивији , може исправити, допунити
или сасвим опроврћи оно ІІІто ја тврдим ; јер мени
није никад, а најмање ми је данас стало до тога,
да се оно што ја кажем, да се моја хипотеза одр
жи, већ сам увек желио , а то желим и данас, да
њих више савесно траже и истражују оно што је
било и како је било , и кад је ко био и докле је
био, и нисам никад сметао с ума, да је истина
у историјским стварима увек релативне вредности ,
то јест дoнде, док се не нађе каква боља сведоцба
и поузданији спис, од оних сведоцаба и оних списа ,
!

26

који су дојако били познати и приступачни. и ја

сам увек ублажавао оне мислиоце и истражиоце,
који мисле, да имају у Фиjоци или у цену свом
готову истину !
Из записа и натписа дознајемо :
1. Да је јеванђелије, сада бешеновачко, писа .

но у Ломници, манастиру у Босни г. 7100 = 1592 :

„ тогда прѣстолом , ПЕТcкыми докр't праBEITЅ патріарх8
срыкском8 кур ідння “ .
2. У манастиру Ремети, „ вк подкрили планины OpЕ
хокици , клизһ града OpЕХокиЦЕ “, данашњој Ораовици м. у
Славонији, сазда се црква в ПАМЕТ , св . Николи г.
7102 = 1594 . „ тогда ЖЕ прtстолом, ПЕКскими докр't праBE
шт8 Архієпископ8 күрк TwАнн8, патріарх8 ВhСЕН cphвской ЗЕ.Ман
и прочимл. Rh тоЖЕ лѣто выст Бранк ВЕЛика на р'bцѣ Дзнав8
подь градом нoкoмк ( фур у мацарској) еть иновѣрныхч
€ 3ыкк , ИЖЕ нарнують ІгарEnk “ (в. опис ман. Орахови
це од Владимира Красића. Н. Сад 1885. стр. 8 .
ср. са стр. 27). Те исте г. 1594. (вк лѣто 7103. ное
крі . 26 Длнh = 1594 ) списа се у манастиру Девичу
при световаведенском храму „ идkЖЕ и мощи почи
вають прѣподовН.го оцa нaШЕГО и Чюдотворца Iwдникіл
пустини жиТЕЛta “ јеванђелије при патријарху блаже
ному ПЕкском8 кур Голнз (в. Гл. XIII . 355.).
3. Писа се Минеј за септембар у Никољи , м. У
Србији, г. 7103, „ тогда ЖЕ СВЕТИТЕЛСтв8юштЅ прtсто
лом , срікскими ігрtocКЕШТЕНномЅ ПАтріархоү кур Ганн8.
и от того лѣта въздвижE CE pATA T8рком , сh oүгры , и
поровышIE татары Влашк8 ЗЕМлю Мокшандію лѣ тогда
попранів и вѣда цркквам и сКЕШТЕНикуми и христіанін
оть ісмаил'тни в срhвсцLй ЗЕМли и по инѣх странах .
oүВЫства БЕСьчислКНАА и ЗАП8cТЕНіл многим , СВЕТыйм , о
кыTEIємк “ (в. Вукову Даницу за г. 1826. стр. 31.).
4. Г. 7 105 = 1597. приложио је (архијепископ)
Јован цркви пећкој књигу летописца Ђорђа инока
амартола) (в. Шематизам бококоторске епархије
за г. 1883. стр. 32.).
5. У опису књижнице Хиландарске помиње ар
химандрит Леонид један Октојих и вели, да се из за
писа у том Октојиху види, да је г. 7111 = 1603. до
шао у Хиландар архијепископ певски Јован и пот
 27

писао тај Октојих сопственоручно (в. Гл. ХLІV.

стр. 254.) ; а митрополит Сава Косановић, у беле
шкама својим каже, да је Октојих печатани у ман.
Милешеву (?) посао у м. Хиландар патријарх пећки
Јован 7111. нов . 17., дакле 1602. Исти тај г. ми
трополит каже, да је исти патријарх Јован и дру
гу једну књигу а имено књигу светопочившега при
зренскога митрополита Михаила Летопис Зона
рин послао за његов спомен у ман. Хиландар
год. 7115 (?) месеца нов. 17 . Биће опет год.
7111-1602 . као што је поменути архимандрит
Леонид на два места (Опис Хиландара стр. 125.
и Гл. ХLІV . стр. 247. ) па и В. Григоровић на стр.
33. записао . Биће дакле , да је арх. Леонид криво
разумео онај запис , и на том кривом разумевању
записа основао долазак патријарха Јована главом
у Хиландар.
6. Г. 1605. пописа се пивска црква у Херце
говини : „ тогда прЕСтоль скрЖЕШт8 Bь ПЕКИ СВЕТомоү
и кллЖЕННkИШЕМ8 дБЫOITEM8 отц8 НАШЕМ8 и господин8 па
тріарх8 кур lолння“ (Јавор за 1885. стр. 1298.).
7. Хоповска црква св. Николе у Срему попи
са се при архијепископу српском ћир Јоану, и ми
трополиту београдском ћир Јаћиму, и темишвар
ском hир Неофиту г. 7116 = 1608.
8. У истом ман. Хопову има нека књига пи
сана г. 7118 = 1610 (или може бити 7110 = 1602.)
„ тогда полВЕШТ8 прtстоль срыкски пр'RocКЕШТЕНом8 apҳИЕ-
пископ8 и 8чиТЕЛЮ И НАСТАВНИКs ВСЕМ срБЛІЄМь и КЛЬГА

ромь и инымы многім странам “ .

9. Књига „јеванђелије “ списа се на селу Ка
рану при реци Лужници при благовештенском хра
му у подкриљу „гори чр” нокоси “ близу места „ oүжица“
г. 7116—1608. Итогда Wвладаюціы прtстоломь срыв
скань ВьСЕПРЕОСВЕШТЕНЫМь архієпискоүполь Іоанномь. И
В то врѣME WAE WАЅ кѣда оть измлиТЕЛЬ на хрістіна
нѣхь ; и зап &cТЕНЫЕ СВЕТінь окиТЕЛЕмь многими цр'квамь,
и BЕАми тога ул'кемь и мнози CE данци сытицаҳ8, по
МЕТири и по € на ХрістіанEXь и тогда поплѣни СЕ СЛАВЧА
ЗЕМла моккшанділ ; и многи Кнia Bь СВЕТыихь цр квахь
oүмалнiшE ; и тогда ВЕЛиків скүпосн (sie) высть на ЗЕМЛН
3

}
 -
28

той , оть многихь иновѣрних є36к, chБЫіраюцим CE и

ратствоүюуінм'CE с oүгрн ; и окрtraЈЕ СЕ конь по 300
Златиць , (и Златица имать 120 лспрін ), коль по 25 зла
тиць, овнь по 5 Златиць , токарь житл по 6 златиць , товарь
вина по 10 Златиць ; А оЦЕМ ЖЕ нашими єсть оү знанів
прѣЖДЕ Било , конь по халтад8 Аспіри , вол ЖЕ по Єдин8
Златиц8 и т. д ; и тогда ратствЅюромот CE сүлтань 31x
МЕД8 сh Boү38ль ВАШЕМь в чрмНЕМь мори ; и тогда и за
oүмножEHiю высокой НЕПравди МЕЖДоү ЧЕЛовци и БЕЗчь
Стиіє ридінТЕЛІЄМ , оти ЧЕД % своиҳк , и ис: Екн8 всика лю
вовк влагал от ЧЕЛОВЕКА И ЧЕЛОВЕКА МЕЛовѣка давить и
колієти . (Вукова Даница стр . 6.).
10 .Рѕкою прtосВЕШТЕНнаго патріарха ПЕКского 11
>

господина моєго кур ГwАнна ВhЗВЕДЕНЯ ми Бивш8 на сӯи

прѣстоль (новобрдске (грачаничке ) митрополије) кK
лѣто 7120 = 16 12 , 15. Iүлл инд . IX . “ записао је по
тоњи патријарх Пајсије на крају једне књиге ( В.
Гласника књ. II . стр. 66.).
11. г. 7121 = 1613 . доведе се вода од реке Би
стрице „ вноүтри ДЕЧАный монастыря в діни пp:kucBE
ШТЕННАго архієписк8ПА ПЕкского кур Twдна, при ВСЕОСВЕ-
шTEHном8 митрополіт8 новокрьдском кур ПлvCEю при го
сподарѣ когоспасного мѣсга АНІЕВА господаря Марк8 11р
эфілахтЅ и господар8 ҳажі MuvCEю и господаря Гергію,
настопаніEMA игoүМЕНА ДЕЧанского курк :loднacia со кратіл
ми “ . (Miki . Mon. serb . 558.) .
У Крци, манастиру у Далмацији сахранило се
писмо „Јована м. б. архијелископа пећког и свим 66

Србљем и Бугаром и западним странам патријарха

писано г. 7122. месеца јулија 20. дан у Пећи 1614.
всеосвештеном митрополиту босанском, и клишком,
и личком ћир Теодору, поради крчких калуђера,
које је митрополит овај узнемиривао потражива
њем и истеривањем бирани аспpи, брачнине и јек
сархије од села и засеока манастирских. Но они-
сму том биће говора на другом месту. Овде сам
поменуо то писмо патријарха Јована од године
смрти његове (1614. г.) у реду записа сувремених
и натписа, у којима се једино сачувао спомен ње
гов у нас,
 29

Још ми је нарочито споменути , да у пећком

поменику. архијепископа и патријаха (в. Гл. XLII.
34.) уз име патријарха Макарија, обновитеља пећ
ког престола , пише на страни : „ втори ктитор , СВЕ-
тів окиТЕЛи “, а уз име Јована патријарха „ трЕтін
Ктиторы СВЕТіE оки'ТЕЛИ “ ; па при свем том не би о
њему ништа више знао, до оно што сам досле на
вео и што ће се може бити још с којим записом
и натписом, за које ја незнам, допунити моћи, да
немамо и неких страних споменика, у којима се па
тријарх Јован и његов јаван рад спомиње . Но пошто
је за времена тога патријарха спаљено тело св.
Саве, то ћу овде да расправљам питање о години
тога спаљивања.
Знам да многима , ако то јест многи ушчитају
ово излагање и „ сказаније о српским патријарси
сима “, не ће бити право , што прекидам овде ска
заније о патријарху Јовану, те силом хоћу да ра
справљам питање о години , које су спаљене моћи
св . Саве на Врачару, кад прво : питање то не стоји
у никаквој свези с патријарховањем и радом па
тријарха Јована, и кад друго : година тога спаљи
вања и није у питању, пошто се већ одавно зна,
да је свето тело Савино спаљено на пољу Врачару
код Београда г. 1595., и о том дојако нит је ко
посумњао нити ко данас сумња и у сумњи је, због
те опште примљене године .
ІШто се првога онога разлога, због кога ће се
многи љутити на мене, тиче, то за сад не знам, да
ли поменути догађај у каквој свези стоји с радом
патријарха Јована, и само то једно сигурно знам,
да се он збно за његова патријарховања , и за ње
гова управљања српском црквом. А што се оног
сигурнога и давнашњега знања тиче, то ће тек н
спит и претрес показати, да ли је то давнашње
знање и узимање баш тако сигурно и неподвижно ,
да никаква сумња у ту 1595. г. не сме ни зуба помо
лити, а камол да се још разтреса и да му пркоси ?
Но показао то, или непоказао , претрес, ја се ни
сам ни до сад обзирао, па се нећу ни сад обзи
рати , на множину и на оно, што множина жели и
 30

прижељкује, или што је њој мрско и од чега се

одвраћа она, већ ћу и у том погледу ићи својим
путем , или управ својом стазом , па макар не знао,
куд ће ме одвести стаза та .
Ја ћу поћи одоздо горе, и на випіс.
У пећком родослову, питампаном у Гл. XXXV.,
.
пише на стр. 28. како је краљ Владислав пренео
моћи светога стрица свога, св. Саве и положио их
у своју обитељ ман. Милешево, где су и пребива
ле до године (година није назначена , но је само
место за њу остављено), „ єгда варварин Синан паша
воздоначалник грядій на Леополда КЕСАра лустрінскаго, по
ВЕлѣ тѣло его (моћи св. Саве) прЕНЕСти от МиЛЕШЕКА
на пол: БЕЛиградско врачар, и тамо слЖЕЦін BEAE и прах
єгw развѣа на вѣтрк “. Тако исто пише и уро
дослову троношком (Гл. V. 47 и 48.).
Узми сад XX . књигу Гласника, у којој је при
општен „ Летопис Раванички “ па ћеш ту на стр.
9. наћи под годином 1692 ово : „ Сего (1692.) лета
разби Немаць Тѕрке на Міалевця бердя, више Слан
камена, и Немци освоише од турака оружия воин
ственная ; ту погибе везир велики ћуприлић. Егда
се турци повратише с разбоица и придоше у Бе
лиград , тогда принесоше мощи святаго Саве ар
хіепископа сербскаго из манастира Cmѕденице, и тог
га саждегоше мощи святаго на Врачару, діавол
ским наважденіем, понеже глаголаху Агаряни, дон
деже свеца ка8рског не предамо огню, кој помаже
ньима, не можемо кавре надбити, и то сотворише “.
А под г. 1697. на истој страни пише како „ принц
Евгеніе разби трке под Сентом .... и вь скорѣ
примите агаряни отмащеніе оть Бога за мощи св.
Саввe сербскаго просветителя , егда турци проклети
саждегоша на Врачару “. Осим тога раваничкога
преписа , видио сам три четири преписа друга од
истога Летописа , у којима то исто тако пипне .
Јwн Василије војвода молдавски записао је у
Јашу 11. авг. 16 43. г. манастиру Милешеву го
дишњих 13,000 аспpи , и у том свом записном ли
сту каже војвода Василије, да се умилостивио и
помиловао свети „ монастирі 30BАMАл мн ЛE III EBA, Wть
 31

сярвcкoи ЗЕМли, ИДЕЖЕ ТЕсть храм , въ3НЕСЄнів господа

и кога и спаса нашего icoүс Христа , нДЕТЕ почива Еть
имоти свАТИТЕЛю Христок савирхиєписко
По смркского “. Па и Јин Радул војвода и госпо
дар Влапке земље, каже исто тако у свом запис
ном листу од 29. маја 1665 : , монастирі МИЛЕШАВА -
ИДЕЖЕ почнRAETh r:bло свѣтиТЕЛК савн “ ( в. другога из
дања Шафарикових југословенских писмених спо
меника стр. 113. и 117).
Па шта то значи , и шта се из тога мора извести ?
Не ћу ја да одговорам и да ти се намећем,
већ питам тебе, читаоче драги, да сам одговори
и кажеш , да ли не значи то то, да ни прије г. 1643.,
па ни пре г. 1665., моћи или тело светитеља Саве
није спаљено ; и како да буде спаљено, кад је још
и г. 1665. целокупно пребивало, по сведоциби Јон
Радуле, влашкога војводе и приложника ман . Ми
лепшева , у том манастиру , у својој кући ') ; не мора
1 Познати млади руски историк Т. Флорински оста
вио ми је препис рукоиса библиотеке Импер. Академије
наукі у Петрограду бр. 73. (позни полустав конца XVIIІ.
в. 4 °), који садржи „ книгу о сербскихъ царѣвъ но воинѣ
турецкой съ цесаремъ Христианскимъ но запустѣніи зе
мли сербской “. Књижицу ту саставио је српски калуђер
и потписао се под „ Предисловіе къ великой государинѣ,
благовѣрной царевнѣ и великой княгин , Софій Алекіевнѣ «
о к р
овако : и то је може бити Aөанасие даскал Сp
A A c,
бин, и био је, као Што сам на једном месту каже, из
светотроичког манастира у Србији ( мислим из Орешкови -
це ). У том меморијалу помитье он и српске манастире, и
међу њима „ вторый монастырь святаго Савы , перваго Ар
хіепископа и учителя сербскаго, в том же монастырь ле
жали мощи въ церкви святаго Савы, да мощи святыхъ
двухъ королевъ сербскихъ Владислава и Давіда. Святаго
же Саввы моцци сожгли Турки на огню въ лѣто 7 175—
1667 вины ради сицевыя : турчанинъ нѣкто мучимъ отъ
бѣса и приведoна его въ церковь и къ мощемъ святаго
Савы, и нецѣлъ отъ бѣса . Турки же завистію діаволею
движими подвигоша везиря сирѣчь началника надъ всѣмъ
воинствомъ царя турецкаго, и повелѣ онъ сожжещи святаго “ .
 32

ли се даље извести, да је Савино тело тек за рато

вања цара Леополда с Турци (1683 — 1 699.), као што
су они родословци незнајућн тачно године, зани
сали, или пак г. 1692. после битке и пораза тур
ског на Михаљевцу, као што пише у Летопису Pa
ваничком, спаљено или сажежено на Врачару ?
Видим, да се једиш, што сам то изнео и што
те тако питам . Но ја ти драги читаоче не По

могох, и ти ћени се још већма једити, ако у

љутини не треснеш, те се остави читања овога,
Ішто ће сад доћи.
Чуо си ваљда, та морао си чути , за књигу
„ Србљак “ звану . Потраки у првом издању те књи
ге, које је под насловом „ правила молебная све
тихъ сербскихъ просветителей с благословом пре
восходительејшег господина Павла, архијепископа
Карловачког а настојањем и трошком Синесија,
епископа арадског, јенопољскога и великоварадско
га – „ во воспоминаніе и подражаніе православнаго
сербскаго рода “ г. 1761. у Рибнику ( Римнику) у Вла
шкој печатано, лист 237. па ће се уверити , да се ту
каже ово : „ ви лѣто 7093—158 :5 ходи цар , МЕҲМЕДИ
с. ВЕЛикою силою на косн8, и B3ATA на кkpү 3. грды , и
прЕЙДЕ АРАК8 ptK8 и няру , и отт848 посрамЛЕНи возвра
Тишаса , пок:kЖДЕНН КОВШЕ от зриновнчл. и царь поке -
ЖЕ В Даригради, а войска множество изгИКЕ ЕЖЕ множE
ство писанію прЕДАТИ НЕсть моціно ; А ос'ГАВИЛА войска
возвратися с CEPAcКЕРома Синан плшемя в клигради на
Слви рѣцѣ и ДянABS зимовати по квартир8 7091. лh
то — 1586, нікін НЕГ НАЖМЕН , КЫість діаволом , и кЛЕ
RE'T8 доноситх GEpcКЕр8, глагола : „ в'tpsют . Трцы сва
том8 Слвк: k и крЕСТАТca “. Gүн мнk грішномз! АвіE по
сиАЛЕТА СЕрлcКЕря и приНЕСОА СВАТАго Саввы мори и
сожЖЕ иҳь от вѣлигра,48 на врачEpos8, МЕСЕЦА Априла , 27 .
дНЕ, на св . СvМЕОна свлJJEHномЅЕника и сродника господ
ня ; и тогда Басть БSpa втрEHнля и грланов клMEHis “ ,
и т. д . и т. д .
Могао бих овоме слично место из XXII. књи
ге Гласника, а именно из живота цара Уроша од
патријарха Пајсија, привести , но пошто сам то Іaj
сијево житије ја приредио за тампу, и попшто је
 33

даље оно, као што г. Панта Срећковић вели на је

дном месту (Гласник LXIV . стр. 299.), „посве тра
љаво издaтo у Гласнику XXII “ , то нећу да још
овде приводим то слично место, већ ћу привести
друго једно слично место из споменика, који је тај
исти г. Панта преписао и удесио за штампу, про
тиву којег дакле не може бити приговора ни с ко
је стране. У XXV. књизи Гласника старога реда
на стр. 68. слично то Пантино место гласи : По 79

обновлению монастира волявче Живко Кончиновић,

Wде на село Камениця сели се и монастирь во
лявча и монастирска земля по Ферман8 C8лтанъ Су
лимана, и пребисть въ мирѣ за 35 летъ ; потому
паки наставши велицеи рати ходи царь Мехмедъ
съ великою силою на Босн8 и преиде Дравя рек
и нЅps и отЅд8 посрамлени возвратите се и побеж
дени биша " Зриновидіа ; и царь возвратисе в Ца
риградъ а оставшее войско возврати се сераскеромъ
Синанъ -пашомъ въ Белиградъ на Сави реце и Д8
нав8 зимовати по квартира в лето по рождествѣ
Христове 1586 месеца априла 27. дано мощи све
таго Сави сосегоше у Белиград8 на врачарѕ. Тогда
изъ села Страгара неки Аранитовићъ и Карановић ,
и прочи неблагодарни христіани у Белиградя Си
нанъ паш8 на8стише и 8маздише и свою д888 увре
дише и монастира воЛЯВче землю насилно отеше

и себе и своем род8 и отъ рода и вродъ вечн8

клетв8 wставише. Амин, аминь, аминъ “ и т.д. Г. Панта
Срећковић преписујући из „ тефтера “ то место за
Гласник, није ни у тексту ни у ноти приметио , да
се у многоме слично нешто налази у Србљаку од
г. 1761. и у XXII . књизи Гласника на стр. 231 .
Или г. Срећковић није знао за та оба слична ме
ста, ил' их није хтео поменути, јер tеrtim non da
tur. Ја ћу узети, да г. Срећковић није хтео По

менути, јер је та претпоставка у знанственом по

гледу кориснија понь. Но било то или оно друго,
свакако из Пантом приопштеног споменика или су -
временог „ тефтера “, кад се узме у свези са оним
местом из рибничког Србљака, произлази као Факат,
да је тело св. Саве спаљено на Врачару г. 7094.
 34

као што стоји у Србљаку, или г. 1586., као што

пише у вољавачком тефтеру.
Шта ћемо сад са Троношце.м и пећким Родо
словцем и с Раваничким Летописцем, које инди
ректно подупире не само Василије молдавски, већ
и Радул влашки војевода, и који кажу, да је тело
св . Саве спаљено на Врачару за аустријскога цара
Леополда , и то 1692. године, а не 1586. као што
споменик Пантин тврди ? !
и да се сасвим збунишI и главу изгубиш, иза
ђе г. 1799. Историја манастира Фенека, списана
Вићентијем Ракићем, проигуманом , у којој истори
ји, на стр. 4. , пише, да се у оном јеванђелију, које
је већ једном при патријарху Макарију поменуто ,
налази осим приведеног тамо записа, још и други
запис, или као што Вићентије вели : „ и еще на єди
номъ мѣсть въ предреченой книзѣ : подписаніи сЅть
въ лѣто 7094., Христово же 1586., Никифоромъ тог
дашнимъ монахомъ подписанъ игЅменъ Гергій, и
јеромонахъ Григорій тако во время ихъ въ тое са
мое лѣто , пипетъ , сожженымъ быти мощемъ све
таго Саввы, перваго архіепископа Сербскаго Сpa
цинами въ Бѣлиградѣ на мѣстѣ Врачаръ зовомомъ“.
Аукторитативна је књига „ Србљак “ у којој
пише , да је сажежено тело св. Саве г. 7004. од
створења света ; аукторитет је, велики је ауктори
тет, и г. II. Срећковић, који је без сваке примедбе
пустио у свет оно место из старог споменика, у
ком се каже, да је то свето тело спаљено г. 1586.
од р . хр .; но тежи је и претежнији НићиФор, Фе
нечки монах, који је као сувременик записао и

прибележио на јеванђелију, да су „ вь лѣто 7094,

Христовоже 1586.“, кад је у Фенеку игуманисао
О. ђорђије а јеромонах био О. Григорије, огњем
изгореле моћи св . Саве у Београду на Врачару!
IIа куд ће те сад ви аукторитетлије, који се увек
позивате на аукторитете , ивазда се утичете , вазда
заклањате за аукторитете, и „ виноу “ се клањате
аукторитетима и аукторитативним тврдњама и из
рекама , шта ће те Питам сад са „ опште
примљеном “ г. 1595. , за коју стоје, коју покривају
 35

и бране, такође многи и многи аукторитети ? Ето

сукобите се и сударите се аукторитети на једној ,
и аукторитети на другој и трећој страни, а ти се
драги читаоче мој нађе у процелу и неприлици и
у недоумици, па се повијаш час на једну час на

другу и трећу страну, и повијајући се и клања

јући се на све три стране не знанні, којој страни
да се најдубље и до црне земље поклониш .. а
на четврту страну и не мислиш ! Клањај се клањај,
и није ми противно то твоје клањање и пре
вијање, но те само питам : да ли може бити раз
говора, и да ли је излишно расправљати питање о
години, које је спаљено тело светитеља нашег на
Врачару ?
Епа кад може , кад морап признати и ка
зати, да може бити јоті говора, и да општепримље
на г. 1595. није ван сумње и вапроса, онда пре
стани клањати се , подигни главу, протари очи ,
општро око твоје упри у те аукторитете , којима си
се клањао .

Са годином 1692 , односно с онима, који ди

ректно и индиректно подупиру ту годину, брзо ћеш
бити готов и на чисто. Не треба ништа друго, већ
dіvіdе, раздвој те аукторите, па ударај аукторитете
аукторитетима у главу ! Удари записом Фенечкога
монаха Нићифора од г. 1586. Троношца, пећкога
Родословца и Раваничког Летописца, и ону обоји
цу : кaрaвлашког и карабогданског војеводу, удари
их баш по звезди , и на месту остаће мртви сви
колици. Ти се само насмеши, но немој се чудити,
ІІто од једног ударца попадаше и потонупе у пр
лу земљу они, већ се чуди - онима и ономе, који је
могао мислити, да су Тропожац и Пећанин, који
ни то нису знали, које је године, и у чије је вре
ме спаљен св. Сава на Врачару, могли знати, и 1
да су они једини погодили и добро записали годи
ну, које је краљ Вукашин убио цара Уроша !
Са г. 7094—1586. ићи ће мало теже, јер ту
неће имати посла с тричавим Троношцем и јад
ним раваничким летописцем , већ са „ Србљаком “,
са „Србином“ (г. II. Срећковићем) и са сувреме
4
 36

ником , монахом Нићифором, односно спроигумном

Вићентијем Ракићем, који покривају г. 15865. ево
јим троструким аукторитетом. Како да њих сатреш
и обориш доле на земљу, заједно с том 1586. го
дином ?
Међу том тројицом нонајлакши је „ Србин “,
који је преписао и издао у XXV. књизи Гласника
онај „ тефтер или протокул “ , нађени у Ужици и
откупљени калуђером вољавачким г. 1800., уком,
осим другога којечега , пише и то „ да г. 1586 ме
сеца априла 27. моћи св. Саве сажегоше у Бели
граду" на Врачару “. „ Србину “ ће рећи, да тер
тер тај у опште не вреди много, да оно што се у
том тефтеру казује о митрополиту ваљевском Тео
Фану у половини XI. века, при грчком цару Кон
стантину Мономаху и при Михајилу самодршцу
српском „не заслуживаетъ опроверженія “ ( „ вздор
ная запись “, вели Голубински у познатој књизи на
стр. 495.) ; а оно што се прича у том тефтеру , ка
ко је 35 година после г. 1551. , дакле г. 1586., по
шао цар Мехмед ( ? ) војском на Босну и прешао
Драву и Муру (18p8) реку, и како су се Турци
отyд вратили посрамљени, бивши побеђени од Зри
новића, и како се цар вратио у Цариград, а оста
ла војска да је са серашћером Синан-пашом зимо
вала у Београду, — и да су тада , а имено 27 .
априла 1586. г. спаљене моћи св. Саве на Врача
ру, да то не вреди баш ништа , јер Синан па
ша , серашћер војсци у рату против немачкога ца
ра и угарскога краља Рудолфа П., није г. 1586 ..,
већ од г. 1593. на г. 1594. зимовао у Београду, и
г. 1586. није ни било правога рата између турско
га цара и угарскога краља , Ilа ако ни то не II0

могне, а ти упути тога „ Србина “ да чита књигу :

Синан- ІІаша, написао II . Срећковић . У њој он на
стр. 82. пише : „ Кад се Срби за вријеме Дебелог
Новака (около 1595.) подигну на оружије у саjузу
са Власима и с Маџарима, крене Синан - паша сил
ну војску преко Дунава, а да би уништио све што
је најмилије Србима, пошље са једном четом вој
ске Ахмет- бег - Оһуза, те узме тијело светитеља
 37

српског Саве из цркве Милешеве у ковчегу зла

тну“, донесе га Синану на Врачар код Биограда,
гдје по његовој заповијести буде спаљен св. Сава
30. марта 1595. год. “ и пошто си тиме разору
жао и обеснажио и оправио „ Србина “, неће ти
мучно бити, па да и „ Србљака “ савијеш и спу-
стиші на земљу. Мука је само то, што не знаш ко
је тај Србљак ? Ко је „ Србин “, то знаш , но ко је
Србљак “, а наиме, ко је писао и саставио жити
је, и житијем тим прославио „ паметь преподобна
го отца нашего Симона Монаха, иже бысть пръво
вѣнчаный краль Стефань сръбски “, које је житије
штампано у Србљаку од л. 233 — 238., то се у жи
тију том не каже. Но узми , прими на веру, да је
и житије то и службу „ светом краљу “, уз коју
иде и житије, и која служба заузима прво место
у Србљаку, саставио с муком великом Пајсије, онај
исти „ недостойни “ Пајсије патријарх, који је и
житије и службу цару Урошу први саставио,
па кад то узмеш онако на божју веру, онда се
нећеш чудити, што се и у србљачком житију пр
вога венчанога краља српскога Стефана, и ужи
тију последњега цара српскога Уроша, помиње Си
нан - паша, и како је тело св . Саве спаљено на Вра
чару 27. априла, на светога Симеуна свештеному
ченика и сродника Господња (а не 30. марта, као
што у Синан- паши Панта рече) године ? . .
но ,
које године ? Та година је главно и у вапросу, а
не месец и дан у месецу !
У житију цара Уроша пише о том овако . Но
најпре нужно је да знаш, шта у том житију каже
патријарх Пајсије о цару Урошу, и о његовим мо
һима, и кад се „ објавио “ свети ? Натријарх Ilaj
сије каже, да се цар Урош преставио 2. дек. г.
6880—1371 . г., да му је тело лежало у земљи 211 .
година и да се објавио он г. 7092, а то је између
1. септ. 1583. и последњег августа 1584. И кад се
обичним начином јавио он, да су људи извадили
кости (моћи) свете из Земье и изложили их на

„ прЕСЛАВнок вид:КніE “ , и народ је почео долазити из

далеких страна на исцеленије, и здравів пoлүчлүү
 38

приходЕЦін с вкрою“. Онда јаве то људи и свом ар

хијереју, новобрдском митрополиту у Грачаници,
ћир Василију , који и сам дође „видѣнія р.Ди “ , и по
клони се светому, „ хвалоу вьздаеть богоу такова
видѣвь Bь послѣдна врІмена “. Па пошто је још
казао и испричао Пајсије, како је манастир и ком
су нађене кости цара Уроша, обновљен, те обитељ
света опет протојала, ниппе IIајсије о спаљивању
моћи св. Саве овако :
„ И вы грЕДоyyid AkТА 3рг - тів, єгда Бысты еката ВМІЄ-
02

ніє СВЕТомоү, 12 лѣть мимоuhДШЕ , и тогда рати Бысты

BEAHкой на коүдимской страни , глаголюTE tанок , и то лѣто
chжизають мори прѣкрасные и нюдотворніE СВЕТаго Слки
срьксКлго, HEKоимь БЕГомь. НАoүчEHiEMA діяволскамь и при
ходить кЬ СЕрдар8 Синан , Аши, арканисини сотун тох
пришли к зимовл ги БЕЛАградоу и ков , наносить и опAh
ГАЗЕТА и глаголієть : к:Кроують торци сКЕТомоү ( авѣ, и
крhcТЕТСЕ ; и посилЛЕТ , cep., . ph oүллКЕ , и приходkть вь
манастири илКШЕRoү ккНЕЗАпоу, никoмoy w CEM к:khovyis
и поимот, ракоў СВЕТоую сh моyіми и отноСЕТ В , кіл
гради чолотворивіE и пp:kкрасныIE мојн и chЖЕШЕ Их , wхь
мн• k гр'Кином , на полю крачлРЕВү , м'kcЕЦЦА Априла 26 день
на св . сиMEОна скрудника господа и сBEIJI EHoмoүЧЕНИКА,
тогда знаМЕНію и по -гол . раТЫ БЫШЕ ВЕЛнків н н -
строенia и до дньсь “, а то је до г. 1642 , које је спи
сано то житије цара Уроша.
Сравни сад с тим местом из живота цара У
роша , оно место из житија првовенчанога краља у
Србљаку, па мора ти пасти у очи грдна разлика
између једног и другог места. Но мене се овде са
мо једна разлика тиче, разлика у години, и ту ћу
да разбирам, а друге разлике разбирај ти. Пајсије
патријарх каже у Урошевом житију, да су моћи
св. Саве спаљене 12 година после г. 7092, дакле
7092 + 12—7104 . или по тачнијем Пајсијевом ра
чуну 7103 г., а то је 1595. од пр. Хр.; а у житију
првовенчанога краља пише , да је то било године
7094—5508—1586. Па како је то, и одууд та ра
злика , ако је оба житија та, као што си узео, је
дан и исти Србљак, патријарх Пајсије, саставио ?
То је отуд, што је житије цара Уроша доспело до
 39

нас онако као што га је патријарх Пајсије спи

сао, а житије првовенчанога краља није до Сине
сија, владике арадскога, који је правила она мо
лебна „ СВЕТыхъ сркскихъ просВЕТИТЕЛЕЙ “ у књигу „ Срб
66
љак “ названу „ всякимъ прилѣжним , тцілHI EM3 ° ca
брао и „ по возможности во всема “ исправио, тако до
шло, већ прерађено, а ти већ зна , да свака пре
рада доноси са собом и разлике између првописа
и прерађеног списа . Тога прерађеног списа доче
пао се после и онај писац историје манастира Во
љавче, па је из њега исписао оно 0 спаљивању
моћи св. Саве на Врачару, а још доцније је
та историја манастира Вољавче , скупа с тим испи
сом, уписана у тефтер или у протокул вољевачки ,
који је тефтер и нашао негде и преписао негда и
приопштио г. 1869. у Гласнику г. Панта Срећко
вић, сав Србин. и Србина тога и онога Србљака
скину смо дакле помоћу патријарха себи с врата .
Остао је још само јединац, инок или монах Фене
чки НићиФор. Смонахом сувремеником није лако
изићи на крај, зато се не ћемо ни ватати у ко ,

штац с њим, већ ћемо се држати онога , који јам

чи за њега , а јамац је његов вредни проигуман
Вићентије Ракић, који каже, да је оно и онако за
писао Фенечки монах НићиФор . Но ко нама да
јамчи за тога прoитумна , да је он добро прочитао
и још боље преписао онај запис монаха Нићифора
у оном јеванђелију, у ком се запису каже да су
те исте године 1586. сажежене моћи св. Саве ? Јер
ако је монах Нићифор те године оно записао у
оном јеванђелију, (и како је Фенек манастир бли
ви
зу Земуна и Београда , то је Нићифор могао
дети дим од пламена , у ком су пламену изгореле
моћи св. Саве ) и ако је проигуман Вићентије до
бро прочитао и верно преписао његов запис , онда
пада пред монахом Ниќифором и његовим записом
не само патријарх Пајсије и сувремени Орбин, већ
и сам силовити и грозни Синан - Паша и његова

војска , јер г. 1586. није он био ни зимовао свој

ском у Београду и око Београда , те онда зна
мо праву годину , које је спаљен св. Сава , али не
5
 40

знамо онога безбожника, који је дао, који је запо

ведио, да се спали св. Сава на пољу Врачару. Сад
бирај и решавај се, или за монаха Нићифора и
проигумна Вићентија и за г. 1586., или за патри
јарха Пајсија, за твоје летописце и све твоје књи
гописце од Јована Рајића до Панте Срећковића
писца „ Синан - Паше “, и њихову 1595. годину. Мени
је све једно, а изабрао ти 1586. а изабрао 1595. г. ,
јер ја нисам ни за једну. Ја сам слободан и нећу
да се поводим ни за ким. Само прије него што се
решиш, знај то, да ако се решиш за г. 1586. мо
раш напустити и испустити сасвим оног крволочног
Синан-Пашу, а ако се решиш за г. 1595. и за Си
нан-Пашу, онда само за љубав том љутом Арба
насу мораш жртвовати и недужног проигумна Ви
ћентија, који ти је толике лепе побожне песме спе
вао и толика житија у стиховима оставио, а с

њим и због њега и онога још недужнијег сирома

ка, Нићифора монаха. Тешко ти је, видим да ти
баш тешко пада тај избор, но у такој прилици
важи оно покојног архимандрита Цветића: „ Или - или,
ту мрдања и врдања нема ! “ А ти би волео мало
врдати, јел ' ? Но најпосле решио си се, и ре
шио си се за г. 1595., јер не можешi, или нећеш,
да напустиш Синан-Пашу, а може бити да се ниси
рад огрешити о памет доброга патријарха Пајсија,
може бити да си се побојао од знанога Мавра Op
бина и незнаних оних српских летописаца и би
скупа босанскога Томка Мрњавића и Француза Ди
Френа и твога Рајића и нашег г. Панте Срећкови
ћа, који је написао „ Синан- Пашу “, и просто рећи,
нећеш да се одвајаш од множине и гомиле, па си
се решио за г. 1595., за коју су се и онако изја
вили сви новији и најновији писци. Ја нити ти за
мерам, нити ти завидим , нит те ненавидим због
тога твога избора . Но немој ни ти мени замерити ,
што нећу с тобом , јер не могу да усвојим сто
бом ту 1595. годину .
У летописима српским пише : вь лѣто 7103 —
1595 сьжегоше мошти светаго Сави, архиєпископа
срьбьскаго. Синань паша изь манастира Милешеве
 - 41 -
отнесе оу ковчегоу позлаштeнoу, и сьждеже на вра
чареву выше Бѣльграда (вь лѣто 7103 = 1595 от
несоmе тоуръци светаго Савоу изь Милешеве мѣ
сеца марьта 30. дынь, Ахметь бегь Oћоузь, а сьже
гоше априла 27. на врачароу подь Бѣльградомь).
у Бранковићевом Летопису (Arkiv III. 26.) узето
је дотично место из ІПајсијевог житија қара Уроша.
,,29 Rasco пише Мавро Орбин на стр. 249 .
il quale fattosi monaco, fù chiamato Sabba, e dai Ser
viani è tenuto per Santo . Le cui ossa poco tempo fa
Sinan Bassa, huomo empio fece brusciare publicamente “.
Књига у којој то Орбин пише, изашла је на свет
1601. r.
Дифрен ( Пlyricum v. et n . p. 54.) по Орбину и
по Томку Мрњавићу (Joan. Tomcus Mаrnаvitius in
vita S. Sabae, Romae edita a. 1630) пише : Rasens,
monachicam vitam amplexus, summa vixit opinione san
ctitatis, et a Serviis in sanctorum numerum relatus, S.
Sabae nomine, quod monachus factus assumpsit, summa
religione colitur, cujus corpus, palam comburi jussit,
Bassa Sinanus a. 1595. Орбин није забележио годи
ну, и по томе је исту узео ДиФрен из Мрњави
ћевог житија св. Саве.
Павао Ритер (Витезовић) у рукописној пове
CTH : Origo, Progressus et finis Imperii regum domus
Nemanjiae etc. , ex Mauro Orbino abbate Melitensi (ex co
dice ms. Musei nationalis hungarici scripsit Adrianus
Ring) nume : „ Rasco, qui factus monachus, Sabba no
minatus, Archiepiscopus Siсiї (у Жичи) primarius Ser
biae et Dalmatiae, habens 12 Episcopos sub se, pro
sancto a Serbianis habitus, cujns ossa non pridem Sinan
Bassa impius comburi publice fеcіt, (То је, осим оних
позвучених речи, из Орбина ; а ово што сад иде не
знам одууд је узео Витезовић ) quod nequan loci
illius monachi ad egerendam ab hominibus eleemosynae
titulo pecuniain fingebant pro Sancto pecunias mendica
re, cui non sufficiunt cothurnos providere, quos lacerat
surgens in continua Turcarum caede occupatus ; quod
dum Bosnensium Bassa credulus audivisset, Sultano in
dicavit, et ille expresso mandato corpus Sancti comburi
jussit; accepto Sinan Bassa mandato corpus ad campum
 -
42

Vracsariensem sub Albopolim Serviae (Београд срп

ски) adduci jubet. Primus Turca, qui corpus Sancti loco
movit, extemplo visu privatus est, caeteri cum terrore
adduxere. Bassa ad corpus : sive homo, sive Sanctus Dei
sis, ecce Principis mei mandatum , ego illud exequi te
neor, et posito illi ad pectus mandato, igni mandatur “ .
Други један писац пише по поменутом већ
Томку Мрњавићу : „ Nostri anten Serviorum Archie
piscopi, Sancti Sabae , corpus amplius non existit, siqui
dem Sinanus , summus Aulae Ottomanicae Purpuratus,
alter Pompeius seu Belizarius habitus, qui Tunetano Re
gno in Africa Hispanorum manibus A. 1574 erepto , Per
sico Regno in Asia ad exstremas angustias redacto , cap
toque Jaurino Hungariae urbе (то је Пајсијев Јанок))
ferrocior redditus, et inique ferens , Bulgaros Serviosqne
Sigismundi Transylvani partibus favere, centies mille ar
matorum exercitu Serviam ingressus, Milescevum oppidum
diripuit, belloque reliquiis D. Episcopi indicto , cujus
imaginem vexillis Serviorum millitaribus appictam vi
derat, corpus ejnsdem flammis combussit sacrilegis (a .
1595.) , narrante S. Sabae biographo, Johanne Tomco
Marnavitio. (Spicilegium Observationum Historico -geogra
phicarum de Bosnae regno etc. Lugduni Batavorum 1737.)
А наш фра Андрија Качив пева о том, по ис
том Томку, овако :
>>Савино се нераспада тило

12Него поста пуно годин цило

1и стало би до судњега данка

22Свега свита збора и састанка.

„Али божи невирници Турци

Смамите се горе него вуци
„ Светогрђе тешко учините
Свето тило на ватру бацише.
„ Брзо се је Саво осветио
„ И десницу своју посветио .
„ Јер подиже тер до мало дана
„ Карав таха и Карабогдана
„ Да ударе слободно на Турке
И јуначке окрваве руке
02

Под барјаком Саве покорника

12

„ Неманића божјег свећеника

 43 -

99Витешки се они понесоте

22Сто иљада глава одсикоше

„ Осветите Неманића тило

„Које скоро биле изгорило “.
Још ћу да приопштим запис, који сам прије
више година преписао из књиге једне у ман. Кру
шедолу (са оног Типика од г. 1573. писанога у
ман . Фенеку) , па ћу онда да приступим к спле
Тивању доказа.
Запис тај, који стоји у тој књизи на засебном
листу , гласи :
22Bь Akто 71 13—1605 . wнгүмни CE БЛАЖЕНіи ГЕМр
ГіE. В то врѣME strѕ скрыви многи ПО МЕСТА И МНОГА
1
МЕСта кѣү8 3478стила СЕГЕЧИr3. Качка , моккандал ЕКШЕ
веса ПЅста ; и тада ць ЧЕХw 34 ҳАЕК, продава IE и синь
wца, и к8м3 K8ма и Братх крАТА. илѣ вѣда ! тогда БЕШЕ
pws iro 5 гроша, (и) а вәли по 15 48ката ; кои БЕҲ8 E
лов:bци Wть ПЛЕНА стали вѣліка зла трьПЕлҳs и вѣлик8
н8жд8 ; и ва та крѣМЕНА СВЕТАго сав8 ИЖДЕГІШЕ, прокЛЕ-
ти Синан , паша 8 БЕЛ град8 ; и многа калsћером н8жда
БЕШЕ и црквамь ЗАП8 : TEHiE.
Giв пісаҳь 43h cЛАБИ и грѣшни и манши ва иноцEXь
нiћифор oү М.Анастір8 ФЕННЕК8 ; григорнє дивить дрhЖАШЕ.
НЕ ЗАзриTE Братів 34 сіє писаніє, понЕЖЕ СЕДЕШЕ ВАКЗПЕ
сь кратіями вислоМЕН8вшE мимоҳЕДЕЦІл крѣМЕНа скрывна и
18та, сіє писаҳоми многа лѣта Bь православй жив &ішими.
11мин . “ .
Нићифор који је то записао није читаоцима
непознат, јер то је онај исти Нићифор монах, који
је у књижици проигумна Вићентија по другом за
пису поменут. И као што у том другом запису
помиње Нићифор игумна свога ђорђија и јеромо
наха Григорија, тако их је исто иу овом, сад при
општеном запису , поменуо. Но у овом запису од
мах с почетка каже НићиФор , да се ђорђије би
гуманио, то јест, да је постављен за игумана год.
7113—1605 , а по оном другом запису био би он
игуман већ 7094= 1586 . г. Па и с тога не може
1 Мокмандија је, по Даничићу, Фокшан у влашкој зе
мљи ; но шта је Сәгечиг ја незнам, ако није Segesd у
Угарској .
 = 44

се узети, да је проигуман Вићентије запис тај, а

нарочито годину, добро прочитао, те се и опет
мора жалити , пІто се оном јеванђелију, у ком је
тај запис , не може у траг да уђе .
У овом другом запису поменуо је НићнФор,
међу другим скрбима и бедама својега времена, и
ту велику скрб српскога рода, што је проклети
Синан - паша спалио светога Саву у Београду. Али
годину, које је то учињено, није назначио; а да је
само и годину назначно он, не би ја морао овим
ни себе ни тебе, драги читаоче, мучити, већ би
просто поменуо само, да је треће године патријар
ха Јована, а то је 1594. г. 27. априла, на заповест
љутога , силовитога и проклетога Синан - паше спа
љен св. Сава српски у Београду на пољу Врачару,
па би одмах с тога прешао на излагање рада
патријарха Јована. А овако морам ето да и тебе
једим и да себе мучим још једнако с питањем и
расправљањем питања : па које је управ године спа
љено св . тело Савино ?
ІПатријарх Пајсије , поставши г. 1612. митро
политом новобрдским, а на крају г. 1614. бивши
изабран за патријарха, а г. 1642. кад је састављао
житије и службу цару Урошу , бивши већ столетни
старац , пише у том житију, није записао баш
сасвим разговетно и одређено, али тек пише . да
је срдар Синан -паша дао спалити моћи св. Саве
27. априла 1595. г.
Исто тако пишу и српски летописци , а годину
ту 1595. и Иван Томко Мрњавић, потоњи бискуп
босански, који се родио г. 1579. и који се држао
за потомка српскога краља Вукашина, назначио је
у свом, г. 1630. први пут у Риму изданом, житију
Св . Саве.
Патријарх и редовник (јер је Иван млад сту
пио у ред Фратарски (само се незна право у који,
да ли св. Фрање или св. Доминика ) и спомиње се
у записима од г. 1619. као fіrа, и као don Giovani
Тотсо све до г. 1630. в. Arkiv . IX. 243] слажу се
дакле међу собом у години, а обоици секундирају
познани српски летописци. И ту двоицу не можеш
 45

никако и ничим раздвојити и једног од другога

одвојити, те једнога од њих себи присвојити, јер се
та двоица и у том слажу , што кажу, да није који
други имењак Синан - пашин, већ баш онај прави,
Арнаут, велики везир и срдар и серашћер Синан
паша заповедио, да се спали св. Сава на Врачару.
Но ако је тај Синан-паша то заповедио , онда
он то није могао заповедити г. 1595. већ само и
једино г. 1594. Тај Синан - паша вратио се из Угар
ске својском г. 1593. после Дмитрова дна у Бео
град, да ту презими ту зиму, т. ј . зиму од г. 1593 .
на г. 1594 , и пошто је презимио он у Београду,
кренуо је већ на измаку пролећа г. 1594. с воj
ском поново у Угарску, и тада му се предао Јанок
(Ђур, Jaurinum, турски Janik, као што је Хамер при
метио), а око половине месеца Фебруара 1595., по
што је међутим 16. јан. 1595. цар Мурат Ш. умрьо
и царем турским Мохамед (Мехмед) Ш. постао,
Синан-паша већ није био велики везир, но Ферхат
паша, а старац Синан је у мир стављен и отправљен
некуд у Азију. [в. о том Хамера IV. 219 – 245.,
Цинкајзна Ш. 590—599. и прочитај из књиге, преле
yarane y Monumenta Hungar. historica, Scriptores vol.
XVII (Decii Barovii Commentariorum de rebus ungaricis li
bri qui exstant) бар Ш. књиге гл. 6. и 7. и књ. IV, гл. 7.
и 11 .; а треба да прочиташ и књ. V. гл . 10 : de clade Ra
scianorum Beczkerekіensium, а најпосле прочитај само
из І. књиге Годишњице Николе Чупића стр . 78-88.]
У првој Годишњици, а на стр . 84., каже г. Чедомиљ
Мијатовић : „ Свакако по заповести Синановој доне
сонше тело св. Саве у Београд, где га на Врачару
27. априла ове исте значајне године 1595. спали
ше “ , а у односној на то примедби доле вели Г.
Чеда : „ Сам Синан није више био у Београду, кад
је оно спаљивање извршено, јер је много пре тога
похитао у Цариград, да потражи нове милости у
новога Султана, који га је са великог везирства
збацио. в. Hammer IV . 243 “ . — Но као што рекох,
Синан већ од половине Фебруара 1595. није више
био велики везир ни серашћер, а није ни прије
тога, нити у јануару 1595. нити у дец. и нов. 1594. ,
 46

био у Београду он, нити је из Београда похитао

он у Цариград на глас, да је цар Мурат ІШ. умьро.
Зато још један пут понављам : ако је по заповести
тога Си ана спаљено тело св. Саве у Београду на
Врачару 27. априла, то је оно спаљено 1594., а не
1595. године.
„ вь лѣто 7103—1595 — пише у врхобрезни
чком (плеваљском) летопису , писаном руком Гаври
ла Тројичанина отHEco III Е тоүрци СВЕТаго савот
нь миЛЕШЕВЕ МЕСЕЦА марта 30 днь , аҳМЕТЬ БЕГА
оћoүҙh , a caЖЕГошE Априлia 27. “ Кад би знали , који
је дан у недељи био 30. марта кад је однешено ,
или 27. апр. кад је спаљено св. тело, могли би
знати , да ли је добро записана година .
У једном врло кратком летописачком назна
чењу : „ СЕ ЛЕТопись когда оұЗЕШЕ СЕ градови подоцнавсцін ,
тоүрци кадь их примішE “, које је г. Љубомир Ко
вачевић од некуд преписао, напослетку је записа
но ово : „ В ЛЕГо 7102—1594 . Bь дніи ПЕр ского цара
нема имена) вѣЗЕГь высть СВЕТИТЕЛЬ САВА В ПЕТакь
ВЕлика , oүви мн' грѣшномоү “ .
Т. 1594. пао је Ускрс на дан 31. марта, а ве
лики петак је био 29. марта. Гаврило Тројичанин
забележио је 30. марат, као дан кад је однешен
светитељ Сава из Милешеве, но то није велика
разлика, као што би била , кад би тело св. Саве
однешено било 1595. г., јер те године био је Ускрс
20. априла а велики петак 18. априла , 30. пак ма
рат пао је у недељу пете седмице часнога поста .
Св. Сава је дакле однешен из Милешева, и
спаљен на Врачару по заповести Синан - аше ср
дара, у пролеће 1594. г. , а те исте године мало

доцније предао се Синану и град Јанок (Бур) и

зато је натријарх Пајсије и казао „ И тогда рАТ
Бысть ВЕЛИкой на коүдимской страни , глаголює пнок “ ,
само што Пајсије пишући то г. 1642., и помињући
спаљивање светитељево после тога, није тачно знао ,
да ли је то спаљивање предходило паду Јанока у
турске руке, или је иза тога било, и није добро
утубио годину , мислећи да се и једно и друго до
годило г. 1595. , те је стога и записао г. 7103.
 47

и најпосле можемо се, под неким условом,

задовољити и са годином 7094. која стоји у Сріб
љаку. У оштем делу наших кратких летописа на -
ћи ћеш, да је од створења света до рођења хри
етова протекло 5500 година. Ако се дотични пи
сац или преписивач држао тога бројања, то г.
7094—5500. даје такође 1594 , а не 1595. годину.
Не помаже дакле ни патријарх Пајсије, ни Фра
Иван Мрњавић, ни сугласије међу њима у години ,
ни оно секундовање наших летописаца обојици, све
то ништа не помаже , и тело св . Саве на запо
вест Синан - Паше однешено је на велики Петак из
ман. Милешева, и спаљено је на Врачару код Бео
града 27. априла 1594. године. 4. е. 1.
Угарски краљ Матија ( 1458—1490), који се
писао и називао , као што су то краљеви угарски
и прије и после њега чинили, и краљем српске
земље “ (Rex Rasciae vel Serviae), који је и деспоте
за ту српску земљу ( Despotus Regni Rasciae vel Ser
viae) постављао (краљевића босанског Стефана , де
спота Вука Гргуровића и деспота ђурђа, сина о
слепљенога деспотовића Стефана), покушавао је, али
није могао, ослободити српске земље турскога го
сподства. Он је отео Турком ІШабац (1476 г.) ; вој
ска његова допирала је до Крушевца, али српско
га деспота , а свога капитана и војсковођу, није мо
гао повратити он у дедовину његову , у српску де
спотовину, у којој је санџак смедеревски запове
дао. Од босанске краљевине, која је г. 1463. са
севим потпала под Турке, вратио је неке покрајине
и створио је две бановине : јајачку и сребрничку,
и именовао је краља за Босну ; али у Босни, у
Врхбосни и у Херцеговој земљи, у Херцеговини
господарили су турски санаци .
И кад краљ Матија, умни, неуморни , одважни
и јуначки краљ, уз свуколику новчану припомоћ,
и бадрење папа римских и млетачкога господства,
и са својом уредном и увецбаном војском и својим
ваљаним капитанима и војводама, није могао осло
бодити српске земље, које за његовога краљевања
6
 -- 48

падоше и потпадоше под турску власт, то шта ће

у том погледу да учини мекани, млитави и неод
лучни прејамник његов, краљ Владислав II (1492
— 1516), шта ли „ нејаки“ син овога , крал Лауш
(1516--1526) ? За Владислава краља, на крају
XV. и прве две године XVI . века , још се и ради
ло и покушавало непіто за ослобођење српских зе
маља , али после ко је могао и мислити на то,
кад Шабац и Београд, бедеми и бране угарске
краљевине г. 1521. попадаше и падоше Турком у
руке ; кад је г. 1528. нестало и оних угарских
бановина у Босни и Турчин, смлавивши г. 1526 .
искупљену на пољу Мухачком угарску војску, већ
г. 1529. опседавао Беч. И кад је после те бечке
опсаде г. 1530., први угарски краљ из австријско
хабсбуршке куће, Фердинанд I. одаслао опет по

сланство своје к цару Сулејману, у послу мира или

примирја, и кад су поклисари ти Фердинандови
путујући у Цариград пролазили земљом, у којој
Срби, турско робље, живљаху , шта рекоше ти Ср
би тим Фердинандовим посланицима и пратњи њи
ховој, кад су разумели куд иду, и рад чега иду
они у Цариград ? „ Ох Боже ! рекоше им Срби
и српски старци Ох Боже ! ми смо се вазда
уздали, да ће те нас ви ослободити ; али ето сада
идете и ви, да се турском цару покорите. Видимо
већ, да ће турски цар да завлада целим светом ;
него вас молимо, будите постојани у хришћанској
вери, радите овако као и ми, који смо у свакој
невољи стални у свом закону “ . AКурипешић ноні,
који је био у пратњи и описао путовање тога по
сланства у Цариград, и слушао те речи српских
стараца, приметио је ердоболнo у свом дневнику :
„ Ах, Бог се мора Смиловати, кад нас гоньени , му
чени , запуштени и сиромашни хришћани крепе у
вери нашој; Бог би дао, да се њихов глас зачује
у римском царству, које би требало да је глава
целога хришћанства, те да би се постидио онај,
који хоће, да је добар хришћанин, а делима неће
да покаже и посведочи то “. (в. Rad jugosl. Akad.
књ. LVI. стр. 176.).
 г. за

49

У последњој десетини , на измаку ХVІ. века ,

стали се кретати „ Срби сви и свуда “ , крeтaти и
тражити начина , па се почело и радити , да се о
слободе из турскога ропства . Да би сгресли са
себе несносни јарам турски, обраћали су се Срби
за помоћ и припомоћі хришћанским владарима, сту
пали су у преговоре и договоре с њима, а погла
вито с римским царем и угарским краљем Рудол
ФОм ІІ., с ерцхерцогом Фердинандом и с њиховим
ђенералима и покрајинским заповедницима, па и
са папом римским, Климентом VIII., који се живо
заузимао и на све стране радио у атар хришћан
ском ослобођењу из јарма турскога. Тада, то јест
од г. 1592. до 1614. , био је, као што знамо, Јован
архијепископ и патријарх српски, и ја мислим, да
се нећу преварити ако узмем, да је покретом тим
у српским земљама кретао и управљао исти пећки
архијепископ и патријарх Јован.
У II. тому Тајперовог зборника писмених спо
меника , којим се објашњује повест јужних Сло
вена, а који су извађђени из ватиканске архиве,
има два писма поменутога папе Климента VШ. (под
бр. XC. и CI. стр. 90. и 92.), од којих је прво
управљено под 10. априла 1598. г. „ Архијепископу
српском Јовану “ а друго , од 24. апр. 1599., истоме
и митрополиту српском (херцеговачком) Висариону.
Из тих писама разабиремо, да је српски архијепи
скоп Јован слао спролећа г. 1598. и 1599. у Рим,
два своја калуђера, од којих се један звао Дамјан ;
но рашта је управо слао он те калуђере с писми
ма у Рим, и шта је тражио он од пале, то не зна
мо ; но папа у првом одговору помиње, да је срп
ски архијепископ уверавао папу о својој оданости
и покорности римској цркви, глави свију цркава
и матери и учитељици , као што су се њој и прет
ходници његови покоравали и частвовали ју вазда,
и даље , да се јадао због прогањања, невоља и
беда, које га сналазе од стране непријатеља вере
Христове. Папа утврђујући српског архијепископа
у оданости према римској столици, тешећи га и
храбрећи у невољи његовој, уверава га ујеҳн ", да
 — 50 -

он не престаје опомињати хришћанске владаре и да

издатцима , и преко сила својих, подутире ствар
ослобођења хришћана испод турскога јарма, а за
друго вели на крају разабраћеш потајње од
твојих калуђера “. У одговору папином архије
пископу Јовану и митрополиту Висариону нема дру
го , но обичне опомене папске лицима, за која ми
сли папа, да су вољна приљубити се и покорити
римској столици .
Из веровног листа, писанога у Требињу" 24.
априла 1596., с којим је Фра Доминик Андријаше
вић, родом Дубровчанин, послан ћесару римском
Рудолфу у Праг, разабиремо нешто више ства

ри, зарад које су се обраћали првосвештеници и

остали поглавари у српској земљи и у Рим и у
ІІраг и Градац, и шта су желели управ и траяси
ли они од римске столице и немачког фесара. Ве
ровни лист тај потписао је први „ Висарион, би
скуп од Херцеговине са свиеми монеми подложни -
ци по риечи малиехь и велициехь “ , и за њим : кон
те Марко Пиеро од Требиња ; Милош Витковић од
Мустаһа ; кнез Марко Ивановић ; Иван кнез од
Бањана ; Грдан кнез од Пикшића ; и Дамјан кнез
од Љубомира ; и у том лисгу помиње Висарион
владика „ тешко и усионо и неправедно господство
главнога непријатеља крста Христовога, а то је
кућа Отмановића, и како је кућу ту и господство
то свемогући господин Бог почео сатирати насто
јањем од светога оца Папе и од вашега великога
помилована цесарства “, 19ми смо дали на знање

Његовој Светињи и Вашему цесарскому величан

ству наша пожуђења, и да смо спремни и припра
вни сви од највећега до најмањега и не чекамо
друго него наредбу и заповнед од вашега величан
ства, кое има знати, да ми досле нијесмо отвори
ли отаинства нашега никому, него један пут све
тому оцу Папи и вашему величанству ово саде
други пут. Ови отац Фра Доменико Андријашевићі,
по кому смо послали прво лист Његовој Светињи,
а егова Светиња посла их вашему цесарству ,
како нам је рекао и донио књиге одзар речени
 — 51
отац, кога посиламо вашему величанству с овима
нашима књигама , кога истога посила Његова Све
тиња, и молимо вас плачућии и уздишући положив
ши се по земљи да се достоите по вашему обичај
ному милосрђу чути овога оца , који ће отворити
вапіему величанству што ми иштемо и жудимо, и
Штогод он рече оно је истина и онако се има ве
ровати. Ако је који други дошао у име наше не
има му се веровати изван овога, кога вашему це
сарству припоручујемо као главу свијех нас, за
што дијело господиново чини и ставио је веле пу
та на погибију живот за послужити Богу и ње
гову ћесарскому и посвећеному величанству и

молимо, да не продливате ове ствари овога дијела“ .

(1. Slav . Bibliothek II Band von Miklosich und Fiedler,
pay. 291 — 293.) J. Ридлер, који је приопштио тај
лист из царске тајне дворске архиве у Бечу, вели
да се не види и не зна, како је примљен посланик
тај херцеговачки и какав је успех имало послан
ство то од г. 1596 .
Г. 1605. долазио је исти Фра Доминик Андри
јашевић и предлагао је и надвојводи Фердинанду
у Градцу и ћесару Рудолфу у Прагу начин, како
да се Албанија , Србија и Херцеговина ослободе од
турске силе, но цар Рудолф сумњао се прихватити
предлог тај и упустити се у тадашњим приликама у
тако опасю предузеће, те је позвао истога Фердинан
да и брата свога надвојводу Матију, да се ставе у спо
разумљење, и разсудивши зрело о том предлогу, под
несу му мњење своје о том. У писму управљеном
тога ради надвојводи Фердинанду под 30. априла
1605. пише цар Рудолф између осталога : „ Wir ste
hen aber erstlich in dein an , ob es auch rathsam und
thunlich, dass wir uns eines so hohen wichtigen und
weitentlegenen wercks, so neben den grossen unkosten ,
viel blut kosten würde, allein auf des munichs (mönchs
т. ј . поменутог Фра Доминика ) bloss fiirbringen und
angeben, sonderlich aber bey der jetzigen starken Hun
gerrischen Rebellion und offenen Türckenkriegs ohne
einige vorhergehende genugsame gründliche Erkundigung
und Cognoscirung dieser wankelmüthigen barbarischen
 - 52

Völker eigentlichen Intention und zu uns tragenden af

tection interfangen sollen ; denn sollte dies werk einmahl
ausbrechen und doch den verhoffenden glücklichen Effect
nicht erlangen, sondern etwa vielmehr zurück gehen, so
wäre nichts gewisseres denn dass diese arme Leutu
Leib und Leben kommen und wir beynebens an unsern
kayserlichen Credit und Reputation nicht eine geringe
Schmälerung leiden würden . Und dann fürs ander, ob
und wie das begehrte kriegsvolk sammt der grossen An
zahl wöhren und Rüstungen (opyxje) sicherlich hinein
gebracht md woher es proviantirt werden könnte , alhie
der andern circumstantien und ungelegenheiten, die nicht
weniger in Acht zu nehmen seyen, zu geschweigen “ .
Надвојвода Матија није био за то, да се лате тога
посла и да их од тога , осим поменутих у царевом
писму разлога и сумња, одвратити мора и то , што
је у питању, да ли су они хришћански народи ( у
Црној Гори и Брдима, у Србији и Херцеговини)
die alberait des Türkischen Jochs gewohnt, mit ihnen
17

befreundt“ према ћесару и Фердинанду онако ра

сположени, као што онај калуђер ( фра Доминик)
казује и уверава .
Надвојвода Фердинанд је, и писмо царево од
30. апр. и писмо надвојводе Матије 04 13. маја
1605. г., приопштио под 22. маја те године ратном
већу у Градцу с налогом, да му поднесе своје мюс
ње о том предлогу т. б. опонуђеном кући аустриј
ској покровитељству над народом у Албанији, Ср
бији и Херцеговини. Поменути Фратар Доминик, не
добивши одговора на своје предлоге, поново је под
9. јунија 1605. молио надвојводу «Фердинанда да
прихвати понуду у погледу подложења , од стране
и именом поменутог хришћанског народа, учињену
( в. у Зборнику Радослава Лопапића: Spomenici hrvat
ske krajine књ. I. стр . 338. 340. и 342 – 3.)
Следеће године 1606. опет је долазио исти Фра
Доминик Андријашевић у истом послу, но не сам
већ с калуђером Дамјаном, а посланством патри
јарха српског Јована, војвода, кнезова и т . д. к над
војводи Фердинанду у Градац. То дознајемо из от
писа и одговора Фердинандова од 13. априла 1606.,
 53

којим јавља патријарху и осталим поглавицама , да

је писма њихова примио , те из истих и од поела
ника њихових разумно, да су тврдо наумили дићи
се и стрести јарам турски ; похваљује их што су
-се на тако богоугодно дело одважили ; обећава да
ће их у томе помагати колико год буде могао и
извештава их, да под једним пише поради њих и
папи и царском величанству и краљу шпањолском,
те се надa, да ће божјом помоћи поћи за руком ,
да се ослободе турског насиља и угњeтaвaња .
Осим писма тога Фердинандовога понели су
речени посланици са собом одговор и Фердинандо
вога ђенерала у хрватској крајини барона Гвида
Кисла, од 30. апр. 1606. „Грдан војводи и осталим
војводама, кнезовима и главама и пуку од Херце
говине, српске земље и Арбаније “.
Нешто касније, но те исте године 1606., на
ђоше се на двору цара Рудолфа у Прагу друга два
посланика, Никола Драшковић и Петар Брајковић,
који донесоше листове прво од „ Јована патријарха
од Пећи и осталијех духовнијех и световнијех по
главара, кнезова , војвода, спахија и осталих хри .
шћана у краљевству српском, бугарском и арба
нашком живућих “ (Johanni Patriarchae de Pech, aliis
que spiritualibus et saecularibus Praelatis, Comitibus,
Vojvodis, Nobilibus et reliquis in regno Serbiae, Bul
gariae et Albaniae existentibus Christianis) и засебно од
духовних и световних поглавара , кнезова, војвода,
спахија и осталих хришћана у Херцеговини.
Цар Рудолф лепо је примио те посланике и
лепо је одговорио и патријарху Јовану и осталим
поглавицама у српској, бугарској, и арбанашкој
земљи, и поглавицама у земљи херцеговој (Slav Bi
bliothek II . 295 -- 29Ѕ.) под 23. маја 1606. Из Прага
свратили су се и ти посланици к Фердинанду у
Градац, те су и од њега добили одговор и патри
japxy Jobany (al Reverendissimo II. S. Patriarcha di
Pech nostro ѕinсеrаmеntе diletto et devoto) и Грдан
војводи и другим херцеговцима (alli nobili nostri sin
ceramente diletti Gardan Voivoda et altri Conti nel Re
gno della Bosna) . Садржај тих ћесаревих и Ферди
.
с
 54

нандових одговора нећу да излажем овде, већ и

зато , што је на крају те 1606. г. склопљен мир
с Турци, те сва та посланства и сва та преговора
ња с кућом австријском нису имала никаквог у
спеха .

У II. књизи Макушевљевог зборника : „ Исто

ријски споменици јужних Словена из италијанских
архива и библиотека ( Гласник II . одељ , књ. ХІV.) “
приопштени су на крају из туринског архива :
„ 1608—1610. diverse memorie, lettere particolari Istru
zioni , Proposizioni e Note delle cose necessarie per l'im
presa di Levante , cioè per la conquista dell' Albania ,
Macedonia et altre provincie contigue alle medesime, che
il Duca Carlo Emanuele I. meditava di fare“ . Ho 110 MITO
ни с те стране није ништа учињено, то ћу само
поменути, да је по гласу тих листова и бележака ,
поменути већ више пута калуђер Дамјан, долазио
и био пред поменутим дуком савојским, Карлом
Емануилом І. , и пошто је тај калуђер Дамјан оба
вестио хришћанске поглавице у Босни и Херцего
вини, како благо и милостиво влада тај дука сво)-
јим поданима, и да он тежи за тим , да се они
хришћани ослободе од турског тиранства, по
слаше поменуте поглавице (nobili del Regno di Bosna
e Ducato di Sto Sava) као свога прокуратора поме -
нутог већ Николу Драшковића , да изјави реченом
дуки, како они желе да дођу под заштиту и господ
зтво његово, не тражећи ништа друго од њега, но
да им , ако да Бог, те земља дође у његову власт,
потврди њихове привилеђије и врати добра њихо
ва, која им отеше Турци. Исти је Никола Дра
шковић уверавао дуку Карла Емануила I. да
рат не ће бити тешко отпочети и водити , јер
1
И тога Николу Драшковића, и толико пута помену
тога фра Доминика Андријашевића, хрђаво описује напски
нунције, у својим извештајима из Градца од 14. и 21. дец .
1609. г. У Фратра се нашли лажни печати , и да су обо
јица протyве светске, а „ tutte le cose , chе trаttаno di quel
le parti di Bosina, erano chimerice pure invetioni del trate
suddetto per haver danari “ etc. (B. Theiner, Mon. II. 108.)
ГЕ

55

је хришћана на границама и у поменутим зем

љама множина , који не желе друго, но само да
се нађе моћан господар , под чијим руковод
ством и заштитом могли би они стрести турски
јарам ; он му је напоменуо и то, да је патријарх
пећки моlан господин, који под собом има много хри
шћана, који га се и боје и који га поштују, и да је
патријарх обећао, да ће он, чим види да хришћани
(западни) ступе ногом на њихову земљу , диви народ
на оружје.
И у тим туринским белешкама спомиње се на
стр. 312. Грдан војвода.
Капетан сењски Гусић известио је под 13. јан.
1611, надвојводу Фердинанда.... и обуни у Хер
цеговивини .. geben auch für --- глас је из Лике
и Крбаве dass sich in der Herzegovina sechs sansk
hen ( canaill ) rebelliret und zu dem Gerdan voywoda
zugeschlagen, darauf der Bassa aus der Bosna geschickt
worden, wie man sagt, so wird er wenig ausrichten, denn
die Rebellen über 70.000 stark beiаinander und bereit
merklichsten Schaden zugefügt (B. Spomenici hrvatske
krajine књ. II . стр. 5. и 6.)
Устанак Грдан војводе од Никшића и Оного
шта забележио је и српски летописац под г. 1597 .
Rebellat in Bosna Grdan vojvoda in Niksiche et Ono
72

gosti etc. (Arkiv, ІШ . 28. ср. ІНаФ. лет. 85. „ вь лѣто.

710 !) = 1 :497 . ВИШЕ СЕ дровнаци и никшићи и пивланн
ch ДЕрвиш БЕГом на Гацкоў ). Кад је которанин Мари
јан Болица писао г. 1614. своје извешће и опис
санџаката скадарскога , рекао би, да Грдана војво
де већ није било међу живима , јер Болица поми
ње, као кнеза и заповедника оноготког и никшић
кога , сина његовога : Onogosti et Nichsich comman
27

date dal figliolo di Gardan voivoda , confine con li ribelli

del ducato di Scuttari (Starine , XII . 192. )
Но није овде говор о Грдану војводи и о ње
говим устанцима у Херцеговини г. 1597. и 1610
1011., већ о патријарху српском Јовану и шта је
он све кушао и радио , да се Срби ослободе од
Турака.
7
 56

Год. 1614. скројен би план општег устанка на

збору, који држаше у Кучима у горњој Албанији
патријарх и поглавити људи ове покрајине и по
главице Босне, Маћедоније, Бугарске, Србије, Хер
цеговине и Далмације. „ Одлучено је каже се у
записнику тога збора и договора да се унесе
колико се год буде могло оружје у Црну Гору и
у планину химариотску ; унашање то биће лако у
независним земљама, куда нису Турци продрли и
које никад нису биле платежне великом господару
(Grand - Seigneur )“.
„ Из ових гора пренеће се оружје у Дукађин
ске горе, које су суседне планини химарској, да
се оружају сви планинци заверени, као : Пипери,
Клименте, Белопавлићи, Кучи и Вршовци (Versovo ?)
који су већ од 30 година ( дакле од г. 1584.) не
зависни и не плаћају никаквог данка великом го
сподару, и који могу дати 30 хиљада добрих вoj
ника “.
С концем године довешће се 12 хиљада за
верених војника из других покрајина, као из Ср
бије, Херцеговине, Маћедониjе, Албаније и Босне,
све провинције, које се сучељавају с горепомену
тим планинама. Они ће се мало по мало на сваку
поделити, а то ће дати завереној војсци износ од
52 хиљаде момака, од којих 12 хиљада коњаника
и 30 хиљада пешака “.
„ Најпре ће изићи из горе химарске 8 хиљада
момака, да заузму Авлону (Vallone) варош и твр
Таву, јер је посада тврђаве састављена из хришћа
на, којих су поглавари сагласни с химариотима “.
„ Дукађинци и други имаће управити један део
своје силе на кроју ; овај ће град бити заузет без
најмање тешкоће, јер је један део зида срушен код
капије, а Турци га нису никада подигли на ново “.
„ Други кор поћиће Скадру, јер овуда има спо
разумљења. Трећи кор опет ићи ће на Херцег Нови
(Castelnuovo) и једна ноћ биће доста, да се заузме
ово место, јер хришћани који су у тврђавици, у
прав су ноћу на стражи, и стоје у споразумљењу
са завереницима “,
 57

„ Тренутак, у ком ће ове разне упадајне вој

ске поћи с планина, биће тренутак за устанак сви
ју заверених покрајина, и сви Турци, који се ту
нађу, биће исечени ; то ће лако бити, јер ту не
долази десет Турака на две стотине хришћана “.
„ Народи, повучени тим устанком сјединиће
поткрепљења са оне 42 хиљаде људи, што ће у
множити војску до сто двадесет хиљада одабраних
момака, све то за мање него два месеца дана “ .
„ Пре него што приспе у Дренопоље, број ће
узићи до 160 хиљада људи и више, ако буде ну
жно. Овај поход не ће наићи више на препоне, ако
се устанак започне у месецу октобру, кад су Тур
ци разоружани и не остављају војске у Европи.
Они би је истина могли довести из Азије, али ова
не би могла пре шест месеци бити близу наших
гора, јер и то је још обичај у Турака, да не кре
ћу војску пре жетве. Ми би имали још осам ме
сеци, да се заштитимо свиме, што буде нужно “.
„ Устанак свију ових земаља ослабиће силе Ту
рака тим више што ће кнезови Влашке и Молдавије,
доћи нама у помоћ, јер су с њима већ преговори
учињени. Архијепископ је влашки братучед српског
патријарха ; и они су гарантовали кнезовима за
свагда посед њихових држава, за њих и њихове
потомке “ .
„ Ми се надамо , да ће ових осам месеци бити
доста , да дођемо у Цариград. Ми ћемо остави
ти за собом само тврђаве угарске и хрватске, но
у таковим околностима не ће бити изгубљено вре
ме за ћесара, да притисне Угарску, и за надвојво
ду, да освоји Хрватску “.
„ Још се предлаже реченој скупштини у обзи
ру устанка , да изда новај од мање вредности
нешто мало посребрењен — и да заповеди указом,
да сваки има примати тај новац за наплату тро
шкова војничких. Сви који буду имали тај новац
однеће га после три месеца министрима, који ће
вратити вредност тога у добром новцу. Тим ће на
чином војска бити уредно плаћана и народи не ће
бити оштећени “ .
 58

„Добит произлазећи од плена градова, пљачке

Турака и Чивута, напуниће златом и сребром касу
војске и подмираваће на више година , без друге
припомоћи, трошкове рата “.
Ето револуције на папиру , која лако рачуна
са свима препонама , примећује Француски писац,
који је садржај поменутот записника, држаног у
Кучима г. 1614. збора , приопштио у књизи : Greece
depuis la prise de Constantinople jusqu'à nos jours, par
Alexandre Blanchet, Liv. I. chap. Ш. Приопштени из
вод из те књиге у српском преводу дао ми је по
покојни незаборављени владика Ђорђе Војновић, и
у том изводу стоји, да се збор тај у Кучима др
жао 8. септ. (27. авг.) 1614. Како је управо Фран
цуз написао , ја не знам , само то знам да г. 1614.
августу 27. старога календара, није одговарао
осми, већ шести дан месеца септембра, по новом
календару. Но то је ситница , али је важније оно,
што из записника о том збору и договору, који је
патријарх Јован са поглавиццама племена и народа
у Кучима, на измаку августа г. 1614. држао, до
знасмо, да је архијепископ влашки био братучед
патријарху српском Јовану, те нам сада може бити
јасно, зашто се исти патријарх Јован у пећком
сказанију (Гласник XXXV. 74.) и другде назива
Кантум (Іоань Кант8ль); а да ли са збором оним, држа
ним на концу августа или почетком септембра г. 1614 .
у Кучима, на ком је патријарх тај са поглавицама
углавио основу општег устанка на Турке, стоји у
каквој свези околност та , што је исти Патријарх,
као што је већ напред казано, 14. окт. те исте
1614. г. умрьо и кости своје оставио у Цариграду,
ја не знам ; могу мислити да стоји, али казати
и написати не смем ,
Бурно је било време у ком је Јован Кантул .
патријаровао , и у том времену пострадао је и ра
суо се народ наш, али се свуда и отимао он, и
кнезови, војводе и главари гледали су и тражили су
начина, како да се опросте невоље. О том је на
стојао, за то се заузимао, ради тога стављао је у
погибао живот свој, патријарх српски Јован, и
 59

тим пастирским радом својим оставио је он по себи

часну памет . С каквим само пијететом говори о ње
му, прејамник његов патријарх Пајсије !
Патријарха Јована поменуо је и которанин
Маријан Болица, у поменутом већ једном опису
санџаката скадарскога (Starine XII . 182. ) , где вели :
Pech -- sedia patriarcale de calogieri di rito serviano
e greco, dove ressiede il patriarcha Giovanni, con gran
pompa guardato e custodito da Turchi Gianiceri ottenuti
dalla Porta di Constantinopoli et da lui mantenuti a
provviggione in sontuosissimo pallagio etc.
По смрти патријарха Јована (+ 14. окт. 1614.)
избран је саборно у Грачаници, митрополији ново
брдској ( липљанској) за архијепископа и патријар
ха Пајсије, родом из Јаньева на Косову, син пре
свитера Димитрије, којег је патријарх Јован г. 1612.
посветио био за митрополита новобрдског или гра
чаничKor .

У пећком сказанију пише : „ Плисiй .. (7156.)

ноIEMRріл 2. КЫІВоломи , такожE глаголют , үкіЕН . БЫсть на
kcrt (а не „ НА МЕСпаҳк “ као што је печатано) Fior
дис.Авіцки ЄЛЕ Киви к монастырь приНЕСЕН . и втори ДЕНА
пр£стави CE, рождЕНИТЕМА 13 % Ілнѣва “ (Гласник XXXV.
74.). Пајсије се дакле скончао 2. нов. 7156= 1647 .
придржав престол св. Саве 33. године, најдуже
од свију архијепископа и патријараха српских.
Што се знало о патријарху Пајсију рекло се
y Гласника књизи ХХІІ стр. 210—212, и у Летопи
су М. С. књ. 117. стр. 109, а овде ћу поменути све
мени познате записе, у којима је исти патријарх
споменут. Он се помиње под г. 7123 = 1615. (Гласник,
П. оделење књ. VII. 28).
7125= 1617 . (Starine X. 264) .
7126 = 1618. (Гл. LVI. 352).
7128 = 1620 . (Јастребова податци, стр. 59).
71 36= 1628 . (Годишњица II. 258).
7137 = 1629 . (Опис М. Ораховице од Вл. Кра
сића стр . 26)
7138 = 1 630. ( Старинар Ш. 103) .
7140= 1632. (Вукова Даница за 1826. стр. 24).
7147= 1639 . (ГилФердинx Боснія стр. 312).
8
 60

7148= 1639 . ( Starine X. 265 ).

7153 = 1645. (T1. 57. ctp. 53 ).
У номенику дечанског манастира ( Деч Спом.
38.) има „ въ лѣто 17 13. месеца августа 25. при
ходи здe преосвештени патріархъ кур Паvсеи и с
нимъ служители некске церкве еклисіархъ кур Спи
ридоня и архiдiаконъ кур Михаилъ и кeлaрie киръ
Ніконь; поп Василіе и епте четири діакона и тогда
соврши хиротонію со четири діакона и два свеце
ника “ . Место 1743. биће да пише 7143. Еклиси
јарх пећски Спиридон спомиње се у натпису пећ
ке цркве од г. 7142. (в. Деч. Првенац од г. Ју.
ришића стр. 94) ; архидјакон Михаил упоменику
пећком под г. 7140 ( Гл. XLII. 7.) ; ту се спомиње
и пут Никонов од г. 7141. и пут игумна Василів
од исте године.
Минеј један писан је у ман. Хонову при игу
мну ћир Игнатију „лѣт8 мимо“ГEKSyis oть кытiл 71 40.
А от рождьства X.BA 1633., кр8г сонця 28. 18НЕ ЖЕ кр8г
15., прѣстолом , прABEIJI8 нЖЕ В СВЕТыіҳь Слкы срык
склго оүчиTENIA Архієпископ8 кур ПлиCEю, ср:СмЅ ЖЕ и БЕ
лигр148 СВЕТИТЕЛЬствЅюу18 митрополит кур 1ВЕСлломs “ ;
даље се у запису помиње „ дивно знаMEHiE “ , које
27Вh 'гов лѣто покл3ACE “, а то је било, што се те го

дине месеца августа 4. у Суботя „ по-грЕСЕ ЗЕМЛІa xt

ло ВЕЛми. Ако коЛЕКАТИ СЕ ЗАНїлмь црковниль и cr:bНАМА
ВЕЛМИ ЗИВАТИ СЕ : и Плки в HЕNЕЛЮ Други часh IE по
трЕСЕ СЕ МЕНШЕ “ . Четврти август пао је у суботу
г. 1632. а не 16633 ; па назначени круг сунца илу
не одговора г. 1632.; писац је дакле погрешно за
писао „ а од р . X. 1633. “ место 1632 .
Служебник (литургијар), сад у ман. Чачку, пи
сао је јеромонах Захарија у ман. Милешеву год.
г. 7143. а од р. X. 1634. септ. 25. „ при архієпископія
ПЕкском кур ІІavCEю и митрополіт8 кур Логиня и irSMEH8
и архімандріт8 мtcТА СЕГо кур Максимs “ ..
1 У Гласнику, кі . XXIX . 165. помиње се Пентикостар,
писан у м. Милешеву од јеромонаха Захарија г. 713) =
1631. при архијереју ( треба архијепископу ) пећском Пај
сији ( и митрополиту) Логину. Но ХилФердинг, који из и
стог тог Пентикостара у Боснія ид. на стр. 311. и 312 .
приопштује запис захаријин, није нашао у том запису по
менуте Косановићем године .
-

-
- 61

Патерик ухилФердинговој колекцији рукописа

писан је г. 7 132—1624. при Патріарх8 күрь Пли СЕНІ
ПЕкском8 etc.
У натпису у Хиландарској трапезарији од г.
7130 = 1622. поменут је на беленци с. митрополита
Саве Косановићia, патриарх Пајсије а не Јелисије.
А сам патријарх Пајсије записао се на разним
књигама (Rad I. 178. г. 7127—1619 ; Гл. XI. 173.
7127-1619 ; Србски народни лист за г. 1845 бр.
23. стр. 180. под г. 7137 —1629.; Деч. Спом. стр.
40. под г. 7150. — 1642 и на стр. 43. под 7132 = 1624 ;
ГильФ. Босніа под г. 7154 = 1646 ; Гласник УШ, 150.
под г. 7151 = 1643 ; л принЕСоҳь сію книг8 — дописао
је патријарх Пајсије, Бk Akто 7:54 . А оть рожд.
Христов . 1641. МЕСЕЦА млил 30. на възНЕСЕНів господНЕ.
Место лүма биће лҳмд , јер г. 1644. која одговара
години 7152. од створења света пао је Спасовдан
30. маја.
У новијем препису поменика Шишатовачког,
први се од патријараха и митрополита, који су по
ходили тај манастир, записао патријарх Пајсије :
„ :13 , смирЕНи дрҳИЕТископ ПЕКлски ПлиСЕЙ С , митропо
литом кeлиградским нар Е.Мским :16 :Салоном , дотохом 33:
нь монастырь ІІІншаговци на поклоненів СВЕТом8 Стефа
н8 Akro 7140 окт. 7. «
На листићу једном, на ком је „ многољетствије “
патријарху неhrѕом и митрополиту, писано руком
најсијевом, има овај запис : „сиє ноч рhTA 136 СМЕрі-
ни пансей (то је записано тајном буквиццом ) лhro
71 10. Е. 18. и тогда ХЕротонисахлил под ЧЕ " нрн и лі
конд 4. прВЕ НЕ . частног поста , c8в . “
Запис истога патријарха са рукописа бечке
двор. биб. бр. 131., у ком је Теодосијев живот св.
Саве и друго, гласи овако :
„ ПрѣВЕЗлҳь сію книг8 436 смkpЕННы и многогрѣины
БИвін прҳіEПископ ІІлиСЕЙ oү ноЅЅдна крКМЕНА, єліном
когоү кKдомл томію оти oүсүрьділ сүрькскими просвЕТИТЕЛЕМh ,
и многь крпES имать , krs тогда мимоTEKoyyis 7155. ,
А
оть рождлства Христа , Богд НАШЕГО 1647 , кроүгь
 62

сланцох 15. A A8E 11 , индиктнонь 1. тогда кившЅ при

насh архiдiлконо8 Григорию хліE “. Не могу не приме
тити да г. 7155. индикат није био 1. већ 15., а пр
ви индикат био је 7156 г. у почетку које се па
тријарх Пајсије преставио ".
У поменику пећском записао је Пајсије годи
ну пута свога од 7131 = 1623. и од 7138 = 1630, г.
и оба пута своје име тајном буквицом. Но из за
писа и натписа не састави животопис патријархай
Пајсија, и ја сам само од муке, што нема других
и друкчијих података за живот његов, поменуо и
те бедне записе беднога патријарха Пајсија, која
је многу књигу увезом својим и сахраном спасао
од пропасти.
Скопски митрополит Симеони дошавши г. 1641 .
у Русију, да ту остане, исходио је у цара Миха
јила Теодоровића грамату за патријарха српског,
односно за пећски манастир, да може сваке седме
или осме године слати калуђере у Моску ради ми -
лостиње (в. Сношеній Россіи съ востоком . Мура
вьева ч. 2., стр. 219. и 236. и даље). „ И натъ Ар
хіепископт (Пајсеј причао је послани г. 1644. у
.

Русију старъ , имѣетъ око ста авто, и мы оста

вили его въ турской земли въ неволѣ, сидить въ
желѣзахт ради дани“ (тамо, стр. 237).
Г. 7092—1584. објавио се свети цар Уроші, те
су моћи његове, које су 211. године у земљи ле
жале (дакле од г. 6880 = 1371., које се преставно
он) нађене и у обновљеној цркви св. Богородице
код Неродимља положене. Но службе није имао
„ новојавлени мученик “, и патријарх Пајсије ( 1614—
1647) састави му и службу бденну и житије ; и
књига , у којој је служба та и то пајсијево житије
1 У светогорском манастиру Свимсну ( Estigmem) пма
препоручно писмо Пајсија, архіепископа пекског и всех
Срьбль и Бль арь патріарха, писано г. 7141. 25. марта
инд. І. (= 1633) на Косову. ( Аерамовић, Опис. С0. св. Гора
58 ; Mik1. Slav. Bib . І. 181. ), где се писмо то два пут по
миње .
 63

цара Уроша донешено је са светим моћима њего

вим г. i705 . монахом Христофором из Неродимља
у сремски манастир Тазак, одууд је доцније доспе
ло у манастир велику Ремету. Први пут поменута
је књига та у званичном извештају о Фрушкогор
ским манастирима од г. 1772. (Starine, VIII , 11 )
под бр. 10 : Vita et еnсоmia regis Uros, conscripta per
Payscenm patriarcham Pehiensem 1642. II. J. INagapuk
поменуо је књигу ту у прегледу писмених споме.
ника српских у Wiener Jahrbiicher der literatur fir
das J. 1831. ( в. Летопис М. с . књ. 68. стр. 96 ;
Шафарик, Geschichte der serb. Literatur I. Abth. S.
246 ), аг. Александар Стојачковићі приопштио је
из ње натпис житију цара Уроша у поменутом Beħ
српском народном Листу за г. 1845. бр. 23. стр.
180 — 181. У XXII.ој књизи Гласника печатано је
житије а у 150.ој књизи Летописа М. С. Родослов
српски, који Пајсија међу изворима своје повест
о цару Урошу помиње.
У штампаном у Гласнику тексту погрешно
стоји на стр . 227. „ вь лѣто 6092. “ место 7092 . 12

оваавль СЕ СВЕТА “, а на стр. 231. у другој врсти

изостављене су после „ СВЕТомоу “, а пред „ И тогда
рАТЬ БЫСТА речи „ 12. Акти : имоньдшE“, што их
је Пајсије на дну листа додао.
Листа онога , с којега је г. А. Стојачковић и
списао натпис житију цара Уроша, сада нема, а
нема ни последњег листа тога житија , на ком је
Ваљда записана била г. 1642., -- но има на једном
листу неколико врсти , писаних руком патријарха
Пајсија, које је он приликом другом дописао. Но
и тај допис нема почетка и гласи
„ и тегда при нас Архідiлкон григоріE и тогда постригоҳ'мо
старца Столна н нарЕкох'мо имѣ ємoү монах Слва, поню -
ЖЕ СЕ дынь прилоүчи СВЕТАго Слви ГЕН. 14 .; и тоү пріид:
поп Томл телиновачки , и попh SKA HEpoдимски и попы
МллДЕН и врѕчих м8 поnѕ МлаДЕНs, да приходи лит8ргії
ради, док , 44 Богь н Мати Божі. НЕКОЕГО СВEIJIEHнка. И
тогда подписаҳь книги что с8 црковн t порSШЕНГ. и раҙНЕ -
вићЕНk и пр'kноћих'мо діє норiїн , и тогда при нас кив
 64

108 поn8 СТЕрлня іEp'монаҳ8 н Спахи Милош8 и СтойкЅ.

Того ради 44 ю на слЅжкох прЕЧистки Гогородици и сВЕ-
Тым Апостолом н СВЕТомо пророк эү ABBAKoүмoү н сКЕТол1
Младомәү царю Oүрәшоу " : понІ ЕЖЕ НЕ ИМkWE правилга,
тога ра, и понялих, liors посukhcTKSwis ми и лТЕРЕ
коків , илJIE что коYAET погрКІШЕНо нR клқиите Господа
ради , понІЕЖЕ пис . 8кл гркшнл и пknoтpEKHл и 48хъ
үнили, на 18ҳА СВЕТы “ .
Доцније, а наимс г. 7184= 1676 . месеца апри
ла 19. дне дописао је попъ нікодимь оть Годаица
тропар св. цару Урошу , који почиње : „ чарскою діл
димою КЕНЧЛЕЕ врхи твон “ и т. д . и Еванђелије на ју
трењу и апостол и Еванђелије на литургији.
У служби св. Првовенчаноме краљу Стефану,
Симону монаху, (памет 24. септ.) у Србљаку риб
ничком од г. 1761 има осим канона пресветој Бо
городици два канона преподобном, т . і. св. Кра
љу, и први од та два канона , по сведочби краје
гранесија, или акростиха тога канона (који гласи :
плvсий НЕДостоини пою ТЕ “) саставио је Пајсије на
тријарх. Свети краљ објавио се, као што се прича
у Сињаксару, г. 7137= 1629 . најпре игумну Сопо
ћанском, један пут, други пут и трећи пут, и на
последку јави се архијепископу пећском кир Пај
сији у патријаршији и , но даље читај у Србљаку
на другој страни листа 236. и на 237. листу. Као
што се последњи цар Урош не спомиње међу срп
ским свецима, нити у синаксару псалтира детиі %
скога од г. 1495, нити у Божидаровом Саборнику
или општаку од г. 1538. , пити у млетачким кален
дарима, тако и првом венчаном краљу српском не
ма помена међу свецима и трага старијој служби
његовој , па и синаксар , штампани у поменутом
1
Ово се односи на књигу, у којој је служба и жII -
тије цара Уроша, коју је патријарх приложно манастну
св . Богородице у Шаренику, јер у тој књизи најпре је
служба успенију Богородице, на онда служба св. Апосто
лима Петру Павлу, па св . пророку Авакуму и напослед
ку служба цару Урошу.
 65

Србљаку од л . 232 - 238. могао се, онакав какав

је, тек у позније време, у време натријарха Пај
сија, саставитн . По о том , и даље о том , да ли је
исти патријарх Пајсије списао г. 1631. ону позна
ту кратку повест о св. Стефану ІШтиљановићу, на
другом месту.
Y „ Mittheilungen des Instituts für oesterreichische
Geschichtsforschung , III. Band , 2. Heft“ 13.10 KHO je
« Фр. Мареш по архивским списима покушаје чиње
не у времену од г. 1625 — 1646, да хришћански
народи у Турској, поглавито Арбанаси и Срби у
Босни, Херцеговини, српској земљи устану и стре
су са себе турски јаграм, као Фактори, који су се
заузимали за ту ствар од стране на пе царевине и
који су отом преговоре водили са прокураторима
и делегатима народа, који су тражили, да се по
моћу наше царевине ослободе, помиње се у том
саставу Гроф Ђорђе Лудвик ІШварценбершки, који
је 26. јуна 16:31 . постављен заповедником словин
ске ( windische - вараждинске) и петрињске крајине, и
прујатељ његов, Гроф Филип Александар Мансфелд
ски , а као главни прокуратор хришћанских наро
да у Турској истиче се после смрти Фра Франче
ска Бертучија ( Berteci) Далматинца, нећак његов
Фра Христод Тарноски ( Tarnosky), родом Бошњак,
Витез малтешког реда, но уз њега и осим њега по
миње се још познати фра Иван Томко Маріваковић,
бискуп босански, који Босне ни видно није, босан-
ски Францишкан Фрра Ђорђе Бје.авић и Фра Атана
сије Георгицео (Гргићевић ). Не неважну улогу и
грају у тим акцијама и преговорима и два проби
света : неки Грк, који се издавао за Сина Султана
Мехмеда Ш. и називао се Султан Jacchia, a писао
се и „Alexandro Conte lelli Montinegri “, ински Не
мац по имену Carlo Scioppio (управ Schoppe). ІІоме
нути Тарноски уверавао је, да има веровни лист .
и пуномоћ од патријарха српског и митрополита
у српској земљи , од кнезова војвода и народа у
Босни, Херцеговини, Црној Гори , и од бискупа Ска
дарског и Лешког у Албанији (1. с . 254). Речени
босански Франчишкан, Фра Ђорђе Бјелавић препо
 66

ручивао је г. 1635. да се писмом позове патријарх

пейски и Влашки војвода, да пољу на договор
своје људе (стр. 281 ). У конференцији држаној 10.
Фсбр. 16636. у кући. Грофа Мансфелда, при којојје
био Шварценберг, Фра Ђорђе Бјелавић и Бошњак
Михаило Radivčić, рекоше Бошњаци : „ Biѕ jetzt sei
es ihnen gelungen das Volk in der Ergebenheit gegen
den Kaiser zu erhalten, länger vermöchten sie es nicht
mehr ; denn nur ein Drittel sei katholisch , die anderen
uber schismatisch. Wenn der Fürst der Walachei und
selbst der Patriasch von Ipek (Peć), dem 44 Bisttümer
unterstehen, und dessen Winke alle übrigen Völker fol
gen , in disen Werke mit ihren gehen, und so die Schi
smatiker durch die katholiken sich befrein lassen wollen,
so sei auch das ein Grund zur Inangriffnahme des Wer
kes ; würde die Ausführung noch weiterhin verschoben ,
so sehen sie sich ausser Stande die Völker sebbst mit
grossen Geldmitteln abzuhalten , sich einen anderen für
sten und Protector zu erwählen (S. 283).
Но колико је натријарх Пајсије у том послу
за ослобођење српскога народа помоћу нашіс ца
ревине збиља учествовао и да ли је он за те бо
санске Фратрове, који су се издавали за делегате
и пуномоћнике хришћанских народа у Турској, што
знао, тко ће да зна и тко ће да верује тим босан
ским Фратровима, који су се непрестано мотали
тамо амо и обијали прагове австријскога двора и
австријских ђенерала, али увек гледали и врсбали
на прилику , да што за се упeцају ?
Но знао патријарх Пајсије што за предлоге
чињене и преговоре вођене, или не знао, прелози
и преговори ти нису имали никаквог успеха — Ind
so verschwand - тим завршује Мареш чланак свој
auch der letzte Schimmer der Hoffnung auf eine wär
tige Intervention zu Gunsten der christlichen Balkan völ
ker ; sie emporten sich in der folge wol öfter, wander
ten theilweise nach Ungarn aus, oder nahmen wie die
Albanesen den Mohamedanismus an ; aber im ganzen
blieb sich ihr hartes Los gleich bis in dieses Jahrhun
dert “ .
 67

Патријарх Пајсије скончао се 2. нов. 7156. г.

а Гаврило І., који у реду патријараха српских за
њим долази , помиње се као архијепископ или па
тријарх у записима и натписима од г. 7158 , 7159 ,
7162, 7163. (в. Гл. LVI. 342 и 345 ; Гл. ХХШ. 248 ;
Бачка вила св. І. 222 ; Летопис М. С. књ. 150, 53) .
Архимандрит Леонид (Опис. славянорусскихъ
рукописей книгохранилища ставропигіaлнaго воскре
сенскаго монастиря, Москва 1871 , стр. 70) помиње
Псалтир Божидарев од г. 1520. и у њему запис :
да CE Зна, когда придохь 43 , архієпископь курь Гавраиль
нь царьногорскоү Богородицоү и дадошE ми сію литүргію
на Благословь, и тогда дадохь владыки курк Филипү ВА
Скопску пархію, иЖЕ БЫість мѣСЕЦА Іүнia 11 днЕ “.
Припрата ман. Хопова у Срему — гласом нат
писа, који је негда био -— пописа се при преосве
штеном архијепископу пећком ћир Гаврилу и ми
трополиту ћир хаци Илариону г. 7162—1654., а и
припрата старе црквице ман. Ковиља у Бачкој, ко
којој сад ни трага нема , била је пописана „ zu zei
ten des Erzbischofs zu Ippeck, Herrn Gabrielis, dann des
metropoliten Michaelis, welcher auch der Wohlthäter die
ses Werks, anno 7159 von der Welterschaffung und von
Christi Geburt anno 1651. (Званична потврда од 21 .
нов. 1775).
Од патријарха Гаврила има синђелија од г.
7159. или 1751. г. , дана Василију владици захум
ском у Требињу, на епархију „ єЖЕ ЗОВЕТ СЕ Никшић
и план8 и ВолошиновићЕ И морач$, € ЖЕ Єсть кадилЅк пр't
полски “ ( Магазин за г. 1863. стр. 164.), о којој е
пархији и опоменутом владици на свом месту.
У пећком и у карловачком сказанију о па
тријарсима српским (Гл. XXXV. 71 , Гл. ХХШ.
248) каже се, да је Гаврило био родом од ста
рога влаха или од Расије нЖЕ нына глагоЛІЕТСЕ стари
влаҳь “, а он сам помиње у једном запису (Tл. IVІ.
345) да је пре узвишења свога на престо српске
архијепископије био владика рашке епархије и да
је тамо од многог времена пусти манастир св. А
ранђела Михајила и Гаврила, „ зовом“ Ковніє в прЕ -
9
 68

дѣлыпҳь стараге влаҳа , обновио г. 7152-1644 . „ и

ПРЕВыхом тоү ніков вр'bМЕ и Плки иЖЕ маніEM пp:kЕЛАга
го владики моЕГо Христа възыдохеми на сы СВЕТый прѣ
стол , сръбскыJE архієпископів “.
Сказаније штампано у VI. књизи Гласника да
је Гаврилу презиме „ Рајић “ , а и Јован Рајић у
књижици својој записној, у којој је извод из тога
сказанија, додао је позније уз име тога патријарха
„ Раичь “. Но у сказанијама из прве половине прош
лога века нема тога презимена , и ја незнам од
куд је Рајић дознао, да је патријарх Гаврило І.
био од Рајића. У потврдници цара Леополда I. од
30. марта 1688. , којом је Лонђин Рајић потврђен
за (унијатског) влашког епископа у Срему (Episco
pus Valachorum sive Rascianorum in Sirmio habitantium ),
помиње се, како је од рода и племена Лонђина Pa
јића било дванаест владика и два патријарха (et
ex iisdem antenatis majoribus suis (Longini Raich) duo
decim Episcopos Duosque Patriarchas Vitae Sanctimonia
claros numerasse perhiberetur“ (J. Fiedler Beiträge zur
Union der Valachen (Vlachen ) in Slavonien und Syr
mien Wien 1867. S. 18). Да кажемо да је један од
те двојице био Гаврило, ко би од патријараха
српских био други од рода Рајићева ?
За патријарха Гаврила каже се у сказанијама,
да је удављен — поКЕШЕНЬ, ОКЕШЕНh — од Турака,
оть своих окЛЕВЕТАН, от кратін околган НЕПРАВЕДНо (в. Гл .
ХХІШ . 248., Гл. VI. 44., Летопис М. С. 1831. Ч.
II. 16.). У хоповском сказанију пише, да се скон
чао удавленијем од Турака неправедно оклеветан
„ пришлуш8 €M8 от МосквЕ “; у карловачком да је по
Вешен ва ниКЕН “, а у пећком сказанију (Гл. XXXV.
>

74.) „ къ царю агаринском , окълган . Бысты, ако сов:Кто

ВЛАХ КЛАгочECтивѣйшого царя Московского ко346игнути кой
1
Манастир Ковиље у Старом Влаху појао је још у
првој половини прошлога века (в . Гл. LVI. стр . 149. и
277.) и Милишић, у хорографији пећког патријархата, по
мињe monasterium de Kobligie (место Коbiglie) apud fon
tem amnis Moraviza (B. Pray Hierarchiae Hungaricae Pars
II. р. 445.) ,
 69

н8 против тркови и ва £ ДЕСk град. глагоЛЕТca Бряса

ов:kШЕНЬ БЫСТЫ МЕЖД8 ДВЕМА ДЯВА. ПогрЕВЕСА клC3 % воДЕ
11гілҙмы р8кою прЕЗВИТЕра Паула 1659. іл. 18. Бытia
(7167).
На корицама једне штампане књижице, у ми
трополитској библиотеци у Карловцима, из прошлог
века нашао сам забележено : Северь Гавриила
72

патріарха пекскаго, бывшаго на Москвѣ во время

царя Алексiа милостыни ради, оболгавъ у визира
дома отоманскаго во Цариградѣ смертію удавленія
осяждень бысть и цѣлокЅпень сый святостію мно
гою чудотворить “.
То што су наши о скончању патријарха Га
врила записали, потврђују у главном и страни писци.
Мелетије атински митрополит, који је списао
историју црквену до г. 1692. а умрьо 1714. г. , по
минье смрт Гаврилову (у Ш. тому безкога издања
на стр. 466.), и речи његове у преводу руском гла
се : „ когда архіеписколь сербскій Гавраиль отпра
вился въ Московію, нѣкто Максимъ восхитилъ его
архіепископскій престолъ; когда же Гавраиль воз
вратился и усиливался снова получить престолъ,
Максимъ оклеветалъ его предъ государемъ (сул
таномъ) какъ зложелателя царской власти, почему
онъ (Тавріиль) и повѣшенъ былъ въ Пруссь“ (в.
Голубинског: Краткий очеркъ истории православ.
церквей Болгарской, Серб. и Румынской стр. 481 ).
То исто вели и Француз Лекијен (в. Гл. ХХІЇ .
248. nota 1.), само што је после речи „ Prusae la
queo occisus est “ још додао : „ postquam fruѕtrа tеп
tatus erat, ut Christo fideт ejuraret “. „ Согласно съ
Мелетіемъ пипетъ " 7 приметио је Голубински на
поменутом месту и составитель Книги : 27 Хри
стіанскіе мученики на востокѣ пострадавшіе со
времени взятія Константинополя Турками “ (русск.
перев. свящ. Соловьева , Спб. 1862. с. 100). Фила
рет, архијепископ черниговски у „ Святые южныхъ
Славянъ" (Одѣл. II. стр. 79—82.) држао се по
свој прилици тога последњег писца, пишући о
к кончанију патријарха Гаврила овако ; „ когда по
слѣ долгаго странствования возвратился блаже
 70 -

ный Гавраилъ въ Сербію: патріаршая катедра

оказалась занятою другимъ ( Максимомъ), онъ объя
снялъ право свое на катедру и несправедливое при
своенie Gя другимъ . Враждовавшіе противъ блаж.
Гавриила (дѣйствуя подъ вліяніемъ езуитовъ Ав
стріи, гдѣ бѣдные искали недоступнаго щастія )
донесли турецкимъ властямъ что Гавраиль, госу
дарственный измѣнникъ, жилъ въ Россіи. Визирь
потребовалъ къ себѣ блаж. Гавриила и допросилъ
подробно о всѣхъ обстоятельствахъ пути его. Ког
да окончилось изслѣдованіе, визирь, вполнѣ узнав
шій несостоятелность клеветы , объявилъ святи
телю : такъ какъ тебя обвиняютъ въ государствен
ной измѣнѣ, то по законамъ , какъ самъ знаешь ,
ты долженъ былъ казнень смертію ; но если ты со
гласишся принять нашу вѣру, не только пощажу
жизнь твою , но предоставлю тебѣ важную должность
и ты будеши жить въ почетѣ и роскоши. Блажен
ный отвѣчалъ визирю: я совершено невиненъ
въ государственомъ преступленій, это сознаете вы
сами. Спасти же жизнь мою отступленіемъ отъ вѣ
ры хрістіанской не соглашусь никогда, пока оста
юсь съ здоровымъ смысломъ, Почести и богатства
ваши, поберите себѣ , мнѣ онѣ не нужны “. Святи
тель преданъ былъ пыткамъ которыми принуждали
его принять магометанство. Мужественный страда
лецъ переносиль все терпѣливо и благодарилъ Го
спода, что удостоилъ его страдать за св. вѣру.
Потерявъ всякую надежду отвлечь святителя отъ
христианства, привели его па мѣсто казни и по
вѣсили. Это было въ октябрѣ 1659. г. “
Голубински помиње још вести принесене из
Цариграда једним српским митрополитом, које је
исти тамо од другога српскога митрополита и од
Срба, разбирајући за патријарха Гаврила, дознао.
Они ( то јест српски митрополит и Срби) казали су :
„ что надъ патріархомъ Гавраиломъ никакого лиха
отъ Турокъ не было, и онъ въ сербской земли
тречи стављене у заграду, биће речи Филаретове,
а не самога грчкога ауктора.
 71

здравствуетъ ; на патріаршескій же престолъ избранъ

новый патріархъ Максимъ изъ митрополитовъ для
того, что когда Гавриилъ былъ въ Москвѣ, то пи
салъ отъ себя въ сербскую землю ко властямъ,
что остался въ Москвѣ на имя царскаго величе
ства и что бы они избрали себѣ новаго патріарха,
кого хотятъ , а нынѣ Гавраиль хочеть по прежнему
быть на патріаршескомъ престолѣ, но власти того
не хотятъ “ (Сношеній съ востокомъ ч. 3. л. 804. об.).
Те, у Русији записане, вести су од половине
г. 1657 , а у књизи „ христиански мученики на во
сток “ стављено је удавлење патријарха Гаврила
у г. 1659. „ Но этотъ 1659. г. — примећује Голу
бински подозрителным образомъ совпадаетъ съ
выставленымъ у Maөы (во Христ. Чтен. 1862. г. књ.
I. 775.) годомъ удавленія греческаго еx- ilатриарха
Тавріила въ Бруссѣ, и мы (т. j. Голубински) ду
маемъ , что составитель или переводчикъ книги
просто взяли его усего последняго перенести
съ одного Гаврила на другаго “, а тим речма хо
1659.. обешен у
ће Голубински да каже, да је г. 16:59
право бивши цариградски патријарх, а после MH
трополит у Бруси, Гаврило, и да су с тим Гаври -
лом писци помешали српскога патријарха Гаврила,
те да је отуд то, што се каже, да је и српски па
тријарх Гаврил обешен или удављен у Бруси год.
1659., а у ствари да то не стоји.
Но , пошто се пећко сказаније са Мелентијем
атинским и с Лекијеном и с ауктором поменуте
грчке књиге, с овим последњим и у самој години
удавлења, слаже, то примедба та Голубинскова не
ма места, и по томе нема довољнога основа и раз
лога за сумњу о том, да се и српски патријарх
Гаврило скончао удавлењем у Бруси г. 1659. А да
ли се под „ братијом “ или „ својима “ наших ска
занија, мора мислити Максим патријарх, и да је по
томе Максим оклеветло или облагао и окривио Га
врила због велеиздаје, као што Мелентије атински
митрополит пише ? Питање је то, на које ја не
смем одговорити , да није, пошто је Максиму, ме
у тим ,избраном патријарху , највише било ста
 72

ло до тога, да нема онога који се могао , овим или

оним путем и начином, опет вратити на престо ,
који је он већ заузео био и држао ". А зна се, шта
је све учинити готов човек, да се одржи у власти,
па ма та власт била само духовна власт, и јадна
власт јаднога српскога патријарха у ХVІІ. веку .
Шта су само утом веку грчки клирици све ра
дили, да се дочепају и да се одрже на столици ца
риградских патријараха ?!
Патријарх Гаврило ишао је у Москву, и кад
се вратио из Москве, нашао је на престолу патри
јарптијском Максима, који је бивши за патријарха
избран, по великој нужди “ заузео престо тај. Ако
је истина, да је Гаврило , као што Голубински пи
ше, дошао у мају г. 1654. у Русију „ на вѣчное
житье “, и ако је даље истина оно , што су кази
вали српски митрополит и Срби другом српском
митрополиту у Цариграду, да је патријарх Гаврило
писао из Москве у српску земљу, да он остаје у
Русији и да српски сабор избере себи новог па
тријарха, то је Гаврило сам крив, што вратив
ши се у српску земљу , није мировао већ тражио
да му се поврати престо, и што је тражећи то,
изгубио главу.
Но ради чега је патријарх Гаврило управ и
шао у Москву, да ли ради милостиње или да та
мо остане на свагда, или ради нечег другог ?
Константин Јиречек пише у Историји Бугара
(руског издања стр. 608. и 609.) „ въ 1655. г. мно
гіе знатные Болгаре, Сербы , Албанцы и Греки
вступили въ тайное соглашеніе. Петръ Парчевичь
( Бугарин, који се учио у Лорето и Риму, и од г.
1644. био викар римокатоличког архијепископа
марцијанопољскога Бандина) отправился къ импе
ратору Фердинанду ІІ. и сербскій патріареї Га
вріило поtrалъ въ Москву“.

1 Максим се већ г. 1134—1650 . назива архијепископ

пеlіки (в. Гл . LVI. стр. 342) .
 73

Но ауктор , по ком је Јиречек поменуо ту

заверу хришћанских поглавица у Турској од год.
1655. , помиње међу њима (а то су били : поменути
Петар Парчевић, ћирило , митрополит трновски
бивши патријарх цариградски, Партеније цариград
ски патријарх) и српског патријарха Гаврила, али
он не каже да је патријарх српски услед те за
вере отишао у Москву пруском цару, као што је
Петар Парчевић отишао цару њемачком Ферди
нанду ІШ. , да га моли, да помогне хришћанима у
"Турској, да стресу са себе несносни јарам турски.
Ilo JШмиту склопљена би била поменута завера г.
1655. , но српски патријарх Гаврило још је месеца
маја 1654. г. био у Москви
Nicolai Smitth (e Soc. Jesu ), Imperatores Ottomanici.
Tyroaviae 1760. II . 42. sqq. „ Hoc eodem anno 1655. insigni
animorum conjunctione foedus coaluit inter Christianos, quos
ulim Turcarum potentia armis oppressit. Igitur nobilissi
mi civiun publica privataque calamitate permoti consilium
habent inter se (a. 1655 ) statque omnibus, eaque generosa
sententia : extrema omnia tentare aut perpeti potius, quam
dirissimam Ottomanorum servitutem servire. Animosi adeo
decreti praecipui authores fuere : Petrus Parchevichius, Ar
chi-praesul Martianopolitanus sincercae religionis studiosis .
simus, ex illustri Kneseviciorum stirpe ortus, Cyrillus Me
tropolita Ternovae aique Constantinopoleos Expatriarcha, e
vetusto Spanorum sanguine originem trahens, Parthenius Con.
stantinopolitanus Patriarcha cum Gabricle itidem Serviorum
Patriarcha. Accesserunt huic foederi principes utriusque Va
lachiae. Circummissis subinde litteris atque nunciis primores
Bulgaros, Servios, Albanos, Graecos, quorum auribus res tu
to committi potuit urbiumque aliquot magistratus vajvodatum
Chiprovazensem cum ternis, ut vocant Capitaneatibus suis ,
Copilovazensi, Selesno seu ferrara ac Clissura in societatem
armorum traxere .
Ut coeptae molitioni pondus adderent, ad arma Prin
cipum exteroruin respexerunt. Omnium suffragio qui legatio
ne fungeretur apud Ferdinandum III . Caesarem delectus est
Parchevicius. Acceptus perbenigne a Ferdinando calami.
tates Bulgarorum et gentis Christianae Turcarum potentia
 74

Партеније цариградски патријарх, којег Шмит

такође меѓу завереницима помиње, удављен је и у
море бачен још 20. маја 1651. г. (в. Hurmuzaki's:
Fragmente zur Geschichte der Rumaenen III. Band S.
160) . То је био Партеније II. , а Партеније Ш. био
је патријарх цариградски од г. 1656 -- 1657. Па
тријарх цариградски у г. 1655. није се звао Пар
теније.
Немајући поузданијих података о завери по
менутој, не можемо дакле ни тврдити, да је наш
патријарх Гаврило учествовао у тој завери, и да је
он ишао у Русију да моли и светује рускога цара,
да ради ослобођења хришћана подигне војну на
турчина .
Лекијен тврди, да је Гаврило у последњем ча
су кушао да одрицањем од вере христове искупи
главу своју, но да му то није помогло, — а грчки пи
сац о мученицима хришћанским на Истоку прича,
како је он мушки претрпио и издржао све муке,
а вере се своје хришћанске не хтео никако одре
ћи. Коме да верујемо ? У години, као што сам спо
менуо већ, слаже се пећко сказаније са мало час
споменутим грчким писцем о мученицима хришћан
ским, но не и у месецу и дану страдања Гаври

attritae enarrat, atque studium suorum popularium avitae

libertatis recuperandae patefecit. Парчевић је шиљан и
пољском краљу Казимиру и Богдану Хмелницком, војводи
запороіцких козака, да их измири и склони на војну про
тив Турчина. Desudante hunc in modum pro re Christia
na Parchevichio Bulgaroram molitio pene detecta est Byzan
tii, et velut in cuneis praefocata . Parthenius Constantinopu :
litanus Patriarcha, seu dederit ad Christianos Principes seu
acceperit ab iis litteras, Ottomanis mire oculatis ac in om
nia intentis suspicionem movit, quidpia agitari in perniciem
Imperii. Accitus in judicium ab Urbis Praefecto, etsi minime
convici posset, tristi supplicio affectus est. Emauavit tandem
nesius quibus indiciis, ad Turcam Bulgarorum conspiratio.
In eos saevitum est barbare (a. 1668. ) Multi e vestigis ob
truncati, multi carceribus conclusi , alii patriis sedibus relictis
in Hungariam vicinasque provincias fugam maturarunt.
 ?

75

лова . По првом скончао се он 8. јула 1659. , а по

другом у октобру те исте године. Ко је од те дво
јице записао прави дан и месец, у који је патри
јарх Гаврило претрпио мученичку смрт ?
У Москви се натријарх Гаврило бавио од маја
1654. до марта 16:55. г. и био је тамо с патријар
ком антиохијским Макаријем на сабору, који је
руски патријарх Никон г. 1655. држао „ но дѣлу
исправления богослужебнихъ книгь “, и потписао је
писмени Отвѣтъ“ поменутога антијохијскога па
тријарха, дани на Вопросъ великаго государя свя
тѣйшаrо Никона, архіепископа московскаго и всея
великiя и малыя и бѣлыя росій патріарха с с8
щими его сыновы и сослЅжители всего освященнаго
Собора к восточныя церкве патріархомъ, антіохій
ском8 и сербском8, и митрополитомъ, нікейском8 и
молдавскомЅ, о €же како перети десници имѣти и
минсс воображати на лицѣ образ , креста “.
„ Гаврилъ Божіею милостію архіепіскопъ пек -
кскiй и патріархъ сербскій выше реченная тако
исповѣдаю, и тако свидѣтелствую, и тако держЅ,
и аще кто невѣpseть и выше реченная не держить
да бЅдетъ проклятъ, того ради psy8 приложихъ “.
Тако гласи потпис Гаврилов у Никоновој скрижа
ли , изданој типом месеца октобра 7164 = 1655. г.
По запискама двора московскога донео је патри
јарх Гаврило са собом, на поклон цару и патри
јарху Никону, осим других рукописа и „ Житіе и
повѣсти сербскихъ царей и натріарховъ“, и свиток
Жатія всѣхъ святыхъ сербских », откуда изыдеті
царствіе и патріаршество, тетради Кирилла Филосо
фа и учителя славянскаго “. Гаврило је предлагао
Никону, да се рукописи ти штампају (в. Голуб. 1 .
" . ; Филарета : Святые стр. 284. Прим. 81 ) . Куд су
се дели, и да л' су још у животу ти рукописи, а
нарочито онај у ком су житија свих српских све
тaца с трактатом : откуда изиде царство и патри
јаршаство ?
Ilo Филарету Черниговском блаж. Гаврило до
шао је ради милостиње најпре у Влашку, и „от
туда Явился въ благотворительную Москву “. У
10
 176

Хаждејевом зборнику : Archiya istorica a Romaniei.

Tom. I. Pars. 2. р . 88. 92., помиње се у Трговишту,
уз поменутог горе антијохијскога патријарха Мака
рија, и наш Гаврило (Kyr Gavril, capulu episcopoloru
lin Serbia ). Пратилац антијохијскога патријарха, ко
ји је на арапском језику и описао бавлење његово
у Влашкој, вели на стр. 97 : „ Capulu episcopiloru din
Serbia me informâ, ca ei fugiséra din térra lui si lo
cuescu la sudulu Germaniei si longa fruntaria nordica a
teritoriului Veneti anu “ .
На место Гаврила, који је г. 1654. у Москву
био отишао, избран је Максим за архијепископа и
патријарха г. 7164—1656 (Tласник LVI. 342 , ар
ҳїЕпископи ПЕкски Максимх — в ВЕЛИЦЕИ н8жди късири
Exa ciИ прtстол . ЛЕТ8 мимоTEK8шт8 7164. “ ; ср .
Гласник, XXV. 61 — 63).
У пећком сказанију ( Гл. XXXV. 75) пише са
мо : „ Максим . І. ( 7189) or Еки, родом Скопилянин *
а то значи, да се патријарх Максим, који је био
родом из Скопља, преставио 7189. г. у Пећи. Ilo
запису архиђакона Максимовог, потоњег епископа
петоцркванског (печујскога) Јеврема, преставио се
он 30. октобра г. 7189., а од Христа 1681., у па
тријаршији пећкој (Гл. ХХШ. 249. ; ср. Деч.
Спом. стр. 45. и Милојевића путопис II. 202.) Ве
личко Триић Призренац (у „ Милош С. Милојевић
у Призрену “ и т. д., Београд 1880. стр. 19.) при
општио је запис, у ком се каже : план 8 ЛЕГо 7189- 18
наставш8 прtc'ТАВИ СЕ БЛАЖЕНи и приснополминAEMи и СБЕ
ТЕИшн патріарх срБски и ВЕЛики РЕВНИТЕЛЬ СВЕТАго " прt
стола ҳаци кур Максима, пржиДЕ ВА КЕЧНОЕ ОБНТЕЛИ окг
29. ДНЕВН, ТРЕТи час ношти. ЕДЕНію сакријЛЕЛ18 ВА ВЕЛИ
ЦЕЙ цркви СВЕТому кралю МилЅтин8 (озго додато : „ 30.MS
освидюшes “) т. ј . преставио се ноћу од 29. на 30.,
кад се свршавало бденије св. краљу Милутину а сви
тао 30. дан м. октобра. Година 7189. уз 30. окто
бар даје управ г. 1680. од рођ. Христова ; но по
менути Јеврем, архиђакон Максимов, доцније је за
писао, да се патријарх Максим преставио г. 1681.
од рођ. Христова,
 - 77
У I. књизи Гласника (стр. 159. и 160) штам
пано је препоручно писмо Максима патријарха од
г. 7131. Но издавач није добро прочитао годину,
јер је писмо то писано године 7171—1663 .
У Старинама хиландарским приопштио је ар
химандрит Дучић на стр. 105. запис : „ Gи псалтирь
оправи смѣрни $ ЛЕВГЕріE БЫВи насилован , прїЕТи синь ар
ХИЕРЕИски клиградскіE ЕПархии при архиепископE срыкском.
МаксиME AE'To 7151—1643“ . Неможе бити, да тако
стоји у том запису, јер г. 1643. није Максим, већ
Пајсије, био архијепископ српски. Г. архим. Дучић
није само на том месту погрешно прибележио го
дину . У тим истим Хиландарским Старинама, а на
стр. 104. под бр. 9. стоји „ вь лѣто 6959—1451 “ .
место 6989—1481.; може лако бити, да и у првом
Јелевтеријевом запису стоји не 7151 већ 7181 = 1673 ,
но отом на другом месту овде само напо
миньем, да уз архијепископа Максима неможе ста
јати г. 7151 = 1643 .
У једном јеванђелију записао је Максим ар
хијепископ пећки, да је г. 7166., а од рођ). Христа
1658., 16 јануара дошао он у свету гору атонску
велику лавру српску, манастир Хиландар, и да је
то јеванђелије приложио (Гл. ХLІV. 240., Старине
Хиландарске стр. 104).
У минеју за октобар, у ком је служба и жи
тије св. Стефану Штиљановићу, записао је Мак
сим патријарх г. 1666 : НожіEMA произвоЛЕHiEMA CASчи
СЕ прінти и мн смtpЕНом8 и послЕДНЕМ8 приставник
срыкского прtстола Патріархѕ Максим8 Bь виШЕ РЕЧЕНи мо
настири глагоЛЕМи III нішатоваць на поклоНЕНЫЕ СВЕТым .
и дивними мојЈЕМЬ СВЕТАго и ВЕЛИКлго и пр.подобнаго
оца Стефлнл. ЗДЕ ЖЕ приҳодиҳь в л'kro 7174. МЕСЕЦА
« ЕБрлрд 15. дынь.
По запису приопштеном у Вуковој Даници за
г. 1826. на стр. 7 .; и у Гл. XXV. 76., долазио је
патријарх Максим, о Ускрсу г. 1671. у манастир
Никољу под Кабларом.
Упоменику пећком помиње се пут патријар
ха Максима : влашки г. 7169 = 1661., самоковски

г. 7170= 1662. и пут от Самокова и оть Разлога

 78

7172 = 1664. (в. Гласник XLII . 8). Ту је забележе

но и ово : Мазимь, К. м , потріарха ПЕкскы , Акта 7161 =
1653, но у години је за цело погрешно преписивач ,
јер те године Максим није био патријарх. Биће
да упоменику стоји 7169 = 16561.
Францишкан босански, P. Philippius (Ластрић)
ab Occhievja, huyħu y , Epitome Vetustatum Bosnen
sis Provinciae “ , II . ed. Anconae 1776. ha crp . 91. u
92. ,, de malis toleratis et iniquitate et circumventione
Graecorini “ приповеда :
1. Anno 1661. Schismaticus Patriarra Graecus fa
cultate colligendi annuum censum , a suis Graecis solitum
sibi dari, instructus vehementi praetensione circumvene
rat omnes Christianos etiam latini ritus, ac vel maxime
Religiosos, non ad dandum censum duntaxat, sed etiam
ad subjicijendum suo ritui ac schismati: sed recurrenti
bus Catholicis ad magnates Turcas, suos Patronos et Do
minos, pepulerimt eum spe frustrati : non tamen sine
effusione multi aeris.
2. Anno immediate sequenti 1662 iterium supra
dicta belua Schismaticus Patriarca ad eumdem finem ,
subjugandi nimirum omnes Christianos sibi suoque ritui,
Constantinopoli veniendo divertit Temisvarinum (ibi enim
Magnus Serascherius residebat) ubi confirmatis suis fa
cultatibus venit in Bagnja -Luka , ubi insurrexerunt Ca
tholici omnis conditionis, ac utriusque sexus appellantes
clamore sempiterno non solum ad tribunal Serascherium ,
sed usque ad Imperiale : Itaque quidam Catholici iverunt
cum Pachjara Teinisvarinum , nonnulli autem destinati
sunt Constantinopolim . Temiscarini pessime tractarunt
etiam verberibus quosdam Catholicos Bagnalucenses et
vix vitam salvaverunt: Tamen per misericordiam Dei li
tem vicerunt et eripuerunt Catholicos ex ore Draconis etc.
3. Anne 1669. mensis Martii die 17. venit iniquus
homo Anticatholicus l'atriarca Graecus, renovans prae
tensionem suam subjcijendi fratres et Catholicos suo ri
tui ac jurisdictioni. Et nisi speciale auxilium Divinum
adfuisset, gratis forsan fuisset effusio trium millium et
ultra, realium , seu Grossorum ; sed bene dicitur, ubi de
sunt humana, aderunt aurilia Divina. Ecce illa ! In
 79

ipso litis actu Draco ille fuit tactus apoplexia , ita ut

illum laesum , claudumque inde tulerint etc. etc.
( покушајима и насртајима тима српскога па
тријарха г. 166 1., 1662., и 1669., да подложи под
се римокатолике, а нарочито оце Францишканце , у
Босни и Херцеговини — а патријарх српски био
је тада Максим, а не Калиник, или Станислав
пишу тако исто, и још боље од О. Филипа Ластри -
ћа из прошлога века , Францишканци нашега доба,
и ко не разуме , или не мари да чита латински, тај
може наћи ту исту Филипову повест у књизи Фра
Мије Вјенцеслава Батинића : Djelovanje Franjevaca и
Bosni i Hercegovini. Zagreb, 198 :3 . св. II. стр. 133. и
134 ; или у делу Фра Мартина Недића Толипани
na : Stanje Redodržave Bosne Srebrene posle pada kra
ljestva Bosanskoga pak do okupacije . Diakovo 1884. ctp.
59-61.: UJU : Carsko -turski Namjestnici 11 Bosni
Ercegovini (1 463 -1878) које је написао за младеж
босанску ) . Антун Кнежевић Бошњак из Варцарга,
реда c. o Фрање Асирскога, и које је штампано
у Сењу 1887. , где се такође, на стр. 46. и 47. , не
Ішто украће спомињу она гонења и насртања в.а
шких владика и грчког патријарха ; или на послет
ку у позаманіној књизи : Franovci držаvе рrеѕу. 01
kupitelja i Hrvatski puk | Dalmaciji, коју је написао
О. Стипан Златовић редовник исте државе , а која
је штампана у Загребу ове 1988. године, и у којој
киьизи треба прочитати стр. 62 64,
У Ферману султана Махмуда од турске год.
1143. , а посље Христа 1731, г., изданом српском
патријарху Арсенију IV., заповеда се и то, да ње
га тако исто и свештенство латинске цркве у Бо
79

сни за свога патријарха признавати има “. ( в. Гла

сник, XI. 182).
Ако су на основу таких Фермана и патријар
си прије Арсенија IV , а наиме, ако је патријарх
Максим покушавао и радио, да подбије пода се
Фрањевце и католички пук у Босни и Херцегови -
ни, то се такав поступак наших владика и патри
јараха никако правдати неда , као што то чини Ја
стребов у „ Податци за историју српске цркве “ на
 80

стр. 198 -205. Но да ли је с друге стране све

оно, што О. Филип и што ти Фрањевци нашег до
ба поведају и приповедају , истина, и да ли је
баш тако као што они пишу било, а наиме, да је
патријарха Максима постигла казна божија, те да
га је 7/17. марта 1669. капља ударила, -- то је
друго питање, и ја се на те Фратарске кронике и
повести не могу ослонити .
Вук је у „ Примјери српско-словенског језика “
приопштио на стр. 72. писмо патријарха пећкога
Максима вражегрмачкоме кнезу Раичу од г. 71 75 .
(окт. 5. инд. 11. 1) у Пећи, и приоtітивши писмо
то Максимово од г. 1666. или 1667. додао је Вук :
„ Ово је онај исти патријар Максим који је Бор
фија Бранковића II . у Једренету вјенчао на деспот
ско достојанство, као што стоји у Историји Ран
ћевој од г. 1823. уч . IV. на страни 108. и 109.
и у VI. св . Гласника на стр. 44 “.
Истина је да то стоји у Раићевој историји, и
стотина других повторавали су то што ту пише,
на ипак то није истина , нити може бити истина .
Поменути ђорђе Бранковић , кад је већ био у за
твору напао је за добро тврдити и уверавати, да
је њега још патријарх Максим, враћајући се ИЗ
Јерусалима преко 1Цариграда, у митрополитској цр
кви у Дринопољу прогласио и венчао за српског
деспота, па је он то и укроници својој записао
и прибележио. Meljу писменим споменицима скра
ја XVII века наћи ћеш и неке сведоцбе о том,
да је доиста Максим натријарх српски с народом
(с каквим народом ?) прогласио и помазао Гора
Бранковића за деспота српског у Једренској цр
кви (в. Витковић : Споменици из Будимског Архи
ва , св. ІV. стр. 74 — 91 ; Гласник XXXV. 94 — 103;
Гласник ХХХ . 162. ) , али треба знати, да је све
дошбе те илити писма и све поднеске у име народа
српског, за ослобођење Бранковићево из затвора
цару подастиране, састављао сам тај лажни деспот
1 Погрешно, јер као што је већ Вук приметио, бо
је г. 7175, индикат у . а не XI .
 81

српски. Осим њега самог нико други не каже , да

је њега још 1663. или 1664. венчао Максим па
тријарх на деспотско достојанство. И ко је и што
је те године био тај Бранковић, који се доцније
издавао за српског деспота ? Момче од 16. или 19.
година, који је с посланством ердељским дошао на
порту, да се изведба у турском језику, како би
после могао као тумач послужити при двору ер
дељскога кнеза. И тога непознатога момка да ће
патријарх Максим венчати за деспота ? ! И где ?
У другој турској престоници, у Дринопољу ! И за
је патријарх Максим тако брзо заборавио , како је
прошао предходник његов на патријаршијском пре
столу ? И за чију љубав, и рашта, да патријарх
Максим изложи себе толикој опасности ? Но који
разуман може веровати, да је на аранђелов-дан (8 .
нов.) г. 1666. у дринопољској Митрополитској цр
кви, у присуству старих бољара „ тратіиских и ма
кедонских“ то јест, Бугара и Цинцара дринополь
ских и ћесарског резидента Христофора Киндсберг
одиграна она комедија, коју Ђорђе Бранковићі у
својој кроници, а по тој кроници Раић у историји
својој на доменутим странама - . а по Раићу г.
IIанта Срећковић у „ Синан- паша“ на стр. 86. и
87. , описаше и нама оставише ?
Из рукописних бележака и исписа ексјезујите
и писца српске историје Фр. Пејачевићia, које се
чувају у књижници југославенске научне академи
је у Загребу исписао сам ово :
Sequitur Maximi Patriarchae Pechiensis notatio bre
vis ab a . 7168—166660 .
A. 7168 = 1660 scribit cepisse (Typilu) Varadinum
M. hoc anno 19. augusti et se venisse Belgradumi oh
magnas necessitates
A. 7170 = 1662. Terrae motus die Veneris ie 25
octobris.
A. 7171 = 1663 . Turcae ceperunt Uivar.
A. 7172 = 1661. Totam vim continere Zrinovich,
ibique Turcae caesi ad Rabam . Legatus germanicus eo
dem anno venit Adrianopolim et pax facta uno anno .
А. 7174—1666 . Contra Candian.
 82

A. 7187 = 1679. In hoc anno finit Maximus sua notata .

Максим натријарх преставио се, као што је
у почетку речено, г. 7189. окт. 30. на било да се
то догодило г. 1680. или 1681. године од pol). Хр.
То сад није главно , већ је главно то, да је још
за живота Максимова постављен други натријарх,
а наиме Арсеније III.
У номенику пећком забележио је исти Арсе
није : 11phСЕНів комією милостію потріархь ПЕКыскы при
HECox, oть Срѣмл 7184= 1676 (Гл. XLII . 8.) .
У поменутој горе књижици Величка Тришића
стоји у запису једном приоuћеном на стр. 21. на
крају : ЛЕто 7187=1679 . СЕ ЖЕ кисть при клCEOCKE-
ІШТЕНоми патриарх8 сркском8 күріш кур 11pcЕНію, єMSЖЕ
нога ЛЕТА о господи минь .. и тај запис је у оној
истој књизи у којој је записано, да се патријарх
хари һир Максим преставио г. 7189. ноћу између
29. и 30. окт.
У Кичи има запис : 44 СЕ ЗНА когда придох 436
потрілpx 1pcЕнів лѣто 7 87 = 1679. ( Старинар, II. 61.
таб. IV.). Истина је да је г. Љубомир Ковачевић
нашао у том запису годину 1682. ( Starine X. 258.)
али љубав његова нека ми не замери, што прет
постављам Валтровићеву г. 7187. његовој г. 1682 .
Могао би још придонети који запис, у ком се
Арсеније прије г. 1681. помиње као патријарх еріп
ски, но нећу, хитим да свршим с Максимом, на
нећу да помињем више таквих записа ; али несмем
већ овде не споменути, да на гробној плочи натри
јарха Арсенија, у манастиру Крушедолу , пише да
патријарх Арсеније „ придрыжа Оронь патриаршилства
лѣта 32. (ЛВ) “, а пошто се по том истом натпису
преставио у Бечу 27. окт. 1706б ., то би он био из
бран и постављен за патријарха већ г. 1674 .
Максим патријарх био је у светој земљи и по
клонио се гробу господњу, но које је године он
ходио у Јерусалим, не нађох нигде забележено. У
запису од г. 1671. назива се он поклоник гроба бо
жија (Гі. ХХШ. 249.), и мени не дође под руку
старији запис, у ком би се он тако и просто „ хаци “
назвао .

1
 83

Патријарх Арсеније II. „ Приржа трон Плтри

арства 32 ЛЕТА “ пише на плочи призиданој уз сте
ну слеве стране како се улази у цркву ман . Кру
шедола, као што је већ поменуто и отуд изведе
но, да је Арсеније ІШ . постао патријарх око 1674 .
г. за жива и за цело немоћна или „ НЕДүгом одржима
Патријарха Максима “ .
Но хауи Сава Косановић, бивши митрополит
босански приопштио је у листу „ Бршњан “, год. II.
бр. 7. од г. 1886. запис самога Арсенија патријар
ха с једне Србуље у Јерусалиму, који овако гла
си : СЕ Зна , лѣто 7171 , придох д3 смѣРЕННЫЙ 11р
хіEПископ . ПЕкски поклонити СЕ СВЕТом8 грок8 господню
и иним , СВЕТил13 МЕСтом , за 8множEHiE монүх сыгрѣШЕННҳ .
Тогда пр-кстолом , chДЕржEIJ18 СВЕТАго града рослина ПА
трілрх8 краrѕ НАШЕМ8 кнри ДосиТЕЮ, МНЕ ЖЕ гр'bшня 1р
СЕНію сьдржElis chphвски прtстол B% сила нЅжна и Scил
на врѣМЕННА. Подписаҳх своєю р8кою МЕСЕЦА марта 22. дынх
Bь зросллим8 в ЧЕТВРТАКЕ ВЕЛИКлго канонд “.
Години 7171. одговара год. 1663. од р. Хр. и
пошто Арсеније каже , да је он те године дошао у
Јерусалим, то би он већ прије те године морао по
стављен бити за патријарха, а то се никако узети
неможе .

Нема сумње о том, да је патријарх Арсеније

III. Ходио у Јерусалим, та почетак дневника ње
говога о том путу штампан је у Гласнику (ХХХШ.
184--- 190 ); и ту каже Арсеније, да се сдруштвом
својим од Пашковца кренуо на пут „ вь лѣто 7191.
А от рождлства Христова 1682. м:kcЕЦА СЕК. ( “. И по
што се неможе узети, да је Арсеније II . два пута
ходно у Јерусалим, то и у приопштеном горе за
пису његовом мора бити да стоји г. 7191., и да је
по томе хацги Сава погрешно прочитао или препи
cao 7171 , место 7191. Ада је доиста у приопште
ном запису година погрешна , то се, и да не спо
мињем, да г. 1663. није био Доситије патријарх
Јерусалимски, може доказати и оним назначењем
у запису : „ подписах МЕСЕЦА млр'TA 22. JHE BY METвр
ТАКО ВЕЛИКлго канонд“, јер четвртак у који се поје
11
 84

велики канон, пао је на дан 22. марта у г. 1683.

а не г. 1663 .
Па питање : које се године родио Арсеније
ІІ. ? не могу друго одговорити , но само то каза
ти, да сам у једном не баш старом манастирском
записнику нашао прибележено отом Арсенију, да
је он „ на позиваніе римскаго цесара Леополда оста
вилъ свой пекскій, єгоже 35 лѣть добрѣ содержало,
престолъ на сихъ странахъ въ области цесарской,
вселися и по 73 автѣ житія своего ко Господу о
тиде месеца окт. 28. дне во военни аустрійской “.
Ако је веровати тој бележци, то би се Арсеније
родио био око 1633. и било му је око 41 година,
кад је постао Патријарх (г. 1674.) а 57. година,
кад је морао оставити oтaчaство своје и престол
свој и селити се у туђу земљу.
А одууд је био родом и кога је рода био Ар
сеније ЦІ. ?
На то питање одговара ти :
1. Пећко Сказаније ( Гл . XXXV. 75.) да је
„ Арсеній сей Черноевићъ ( био родом) отъ поморія
благородни отъ племени Паштроєвићихъ “ .
2. Владика црногорски Василије Петровић ( в.
Летопис м. с. књ. 68 стр. 23 ; у књижици Марка
Драговића : Василије Петровић ит. д. Цетиње, стр.
117.) који г. 1754. пише , да је том Арсенију, ко
јег он зове „ Арсеније Черногорац “ било „ отечество
Черная Гора “, а познији писци историје Црне Горе,
као Симеон Милутиновић стр . 29. 33., Милорад
Медаковић стр. 42. и Д. Милаковић стр. 105., још
боље и тачније знаду, те пишу да је „ Арсеније Ш.
био родом Црногорац са Цетиња из Баица “.
3. Анте Старчевић у књизи : Pasmina Slavo
27

serbska po Hervatskoj, Zagreb 1876 “ пише на стр. 68 :

„ Arsenij Cernović bijaše iz vidjene obitelji hervatske“ .
Немој се чудити и не жести се читаоче на те ре
чи старог Старчевића, старином морлака илити
црнога влаха а потоњег похерваћеника ; та није
та стара потурица једини између Хрвата, који тво
је Црногорце и твоје Херцеговце држи за старе
Хервате, — и по томе између изреке : Арсеније је био
 85

родом Црногорац и изреке : Арсеније бијаше из

старе обитељи херватске, нема у самој ствари раз
лике бог зна како велике, јер и стари Старчевић,
пишући тако за цело није имао на уму ове нове
Хервате а старе Кекавце, већ старе и праве оне
Хервате и нове Црногорце. Но од куд Сима Милу
тиновић и она друга двојица знаду, да је Арсени -
је II био родом из Црне Горе, и то с Цетиња из
Баица ја незнам , нити сам у стању пресудити
ко има право : да л ' они, који то тврде, или пак
онај који је допуњавао педікo Сказаније и који
би по Милошу Милојевићу на кога се не можеш
ослонити био сам Патријарх Арсеније IV. А
што даље вели Сима Милутиновић и по њему Д.
Милаковић „ да исти Арсеније ІШ . није био од лозе
Црнојевића, него да се тако прозвао, једно да при
држи још ово славно име, а друго да себи већу
важност и код свог народа и код Двора аустриј
скога придобије “ рекао би ја, да у томе не
мају неправо. Арсеније се тек доцније писати по
чео „ Чрноєвић “, и ја од писма његовога писанога
у Пожаревцу 25 Маја 1689 ( в. Летопис М. С. књ.
80 стр. 67 ) не наljox старијег писма и записа, у
ком би се он тако потписао и тако назвао . Ba
истину је чудо то, да се у нcто доба појави чо
век, који се издавао за Деспота и Деспотовића
илити од лозе деспота ђурђа Бранковића શ

који није био ни једно ни друго ; и патријарх

који се пише Црнојевић, а који није био од лозе
зетских Црнојевића! -- Већ сам споменуо, да се
Арсеније II . почетком септембра 1682 г. кренуо на
пут у Јерусалим. „ И поіEXь с сокою ки слЅЖЕНів
пише Арсеније у свом дневнику под GABS и Ap
хидiлкона Данила и тлун - ВЕЛККА и ва др8шьство мн кисть
СВЕТопочившилго н клАЖЕНѣйшлго господина Максима Пл
трілрха слЅжиТЕЛЬ ТЕКсарҳь кур Писарін и поп ПлсилİE и
Захаріл н ҳАЖи - СТЕфан Втори пЅт и OT МЕСТА ПЕћи
ҳали -f8ЛЕТА “ ; успут му се придружио митрополит
скопски ћир Oеофан и владика дупнички фир Ви
сарин „ И ВЕЛИк Плачи остави старици матери своей “.
 86

Девети конак би им „ въ нарочитомъ селя Ce

стрима “, и ту их хришћани ортаци усрдно примите
и љубав показате и сва потребна довољно прине
сонше „ Бог да их пр-эстн “. и заүтр Б сувоту дHE ор -
"Так күр Para cрклин сътвори B % дом8 cвoEMX ВЕЛИко 8чрЕлі
ДЕНiк и сазва cBE хаяжиїв и угости всkҳ4 доволно и прЕ
Бисмо вас . ДАНА ДО ВЕЧЕРЕ и много үтisШЕНİE прієҳои.
Десети конак би им у Татар-Пазарчику „к
НЕКОЕМ , Т8рском двор8 ВЕЛИК8 и ВЕЛМи пописан8 34 үдив
АМЕНИТЕ ; и T8 попови и христіанн Кл “ АвліE часть приНЕСО
ШЕ Многоразличн8 и довровидн8. и ту длҳом оргака Раю
EДння данъ, ДонДЕБЕ прін Е и 10ДЕ с нами на поклонIEHiE,
итү съBAK8писмо СЕ СВи и вис'г , др8ЖcТВА ДОБРА HBE
лика. И от здk oтp:Кинисмо ТЕСЕ на харчи “, јер дотле
су их частили .
У Јерусалиму био је патријарх joil и 22. мар
та и по свој прилици дочекао је тамо и празник
васкресенија Христова, и вратио се назад после
Ускрса 1683. г.
( св. Николи ( 6. Дец.) те исте године похо
дио је патријарх Арсеније, као што је сам записао
(в. Вукову Даницу за г. 1826 стр. 9 ; Гласник XXV.
77.) манастир Никољу под Кабларом и провео је
ту два дана и две ноћи И ЛЕПО НАС Додаје па
тријарх ДОЧЕКАНЕ И любо вь покл 3АШЕ , Бог да прости
И МНОГА Hм лѣта “, и одмах затим дописује : „и вь
"TA AkТА БЕШЕ ВЕЛнко 340 по всѣи ЗЕМли от АмирЕ СѕЛТАН
МЕХМЕДА, И ВЕЛика нужда овдphЖАШЕ хрістіанскы рә.), КЕX8
ВЕЛИКН (8рсати и НАМЕТи по вСЕН ЗЕЛ1ли , И. Ако грЕДЕX8
по мор8 и по сЅҳs B% CE сиАЕ измлилскіE ЛЕТу!E Ако змів
крилATE на славній град , БЕЧ % . Но Господ гръдник про
тивит CE, тьyІь вызвратн СЕ А войск8 м8 вс8 oүгрін мАч8
прѣдадошE. Быст ВЕЛика 18ка по всЕН ЗЕМли “ .
У ман. Врднику ( Раваници) хране се два писме
на, издана патријархом Арсенијем III . манастиру
Ђурђевих ступова у Рашкој. Једно је писано 12.
августа г. 7193. а от рож. Хр. 1684. (према месецу
требало би 1685.) и на њем се потписао патријарх
овако : „ 11pCEHiE патріарх p8кою своЕЮ Властною “ . У тој
грамати после подужег увода вели патријарх : „ л
ма ЖЕ прилЅчи CE прінти и мн: смѣpEHном8 и послЕДНIEM8
 - 87

приставник8 ВЕЛИККЕ цркви, по м . в . пр.tocВЕШТЕНом8 ар

хіEПископ8 ПЕКском8 1pcЕнію B1 царск8ю и сВЕЦІЕНН8ю оки
TEAь , монастир СВЕТАго и СЛАВНАгo RЕАнко18ЧЕНИКА ГЕМр
гіл, ИЖЕ ВА РАСЕХ , юЖЕ от основанід въ34BHЖЕ КЛАгочьсти
віи и самодphжавни господинь всѣх срыкских и поморскнх
ЗЕМль , нарЕЧЕННїн СvМЕОН НЕМДніл, нови мироточиц ; ви
дѣхом ко мнoгoE oүсрьдіє и тауіанів поклҙARшом8 o cъздa
ніи и 8краШЕНїи и р8копрострьтіE CEM8 СВЕТом8 и кожh
своим
ствном8 храм8, СЕЛА ЖЕ и ксаків доходки чьстным
Хрисовхом отврьдившом8, ілЖЕ по числ8 имкн8юTCE : прь
во варошь нови пазар, СЕЛо мнхчићи и видохово, СЕЛо кои
нићи и врhволаҙЕ ит. д. и ина СЕЛа многа и доходки iaЖЕ
c8:ть приложEНа от СВЕТопочиваго кралА, iaЖЕ В% свитк8
их по числ8 описЅЕТ “. Видивши то патријарх изволио
је и он своим „ p8кописанієм оцтврьдити и НЕПоколѣвим8
Кнти CEMS ЗАВЕЈіанію СВЕТАго и трьБАДЖЕНлго оца НАШЕГО
с
прЫВАГО КТутора и създаТЁла чЬСТНЫЕ ОБИТЕЛи и т . А
А у другој грамати истога Патријарха и истом
манастиру рашких ђурђевих ступова изданој у Бео
граду августа 17. 1689. пише се патријарх Арсе
није и у почетку и у тексту и у потпису „ Чрьно
євић“ . У. овој другој грамати помиње се међу ме
стима што припадају М. Бурћевим ступовима : „ и
на ръци срѣбрьници монастирь волтавча , храм
светых архаггель Михаила и Гаvріила сь селомь
Волідвчом и всеми хатари и међами на стргарево,
како се Срѣбрьница и гасеница състав “.
Јастребов у „ Податци за историју српске цр
кве “ приопштио је на стр. 83 запис Арсенија „ар
хіепискЅпа пекскога и патриарха вьсехъ четирех
стран “ у ком запису помиње патријарх, како је
допавши у манастир Осогов ' „ обрете се нѣкое не
строеніе оцрьковних вещех “. То је записано у
Осогову Феб. 21. лета 7194=1686 .
Гроф фура , Бранковић прпопштио је у својој
кроници писмо, које да му је писао Патријарх Ар
сеније из Пећи 5 маја 1688. , въ которомъ благо
словляетъ намфреніе его и поощраетъ на враги
креста господня увѣицевая и прося его, да побо
1 Другчије се тај манастир зове Саранданопорски.
 87

лить сердцемъ и душею о разореныхъ святыхъ

божіихъ церквахъ и утѣсненiн рода своего ( Раић
IV. 128 - 131.). Писмо је то управ одговор Патри
јаров на писмо „ господара све српске земље ћир
Ђорђа Бранковића “ које је Патријарху донео у
Пећ посланик и послужитељ српског светог пре
стола, проигуман xари Јеврем. Раић је мислио, да
се из „ епистолије “ оне Патријархове види „ іако
Деспотъ съ Патріархомъ, имѣлъ сношеніе и пора
зумѣніе вже извести и освободити народъ исподъ
ига Турскаго и подклонитися подъ крило милости
и защищенія милостивѣйшаго Імператора Леопол
да, очемъ и Єго величества соизволеніе было “
но ја то из тога патријарховог писма не видим, и
знам, да се те исте године 1688. патријарх Арсе
није писмено обраћао руским господарима Јоану
и Петру Алексијевићу и помињући мучења , про
гонства и беде које се исказати не могу, што их
трпе хришћани под игом поганским, молио их, при
зивао и преклињао, да ради имена божија и ради
узвишења и утврђења свете источне цркве осло .
боде и избаве хришћане испод мусулманскога ига .
Ја незнам , да ли је у животу то писмо српскога
Патријарха Арсенија од г. 1688., али да је такво
писмо писано , послано и примљено од поменутих
руских господара , то дознајемо из њиховога одго
вора „ Богомолцу нашему преосвященому Арсенію
б. м. архіепископу епикѣискому (пекьскому) и всея
сербскые и болгарские земли и всему православно
му христианскому народу духовнымъ и мірскимъ “,
писанога у Москви лѣта отъ создания мира 7197.го
мѣсяца декабря 28. дня “, који је одговор приопштио
Јосиф Фидлер у „ Slavische Bibliothek “ II. Band 282-285
под натписом : Antwort Russlands, auf den Hilferuf der
griechischen Siidslaven 1689 (28. December, Moskau). Пр
во је то приметити мојрам то, да писмо то није од
28. дец. 1689. већ од 28. дец. 1688 г., јер г. 7197 уз
месец. децембар даје ту годину. Фидлер је даље ми
слно, да је то писмо руских господара, доиста до
спело у руке патријарху Арсенију и „ aus dem Uin
stande dass der Patriarch sammt seinem Anhange im
 89

darauffolgendem Jahre in die Länder des oesterreichischen

Kaiserstaates übersiedelte, kann man schliessen, --- Beju
Фидлер dass ihm die Zusicherungen des russischen
Hofes nich genügten , er die ihm vom Kaiser Leopold I.
in den Patenten vom 6 April 11. 21. August 1690. an
gebothenen und zugestandenen reelen Vortheile für an .
nehmbarer erachtete etc. “ Но писмо то илити одговор
руских господара није дошао у руке патријарху
Арсенију. Писмо патријархово понео је с писмима
бившег патријарха цариградског Дионисија, који
се тада у Влашкој задржавао, од влашког господа
ра Шербана Кантакузина архимандрит павловског
манастира у св. гори, Исаија, који је у Русију сти
гао месеца Септембра 1688. (в. Голубинекога: Очеркъ
Истории и т. д. стр. 360, 404. и 483.; Иречка: Исто
pia Болгаръ, стр. 611 ). Тај архимандрит Исаија
враћајући се почетком г. 1689. из Русије е одго
ворима руских господара, удари преко Пољске и
Ердеља, но овде би заустављен и у затвор став
љен аписма , која је са собом носио, одузета су од
њега (в. Летопис І. С. књ. 23. стр. 68 -- 73); и та
ко је ориђинал одговора руских царева Јована и
Петра, на писмо патријарха Арсенија, доспео ме
сто у руке патријархове, у ц. кр. кућну и држа
жавну архиву. Шта су руски цареви српском па
тријарху одговорили, није овде место помињати, али
немогу непоменути, да су они и њему и хришћа
нима световали и то : -дабъ они въ своем , намѣ
реніи были неподвижны и иного себѣ за государа
не избирали, і никому неподавались, ї писем укре
пите.зныхъ недавали, а былибь в.: своемъ наміреній
для единые православные христіанские вѣры без со
мненia “ .
и још је једно писмо писао патријарх Арсе
није те исте 1688. године, и то пани у Рим. Писмо
то предао је био Висарион, владика цетињски у
Црној Гори бискупу которском Марину Браго с мол
бом, да га тако оправи да дође сигурно у руке ње
гове светости . То дознајемо из писма поменутога
которcкoг биекупа од 21. октобра 1688 управље
нога кардиналу и државном секретару Цибо, којим
 90

је патријархово писмо пропратио, и у ком бискуп

каже: Visarione, vescovo di Cetigne nel Monte Nero,
di rito Serviano ; e mi porto l’aclusa lettera da parte
di Arsenio, patriarca di Pech, racommando con grande
efficacia, che la dovesi trasmettere in Roma; accio sicura
pervenga nelle mani di Sua Santità, desiderando come
mi disse il sudetto vescovo, viverli divoto il sudetto pa
triarca. Nel lungo discorso, che meco fece, mi dimonstro
una singolar veneratione, che tengono tutti quelli loro
popoli al nome glorioso di Stia Beatitudine, e per cio
bramano esser graditi, per il che molto instano, e sup
plicano per la risposta. Io procuro tenerli bene affetionati
alla Santa Sede etc. “ IIисмо то бискупово издано је
у другом тому Старих Споменика скупљених Taj
нером, којим се објасњује историја јужних Слове
на (бр. CCXXXIX . стр . 225). Штета што се уз то
писмо није издало и поменуто писмо Арсенија па
тријарха, да видимо шта је управ тражио он од
римског папе.
Од г. 1683. кад је разбијен Турчин под Бечом
поступи Немац у напредак и поче освајати земљу
угарску од Турчина; и до г. 1688. освојише це
сарци Острогон , Вишеград, Будим , Мухач, и Печуј,
и Осек, и сву Славонију, и сав Срем до Саве реке ,
— а г. 1688. 26. авг. ( 6. септ.) узеите цесарци на
јуриш Београд и освојише Смедерово ; — г. как 1689.
пошто принц Луј Баденски потуче Турке код Ба
точине и код Ниша ( 14. (24. ) септ.), примише Нем
ци сву српску земљу [Прокупље, Белуцркву ( Кур
шумлију), Приштину, Качаник и Призрен) и доси
заху до близу Софије, Штипа и Велеза на Вардару.
Но почетком г. 1690. окрену срећа лице, те
Турчин поступи у напредак, и велики везир Му
стафа ћуприлић узе Видин, Ниш, Смедерово, Бео
град. Немци остадоше у Осеку, а Турци освојише
сав Срем до Оҫека. г. 1691. разби принц Луј Ба
денски ћуприлића везира на Михаљевцу код Слан
каменн, и ту погибе везир.
Што патријарху Јовану и Пајсију не би су
ђено, то ето дочека патријарх Арсеније II ., да
види војску ћесара немачкога на српској земљи,
 91

и народ српски дочека прилику давно жуђену и

очекивану, да уз цесареву војску устане листом и
да стресе са себе тепіки и несени јарам Турчина
Поганина .
Уман. Хонову има рукописна књижица, у ко
јој је старац Игуман Кирил записивао свашта. У
том зборнику је на првом месту повест о св . Тео
дору Тирону, коју је Тирил г. 1721. списао ; и у
тој повести пише Пирил: „ н погом, НЕМци клор8KAK
ШЕ СЕ пріEIІШЕ Пsҳими ( . 1686 ) от T8ракь и тако ВАЗ
М8 ти CE Bta СЕВЕрна страна Плки ВАЗЕШЕ МЕМци и ОСЕНЬ
( г. 1687 ) и васа ЗЕМІЛА ПРЕВЕЖЕ прEKo GABE : cpЕЛІь и
каси манастири. И СВЕТИ ( E0дорь висть прЕНЕСЕНЬ ПРЕКО
Сава на грл48 3.слон8. ЄЖЕ ЗОВЕТСЕ IIIакци и приНЕСЕНЬ
Бысть BA монастир Радованhijiнц8 Bь храм СВЕГАго Ар
хистратига Михаила и тя прЕКисть єдино АЕГо . Плки Вл
ЗЕШЕ Нємци БЕЛИгради 27. Авг . 1688. и тако всал ЗЕМлга
поврати CE ва својаси ; ІІлки возврлегијUE CE и монастири.
СВЕТи д-EO,дори прЕНЕСЕНЬ кисть на длитровици. Паки
ВАЗЕШЕ Т8рци БЕАнград (1690 г.), и вси cpЕСКА ЗЕМЛІ
ПәБЕЖЕ К. Бодим8 и влҙмЅyІЕнію НЕ Млл8 Бившѕ. Потом
ЖЕ патріарх сркски и Клси АрхіEјРЕИ и иноци и БЕАЦи и
вас народ ҳрістонМЕННтих люДЕЙ ; ПРЕД толикни мноЖЕ-
cТВЕНИм! Плком прЕЈхождАШЕ СВЕТЕНІши патріарх господин
:1pCEHig Чр !ОЕВич ако МоиСЕЙ ПРЕД, ТерлиЛЕМ скр03E чрлі
но море : онЖЕ носашE кости ЈосифовЕ, СВЕТЕЙШи ЖЕ ПА
тріарх прЕВОЖДАШЕ ҳристонМЕННтіE люди чpЕЗ славни 48
НАВ и прЕНонлШЕ СВЕТіE кукоти с. СВЕТИТЕЛИ , и достиго
ШЕ мирослов8рін град Бядим; и ста толикь мноЊЕСТВЕНИ
Плкь Rь МЕСТЕ 3овоМЕН СВЕТи :1ндр Ен ; и T8 патріархь
BA34киЖЕ црковь и пола“ГЕ, и каси ҳрістіанн : и монастири
попрАВИШЕ, цркви ВА ИМЕ КОЕгож,40 СВЕТаго, и тамо прЕ
БИВШЕ НЕКО ВРЕМЕ “.
Из другог састава у том истом зборнику Ти
риловом приопштио сам место, које се тиче па
тријарха Арсенија, у Гласнику (књ. XXII . 249. и
250.), где се каже, да је за рата, одпочетог г. 1683 .
патријарх Арсеније претрпио многа зла од Турака,
да су га лишили свега , и да је једва главу изнео
из патријаршије и прибегао самотрећи у Црну Го
ру , а остали ексaрси да су се разбегли куд који ;
12
 92

да се патријарх задржавао међу Брђанима ( „ вь

ПЛЕМЕНЕҲь “ ) док нису Немци освојили Београд од
Турака (г. 1688. ) и док нису Срби својском до
шли до патријаршије. Тада да је патријарх дошао
у попаљену , разорену и сасвим опљењену патри
јаршију , и т8 кл HEM8 сакра CE клCE серкско воинство
на поклонЈЕНИЕ Ньихов8 БЛАЖЕНСТВ8 ; | Бисть ВЕЛикл радост
о свакЅПЛЕніи и cЛЕДИШЕНии сркского народа “, и да је
то било месеца новембра ( 1689.). fоиска срвска и
НЕМАчка пола на зимнуЈЕ от КЕЛИграда до ПЕћи и от IIEћи
до Скопія. Плки МЕСЕЦА ГIEHвара 6. и ВАС МЕСЕЦ ХАРИТЕ
Тѕрци и Татари , и тако ВАСЕ ПОБЕЖЕ КА БЕЛИград8 и сам
патріарх валлаЛЕ ЗБЕЖЕ ва Белиград, а мнози иноци и IEK
сарси изгикоШЕ клиз патріарха, и висарион , што СЕ Звло
ВЕЛики Бли3 патріарха погиКЕ, и многи ҳрис'гiлни изгико
ШЕ И ВА ПЛЕН ЗАВЕДЕНИ ВИШЕ . И тов зими наки оста ср . -
ски прЕСтол пүст. Плки того ЛЕТА ( 1690.) придошE T8р -
ци на ГЕЛИград и ВАЗЕШЕ БЕЛГрад 04 НЕМЦА. ССВЕТЕЙШН
ЖЕ Патріарх SKETлв Кѕдим8 са ВАСЕми православними, ако
назад сказано “ .
Толико је записао старац Кирил, игуман хо)-
повски , око г. 1721 .
Други јеромонах , Даскал Стефан Раваничанин,
записао је како је разорена Раваница и како су
избегли Раваничани с телом св. кнеза Лазара, и
помиње у том запису : „ и пошто се те зиме ( од г.
1689 , на 1690.) разиђоше Немци по квартири, а
мали број војске оставише у Качанику и Приштини,
тада у зимње време навалице Турци с великом си
лом и с Татарима до стотину хиљада , и изненада
нападоше, не тражећи ни права ни крива, све саб
љи предадоше. А после ове зиме на лето дође Ту
прилић везир с великом силом и узе Ниш ; Немце
пусти на веру , а остале хришћане исече еве. За
тим дође Турчин и освоји Београд. За тога рата
би велико пленење ; расу се српски народ и опусте
српска земља : градови , вароши и села и манасти
ри, једни опустеше, други огњем изгореше. Тако
и наш манастир Раваница коначно опусте. „ Малу
же нашему народу бѣгу емшуся уз Дунав горе “,
једни на лађама, други на коњима и колима, а опет
 93

други пешице, као и ја сиромах . Четрдесет дана

би нам путу хода, и дођосмо ка Будиму граду ,
тамо и свети патријарх Арсеније Чрнојевић и не .
колико владика и од многих манастира калуђери
и народ мног из српске земље, такође и ми Pa
Ваничани с MOI'ги ма кнеза Лазара , и настанисмо
се у неком месту више Будима, звано Сентaндрија
или Болгари Андрија ), и ту саградисмо хиже ( ку
ћице) и цркву од дрвета како могосмо и положи -
смо мошти светога цара Лазара “. ( В. Гласник ХІІ .
62, или Раваница “ од М. П. Шапчанина, Бео
22

град 1886. стр. 18. )

Запне тај Стефана даскала Раваничанина, у
потребио је неко доцније при састављању летописа
Раваничкога [в. Гласник ХХ . 7. под г. 1691. (по
грешно место 1690)]. У манастиру Врднику нашао
сам неко „ Показаніе, когда принешен свети Лазар
велики кнез србски нз Србіе в цесарскую державу,
вь М. врдник “ и на крају тога показанија пише :
„Се написах Стеван дасвал, Јеромонах Равани
чапин “. У том летописачком показанију, које иде
од г. 1683. до 1718. пише : 2) 1688 взява цесарци
отъ турковь Бѣлград, Смедероко и Ни градъ
( 1689). Тогда и сербски народъ с цесарским воин
ствомъ Турки гонили .
1690. Блаженѣйши патріархъ Арсеній Черное
вичь пекски, услышавъ, тако велики везир Чуприли
са множеством Тѕрковъ и Татарт вооружается на
цесаря Леополда и lia € го державу , тогда па
триархъ обявилъ намѣренїe турское и просилъ це
саря , да бы въ державу єго с народом сербскимъ
преселился ; цесарь же на прошеніе патріарха бла
гоизволиль во Єго державу вступити.
Тогда в пролѣтнее время подвигся патріархъ
съ множествомъ народа Сербскаго, 37.000 Фамилји,
и толико во военяю службу цесарю вступило. Тогда
и ми жители мон. Раванице итд. као у запису и
летопису Раваничком .
1691 Генералісим принц Лудвикъ Баденски
разбивъ Турке близ Сланкамена, на Михаљѣвцу “.
 94

У кратким летописим:1, Iuro их је II. J. Ша

Фарик, у свом Зборнику српских писм: них споме.
ника, у Прагу издао, и непомиње се патријарх Ар
сеније, већ се под г. 1690. пише : „ Дође везир с
оном силном војском и паде Белград, а хришћа
ни, што биjaxy но оној крајини дадоше се бегству
мацарској земљи до Будима , а Турци освојише Бе
лиград “ и т. д .
Осим тих записа има још сувремених ситних
и случајних бележака и записа, по књигама и на
коријама од књига, у којима се спомніње немачка
војска на српској земљи у г. 1658. и 1699. и 1690 ,
но ситне те записе не могу овде на Водити и 10

миньати .

и ти записи и те белешке калуђереке, то су

наши домаћи извори за повест о догађајима, који су
се збили поменутих година у српској земљи у ОІІ -
IIіте , и за повест о бегству патријарха Арсенија
Ш , или ако волијеш, о сеоби његовој с пародом из
српске земље, у земљу угарску исловинску ; — дру
гих обилатијих извора домаћих нема за повест то
га епохалнога времена, јер осим бедних калуђера
не нађе се у другим редовима, а наиме међу оним
капитанима и подкапетанима, бировима и судијама,
које помиње цесар Леополд у својој дипломи или ,
ти слободној књизи “ од 21. авг. 1690 , или међу
кнезовима , н . пр. Рашковићима „ knezen vel comitm
et Dominorum terrestrorum Districtus Starivlachiensis " ,
које је исти цесар и краљ на молбу њихову још
под 19./29. априла 1689. примио умилост и под
своју заштиту , утом велим светском сталежу,
осеоби тој или обег .
не нађе се нико, да като осеоби
ству прибележи и спомена ради запише .
У историју рата између ћесареваца и Турака ,
у српској земљи г. 1688 — 1690. вођенога , ја се из
више узрока овде упу : } таті не могу, и морам у
путити читаоца, да потражи поуздане вести о том
рату у другим књигама , као на пр. у : Nicolai Schmith
e Soc . Jesui, Imperatores Ottomanici, Tyrnaviae 1760 .
Tom. II. p . 294., 295. , 301 — 306., 324 .; или у књи
 95

зи , коју је Торкват Брлић г. 1854. у Бечу издао

под насловом : „ Die freiwіllige Theilnahme der Serben
und Kroaten an den vier letzten vester . türkischen Krie
gen“ ; или у шестој књизи „ Годишњице “ ( стр. 141
188.) , или у најновијој књизи : Mittheilungen des k .
k . Kriegs -Archivs. Neue Folge II . Band . Wien 1888., y
којој ће наћи састав : Die Kaiserlichen in Albanien
1690. von Hauptmann Gerba (S. 115-178.)
Из Брлићеве компилације споменућу гдешто,
ІІто треба свакако знати, а наиме , да је војвода
цесарев, изборни баварски кнез Макс Емануил,
као што пише на стр . 176. , joiш док је опседавао
Београд, ( 1688.) растурио био по целој земљи про
гласе и заштитнице ( Patentеѕ md Salvaguardien ), у
којима је и хришћанима и Турцима заштита обе
habana .
+

Главни заповедник цесарске војске у српској

земљи г. 1689. маркграф Лудвик Баденски, јавио
је цару 9/19. јуна 1689. из Хасан - шашине IIалан
ке, да је заповедио, да се пук , који- испред турске
војске прибегава, са стоком својом, шаље преко
Саве у Славонију, но да их страше тамони
становници , који већ немогу да сносе тереге , на
мете и дерачиіне и кињења камералних чиновника,
те се кане, да беже у Турску ; и јављајући то ца
ру мисли маркграф, да би требало с тим људима ,
ако се жели да се новодобивене земље напуче, бар
с почетка другчије поступити ( müssen diese Teuth
anfänglich mit einem freyen Handl und wandel dabin ge
zigelt, und leydentlicher tractirt werden, um Selbige mit
der Zeit dеѕtо bеѕѕеr gеnuеssen zu können ). У одговору
свом од 17.127 . јуна велін цар у том погледу : у, An
langent die stabilirung des Landvolks mit Ihrem Vieh
diseits der Sau in Slavonien, daführen Euer Liebden ei
ne sehr hailsame und nuzliche intention, in dem Mir die
ocden Länder keine nutzen geben, und Ich daraus, wenn
solche nit wieder besetzt und bewohnt sein , nit das ge
ringste werde ziehen können , das aber bedeutes Land
volk wegen allzugrossen vigor der dạruntigen Cameral
bedienten, wider abgeschrekt wird, solches lasse ich mei
 —
96

ner K. Hof -Cammer zu schleinigen Remedirung commu .

niciren “ . ( 1. с . p. 92.) " .
Иети маркграф јавља цару из истог логора
код Хасан - паштине Паланке, под 17 27 јуна 1689 :
,, Die hiesigen Landesinwohner, ausser der bewährten Hey .
ducken, so zu mir zu kommen beordert seyn, schicke
noch immer, so viel ich kann über die Saw in Slavo
nien um besser sichercheit willen , indeme dieses Land
nicht aller orten bedecken kann, und su besorgen, dass
sonst der feind bei seiner Annäherung diese Leute alle
niederhauen oder wegführen würde ; durch welches Mittol
dann zugleich ermeltes Land Slavonien immer mehr po
pulirt wird, sofern Sie nur von denen herum vagirenden
Heyduken und Gränizern eine ruhe haben mögen “.
Не треба ни да се каже, да цар у свом 0,4 -
говору од 5. јула 1689. одобрава то, што маркграф
свеједнако оправља и шаље људе из српске земље
преко Саве у Славонију „ m selbise Revier zn po
puliren “ и препоручује му , шта да се ради, да ти
досељеници имају мира од хајдука и граничара (из
вараждинске војене границе. ( L. c. p . 93 — 94 ).
Исти маркграф Баденски јавља из Хасан-па
шине Паланке, дне 6. јула цару, о успеху својих
прогласа (патената), које је растурно по земљи и
којима је позвао народ , да се диже на оружје про
тив Турака (auf mein durch das Land erlassene Pa
tenta lauffen täglich viel bewehrte Räzen dem lager 21,
deren, wenn ich weiter vorauss gegen den feind movire,
noch wohl mehrere kommen werden ; suche Selbte, so
viel ich kanu mit Brod zu erhalten , und ob zwar sich
auf diese Leute nicht viel zu verlassen , so seint Sie
gleichwohl auch nicht gar uneben , und achte besser,
dass Sie für Euer k. M. als wider dieselbe Waffen
führen thuen “ ).
Као што се види из одговора царева од 9/19
јула 1689 , одобрио је цар што војвода гледа , сва
којако, да Србе придобије за сe ( 1. е. стр. 96) .
1 Чилај протекционал цара Лепoлдa I. за становнике
Славоније, од 11. Јуна 1689. y : Beitratege zur Union der
Valachen in Slavonien und Syrmien, von J. Fiedler ctp. 15 .
 97

Исти МаркграФ разбивши дие 20.30. августа

1698. код Баточне турску војску, под серишћером
Араб Рецеп- пашом, јавља цару под 7. септ./28. авг.,
да је поново разаслао своје исів.1:! : ције по Бо
сни, Албанији и Херцеговини и осталим покраји
нама, позивајући народ на оружје против Турака.
У одговору свом од 17/27 . септ. примећује
itap : ,, So ist auch an dem gar wohl und vorsichtig ge
schehen , dass Euer Liebden in Bossnien , Albanien, Her
zegovina und andere angraenzende Länden ernstliche Pa
tents , um die allarmen zu vergrössern , und die Inwoh
ner zum Aufstand wider die Türken anzufrischen , ausferti
gen lassen , welche dann vermuthlich nach diesen vorha
benden straich desto mehreren Effect haben werden “ .
не 12. септембра 1689 потукао је марк
граф турску војску код Ниша, која поражена
бегала је према Пироту. За њом у потеру " ре
ђен је био фенерал Пиколом Нин, који је као што
пише Шмит многа места и градове заузео и по
се , Rascianos, graecae religionis homines, qui tum
temporis metu Caesareorum , desertis sedibus in avios,
sylvestresque montes confugerant, in sua , mapalia redu
xit, atque in fidem tutelamque Magni Leopoldi accepit.
ТБенерал Николомини вратио се у логор код
Ниша дне 23. септ. ( 3. окт.) 1689., а маркграф се
из Нина дне 26. септ. (6. окт.) упутио к Видину,
који, пошто је 4./14. окт. потукао Турке, заузме,
и оставив у Видину посаду повуче се с остатком
своје војске у Фетислам ( Кладово ); а Пиколомии.
утврдивши на брзу руку град Нишки, крене се са
војском од 8000 момака на поље Косово, о којој
експедицији изволи прочитати у поменутом саста -
ву капетана Грбе одељак : “ Zug Piccolamini's durch
Kosovo-polje nach Skopje und Prizren “ .
Готово цео косовски предео напустили су како
Турци тако и Арнаутн, који су се Турцима држа
ли, и Пиколоминију није тешко било заузети При
Птину, Митровицу, Бањску на горњем и Качаник
на доњем, јужном крају Косова, проћи качаничком
клисуром и дне 17./27. окт. 1689. опљенити и спа
дити Скопље . Неколико дана прије тога јавио је
 1

98

Пиколомини маркграфу Баденском, као што се види

из писма његова, писанога дiне 19./2 ) окт. уло
гору код Кладова ( Фетислама ): lаѕѕ er bereits ste
het in Tractaten mit den Albanesern, deren ein Theil
sich E. M. schon unterworfen, auch die übrigen zweifels
ohne folgen werden, in dem Er ( Piccolomini) den Grie .
chischen Patriarchen nebst Einigen Vornemen selbigen
Landes ehister Tagen bey sich erwartet.
Вративши се од Скопља у Качаник, примио је
фенера з Пиколомини у Липљану „in namen des kai
sers eine Huldigung von den herbei geeilten Vertretern
vieler Ortschaften“, па се крене 3 нов. (24. окт) едве
регименте (са својом оклоничком (kirassir) и дра
гонском ( штирумовом) од Приштине према При
зрену. У Призрен стигао је 6. нов. (27. окт.), но
чим је тамо стигао – а болан је још на путу био -
падне у кревет и издане 9 нов. (30. окт ) 1689.
Из „ Istoria della Guerra di Leopoldo Primo “, изд .
г. 1710 у Млеткама од Камила Контаринија, при
води капетан Грба на стр 150. место, које у не
мачком преводу гласи : " Wiewohl von einem überaus
heftigen Fieber befallen, bestand Piccolomivi doch darauf,
die unternommene Reise nach Prizren fortzusetzen . Wäh
rend er sich demselben näherte kamen ihm die Einwoh
ner mit Jubel entgegen und bereiteten ihm in der An
zahl von 5000, unter Vorantritt ihres Erzbischofs, der
eine Fahne mit dem A. Kreuze in effigie hielt , mit drei
facher Musketen Salve den Empfang in der Stadt . Pic
colomini betrat dieselbe, fand ein angemessenes Logis
War aber von dem heftigsten Leiden gezwungen , das Bett
zu hüten, wo er mit Kundgebungen huldvollster Neigung
die Häupter der Nachbar- Nationen empfing, welche ge
kommen waren , dem Kaiser unter dem Eid der Trene,
freiwillige Lehenspflicht und Unterwerfung anzubieten“
Освечном том дочеку ђенерала Пиколоминија ка
же се тако и у поменутој књизи : „ Theilnahme etc 4
на стр 72. , где се Призрен пише „ Briѕеrа “, и у по
мену тој књизи Шмиговој, но у тој је већ „ Призрен “
замењен Приштином, те се дојако обично писало,
да је у Приштини дочекао Пиколоминија патријарх
 99

српски , и да се ту у Приштини Пиколомини дие

9. нов. преставио .
У Годишњици (књ. VI.) каже се на стр . 156.:
„ Пиколомини стигао је у Приштину в нов . , где га
дочека и поздрави патријарх Арсеније Чарнојевић “,
па је онда некуд ишао Пиколимини, и опет се у
Приштину вратио, где је 9. ноп. умро (стр. 157) .
ІІмиг пише (II. 295. ) да су ироју Пиколоми
нију изашли на сусрет : „ Archiepiscopus, Patriarcha
Clementinorum , civilis Magistratus obviam processere “ ;
Грба (1. с . стр. 147) » wo (zu Prizren) er (Piccolomini)
feierlich vom Erzbishof und dem Patriarchen von Ipek
bewillkommt wurde “. (У ноти примећује Грба : in den
acten erscheint dieser , Patriarch “ manchmal als „ Pa
triarh der Clementi “ und ist als solcher irrigerweise in
mancher Bearbeitung aufgenommen worden, a' mehythm
то је пећки патријарх Црнојевић ). Мало даље на
стр . 154. помиње капетан Грба, да је дне 8. дец.
1689 умрьо „ der Erzbischof von Albanien ; der ein
treuer Anhänger des Kaisers gewesen und seinen mäch
tigen Einfluss im Lande stets zu dessen Gunsten ver
wendet “. На скоро за њим ( Пиколомином) умре 8 .
дец и патријарх Клемента, вели се у Годишњици
(1. с. стр 158 ).
У извјештају једном , од којег је одломак при
општио Хамер (VII . 547. Note c.) каже се : „Bei der
Hauptstadt Peseren (Призрен) in Albaniеn аngеlаngt,
befand sich neben dem H. Erzbischoffen ingleichen der
Patriarch mit ungefehr 5000 sowohl Christlich als Tür
kischen Albanesern, allesambt mit dem Kreuz bezeich
neten “ . Пиколоминија је дакле мимо архијепископа
(или митрополита призренскога) дочекао у При
зрену и српски патријарх Арсеније и за првога се
каже, да се 8. дец. 1689. у Призрену преставио.
Чудно је само, да се архијепископ тај зове ал
банским . Може бити, да је то био управ римока
толички архијепископ за Албанију, кад је онако
могао на Арбанасе утицати .
Но да оставимо на час Призрен и српског па
тријарха Арсенија ІШ ., па да се вратимо к марк
графу Баденском , у логору код Фетислама ( Кладо
13
 100

ве). Отуда је тај војвода царев под 28. окт. (7. нов.)
1689. јавио цару, да је онога Ђорђа Бранковића,
о коме му је досад чешће јављао , лепим речима
к себи домамио и нашавіши, да је он добивену од
цара диплому на зло употребио, издавајући се не
само за Деспота од Србије, Илирије, Мизије, Бо
сне , Срема и многих других покрајина, већ и зах
тевајући, да се све те земље њему као законитом
наследнику поврате, и да истога и грчки патријарх
и свештенство, који у простом народу много могу,
већ припознају за свога правог наследнога госпо
дара, те да по томе међу народом много привр
женика има , што би пак, ако би се и даље тр
тило, могло имати злих последица, уватио и оданде
под стражом оправио у Pшаву, и даље у Сибињ.
(Gerba, 1. с. стр 147) .
Не могу казати и доказати, да тај ђорђе Бран
ковић, о ком говори маркграф Баденски, није по
кушавао и радио оно, што војвода ћесарев каже,
да је радио, и због чега га је ухватио он и от
правио под стражом у Сибињ. Ђорђе се тај збиља
издавао за оно што није био, а наиме за потомка
негдашње деспотске српске лозе, и за венчаног

српскога деспота. Бивши послаником влашког вој

воде у Бечу г. 1683., умео је он австријски двор
уверити о том, да он произлази од лозе српских
деспота, те на основу том и зарад својих личних ,
бог те пита каквих , заслуга, стечених за двор ав
стријски добити диплому на баронство, а г. 1688.
истом таквом приликом и на гроФовство ; и вра
тивши се с овом другом дипломом у Влашку, по
чео је одонуд сновати и ковати планове, како да
у српској земљи, коју је ћесарска војска стала
освајати од Турчина, створи себи деспотовину . Нај
пре се обрати на српског патријарха Арсенија, с
молбом за благослов, и патријарх му благослови
предузеће његово, а за тим је стаo paзaшиљати
писма по српском народу, у којима се називао
„ Георгиє втори, божіею милостію васем иллурича
ским, тракійским и иним васточним областем, пра
дѣднаго отачаства наслѣдни деспот, вишной и ниж
 101

ной Mvcїи херцег и велики кнез светой римской о

бласти, такожде же дрьожави светаго Сави и Црне
горе ; дедични же господар Херцеговски, Сремски
и Іоанопольски, и оугарскаго кралевства и странам
их Гроф и прочана“ , и којима је позивао народ, да
устаје на оружје и да се купи око њега. Но у
том сновању не би сретан. И он прође као Што
обично пролазе самозванци : лажни цареви и лажни
деспоти .
Отом лажном српском деспоту, гроФу ђорђу
Бранковићу расправљаћу, ако да Бог, на другом
месту, а овде ћу само истаћи и нагласити то, да
је он засужњен на Митров-дан 26. окт. 1689, и
да је тек пет месеци након тога засужњења , а
наиме 6. априла 1690. цар Леополд потписао пи
смо на патријарха српског, коме није знао имена,
и проглас на хришћанске народе у турској царе
вини, позивајући их на устанак против Турчина,
свога диндушманина.
А шта је међу тим, то јест од 26. окт. од
носно од 30. окт. 1689., кад је ћенерал IIиколо
мини издануо у Призрену, до месеца априла 1690. ,
радио патријарх српски Арсеније, шта ли ћесаре
ва војска у српској земљи ?
У 54. књизи Рада југославенске академије, у
расправи г. с . Љубића : Одношаји међу репуб.
Мљетачком и Дубровачком, помиње се на два три
места „ biskup pečki “ и „ pečki patriarha “ , и то на
стр. 89. , где пише : „ 1689. г. 10. листопада. Вр
ховни провидур (которски) влади ( Млетачкој): Би
скуп пећки јавља му (провидуру), да је на оне
стране дошао одасланик кнеза Будевита Баден
скога са прогласом на оне Брђане, у ком се ка
же, нека устану у царево име, а да ће им до
скора саћи у помоћ 4000 коњаника. К тому при
помажу Дубровчани, из мржње проти нам ит. д . " ;
-- на стр. 81. „ 1689. г. 4. Просинца. Исти про
видур јавља влади : Дубровчани завели су бискупа
пећког на бавлена у Дубровник да се писмом, од Ко
радина (резидент австријски у Дубровнику) запе
чаћеним цару преда “ ; -- и на стр. 82. 1690. 1.
27
 - 102 -

1. вељаче, влада изванредном Провидуру : Будно

ће мотрити Турке, Царевце и пећкока патријарху,
који се изневерио, а начелнике горана лепо ће об
дарити, да верни остану “.
Ако је которски провидур добро обавештен
био о оном што је под 4. децембра 1689. јавио
својој влади, и ако се под „пећки бискуп“ не мо
же други ко разумети, но наш патријарх Арсени
је, онда како да сложиці тај податак из листа ко
торскога врховног провидура, са олим податком ,
по ком је патријарх Арсеније у почетку месеца
новембра, те исте године, дочекао ђенерала Пико
домина у Призрену, и са оним, што је хоповски
игуман ћирил записао (да је патријарх Арсеније
у почетку г. 1690. једва жив утекао из Пећи и
спасао се у Београд )? Морало би се узети, да се
патријарх Арсеније одмах после смрти Пиколоми
нијеве (9. нов.) удалио из Метохије у Дубровник,
и отуд се опет вратио у патријаршију и из па
тријаршије г. 1690. побегао у Београд. У Београ
ду налазио се он 21. априла 1690 , кад је писао
писмо у град Коморан (в. Гласник књ. I. 158.). И
кад је он писао писмо то српској општипи у Ко
морану, да ли је већ имао у рукама писмо оно ца
ра Леополда од 6. априла 1690 ? У писму самом
нема о том, и у опште о оновременим догађајима,
ни помена.
Као што рекох, цар је Леополд потписао дне
6. априла 1690 г. писмо, управљено : Honorabili, de
voto, Nobis dilecto N. Clementi Patriarchae Rasciano
гит, и Проглас, или Манифест, или Патент на све
колике хришћанске народе под турчином, а наро
чито пуку албанешком: „Omnibus Populis et Pro
vinciis ab haereditario Nostro Hungariae Regno depen
dentibus et quibuscunque aliis Praesentes lecturis, aut
audituris, imprimis vero Populo Albanensi gratiam No
stram Caesaream , Regiamque, et omne bonum “ .
и писмо то ћесарево српском патријарху пи
сано, и проглас тај римског ћесара и краља угар
ског Леополда І. на хришћанске народе у турској
царевини, штампан је не једанпут, и ја мислим, да
 103

читаоци знаду, шта и рaштa пише ћесар српском

патријарху, и на што позива и шта обећава ћесар
хришћанским народима, у том свом прогласу " на
хришћанске народе под Турчином.
Но шта је дало повода цару Леополду, да пот
пише писмо то и тај проглас, то је већ мање по
знато. У „ Donall- Zeitung- y “ од 28. септ. 1861. бр.
237. написао је неки безимењак о том ово : „ Der
rasche Siegeslauf der Oesterreichischen Heere war in
dem Jahre (1689) in welchem neue und innigere Ver
bindungen mit den südslavischen Völkerstämmen enge
gangen werden sollten , zu Ende. Die oesterreichischen
Truppen hatten in Serbien bedenkliche Unfälle erlitten ;
ihre Macht war zur Vertheidigung der ganzen Linie von
Bosnien bis Siebenbürgen bei weitem nicht ausreichend,
energische Rüstungen der Pforte wiesen auf eine neue
und hartnäckige Aufnahme des Kampfes hin ; es galt die
Mittel zu schaffen . um ihn bestehen zu können . General
Graf Marsigli, ein trefflicher Kenner der Verhältnisse
in den christlichen Gebietstheilen des türkischen Rei
ches machte auf die Hilfe aufmerksam , welche man von
den Albanesen für den bevorstehenden Feldzug erwar
ten dürfte. Im Sinne eines Memoirs, das er am 1 .
April überreichte, wurde in rascher Entscheidung schon
fünf Tage später ein energischer Schritt von Seite
der Regierung vorgenommen . Sie liess nämlich an den
Patriarchen von Ipek eine Aufforderung ergehen , sich
bei den Raizen und Albaniern dahin zu verwenden , dass
sie nach Abschüttlung des türkischen Joches, und in Ver
bindung mit den kais . Waffen zur Unterdrückung der
Tyrannen beitragen, und gleichzeitig wurde an die Völ.
ker von Albanien, Serbien etc. ein Anfruf erlassen , in
welchem ihnen für den Anschluss an die kais Waf.
fen und die Unterwerfung unter die kais Herrschaft eine
Reihe wichtiger. Versprechungen ertheilt wird “ .
Обично се каже, и не каже се данас или од
јуче и од лане, већ се говорило, тврдило, учило
и доказивало свагда и у најсвечанијим приликама ,
и говорили су, писали су наши архијепископи и
епископи, и наше најбоље главе и родољуби : Ју
линац и Раић, Мушкатиpoвић и Давидовић, Стра
 - 104

Тимировић и Рајачић , Грујић , Суботић, Исидор

Николић и Стојаковић, и Стојачковић и Н. Кр
стић, да је „ цар Леополд позвао свечано српски на
род (6. априла 1690.) и његова патријарха, да се
преселе у његове земље , обећавајући Србима
различна и велика права “ и т. д., и не само да наши
прваци и родољупци то кажу и пишу и према то
ме писмо оно илити проглас од 6. адрила 1690.,
називају управ позивницом (litterae evocatoriae или
Einladungsschreiben), већ су тако и австријски ми
нистри, као на пр. Бартенштајн, писали, па је још
и цео министарски савет у предлогу свом од 17 .
нов. 1849., у погледу устројства српске војво,10
вине и тамишког Баната , цару и краљу нашем
Францу Јосифу І. поднесеном, рекао : „ Alѕ in Fol
ge des vom Kaiser Leopold I. an die Illyrischen Be
wohner der unter Türckischer Bothmässigkeit südwärts
von der Donau und Save befindlichen Länder gerich
teten Aufrufes vom 6. April 1690. mit dem Patriar
chen, Arsenius Černović, 36-37000 serbische Familien
griechisch nicht unirten Glaubens in die entvölkerten Lan
destheile zwischen der Save und Drau und an der Theiss
mündung einwanderten etc. etc. “
Узми, молим те читаоче драги, и прочитај још
један пут од почетка до краја тај проглас, тај
Aufruf цара Леополда од 6. априла 1690. год., па
кад дође до оног места, већ на крају тога про
гласа , где цар соколећи оне народе на устанак
уједно им довикује : „ Lares vestros, culturamque agro
типі поп dеѕеrite “ и кад сазнаш шта хоће цар Лео
полд да каже тиме, неће ти остати ништа друго,
већ да легнеш, и да умреш од муке, што не мо
жеш и нећеш никако моћи из тога прогласа изве
сти оно, што су твоји бољи и старији изводили ;
неће моћи извести, да је тим прогласом од 6
априла 1690. цар Леополд свечано позвао српски
народ, да се исели и пређе у његове земље, и да
је збиља услед тога прогласа, или на тај „позив“
цара Леополда, српски народ (36—37 хиљада по
родица) из српске земље под Турчином прешао у
ове угарске земље. На таквој муци био је некад
 105

и г. Александар Стојачковић, кад је оно писао :

„ Черте живота народа српског уунгарским обла
стима “ (у Бечу 1849.) и Über die staatsrechtlichen
9

Verhältnisse der Serben in der Wojwodovina “ ( Temesvar

1860. ) па знаш ли, како си је помогао он у тој
муци ? Лено се досетио па је читао он оно место
овако : „ Lares vestros, culturamque agrorum deserite “
то јест, он је само изоставио црно му је било
пред очима , па је изоставио оно „по п “ . и то
је било с његове стране сасвим доследно , као што
је с друге стране сасвим недоследно рећи овамо ,
као на пр. Рајић и они други , да је српски народ
на позив цара Леополда од 6. арила 1690. прешао
Уугарске земље , и онамо читати и штампати поп
deserite “. Но је ли смео писац „ der staatsrechtlichen
Verhältnisse der serb . Wojvodovina “ изоставити из
текста оно „ поn “ ? !
Ал ако је он тако напао у тексту који је
имао пред собом, кад је оне , сад већ „ застареле “ ,
ствари о српској војводовини писао ? Ако је он г.
1848. прилике и мао загледати у српске привиле
ђије, које се у Карловцих, у патријаршији. у гвоз
деном сандуку под „ требравијем “ чувају, и ако је
он у ориђиналу оног прогласа нашао : „ Lares vestros,
culturamque agrorum deserite “ (verlasset Eure Heimath
und die Arbeit der Felder) ? Ладислав Салај написао
је г. 1862. „ Правни одношај српских насеобина у
земљама угарске круне, према држави “ , па у не
мачком преводу те расправе стоји на стр . 22., где
се у изводу приопотује поменути проглас од 6.
априла 1690. „ verlasst eure Huser, eure Felder “ .
Истина да у Керчелићу, на ког се позива Салај
не стоји „ deserite “ већ „ поn dеѕеrite “ , а ко да
нам каже, зашто је ипак Салај тексту керчелиће
вом претпоставио читање Стојачковићево ? Но на
страну и Крчелић и Салај и Стојачковић , ка

ко стоји у ориђиналу ?
Међу привилеђијама које се чувају у Карлов
цима нема оног прогласа цара Леополда од 6. априла
1690. У шпецификацији привилеђија, прегледаних 17 .
авг , 1732., а тада храњених у Сентaндрији каже
 106

се одмах за прву привилеђију : „ Перва привилегія

от цесара Леополда дата 1690 априла 6. у коей
c8пстанція есть овака : правице все свое содержа
вати , и ако би се добило отъ Турковъ добра им.
вся оставила натрагъ повратити
повратити- ии свога воеводу
отъ свога народа да могутъ имѣти ; и овога ори
гинала не имѣетъ, погубила бо ся при Темишвар. Епи
скопа Николи администрираню Бѣлградском8, о коемя
должено отвѣтъ дати или на мендан изнети “ .
Ориђинала дакле од прогласа тога Леополдо
вог нема ; но у свим доцнијим потврдницама срп
еких привилеђија, у које је узет и уврштен и тај
проглас од 6. априла , стоји „ поn dеѕеrite “, па тако
и у свима издањима тих привилеђија, како на ла
тинском језику, тако и у српском преводу.
А кад је тако , онда ти не поможе ни сто
јачковић , ни његова досетљивост од г. 1849. и
1860 , те хоћеш нећеш мораш признати , да је цар
Леополд I прогласом од 6. априла позвао српски
народ, да устане на Турке, своје крвнике, да уз
помоћ његове војске стресе јарам турски и да се
њему, као краљу угарском, подложи, а није тим
прогласом, као што су твоји стари мислили, позвао
српски народ, да се исели и овамо у угарске зем
ље пресели .
Но велик део српског народа нашао се ca

својим патријархом Арсенијем, са својим владика

ма, калуђерима, и калуђери са моћима српских све
тaца , већ на измаку г. 1690. на угарској и словин
екој земљи око Осека, Будима и у Сентaндрији
и већ 24. марта (2 апр.) 1691. потписао је цар
Леополд одговор , управљен : „ Universitati gentis Ra
scianae in regno Nostro Hungariae et signanter ad Ose
kiuum , Buidam et Comaromium existenti“ , koju ce pe .
шавају неке молбе тога народа .
Но ја овде прекидам и нећу, или боље не мо
гу сад, да даље пратим патријарха Арсенија и суд
бин у његову и српског народа у овој земљи,
јер се Арсеније уклони са обновљеног пећког пре
стола ,
-os—
 Додатак.
(К стр. 54).

Писмо патријарха српског Јована од 13. дец. 1608.,

које се чува у Турину, у историчком музеју
Савојског дома 1 .
Ја, Јован, по милости Божјој архијепископ
српски , бугарски и западних приморских страна
патријарх
најпокорније пишем ово Емануилу херцегу
савојском и молим пресвету Тројицу и преславног
Господа нашега, да му даде здравље, срећу и ве
личину и т. д . и т. д . Овим извештавам ваше ви
сочанство, да су посланици вани, г. командор дел
ла Манта и каваљер Филиберт Прована стигли у
Дубровник, а из Дубровника да је дошао овамо
капитан J. Ренексић, и пријавио ми писма вашег
Височанства и споменуте каваљере ; и ми смо га
без оклевања отправили вашему височанству , да у
име наше ступи с вама у преговоре, да изјави
нашу готовост и да докона оно очему се прего
вори воде.
С друге стране, садржај писама вашега висо
чанства особито нас је и неизмерно задовољио и
обрадовао и утешио мене, све духовенство и погла
варе ових земаља ; с тога смо и принели особите
молитве Господу Богу, да он поспеши благочасти
ве намере вашега височанства, да нам наиме у
кажете милост своју у великој нужди нашој, и да
би испунио вољу вашу, ја сам без оклевања сазвао
на опћи скуп поглаваре из свију оближњих обла
сти у пет царстава , који стоје под нашом духов
ном власти и ту смо се врло дуго саветовали )
споменутим преговорима , те кад смо требали до
нети закључак о тако благој и богоугодној намери
вашега пресветлога височанства , казао сам ја спо
1 Из „ Исторически вѣстнико “ , св. І. Спб. 1889., где је
га Фирсов штампао у преводу са „ болгарског “ (! ) на руски
језик. Рус је прочитао, да је писмо писано у „ Моравском“
манастиру , а мора бити „ морачком “.
14
 108

менутој скупштини жељу вашега пресветлога ви

сочанства , наиме да желите доћи и ослободити нас
испод јарма тиранскога ; и ваше височанство нека
буде тврдо уверено, да ће извршење тог светог и
славног дела, бити управо делом милим и угодним
великоме, превечноме Господу, јер ја са свима
подчињеним повлаварима, прелатима , војводама и
осталим знатним људима и вођама из суседних и
удаљенијих области, које спадају споменутим зем
љама, сви ми, одушевљени топлом жељом, надамо
се изаћи на сусрет вашем височанству у нашој
отаџбини, као господину и законитом господару,
са свима вашим пресветлим прејемницима ; сре
Inћемо вас радосним поздравом и свeнародним ус
клицима и уверавам ваше височанство вером мо
јом и мојом смиреношћу, да ћемо, кад стигнете
у област моје духовне управе, сазвати поглаваре
духовне и светске из свију споменутих пет цар
става , да крунишемо ваше пресветло височанство,
по чину и уставу крунисања старих царева наших,
ІІо установи наших угодника и благочастиве паме
ти предшаственика ваших, осим свега по уставу,
ког нам је завештао наш свети патријарх и св.
Симеон цар, и отац његов, и свештене памети син
његов св . Стефан цар, којег се светост и чудотвор
ност открила сада, у дале наше, као и других ње
гових сродника и свију потомака великога Кон
стантина императора римскога ; који су сви били
један за другим од наших предака са еходном све
чаношћу и обредима крунисани, бирани и призна
вани за законите цареве и господаре ових царста
ва , и између њих многе ми поштујемо као угодни
ке Божје, ради њиховог светог живота и чудеса.
Да би вашему височанству засведочили нашу
добру вољу и велику жељу нашу, изабрали смо
сада наше посланике : његову преподобност оца
Демјана Бубибратића и заједно с њиме нашег љу
базног сина у Христу Јована Данића, да они пре
даду вашем пресветлом височанству ова наша пи
сма, и освему да даду вашем височанству пот
пуно разјаснење. Овим нашим посланицима дали
 109

смо ми потпуну и неограничену пуномоћ за еве,

Ішто буде нужно да се установи и сврши код ре
чених преговора . и оно што они у име наше од
реде и установе, заједно са вашим височанством,
ми ћемо признати за добро и верно ћемо испу
нити. Стога најпокорније молим ваше Височан •

ство , да их пусти преда се и да их саслушша , као

што вашем царском чину приличи и да проникне
те у оно што ће они у име наше исказати , те да
их брзо опремите и к нама пошаљете са вестима ,
које би одговарале нашим жељама . Са тврдом од
лучности молимо ваше височанство , да спрам ових
преговора будете топле душе и одлучни , и да бр
зо , што могуће брже , приведете одлуку у дело ,
да се не измакне ова прилика , коју нам Господ
Бог прука ; а ми ћемо се сви молити за сретан
свршетак светог и богуугодног предузећа вашег
височанства , којега почетке , ради нашег жењеног

избавлења , нестрпљиво изгледамо . А помоћ и пот

пору , која би од мене и других духовних лица , за
требала , ми најпокорније вашем височанству нудимо .
А што ми ваше височанство пише о неком

Александру Кассигаро, он ми је непознат, и чак

незнам ко је он.
Још молим ваше височанство , да подари по
властице, које се тичу вере , обреда и власти па
тријарашке и да их укрепи потписом своје царске
руке, а такође и потписима пресветлих принчева ,
синова ваших ; као што ће то све бити изложено
вашем височанству устима горе поменутих посла
ника на них, којима нека височанство ваше покло
ни пуну и несумњиву веру. Нека Господ Бог наш
чува и узвеличава пресветлу особу вашег височан
ства, заједно са пресветлим принчевима, децом ва
шом, а ја молим Господа им дарује славу и моћ .
Писано у Херцеговини, у Морачком манастиру , 13.
децембра 1608. г., а од створења света 7116. г.
Најсмиренији Јован , патријарх.
Архиђакон Ананија, патријарашки секретар.
 Штампарске погрешке .
Стр. 8. у врсти 5. од горе место јеванђељу тре
ба пeнтикостару.
99
17 . 22 19 . 19 горе место отсрѣдига треба
oүсръдна .
19 . 22 22 15 . 21 горе место који је у тре
ба који је и у.
20 . » 8. горе место Макарије тре
ба Максим.
12
21 . 29 99 20 . 25 горе место раздр8жи треба
разр8ши .
22
22. 99 " последњој место г. 1595. треба
г. 1596 .
77
27 . 2) " 30. иза : стрлн.мь треба јопі: кур
Полнн8 ПЕкскн .
79 27 . 2. од доле место многи треба
МногЛА .
35 . 27 9 2) доле место Троножац тре
ба Троношпац.
»
43 . 17 . 99 горе место рu's iro и т. д .
» 1
треба pWв по 5 гроша , на
пол , по 15 дүката, кило ЖИТА
5 гроша , пинта вина по дүкАТ .
43 . 793
23 . 99 горе место григориє дивить
треба григорие ми дивить.
46 . 17 . 77 горе место Ковачевић тре
ба Стојановић.
2? 49 . 1
23 . 92 горе између ХС и СШ .
треба још ХСІХ .
.
60

.
5

» " 12 доле место Чачку треба

Јаску.
12 81 . 72
17 . » доле место 1666 треба 1663 .
12
85. 27 27 7. 72 доле место тахи треба спахи .
99 94. 99 19 5. 17 горе између плДЕ и Бели
градь треба још подь.
1 96. у ноти место чилај треба читај.
На последњој страни и у последњој врсти
место : јер се Арсеније уклоли и т. д. треба : у ко
ју се Арсеније уклони са опустелor пећког престола.
BX 714 ,P4 R83
O peckim patrijarcima, od Maka
Stanford University Libraries
RX
3 6105 041 312 245
7144
PqR83

Stanford University Libraries

Stanford, California

Return this book on or before date due.

DATE BLUE

APR 042007716

AL

234 PRINTED IN U.S.A.