610 Praktičan Vodič Parničnom Postupku SRB

PRAKTIČAN VODIČ O ARNIČNOM POSTUPKU
2
3
4
Albert ZOGAJ, Zenel LEKU, Valon TOTAJ i Bardhyl

HASANPAPAJ, Michael A. Cunniff
PRAKTIČAN VODIČ O
PARNIČNOM POSTUPKU
Priština 2018.
5
Realizacju ove publikacije je omogućila

Agencija Sjedinjenih Država za Međunarodni
Razvoj (USAID) preko Programa za
Imovinska Prava i Programa za Jačanje
Pravonog Sektora. Stavovi izneti u ovoj
publikaciji ne odražavaju, nužno, stavove
USAID-a ili Vlade Sjedinjenih Država.
Ova publikacija se deli besplatno.
c. Copyright 20189. Agencija Sjedinjenih Država za Međunarodni Razvoj

(USAID).
Sva prava zadržana. Nijedan deo ove publikacije se ne sme umnožavati ili
prenositi u bilo kojem obliku i bilo kojim sredstvom, elektronski ili mehanički,
bez dozvole izdavača.
Štamparija: "Blendi", Priština
6
Uvod
Ovaj priručnik predstavlja zajedničke napore dva USAID-ova projekta na

Kosovu: Programa za jačanje pravosudnog sistema i Programa za imovinska
prava. Vodič odražava praksu uspostavljenu u rešavanju građanskih predmeta od
strane kosovskih sudija, na osnovu dosadašnjeg rada kao i na empirijskoj analizi
sudske prakse Kosova iz spoljašnje perspektive (američke). Kao takav, ovaj vodič
obuhvata i kombinuje dve najpovoljnije tačke, objedinjavajući uspostavljenu
pravnu teoriju sa priznatom sudskom praksom na Kosovu.
Iskreno se nadamo i verujemo da će ovaj vodič poslužiti i biti koristan vodič
sudijama i drugim pravnim stručnjacima pri odlučivanju u građanskim
predmetima u kosovskim sudovima, uključujući tu i imovinske predmete, koji
predstavljaju posebne izazove zbog složenog zakonodavstva koje se na njih
primenjuje. Vodič je izrađen i oblikovan na način takav da korisnicima daje
jednostavnu referencu za pravne reference i preporučuje prakse koje mogu biti
vrlo korisne sudijama i advokatima uključenim u ove postupke. Podstiču se
pravnici da razmenjuju primerke sa svojim kolegama; primerci se mogu
besplatno preuzeti na: [ubaciti link KLSC za preuzimanje dokumenta].
Olakšavanjem sudijama da svoj zanačajan rad obavljaju dosledno, predvidivo i
efikasno, pomažemo narodu Kosova, koji je naš glavni korisnik, ka unapređenju
i lakšoj i efikasnijoj zaštiti zakonskih prava. Smatramo da će ovo pomoći, ne samo
strankama u parnicama u građanskim predmetima, već i Kosovu u celini –
podizanjem poverenja u sudove; promovisanjem ekonomskih aktivnosti i
ekonomskog razvoja; kao i jačanjem pozitivne uloge zakona u svakodnevnom
životu ljudi, čime se jača vladavina prava.
Andrew Boname
Direktor, USAID-ov Program za jačanje pravosudnog sistema
Brian Kemple
Direktor, USAID-ov Program za imovinska prava
7
Zahvalnost
Mnogi ljudi su doprineli osmišljavanju i izradi ovog vodiča: sudije i stručnjaci
koji su napisali ovaj rad; mladi pravni stručnjaci koji su sproveli empirijsko
istraživanje aktuelne sudske prakse čiji su rezultati podržali ovaj rad; kao i lica
odgovorna za uređivanje i prevođenje teksta na srpski jezik. USAID-ov Program
za jačanja pravosudnog sistema i USAID-ov Program za imovinska prava odaju
priznanje i izražavaju zahvalnost sledećim licima zbog njihovog doprinosa ovoj
publikaciji:
Autori
Albert Zogaj – sudija, Apelacioni sud
Valon Totaj – sudija, Apelacioni sud
Zenel Leku – sudija, Apelacioni sud
Bardhyl Hasanpapaj – viši pravni stručnjak i direktor Kosovske kompanije za
pravne usluge (KLSC)
Michael A. Cunniff – Viši pravni stručnjak , USAID PRP
Autor saradnik
Enver Fejzullahu – Viši specijalista za reformu pravosuđa, USAID PRP
Istraživači
Arbëresha Zogjani – Menadžer projekata, KLSC
Driton Ahmeti – stručni saradnik , USAID PRP
Etleva Kelmendi – pravni savetnik , USAID PRP
Fatlum Halimi – stručni saradnik , USAID PRP
Fitim Dashi – stručni saradnik, USAID PRP
Gentiana Shabani – stručni saradnik, USAID PRP
Hajriz Beqiri – asistent projekata, KLSC
Irfan Thaqi – stručni saradnik, USAID PRP
Kaltrina Haliti – stručni saradnik, USAID PRP
Kreshnike Zymberi – stručni saradnik, USAID PRP
Luan Gora – pravni službenik, USAID PRP
Mimoza Zeka – stručni saradnik, USAID PRP
Tehnički urednici
Lulzim Aliu
Biljana Ivančević
Prevod na srpski
Translation Centre
8
Albert Zogaj – je sudija u opštem odeljenju – građanska (divizija) Apelacionog

suda. Sudija Zogaj je magistar pravnih nauka, smer građansko pravo. Od 2008.
Godine, sudija Zogaj je angažovan kao predavač na koledžu AAB i trener u
Akademiji pravde. Radio je na nekoliko stručnih istraživanja u različitim
institucijama kao što su: Pravni centar Kosova, Centar za ljudska prava
Univerziteta u Prištini, Kosovski institut za pravosuđe, Akademija pravde, itd.
Sudija Zogaj je koautor Priručnika za pravno pisanje i pravno obrazloženje, koji
su 2017. godine objavili Akademija pravde i USAID-ov Program za jačanje
pravosudnog sistema.
Zenel Leku - je sudija u opštem odeljenju – građanska (divizija) Apelacionog

suda. Osim što radi kao sudija, sudija Leku je trener u Akademiji pravde na
početnom i kontinuiranom programu pravnog obrazovanja. Sudija Leku je takođe
radio i učestvovao u nekim istraživanjima i stručnom radu u različitim
institucijama kao što su: Kosovski pravni centar, Centar za ljudska prava
Univerziteta u Prištini, Kosovski institut za pravosuđe, itd.
Valon Totaj - je sudija Apelacionog suda Kosova. Sudija Totaj je magistar

pravnih nauka, smer građansko pravo. Sudija Totaj je i koautor modula za
programe obuke "Porodično pravo za decu - građanski aspekt" i "Porodično
pravo" pri kosovskoj Akademiji pravde, u okviru koje je od 2013. godine
angažovan i kao sudski trener za građanske predmete, kako za program početne
obuke sudija tako i za kontinuiranu obuku. Takođe je autor i koautor nekoliko
radova u okviru stručnih naučnih časopisa kosovske Akademije pravde i završio
je nekoliko lokalnih i međunarodnih obuka u organizaciji USAID-a, OEBS-a,
GIZ-a itd.
Bardhyl Hasanpapaj – je pravni stručnjak i generalni direktor kosovske

kompanije za pravne usluge (KLSC). Gospodin Hasanpapaj je pravnik
specijalizovan za evropsko i međunarodno pravo na Univerzitetu u Bremenu
(Nemačka), gde trenutno pohađa doktorske studije. Gospodin Hasanpapaj ima
dugogodišnje iskustvo u nastavi kao pedagog na međunarodnoj katedri
Univerziteta u Prištini i u oblasti pravne ekspertize, ima položen pravosudni ispit
kao i sertifikat privatnog izvršitelja. Gospodin Hasanpapaj je radio u brojnim
lokalnim i međunarodnim institucijama i organizacijama, između ostalog kao
pravni savetnik ministra pravde Kosova, direktor NDI Programa parlamentarnog
istraživanja u Skupštini Kosova, kao i viši pravni stručnjak na brojnim projektima
i programima koje su finansirali i realizovali USAID, EU, SB, GIZ itd.
9
Michael A. Cunniff - je završio studije na Pravnom fakultetu Univerziteta

Suffolk u Masačusetsu (Massachusetts) gde je stekao zvanje juris doctor magna
cum laude, a osnovne (Bachelor) studije je završio na psihologiji, na Univerzitetu
u Bostonu. Gospodin Cunniff je obavljao advokatsku profesiju sa fokusom na
krivične, građanske i upravne stvari i ima pravo zastupanja pred Vrhovnim
sudom Sjedinjenih Američkih Država, Apelacionim sudom Sjedinjenih
Američkih Država u Prvom okrugu, Vrhovnim sudom , Apelacionim sudom, kao
i prvostepenim sudovima država Mejn (Maine) i Masačusets (Massachusetts).
Gospodin Cunniff je takođe docent na Pravnom fakultetu Univerziteta Mejn
(Maine). Gospodin Cunniff ima veliko međunarodno iskustvo u programima
vladavine prava pod pokroviteljstvom Sjedinjenih Američkih Država i Evropske
unije, na kojima je radio u mnogim zemljama, ali i na Kosovu, u Albaniji, Bosni
i Hercegovini, Srbiji, Ukrajini, na Tajlandu, itd. Na Kosovu, gospodin Cunniff je
radio kao pravni stručnjak na programima koji su podržavali Sudski savet Kosova
i kosovske sudove, Tužilački savet Kosova, Kosovski Institut za pravosuđe,
Ustavni Sud Kosova ali i Ministarstvo Pravde.
10
Sadržaj Uvod 7
I. NAČELA I PRAVILA PARNIČNOG POSTUPKA (NEKA OD
NAJZNAČAJNIJIH NAČELA) 29
POJAM NAČELA 29
NAČELO USTAVNOSTI 29
NAČELO ZAKONITOSTI 30
NAČELO RASPOLAGANJA 30
NAČELO SASLUŠANJA STRANAKA 30
IZ SUDSKE PRAKSE 31
NAČELO JAVNOSTI 31
NAČELO RAZMATRANJA I ISTRAGE 32
NAČELO MATERIJALNE ISTINE 33
NAČELO SLOBODNE PROCENE DOKAZA 33
NAČELO NEPOSREDOVANJA 34
NAČELO SAVESNOG KORIŠĆENJA PROCESNIH PRAVA 34
NAČELO USMENOSTI 34
NAČELO PRUŽANJA PRAVNE POMOĆI NEOBAVEŠTENOJ STRANCI 35
NAČELO EKONOMIČNOSTI SUĐENJA 35
JEZIK U PARNIČNOM POSTUPKU 36
II. POKRETANJE PARNIČNOG POSTUPKA 37
ZNAČENJE TUŽBE 37
PODIZANJE TUŽBE 37
SADRŽINA TUŽBE 37
ODREĐEN ZAHTEV SA ASPEKTA GLAVNE STVARI I
SPOREDNIH ZAHTEVA 38
TUŽBENI ZAHTEV - (PETITUM) 38
PREDMET SPORA 39
ČINJENICE NA KOJIMA TUŽILAC ZASNIVA SVOJ ZAHTEV 39
DOKAZI KOJIMA SE UTVRĐUJU ČINJENICE IZ TUŽBE 39
VREDNOST SPORA 39
PRAVNI OSNOV 40
SUDSKA TAKSA ZA TUŽBU 41
VRSTE TUŽBI 41
TUŽBA ZA OSUDU (ČINIDBU) 41
TUŽBA ZA UTVRĐENJE 41
TUŽBA ZA PREINAČENJE 42
PRAVNI INTERES ZA TUŽBU 42
11
SITUACIJA KADA PREDMET TUŽBENOG ZAHTEVA NIJE

DOSPEO NA POTRAŽIVANJE 42
NEBLAGOVREMENA TUŽBA 43
PROTIVTUŽBA 43
VRSTE I PRIMERI PROTIVTUŽBI 44
KONEKSNA PROTIVTUŽBA 44
KOMPENZACIONA PROTIVTUŽBA 44
PREJUDICIJELNA PROTIVTUŽBA 45
FAZE I USLOVI ZA DOZVOLJAVANJE PROTIVTUŽBE 45
PREINAČENJE TUŽBE 45
PROMENA LICA U TUŽBENOM ZAHTEVU 46
PROŠIRENJE TUŽBENOG ZAHTEVA 46
SMANJENJE TUŽBENOG ZAHTEVA 46
PODNOŠENJE JOŠ JEDNOG ZAHTEVA POREDPOSTOJEĆEG 47
SUBJEKTIVNO PREINAČENJE TUŽBE 47
FAZE U KOJIMA SE MOŽE PREINAČITI TUŽBA 48
PREINAČENJE TUŽBE DO PRIPREMNOG ROČIŠTA -
ROČIŠTA ZA GLAVNU RASPRAVU 48
PREINAČENJE TUŽBE PO ZAKLJUČIVANJU PRIPREMNOG
ROČIŠTA ILI NA POČETKU ROČIŠTA ZA GLAVNU RASPRAVU 48
DOZVOLJAVANJE PREINAČENJA TUŽBE BEZ PRISTANKA TUŽENOG 49
POVLAČENJE TUŽBE 50
POVLAČENJE TUŽBE DO TRENUTKA DO KOG TUŽENA STRANKA NE
ODGOVORI NA TUŽBU 50
POVLAČENJE TUŽBE DO ZAKLJUČIVANJA GLAVNE RASPRAVE 50
LITISPENDENCIJA 51
III. PRETHODNO RAZMATRANJE TUŽBE 53
SPROVOĐENJE PROCESNIH PRAVILA 53
NEPOSREDNO ODREĐIVANJE PREDMETNOG SUDIJE 53
ŠTA PREDVIĐAJU ODREDBE ZPP, ZA OVU FAZU POSTUPKA? 53
KAKVU PROCENU VRŠI SUD U JEDNOJ PARNIČNOJ STVARI? 54
SHVATANJE NADLEŽNOSTI 54
NADLEŽNOST OSNOVNIH SUDOVA 54
STVARNA NADLEŽNOST 55
PROCENA STVARNE NADLEŽNOSTI 55
KRITERIJUMI KOJI UREĐUJU STVARNU NADLEŽNOST 55
STVARNA NENADLEŽNOST SUDA MOŽE NASTUPITI U SLEDEĆIM
SLUČAJEVIMA: 56
12
STVARNA NENADLEŽNOST NASPRAM DRUGOG SUDA 56

STVARNA NENADLEŽNOST NASPRAM UPRAVNOG ORGANA 56
NENADLEŽNOST DOMAĆEG SUDA 56
STVARNA NENADLEŽNOST U SLUČAJEVIMA KADA SU STRANKE
UGOVORILE ARBITRAŽU. 57
NENADLEŽNOST U SLUČAJEVIMA VANPARNIČNIH POSTUPAKA 57
MESNA NADLEŽNOST 57
OPŠTA MESNA NADLEŽNOST 57
KAKO ZPP PROPISUJE ZNAČENJE OPŠTE MESNE NADLEŽNOSTI? 58
KAKO ZPP PROPISUJE ISKLJUČIVANJE OPŠTE NADLEŽNOSTI? 58
KAKVE KRITERIJUME PROPISUJE ZPP ZA ODREĐIVANJE OPŠTE
MESNE NADLEŽNOSTI? 58
PROCENA OPŠTE MESNE NADLEŽNOSTI 58
POSEBNA MESNA NADLEŽNOST. 58
POMOĆNA MESNA NADLEŽNOST 62
ODREĐIVANJE MESNE NADLEŽNOSTI VIŠEG SUDA 64
ORDINIRANJE 66
SPORAZUM O MESNOJ NADLEŽNOSTI 66
SUKOB U VEZI SA NADLEŽNOŠĆU 66
MOGUĆNOST SUDA DA NE TRAŽI DA SE ODLUČI U VEZI SA
SUKOBOM NADLEŽNOSTI 67
OBAVEZNO DEJSTVO ODLUKE SUDA DRUGOG STEPENA U VEZI SA
NADLEŽNOŠĆU 67
REŠAVANJE SUKOBA NADLEŽNOSTI 67
NASTUPANJE SUKOBA NADLEŽNOSTI IZMEĐU SUDOVA ISTE VRSTE 68
NASTUPANJE SUKOBA NADLEŽNOSTI IZMEĐU SUDOVA
RAZLIČITE VRSTE 68
REDOVAN SASTAV SUDA (FUNKCIONALNA NADLEŽNOST) 68
IZUZEĆE I ISKLJUČENJE SUDIJE SA SUĐENJA 69
OKOLNOSTI KOJE VODE KA IZUZEĆU SUDIJE SA SUĐENJA 70
OKOLNOSTI KOJE DOVODE DO ISKLJUČENJA SUDIJE SA SUĐENJA 71
STRANKE U POSTUPKU 74
ZNAČENJE STRANAKA U PARNIČNOM POSTUPKU 74
KO MOŽE DA BUDE STRANKA U PARNIČNOM POSTUPKU? 74
KO ZASTUPA PARNIČNO NESPOSOBNU STRANKU 76
ZAKONSKI ZASTUPNIK 77
PRIVREMENI ZASTUPNIK 77
ODREĐIVANJE PRIVREMENOG ZASTUPNIKA 78
13
REDOVNO ZASTUPANJE PRAVNOG LICA 82

PUNOMOĆNICI STRANAKA 82
NEODGOVARAJUĆE ZASTUPANJE STRANKE OD STRANE ADVOKATA
ILI DRUGOG LICA 83
NAČINI DAVANJA PUNOMOĆJA 83
OPOZIV PUNOMOĆJA OD STRANE STRANKE 84
OBIM I SADRŽINA PUNOMOĆJA 84
PODNOŠENJE PUNOMOĆJA 85
OPOZIV I OTKAZIVANJE PUNOMOĆJA 86
PROCESNA LEGITIMACIJA (LEGETIMATIO AD PROCESSUM) 86
PROCESNE PRETPOSTAVKE U VEZI SA PREDMETOM SPORA 87
OPŠTI OSVRT 87
NEPOSTOJANJE DVOJNE LITISPENDENCIJE 88
NEPOSTOJANJE PRAVOSNAŽNE ODLUKE 89
NEODRICANJE TUŽIOCA OD TUŽBENOG ZAHTEVA 89
NEPOSTOJANJE SUDSKOG PORAVNANJA U VEZI SA
PREDMETOM SPORA 89
POSTOJANJE INTERESA ZA PRAVNU ZAŠTITU 90
PROCESNE PRETPOSTAVKE U VEZI SA TUŽBOM 90
PROCENA FORMALNE UREDNOSTI TUŽBE 90
FORMALNI NEDOSTACI ZBOG KOJIH SE TUŽBA VRAĆA NA
DOPUNU/ISPRAVKU 91
ŠTA UČINITI UKOLIKO TUŽBI NEDOSTAJE ODREĐENI ZAHTEV SA
STANOVIŠTA GLAVNE STVARI I SPOREDNIH ZAHTEVA? 91
ŠTA ĆE SUD UČINITI UKOLIKO TUŽBI NEDOSTAJU ČINJENICE NA
KOJIMA TUŽILAC ZASNIVA SVOJ ZAHTEV? 93
ŠTA UČINITI U SLUČAJU DA TUŽBI NEDOSTAJU DOKAZI KOJI
POTVRĐUJU ČINJENICE PREDOČENE U TUŽBI? 94
ŠTA ĆE UČINITI SUD U SLUČAJU DA TUŽBA NE NAVODI VREDNOST
PREDMETA SPORA? 94
ŠTA DA UČINI SUD U SLUČAJU DA TUŽBA NIJE ZAKONSKI OSNOVANA? 95
IV. DAVANJE ODGOVORA TUŽENOG NA TUŽBU 97
SMERNICE SUDA UPUĆENE TUŽENOM PRI DOSTAVLJANJU
TUŽBE NA ODGOVOR 97
POSLEDICE NEPODNOŠENJA ODGOVORA NA TUŽBU 97
SUDSKA PROVERA SADRŽINE ODGOVORA TUŽENOG 98
RAZMATRANJE ZAHTEVA TUŽENOG 99
VRAĆANJE ODGOVORA NA TUŽBU ZA ISPRAVKU I DOPUNU 100
14
POSLEDICE NEISPRAVLJANJA I NEDOPUNJAVANJA ODGOVORA

NA TUŽBU 100
ODLUKE KOJE SE MOGU DONETI NAKON ODGOVORA NA TUŽBU 100
ZAŠTITA TUŽENOG OD TUŽBE 100
ODBRANA PROCESNOPRAVNIM SREDSTVIMA 101
ODBRANA MATERIJALNOPRAVNIM SREDSTVIMA 102
V. SPAJANJE TUŽBENIH ZAHTEVA I PROCESNIH
SUBJEKATA 103
SPAJANJE TUŽBENIH ZAHTEVA 103
KUMULATIVNO SPAJANJE TUŽBENIH ZAHTEVA. 103
EVENTUALNO SPAJANJE TUŽBENIH ZAHTEVA 103
ALTERNATIVNO SPAJANJE TUŽBENIH ZAHTEVA 104
SUPARNIČARSTVO 104
FAKULTATIVNO SUPARNIČARSTVO 104
NUŽNO SUPARNIČARSTVO 105
MATERIJALNO SUPARNIČARSTVO 105
FORMALNO SUPARNIČARSTVO 106
ZAKONSKO SUPARNIČARSTVO 106
PROCESNI POLOŽAJ SUPARNIČARA 108
OBIČNO SUPARNIČARSTVO. 108
JEDINSTVENO SUPARNIČARSTVO 109
PROCESNE RADNJE KOJE OVI SUPARNIČARI MOGU DA OBAVE I
NJIHOVO POSTUPANJE KADA SU OPREČNE 109
ROK ZA OBAVLJANJE PROCESNIH RADNJI 110
NUŽNO SUPARNIČARSTVO 110
DO KOJE FAZE SE MOŽE ZASNOVATI SUPARNIČARSTVO? 111
PRIMARNO SUPARNIČARSTVO 111
KASNIJE SUPARNIČARSTVO 111
U KOJIM SLUČAJEVIMA SE MOŽE ZASNOVATI KASNIJE
SUPARNIČARSTVO? 112
VI. UČEŠĆE TREĆIH LICA U PARNIČNOM POSTUPKU 113
DELATNI UMEŠAČ. 113
NAČIN I TRENUTAK MEŠANJA 114
DOPUŠTENOST MEŠANJA 114
PROCESNI POLOŽAJ DELATNOG UMEŠAČA 115
KAKVO JE DEJSTVO DONETE PRESUDE U ODNOSU NA DELATNOG
UMEŠAČA? 115
UMEŠAČ U POZICIJI JEDINSTVENOG SUPARNIČARA. 115
15
PROCESNI POLOŽAJ JEDINSTVENOG SUPARNIČARA 116

GLAVNI UMEŠAČ 116
OBAVEŠTENJE TREĆEG LICA O PARNICI 117
POZIVANJE TREĆEG LICA KADA IM JE ZAJEDNIČKI PREDMET SPORA 117
POZIVANJE TREĆEG LICA KAKO BI SE OD NJEGA ZAHTEVALO
JEMSTVO ILI NAGRADA U VEZI SA ZAKLJUČIVANJEM PREDMETA 117
POSTUPAK OBAVEŠTAVANJA TREĆEG LICA 118
IMENOVANJE PRAVNOG PRETHODNIKA 118
VII. PODNESCI I DOSTAVLJANJE PISMENA 121
PODNESCI 121
RADNJE SUDA U SLUČAJEVIMA KADA JE PODNESAK NERAZUMLJIV I
NEPOTPUN 121
POSLEDICE NEDOPUNJAVANJA–NEISPRAVLJANJA PODNESKA 122
DOSTAVLJANJE PISMENA 122
PROBLEMI KOJI SE MOGU POJAVITI U VEZI SA DOSTAVOM PISMENA 122
SLUČAJEVI U KOJIMA JE PRIMALAC PRAVNO LICE 122
DOSTAVA PISMENA LICIMA LIŠENIM SLOBODE 123
SLUČAJEVI KADA STRANKU NA SUĐENJU ZASTUPA ZASTUPNIK 123
ŠTA UČINITI U SLUČAJEVIMA KADA SE STRANCI DOSTAVE PISMENA,
IAKO JE ZASTUPA ZAKONSKI ZASTUPNIK ILI PUNOMOĆNIK KAO I U
SLUČAJEVIMA SA VIŠE ZAKONSKIH ZASTUPNIKA I PUNOMOĆNIKA? 123
LIČNA DOSTAVA PRIMAOCU 124
ŠTA UČINITI U SLUČAJEVIMA KADA SE LICE KOME TREBA LIČNO
URUČITI PISMENA NE ZATEKNE NA MESTU NA KOME TREBA
IZVRŠITI DOSTAVU? 124
ŠTA TREBA DA SADRŽI OBAVEŠTENJE? 124
REDOVNA DOSTAVA 125
DOSTAVA PISMENA OD STRANE SAMIH STRANAKA 125
ODBIJANJE PRIJEMA PISMENA I RADNJE U DATIM SLUČAJEVIMA 126
PROBLEMI KOJI SE MOGU POJAVITI PRI SLANJU PISMENA U SLUČAJU
PROMENE ADRESE 126
SLUČAJ KADA SUBJEKTU ZAVEDENOM U JAVNI REGISTAR NE MOŽE
DA SE IZVRŠI DOSTAVA PISMENA NA ADRESU UPISANU U REGISTRU 127
OBAVEZA NADLEŽNOG ORGANA DA DOSTAVI ADRESU 127
VIII. NEPOŠTOVANJE SUDA 129
ULOGA SUDIJE U SLUČAJEVIMA KADA STRANKE I DRUGI UČESNICI U
POSTUPKU ZLOUPOTREBLJAVAJU SVOJA PROCESNA PRAVA 129
IZ SUDSKE PRAKSE: 129
16
NEKI SLUČAJEVI ZLOUPOTREBE PROCESNIH PRAVA 130

ULOGA SUDIJE U SLUČAJEVIMA KADA STRANKE I UČESNICI U
POSTUPKU UVREDE SUD I UČESNIKE U POSTUPKU PODNESKOM ILI
NA SUDSKOM ROČIŠTU. 130
ULOGA SUDIJE U SLUČAJEVIMA KADA SVEDOK I VEŠTAK NE
POŠTUJU SUD 131
SLUČAJ KADA SVEDOK NE ODGOVORI NA POZIV SUDA ILI SE BEZ
DOZVOLE ILI IZ DRUGOG RAZLOGA UDALJI SA MESTA GDE TREBA DA SE
SASLUŠA 132
SLUČAJ KADA SVEDOK ODBIJE DA SVEDOČI ILI DA ODGOVORI NA
KONKRETNO PITANJE 132
SLUČAJ KADA VEŠTAK NE PODNESE U PROPISANOM ROKU SVOJU
KONSTATACIJU I MIŠLJENJE ILI NEOPRAVDANO NE DOĐE NA ROČIŠTE I
ODBIJE VEŠTAČENJE 132
IX. PRUŽANJE PRAVNE POMOĆI 135
PRUŽANJE PRAVNE POMOĆI DOMAĆEM SUDU. ODREDBA
ČLANA 283.1 ZPP PROPISALA JE KAO OBAVEZU PITANJE
PRUŽANJA UZAJAMNE PRAVNE POMOĆI IZMEĐU SUDOVA 136
PRUŽANJE TRAŽENE PRAVNE POMOĆI STRANOM SUDU 137
POSTUPAK U VEZI SA PRUŽANJEM MEĐUNARODNE PRAVNE POMOĆI. 138
PET KORAKA KOJE PREDUZIMA ODELJENJE ZA MEĐUNARODNU
PRAVNU SARADNJU PRI RAZMATRANJU MOLBI STRANIH DRŽAVA 138
DELOVANJE U SLUČAJEVIMA KADA JE ZAMOLNICA STRANE
DRŽAVE ZA DOBIJANJE PRAVNE POMOĆI U SUPROTNOSTI SA
PRAVNIM PORETKOM NAŠE ZEMLJE 139
ZAMOLNICE DOMAĆEG SUDA UPUĆENE STRANIM SUDOVIMA 139
X. ROČIŠTA I ROKOVI 141
ROČIŠTA 141
NAČIN ZAKAZIVANJA SUDSKOG ROČIŠTA 141
MESTO ODRŽAVANJA ROČIŠTA 141
ROKOVI 142
RAČUNANJE ROKA 142
VRAĆANJE U PREĐAŠNJE STANJE 143
ROK ZA PODNOŠENJE PREDLOGA ZA VRAĆANJE U PREĐAŠNJE STANJE 143
DA LI JE DOZVOLJENA ŽALBA PROTIV REŠENJA KOJIM SE ODLUČUJE
O PREDLOGU ZA VRAĆANJE U PREĐAŠNJE STANJE? 145
XI. PRIPREMNO ROČIŠTE 147
ZAHTEV ZA ODRŽAVANJE PRIPREMNOG ROČIŠTA I IZUZECI 148
17
VREMENSKI STANDARDI ODRŽAVANJA PRIPREMNOG ROČIŠTA 148

IZUZECI OD OBAVEZE SAZIVANJA PRIPREMNOG ROČIŠTA 148
SAZIVANJE PRIPREMNOG ROČIŠTA 149
ODREĐIVANJE PRIPREMNOG ROČIŠTA I OBAVEŠTAVANJE STRANAKA 149
ODLAGANJE I NASTAVAK PRIPREMNOG ROČIŠTA 150
ODRŽAVANJE PRIPREMNOG ROČIŠTA 151
REŠENJE KADA STRANKA NE DOĐE NA PRIPREMNO ROČIŠTE 151
ODREĐIVANJE STAVOVA STRANAKA 152
IDENTIFIKOVANJE, PROCENA I PREKORAČIVANJE PREPREKA ZA
DONOŠENJE PRAVIČNE ODLUKE NA GLAVNOJ RASPRAVI O PREDMETU 153
ODBACIVANJE TUŽBE NA PRIPREMNOM ROČIŠTU 154
PREDMET SUDSKOG RAZMATRANJA 155
KONSTATOVANJE MOGUĆNOSTI SPORAZUMNOG REŠAVANJA SPORA 156
DONOŠENJE REŠENJA O SAZIVANJU GLAVNE RASPRAVE I RELEVANTNA
RAZMATRANJA 157
VEŠTINE SUDIJE ZA SPROVOĐENJE PRIPREMNOG ROČIŠTA 159
PITANJA SUDA NA PRIPREMNOM ROČIŠTU 160
XII. ALTERNATIVNO REŠAVANJE SPOROVA 163
PRETHODNI DOGOVOR O SPORAZUMU. 165
KORISTI SPORAZUMA 165
UBRZAVANJE REŠENJA 165
RAZMATRANJE PREDNOSTI I NEDOSTATAKA PRAVNIH STAVOVA
STRANAKA 165
RAZMATRANJE SPORNIH I NESPORNIH MATERIJALNIH ČINJENICA 165
MOGUĆNOST KOMPROMISA MEĐU STRANKAMA 165
MOGUĆNOST DONOŠENJA REŠENJA KOJIM SE ODOBRAVA SPORAZUMNO
PORAVNANJE. 166
MOGUĆNOST PORAVNANJA POSREDOVANJEM. 166
ARBITRAŽA 166
POSREDOVANJE U SUDSKOM POSTUPKU 167
SUDSKO PORAVNANJE 170
TUŽBA ZA PONIŠTAVANJE SUDSKOG PORAVNANJA MOŽE SE PODNETI 174
XIII. PREKID I ZASTOJ U POSTUPKU 175
ŠTA PODRAZUMEVAMO POD PREKIDOM SUĐENJA (POSTUPKA)? 175
U NAČELU RAZLIKUJEMO DVE VRSTE OKOLNOSTI KOJE IZISKUJU
PREKID SUĐENJA: 175
KADA SE PREKIDA SUĐENJE (POSTUPAK)? 175
SUDSKI POSTUPAK SE PREKIDA U SLEDEĆIM SLUČAJEVIMA 175
18
DRUGI SLUČAJEVI PREKIDA SUĐENJA (POSTUPKA) 178

POSLEDICE PREKIDA SUĐENJA (POSTUPKA) 179
KADA POČINJE PREKINUT SUDSKI PROCES 179
ROKOVI 180
ŽALBA PROTIV REŠENJA O PREKIDU SUĐENJA (POSTUPKA) 180
ZASTOJ SUĐENJA 180
RAZLIKA IZMEĐU PREKIDA SUĐENJA (POSTUPKA) I ZASTOJA SUĐENJA
(POSTUPKA) 181
XIV. OBEZBEĐENJE TUŽBENOG ZAHTEVA 183
ZNAČENJE I SADRŽINA 183
USLOVI ZA ODREĐIVANJE MERE OBEZBEĐENJA 186
VRSTE MERA OBEZBEĐENJA 187
POSLEDICE NEPOŠTOVANJA MERA OBEZBEĐENJA TUŽBENOG
ZAHTEVA 190
NAČIN PREDSTAVLJANJA I SADRŽINA PREDLOGA ZA ODREĐIVANJE
MERE OBEZBEĐENJA TUŽBENOG ZAHTEVA. 191
OBAVEŠTENJA PROTIVNIKA PREDLOGA U VEZI SA PREDLOŽENOM
MEROM 191
PRIVREMENE MERE OBEZBEĐENJA 192
SADRŽINA REŠENJA O ODREĐIVANJU MERE OBEZBEĐENJA 193
MOGUĆNOST ODREĐIVANJA MERE OBEZBEĐENJA PRE PODIZANJA
TUŽBE 194
DUŽINA TRAJANJA MERE OBEZBEĐENJA 195
PRAVNI LEKOVI PROTIV REŠENJA O ODREĐIVANJU MERE
OBEZBEĐENJA I REŠENJA O ODREĐIVANJU PRIVREMENE MERE
OBEZBEĐENJA 195
OVLAŠĆENJA SUDA U VEZI SA OBEZBEĐENIM PREDMETIMA 196
OVLAŠĆENJA STRANAKA U POSTUPKU U VEZI SA PREDLOŽENIM
MERAMA 197
OVLAŠĆENJA SUDA U VEZI SA POSTUPKOM I DONETIM REŠENJEM 197
TROŠKOVI NAČINJENI TOKOM POSTUPKA ZA OBEZBEĐENJE
TUŽBENOG ZAHTEVA 198
POSLEDICE NEPOŠTOVANJA MERE OBEZBEĐENJA TUŽBENOG
ZAHTEVA 198
KO IZVRŠAVA MERE OBEZBEĐENJA 199
XV. GLAVNA RASPRAVA, ODLAGANJE I PRODUŽETAK 201
PROCES SUDSKOG ISPITIVANJA 201
POLOŽAJ PREDMETA NA POČETKU GLAVNE RASPRAVE 201
19
PRAVNI ELEMENTI (PRAVNA OSNOVA) USPEŠNE TUŽBE 201

KONSTATOVANJE OPŠTEPOZNATIH ČINJENICA I ONIH KOJE JE SUD
UTVRDIO NA RANIJIM SUĐENJIMA 201
MATERIJALNE NEOSPORENE ČINJENICE 202
RELEVANTNA PITANJA ZA SUĐENJE 202
ISKAZI SVEDOKA 202
MIŠLJENJE VEŠTAKA 204
DOKAZNI SPISI 205
OBEZBEĐEN DOKAZ 206
UVIĐAJ 206
SAZIVANJE ROČIŠTA ZA GLAVNU RASPRAVU O PREDMETU 206
MOGUĆNOST ODRŽAVANJA GLAVNE RASPRAVE U NASTAVKU
PRIPREMNOG ROČIŠTA. 207
ZAKAZIVANJE GLAVNE RASPRAVE A DA PRE TOGA NIJE ZAKAZANO
PRIPREMNO ROČIŠTE. 207
SPROVOĐENJE GLAVNE RASPRAVE 208
OTVARANJE ROČIŠTA ZA GLAVNU RASPRAVU 208
PROVERA PRISUSTVA POZVANIH LICA I UZORCI IZOSTANKA 208
PRAVNE POSLEDICE NEPOJAVLJIVANJA STRANAKA 209
REŠAVANJE PROCESNIH POTEŠKOĆA PO TOK SUĐENJA 209
SUDSKO ISPITIVANJE PODNESAKA STRANAKA NA GLAVNOJ
RASPRAVI U VEZI SA DOKAZIMA 210
REŠAVANJE MOGUĆIH PREPREKA ZA BLAGOVREMENO DOBIJANJE
DOKAZA NA GLAVNOJ RASPRAVI 211
NOVI DOKAZI 211
PODNOŠENJE DOKAZA SA ZAKAŠNJENJEM 212
OBEZBEĐENJE (ČUVANJE) DOKAZA PRE GLAVNOG ROČIŠTA 212
DOKAZNE KOMPONENTE NA GLAVNOJ RASPRAVI 213
PRIHVATLJIVOST RELEVANTNIH DOKAZA 213
DISKUSIJA U VEZI SA ZNAČAJEM DOKAZA 213
REŠAVANJE SPORA PISANOM PRESUDOM ZASNOVANOM NA
DOKAZIMA 213
SPROVOĐENJE GLAVNE RASPRAVE U SLUČAJEVIMA U KOJIMA NIJE
ODRŽANO PRIPREMNO ROČIŠTE 214
ODSTUPANJE OD PROPISANOG ZAKONSKOG REDOSLEDA
PRIBAVLJANJA DOKAZA 214
SPROVOĐENJE GLAVNE RASPRAVE 215
ODRŽAVANJE REDA 215
20
SPROVOĐENJE POSTUPKA NA GLAVNOJ RASPRAVI 216

MOGUĆNOST PREDSTAVLJANJA NOVIH ČINJENICA I PREDLAGANJA
NOVIH DOKAZA 216
ISPITIVANJE STRANAKA NA GLAVNOJ RASPRAVI 217
TOK ISPITIVANJA SVEDOKA I VEŠTAKA NA GLAVNOJ RASPRAVI 217
ZAKONSKA OVLAŠĆENJA SUDIJE 218
ODLAGANJE I NASTAVAK SUDSKE RASPRAVE 218
ODLAGANJE SUDSKOG ROČIŠTA USLED NEISPUNJENOSTI PROCESNIH
PRETPOSTAVKI ILI USLED NEDOSTATKA DOKAZA 219
NASTAVAK ROČIŠTA USLED NEDOSTATKA DOKAZA 219
ODLAGANJE GLAVNE RASPRAVE NA ZAHTEV STRANKE 220
ODLAGANJE ROČIŠTA ZA GLAVNU RASPRAVU PO SLUŽBENOJ
DUŽNOSTI 220
ODLAGANJE ROČIŠTA KOJE JE VEĆ POČELO 220
PONAVLJANJE PROCESNIH RADNJI OBAVLJENIH NA NOVOM ROČIŠTU 220
ZABRANA ODLAGANJA ROČIŠTA NA NEODREĐENO VREME 221
OBAVEZA PREDSEDNIKA SUDA DA NADGLEDA PRAKSE ODLAGANJA
ROČIŠTA OD STRANE SUDIJA 221
DUŽNOST SUDIJE DA REŠI PONOVLJENE SLUČAJEVE ODGAĐANJA
ROČIŠTA 221
NASTAVAK ROČIŠTA (DNEVNOG) 221
ZAVRŠETAK GLAVNE RASPRAVE I ZAVRŠNA REČ STRANAKA 221
MOGUĆNOST PONOVNOG OTVARANJA GLAVNE RASPRAVE 222
XVI. IZVOĐENJE I OBEZBEĐENJE DOKAZA ZA SUĐENJE 225
RADNJE SUDA 228
TERET DOKAZIVANJA 229
PODELA TERETA DOKAZIVANJA 230
ČINJENICE NASTANKA 230
ČINJENICE O PROTIVNOM 230
ČINJENICE PRESTANKA 230
PREDMET DOKAZIVANJA 231
UPOZNAVANJE SUDA O OPŠTEPOZNATIM ČINJENICAMA I ČINJENICAMA
UTVRĐENIM U DRUGOM SUDSKOM PROCESU 232
NAVODI STRANAKA 232
ČINJENICE PRETPOSTAVLJENE ZAKONOM 233
PRIBAVLJANJE DOKAZA PRED DRUGIM SUDOM (ZAMOLJENI SUD). 233
PRAKTIČAN PRIMER ZAMOLNICE ZA PRIKUPLJANJE DOKAZA 234
DOKAZNA SREDSTVA 235
21
UVIĐAJ 235
ISPRAVE 237
ISPRAVE ILI PISMENI DOKAZI PREDSTAVLJAJU JEDAN OD DOKAZNIH
SREDSTAVA KOJIMA SE IZRAŽAVAJU MIŠLJENJA KOJA SADRŽE PODATKE
O ČINJENICAMA, OD VAŽNOSTI ZA REŠAVANJE JEDNOG SPORA. 237
VRSTE ISPRAVA I NJIHOVA DOKAZNA SNAGA 237
JAVNA ISPRAVA 237
NEJAVNA (PRIVATNA) ISPRAVA 237
DOMAĆE I STRANE ISPRAVE 238
DISPOZITIVNE I INFORMATIVNE ISPRAVE 238
PODNOŠENJE ISPRAVA OD STRANE STRANAKA 238
OBEZBEĐIVANJE ISPRAVA OD STRANE SUDA 239
SVEDOCI 240
ZNAČAJ 240
PODOBNOST ZA SVEDOČENJE 240
DUŽNOST SVEDOČENJA 241
LICA KOJA SE NE MOGU SASLUŠATI U SVOJSTVU SVEDOKA 241
PRAVO SVEDOKA DA USKRATI SVEDOČENJE 242
ZASTUPNIK ILI ADVOKAT STRANKE KAO SVEDOK. 242
SVEDOK KAO ISPOVEDNIK 242
PROCENA OPRAVDANOSTI USKRAĆIVANJA SVEDOČENJA 243
PRAVO SVEDOKA DA USKRATI ODGOVOR NA POJEDINA PITANJA 243
DUŽNOST SVEDOČENJA 244
POZIVANJE SVEDOKA 244
MALOLETNI SVEDOCI 245
SASLUŠANJE SVEDOKA 245
POJEDINAČNO SVEDOČENJE SVEDOKA 245
DUŽNOST DAVANJA ISTINITOG I POTPUNOG ISKAZA 245
IDENTIFIKOVANJE SVEDOKA I RAZOTKRIVANJE NJIHOVIH ODNOSA SA
STRANKAMA 246
NAČIN SASLUŠANJA SVEDOKA 246
OSNOVE ISKAZA SVEDOKA 247
PONOVLJENA PITANJA O ISTOM PREDMETU 247
ZABRANA POSTAVLJANJA SUGESTIVNIH PITANJA 247
EVIDENTIRANJE NEDOPUŠTENIH PITANJA 247
OSVEŽAVANJE SEĆANJA ILI EVIDENTIRANE PROŠLOSTI 247
ISKAZ DAT UZ POMOĆ TUMAČA 248
OSLOBAĐANJE SVEDOKA NAKON SVEDOČENJA 248
22
IZMENJENI ISKAZI 248

ODUSTAJANJE OD SVEDOKA KOJI NIJE SVEDOČIO 249
OPOZIV ODLUKE O SASLUŠANJU SVEDOKA 249
NAKNADA TROŠKOVA SVEDOKA 249
VEŠTACI 250
ODREĐIVANJE VEŠTAKA PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI 250
ODREĐIVANJE VEŠTAKA NA PREDLOG STRANAKA 250
OBRAZLAGANJE PREDLOGA ZA VEŠTAČENJE 251
STAV PROTIVNE STRANKE U VEZI SA VEŠTAČENJEM 251
DUŽNOSTI VEŠTAKA I SANKCIJE PROTIV NJEGA 252
OSLOBAĐANJE VEŠTAKA OD DUŽNOSTI VEŠTAČENJA 252
ISKLJUČIVANJE VEŠTAKA OD DUŽNOSTI VEŠTAČENJA 252
PODNOŠENJE ZAHTEVA SA ISKLJUČIVANJE VEŠTAKA 252
SADRŽINA REŠENJA O ODREĐIVANJU VEŠTAKA 253
SADRŽINA POZIVA UPUĆENOG VEŠTAKU 253
PISANI NALAZ VEŠTAKA 254
POSTUPAK BEZ UČEŠĆA VEŠTAKA 254
RADNJE SUDA KADA JE NALAZ VEŠTAKA NEPOTPUN ILI NEJASAN 255
RADNJE SUDA KADA POSTOJE NESLAGANJA U MIŠLJENJIMA VEŠTAKA
(VIŠESTRUKI VEŠTACI) 256
OCENA DOKAZA – VEŠTAČENJA 256
MIŠLJENJE VEŠTAKA KAO DOKAZ U IMOVINSKIM PITANJIMA. 256
STRANKE KAO DOKAZNO SREDSTVO 258
POKRETANJE DOKAZNOG POSTUPKA SASLUŠANJEM STRANAKA 258
POZIV STRANKE NA SASLUŠANJE 259
SASLUŠANJE STRANAKA 259
SASLUŠANJE ZASTUPNIKA STRANKE 259
SASLUŠANJE SUPARNIČARA U SVOJSTVU STRANKE 259
RAZLIKA IZMEĐU SASLUŠANJA SVEDOKA I SASLUŠANJA STRANAKA 260
XVII. TROŠKOVI POSTUPKA 261
SNOŠENJE TROŠKOVA POSTUPKA UNAPRED 261
DEFINITIVNA ISPLATA TROŠKOVA PARNIČNOG POSTUPKA 262
ODLUKA O TROŠKOVIMA POSTUPKA NA PRVOM STEPENU 262
ODLUKA O TROŠKOVIMA POSTUPKA U PROCESU PO SREDSTVU
POBIJANJA 263
OSLOBAĐANJE OD PLAĆANJA SUDSKIH TROŠKOVA 264
OSLOBAĐANJE OD PLAĆANJA SUDSKIH TROŠKOVA 264
DELIMIČNO OSLOBAĐANJE OD TROŠKOVA POSTUPKA 264
23
ODLUKA NADLEŽNOG SUDA PO PREDLOGU STRANKE O

OSLOBAĐANJU OD TROŠKOVA SUDSKOG POSTUPKA 265
MOGUĆNOST PONIŠTAVANJA REŠENJA O OSLOBAĐANJU OD
PLAĆANJA TROŠKOVA POSTUPKA I O ODREĐIVANJU ZASTUPNIKA 266
XVIII. POSEBNI PARNIČNI POSTUPCI 267
POSTUPAK U PARNICAMA IZ RADNIH ODNOSA 267
HITNOST U REŠAVANJU OVIH SPOROVA 267
POSTUPAK U PARNICAMA ZBOG SMETANJA DRŽAVINE 267
ZAKONSKA OGRANIČENJA U RAZMATRANJU OVIH PREDMETA 268
ODREĐIVANJE SUDSKIH ROKOVA ZA IZVRŠENJE OBAVEZA 268
PODNOŠENJE PRAVNOG LEKA 268
POKRETANJE IZVRŠNOG POSTUPKA 268
POSTUPAK U SPOROVIMA MALE VREDNOSTI 269
OSOBENOSTI ZAPISNIKA 269
POSLEDICE IZOSTANKA TUŽIOCA SA ROČIŠTA 270
ŽALBA I RAZLOZI IZJAVLJIVANJA 270
POSTUPAK IZDAVANJA PLATNOG NALOGA 270
VERODOSTOJNA ISPRAVA 270
USLOVI ZA IZDAVANJE PLATNOG NALOGA 271
IZDAVANJE PLATNOG NALOGA ČAK I AKO TUŽBI NIJE PRILOŽEN
VERODOSTOJAN DOKUMENT 271
DONOŠENJE PLATNOG NALOGA I KADA TO TUŽILAC NIJE TRAŽIO 271
ODLUČIVANJE BEZ SAZIVANJA SUDSKOG ROČIŠTA 271
SADRŽINA PLATNOG NALOGA 271
NEISPUNJAVANJE USLOVA ZA IZDAVANJE PLATNOG NALOGA 272
PRIGOVOR KAO PRAVNI LEK ZA PLATNE NALOGE 272
SAZIVANJE ROČIŠTA 272
POSTUPAK U PRIVREDNIM SPOROVIMA 273
OSOBENOSTI OVOG POSTUPKA 274
ROKOVI U REŠAVANJU PRIVREDNIH SPOROVA. 274
XIX. ZAKLJUČIVANJE PARNIČNOG POSTUPKA 275
PRESUDA 275
SADRŽINA PRESUDE 275
FORMALNA SADRŽINA PRESUDE 275
UVODNI DEO 275
IZREKA 276
DEO OBRAZLOŽENJA 276
POUKA O PRAVNOM LEKU 277
24
POTPIS 277
PAR SMERNICA U VEZI SA OBRAZLOŽENJEM PRESUDE 277
SUDSKI PROCES IZRADE PRESUDE 283
VRSTE PRESUDA SHODNO ZPP 288
DELIMIČNA PRESUDA 288
PRESUDA ZASNOVANA NA PRIZNANJU 289
PRESUDA ZASNOVANA NA ODRICANJU OD TUŽBENOG ZAHTEVA 291
RAZLIKE IZMEĐU POVLAČENJA TUŽBE I ODRICANJA OD TUŽBENOG
ZAHTEVA SLEDE: 291
PRESUDA ZBOG PROPUŠTANJA 293
PRESUDA ZBOG IZOSTANKA 295
PRESUDA BEZ GLAVNE RASPRAVE U PREDMETU 298
DOPUNSKA PRESUDA 300
DONOŠENJE, IZRADA U PISMENOJ FORMI I DOSTAVLJANJE PRESUDE 301
PROGLAŠENJE PRESUDE 302
IZVORNIK PRESUDE 302
ISPRAVLJANJE PRESUDE 303
PRAVOSNAŽNOST PRESUDE 303
REŠENJE 304
XX. REDOVNI PRAVNI LEKOVI 307
ŽALBA NA PRESUDU 308
PRAVNI INTERES ZA POBIJANJE ODLUKE. 308
DEJSTVA ŽALBE. 310
ROK ZA IZJAVLJIVANJE ŽALBE. 310
SADRŽINA ŽALBE 311
RAZLOZI ZBOG KOJIH PRESUDA MOŽE DA SE POBIJA 312
SLUČAJEVI: 316
POGREŠNO ILI NEPOTPUNO UTVRĐIVANJE ČINJENIČNOG STANJA 317
POGREŠNA PRIMENA MATERIJALNOG PRAVA 318
POSTUPAK PO ŽALBI 319
PRIMERI /SITUACIJE IZ PRAKSE: 320
POSTUPANJE PRVOSTEPENOG SUDA KADA JE ŽALBA UREDNA 323
POSTUPANJE PO ŽALBI NA DRUGOSTEPENOM SUDU 323
ZAKAZIVANJE RASPRAVE DRUGOSTEPENOG SUDA 324
OGRANIČENJA U PREISPITIVANJU PRVOSTEPENE PRESUDE 324
NAČINI ODLUČIVANJA PO ŽALBI 326
ORGANIZACIJA PRESUDE APELACIONOG SUDA 329
ŽALBA PROTIV REŠENJA 330
25
OSNOVA ZA ŽALBU. 330

DEJSTVA ŽALBE. 330
NAČIN ODLUČIVANJA O ŽALBAMA PROTIV REŠENJA NA SUDU
DRUGOG STEPENA 330
XXI. VANREDNI PRAVNI LEKOVI 331
REVIZIJA 331
U KOJIM SLUČAJEVIMA SE DOZVOLJAVA REVIZIJA 331
ROK ZA IZJAVLJIVANJE REVIZIJE 332
POSTUPAK PO REVIZIJI 334
ODLUČIVANJE O REVIZIJI PRI VRHOVNOM SUDU KOSOVA 335
VRHOVNI SUD ODLUČUJE O REVIZIJI, SAMO NA OSNOVU DOPISA IZ
SPISA PREDMETA, NA ROČIŠTU SUDSKOG VEĆA, (ČLAN 220 ZPP). 335
PONAVLJANJE POSTUPKA 336
RAZLOZI ZA PODNOŠENJE PREDLOGA ZA PONAVLJANJE POSTUPKA 336
ROK ZA PODNOŠENJE PREDLOGA ZA PONAVLJANJE POSTUPKA 337
POSTUPAK ZA PODNOŠENJE PREDLOGA ZA PONAVLJANJE
POSTUPKA 339
ODLUČIVANJE O PREDLOGU ZA PONAVLJANJE POSTUPKA.
ČLAN 235 ZPP GLASI: “O PREDLOGU ZA PONAVLJANJE POSTUPKA
ODLUČUJE DRUGOSTEPENI SUD I TO SUDIJA POJEDINAC KOJI NIJE
UČESTVOVAO U DONOŠENJU DRUGOSTEPENE ODLUKE U PRETHODNOM
POSTUPKU”, MEĐUTIM U SUDSKOJ PRAKSI POSTOJE IZUZECI OD OVOG
OSNOVNOG PRAVILA. 339
ZAHTEV ZA ZAŠTITU ZAKONITOSTI 340
NADLEŽNOST ZA PODNOŠENJE ZAKONA ZA ZAŠTITU ZAKONITOSTI 340
RAZLOZI ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA ZAŠTITU ZAKONITOSTI 341
ODLUKE KOJE SE MOGU POBIJATI ZAHTEVOM ZA ZAŠTITU
ZAKONITOSTI 341
ROK ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA ZAŠTITU ZAKONITOSTI 341
POSTUPAK PO ZAHTEVU ZA ZAŠTITU ZAKONITOSTI 341
XXII. OBRASCI SUDSKE PRAKSE 343
OBRASCI U VEZI NADLEŽNOSTI, PRENOSA NADLEŽNOSTI, SUKOBA
NADLEŽNOSTI I IZUZEĆA SUDIJE 343
OBRASCI U VEZI PRETHODNOG RAZMATRANJA TUŽBE I
PRIPREME GLAVNE RASPRAVE 365
OBRASCI ZA PRUŽANJE PRAVNE POMOĆI 414
OBRASCI ZA VRAĆANJE U PREĐAŠNJE STANJE 422
OBRASCI ZA UČEŠĆE TREĆIH LICA U POSTUPKU 428
OBRASCI ZA PREKID I ZASTOJ SUĐENJA 435
26
OBRASCI ZA OBEZBEĐENJE TUŽBENOG ZAHTEVA 447

OBRASCI ZA SUDSKO POSREDOVANJE I PORAVNANJE 469
OBRASCI ZA TROŠKOVE POSTUPKA 481
OBRASCI O VRAĆANJU ŽALBE NA DOPUNU I ODBACIVANJU
ŽALBE KAO NEPOTPUNE 487
OBRASCI ZA MERITORNE ODLUKE 491
KONSULTOVANA I KORIŠĆENA LITERATURA 579
AKTI, ZAKONICI, ZAKONI, UREDBE I IZVEŠTAJI 581
27
28
I. NAČELA I PRAVILA PARNIČNOG POSTUPKA (NEKA OD

NAJZNAČAJNIJIH NAČELA)
Tokom parničnog postupka, sud treba da se brine za sprovođenje načela postupka.

Postoji tendencija da se građanski postupci u savremenim zemljama urede na što
je moguće načelniji način, izbegavajući time veliki fond odredbi o konkretnim
pitanjima, jer što su građanski/parnični postupci uređeniji konkretnije, time su i
mogućnosti za oprečnost između odredbi ili dvosmislenosti veće, zbog čega i mi
treba da poklonimo posebnu pažnju načelima parničnog postupka, koja se, u
načelu, primenjuju od početka parničnog postupka pa sve do njegovog završetka.
Pojam načela
U parničnom postupku pod ovim izrazom podrazumevamo osnovna pravila, koja
opisuju aktivnost koju obavljaju subjekti u postupku, kako bi se konstatovalo da
za isto nema prostora. Načela ovog postupka određuju metode delovanja
upotrebljene tokom razmatranja pravne stvari i odlučivanja o njoj.1
Načelo ustavnosti. Ustav Republike Kosovo u odredbama člana 102, stav 1,

propisuje sledeće: “Sudsku vlast u Republici Kosovo sprovode sudovi”, stav 2
propisuje: “Sudska vlast je jedinstvena, nezavisna, pravična, apolitična i
nepristrasna, i obezbeđuje jednak pristup sudovima”, a stav 3: ”Sudovi sude na
osnovu Ustava i zakona”. U praksi, upravo ovaj stav Ustava obavezuje sudove da
njihova vlast potiče samo iz ustava i zakona. Načelo ustavnosti zahteva da norme
određenog pravnog sistema budu u skladu sa Ustavom kao glavnim pravnim
dokumentom.
Ograničavanje sudova da ne mogu imati vlast mimo granica postavljenih
Ustavom i zakonima, zapravo je standard zaštite od arbitrarnog postupanja sudske
vlasti, sa jedne strane, i sa druge strane, osnovni standard demokratije oličen u
izrazima ustavnost i zakonitost.
Sem citiranih odredbi koje su između ostalog povezane sa načelom ustavnosti u
parničnom postupku, postoji i odredba člana 16, stav 1 Ustava, koja glasi: “ Ustav
je najviši pravni akt Republike Kosovo. Zakoni i ostali pravni akti moraju biti u
saglasnosti sa ovim Ustavom”.
Načelo ustavnosti. zahteva da norme određenog pravnog sistema budu u skladu
sa Ustavom kao glavnim pravnim dokumentom. Oni koji su dužni da sprovode
1 Faik Brestovci, E Drejta Procedurale Civile I, Prishtinë 2006, str. 31.
29
pravne norme u svom radu treba da imaju u vidu ustavna i pravna pravila i opšte
akte koji crpe svoju snagu iz ustavnih i zakonskih pravila.2
Načelo zakonitosti. Načelo zakonitosti u biti predviđa obavezu suda, da tok

sudskog procesa ali i meritorna odluka, budu povezani sa pravnom normom. U
slučaju spora, sud je dužan da ga reši onako kako to propisuje norma kojom je
uređen materijalnopravni odnos iz koga je spor nastupio.
Načelo zakonitosti u parničnom postupku važi i za norme materijalnopravne
prirode iz kojih sud izvodi svoj zaključak o osnovanosti tužbenog zahteva kao i
za procesne norme na osnovu kojih sud vodi postupak odlučivanja o spornom
pitanju. Načelo zakonitosti obezbeđuje objektivnost u radu suda kao i jednakost
stranaka u postupku.3
Načelo raspolaganja. Suština ovog načela izražena je u latinskoj maksimi “nemo

iudex sine actore” 4 . Ona znači da ne postoji parnični postupak bez zahteva
ovlašćenog lica, na osnovu koga sud odlučuje o određenom pravno zaštićenom
zahtevu. Na osnovu ovog načela, tužiocu se priznaje pravo da postupak pokrenut
tužbom privede kraju procesnom radnjom povlačenja tužbe (odredba člana 261,
stav 1 ZPP-a) ili odricanjem od tužbenog zahteva (odredba člana 149, stav 1 ZPP-
a). Proces se završava raspolaganjem stranaka i kada sklope sudsko poravnanje o
predmetu spora predviđenog tužbom (odredbe iz članova 412-419 ZPP-a).
Stepeni postupak takođe se može zaključiti raspolaganjem u vidu povlačenja
sredstva pobijanja odluke (odredbe člana 177 ZPP-a).
Načelo saslušanja stranaka. Član 5, stav 1, ZPP-a propisuje sledeće: “Sud će

dati mogućnost svakoj strani da se izjasni o zahtevima i iskazima suprotničke
stranke”, dok stav 2, istog člana predviđa sledeće: “Samo u slučajevima
utvrđenim ovim zakonom sud ima snagu da odluči o zahtevu o kojem suprotničkoj
strani nije data mogućnost da se izjasni”.
U skladu sa ovim načelom, sud je u obavezi da, pre nego što donese meritornu
odluku, svakoj stranci da mogućnost da iznese svoje mišljenje u vezi sa pitanjem
o kojem se odlučuje i da se izjasni u vezi sa iskazima i navodima protivne stranke.
Ovo načelo se inače naziva i načelom kontradiktornosti. Pravila o ovom načelu
obezbeđuju jednakost stranaka pred sudom i prikupljanje relevantnih činjenica za
2 Faik Brestovci, Iset Morina & Rrustem Qehaja, E Drejta Procedurale Civile-Procedura
Kontetsimore/Građansko-procesno pravo- parični postupak, Priština 2017, str. 45.
3 Ibid, str.46.
4 Faik Brestovci, E Drejta Procedurale Civile I/Građansko-procesno pravo I, Priština 2006, str. 32.
30
meritorno odlučivanje, ali i omogućuju da se konstatuje šta jeste a šta nije sporno
među strankama. Jednakost dve stranke sa oprečnim interesima utiče na to da se
svakoj od njih prizna pravo da se izjasni u vezi sa procesnim radnjama, koje vrši
njihov protivnik. 5 Stavljajući ih u jednak položaj, zakon zapravo stvara
preduslove za objektivno suđenje. Zato što je sud u obavezi da kako jednoj tako i
drugoj stranci, u podjednakoj meri, omogući da zauzme stav u vezi sa procesnim
radnjama protivne strane i dužan je da uzme u obzir sve ono što stranke predoče.6
Povreda načela kontradiktornosti predstavlja suštinsku povredu odredbi
parničnog postupka, imajući u vidu da zbog ovakve povrede, drugostepeni sud
poništava odluku prvostepenog suda i vraća predmet na ponovno suđenje sudu
prvog stepena.
Iz sudske prakse: Član 182, stav 2 ZPP propisuje sledeće: “Suštinsko

kršenje odredbi parničnog postupka postoji uvek: tačka i) ukoliko nekoj
od stranaka nezakonitim postupanjem a posebno nedavanjem mogućnosti
za razmatranje stvari na sudu”.
Član 197 ZPP glasi: “Drugostepeni sud poništava prvostepenu presudu
na sednici kolegijuma, ili na osnovu izvršenog razmatranja stvari, i vraća
stvar na ponovno suđenje istom prvostepenom sudu , ukoliko konstatuje
da postoji jedan od ovih razloga pomenutih u žalbi: tačka) ukoliko jednoj
od stranaka sa nezakonitim postupanjem , a posebno zbog urednog
nepozivanja , nije data mogućnost da učestvuje na ročištu , a takav
postupak utiče na donošenje zakonite i pravične odluke”.
Iz citiranih odredbi se može uočiti vrednost načela kontradiktornosti u parničnom
postupku, zbog čega sa pravom, sud drugog stepena, zauzima rigorozan stav
tokom preispitivanja odluka prvostepenog suda, u vezi sa primenom ovog načela.7
Načelo javnosti. Ovo načelo je izraženo u članu 4 ZPP, u skladu sa kojim sud
obično odlučuje o tužbenom zahtevu na osnovu rasprave održane na sudskoj
sednici otvorenih vrata. Međutim, predviđena je i mogućnost isključivanja
javnosti, u slučajevima u kojima to iziskuje zaštita tajnosti, morala, interesa
maloletne stranke ili nekog drugog posebnog interesa.
Isto se sprovodi odlukom suda. Međutim, u bračnim sporovima , kao i u
sporovima u vezi sa očinstvom ili majčinstvom, javnost se isključuje ex lege.
5 Borivoje Poznić, Građansko procesno pravo, Drugo izdanje, Priština 1981, str.181.
6 Ibid, str/182.
7 Bashkim Hyseni, Albert Zogaj & Fejzullah Hasani, Doracaku i Gjyqtarëve për Shkrimin dhe
Arsyetimin Ligjor, Priručnik za sudije o pisanju i pravnom obrazloženju/Priština 2017, str. 84 i 85.
31
Iz sudske prakse: Načelo javnosti predstavlja jedno od osnovnih načela

u postupku, čiju primenu razmatra službeno drugostepeni sud prilikom
odlučivanja po žalbama stranaka na odluku prvostepenog suda.
Drugostepeni sud je službeno dužan da sagleda da li je povređeno načelo
javnosti, propisano odredbom člana 194 ZPP. Praktičan značaj ovog
načela leži u činjenici da se javnošću podstiče poverenje javnosti u
sudove, odnosno javnost, na određen način, služi kao posmatrač
nezavisnosti, nepristrasnosti, objektivnosti i zakonitosti odluka sudova.
Načelo razmatranja i istrage. U skladu sa procesnim pravilima, ova dva načela

određuju pitanje inicijative u vezi sa prikupljanjem procesnog materijala, na
osnovu koga sud donosi meritornu odluku o tužbenom zahtevu. Procesni materijal
čini: činjenični materijal, dokazni materijal i zakonski propisi. U sudskoj praksi u
našoj zemlji ne postoji jedinstven stav kada govorimo o načelu istrage, odnosno
kada govorimo o aktivnoj ili pasivnoj ulozi koju bi sud trebalo da ima pri
razmatranju sporne stvari.
Prema odredbi člana 7 stav 1, ZPP: “Stranke su dužne da iznesusve činjenice na
kojima zasnivaju svoje zahteve i predlože dokaze kojima potvrđuju te
činjenice”, aodredba člana 319, stav 1 ZPP propisuje: “Svaka od stranaka u
parnici je dužna da dokaže činjenice na kojima zasniva svoje zahteve i navodee”.
Iz gore navedenih odredbi proizilazi da sud razmatra stvar sprovodeći istragu, u
meri u kojoj to predlažu stranke u postupku, uvek ceneći koji dokazi će se uzeti
za dokazivanje odlučujućih činjenica, naravno ukoliko su predloženi dokazi.
Postoje izuzeci od ovog pravila, jer sud prikuplja dokaze i službeno, u
slučajevima kada stranke ulažu napore da raspolažu zahtevima kojima ne mogu
raspolagati.
Zakonom br. 04/L-118 o izmenama i dopunama Zakona br. 03/L-006, o
parničnom postupku, izmenjena je i odredba člana 356 tako da sudu daje
mogućnost da po službenoj dužnosti izvede dokaze veštačenjem. Ova promena
je u potpunoj suprotnosti sa duhom Zakona o parničnom postupku i u celosti je
u suprotnosti sa načelom razmatranja i istrage, jer propisuje izuzetak samo za
dokazivanje veštačenjem. Ova izmena je nelogična pošto sva dokazna sredstva
služe istom cilju, potvrđivanju činjeničnog stanja u spornoj stvari, zbog čega je
nerazumno da se načini izuzetak u izvođenju dokaza veštačenjem, iako sud sada
zvanično ima mogućnost da izvede dokaze veštačenjem.8
8
Ibid, str. 87.
32
Načelo materijalne istine. Članom 7 ZPP od suda se traži da, pre nego što donese
odluku o tužbenom zahtevu, u potpunosti i precizno utvrdičinjenično stanje na
kojem se zasniva tužbeni zahtev. Kvalitet znanja o relevantnom činjeničnom
stanju zavisi od načina ispitivanja i procene činjeničnog materijala koji je sud
prikupio u parničnom postupku. Postoje dva sistema kojima se rešava pitanje
izbora, ispitivanja i dokazne snage dokaznih sredstava. Prvi se zove sistem
slobodne procene dokaza (traženje materijalne istine), a drugi je sistem pravne
procene dokaza (sistem traženja formalne istine).
Član 8, stav 1, ZPP propisuje sledeće: “Koje će se činjenice smatrati dokazanim,
a koje ne, odlučuje sam sud na osnovu pažljive i savesne procene dokaza, ali i na
osnovu rezultata celokupnog postupka”, dok stav 2 navodi sledeće: “Sud savesno
i pažljivo razmatra svaki dokaz pojedinačno i sve dokaze zajedno".
Iz gore navedenih odredbi se može zaključiti da u našem sistemu preovlađuje
slobodna procena suda, koji odlučuje o tome koje činjenice da smatra dokazima
a koje ne, zatim se pristupa pojedinačnom ocenjivanju svih dokaza zajedno, kako
bi se došlo do odgovarajućeg pravnog zaključka.
Načelo slobodne procene dokaza. U sistemu slobodne procene dokaza, ne

predviđaju se nikakva procesna pravila u vezi sa izborom, korišćenjem i
dokaznom snagom dokaznih sredstava. Sud, prema ovom sistemunije vezan niti
ograničen posebnim formalnim pravilima za izvođenje dokaza. Sud uzima
određene navode kao dokazane, tek nakon što se uveri u njihovu tačnost (na
osnovu korišćenih i ocenjenih dokaza).
Sud je slobodan da proceni rezultat sudske istrage i odluči o osnovanosti
predmeta. 9 Slobodna procena dokaza od strane suda zahteva posebnu pažnju
poštovanja pravila i ograničenja utvrđenih za tu svrhu, kao i efikasno korišćenje
iskustva.10 Sudija treba da se čuva onoga što predstavlja njegovo lično tumačenje,
u smeru subjektivne i jednostrane procene dokaza i prihvatanja zaključaka do
kojih se došlo pod uticajem dokaza uzetih od stranakaprivatno ili koje su dale
stranke, a koje nisu bile predmet sudske rasprave. 11 Iz svega ovoga proizilazi
neophodnost da se obrazuje jaka pravna disciplina procene dokaza, koja u svojoj
osnovi treba da ima formiranje i konsolidovanje dokaza u procesu približavanja
dveju sukobljenih strana. Svaka povreda ovih pravila, dovodi do većeg smanjenja
pravne vrednosti suđenja.12
9 Jani Vasili, Procedura Civile/parnični/građanski postupak, Tirana, 2010, str. 159.

10 Ibid, str.160
11 Ibid, str.160
12 Ibid, str.160
33
Načelo neposredovanja. Prema ovom načelu sud se svojim ličnim osećajima

upoznaje sa prirodom i sadržinom dokaznih sredstava i bez ičijeg posredovanja
odlučuje o njihovoj dokaznoj vrednosti i donosi meritornu odluku na osnovu
materijala koji je sam prikupio. Načelo neposredovanja zapravo je povezano sa
činjenicom da sud pri suđenju o građanskoj stvari, treba da prisustvuje saslušanju
stranaka, prikupljanju dokaza, i saslušanju svedoka, pisanih dokaza itd.13
Ovo načelo je izraženo u članu 4 ZPP, prema kojem sud odlučuje o tužbenom
zahtevu obično nakon neposrednog razmatranja pravne stvari, koje se odvija
javno i usmeno . Ovo načelo se ne primenjuje u institucionalnim postupcima, jer
se u njima odlučuje na osnovu spisa.
Povreda odredbi koje propisuju neposredno prikupljanje dokaza i drugog
procesnog materijala može da ima značaj suštinske povrede relativnog značaja
(član 182 stav 1 ZPP).14
Načelo savesnog korišćenja procesnih prava. Jedan od glavnih standarda u

savremenom pravu jeste onaj koji kaže da titular jednog prava ne sme da ga
zloupotrebi. Njemu se priznaje pravo sa ciljem da ga koristi za određenu svrhu
a ne zadruge. ZPP (član 10) traži od stranaka da savesno koriste procesna prava,
koja im priznaje zakon, a od sudova se traži da spreče njihovu zloupotrebu.
Imamo zloupotrebu procesnih ovlašćenja, npr. kada jedno lice uloži tužbu,
misleći da dužnik neće moći da ubedi sud da je izmirio dug, pošto o tome nema
nikakvih dokaza.
Lični uspeh, koji stranka ima u vidu tokom njene procesne aktivnosti , ne sme da
bude u suprotnosti sa objektivnim ciljem suđenja.15
Sud može novčano da kazni stranku, njenog zastupnika i posrednika, ukoliko su
procesnim radnjama ozbiljno zloupotrebili neko od prava koje im priznaje ZPP.
Načelo usmenosti. Postoje dva načina komunikacije i razmene mišljenja između

ljudi, kao i između stranaka i suda: usmeni, kada sud strankama i stranke sudu
iznose svoja mišljenja usmeno i neposredni i pismeni način, kada stranke
sastavljaju svoje zahteve, predloge i druge informacije u pismenoj formi i
dostavljaju svoja pismena sudu. U skladu sa ZPP, procesne radnje obavljaju se u
pismenoj formi van ročišta, a usmeno na ročištima. Sud stvara svoje uverenje
13 Petraq Çuri, E Drejta Procedurale Civile & Noteria, Tiranë 2008, str. 18.
14 Faik Brestovci, Iset Morina & Rrustem Qehaja, E Drejta Procedurale Civile-Procedura
Kontestimore, Prishtinë 2017, str. 50.
15 Borivoje Poznić, Građansko procesno pravo, Drugo izdanje, Priština 1981, str.184.
34
saslušanjem samih stranaka u postupku, ali se u sudskom postupku služi i

pismenim materijalima, koji služe kao dokaz za rešavanje stvari , ali se oni uvek
čitaju i izvode direktno u parničnom/građanskom ročištu.16 Usmeno suđenje, s
jedne strane, pomaže u otkrivanju istine a sa druge strane doprinosi da građani
koji učestvuju na suđenju kao slušaoci sami steknu saznanja iz toka suđenja i
načina rešavanja sporova usudu. 17 U pripremnoj fazi i korišćenjem pravnih
sredstava za pobijanje odluka, preovlađuje pismeni oblik.
Načelo obezbeđivanja pravne pomoći neobaveštenoj stranci. Sa ciljem da se

izbegne činjenična nejednakost i eventualna šteta koju neobaveštena stranka
može pretrpeti u pravnim poslovima, predviđeno je da je zadatak suda da ih uputi
u procesne radnje koje treba da izvrše, ali i da ih upozna sa posledicama
neizvršenja procesnih radnji. Međutim, ovaj zadatak suda povezan je samo sa
upućivanjem naprocesna prava a ne i sa pravima materijalno-pravne prirode. Sud
ostaje u okvirima pomenute obaveze ukoliko npr. objasni stranci značenje
procesnih instituta: prekid postupka, prekid, povlačenje tužbe, odustajanje od
tužbenog zahteva, izmena tužbe itd. U suprotnom, krši načelo nepristrasnosti
suđenja.
Za neke slučajeve posebno se predviđa obaveza suda da obavesti stranke i druga
lica u vezi sa njihovim pravima ili da ih upozna sa posledicama njihovog
nepostupanja. Shodno tome, npr. stranka treba da se upozna sa štetom koju može
pretrpeti usled nepojavljivanja na suđenju. Sud je dužan da obavesti stranku i o
načinu na koji može da ispravi greške u njenom pisanom aktu.18
Načelo ekonomičnosti suđenja. Kao što je to slučaj i sa svakom drugom

aktivnošću i procesna aktivnost treba da se obavi u najkraćem mogućem roku, sa
što manje rada i sa što manjim troškovima. Za tu svrhu se predviđa npr.
prikupljanje dokaza preko suda koji ih je naložio, spajanje dva suđenja,
nezakazivanje pripremnog ročišta, spajanje tužbenih zahteva, uključivanje dvoje
tuženih u jednu tužbu itd.
Drugi primeri: Prisutnim strankama sud usmeno saopštava mesto i vreme
održavanja narednog ročišta; Sud obavezuje veštake da svoja mišljenja podnesu
u pismenoj formi pre početka glavne rasprave o predmetu, sa ciljem da se stranke
za nju i pripreme.19
16 Petraq Çuri, E Drejta Procedurale Civile & Noteria, Tirana 2008, str.16.
17 Ibid, str.16.
18 Ibid, str. 189.
19 Ibid, str. 187.
35
Jezik u parničnom postupku. Na osnovu člana 5 Ustava Republike Kosovo,

službeni jezici u Republici Kosovo su:
 albanski jezik, i
 srpski jezik,
Turski, bosanski i romski jezik imaju status službenih jezika na opštinskom nivou
ili mogu biti u službenoj upotrebi na bilo kom nivou u skladu sa Zakonom o
upotrebi jezika.20
Zakon o parničnom postupku (ZPP) propisuje da stranka i ostali učesnici u
postupku imaju pravo da koriste svoj jezik ili jezik koji razumeju.21
Ukoliko se postupak ne vodi na jeziku stranke, odnosno drugih učesnika u
postupku, na njihov zahtev se obezbeđujeusmeni prevod na njihov jezik ili na
jezik koji razumeju, i svih podnesaka i predmetnih dokaza kao i svega onoga
iznetog na ročištu.
Stranke i drugi učesnici u postupku obaveštavaju se o pravu da usmeni postupak
prate na svom jeziku, posredstvom prevodioca. Oni se mogu odreći prava na
prevod, ukoliko izjave da poznaju jezik na kome se vodi postupak. U zapisnik se
unosi da su upućeni na pravo na upotrebu svog jezika kao i izjava stranaka i
drugih učesnika u postupku u vezi sa uputstvima suda.
Prevod obavljaju prevodioci, a troškovi prevoda se izmiruju iz budžeta suda.
Povreda pravila o upotrebi jezika u parničnom postupku, je bitna povreda odredbi
parničnog postupka iz člana 182, stav 2, tačka (j) ZPP, za koje se drugostepeni
sud brine po službenoj dužnosti, tako da se odluka koja se zasniva na ovim
prekršajima, poništava.22
20 Videti Zakon o upotrebi jezika.

21 Videti član 96 ZPP.
22 Bashkim Hyseni, Albert Zogaj & Fejzullah Hasani, Doracaku i Gjyqtarëve për Shkrimin dhe
Arsyetimin Ligjor/Priručnik za sudije o pisanju i pravnom obrazloženju, Priština 2017, str. 84 i 91.
36
II. POKRETANJE PARNIČNOG POSTUPKA
Značenje tužbe
Tužba predstavlja prvu proceduralnu radnju kojom se pokreće parnični postupak.
Podizanje tužbe. Građanski/parnični postupak se pokreće podnošenjem tužbe

kao početnog proceduralnog akta, u kojem se navodi određeni zahtev, bez obzira
na shvatanje ovog izraza o kome sud mora daodluči.23
Tužba se razmatra sa dva aspekta: materijalnog i formalnog .
Tužba u materijalnom smilsu predstavlja zahtev tužioca da sud odlukom
određene sadržine obaveže tuženog na izvršenje obaveze u njegovu korist ili da
konstatuje da li određeni materijalno-pravni odnos postoji ili ne, ili da izmeni
određenu pravnu situaciju.24
Tužba u formalnom smislu predstavlja podnesak. Prema odredbi člana 99 stav 1
ZPP: “Tužba, odgovor na tužbu, sredstva za pobijanje odluke i ostale izjave,
predlozi i obaveštenja, koji se donose van sudskih sednica podnose se pismeno
(predstavke)...”. Jednostavno rečeno, tužba je u formalnom smislu podnesak.
Sadržina tužbe. Bez obzira na vrstu, tužba treba da sadrži:

- određen zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih zahteva;
- činjenice na kojima tužilac zasniva svoj zahtev;
- dokaze koji potvrđuju te činjenice;
- vrednost spora:
- pravni osnov, i
- ostale podatke koje treba da sadrži svaki podnesak (član 99 ovog
zakona).25
23 Enver Hasani, Ne Bis In Idem në Procedurën Kontestimore/Ne Bis in Idem u parničnom

postupku, Priština, 2009, str. 17.
24 Faik Brestovci, E Drejta Procedurale Civile I/Građansko-procesno pravo, Priština 2006, str.
145
25 Član 99 stav 2 ZPP.
37
 Određeni zahtev sa aspekta glavne stvari i sporednih zahteva.Ovaj element

tužbe podrazumeva zahtev tužioca upućen sudu, u kome se od suda traži da
donese odluku određene sadržine. Tužilac u tužbenom zahtevu treba da oslika
sadržinu izreke željene odluke. Sud je tokom odlučivanja o jednoj pravnoj stvari
bukvalno vezan sadržinom tužbenog zahteva, odnosno odlukom koju stranka želi.
Ovaj elemenat tužbe važi za sve vrste tužbi. Rešavanje tužbenog zahteva zapravo
je nužan preduslov pošto se na osnovu njega zna kakva će biti prestacija ili
obaveza koju je tužena stranka dužna da ispuni.
 Tužbeni zahtev - (Petitum). Tužbenim zahtevom tužilac formuliše mišljenje o

tome kako bi trebalo da izgleda izreka presude kojom se prihvata tužba.26 Dakle,
tužbeni zahtev bukvalno treba da odgovara željenoj odluci, pošto će se, u
zavisnosti od ovog tužbenog zahteva, doneti i odluka suda, naravno ukoliko je
tužba dozvoljena i osnovana.27
Tužba uvek treba da sadrži određeni zahtev u vezi sa glavnom stvari i sporedne
zahteve (član 253 stav 1, tačka a) ZPP).
Važno je da tužilac precizira tužbeni zahtev pošto je sud dužan da se ograniči na
zahteve koje su podnele stranke u postupku, a u tom smislu, po završetku sudskog
postupka, sud odlučuje meritornom odlukom o osnovanosti tužbenog zahteva.
Praktično govoreći, nužno je da tužbeni zahtev precizira objektivna gledišta
(odrediti predmet spora), subjektivna gledišta (odrediti ko su stranke u sporu) i
da u smislu kvantiteta/obima odredi subjektivno pravo za čiju je zaštitu tužba
prvobitno i podneta.
Tužbeni predlog (petitium) predstavlja predlog kako bi trebalo da izgleda izreka
presude, po mišljenju tužioca, međutim sud može drugačije da organizuje izreku
presude, bez obzira na tužiočev predlog, ali uvek mora da, na precizan način,
očuva sadržinu predloga.
Primer iz prakse: Tužilac je u tužbenom predlogu tražio naknadu štete

zbog telesnih povreda koje su mu nanete i to na ime naknade za fizički
bol, za pretrpljeni strah, za naruženje, za smanjenu životnu aktivnost, za
smanjenu radnu sposobnost, za troškove lečenja, za pojačanu ishranu i za
pomoć trećeg lica, predočavajući sve ove zahteve u jednom (I) stavu
petitiuma tužbe. Sud treba da odluči o tužbenom zahtevu, odlučujući po
26 Faik Brestovci, E Drejta Procedurale Civile I/Građansko procesno pravo I, Priština 2006,
str.147.
27 Iset Morina & Selim Nikçi, Komentari i Ligjit për Procedurën Kontestimore, str. 457-458.
38
svim kategorijama štete, shodno tužbenom zahtevu tužioca, ali izreku

presude može strukturno podeliti u dva (II), tri (III) ili više stavova , a ne
kao što je to predstavio tužilac samo jednim (I) stavom.
Precizan tužbeni zahtev je nužan je i zbog činjenice da obezbeđuje jasnu
definiciju predmeta dejstva odluke u materijalnom smislu. Dakle, to podrazumeva
znati jasno, prilikom donošenja odluke, koja stvar je rešena dosada i da je dato
pitanje već rešeno pravosnažno, kako u formalnom tako i u materijalnom smislu.
 Predmet spora. Predmet spora je pitanje u vezi sa kojim postoji nesporazum

(spor) između tužioca i tuženog. Predmet tužbe podrazumeva ono što je dejstvo
tužbe dakle primena zakona i ostvarivanje povređenog prava, odnosno vraćanje
predmeta, isplata zakupnine ili vlasništvo na stvari Iz ovoga proizilazi da predmet
tužbe treba razlikovati od materijalnog predmeta (stvari) koji je predmet prava,
npr. za jednan materijalni predmet ( stvar) se može podneti nekoliko vrsta tužbi,
kao što je tužba za vraćanje stvari, tužba za vlasništvo na stvari , za naknadu
korišćenja stvari itd.
 Činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev. Još jedan nužan preduslov za tužbu
je zapravo obaveza da tužilac u svojoj tužbi predoči činjenice na kojima zasniva
svoj tužbeni zahtev. Shodno tome, tužilac treba da predstavi sve činjenice ukratko
i jednu po jednu, na način takav da iz predočenih činjenica proističe i određena
pravna posledica
 Dokazi kojima se utvrđuju činjenice iz tužbe. Tužilac u tužbenom zahtevu

treba da predstavi dokaze, jasno i konkretno za svaku činjenicu iznetu u tužbi.
Zarad sudske prakse, treba pojasniti da u slučaju da je tužilac predložio dokaze
(kada su materijalni), iste treba priložiti tužbi i ova obaveza je uslov za urednost
tužbe, 28 a u slučaju kada tužilac nije predložio dokaze, tada obaveza
predočavanja dokaza zapravo ne predstavlja nužan preduslov. U tom smislu ,
tužba se ne može vratiti na doradu.
 Vrednost spora. Vrednost predmeta spora je element tužbe koji je propisan

zakonom ali ne predstavlja i nužan preduslov za podnošenje tužbe. Shodno tome,
i u slučajevima kada stranka nije odredila vrednost predmeta spora, sud neće
odbaciti tužbu niti će vratiti tužiocu tužbu na ispravku.
28 Članovi 99.2 i 102 ZPP.
39
U slučajevima, kada tužilac nije odredio vrednost spora, kada je odredio suviše
nisku ili suviše visoku vrednost istog, sud po službenoj dužnosti ili po prigovoru
tužene stranke, najkasnije na pripremnom ročištu, a ukoliko nije održano
pripremno ročište pre početka glavne rasprave, određuje shodno vrednost
predmeta spora, uzimajući u obzir objektivne okolnosti (posebno visinu
zahteva). 29 U datim slučajevima, sud odlučuje rešenjem koje ne dozvoljava
mogućnost izjavljivanja posebne žalbe.
Zakon propisuje da se kamate, troškovi parničnog postupka, kazne i drugi
sporedni zahtevi ne uzimaju u obzir prilikom određivanja vrednosti predmeta
spora.30
 Pravni osnov. Pravni osnov tužbenog zahteva čini pravnu kvalifikaciju činjenica,
kojima tužilac podržava tužbeni zahtev .31
Drugi podaci koje svaki podnesak treba da sadrži. Drugi podaci koje tužba kao i
svaki podnesak treba da sadrži, jesu podaci o:
- nazivu suda (uključujući relevantno odeljenje, sem kada se tužba podnese
ogranku nekog suda gde se umesto odeljenja navodi ime ogranka osnovnog
suda),
- ime i prezime (fizičkog lica), a kada se radi o pravnom licu, naziv pravnog
lica,
- mesto prebivališta ili boravka (fizičkog lica), a kada se radi o pravnom licu
(sedište pravnog lica) stranaka,
- prebivalište ili boravište zakonskih zastupnika ili punomoćnika (ukoliko
stranke imaju zastupnike),
- predmet spora,
- sadržinu izjave i
- potpis podnosioca zahteva.
29 Član 36 ZPP propisuje da u slučaju da tužilac nije uopšte odredio vrednost spora u podnetoj tužbi
ili ukoliko je odredio suviše visoku ili nisku vrednost u odnosu na stvarnu, sudija određuje vrednost
spora najkasnije na pripremnom ročištu, a ukoliko ono nije održano, pre početka glavne rasprave u
predmetu.
30 Član 30.2 ZPP propisuje da se kamate, troškovi parničnog postupka, kazne i drugi sporedni
zahtevi ne uzimaju u obzir ukoliko vrednost predmeta spora nije određena za glavni zahtev. Član
36 omogućuje određivanje vrednosti predmeta spora od strane sudije kasnije tokom postupka.
31 Iako odredba člana 253 stav 1 tačka (e) ZPP određuje i pravnu osnovu kao element tužbe, ovaj
element tužbe zapravo je fakultativni element, pošto sud nije vezan pravnom osnovom tužbenog
zahteva, a sud takođe deluje po tužbi i u slučajevima kada tužilac nije naveo pravnu osnovu
tužbenog zahteva.
40
 Sudska taksa za tužbu. “Tužilac je dužan da uz tužbu priloži potvrdu o plaćenoj

sudskoj taksi”. 32 Zakonodavac je obavezi tužioca da plati sudsku taksu, dao
svojstvo procesne pretpostavke (što je uslov od kojeg zavisi dozvoljenost sudskog
procesa) tako da od činjenice da li je plaćena sudska taksa za tužbu zavisi dalje
odvijanje sudskog procesa.
Vrste tužbi.
Postoje različiti kriterijumi za klasifikaciju tužbi, ali je najprihvaćeniji kriterijum
onaj u zavisnosti od vrste i sadržine pravne zaštite koja se njom traži. U skladu sa
ovim kriterijumom postojetri vrste tužbi: tužba za osudu (činidbu), utvrđenje i
tužba za preinačenje.
 Tužba za osudu (činidbu). Ovakvim vidom tužbe, tužilac traži od suda da

presudom naloži tuženom da u korist tužioca izvrši određenu činidbu.
Praktičan primer: Obaveza ili činidba se može sastojati od predaje

jednog predmeta, obavljanja jednog posla, plaćanja određene sume itd.
Praktično činidba u vezi sa predajom predmeta može podrazumevati:
predaju kuće, predaju vozila, predaju različite mašinerije itd. Činidba u
vezi sa obavljanjem jednog posla može predstavljati zahtev za izvođenje
radova na građevinskim objektima, infrastrukturi itd. Činidbu u vezi sa
isplatom određene sume mogu činiti zahtevi u građanskopravnim
ugovornim i neugovornim odnosima kao npr., isplata dugovanja iz
ugovora o zajmu (građansko pravni ugovorni odnos) ili obaveza naknade
štete (neugovorni odnos).
 Tužba za utvrđenje. Ovom vrstom tužbe, sud traži da se presudom utvrdi da li

postoji ili ne postoji određeni građansko pravni odnos, subjektivno pravo
određene sadržine ili da li je isprava autentična ili nije.33
Praktičan primer: Tužba tužioca za priznavanje očinstva predstavlja

tužbu za utvrđivanje ili pozitivno izjašnjavanje i suprotno, tužba za
osporavanje očinstva predstavlja tužbu za negativno utvrđivanje; tužba o
priznavanju tužioca kao naslednika jednog ostavioca, predstavlja tužbu
za pozitivno utvrđivanje i suprotno; tužba o isključivanju jednog

33 Vidi član 254 ZPP.
41
ostavioca iz nasledstva – decujusa, predstavlja tužbu za negativno

utvrđivanje.
 Tužba za preinačenje. Ovom vrstom tužbe, tužilac traži da se sudskom odlukom

zasnuje pravni odnos, da se promeni sadržina postojećeg pravnog odnosa ili traži
prestanak određenog pravnog odnosa..
Praktičan primer: Lice obavezano na plaćanje alimentacije tužbom traži

smanjenje naknade na ime alimentacije, zbog promene okolnosti; tužba
za razvod ili poništavanje braka; tužba za deobu zajedničke imovine itd.
 Pravni interes za tužbu. Sudska zaštita subjektivnog prava je opravdana i može

se priznati samo licu čiji je subjektivni interes, u društvenom smislu, prihvatljiv.
Sud treba da pruži sudsku zaštitu samo u onim slučajevima u kojima bez njegove
intervencije pravni subjekat ne može da ostvari interes koji mu je priznat
zakonom. Iz svega ovoga se može zaključiti da je interes za pravnu zaštitu pravno
procesni pojam koji se razlikuje od subjektivnog (materijalnog) prava koje se
shvata kao interes zaštićen zakonom.34
Pravni interes da se traži sudske zaštita je procesna pretpostavka koja mora da
postoji na svakom suđenju, a o kojoj sud treba da se brine po službenoj dužnosti.
Pravni interes mora da bude konkretan i mora da pripada stranci koja na sudu
traži pravnu zaštitu.
U načelu, pravni interes za tužbu osude i za preinačenje tužbe ne mora da se
dokaže (podrazumeva se pravni interes) dok se tužbom za utvrđenje, odredbom
člana 254 stav 2 ZPP izričito zahteva pravni interes.
 Situacija kada predmet tužbenog zahteva nije dospeo na potraživanje.

“Ukoliko obaveza koja je predmet tužbenog zahteva nije dospeo na
potraživanjedo okončanja glavne rasprave , sud odbija tužbeni zahtev kao
prevremeni”. 35
Praktičan primer: Tužbom se ne može tražiti od suda da tuženi vrati

sumu koju je uzeo u zajam, pre nego što istekne rok naveden u ugovoru
za vraćanje novca, jer ta pravna činjenica još uvek nije utvrđena (nije
34 Faik Brestovci, E Drejta Procedurale Civile I/Građansko procesno pravo I, Priština 2006, str.
161. Odredba člana 2, stav 4 ZPP propisuje sledeće: “Stranka treba da ima pravni interes za tužbu
i za ostale proceduralne postupke koji se mogu izvršiti u postupku”.
42
istekao rok) a čini razlog koji ugrožava ili krši subjektivno pravo tužioca
na povraćaj zajma.
 Neblagovremena tužba. Nakon prethodnog razmatranja tužbe sud će, rešenjem,

odbaciti tužbu kao nedozvoljenu ukoliko utvrdi da je tužba podneta nakon isteka
roka, ukoliko je posebnim odredbama predviđen rok za njeno podnošenje.36
Malobrojni su slučajevi u kojima se podnošenje tužbe vezuje rokom a da su
rokovi predviđeni posebnim odredbama. Ovo dolazi do izražaja npr. u
slučajevima smetanja državine (Zakon o svojini i drugim stvarnim pravima
(ZSDSP), odredba člana 114, koja propisuje rok za podnošenje tužbe na sudu)37,
u sporovima iz radnog odnosa/zaštita zaposlenog na sudu, (Zakon o radu
odredbom člana 79 propisuje rok za podnošenje tužbe sudu) 38 itd.
Istovremeno, podnošenje tužbe nakon roka predstavlja procesnu pretpostavku o
kojoj se sud u fazi prethodnog razmatranja tužbe brine po službenoj dužnosti. U
nedostatku dovoljnog procesnog materijala o ovoj pretpostavci se može brinuti i
nakon što mu pristigne odgovor na tužbu ili tokom pripremnog ročišta ili na
ročištu za glavnu raspravu o predmetu, ukoliko pripremno ročište nije održano
(član 393 ZPP).
Protivtužba
Protivtužba predstavlja tužbu tuženog protiv tužioca uloženu u procesu koji je isti
prvobitno pokrenuo protiv tuženog. Tuženi svojom protivtužbom (u procesu koji
je pokrenut po tužbi tužioca) na istom sudu i na istom suđenju podnosi svoj
zaseban tužbeni zahtev. Protivtužbom se obrazuje procesno pravni odnos, sa
suprotnim ulogama stranaka. Protivtužba predstavlja pravo tuženog, koji ga može
iskoristiti do određene faze procesa i ne predstavlja obavezu tuženog. 39 Isti
zahtev koji podnosi protivtužbom, tuženi može podneti i tužbom, zbog čega
tuženi nije u obavezi da podnese protivtužbu.
36 Član 391 tačka f.ZPP.

37 Odredba člana 114 ZIDPP glasi: “ zahtev se može podneti u roku od 30 (trideset) dana, ukoliko
imalac državine stekne saznanja o lišavanju ili smetanju njegove državine. Zahtev prestaje da važi
po isteku jedne godine od lišavanja ili smetanja državine”.
38 Član 79 Zakona o radu propisuje sledeće: “ Svaki zaposleni koji nije zadovoljan odlukom kojom
smatra da su mu povređena njegova prava, ili ne dobija odgovor u roku iz člana 78. stav 2. ovog
zakona, u tekućem roku od trideset (30) dana može da pokrene radni spor pri nadležnom sudu”.
220.
43
 Vrste i primeri protivtužbi. Postoje tri vrste protivtužbi, i to: koneksna

protivtužba, kompenzaciona i prejudicijelna protivtužba.
 Koneksna protivtužba. Tuženi može da podnese koneksnu protivtužbu ukoliko

između zahteva iznetog u protivtužbi i onog u tužbi nema razlike sa pravne i
činjenične tačke gledišta.
Primer koneksne protivtužbe: Ukoliko između subjekata X i Y postoji

ugovorni odnos kupoprodaje predmeta. Ukoliko subjekat X-tužilac
tužbom traži da mu se preda predmet, subjekat Y protivtužbom može da
traži isplatu ugovorene cene; ili kada prodavac tužbom traži od kupca da
mu isplati određenu cenu, a isti protivtužbom traži naknadu štete pošto
predmet ne odgovara kvalitetu propisanom u ugovoru itd. Iz datog
primera se može zaključiti da protivtužba treba da ima istu pravnu i
činjeničnu osnovu kao i tužba.
 Kompenzaciona protivtužba. Ovu protivtužbu tuženi može podneti u slučaju da

se njegov zahtev ne može nadoknaditi zahtevom tužioca. Ova protivtužba bi bila
dozvoljena u glavnom procesu ukoliko bi zahtevi iz tužbenog zahteva mogli da
se nadoknade tužbenim zahtevom. Kompenzacija ovih zahteva zavisi od norme
materijalnog prava. Ovu odredbu nalazimo u članu 317 ZOO.40
Kompenzacija/nadoknada predstavlja jedan od načina da se izmire zaduženja
proračunavanjem recipročnih zahteva. Kompenzacija se vrši uvek kada dužnik
postane poverilac svog poverioca i između ova dva lica postoje istovremeni
uzajamni zahtevi i mogu se ugasiti a da nijedan od njih nije ispunjen, dakle
kompenzovan.
Primer kompenzacione protivtužbe: Ukoliko su subjekat X i subjekat Y,
zbog svojih ugovornih odnosa i uzajamnih neizmirenih obaveza podneli
sudu tužbu i protivtužbu, tako da subjekat X tužbom traži od subjekta Y
iznos od 1000€ na ime dugovanja za vino koje je prodao subjektu Y, dok
subjekat Y kao uzgajivač grožđa, protivtužbom traži da se subjekat X
obaveže da plati iznos od 900€ za grožđe koje mu je prodao subjekat X.
U tom slučaju, recipročni zahtevi mogu se kompenzovati do vrednosti
svakog zahteva; ili zakupodavac tužbom zahteva isplatu stanarine, dok
tuženi protivtužbom traži od tužioca da mu isplati potrebne troškove.
40 Dužnik može kompenzirati potraživanje koje ima prema poveriocu sa onim što ovaj potražuje
od njega, ako oba potraživanja glase na novac ili druge zamenljive stvari istog roda i istog kvaliteta
i ako su oba dospela za naplatu.
44
 Prejudicijelna protivtužba. Tuženi može podneti prejudicijelnu protivtužbu

kada tuženi polaže pravo da traži da se konstatuje da ne postoji pravni odnos niti
subjektivna prava koja su postala sporna tokom suđenja, a čije postojanje ili
nepostojanje zavisi delimično ili potpuno od odluke o tužbenom zahtevu.
Primer prejudicijelne protivtužbe: Ukoliko subjekat X tužbom traži
predaju stvari od subjekta Y- tuženog, onda tuženi - subjekat Y,
protivtužbom može tražiti od suda da presudom konstatuje da je stvar čije
vraćanje tužilac traži po osnovu vlasništva, njegova a ne tužiočeva.
 Faze i uslovi za dozvoljavanje protivtužbe. Tuženi ima pravo da podnese

protivtužbu sve dok se ne zaključi pripremno ročište, odnosno prvo ročište za
glavnu raspravu, kada nije održano pripremno ročište, a po završetku pripremnog
ročišta ili glavne rasprave, može se dozvoliti samo uz saglasnost tužioca.41
Stranke u postupku koji se vodi po protivtužbi treba da budu identične strankama
u glavnom procesu. U procesu po protivtužbi menjaju se samo uloge stranaka,
shodno čemu tužena stranka dobija ulogu tužioca a tužilac dobija ulogu tužene
stranke.
Protivtužba je nedopuštena ukoliko za nju nije nadležan isti sud pred kojim se po
prvoj tužbi vodi glavni postupak,. U vezi sa tužbenim zahtevom, sud treba da
bude nadležan kako stvarno tako i mesno.
Sud može da odluči da odvoji postupak koji se vodi po protivtužbi kada to
zahtevaju ekonomski razlozi, kada govorimo o koneksnoj protivtužbi.
Bez obzira na činjenicu da zakon dozvoljava odvajanje postupka u koneksnoj
protivtužbi, racionalno je da se odvajanje postupka vrši samo u izuzetnim
slučajevima pošto sud u načelu uvek treba da vodi jedinstveni postupak u vezi sa
tužbom i protivtužbom.
Preinačenje tužbe
Tužba se smatra preinačenom, kada se promene njeni suštinski elementi, na
osnovu kojih izmenjena tužba više nije ista sa prvom. Elementi od kojih zavisi
preinačenje tužbe su: tužbeni zahtev i promena tuženog.
41 Član 256 stav 1 ZPP
45
 Promena istovetnosti tužbenog zahteva. Promena kojima se tužbeni zahtev

preinačuje zbog nepostojanja identiteta, postoji u slučajevima kada se menja
osnov tužbenog zahteva odnosno činjenično stanje ili činjenice na kojima se
zasniva zahtev tužioca.
Praktični primeri: Ukoliko je subjekat X tužbom tražio činidbu na
osnovu kupoprodajnog ugovora, a kasnije traži činidbu na osnovu
ugovora o zajmu; ili
Ukoliko je subjekat X tužbom tražio vraćanje pokretnosti po osnovu
vlasništva, a kasnije traži da mu se nadoknadi vrednost stvari zbog
njenog gubitka.
 Proširenje tužbenog zahteva. Proširenje tužbenog zahteva podrazumeva

proširivanje tužbenog zahteva u kvantitativnom i kvalitativnom smislu.
Praktični primeri: Ukoliko je subjekat X tužbom prvobitno potraživao
iznos od 5000 evra na ime naknade štete, a preinačenjem tužbe traži iznos
od 8000 evra (proširenje tužbenog zahteva u kvantitativnom smislu); ili
Ukoliko je subjekat X tužbom prvobitno tražio predaju stvari koja ima
karakteristike proizvoda III klase, a preinačenjem tužbe traži da mu se
uruči proizvod I klase (kvalitativno proširenje tužbenog zahteva).
 Smanjenje tužbenog zahteva. Smanjenje tužbenog zahteva ne smatra se

preinačenjem tužbe zbog čega posledično sud ne mora da dozvoli preinačenje.
Praktičan primer: Ako je tužilac tužbom tražio nadoknadu u visini od
5.000€, a tokom glavne rasprave smanjuje zahtev na iznos od 4.000. U
tom slučaju se ne radi o preinačenju tužbe i rasprava se odvija bez potrebe
da se donese neka posebna odluka.
Iz prakse: Ne smatra se povredom postupka čak i ako je tužilac umanjio
tužbeni zahtev na ročištu na glavnoj raspravi na kojoj tuženi nije
prisustvovao i na kojoj je zaključena rasprava a da tuženom nije pružena
prilika da se izjasni u vezi sa smanjenjem tužbenog zahteva od strane
tuženog.
Štaviše, treba istaći da je smanjenje tužbenog zahteva u potpunoj
diskreciji tužioca i da, s tim u vezi, izjava tuženog nije od neke posebne
važnosti.
46
Za slučajeve kada se tužbeni zahtev smanjuje na sudskoj raspravi na kojoj

tuženi nije učestvovao, važno je za sudski proces da je tuženi uredno
pozvan i da svoj izostanak nije opravdao.
Ukoliko se tužbeni zahtev umanji na samoj sudskoj raspravi, tuženi može
da se izjasni a ako se od njega traži da se izjasni, treba mu tu priliku i
pružiti, ali bi rasprava trebalo da se nastavi i u slučajevima u kojima
tužbeni zahtev uopšte nije umanjen.
 Podnošenje još jednog zahteva pored postojećeg. Kada tužilac tokom

postupka, pored postojećeg zahteva podnese i druge zahteve.
Praktičan primer: Imamo situaciju kada subjekat X pored zahteva za
povraćaj stvari podnese i zahtev za naknadu štete koja je pričinjena; ili
ukoliko je subjekat X tužbom tražio naknadu štete za štetu pričinjenu
njihovoj imovini (poslovne prostorije) nezakonitim radnjama tuženog
kao uzurpatora imovine, a preinačenom tužbom, osim toga traži i
nadoknadu na ime neosnovanog bogaćenja tuženog.
 Subjektivno preinačenje tužbe. Do zaključenja glavne rasprave u datoj pravnoj

stvari, tužilac može preinačiti svoju tužbu tako što će tužiti neko drugo lice
umesto prvo tuženog.42 Sve ovo se dešava zbog toga što parnični postupak može
dovesti u pitanje tačnost pasivne legitimacije ranije tužene stranke.
Prvi i glavni uslov da se dozvoli subjektivno preinačenje tužbe podrazumeva da
se sa time složi stranka koja će ući u proces odnosno na suđenje umesto tuženog,
a potreban je i pristanak tuženog koji je prvobitno učestvovao na glavnoj
raspravi.
Lice koje uđe na suđenje umesto prvobitno tužene stranke treba da ga prihvati u
stanju u kome se nalazi u trenutku ulaska.
Pristanak tuženog na preinačenje tužbe nužan je u slučajevima kada se izmena
čini po završetku pripremnog ročišta ili najkasnije na početku glavne rasprave,
ukoliko pripremno ročište nije uopšte održano.
U ovakvim slučajevima, pristanak tuženog opravdava se činjenicom da tuženi
može imati pravni interes da pokrenutu pravnu stvar zaključi meritornom
odlukom i da tužilac nema mogućnost da ponovo pokrene isti proces protiv njega.
47
U praksi se može desiti da tuženi da svoj pristanak za subjektivno preinačenje

tužbe, ali ima pravo da traži naknadu za troškove postupka nastale do trenutka
kada je sud odlučio o preinačenju tužbe. U tom slučaju, sud posebnom presudom
kojom se dozvoljava izjavljivanje posebne žalbe treba da obavesti tuženog o
troškovima postupka.
 Faze u kojima se može preinačiti tužba. Preinačenje tužbe kao pitanje procesne
prirode može se praktično pokrenuti u dve faze sudskog procesa i to preinačenje
tužbe do pripremnog ročišta/glavne rasprave (kada se pripremno ročište ne
održava) i preinačenje tužbe po završetku pripremnog ročišta ili početka ročišta
tokom glavne rasprave.43
 Preinačenje tužbe do pripremnog ročišta - ročišta za glavnu raspravu.

Tužilac može preinačiti tužbu bez pristanka tuženog do zaključenja pripremnog
ročišta ili do početka ročišta za glavnu raspravu ukoliko pripremno ročište uopšte
nije zakazano.44
 Preinačenje tužbe po zaključivanju pripremnog ročišta ili na početku ročišta

za glavnu raspravu. Tužilac može preinačiti tužbu po završetku pripremnog
ročišta ili na početku ročišta za glavnu raspravu ali samo uz pristanak tužene
stranke.45
U ovakvim slučajevima, sud dozvoljava preinačenje tužbe, samo ukoliko
konstatuje da preinačenje neće dovesti do odugovlačenja suđenja.
Smatra se da je tuženi dao svoj pristanak za preinačenje tužbe ukoliko počne da
učestvuje u pretresu predmeta shodno preinačenoj tužbi, ne prigovarajući
prethodno na preinačenje.
Ukoliko tužilac preinači tužbu zahtevajući na istoj pravnoj osnovi neku drugu
stvar ili novčani iznos, tuženi ne može da je ospori ukoliko je preinačenje
posledica okolnosti koje su nastupile nakon podizanja tužbe.
43 Član 258, stavovi 1 i 2 ZPP

44 Član 258 stav 1 ZPPpropisuje: "Tužilac može preinačiti tužbu najkasnije do zaključenja
pripremnog ročišta ili do početka ročišta za glavnu raspravu, ukoliko pripremno ročište uopšte nije
zakazano. U datim slučajevima, sud tuženom treba da pruži potrebno vreme da se pripremi za
razmatranje izmenjene tužbe”.
45 Član 258 stav 2 ZPPpropisuje: “Po završetku pripremnog ročišta, najkasnije do zaključivanja
ročište za glavnu raspravu, sud može dozvoliti preinačenje tužbe samo ako konstatuje da ono nije
zatraženo da bi se odugovlačilo suđenje i ukoliko se tuženi slaže sa preinačenjem tužbe”
48
Opis praktične situacije: tipičan slučaj kada tužilac umesto stvari koja mu se
duguje traži neku drugu stvar ili traži naknadu štete usled gubitka ili uništavanja
stvari koja je bila predmet tužbenog zahteva, a koja je uništena ili izgubljena
nakon podizanja tužbe.
Ukoliko je tužba preinačena na ročištu na kome je prisustvovala tužena stranka,
sud treba da odloži ročište i da pošalje tuženoj stranci jedan primerak zapisnika
sa ročišta.
Iz prakse: Ukoliko subjekat X preinači tužbu u svojstvu tužioca na

ročištu za glavnu raspravu na kojoj tuženi ne prisustvuje, sud treba da
odloži ročište i da jedan primerak zapisnika pošalje tuženom subjektu -
Y, sa ciljem da se tuženom da vremena da se izjasni oko preinačenja
tužbe.
U datim slučajevima, sud ne mora da donosi nikakvu odluku kojom
primorava tuženog da se izjasni oko izmene tužbe, već je dovoljno da se
istom pošalje jedan primerak zapisnika sa ročišta na kome je preinačenje
izvršeno.
Zakon o parničnom postupku nije predvideo neki određeni rok u kome tuženi
treba da se izjasni oko preinačavanja tužbe, međutim smatramo da sud treba da
uzme u obzir odredbu člana 402 stav 2 ZPP, prema kojoj se stranke o narednom
ročištu obaveštavaju najmanje 7 dana unapred. Dakle, u ovom slučaju se tuženi
može izjasniti o preinačenju tužbe pre narednog ročišta ili neposredno na
narednom ročištu. Sud, tek na narednom ročištu, odlučuje u vezi sa preinačenjem
tužbe.
 Dozvoljavanje preinačenja tužbe bez pristanka tuženog. U određenim

situacijama, sud će dozvoliti preinačenje tužbe i ako tužena stranka nije dala svoj
pristanak, pod uslovom da se zbirno ispune sledeći uslovi:
- Da tužilac, ne svojom krivicom, nije bio u prilici da prethodno preinači
tužbu, i
- Da je tuženi mogao da učestvuje na razmatranju predmeta po preinačenoj
tužbi neodlaganjem glavne rasprave.
U sudskoj praksi postoji puno slučajeva u kojima je sud dozvolio preinačenje
tužbe a da nije dobio pristanak tuženog.
Praktični primeri: npr. poznato je da postoji šteta ali nije poznata visina
štete, poznato je da postoji šteta, ali nisu poznate kategorije štete itd. Ovi
slučajevi se dešavaju usled činjenice da npr. visina kazne i kategorije štete
49
zavise od stručnog veštačenja koje se kao neposredan dokaz može izvesti

samo na sudu, pod uslovom da predstavlja važeći dokaz. Dakle, u
ovakvim slučajevima, tužilac je dužan da preinači tužbu tokom glavne
rasprave, a sa ciljem da ne dođe do nekog drugog sudskog procesa, sud
dozvoljava da se tužba preinači bez obzira što tuženi nije dao svoj
pristanak.
U svim slučajevima preinačenja tužbe kako objektivnog tako i subjektivnog, sud
svoju odluku donosi rešenjem kojim dozvoljava ili odbija preinačenje tužbe. Sud
može odlučivati na ročištu i van sudskog ročišta , u zavisnosti od faze postupka
u kojoj se tužba preinačuje. Protiv ovakvog rešenja nije dozvoljeno izjavljivanje
posebne žalbe.
Povlačenje tužbe
Povlačenje tužbe predstavlja procesnu radnju tužioca, kojom se građanski sudski
proces zaključuje dobrovoljnom činidbom tužioca. Smatra se da povučena tužba
nikada nije ni podnesena i može se ponovo podneti sudu.
Tužilac može povući tužbu u određenim uslovima, u sledeće dve faze postupka :
povlačenje tužbe do trenutka do kog tužena stranka ne odgovori na tužbu i
povlačenje tužbe do završetka glavne rasprave.
 Povlačenje tužbe do trenutka do kog tužena stranka ne odgovori na tužbu.

U slučaju da tužilac povuče tužbu pre nego što tužena stranka podnese sudu svoj
odgovor na tužbu, nema potrebe da se od tužene stranke traži pristanak za
povlačenje tužbe. U datim slučajevima, sud uopšte ne obaveštava tuženu stranku
o odluci kojom se konstatuje povlačenje tužbe.46
 Povlačenje tužbe do zaključivanja glavne rasprave. Tužilac može povući

tužbu i nakon podnošenja odgovora na tužbu sudu i to do završetka glavnog
ročišta , ukoliko tuženi na to da svoj pristanak.
Tuženog treba obavestiti da je tužilac povukao tužbu, kako bi se tuženi izjasnio u
vezi sa povlačenjem tužbe. Po dobijanju obaveštenja o povlačenju tužbe, tuženi
može da da svoj izričiti pristanak o povlačenju tužbe, ali ukoliko se isti u roku od
7 dana ne izjasni o povlačenju tužbe, smatra se da je dao pristanak za njeno
povlačenje.47
46 Član 261, stav 1 ZPP.

47 Član 261, stav 2 ZPP.
50
U datim slučajevima, rešenje kojim se konstatuje povlačenje tužbe šalje se tužiocu

i tuženom. Nije dozvoljeno izjavljivanje žalbe protiv rešenja kojim se konstatuje
povlačenje tužbe.
Suparničarstvo (Litispendencija)
Litispendencija nastupa u trenutku u kome se tuženom dostavi tužba, dok u
slučaju zahteva podnetih tokom postupka, litispendencija nastupa u trenutku
obaveštavanja protivne stranke o datom zahtevu.48
Kao slučajeve litispendencije nastupile tokom postupka, možemo pomenuti
preinačenje tužbe i podnošenje protivtužbe. Tokom vremena postojanja
litispendencije oko istog tužbenog zahteva, ne može se pokrenuti novo suđenje
između istih stranaka.49 Sud se brine po službenoj dužnosti ali ga mogu obavestiti
i stranke ili neki drugi učesnik u postupku, ukoliko je u toku drugo suđenje o
istom tužbenom zahtevu između istih stranaka.50
U slučaju da se konstatuje da litispendencija postoji u istom predmetu i između
istih stranaka, sud rešenjem odbacuje tužbu.
Dozvoljeno je izjavljivanje posebne žalbe protiv rešenja o odbacivanju tužbe zbog
litispendencije.
Odbacivanje tužbe usled litispendencije, ukoliko se drugi spor između istih
stranaka ne završi meritornom odlukom ili sudskim poravnanjem, neće se
smatrati presuđenim pitanjem.
48 Član 262, stav 1 ZPP

50 Član 262, stav 4 ZPP
51
52
III. PRETHODNO RAZMATRANJE TUŽBE
Sprovođenje procesnih pravila

Ono što bi bio pravičan i efikasan pristup suda sprovođenju procesnih pravila u
vezi sa podnošenjem tužbe jeste neposredna provera podnesaka, neposredno
donošenje odgovarajućih sudskih naloga koji traže da stranke ispoštuju pravila
prema rokovima iz Zakona o parničnom postupku, obaveštenje o pravnim
posledicama nepostupanja stranaka u skladu sa nalogom. Ovaj pristup je
sastavljen od najmanje tri dela: (a) Neposredna provera tužbe i podnesaka, kako
bi se proverilo da li su ispoštovana procesna pravila; (b) neposredno donošenje
sudskih rešenja (korišćenjem obrazaca po potrebi) kojima se od tužioca traži da
ispravi tužbu u roku propisanom zakonom; i (c) neposredno preduzimanje
procesnih radnji, uključujući odbacivanje tužbe ili smatranje iste povučenom,
ukoliko tužilac ne sprovede nalog.
 Neposredno određivanje predmetnog sudije. Prvi korak podrazumeva

neposredno nasumično određivanje predmetnog sudije za svaki novi predmet.
Imajući u vidu da postoji obavezan 15-dnevni rok51 (koji se računa od datuma
zavođenja)u kojem je sud dužan da obavesti tuženog o postojanju tužbe, važno
je da se sudiji dodeli novi predmet odmah tokom procesa zavođenja istog. U
suprotnom je nemoguće da sudija obavi ili nadgleda svaku radnju koja treba da
se preduzme, pre isteka roka za obaveštenje. Međutim, sudovi u ovom trenutku
obično sprovode proces dodeljivanja predmeta jednom mesečno (sem zahteva za
prevremene mere, koji se dodeljuju sudijama odmah po nasumičnom principu),
što znači da predmeti mogu ostati u kancelariji za upravljanje predmetima, čak do
30 dana, a da ona ne preduzme nijednu sudsku radnju.
 Šta predviđaju odredbe ZPP, za ovu fazu postupka?

U skladu sa odredbom člana 386 stav 1, ZPP: “ Po prijemu tužbe, sud odmah
započinje pripreme za glavnu raspravu o predmetu”,a stav 2 člana 286 propisuje
sledeće: “ Date pripreme obuhvataju prethodno razmatranje tužbe,52 dostavljanje
tužbe tuženoj stranci na nužan odgovor, održavanje pripremnog ročišta i
zakazivanje ročišta za glavnu raspravu o predmetu”.
51 Član 394 ZPP propisuje obavezan 15-dnevni rok za obaveštavanje tuženog o tužbi i odgovor na
tužbu, od dana kada je sudu podneta uredna i potpuna tužba).
52 Prethodno ispitivanje tužbe zapravo je obavezna pod-faza pripreme glavne rasprave u jednoj
pravnoj stvari. Ova procesna radnja mora da se obavi odmah čim tužilac podnese svoju tužbu na
sudu.
53
Ova aktivnost je sastavljena od provere ispunjenosti procesnih pretpostavki,

ukoliko se mogu konstatovati samim čitanjem tužbe. Ova provera se vrši na
osnovu podataka koje sadrži podnesak tužbe, kao i na osnovu činjenica poznatih
samom sudu, kao što propisuje odredba člana 17.2 Zakona o parničnom postupku.
 Kakvu procenu vrši sud u jednoj parničnoj stvari?

Građanski sud u jednoj parničnoj stvari vrši dve vrste procena i to:
- procenu okolnosti od kojih zavisi dozvoljenost sudskog procesa (procesne
pretpostavke)53, i nakon toga
- procenu okolnosti od kojih zavisi osnovanost tužbenog zahteva (meritorno
odlučivanje).
 Shvatanje nadležnosti. Procesne pretpostavke klasifikovane u grupu procesnih

pretpostavki u vezi sa sudom, uglavnom predstavljaju grupu zakonskih odredbi
koje se odnose na nadležnost. 54
 Nadležnost osnovnih sudova. Osnovni sud je obrazovan Zakonom o sudovima

- Zakon br. 03/2-19, izmenjenog i dopunjenog Zakonom br. 04/L-171 i Zakonom
br. 05/L-032, gde je u skladu sa njegovim članom 9, ovaj sud zapravo sud prvog
stepena.
Osnovni sudovi su nadležni da u prvom stepenu sude u svim predmetima, osim
ako je zakonom drugačije propisano.
Opšte odeljenje osnovnog suda sudi u svim predmetima u prvom stepenu, osim
u slučaju da se radi o nadležnosti nekog drugog odeljenja osnovnog suda.
Odredba člana 11 Zakona o sudovima, određuje stvarnu nadležnost osnovnog
suda. Stav 1 (jedan) člana 11 (jedanaest) glasi: “Osnovni sudovi su nadležni da u
prvom stepenu sude u svim predmetima, osim ako je zakonom drugačije
propisano”, a stav 2 (dva) istog člana propisuje sledeće:” "Osnovni sudovi su
nadležni za pružanje međunarodne pravne pomoći i za odlučivanje o prijemu
odluka stranih sudova”.
53 Procesne pretpostavke se mogu podeliti na: Procesne pretpostavke u vezi sa sudom; Procesne
pretpostavke u vezi sa strankama; Procesne pretpostavke u vezi sa predmetom spora; Procesne
pretpostavke u vezi sa tužbom.
54 Struktura zakonskih odredbi koje se odnose na procesne pretpostavke u vezi sa sudom može
izgledati ovako: stvarna nadležnost suda u odnosu na neki drugi sud, nadležnost suda u odnosu na
upravni organ, nadležnost suda u odnosu na strani sud, nadležnost suda u odnosu na nadležnost za
arbitražu,, nadležnost suda u odnosu na parnični i vanparnični postupak., mesna nadležnost suda
naspram drugog suda., redovan sastav suda (funkcionalna nadležnost) i i obaveza izuzeća sudije u
određenim slučajevima.
54
Iz gorenavedenih odredbi može se zaključiti da jurisdikcija osnovnog suda –

opšteg odeljenja, obuhvata sva pitanja osim u slučaju da zakon propisuje
drugačije . Zapravo, jurisdikcija opšteg odeljenja, kao što se primećuje iz citiranih
odredbi, ne navodi taksativno stvari po predmetu, već po jurisdikciji drugih
odeljenja, na osnovu čega se može zaključiti koja pitanja ne spadaju u nadležnost
opšteg odeljenja.
U jednom teoretskom pokušaju da se identifikuju pitanja koja se potencijalno
mogu razmatrati u osnovnom sudu – opštem odeljenju, možemo reći da se
jurisdikcija opšteg odeljenja odnosi na građanska pitanja po građanskim,
porodičnim i radnim tužbama (ova klasifikacija vrši se shodno tužbama, sa
stanovišta materijalnog prava).
Stvarna nadležnost
Stvarna nadležnost zapravo je ona na osnovu koje sudovi jedne kategorije imaju
pravo i dužnost da sude u nekolicini pravnih stvari , u zavisnosti od vrste, prirode
i vrednosti predmeta spora.
Procena stvarne nadležnosti. I u slučajevima kada stranke ne spore pitanje

nadležnosti, predmetni sudija treba odmah po dobijanju tužbe i tokom celog
postupka, da sagledava i da se brine da li rešenje spora spada pod stvarnu
nadležnost suda kome je podnet.ili ne
Određivanje stvarne nadležnosti je nužan uslov, pošto od njega zavisi
dopuštenost sudskog procesa, što znači da u slučaju da sud nije nadležan za stvar
koja mu je izneta , ne može obaviti nijednu procesnu radnju u vezi sa tom stvari.
Obaveza suda da službeno oceni nadležnost odmah po dobijanju tužbe i tokom
celokupnog sudskog procesa određuje se odredbama članova 17.1, 18.1 i 19, 20.1
i 21.1 ZPP.
Sudija ceni stvarnu nadležnost tako što za osnovu uzima navode tužioca i
činjenice koje su poznate samom sudiji.
U svim slučajevima stvarne nenadležnosti, predmetni sudija dužan je da donese
odluku rešenjem. Ovakav vid sudske odluke predviđa se članom 387 stav 1, tačka
u) ZPP.
Kriterijumi koji uređuju stvarnu nadležnost. Za određivanje stvarne

nadležnosti, poznata su dva kriterijuma:
- Predmet spora i
55
- Vrednost predmeta spora (samo kada se radi o korišćenju vanrednog

pravnog leka - revizije).
Ovi kriterijumi se uzimaju u obzir u zavisnosti od sadržine tužbe. Nadležnost suda
zapravo predstavlja procesnu pretpostavku, pošto se u odsustvu ovog uslova, sud
ne može upustiti u razmatranje osnovanosti tužbenog zahteva.
Stvarna nenadležnost suda može nastupiti u sledećim slučajevima:
 Stvarna nenadležnost u odnosu na drugi sud. Ovaj slučaj praktično se dešava

kada je predmet pokrenut pred Osnovnim sudom – opštim odeljenjem a za njega
je nadležno odeljenje za upravna pitanja, odeljenje za ekonomska pitanja ili
posebno veće Vrhovnog suda Kosova.
Predmetni sudija je nadležan da odmah po dobijanju tužbe i tokom odvijanja
samog postupka sagleda predmetnu nadležnost i u slučaju da oceni da
predstavljeno pitanje ne spada u nadležnost suda kome je podneto, već da spada
u nadležnost nekog drugog suda, rešenjem proglašava sud nenadležnim i predmet
prosleđuje sudu za koji smatra da je nadležan da sudi u predmetu pokrenutom u
tužbi.
 Stvarna nenadležnost u odnosu na upravni organ. U praksi se može desiti da

se sudu podnese pitanje za koje nije nadležan sud, već neki drugi upravni organ.
Ukoliko nakon prethodnog razmatranja tužbe i tokom samog postupka sudija
proceni da pravna stvar pokrenuta tužbom ne spada pod stvarnu nadležnost datog
suda već je pitanje za koje je nadležan upravni organ, on donosi rešenje o
nenadležnosti i tužbu odbacuje kao nedozvoljenu.
U slučaju da sud pristupi razmatranju i u slučaju da je sud preduzeo parnične
radnje, on donosi rešenje o nenadležnosti, poništava preduzete radnje i tužbu
odbacuje kao nedozvoljenu.
U tim slučajevima, predmet se ne upućuje upravnom organu na odlučivanje u vezi
sa pitanjem pokrenutim na sudu.
 Nenadležnost domaćeg suda. U praksi se dešava da se pred sudom pokrenu

pitanja sa stranim elementom, gde se stvarna nadležnost ocenjuje po osnovu toga
da li bi rešavanjem predmeta trebalo da se bavi domaći sud ili nekisud strane
zemlje.
Ukoliko sudija konstatuje da je za rešavanje spora nadležan neki drugi sud iz
druge zemlje a ne domaći sud, sudija, rešenjem, oglašava domaći sud
56
nenadležnim, poništava procesne radnje preduzete do te faze i odbacuje tužbu.

Sudija neće učiniti isto u slučajevima kada tuženi da saglasnost da domaći sud
razmotri i odluči u vezi sa predmetom.55
 Stvarna nenadležnost u slučajevima kada su stranke ugovorile arbitražu.

Sudovi se mogu suočiti sa situacijama u kojima su stranke za rešavanje jednog
određenog spora ugovorile arbitražu. Sud kome je podneta tužba za isti spor
između istih stranaka, po prigovoru tužene stranke na nadležnost, proglašava se
nenadležnim, poništava svoje radnje izvršene u postupku i odbacuje tužbu.
Sud ne deluje na isti način ukoliko konstatuje da ugovor o arbitraži nije važeći,
da je prestalo njegovo važenje ili se ne može ostvariti.56
 Nenadležnost u slučajevima vanparničnih postupaka. U ovim slučajevima,

sud tokom postupka konstatuje da bi postupak trebalo da se odvija u skladu sa
pravilima vanparničnog postupka.
Ukoliko sudija tokom razmatranja predmeta o glavnoj stvari konstatuje da bi
postupak trebalo da se povede shodno pravilima vanparničnog postupka, sud
rešenjem o nenadležnosti zaključuje parnični postupak. U ovim slučajevima,
sudija ne odbacuje tužbu, već predmet upućuje nadležnom sudu koji će sprovesti
vanparnični postupak. Treba imati u vidu da radnje koje je sud obavio tokom
parničnog postupka (direktan uviđaj, veštačenje, saslušanje svedoka itd.), kao i
odluke koje je ovaj sud doneo neće biti proglašene ništavim niti će se ponovo
izvoditi.57
Mesna nadležnost
Mesna nadležnost određuje koji sud stvarne nadležnosti je nadležan unutar
određene teritorije da odlučuje u jednom konkretnom predmetu. Mesna
nadležnost može biti opšta i posebna nadležnost suda.
 Opšta mesna nadležnost. I u našem procesnom pravu, kada govorimo o opštoj

mesnoj nadležnosti prihvaćeno je pravilo actor sequitur forum rei. U skladu sa
ovim pravilom, za suđenje u jednoj pravnoj stvari opšte mesne nadležnosti
nadležan je sud koji je za tuženu stranku sud opšte mesne nadležnosti.58
55 Član 18.3 ZPP,

56 Član 20.1 ZPP-a,
57 Član 21 ZPP.
58 Faik Brestovci, E Drejta Procedurale Civile I/Građansko procesno pravo I, Priština2006, str. 57.
57
 Kako ZPP propisuje značenje opšte mesne nadležnosti?

U skladu sa odredbom člana 37 stav 1 ZPP: “Ukoliko zakonom nije utvrđena
isključiva mesna nadležnost nekog drugog suda ,za procesuiranje pitanja je
nadležan sud opšte mesne nadležnosti".
 Kako ZPP propisuje isključivanje opšte nadležnosti?

Odredba člana 37 stav 2, ZPP, propisuje sledeće: “U slučajevima predviđenim
ovim zakonom, za procesuiranje pitanja je, osim suda opšte mesne nadležnosti
nadležan, i drugi određeni sud”.
 Kakve kriterijume za određivanje opšte mesne nadležnosti propisuje ZPP?

Član 38 stav 1 ZPP, propisuje sledeće: “Za procesuiranje pravnog pitanja
nadležan je sud opšte mesne nadležnosti čijoj teritoriji tuženi ima prebivalište ”,
a stav 2 istog člana glasi: “Ukoliko tuženi nema prebivalište , nadležan je sud
opšte mesne nadležnosti na čijoj teritoriji tuženi ima boravište”.
Procena opšte mesne nadležnosti. Sudija prilikom uzimanja predmeta u

razmatranje ocenjuje opštu mesnu nadležnost suda,uzimajući u obzir prebivalište
ili boravište tužene stranke, a kada se radi o pravnim licima, opšta mesna
nadležnost se određuje u zavisnosti od teritorije sedišta pravnog lica.
Kada se pred nenadležnim sudom kao predmet razmatranja pokrene pitanje opšte
mesne nadležnosti, predmetni sudija može doneti rešenje kojim se sud proglašava
nenadležnim tek po dobijanju prigovora tužene stranke i to najkasnije do
pripremnog ročišta, a u slučaju da se ne održi pripremno ročište, do ročišta za
glavnu raspravu. U slučaju povlačenja, smatra se da predlog uopšte nije podnet.
U slučajevima propisanim Zakonom o parničnom postupku, osim suda opšte
mesne nadležnosti za postupanje u ovom predmetu nadležan je i drugi, određeni
sud nadležan za kriterijume za određivanje posebne nadležnosti.
Posebna mesna nadležnost. Za suđenje u nekim sporovima, ZPP isključuje

mesnu nadležnost prema mestu prebivališta ili boravišta (odnosno sedišta
pravnog lica) tuženog, utvrđujući za nadležan drugi sud.
Posebna mesna nadležnost može biti:
58
- Isključiva mesna nadležnost. Isključiva mesna nadležnost isključuje opštu mesnu

nadležnost i nijedan drugi sud ne može da sudi u datim sporovima. Isključiva
mesna nadležnost predstavlja:
- Nadležnost u sporovima u vezi sa nepokretnostima;59
- Nadležnost u sporovima u vezi sa letelicama;60
- Nadležnost za sporove u izvršnom i stečajnom postupku; 61
Slučajevi u kojima dolazi do izražaja isključiva mesna nadležnost suda propisani
su članovima 41, 42 i 43 ZPP:
Ukoliko se za neki od ovih slučajeva pokrene razmatranje pred sudom koji nema
isključivu mesnu nadležnost, predmetni sudija, po službenoj dužnosti i bez
prigovora stranke, donosi rešenje kojim se sud oglašava nenadležnim, a predmet
prosleđuje sudu za koji smatra da je nadležan.
- Proširena mesna nadležnost. U slučajevima proširene mesne nadležnosti,

tužilac može izabrati gde želi da podnese tužbu i to, sudu opšte mesne nadležnosti
ili nekom drugom sudu koji može biti nadležan shodno proširenoj mesnoj
nadležnosti. Proširena mesna nadležnost predstavlja:
- Izbornu mesnu nadležnost u brakorazvodnim parnicama.62
- Nadležnost u sporovima za utvrđivanje ili osporavanje očinstva ili majčinstva.63
- Nadležnost za sporove o zakonskom izdržavanju.64
- Nadležnost u sporovima za naknadu štete.
59 Sporovi u vezi sa svojinom i drugim stvarnim pravima na nepokretnim stvarima, sporovi u vezi
sa smetanjem državine na nepokretnim stvarima i sporovi iz odnosa zakupnine na nepokretnostima
ili iz ugovora o korišćenju stanova ili poslovnih prostora.
60 Sporovi u vezi sa pravom svojine ili drugim stvarnim pravima nad letelicama, i sporovi iz odnosa
iznajmljivanja letelice.
61 Sporovi koji nastanu tokom i u vezi sa postupkom sudskog i upravnog izvršenja, odnosno tokom
i u vezi sa stečajnim postupkom, sa stanovišta mesne nadležnosti, spadaju pod isključivu nadležnost
suda na čijoj se teritoriji nalazi sud koji vodi izvršni ili stečajni postupak, odnosno sud na čijoj
teritoriji se vrši upravno izvršenje.
62 Utvrđivanje postojanja ili nepostojanja braka, poništavanje braka i razvod.
U oba navedena slučaja, tužilac ima pravo da se opredeli da li da podnese tužbu sudu opšte mesne
nadležnosti ili sudu na čijoj teritoriji su stranke imale poslednje, zajedničko prebivalište.
63 U sporovima u kojima je tužena strana dete, dete polaže pravo da podnese tužbu bilo na sudu
opšte nadležnosti ili na sudu, na čijoj teritoriji tužilac ima mesto prebivališta ili mesto boravka.
Ovo pravilo o izbornoj nadležnosti važi samo ukoliko je dete tužilac, a u slučaju da je tužilac otac
ili majka, važe pravila opšte nadležnosti.
64 U datim sporovima, tužilac koji zahteva alimentaciju polaže pravo da podnese tužbu sudu opšte
nadležnosti ali i sudu na čijoj teritoriji tužilac ima mesto prebivališta odnosno mesto boravka.
59
I u ovom slučaju nadležnosti, tužilac ima mogućnost da sam izabere mesnu

nadležnost, obraćajući se sudu opšte nadležnosti ili nekom drugom nadležnom
sudu.65
Ova pravila važe za slučajeve samo-odgovornosti:66
- Nadležnost u sporovima za zaštitu prava na osnovu garancije proizvođača

Za suđenje u datim sporovima, osim suda opšte nadležnosti (sedište tuženog)
nadležan je i sud koji je mesno nadležan za prodavca (mesto gde je predmet prodat
), kada je predmet povezan sa pismenom garancijom.67
- Nadležnost u sporovima iz radnog odnosa

Za suđenje u sporovima u kojima je tužilac radnik, osim suda opšte mesne
nadležnosti za tuženog je nadležan i sud na čijoj teritoriji se obavlja rad ili je rad
završen, odnosno sud na čijoj teritoriji je rad trebalo da se obavlja, kao i sud na
čijoj teritoriji je zasnovan radni odnos.68
65 U vezi sa nadležnošću, pojavljuju se dve situacije: Prva situacija: se odnosi na sporove u vezi
sa neugovornom odgovornošću za štetu, iz koje proizilazi da je osim suda opšte mesne nadležnosti,
nadležan i sud na čijoj teritoriji je pričinjena šteta ili sud na čijoj teritoriji je nastala posledica štete.
Druga situacija: se odnosi na sporove u kojima je šteta pričinjena smrću ili nanošenjem teške telesne
povrede, iz čega proizilazi da je sem nadležnosti za prvu situaciju, nadležan i sud na čijem području
tužilac ima mesto prebivališta odnosno boravka.
66 Praktičan opis prve situacije:
Subjekat X sa mestom prebivališta u Prištini je, dok se kretao svojim vozilom u Peći, ulica “Haxhi
Zeka”, zbog nemara skrenuo sa puta, udario u spoljni zid kuće subjekta Y, pri čemu je subjektu Y
pričinio materijalnu štetu.
U ovom slučaju, subjekat Y, u svojstvu tužioca, ima mogućnost da izabere da li će tužbu da podnese
sudu opšte nadležnosti u Prištini (shodno mestu prebivališta tuženog) ili sudu njegovog izbora u
Peći (prema mestu na kome je izvršena štetna radnja).
Praktičan opis druge situacije:
Subjekat X, sa mestom prebivališta u Prištini, pri saobraćanju gradom Prizrenom, ulica “Lidhja e
Prizrenit”, usled velike brzine gubi kontrolu nad vozilom, udara u električni stub i kao posledica
udarca, saputnik Y sa mestom prebivališta u Gnjilanu zadobija teške telesne povrede.
U tom slučaju, subjekat Y, u svojstvu tužioca, ima mogućnost da izabere da li će tužbu podneti sudu
opšte nadležnosti u Prištini (shodno mestu prebivališta tuženog), sudu izbora u Prizrenu (prema
mestu u kojem je izvršena šteta), ili pred drugim sudom izbora u Gnjilanu (shodno mestu
prebivališta tužioca).
67 Praktičan primer situacije u vezi sa ovom nadležnošću:
Subjekat X, sa sedištem u Gnjilanu, bavi se proizvodnjom radijatora koji imaju petogodišnju
garanciju. Radijatore koji su proizvedeni u Gnjilanu prodala je kompanija Y, u Đakovici koje je
kupila kompanija Z shodno garanciji proizvođača X. Nakon puštanja radijatora u funkciju,
zaključeno je da su isti defektni, pošto iz njih curi voda.
U ovom slučaju, subjekat Z (kupac), u svojstvu tužioca, ima mogućnost da se opredeli da li tužbu
da podnese sudu opšte nadležnosti u Gnjilanu (shodno sedištu tuženog) ili sudu njegovog izbora u
Đakovici (prema mestu prodaje predmeta).
60
- Nadležnost prema mestu isplate

Tužilac kao nosilac menice ili čeka može da odluči da li želi da za sporove u vezi
sa menicom ili čekom podnese tužbu sudu opšte mesne nadležnosti potpisnika ili
sudu na čijoj teritoriji treba unovčiti menicu ili ček.69
- Nadležnost prema mestu u kojem se nalazi jedinica pravnog lica

U sporovima protiv pravnog lica, tužilac ima pravo da podnese tužbu nadležnom
sudu opšte mesne nadležnosti ili sudu, na čijem području se nalazi jedinica
pravnog lica.70
- Nadležnost u sporovima zbog smetanja državine na pokretnosti

U ovom slučaju, tužilac kao lice kome je ometeno posedovanje na pokretnim
stvarima, može izabrati da tužbu podnese sudu opšte mesne nadležnosti ili sudu,
na čijem području je izvršeno smetanje.71
- Nadležnost u sporovima iz ugovornih odnosa , i to, u vezi sa:

 postojanjem ili nepostojanjem ugovora;
Subjekat X iz Peći, zaposlen je u javnom preduzeću KEK-Priština, međutim svoj radni odnos je
zasnovao u pećkom okrugu ovog preduzeća, dok je radne dužnosti instalatera električnih brojila
obavljao na teritoriji opštine Klina. Subjektu X je raskinut radni odnos od strane poslodavca zbog
lošeg rada.
U ovom slučaju, subjekat X za zaštitu svojih prava iz radnog odnosa u svojstvu tužioca, ima
mogućnost da izabere da li će tužbu podneti sudu opšte nadležnosti u Prištini, (shodno sedištu
tužene), pred sudom izbora u Peći (shodno mestu u kojem je zasnovao radni odnos) ili u Klini
(shodno mestu obavljanja poslova).
Subjekat X, je nosilac menice ili čeka koga je izdao subjekat Y sa sedištem u Prištini, kao potpisnik
menice ili čeka, dok je na menici ili čeku kao mesto isplate navedeno Gnjilane. Ukoliko ne dođe do
realizacije isplate, u ovom slučaju subjekat X kao nosilac menice ili čeka, ima pravo da podnese
tužbu protiv potpisnika menice ili čeka - subjekta Y i to u sudu opšte nadležnosti u Prištini, (sedište
tuženog) ili na sudu izbora u Gnjilanu (mesto isplate).
Subjekat X, iz Mitrovice, sklopio je ugovor sa Poštom i telekomunikacijama Kosova u Prištini -
(PTK), jedinica u Mitrovici, da PTK postavi kablovsku mrežu u objektu subjekta X koji se nalazi u
Mitrovici, s tim da ugovor predviđa razvlačenje kablovske mreže za internet koje treba da bude
završeno u roku od jednog meseca od dana potpisivanja ugovora, u suprotnom se za svaki dan
kašnjenja primenjuje ugovorom usaglašena kaznena stopa/penal od 0.001 % vrednosti ugovora.
PTK je kasnila 10 dana, bez krivice subjekta X. . U ovom slučaju, subjekat X ima pravo da podnese
tužbu protiv PTK sudu opšte nadležnosti u Prištini, (sedište tužene) ili sudu izbora u Mitrovici
(mesto gde se nalazi jedinica tužene).
Subjekat X, iz Prištine je na području opštine Gnjilane, uzeo subjektu Y automobil marke Audi, tip
80, koji je imao u svom posedu do tog trenutka. U ovom slučaju, subjekat Y ima pravo da podnese
tužbu protiv subjekta X, sudu opšte nadležnosti u Prištini, (mesto prebivališta ili mesto boravka
tuženog) ili sudu izbora u Gnjilanu (mestu gde je nastupilo smetanje državine).
61
 izvršenjem ili raskidom ugovora;

 naknadom štete izazvanom neizvršenjem ugovora.
U datim slučajevima, tužilac se može opredeliti da tužbu podnese sudu opšte
mesne nadležnosti ili sudu na čijoj teritoriji se tužena stranka obavezala na
činidbu shodno ugovoru.72
- Nadležnost u sporovima iz ostavinskopravnih odnosa

U datim sporovima, tužilac ima pravo da podnese tužbu, osim sudu opšte mesne
nadležnosti i na teritoriji suda koji sprovodi ostavinski postupak.
U datim slučajevima, tužba bi obično trebalo da se podnese sudu opšte mesne
nadležnosti, međutim odredba člana 54 ZPP, dozvoljava mogućnost da se tužba
podnese i na teritoriji suda koji sprovodi ostavinski postupak. Moguće su i
situacije u kojima se spor može pokrenuti i pred sudom koji nije sud opšte mesne
nadležnosti već je sud izbora, u skladu sa odredbom člana 128.2 Zakona o
vanparničnom postupku (ZVP) koji propisuje mogućnost da kada ostavilac u
trenutku smrti nije imao svoje mesto boravišta ili prebivališta na teritoriji Kosova,
mesno je nadležan za razmatranje nasledstva sud gde se nalazi njegova nasledna
imovina.73
Pomoćna mesna nadležnost

Ukoliko u vezi sa pitanjem koje se podnosi pred sud ne nađemo rešenje u vezi sa
tim koji će sud biti nadležan, u skladu sa odredbama koje uređuju opštu,
isključivu i izabranu mesnu nadležnost, dolaze do izražaja odredbe u vezi sa

Subjekat X, iz Prištine sklopio je ugovor sa subjektom Y iz Prištine, prema kojem će subjekat Y za
račun subjekta X izvršiti demontiranje opreme za preradu šljunka sa lokacije poznate pod nazivom
“Kula u Uroševcu” i istu opremu montirati na drugoj lokaciji poznatoj pod nazivom “Kodra” u
Uroševcu.
Subjekat Y nije uspeo da izvrši ugovor.
U tom slučaju, subjekat X ima pravo da za izvršenje ugovora podnese tužbu sudu opšte nadležnosti
u Prištini (mesto prebivališta i boravka tuženog) ili sudu izbora u Uroševcu (mesto izvršenja
ugovora).
Ukoliko je subjekat X preminuo u Francuskoj i isti ima naslednu masu na Kosovu ali nema mesto
prebivališta niti mesto boravka na Kosovu, postupak rasprave nasledstva može se pokrenuti na
teritoriji suda na kojoj se nalazi nasledna masa . Sve dok se ne završi pravosnažnom odlukom,
ostavinski postupak pokrenut pred sudom na čijoj se teritoriji nalaszi nasledna masa , za suđenja
u sporovima iz ostavinskih odnosa kao i u sporovima u vezi sa zahtevima poverilaca prema
ostaviocima, osim suda opšte nadležnosti (mesto prebivališta ili mesto boravka ostavioca -
Francuska) nadležan je i sud na čijoj teritoriji se nalazi sud koji vodi ostavinski postupak-Kosovo.
62
pomoćnom mesnom nadležnošću koje omogućuju tužiocu da ovo pravo ostvari

lakše. Pomoćna mesna nadležnost može izgledati ovako:
- Pomoćna mesna nadležnost suparničara

U slučajevima kada se u svojstvu tuženog pojavi nekoliko suparničara, mesna
nadležnost u vezi sa jednim od tuženih važi za sve druge tužene koji nastupaju
u svojstvu suparničara.
Pravila ove nadležnosti važe samo za pasivne suparničare, kada nastupaju kao
tuženi.74
- Pomoćna mesna nadležnost u brakorazvodnim parnicama

U ovim sporovima dolazi u obzir pomoćna nadležnost jer osim opšte mesne
nadležnosti (gde tuženi ima mesto prebivališta odnosno mesto boravka na
Kosovu), nadležnost izbora (gde su stranke imale poslednje zajedničko mesto
prebivališta odnosno mesto boravka na Kosovu), dolazi u obzir pomoćna
nadležnost koja određuje mogućnost da tužilac podnese tužbu u mestu gde ima
prebivalište.
- Pomoćna mesna nadležnost u svojinskopravnim sporovima supružnika

U sporovima ovakve prirode, pomoćna mesna nadležnost dolazi u obzir jer se
tužba može podneti na teritoriji Kosova odnosno sudu na čijoj teritoriji tužilac
ima mesto prebivališta ili mesto boravka u vreme podnošenja tužbe i zbog toga
što se imovina supružnika nalazi na Kosovu.
- Pomoćna mesna nadležnost u sporovima za priznavanje ili osporavanje

materinstva ili očinstva
Ova nadležnost se odnosi na sporove sa stranim elementom za koje je nadležan
sud naše zemlje, pošto tužilac ima mesto prebivališta ili mesto boravka na Kosovu
u trenutku podizanja tužbe, dok se nadležnost u našoj zemlji određuje shodno
mestu prebivališta tužioca (na teritoriji svakog suda širom Kosova).
74 Praktičan primer situacije u vezi sa ovom nadležnošću: Subjekat X ima stomatološku ordinaciju
u Prištini i od rada u svojstvu stomatologa ostvaruje mesečne prihode u iznosu od 5000 evra.
Subjekti Y i Z su svojim zajedničkim radnjama raširili lažne informacije o delatnosti subjekta X,
navodima da isti nije kvalifikovan za posao koji obavlja i zbog ovih lažnih podataka, subjektu X je
smanjen promet, tako da sada ostvaruje samo 1000 evra na ime mesečnih prihoda. Subjekat Y ima
mesto prebivališta u Uroševcu a subjekat Z ima mesto prebivališta u Gnjilanu. U ovom slučaju,
usled svojstva pasivnih suparničara koje tuženi, subjekat Y i Z imaju, tužilac, subjekat X može
podneti tužbu Osnovnom sudu u Uroševcu ili Osnovnom sudu u Gnjilanu.
63
- Pomoćna mesna nadležnost u sporovima za zakonsko izdržavanje

Ova nadležnost se odnosi na sporove sa stranim elementom za koje je nadležan
sud naše zemlje, pošto tužilac ima mesto prebivališta ili mesto boravka na Kosovu
u trenutku podizanja tužbe, dok se nadležnost u našoj zemlji određuje shodno
mestu prebivališta tužioca (na teritoriji svakog suda širom Kosova).
Ukoliko je nadležan sud u našoj zemlji jer tuženi ima imovinu na Kosovu, iz koje
se može ostvariti pravo na zakonsko izdržavanje, nadležnost se u okviru naše
zemlje određuje u skladu sa mestom u kojem se nalazi imovina tuženog na osnovu
koje može ostvariti pravo zakonskog izdržavanja.
- Pomoćna mesna nadležnost za lica za koja na Kosovu ne postoji nadležan

mesni sud
Ukoliko se ova nadležnost odnosi na imovinskopravne zahteve protiv lica za koja
se ne može odrediti međunarodna nadležnost naše zemlje, nadležan je sud na čijoj
teritoriji se nalazi svaki oblik imovine tuženog ili stvar tražena tužbom.
Ukoliko se ova nadležnost odnosi na činjenicu da je obaveza nastala tokom
boravka tuženog na Kosovu, nadležan je sud na čijoj teritoriji je nastala obaveza.
Ukoliko se ova nadležnost odnosi na mesto izvršenja, nadležan je sud na čijoj
teritoriji će obaveza biti ispunjena.
- Pomoćna mesna nadležnost prema zemlji u kojoj se nalazi predstavništvo

pravnog lica
Za odlučivanje u vezi sa sporovima protiv fizičkih ili pravnih lica, sa mestom
prebivališta odnosno sedištem van područja Republike Kosovo, sa time da su
zaduženja nastala ili će biti izmirena na Kosovu, nadležan je sud na čijoj teritoriji
se nalazi predstavništvo tog stranog lica ili centar nekog drugog organa ovog
pravnog lica, što je organ kome je povereno obavljanje njegovih poslova.
Sem što je ova nadležnost pomoćnog karaktera ona je istovremeno i sporednog
karaktera, što znači da se može primeniti samo ukoliko se za gore navedenog
subjekta ne može zasnovati nadležnost po bilo kojoj posebnoj nadležnosti.
Određivanje mesne nadležnosti višeg suda

Određivanje nadležnosti jednog suda od stranevišeg ili Vrhovnog suda
ostvaruje se institutima delegiranje i ordiniranjenadležnosti.
64
- Nužno delegiranje nadležnosti

U praksi se može pojaviti par slučajeva u kojima nadležan sud, usled izuzeća
sudija ili iz drugih razloga ne može pristupiti rešavanju predmeta. U ovim
slučajevima, sud koji ne može da postupi po predmetu treba da obavesti sud višeg
stepena, sa ciljem da isti odredi neki drugi sud sa svoje teritorije koji je stvarno
nadležan za konkretno pitanje. Najčešći praktični slučajevi nužnog delegiranja
nadležnosti:
- kada je predsednik suda ili neki drugi sudija stranka u postupku,
- kada je neki radnik suda stranka u postupku,
- kada se sudijama, usled uključenosti u druge postupke, ne dozvoljava da
učestvuju na predmetnom suđenju (sudija koji je učestvovao na sudskom
poravnanju kojim je zaključen postupak, ne može da odluči po tužbi za
poništenje sudskog poravnanja i ako nema drugih sudija, predmet se šalje na
delegiranje nadležnosti) itd.
U ovim slučajevima ali i u drugim mogućim slučajevima, predmetni sudija preko
predsednika suda treba da od višeg suda.traži delegiranje predmeta
Nakon što se predmet uputi višem sudu na delegiranje , predsednik višeg suda (o
osnovnim sudovima odlučuje Apelacioni sud – predsednik Apelacionog suda)
odlučuje rešenjem o dodeli predmeta drugom nadležnom sudu.
- Svrsishodno delegiranje
Sem navedenih slučajeva, kod svrsishodnog delegiranja predmeta mogu nastupiti
okolnosti koje čine da razmatranje pravne stvari na nekom drugom sudu bude
mnogo lakše i efikasnije.
Okolnosti koje neki drugi sud mogu učiniti efikasnijim za razmatranje predmeta
mogu da budu: kada se dokazi ili većina dokaza nalazi na teritoriji suda kome se
pitanje dodeljuje, npr. direktan uviđaj predmeta od strane suda kome je predmet
delegiran.
U slučajevima u kojima nastupe razlozi ili okolnosti za svrsishodno delegiranje
nadležnosti, predlog za svrsishodno delegiranje mogu da podnesu stranka ili
nadležan sud. Samo Vrhovni sud Kosova nadležan je da odluči o predlogu stranke
ili samog nadležnog suda.
Delegiranje jednog pravnog predmeta iz jednog nadležnog suda nekom drugom
sudu može se izvršiti samo sa stanovišta mesne nadležnosti a ne sa stanovišta
stvarne nadležnosti. Shodno tome, ne može se izvršiti prenos predmeta iz opšteg
odeljenja odeljenju za upravna ili ekonomska pitanja.
65
 Ordiniranje. Koncept ordiniranje dolazi do izražaja i dozvoljen je samo u

predmetima u kojima se tačno zna da je sud iz naše zemlje nadležan sa
stanovišta stvarne nadležnosti ali se ne zna koji sud je mesno nadležan.
Postupak ordiniranja se pokreće na zahtev tužioca. Samo tužilac je nadležan da
podnese ovaj zahtev, što može biti i državni tužilac.
Nakon što Vrhovni sud oceni okolnosti predočene u zahtevu za ordiniranje i to po
službenoj dužnosti, rešenjem odlučuje o određivanju nadležnog suda kao mesno
nadležnog suda za odlučivanje.
Sporazum o mesnoj nadležnosti

Stranke se mogu sporazumeti da u njihovoj pravnoj stvari sudi sud, koji shodno
zakonom propisanim pravilima o mesnoj nadležnosti, ne bi bio nadležan za isto.
Stranke se mogu sporazumeti samo o mesnoj nadležnosti suda, a nikada o stvarnoj
nadležnosti suda.
 Slučajevi kada stranke mogu ugovoriti nadležnost:

 nadležnost se može ugovoriti samo sa mesnog stanovišta,
 za pitanja koja ne spadaju pod isključivu nadležnost nekog drugog suda,
 za pitanja za koja su nadležna dva mesna suda naše zemlje.
 sud čija se nadležnost ugovara treba da bude stvarno nadležan.
 Uslovi za ugovaranje nadležnosti:
 Važeći sporazum stranaka
 Sporazum se prilaže tužbi
Sukob u vezi sa nadležnošću

Nastupa u slučajevima kada sud kojem je predmet poslat na odlučivanje smatra
da nije nadležan da postupa , već da je nadležan da postupa sud kojim je predmet
poslao ili neki drugi sud.
U tom slučaju, sud kojem je predmet poslat, bez donošenja rešenja o njegovoj
nenadležnosti, donosi rešenje kojim proglašava sukob nadležnosti i u roku od tri
dana ustupa predmet višem sudu, da odluči o sukobu nadležnosti.
Iz prakse: Ukoliko je sukob nadležnosti nastupio između dva osnovna

suda ili ogranaka ovih sudova, predmet se ustupa Apelacionom sudu kao
višem sudu za oba ova suda, a u slučaju da je sukob nastupio između
osnovnog suda i Apelacionog suda, predmet se šalje Vrhovnom sudu
Kosova, kao višem sudu za oba suda. U praksi se vrlo retko može desiti
66
da se pokrene sukob nadležnosti između suda prvog i drugog stepena,

pošto je reorganizacijom sudskog sistema jasno da sudovi prvog stepena
razmatraju sve predmete na prvom stepenu, dok se Apelacionom sudu
ustupaju predmeti samo po pravnom leku.
 Mogućnost suda da ne traži da se odluči u vezi sa sukobom nadležnosti

U slučaju kada se desi neka otvorena greška suda prvog stepena o nadležnosti
(ovo dolazi do izražaja u slučajevima isključive mesne nadležnosti), gde se jasno
vidi da bi bio nadležan neki drugi sud.
U nastavku predstavljamo praktičan primer u kome je sud u mogućnosti da vrati
predmet sudu prvog stepena ili nekom drugom sudu, bez pokretanja sukoba
nadležnosti.75
 Obavezno dejstvo odluke suda drugog stepena u vezi sa nadležnošću

Ukoliko je stranka uložila žalbu protiv rešenja suda koji se proglasio mesno
nenadležnim i predmet uputio nadležnom sudu i ukoliko ova odluka postane
pravosnažna jer je potvrđena odlukom višeg stepena, odluka visokog suda
obavezuje i drugi sud kome je prvi sud ustupio predmet.
Kada sud donese odluku u vezi sa stvarnom nenadležnošću, a stranka uloži žalbu
protiv te odluke, ukoliko nadležan sud u vezi sa sukobom nadležnosti odbije žalbu
stranke i potvrdi rešenje suda prvog stepena, ovo rešenje prvostepenog suda u
vezi sa sukobom nadležnosti obavezuje sve sudove.
 Rešavanje sukoba nadležnosti

U praksi se dešava da sukob nadležnosti nastupi i kada dva suda tvrde da su
nadležna za razmatranje jedne glavne stvari (ovaj sukob je u pravnoj nauci poznat
kao pozitivan sukob) ili ukoliko sudovi tvrde da nisu nadležni za rešavanje
konkretnog pitanja (kao negativan sukob).
75 Praktičan slučaj jedne ovakve situacije: Ukoliko Osnovni sud u Prištini ustupi predmet
Osnovnom sudu u Peći, iako bi nadležan bio Osnovni sud u Prizrenu, pošto je spor povezan sa
nepokretnošću koja se nalazi na teritoriji ovog suda, onda Osnovni sud u Peći, može predmet da
vrati Osnovnom sudu u Prištini, a da ne pokrene sukob nadležnosti, nakon što primeti da je Osnovni
sud u Prištini greškom dostavio predmet Osnovnom sudu u Peći.
67
 Nastajanje sukoba nadležnosti između sudova iste vrste

U slučaju nastanka sukoba u vezi sa nadležnošću sudova iste vrste, o istom je
nadležan da odluči najviši zajednički sud sudova u sukobu.76
U slučaju da nastupi sukob u vezi sa nadležnošću osnovnih sudova, nadležan da
odluči o njima bio bi Apelacioni sud. Na isti način se postupa i u slučajevima
sukoba nadležnosti između odeljenja istog suda.
 Nastajanje sukoba nadležnosti između sudova različite vrste

Ukoliko nastane sukob nadležnosti između sudova različite vrste, o rešavanju
ovog spora nadležan je da odluči Vrhovni sud Kosova.
Ovakva situacija dolazi u obzir u slučaju da nastupi sukob nadležnosti između
Apelacionog suda i osnovnog suda.
Treba imati u vidu da dok je pokrenut sukob u vezi sa nadležnošću, sud koji je
primio predmet od suda prvog stepena treba da preduzima odgovarajuće procesne
mere, ukoliko su hitne i ukoliko bi nepreduzimanje ovih parničnih radnji,
strankama izazvalo nepopravljivu štetu. Ovakav slučaj može doći do izražaja
kada se radi o pitanju obezbeđivanja dokaza, od koga zavisi rešavanje spora ili
njegovo pojašnjenje, kada postoji opasnost njihovog nestanka ili njihovog
otežanog prikupljanja.
Sud koji je nadležan da odluči u vezi sa sukobom nadležnosti ima mogućnost da
odluči bez usmenog razmatranja predmeta, dakle može da odluči o sukobu
nadležnosti iako se stranke uopšte nisu izjasnile u vezi sa nadležnošću.
Protiv rešenja kojim se odlučuje o sukobu nadležnosti nije dozvoljeno
izjavljivanje redovnih ili vanrednih pravnih lekova.
Redovan sastav suda (funkcionalna nadležnost)

Pod sastavom suda podrazumevamo sastav u kome sud sudi, odnosno odlučuje o
osnovanosti tužbenog zahteva ili o sredstvu pobijanja sudske odluke.
Sastav suda prvog, drugog i trećeg stepena u građanskim sporovima propisuju
odredbe Zakona o sudovima, Zakona o parničnom postupku, Zakona o izvršnom
postupku i Zakona o porodici.
76 Iz prakse: Između Osnovnog suda u Prištini i Osnovnog suda u Uroševcu, pri čemu o sukobu
nadležnosti odlučuje Apelacioni sud, kao viši sud za oba ova suda.
68
- Sastav suda u prvom stepenu. U prvostepenom postupku i u postupku po

predlogu za ponavljanje postupka, odlučuje sudija pojedinac.77
U prvom stepenu, postupak u brakorazvodnim parnicama i sporovima za
alimentaciju, vodi a odluku donosi veće sastavljeno od jednog sudije i dvoje
sudija porotnika, dok u drugom stepenu odlučuje veće koje čini troje sudija.78
- Sastav suda u drugom stepenu. U postupku ua drugom stepenu i postupku

po reviziji, sudi sudsko veće sastavljeno od troje sudija.79
- Sastav suda u trećem stepenu. Vrhovni sud razmatra i sudi u predmetima u

veću sastavljenom od troje (3) stručnih sudija, sa izuzetkom kada zakon
propisuje veći broj sudija.80
Izuzeće i isključenje sudije sa suđenja

Sa ciljem da se obezbedi posebno nepristrasnost suda, ZPP je uredio pitanje
isključenja ili izuzeća sudije sa suđenja.81
Sem odredbi ZPP koje uređuju izuzeće sudije sa suđenja, za obezbeđivanje
nepristrasnosti suda od velike je važnosti i Kodeks profesionalne etike sudija 82 i
Uredba o definisanju nedoličnog ponašanja.83
Kodeks profesionalne etike sudija, odredbom člana 2, propisuje sledeće: “Sudija
obavlja svoju funkciju i tretira sve strane u postupku bez favorizovanja,
pristrasnosti i predrasuda. U toku tog vremena sudija treba da bude nepristrasan.
Nepristrasnost se odnosi ne samo na odluku, nego i na postupak donošenja te
odluke.” Sa druge strane, odredba člana 2.5 propisuje sledeće: “Sudija će zatražiti
svoje izuzeće ako kod javnosti može stvoriti utisak da nije u stanju da nepristrasno
odlučuje i o predmetu, kao i kada to sam oceni”. Sem što propisuje obavezu sudije

78 Članovi 73 i 324 Zakona o porodici Kosova.
80 Član 21, stav 6 Zakona o sudovima.
81 Član 7 stav 1 Zakona o sudu propisuje sledeće: “Sudovi jednako postupaju prema svim licima,
bez diskriminacije na osnovu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, političkog ili drugog mišljenja,
nacionalnog ili društvenog porekla, veze sa nekom zajednicom, imovinom, ekonomskog i
socijalnog stanja, seksualnog opredeljenja, rođenja, invalidnosti ili drugim ličnim statusom”.
Međutim, bez obzira na ovu obavezu suda, postoje praktične situacije koje mogu dovesti u pitanje
nezavisnost, nepristrasnost, objektivnost i poverenje javnosti u sud, usled okolnosti koje mogu
uticati na sudiju ili koje mogu odati utisak da je sudija izložen uticaju ili je pristrasan.
82 Kodeks profesionalne etike sudija usvojen je odlukom Sudskog saveta Kosova (SSK) br.
20/2016, od dana 02.03.2016, izmenjen odlukom SSK br. 50/2016, od dana 11.05.2016, na snazi
od dana 01.09.2016.
83 Uredba 04/2016, o definisanju nedoličnog ponašanja, usvojena je odlukom SSK br. 21/2016, od
dana 02.03.2016, na snazi od dana 01.09.2016.
69
da zatraži svoje izuzeće, u slučaju da sudija ne traži izuzeće, predviđa se i

mogućnost izricanja krivičnih sankcija protiv njega/nje.
Član 5 Uredbe o definisanju nedoličnog ponašanja propisuje teške prekršaje,
konkretno odredba člana 5.1.9 određuje kao težak prekršaj sudije: “Ukoliko ne
traži da bude isključen iz predmeta u kojima postoje razlozi koji dovode u sumnju
mogućnost za donošenje jednostranih sudskih odluka, što podrazumeva
porodične, prijateljske, poslovne, društvene i druge veze sa strankama i njihovim
zastupnicima”.
Cilj definisanja kao težak prekršaj sudije u slučaju kada nije zatražio svoje
izuzeće, pod uslovima propisanim gorenavedenom odredbom, jeste da sudije
obrate dužnu pažnju na očuvanje nepristrasnosti. Nepristrasnost suda predstavlja
glavni mehanizam da se podstakne poverenje javnosti u sudski sistem.
 Okolnosti koje vode ka izuzeću sudije sa suđenja. ZPP taksativno navodi

okolnosti koje čine razlog da se sudija nužno isključi iz postupka. Okolnosti koje
vode ka izuzeću sudije sa suđenja, navedene su u članu 67 ZPP.
- Sudija ne može da procesuira pravno pitanje:
 ukoliko je sam stranka , zakonski ili ovlašćeni zastupnik stranke, ili
ukoliko je sa strankom supoverilac ili sudužnik, ili obavezan za
regresiranje, ili ukoliko je o istoj stvari saslušan kao svedok ili kao
veštak;
 ukoliko je stranka ili njen zakonski zastupnik ili punomoćnik krvni
srodnik po vertikalnoj liniji , do bilo kojeg stepena , a po horizontalnoj
liniji do četvrtog stepena , ili ukoliko je supružnik, ili po majčinoj liniji
do drugog stepena, nezavisno od toga da li je brak prestao ili ne;
 ukoliko je staratelj, usvojitelj, ili usvojitelj stranke, njegovog zakonskog
zastupnika ili punomoćnika;
 ukoliko je o istoj stvari učestvovao u donošenju odluke nižeg suda ili
nekog drugog organa , ili u postupku posredovanja;
 ukoliko je postupao u stvari gde je izvršeno sudsko poravnanje a sa
podignutom tužbom se traži poništavanja takvog poravnanja;
 ukoliko je akcionar ili član privrednog društva koje je stranka u
postupku pokrenutom tužbom;
 ukoliko ne postoje druge okolnosti koje dovode u sumnju njegovu
nepristrasnost.
70
Ovo su okolnosti koje su gorenavedenom zakonskom odredbom taksativno i

decidivno navedene i treba da se uzmu u obzir prilikom izuzeća sudije iz jednog
konkretnog predmeta. Što se tiče okolnosti navedenih u tačkama (a-f),dužnost je
predmetnog sudije da podnese zahtev za svoje izuzeće sa suđenja,predsedniku
suda.
Okolnosti iz člana 67 tačka g), odnose se na okolnosti koje nisu navedene ali se u
postupku mogu pojaviti u različitim oblicima, te su inače poznate kao okolnosti
koje vode ka izuzeću sudije.
Sem ovih taksativno navedenih slučajeva u kojima sudija treba da se isključi sa
suđenja, u skladu sa odredbama ZPP, postoji još jedna situacija koja predviđa
taksativno izuzeće sudije, koja se odnosi na slučaj kada se dozvoli ponavljanje
postupka. Prema odredbi člana 241 stav 1, ZPP: "U ponovljenom postupku u
prvostepenom sudu ne može suditi sudija koji je doneo odluku u ranijem
postupku".84
 Okolnosti koje dovode do isključenja sudije sa suđenja. Stav g) člana 67 ZPP,

nije uredio ni izričito niti taksativno slučajeve isključenja sudije, već je samo
pomenuo činjenicu da postoje druge okolnosti koje dovode u pitanje
nepristrasnost sudije pri odlučivanju o predmetu koji je pred njim pokrenut.
Mogu postojati druge okolnosti koje nisu klasifikovane kao uzrok, na osnovu
kojih se sudija automatski isključuje iz suđenja (okolnosti predviđene stavovima
a) do f), iz člana 67 ZPP) ali su takve da mogu dovesti u sumnju njegovu
nepristrasnost i neobjektivnost u sudskom procesu. U ovakvim slučajevima,
ukoliko predmetni sudija oceni da su nastupile okolnosti koje čine nužnim
isključenje sudije, uvek treba obratiti pažnju i na standard kodeksa etike, a sudija
obrazloženim zahtevom treba da traži od predsednika suda svoje izuzeće sa
suđenja.
Iz prakse: Kada govorimo o okolnostima poznatim kao okolnosti za

isključenje sudije, u sudskoj praksi postoji standard po kome se u načelu
zna kada će jedan sudija biti isključen iz suđenja a kada ne. U tom smislu,
sudije nikada ne smeju da koriste mogućnost izuzeća sa suđenja kako bi
84 Praktičan slučaj jedne ovakve situacije: Ukoliko je na sudu prvog stepena, sudija“ X”, razmotrio
i odlučio meritorno o jednoj spornoj pravnoj stvari u kojoj je tužilac, subjekat “AA” a tuženi
subjekat “BB”, pod pretpostavkom da je odluka postala pravosnažna i po kojoj je sud drugog
stepena dozvolio ponavljanje postupka, na zahtev jedne od stranaka u postupku, na prvom ročištu
u prvom stepenu, o ovoj pravnoj stvari ne može odlučivati sudija ”X“ (koji je prethodno odlučio u
ovom predmetu).
71
izbegli kompleksne predmete, već mogućnost izuzeća sudije uvek treba

da dođe do izražaja ukoliko postoje istinski razlozi koji dovode u sumnju
nepristrasnost i objektivnost suda.
 Okolnosti koje se mogu oceniti dovoljnim za isključivanje jednog sudije iz

sudskog procesa, mogu obuhvatati:
 činjenicu da je sam predsednik suda stranka na sudu;
 činjenicu da je sudija datog suda stranka na sudu,
 činjenica je sudija u prijateljskom ili neprijateljskom odnosu sa strankom;
 činjenica da je sudija izneo svoje mišljenje o tome kako će se proces završiti
pred sudom (ovde treba uključiti i mišljenje izneto u privatnom okruženju);
 činjenica da je sudija ranije učestvovao u pregovorima između stranaka, u
vezi sa istim predmetom koji se razmatra u konkretnom procesu;
 veoma blisko prijateljstvo lica i sudije koji je odlučio u vezi sa istim pravnim
predmetom.
Sve ovo su neke od okolnosti koje zakon nije izričito i taksativno predvideo a koje
kao takve pružaju mogućnost strankama u sporu da zatraže isključenje sudije iz
sudskog procesa.
Procedura:
Stranka, uključujući i svakog suparničara i umešača, ima pravo da podnese zahtev
za isključenje sudije, nakon što sazna da postoji jedan od razloga za isključenje.
Stranka može ostvariti ovo pravo sve do završetka glavne rasprave ili do
donošenja meritorne odluke. Stranka može da istakne okolnosti u vezi sa
izuzećem sudije iz jednog sudskog procesa i u pravnom leku konačne odluke ali
i u odgovoru na pravni lek.
I sam sudija je dužan da proveri po službenoj dužnosti da li postoje uzroci za
njegovo isključenje iz konkretnog procesa.85
Kada se radi o okolnostima za isključenje sudije iz tačaka a), do tačke f) člana 67
ZPP, dovoljno je samo predočiti podatke koji svedoče o postojanju odnosa
propisanog zakonom. Sa druge strane, kada se radi o okolnostima iz tačke g) ovog
člana, u vezi sa razlozima za isključenje sudija, stranka koja traži isključenje
sudije dužna je da predoči različite činjenice i dokaze koji svedoče da postoji
osnova za isključenje sudije.
85 Ukoliko konstatuje da postoje okolnosti zbog kojih treba da bude izuzet sa suđenja, sudija je u
obavezi da podnese pismeni zahtev sudu za izuzeće sa suđenja. Zahtev se podnosi predsedniku suda.
72
Sudija je dužan da prekine svaku procesnu radnju čim shvati da je podnet zahtev
za njegovo izuzeće (ovo je povezano samo sa okolnostima iz tačaka a) do f) člana
67 ZPP) i o tome obaveštava predsednika suda.86
U slučajevima u kojima se traži isključenje sudije na osnovu okolnosti propisanih
članom 67 tačka g), u vezi sa isključenjem sudije, predmetni sudija o istom
obaveštava predsednika suda ali ima mogućnost preduzimanja određenih radnji,
ukoliko se preduzimanje tih radnji ne može odložiti.
 Organ nadležan da odluči o zahtevu za izuzeće i isključenje sudije

Organ koji je nadležan da odluči o izuzeću sudije iz jednog sudskog procesa, ne
treba da prihvati olako zahtev za izuzeće, u suprotnom će stranke biti uspešne da
delotvorno utiču na izbor sudije u svom predmetu.
Pre nego što se odluči u vezi sa zahtevom za isključenje sudije, uzima se izjava
sudije sa ciljem da se utvrde okolnosti, kao što to nalaže pravilo dokazivanja, čiji
rezultat čini verodostojnim postojanje uzroka za izuzeće sudije sa konkretnog
suđenja. Predsednik suda pri kome je predmet pokrenut odlučuje u vezi sa
zahtevom za izuzeće i isključenje sudije. Ukoliko se traži izuzeće ili isključenje
predsednika suda, o tome odlučuje predsednik višeg suda. Npr. ukoliko se traži
isključenje ili izuzeće predsednika Osnovnog suda u Prištini, o ovom zahtevu
odlučuje predsednik Apelacionog suda. Sa druge strane, u vezi sa zahtevom za
izuzeće predsednika Apelacionog suda, odlučuje predsednik Vrhovnog suda
Kosova, dok se o zahtevu za izuzeće predsednika Vrhovnog suda odlučuje na
opštoj sednici sudija Vrhovnog suda. Protiv rešenja o usvajanju ili odbacivanju
zahteva za izuzeće sudije, nije dozvoljeno izjavljivanje žalbe.
 Nedozvoljeni zahtevi
U praksi se dešava da stranke sa ciljem odugovlače postupak iprekidaju rad suda,
podnose različite zahteve za isključenje i izuzeće sudije, i to:
- traže izuzeće svih sudija određenog suda koji sude u određenom sporu;
- zahtev o kome je jednom već odlučeno, kao i
- zahteve koji ne sadrže obrazloženje zahteva o isključenju ili izuzeću sudije.
Sudija koji sudi u predmet nadležan je da odluči u vezi sa nedozvoljenim
zahtevima. Sudija donosi posebnu odluku kojom odbacuje zahtev za izuzeće,
protiv koje nije dozvoljena posebna žalba.
86 Član 71.1 ZPP.
73
Stranke u postupku
Procesne pretpostavke u vezi sa strankama nalazimo u odredbama ZPP, koje se
odnose na:
- postojanje stranke,
- sposobnost da bude stranka u postupku,
- proceduralnu sposobnost stranaka,
- Redovno zakonsko zastupanje u slučaju proceduralne nesposobnosti.
- uredno zakonsko zastupanje pravnog lica i postojanje urednog punomoćja,
- proceduralno ovlašćenje za praćenje predmeta na sudu.
 Značenje stranaka u parničnom postupku. Parnični postupak predstavlja

postupak dve stranke. Istom prethodi spor između stranaka u vezi sa njihovim
pravima i obavezama iz određenog pravnog odnosa. Zapravo, Zakon o parničnom
postupku (u daljem tekstu ZPP), ne propisuje jasno pojam stranka, ali se može
uzeti da podrazumeva sledeće:
 Tužilac, je lice koje od suda traži zaštitu njegovog subjektivnog prava, a
 Tuženi, je onaj na kojem se ostvaruje ova zaštita.87
I član 2 Zakona o izvršnom postupku precizira da izraz stranka podrazumeva
poverioca ili dužnika u izvršnom postupku.88
 Ko može da bude stranka u parničnom postupku?

Svako fizičko i pravno lice može biti stranka u parničnom postupku. Ovo je ono
što je poznato kao pravna sposobnost koju fizička lica stiču rođenjem (čak i pre
rođenja i zasnivanja ostavinsko-pravnih odnosa ukoliko je dete živorođeno), dok
pravna lica ovu sposobnost stiču na osnovu posebnih materijalno-pravnih propisa,
odnosno po upisu pravnog lica pri nadležnom organu.
Pravna lica treba da raspolažu imovinom koja je prikladna za sudsko izvršenje,
kao i da se na osnovu opštih akata ovom licu prizna svojstvo pravnog lica kao
nezavisnog nosioca prava i obaveza u pravnom prometu.
Svojstvo pravnog lica imaju i opštine kao admistrativno teritorijalne jedinice , 89
preko kojih se vrši lokalna samouprava, javna preduzeća kao i drugi subjekti,
odnosno drugi oblici udruživanja lica koja na osnovu zakona imaju parničnu
sposobnost ili oni oblici udruživanja koji ispunjavaju potrebne uslove da budu
87 “Praktikum za parnicu”, Vukašin Ristić, Milošin Ristić, Beograd, 2000, strana 35

88 Član 2 Zakona o izvršnom postupku
89 Član 5 Zakona o lokalnoj samoupravi
74
nezavisni nosioci prava i obaveza iz građanskopravnih odnosa i da raspolažu

imovinom koja može biti izvršiva.90
Prema pravnom mišljenju opšte sednice Vrhovnog suda Republike Kosovo, pred
odeljenjem za privredna pitanja Osnovnog suda u Prištini, odnosno odeljenjem za
privredna pitanja Apelacionog suda, kao stranka se može pojaviti :
- inokosno preduzeće;
- partneri u partnerskom društvu, opšti i ograničeni partneri komanditnog
društva;
- društvo sa ograničenom odgovornošću;
- akcionarsko društvo;
- direkcija ili upravni direktori društva sa ograničenom odgovornošću, i
- odbor direktora akcionarskog društva91.
Sud je dužan da se , tokom celokupnog postupka, stara po službenoj dužnosti, u
vezi sa pravnom sposobnošću dotičnih stranaka. Ukoliko stranke nisu pravno
sposobne, postupak se ne može odvijati dalje a ukoliko se i pored poziva suda,
ovaj nedostatak ne otkloni, tužba se odbacuje a do tada preduzete radnje,
ukidaju.92
Iz prakse: Smatra se neurednom tužba kojom je tužilac dao na

odlučivanje sudu, da na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u postupku,
odredi glavnog tužioca, odnosno lice koje je najviše prouzrokovalo
podizanje tužbe. U tom slučaju, sud poziva tužioca da u zakonskom roku
uredi tužbu, a u slučaju da se tužba ponovo ne uredi, sud je odbacuje kao
nedozvoljenu.93
Sem pravne sposobnosti, kao procesni preduslov za sprovođenje parničnog
postupka, pojavljuje se i poslovna sposobnost, kojom stranka može sama i
nezavisno da preduzima radnje u parničnom postupku (koja je inače poznata i kao
parnična sposobnost). Parnična sposobnost fizičkih lica povezana je sa potpunom
poslovnom sposobnošću koja se uređuje materijalnopravnim odredbama.
Fizičko lice stiče potpunu parničnu i poslovnu sposobnost sa navršenih 18 godina,
ili pre ovoga, ako na osnovu dozvole nadležnog suda sklopi brak.
90 Član 73.3 ZPP

91 Pravno mišljenje Vrhovnog suda Kosova br. 217/13, od dana 25.03.2013.
92 Član 78.4 ZPP
93 Praktičan primer: Nije moguć spor između dve jedinice istog preduzeća, pošto se smatraju
sastavnim delovima istog pravnog lica. Isto važi i za državne organe, odnosno ministarstva.
75
ZPP propisuje da je maloletnik koji je poslovno nesposoban, parnično sposoban

u sklopu granica njegove poslovne sposobnosti.94Do 14 godina starosti, fizičko
lice nije poslovno sposobno (nije parnično sposobno), a nakon što napuni 14 do
18 godina, delimično je sposobno. Čim napuni 15 godina starosti, maloletnik
može zasnovati radni odnos, raspolagati prihodom i pred sudom može nastupati
kao stranka ili sastavljati testament.
Kada se punoletno lice liši svoje poslovne sposobnosti u celosti, isto više nema ni
parničnu sposobnost i izjednačuje se sa maloletnim licem mlađim od 14 godina.
Međutim, punoletno lice kome je delimično ograničena poslovna sposobnost,
parnično je sposoban u granicama svoje poslovne sposobnosti (član 74.2 ZPP). U
ovakvim slučajevima, starateljski organ95 određuje poslove koje ovo lice može
nezavisno obavljati i određuje za koje radnje je parnično sposoban.
Ko zastupa parnično nesposobnu stranku

Stranku koja nije parnično sposobna zastupa njen zakonski zastupnik. On se
propisuje zakonom ili aktom nadležnog državnog organa donetog na osnovu
zakona.96
Stranka koja je parnično sposobna, može preduzimati parnične radnje lično ili
putem lica koga ovlasti u tu svrhu (ovlašćeni zastupnik).
Pravna lica nisu parnično sposobna. Njih u postupku zastupaju zakonski
zastupnici koji se određuju na osnovu zakona i drugih pravila. Opštine zastupaju
javni pravobranioci, kao njihovi pravni zastupnici u skladu sa Zakonom o
opštinskom javnom pravobranilaštvu 97, dok centralne organe zastupa Odsek za
zastupanje pri Ministarstvu pravde. Nakon usvajanja Zakona br. 04/L-157 o
državnoj advokaturi, proglašenom u Službenom listu Republike Kosovo br. 8, od
dana 08.04.2013, javne organe Republike Kosovo pri sudskim, arbitražnim ili
upravnim organima,,zastupaju glavni državni pravobranilac, državni
pravobranilac ili ovlašćeno lice zaposleno pri Državnoj advokaturi ili nekom
drugom organu državne uprave, sa položenim pravosudnim ispitom98.
Punoletna fizička lica kojima je u potpunosti uskraćena poslovna sposobnost,
zastupaju staratelji koje je odredio starateljski organ, a za staratelja se mogu
94 Član 74.3 ZPP

95 Starateljski organ u sastavu centara za socijalni rad
96 Član 75.2 ZPP
97 Zakon o javnom pravobranilaštvu (Službeni list SAPK br. 9/83)
98 Članovi 8, 9 i 10 Zakona br. 04/L-157 o državnom pravobranilaštvu, Službeni list Republike
Kosovo br. 8, od dana 08.04.2013.
76
odrediti i druga lica koja su delimično lišena poslovne sposobnosti, u zavisnosti

od vrste spora koji se vodi pred sudom.
Maloletna lica, u slučajevima kada su potpuno poslovno nesposobna (nisu
parnično sposobna), ili kada to nalaže potreba zaštite njihovih interesa, u skladu
sa zakonom, zastupaju njihovi roditelji.
 Zakonski zastupnik. Po pravilu, zakonski zastupnik ima sva ovlašćenja i

dužnosti stranke u parničnom postupku. Međutim, u određenim slučajevima,
mogu se propisati posebna pravila na osnovu kojih je zakonski zastupnik posebno
ovlašćen da preduzima pojedinačne parnične radnje, od suštinskog uticaja na tok
i ishod postupka. Ovakvi slučajevi obuhvataju npr:
- podnošenje ili povlačenje tužbe;
- prihvatanje ili odustajanje od tužbenog zahteva;
- sklapanje nagodbe i drugo, u kojim slučajevima zakonski zastupnik za
preduzimanje ovih parničnih radnji mora da ima posebno ovlašćenje.99
Sud je dužan da se tokom celokupnog postupka stara, po službenoj dužnosti, o
ispunjenosti procesnih pretpostavki sa stanovišta pravne i poslovne sposobnosti
(parnične sposobnosti) stranke u postupku, regularnosti zastupanja stranke koja
je poslovno nesposobna od strane njenog zakonskog zastupnika, regularnosti
njegovih posebnih ovlašćenja u slučajevima u kojima je ovo ovlašćenje nužno i
opreduzimanju potrebnih mera da se ovi nedostaci otklone. Postupak ne može da
se nastavi sve dok se ovi nedostaci ne otklone pošto bi sud drugog stepena svaku
sudsku odluku koja bi sadržala ove nedostatke poništio usled bitne povrede
odredbi parničnog postupka, propisane članom 182 stav 2 tačka (k) ZPP. Iz tog
razloga, u ovakvim slučajevima bi sud trebalo da ukine sve mere koje su do tada
preduzete u postupku i da odbaci tužbu 100.
 Privremeni zastupnik. Ukoliko bi postupak određivanja zakonskog zastupnika

lica (tuženog) koje je poslovno nesposobno (parnična nesposobnost) pri
starateljskom organu trajao predugo i ako bi mogao da proizvede štetne posledice
po bilo koju stranku, ZPP propisuje mogućnost da mu (tuženom) sud prvog
stepena odredi privremenog zastupnika.
Privremeni zastupnik u postupku ostvaruje sva prava i dužnosti zakonskog
zastupnika i ostvaruje ova prava i dužnosti, sve dok se tuženi ili njegov ovlašćeni
99 Član 77 ZPP
100 Član 78.4 ZPP.
77
zastupnik ne pojave na sudu, odnosno sve dok starateljski organ ne obavesti sud
da je odredio staratelja.
Sud određuje tuženom privremenog zastupnika i u slučajevima propisanim
zakonom i o tome neposredno obaveštava nadležan starateljski organ i stranke,
kada je isto moguće.
Ukoliko se tuženom odredi privremeni zastupnik iz razloga da je nepoznato
mesto njegovog prebivališta, i nema ovlašćenog zastupnika, kao i ukoliko se on i
njegov zakonski zastupnik nalaze u inostranstvu i nisu ovlašćeni na području
Republike Kosovo, kao i u slučaju da dostava nije mogla da se izvrši, sud u roku
od sedam (7) dana objavljuje obaveštenje u Službenom listu Republike Kosovo,
a obaveštenje se postavlja i na oglasnoj tabli tog suda, a po potrebi i na neki drugi
prikladan način. U ovom slučaju, postupak se nastavlja sve dok se tuženi ne javi
sudu, odnosno sve dok starateljski organ ne obavesti sud da je odredio staratelja.
Sud određuje privremenog zastupnika iz reda advokata.
Troškove objavljivanja obaveštenja o određivanju privremenog zastupnika u
slučajevima predviđenim članom 79.3 ZPP, (troškovi objavljivanja obaveštenja u
nekom listu), snosi tužilac. U ovom slučaju, tužilac je u obavezi da izvrši isplatu
privremenom zastupniku za učešće na sudskim ročištima, izračunatu prema
službenom cenovniku Advokatske komore Kosova, za nagrađivanje i naknadu
troškova za rad advokata, pod tarifnim br. 7 izvoda priloženog ovoj tarifi.
 Postavljanje privremenog zastupnika. Zakon daje sudijama ovlašćenja u vezi

sa imenovanjem privremenog zastupnika stranaka 101 sa ciljem da zaštiti prava
stranke u odsustvu i da se izbegnu potencijalno važna kašnjenja u sudskom
postupku. Zakon konkretno nalaže sudijama da dodele stranci privremenog
zastupnika, u sledećim okolnostima:
- Postavljanje privremenog zastupnika tuženom čija je adresa nepoznata

ili odsutnom tuženom.
Sudija je nadležan da tuženoj stranci dodeli privremenog zastupnika, u
slučajevima kada boravište tuženog nije poznato i tuženi nema ovlašćenog
zastupnika.102 Tužilac snosi troškove određivanja privremenog zastupnika po
ovom osnovu.103
101 Član 387.1 (q) ZPP-a ovlašćuje sudiju da postavi privremenog zastupnika.
102 Član 79.3 ZPP ovlašćuje sudiju da, između ostalog, tuženoj stranci dodeli privremenog
zastupnika, u slučajevima kada boravište tuženog nije poznato i tuženi nema ovlašćenog zastupnika.
103 Član 81.2 ZPP propisuje da tužilac snosi troškove postavljanja privremenog zastupnika po
osnovu da boravište tuženog nije poznato i da tuženi nema ovlašćenog zastupnika.
78
- Određivanje privremenog zastupnika odsutnom tuženom

Sudija određuje privremenog zastupnika tuženom ili njegovog zakonskog
zastupnika, kada je isti van zemlje i nema ovlašćenog zastupnika kome se
pismena mogu dostaviti.104 Tužilac snosi troškove određivanja privremenog
zastupnika u ovakvim okolnostima.105
U praksi, u slučajevima kada tuženi živi van Kosova, sudija rešenjem traži od
tužioca da ispravi ili dopuni tužbu, dopunskim informacijama, u vezi sa
adresom u inostranstvu na kojoj tuženi živi. Ukoliko tužilac obavesti sud da
nema nikakvu adresu tuženog, sem one navedene u tužbi, sud se obraća
zahtevom Opštinskoj kancelariji za civilnu registraciju, Opštinskoj
kancelariji za zajednice i povratak, Kosovskoj policiji i Kosovskoj agenciji
za imovinu, kako bi pokrenuli proveru adrese tužene stranke. Ukoliko se ova
procedura pokaže bezuspešnom (uključujući slučajeve kada je tužena stranka
srpske nacionalnosti i po svemu sudeći raseljena sa Kosova u Srbiju), sud
dostavlja zahtev za pomoć Ministarstvu pravde (Kancelariji za međunarodnu
pravnu saradnju u građanskim stvarima) koja upućuje obaveštenje sudu o
tužbi i o pravu podnošenja odgovora na tužbu.
U slučajevima u kojima sa datom stranom državom ne postoji bilateralni
sporazum, zahtev se ne dostavlja Ministarstvu sve dok sud ne obezbedi
potpunu adresu tuženog.
Ukoliko se sve ove radnje pokažu neuspešnim, sud dodeljuje privremenog
zastupnika tuženog sa spiska advokata Advokatske komore Kosova. Odluka
o određivanju privremenog zastupnika se objavljuje u Službenom listu
Republike Kosovo na tri jezika (albanskom, srpskom i engleskom jeziku).
- Određivanje privremenog zastupnika tuženom koji nije parnično
sposoban i nema zakonskog zastupnika.
Sudija je ovlašćen da tuženom bez zakonskog zastupnika, odredi
privremenog zastupnika, kada tuženi nije parnično sposoban da zastupa sebe
u sudskom postupku ili ukoliko postoje oprečni interesi tuženog i
104 Član 79.3 ZPP ovlašćuje sudiju da odredi tuženom privremenog zastupnika kada se on/ona ili
njegov/njen zakonski zastupnik nalaze van zemlje i kada nema ovlašćenog zastupnika kome bi se
pismena mogla dostaviti.
105 Član 81.2 ZPP propisuje da je tužilac u obavezi da izmiri troškove postavljanja privremenog
zastupnika u slučajevima kada se tuženi ili njegov/njen zakonski zastupnik nalaze van zemlje i kada
nema ovlašćenog zastupnika kome bi se pismena mogla dostaviti.
79
njegovog/njenog zakonskog zastupnika. 106 Tužena stranka snosi troškove

angažovanja privremenog zastupnika.107
- Određivanje privremenog zastupnika tuženog u slučajevima u kojima
bi određivanje zakonskog zastupnika trajalo dugo.
Sudija je nadležan da tuženom odredi privremenog zastupnika u slučajevima
u kojima bi određivanje zakonskog zastupnika tuženog oduzelo puno
vremena i moglo bi imati štetne posledice po jednu ili obe stranke.108
- Određivanje privremenog zastupnika tužiocu koji je podneo
nerazumljivu tužbu.
Sudija je nadležan da tužiocu odredi privremenog zastupnika kada je njegova
tužba nerazumljiva i kada se mora pojasniti, kako bi sudija konstatovao da li
je tužiočeva tužba i dalje valjana.109
- Određivanje privremenog zastupnika nasledniku preminule stranke.
Sudija je nadležan da odredi privremenog zastupnika nasledniku preminule
stranke ako konstatuje da može trebati više vremena za zaključivanje
ostavinskog postupka. 110 Međutim, u praksi, nakon smrti stranke, sudije
obustavljaju postupak, u skladu sa članovima 277.1 i 282.3 sve do trenutka
kada pravni naslednici preminule stranke ne pokrenu nužne radnje da nastave
sudski postupak.
Određivanje privremenog zastupnika odsutne stranke, tokom postupka
za obezbeđenje dokaza.
Sudija može naložiti da se tokom rasprave ili pre nje obezbede dokazi, kada
stranka dokaže da postoji mogućnost njegovog nestanka ili otežanog
dobijanja datog dokaza ukoliko se ne obezbedi u datom trenutku.111 Sudija je
106 Član 79.2 ovlašćuje sudiju da tuženom bez zakonskog zastupnika, dodeli privremenog
zastupnika kada tuženi nije parnično sposoban da zastupa sebe u sudskom postupku ili ukoliko
postoje oprečni interesi tuženog i njegovog/njenog zakonskog zastupnika.
107 Član 81.2 ZPP propisuje da je tuženi dužan da sam snosi trošak privremenog zastupnika.
108 Član 79.1 ZPP, ovlašćuje sudiju da tuženom dodeli privremenog zastupnika u slučajevima u
kojima bi postavljanje zakonskog zastupnika tuženog oduzelo puno vremena i može imati štetne
posledice po jednu ili obe stranke.
109 Član 390 ZPP, ovlašćuje sudiju da postavi privremenog zastupnika tužiocu i tuženom kada
konstatuje da je tužba nerazumljiva ili nepotpuna ili da postoje nedostaci u vezi sa sposobnošću
tužioca ili tuženog da postane stranka u postupku ili u vezi sa njihovim pravnim zastupanjem ili
nedostaci u vezi sa nadležnošću zastupnika da pokrene parnični postupak, kada je dato ovlašćenje
traženo zakonom.
110 Član 282.3 ZPP, ovlašćuje sudiju da dodeli privremenog zastupnika nasledniku preminule
stranke ako konstatuje da može trebati više vremena za zaključivanje ostavinskog postupka.
111 Član 379.1 ZPP, ovlašćuje sudiju da naloži da se tokom rasprave ili pre nje obezbede dokazi,
kada stranka dokaže da postoji mogućnost njegovog iščezavanja ili otežanog dobijanja datog dokaza
ukoliko se ne obezbedi u datom trenutku.
80
ovlašćen da odredi privremenog zastupnika nepoznatoj stranci čija je adresa

nepoznata, sa ciljem da učestvuje na ročištu za prikupljanje dokaza i da
zastupa interese stranke odsutne sa datog ročišta.112
- Određivanje privremenog zastupnika pravnom licu.
Sudija je ovlašćen da odredi privremenog zastupnika pravnom licu po istoj
osnovi kao i za fizička lica, iz člana 79.113 U praksi, po svemu sudeći, sudije
ne određuju privremenog zastupnika pravnim licima u imovinsko-pravnim
sporovima.
- Izvor privremenih zastupnika.
Sudija je ovlašćen da odredi privremenog zastupnika iz reda advokata ili
drugih stručnih lica.114
- Prava i obaveze privremenog zastupnika.
Privremeni zastupnik u postupku ima sva prava i obaveze zakonskog
zastupnika.115
- Objavljivanje/oglašavanje imenovanja privremenog zastupnika u
određenim okolnostima.
U slučaju da sudija odredi tuženom privremenog zastupnika, pošto njegovo
mesto prebivališta nije poznato i nema punomoćnika, ili usled činjenice da se
tuženi ili njegov/njen zakonski zastupnik nalazi van zemlje i nema svog
punomoćnika, sud u roku od sedam dana objavljuje/oglašava oglas u
Službenom listu, koji se takođe oglašava na oglasnoj tabli suda.116
112 Član 383.2 ZPP, ovlašćuje sudiju da dodeli privremenog zastupnika nepoznatoj stranci čija je
adresa nepoznata, sa ciljem da učestvuje na ročištu za prikupljanje dokaza i da zastupa interese
stranke odsutne sa datog ročišta.
113 Član 80 (ovlašćuje sudiju da dodeli privremenog zastupnika pravnom licu po istoj osnovi kao i
za fizička lica, iz člana 79.

114 Član 81.1 ZPP, ovlašćuje sudiju da dodeli privremenog zastupnika iz reda advokata ili drugih
stručnih lica.
115 Član 82.1 ZPP, propisuje da privremeni zastupnik u postupku ima sva prava i obaveze
zakonskog zastupnika.
116 Član 83 ZPP, predviđa da u slučaju da sudija dodeli tuženom privremenog zastupnika, pošto
njegovo mesto prebivališta nije poznato i nema punomoćnika, ili usled činjenice da se tuženi ili
njegov/njen zakonski zastupnik nalazi van zemlje i nema svog punomoćnika, sud u roku od sedam
dana objavljuje oglas u Službenom listu, koji se takođe oglašava na oglasnoj tabli suda.
81
- Trajanje imenovanja privremenog zastupnika.

Privremeni zastupnik obavlja svoja prava i obaveze sve dok ne dođu na sud
tuženi ili njegov punomoćnik (ili sve dok starateljski organ ne obavesti sud
da je stranci dodeljen staratelj).117
 Redovno zastupanje pravnog lica

Pravna lica učestvuju u pravnom prometu sa fizičkim licima, koja se bave
relevantnim delatnostima. Fizička lica, koja postupaju u ime pravnih lica, obično
predstavljaju njihove organe, određene statutom.
ZPP u članu 75 stav 3, propisuje sledeće: “Zastupnik pravnog lica se određuje
zakonom ili opštim aktom pravnog lica”. Zastupnik pravnog lica ili drugi subjekat
donosi ovlašćenje na osnovu akta kojim se uređuje konstituisanje i pravni promet
pravnog lica ili drugog subjekta.118
 Punomoćnici stranaka (punomoćjem)

Naše pravo ne predviđa dužnost stranaka da svoja prava nužno ostvare preko
ovlašćenih zastupnika, koji predstavljaju lica sa stručnim kvalifikacijama -
advokate. One mogu same da vode parnični postupak, odnosno u slučajevima
kada su tužene, svoju odbranu i prigovore mogu podneti lično ili preko
ovlašćenih zastupnika.
Praktično pojašnjenje: Tako i neovlašćeni zastupnik može imati mesto

zastupnika, pošto mora da postoji ovlašćenje kako bi zastupanje bilo
važeće a odsustvo ovlašćenja čini nevažećim i nedelotvornim sve
procesne radnje preduzete u ime stranke. Međutim, ove radnje se mogu
ojačati i uzeti kao takve, ukoliko ih stranka kasnije odobri.
Presuda se ne upućuje zastupniku stranke, niti ima bilo kakvo dejstvo protiv
njega. Pošto zastupnik deluje u interesu stranke koju zastupa, nije dozvoljeno da
isto lice bude zastupnik obe stranke (tužioca i tuženog) u istom sudskom
postupku.
117Član 82.2 ZPP, propisuje da privremeni zastupnik obavlja svoja prava i obaveze sve dok ne dođu
na sud tuženi ili njegov punomoćnik (ili sve dok starateljski organ ne obavesti sud da je stranci
dodeljen.
118 Primeri i prakse: Zastupnik pravnog lica određenog zakonom obuhvata na primer Ministarstvo
pravde, koje zastupa shodno tome Vladu Republike Kosovo. Zastupnik pravnog lica određen
osnivačkim aktom/aktom o organizaciji pravnog lica, na primer zastupnik jedne banke, zastupnik
jednog osiguravajućeg društva itd.
82
Zastupnici stranaka mogu biti punoletna lica koja su parnično sposobna i ne bave
se nadripisarstvom.119
 Neodgovarajuće zastupanje stranke od strane advokata ili drugog lica

Postoji dužnost suda da obavesti stranku o štetnim posledicama koje po nju mogu
nastupiti, u slučajevima kada je na neodgovarajući način zastupa zastupnik koji
nije advokat.120
Ali i u slučajevima kada sud konstatuje da zastupnik stranke koji je advokat, ne
obavlja svoju dužnost u skladu sa Zakonom o advokaturi, dužan je da o istom
obavesti Advokatsku komoru.
Načini davanja ovlašćenja

Nezavisno od toga koga ovlašćuje, stranka može dati svoje ovlašćenje na dva
načina:
- u pismenoj formi, ili
- usmeno, u zapisniku, pred sudom.
Stranka koja nije pismena ili nije u stanju da se potpiše, na pisano ovlašćenje
stavlja otisak kažiprsta. Ukoliko se ovakvo ovlašćenje daje licu koje nije advokat,
nužno je prisustvo dva svedoka koji će se potpisati na ovlašćenju .121
U slučajevima u kojima se sumnja u verodostojnost ovlašćenja , sud rešenjem
protiv koga nije dozvoljeno izjavljivanje žalbe, nalaže da se podnese overeno
ovlašćenje . 122 Kada stranka ima zastupnika, sud je dužan da dostavu izvrši
zastupniku.
Stranka može da ima više ovlašćenih zastupnika koji su ovlašćeni da samostalno
preduzimaju parnične radnje, što su radnje koje ne mogu biti u suprotnosti sa
radnjama ostalih zastupnika. U ovakvim slučajevima je dovoljno pismena
dostaviti samo jednom zastupniku .123
U slučajevima izvođenja dokaza saslušanjem stranaka, poziv za ročište uručuje
se lično strankama.124
119 Novi zakon o parničnom postupku, ad literam ne predviđa ovakvu zabranu, za razliku od starog
zakona ZPP još iz vremena bivše SFRJ, koji je u svom članu 90 zabranjivao isto.
120 Član 88 ZPP
121 Zakon o javnom beležništvu
122 Član 92.3 ZPP
123 Član 107.2 ZPP
124 Član 376 ZPP
83
Parnične radnje u postupku u ime stranke preduzima njen ovlašćeni zastupnik ali
sud može pozvati stranku da se izjasni lično u vezi sa činjenicama koje treba da
se utvrde. Pravo je stranke da traži od suda da joj omogući da da izjave u vezi sa
predmetom spora i kada se radi o izjavi koju je dao njen ovlašćeni zastupnik.
 Opoziv izjave ovlašćenog zastupnika od strane same stranke. Stranka izjavu

svog punomoćnika datu na ročištu, može:
- da izmeni, ili
- opozove.
Može se desiti da je ovlašćeni zastupnik na ročištu priznao neku činjenicu, kojoj
stranka nije prisustvovala ili priznala u podnesku, a koju nakon toga stranka
menja ili opozove ovo priznanje. U ovom slučaju, sud po svojoj proceni i imajući
u vidu sve okolnosti konkretnog predmeta, odlučuje o tome kojoj izjavi da
pokloni svoje poverenje a kojoj ne.125
 Obim i sadržina ovlašćenja. Koje radnje je ovlašćeni zastupnik stranke ovlašćen

da preduzme, zavisi od obima ovlašćenja koje stranka daje ovlašćenom
zastupniku .
Ovlaćenje/punomoćje može biti:
- opšte, ili
- posebno.
U slučajevima kada se radi o opštem punomoćju, ovlašćenja zastupnika se
razlikuju u zavisnosti od sadržine, u zavisnosti od toga da li je zastupnik advokat
ili ne.
Zastupnik koji je advokat i zastupnik sa opštim punomoćjem, ima pravo da
preduzimaasve parnične radnje, konkretno da:
a) podnese i povuče tužbu;
b) podnese odgovor na tužbu;
c) potvrdi tužbeni zahtev ili da se njega odrekne;
d) sklopi sudsku nagodbu;
e) predstavi sredstvo pobijanja odluke i da se odrekne ovog prava ili da povuče
podneto sredstvo;
f) predloži određivanje privremenih mera za obezbeđenje zahteva;
g) podnese zahtev za izvršenje ili obezbeđenje i da obavi potrebne radnje u vezi
sa datim zahtevima;
h) od protivne stranke primi troškove postupka koje je odredio sud,
125 Član 87 ZPP
84
i) ovlasti drugog advokata u pismenoj formi da obavi par parničnih radnji, ali ne
i da preduzima radnje na ročištu za glavnu raspravu u predmetu.
Da bi podneo predlog za ponavljanje postupka, advokatu je potrebno posebno
ovlašćenje, samo ukoliko je od vremena pravosnažnosti odluke proteklo više od
šest meseci.
Advokata može zameniti pripravnik koji kod njega radi, međutim samo pred
prvostepenim sudom. 126 Međutim, ukoliko zastupnik stranke nije advokat, a
stranka u ovlašćenju nije detaljno navela njegova ovlašćenja, zastupnik u ovom
slučaju može preduzimati sve parnične radnje, ali mu uvek treba izričito
ovlašćenje za:
a) povlačenje tužbe;
b) potvrđivanje ili odricanje od tužbenog zahteva;
c) zaključivanje sudskog poravnanja;
d) odustajanje od prava podnošenja pravnog leka za pobijanje odluke,
e) ili za njegovo povlačenje i prenos ovlašćenja drugom licu i podnošenje
vanrednih pravnih lekova protiv odluka.127
Ovlašćeni zastupnik stranke može da bude svako lice koje je potpuno poslovno
sposobno (parnično sposobno).
 Podnošenje ovlašćenja/punomoćja
Ovlašćeni zastupnik stranke je dužan da, prilikom preduzimanja prvih parničnih
radnji, podnese svoje ovlašćenje/punomoćje (prilikom podnošenja tužbe,
odgovora na tužbu itd.). Sud može dozvoliti datom licu da zastupa stranku i bez
podnošenja ovlašćenja/punomoćja, međutim određuje mu rok do koga mora
podneti ovlašćenje/punomoćje.
Ukoliko ovo lice ne postupi po naredbi suda, postupak se nastavlja kao da ga
uopšte nije podneo sudu u svojstvu zastupnika stranke i bez uzimanja u
razmatranje radnji koje je preduzeo.
Radnje koje je ovo lice preduzelo u postupku, sud poništava, izuzev one za koje
stranka kasnije da svoju saglasnost.128
Povreda ovih pravila, zapravo predstavlja bitan prekršaj odredbi parničnog
postupka iz člana 182, stav 2 tačka (k) ZPP, o kojima sud vodi računa po
126 Član 90 ZPP

127 Član 91 ZPP
128 Član 93.4 ZPP
85
službenoj dužnosti i kao posledica kojih treba poništiti odluku suda prvog stepena.
Takođe, usled ovog prekršaja može se podneti i vanredni pravni lek– revizija.129
 Opoziv i otkazivanje ovlašćenja/punomoćja

Stranka može u svako vreme da opozove ovlašćenje/punomoćje a
zastupnik/punomoćnik može da ga otkaže u svako vreme. Opoziv i otkazivanje
ovlašćenja/punomoćja vrši se u pisanom obliku ili usmeno na zapisnik pred
sudom pred kojim se vodi postupak, a proizvodi dejstvo za protivnu stranku od
časa kada joj je saopšteno. Međutim, zastupnik/punomoćnik stranke dužan je da
još 15 dana preduzima parnične radnje za stranku koja mu je dala
ovlašćenje/punomoćje, ako je potrebno da se otkloni šteta za davaoca
ovlašćenja/punomoćja koja bi u to vreme mogla da nastane.130
Ovlašćenje/Punomoćje prestaje smrću fizičkog lica, odnosno gašenjem pravnog
lica gasi se i ovlašćenje/punomoćje koje je ono dalo.131
U slučaju stečaja, ovlašćenje/punomoćje koje je dao dužnik u stečaju gasi se u
trenutku u kome se prema odredbama na snazi proizvode pravne posledice
otvaranja stečajnog postupka.132
 Procesna legitimacija/pravo na nastavk postupka pred sudom (legetimatio

ad processum)
Procesna legitimacija pre svega pripada subjektima koji učestvuju u spornom
materijalno-pravnom odnosu i poveriocu, odnosno dužniku, na prava
obuhvaćena tužbenim zahtevom. Obično, ovakva ovlašćenja imaju učesnici u
parničnom materijalno-pravnom odnosu. Prosto rečeno, pravo na nastavak
postupka pred sudom pripada subjektima koji su u parničnom procesu stvarno
legitimisani. Procesna legitimacija može biti aktivna i pasivna.
Iz prakse: Aktivna legitimacija – tužbu za priznavanje ili obnavljanje

povređenog ili uskraćenog prava može podneti samo subjekat kojem
pripada pravo koje mu je drugi povredio ili uskratio.
Praktičan slučaj pasivne legitimacije, npr. tužba se može podneti samo
protiv onog koji svojim stavom ili radnjama krši ili uskraćuje subjektivno
pravo tužioca. Npr. poverilac kao tužilac aktivno je legitimisan da
129 Član 9 Zakona o izmeni i dopuni Zakon o parničnom postupku br. 04L-118.
130 Član 94.4 ZPP
131 Član 95 ZPP, kao i član 18 Zakona o izmeni i dopuni ZPP br. 04L-118.
132 Član 95.2 ZPP
86
podnese tužbu protiv lica koje ne ispunjava ili uskraćuje obavezu prema
tužiocu/poveriocu. Ovaj drugi je pasivno legitimisan.
U nekim slučajevima, pravo nastavka procesa pred sudom odvojeno je
od titulara subjektivnog prava i prelazi na treće lice. U ovakvim
slučajevima, treće lice pojavljuje se na suđenju kao stranka i deluje u
svoje ime, ali kako bi zaštitio tuđe subjektivno pravo.
Kada neko ugovori u svoje ime neki zahtev u korist trećeg lica, treće lice
stiče sopstveno i neposredno pravo prema dužniku, ukoliko nije
ugovoreno nešto drugo ili ne proizilazi iz radnih okolnosti.
Izuzetak od pravila da ugovor ima pravno dejstvo samo prema
ugovornim stranama je i ugovor sklopljen u korist trećeg lica.133
Procesne pretpostavke u vezi sa predmetom spora

Procesne pretpostavke u vezi sa predmetom spora nalazimo u odredbama ZPP,
koje se odnose na :
- nepostojanje dvojnog suparničarstva ( litispendencije),
- nepostojanje pravosnažne odluke,
- neodricanje tužioca od tužbenog zahteva,
- nepostojanje parnične nagodbe oko predmeta spora, i
- postojanje interesa za pravnu zaštitu.
Opšti osvrt
ZPP odredbama člana 391, propisuje sledeće: “Nakon prethodnog razmatranja
tužbe sud će, rešenjem odbaciti tužbu kao nedozvoljivuukoliko utvrdi da: tačka-
c) za stvar podignutu tužbom postoji sudska zavisnost (litispedenca), tačka- d) je
stvar presudjena (res iudicata), tačka- e) da je za predmet spora postignuto
sudsko poravnanje, da je tužilac u sudu odustao od tužbenog zahteva, da ne postoji
pravni interes tužioca za potvrđivanje tužbe”. Iz citirane odredbe proizilazi da u
svakom predmetu u kome se konstatuje dvojna litispendencija, pravosnažna
odluka, sudska nagodba stranaka, da je tužilac odustao od tužbenog zahteva i da
ne postoji pravni interes tužioca za potvrđivanje tužbe, tužba treba da se odbaci
kao nedozvoljena.
133 Primer iz prakse: Kao slučaj koji oslikava ovakvu situaciju u kojoj treće lice stiče sopstveno i
neposredno pravo jeste ugovor o osiguranju života u korist trećeg lica.
87
Iz prakse: Gorenavedena odredba propisuje uslove od kojih zavisi

dozvoljenost sudskog procesa, konkretno uslove koji u vezi sa
predmetom spora moraju da budu ispunjeni u fazi prethodnog
razmatranja tužbe. Treba istaći da procesne pretpostavke koje se odnose
na predmet spora, sud praktično može da oceni tek po dobijanju odgovora
na tužbu ili na pripremnom ročištu, kada tuženom tužba prethodno nije
dostavljena na odgovor, pošto nakon čitanja tužbe odnosno izlaganja ili
navoda iz tužbe, sud ne može da konstatuje skoro nijednu od procesnih
pretpostavki koje se odnose na predmet spora, osim ažurnosti
subjektivnog prava i interesa za pravnu zaštitu.
Obično je tuženi taj koji upoznaje sud sa postojanjem neke od
potencijalnih parničnih prepreka zbog kojih se sudski proces ne može
odvijati, a koje su u ovom slučaju povezane sa predmetom spora.
 Nepostojanje dvojnog suparničarstva( litispendencije). U skladu sa odredbom

člana 262 stav 1, ZPP: ”Sudska zavisnost nastaje još u trenutku u kojem tuženom
se dostavlja tužba”.
Tokom vremena postojanja litispendencije oko istog tužbenog zahteva, ne može
se pokrenuti novo suđenje između istih stranaka. Sud se brine po službenoj
dužnosti ali ga mogu obavestiti i stranke ili neki drugi učesnik u postupku, ukoliko
je u toku drugo suđenje o istom tužbenom zahtevu između istih stranaka.
U skladu sa odredbom člana 262 stava 1 ZPP, kao trenutak zasnivanja
litispendencije smatra se onaj kada se tužba dostavi tuženoj stranci, međutim u
sudskoj praksi se litispendencija ocenjuje i kao trenutak u kome se tužba podnese
sudu. I odredba člana 252 ZPP, propisuje sledeće: “Suđenje jedne stvari na sudu
počinje sa podnošenjem pismenog tužbenog zahteva (tužba za obavezu(po
činidbi), tužba za utvrđenje i tužba za preinačenje)”.
Ukoliko se uzmu u obzir ove dve odredbe, vidi se da postoji nepoklapanje oko
trenutka nastupanja litispendencije, međutim u sudskoj praksi se u načelu
trenutkom nastupanja litispendencije zapravo smatra trenutak podnošenja tužbe
sudu. Ovo je slučaj pošto u nekim slučajevima tužilac može podneti sudu dve
identične tužbe (sa istim subjektima i predmetom spora) sa kojima tužena stranka
nije upoznata, međutim ukoliko sud nađe da postoje dve identične tužbe, sud i
bez obaveštavanja tužene stranke odbacuje jednu od njih (obično tužbu koja je
kasnije zavedena na sudu).
88
Sud u svim fazama razmatranja spora odbacuje tužbu ako konstatuje postojanje
dvojne litispendencije.134
 Nepostojanje pravosnažne odluke. Jedna od procesnih pretpostavki koja je

povezana sa predmetom spora jeste nepostojanje pravosnažne odluke. Sud se o
ovoj procesnoj pretpostavci uglavnom brine tokom procesa i ukoliko nađe da je
pokrenut postupak po zahtevu za koji već postoji pravosnažna odluka, tužbu
odbacuje kao nedozvoljenu . Ovakvo delovanje suda određuje se odredbom člana
391 tačka d), ZPP, u skladu sa kojim sud nakon prethodnog razmatranja tužbe
rešenjem odbacuje tužbu kao nedozvoljenu ukoliko konstatuje da je data stvar
već presuđena.
Data obaveza suda da se o ovom pitanju brine po službenoj dužnosti određena je
i članom 166 stav 2, ZPP.135
 Neodricanje tužioca od tužbenog zahteva. Neodricanje tužioca od tužbenog

zahteva procesna je pretpostavka u vezi sa predmetom spora, o kojoj se sud brine
po službenoj dužnosti u svim fazama postupka. Razlog za to zapravo je činjenica
da kada se stranka odrekne tužbenog zahteva, sud donosi presudu po osnovu
odricanja od tužbenog zahteva, kojom tužbeni zahtev tužioca odbija kao
neosnovan.136
 Nepostojanje sudskog poravnanja u vezi sa predmetom spora. Sudsko

poravnanje u suštini ima karakteristike pravosnažne presude i kao takvo
proizvodi isto pravno dejstvo kao i presuda, te se posledično, u vezi sa pravnom
stvari oko koje su stranke sklopile sudsko poravnanje, ne može voditi spor a ako
je ovakav spor pokrenut, sud će odbaciti tužbu.137
134 Sud ovakav način postupanja temelji na odredbama člana 391 tačka c), ZPP, u skladu sa kojima
sud nakon prethodnog razmatranja tužbe, rešenjem odbacuje tužbu kao nedopuštenu ukoliko
konstatuje da oko date pravne stvari postoji litispendencija).
135 Odluka postaje pravosnažna na nekoliko načina: ukoliko nisu dozvoljeni pravni lekovi protiv
odluke; ukoliko je istekao rok za izjavljivanje pravnog leka,; kada se odustane od pravnog leka;
kada povuče izjavljeni pravni lek, i kada odluku potvrdi sud više instance.
136 Ovakvo delovanje suda propisuje se odredbom člana 391 tačka e), ZPP, u skladu sa kojim sud
nakon prethodnog razmatranja tužbe rešenjem odbacuje tužbu kao nedopuštenu ukoliko konstatuje
da se tužilac odrekao tužbenog zahteva (radi se o odricanju od tužbenog zahteva na prethodnom
suđenju).
137 Ovakvo delovanje suda određuje se odredbom člana 391 stav e), ZPP.
89
 Postojanje interesa za pravnu zaštitu. Postojanje pravnog interesa predstavlja

procesnu pretpostavku samo za potvrđujuće tužbe, pošto se isto pretpostavlja u
kondemnatorskim i deklarativnim parnicama. Posledično, kod potvrđujuće tužbe,
sud je dužan da se pobrine tokom celokupnog procesa o postojanju pravnog
interesa pravičnog potvrđivanja ili postojanja pravnog odnosa koji je predmet
tužbenog zahteva, i ako konstatuje da dati interes ne postoji, tužbu odbacuje.138
Procesne pretpostavke u vezi sa tužbom

Procesne pretpostavke u vezi sa tužbom nalazimo u onim odredbama ZPP koje
se odnose na formalnu urednost tužbe.
 Procena formalne urednosti tužbe. Tužba predstavlja prvu procesnu radnju

tužioca, kojom se pokreće parnični postupak i kao takva čini je poprilično
formalnim podneskom, čiji su sastavni elementi/sadržina propisani zakonom.
Kao što opisuje odredba člana 253 stav 1, ZPP, tužba treba da sadrži:
a) određeni zahtev sa aspekta glavne stvari i sporednih zahteva;
b) činjenice na kojima tužilac zasniva svoj zahtev;
c) dokaze kojima se potvrđuju date činjenice;
d) vrednost spora;
e) pravnu osnovu, i
f) ostale podatke koje treba da sadrži predstavka (član 99 ovog zakona)139
Što se tiče pretpostavki o urednosti tužbe, sud u formalnom smilu treba da oceni
tužbu prema elementima traženim za svaki podnesak, ali i shodno konkretnim
elementima predviđenim za tužbu.
U slučajevima kada podnesak ne sadrži elemente propisane zakonom, član 102.1
ZPP propisuje sledeće: “Kada predstavka nije shvatljiva i kompletna kao što se
to zahteva u članu 99. Stav 2, sud poziva lice koje je uputilo predstavku, da istu
koriguje ili dopuni. U takvom slučaju sud daje uputstva i određuje rok od tri dana
korigovanje i dopunu predstavke”.
138 Ovakvo delovanje suda određuje se odredbom člana 391 stav e), ZPP.
139 Drugi podaci koje svaki podnesak treba da sadrži u skladu sa članom 99, stav 2 ZPP slede:
Naziv suda (uključujući i odnosno odeljenje, sem kada se tužba podnosi ogranku nekog suda pri
čemu se umesto odeljenja navodi naziv ogranka osnovnog suda); Ime i prezime (fizičkog lica), a
kada se radi o pravnom licu, naziv pravnog lica; Mesto prebivališta ili mesto boravka (za fizičkog
lica), a za pravno lice (sedište pravnog lica) stranaka; Mesto prebivališta ili boravka zakonskih
zastupnika ili punomoćnika (ukoliko stranke imaju zastupnike); Predmet spora,; Sadržinu izjave i
potpis podnosioca zahteva.
90
I odredba člana 390 ZPP predviđa sledeće:“Ukoliko sud konstatuje da je tužba

nerazumljiva ili nepotpuna, ili da postoje nedostaci koji su u vezi sa sposobnošću
tužioca ili tuženog da bi postali stranke u parnici, ili njihovim zakonskim
zastupanjem, ili nedostaci koji se odnose na ovlašćenje zastupnika da pokrene
parnični postupak, kada se takvo ovlašćenje traži zakonom, sud će u cilju
otklanjanja takvih nedostataka preduzeti potrebne mere propisane ovim zakonom
(član 79 i 102)”.
Za nedelovanje po zakonskoj obavezi iz navedene odredbe pravne posledice su
predviđene u odredbičlana 102. 3 ZPP: “Smatraće se da je predstavka povučena
ako se ne vrati sudu u određenom roku, a ako se vrati bez ispravki , odnosno bez
dopunjavanja , predstavka će se odbaciti”.
 Formalni nedostaci zbog kojih se tužba vraća na dopunu/ispravku. ZPP i

sudska praksa prilično su jasni i bez ikakve dileme tužba treba da se vrati na
dopunu uvek kada joj nedostaju elementi koje tužba i svaki drugi podnesak treba
da sadrže (odredba člana 99 stav 2 ZPP).
U vezi sa drugim elementima koje tužba treba da sadrži u skladu sa odredbama
člana 253 stav 1, tačka a), b), c), d), i e) ZPP, sudska praksa i ZPP nisu koherentni,
odnosno postoje razlike u tome da li tužba treba da se vrati na dopunu/ispravku u
vezi sa svim elementima. Dok ZPP tretira kao nužne sve elemente tužbe propisane
odredbom člana 253 stav 1, zbog kojih tužba mora da se vrati na dopunu/ispravku,
u skladu sa odredbom člana 102, stav 1, i u vezi sa ovim i u skladu sa odredbom
člana 390, sudska praksa ima razlike i ne tretira sve elemente tužbe u skladu sa
odredbama iz člana 253 stav 1, kao nužne elemente zbog kojih se tužba vraća na
dopunu/ispravku.
Iz praktičnih razloga, u nastavku obrađujemo sve elemente tužbe, jedan po jedan.
 Šta učiniti ukoliko tužbi nedostaje određeni zahtev sa stanovišta glavne

stvari i sporednih zahteva?
Što se tiče određenih zahteva sa stanovišta glavne stvari i sporednih zahteva, i
ZPP i sudska praksa su u potpunom skladu i tretiraju kao formalnu prepreku
nepreciziranje zahteva u tužbi. U tom kontekstu treba istaći da ukoliko predmetni
sudija konstatuje da tužbi nedostaje elemenat preciziranja zahteva, isti je dužan
da tužbu vrati na dopunu/ispravku u skladu sa odredbom člana 102 stav 1 ZPP.
Važno je istaći da je sudska praksa, kada govorimo o ovom elementu tužbe,
formalnija u odnosu na sam ZPP, pošto ZPP formalno ne precizira da tužbeni
zahtev treba da se formuliše na određeni način, dok sudska praksa iziskuje da ovaj
91
elemenat tužbe poprimi oblik “petitiuma/zahteva” koji zapravo predstavlja

predlog sadržine izreke meritorne odluke.
Ovaj način delovanja u sudskoj praksi u skladu je sa logikom građanskog sudskog
postupka pošto nije sporno da se parnični postupak pokreće sa namerom da sud
tužiocu pruži sudsku zaštitu određene sadržine. Ovo ima smisla tim više ukoliko
se poveže i sa obavezom suda da odluči unutar zahteva koje su podnele stranke u
postupku, (član 102, stav 1 ZPP).
Iz prakse: Nezavisno od toga što je tužbeni zahtev u smislu glavne i

sporedne stvari formalni – nužni elemenat tužbe, postoje slučajevi kada
sud ne treba da vrati tužbu na dopunu/ispravku zbog ovog elementa.
Razlog što sud u nekim slučajevima ne treba da vrati tužbu na
dopunu/ispravku povezan je sa praktičnim aspektima jasnog preciziranja
zahteva, posebno njegovog obima.
Primeri: Ukoliko je osoba X zadobila teške telesne povrede sa trajnim
posledicama u smislu ograničavanja radne sposobnosti, za ovu kategoriju
materijalne štete ona podnosi tužbu. Osoba X kao tužilac nije u stanju da
odredi sa preciznošću glavni i sporedni zahtev, naročito u vezi sa visinom
štete/naknade, pošto bi visina štete mogla da se odredi samo nakon
izvođenja relevantnih dokaza o visini štete.
Ukoliko je osoba X udaljena sa posla protivzakonito i ista podnese tužbu
za naknadu plata do vraćanja na radno mesto, pod pretpostavkom da je
proteklo određeno vreme od datuma njenog udaljavanja sa radnog mesta,
ista ne može da odredi visinu prihoda/plata, bonusa i kamate sve dok se
ne izvedu dokazi kao što su finansijsko veštačenje ili neki drugi dokaz
koji na neosporan način svedoče o visini zahteva.
Ukoliko osoba X podnese tužbu za stvaranje održaja na poslužnoj
imovini u korist povlasne imovine, ista nije u mogućnosti da odredi
zahtev tačno sve dok se ne izvede odnosni dokaz o geodetskom
veštačenju.
Ukoliko osoba X podnese tužbu zbog smetanja državine nad jednim
delom svoje imovine, ista ne može da podnese precizan zahtev sve dok
se ne izvedu osnovni dokazi o uviđaju i veštačenju.
92
 Šta će sud učiniti ukoliko tužbi nedostaju činjenice na kojima tužilac zasniva
svoj zahtev?
U skladu sa odredbom člana 253, stav 1, tačka b) ZPP, može se zaključiti da
činjenice na kojima tužilac zasniva svoj zahtev predstavljaju jedan od nužnih
elemenata tužbe. Zapravo, ukoliko se pozovemo na odredbu člana 102, stav 1
ZPP, zaključujemo da sud vraća tužbu na dopunu podataka koje tužba kao
podnesak treba da sadrži, čija se sadržina određuje odredbom člana 99 stav 2 ZPP.
Odredba člana 99 stav 2, između ostalog propisuje da podnesak treba da sadrži
izjavu, dok stav 3 član 99, propisuje sledeće:” Ukoliko izjava sadrži neki zahtev,
stranka treba u predstavci da pokaže činjenice na osnovu kojih bazira zahtev, kao
i dokaze kada je potrebno nešto tako”.
Iz prakse: Sud treba da obrati pažnju kada odlučuje da tužbu vrati na

dopunu tražeći od tužioca da predoči činjenice na kojima tužilac zasniva
svoj zahtev. Savetuje se da sudovi vrate tužbu na dopunu za ovaj
elemenat samo u slučajevima kada tužba ne navodi nijednu činjenicu na
kojoj tužilac zasniva svoj zahtev. Savetuje se da se deluje na ovaj način
pošto ukoliko tužilac ne predoči činjenice, shodno obavezi koju mu je sud
dao da tužbu dopuni, sud će smatrati da je tužba povučena.
U ovakvoj situaciji se postavlja logično pitanje, da li bi tužilac mogao da
bude uspešan i sa to malo činjenica predstavljenih u tužbi koje prema
mišljenju suda nisu bile dovoljne da se smatra da je tužilac predočio
činjenice na kojima zasniva svoj zahtev. Odgovor je ponovo logičan i
mogli bismo da konstatujemo da bi tužba tužioca mogla biti uspešna,
možda polazeći od mogućnosti da tuženi potvrdi tužbeni zahtev. Upravo
iz tog razloga kažemo da je tužilac taj koji poznaje sve predmetne
činjenice i koji sam bira koje činjenice želi da predoči, kako bi dokazao
osnovanost tužbenog zahteva, dok sud ne može da bude siguran ni u
jednom slučaju, osim kada tužba ne iznosi nijednu činjenicu, pošto
tužilac nije predočio sve predmetne činjenice.
Na kraju krajeva kažemo da je pravičnije da sud odbaci, kao
neosnovan,tužbeni zahtev tužioca u nedostatku njegove osnovanosti nego
da spreči tužioca da razmotri predmet samo zato što je sud uveren da
tužilac nije predočio sve predmetne činjenice. Ne treba zaboraviti drugu
mogućnost na raspolaganju suda da na pripremnom ročištu postavi
pitanje uključenim strankama, u vezi sa činjenicama i dokazima.
93
 Šta učiniti u slučaju da tužbi nedostaju dokazi koji potvrđuju činjenice

predočene u tužbi?
U skladu sa odredbom člana 253 stav 1, tačka c) ZPP, možemo zaključiti da
dokazi na kojima tužilac zasniva svoj zahtev predstavljaju jedan od nužnih
elemenata tužbe, međutim u sudskoj praksi, sudovi su poprilično obazrivi kada
govorimo o predstavljanju dokaza kao nužnih elemenata tužbe.
Kada govorimo o dokazima kao elementima tužbe, ako se pozovemo na odredbe
ZPP- iz člana 102, stav 1, 99 stav 2 i 3, mogli bismo da konstatujemo da je tužilac
dužan da u tužbi predoči dokaze, iako se u sudskoj praksi podnošenje dokaza ne
smatra nužnim uslovom, tako da sud može da vrati tužbu na dopunu, uz obavezu
tužioca da dopuni tužbu tako što će predočiti dokaze koji potvrđuju činjenice
predočene u tužbi.
Sudska praksa je prilično jasna u vezi sa ovom situacijom, te preovlađuje
mišljenje da iako u tužbi nisu predloženi dokazi, ista treba da se smatra redovnom
i treba pristupiti procesu meritornog odlučivanja. Razlog za to je činjenica da se i
u odsustvu dokaza može doneti presuda na osnovu navoda ali se na kraju krajeva
može odlučiti meritorno odbacivanjem tužbenog zahteva kao neosnovanog.
Dakle, prosto govoreći sud ne treba da sprovede postupak ispravke tužbe usled
nedostatka dokaza.
 Šta će učiniti sud u slučaju da tužba ne navodi vrednost predmeta spora?

Odredba člana 253 stav 1, tačka d) ZPP predviđa da tužba treba da sadrži i
vrednost predmeta spora, ali se u sudskoj praksi ne smatra nužnim elementom,
bez koga ne može da se odvija sudski proces.
Ukoliko tužilac nije uopšte pomenuo vrednost predmeta spora u tužbi, ili ukoliko
je datu vrednost odredio suviše visoko ili nisko, sud po službenoj dužnosti ili po
prigovoru tužene stranke, najkasnije na pripremnom ročištu, a ukoliko ono nije
održano na ročištu na glavnoj raspravi, ali pre nego što počne razmatranje, brzo i
na prikladan način određuje vrednost predmeta spora.
Treba istaći da sud neće sprovesti nikakvo veštačenje kako bi odredio vrednost
predmeta spora, već određuje njegovu vrednost u zavisnosti od onoga što je
predmet spora.140
140 Primer: U zavisnosti od prirode/vrste tužbenog zahteva, određuje se i vrednost predmeta spora.
Kada se radi o novčanim potraživanjima, vrednost je ta koja je zahtev tužbe te je sud brzo određuje
uzimajući istu u obzir. U imovinskopravnim potraživanjima koja nisu novčane prirode sud uzima u
obzir približnu vrednost predmeta spora, npr. ukoliko se traži predaja predmeta (pokretne imovine)
94
Važna je vrednost predmeta spora pošto se u zavisnosti od vrednosti utvrđuje da

li stranka može da podnese reviziju protiv presude/rešenja. U zavisnosti od
vrednosti se određuje i sudska taksa kao i visina troškova zastupanja u slučaju da
je za zastupnika angažovan advokat.
 Šta da učini sud u slučaju da tužba nije zakonski osnovana?

Član 253, stav 3, ZPP propisuje sledeće: “Sud će postupiti prema tužbi i kada
tužilac nije naveo pravnu osnovu tužbenog zahteva.”.
Iz ove odredbe se zaključuje da je pravna osnova fakultativni element tužbe bez
koga se može odvijati sudski proces.
Značaj pravne osnove kao elementa tužbe je evidentan pošto određivanje pravne
osnove po kojoj je tužilac sproveo pravnu kvalifikaciju činjenica pomaže sudu da
usmeri dokazni deo postupka.141
približnu vrednost (kažemo približnu pošto sud ne vrši posebno veštačenje kojim ima za cilj da
odredi vrednost) već na samom početku sud traži da sam tužilac odredi a ako je tužilac ne odredi,
onda je određuje sam sud.
U ovakvim slučajevima, sud odlučuje svojim rešenjem na koje nije dozvoljeno pravo izjavljivanja
žalbe. Ukoliko sud nije odlučio van rasprave o vrednosti predmeta spora i preduzme date radnje na
ročištu, onda se rešenje o vrednosti predmeta spora konstatuje u zapisnik i ne iziskuje obrazloženo
rešenje.
141 Primer: Ukoliko je tužilac tužbom tražio da mu se potvrdi pravo svojine na osnovu državine,
sud će usmeriti proces razmatranja i izvođenja dokaza ovom osnovom, sa time da tužilac potražuje
svoje svojinsko pravo po osnovu nasledstva, zbog čega sud usmerava razmatranje i izvođenje
dokaza po ovoj osnovi.
95
96
IV. DAVANJE ODGOVORA TUŽENOG NA TUŽBU
Kada nakon prethodnog razmatranja tužbe, predmetni sudija oceni da je tužba

uredna i potpuna, on rešenjem, dostavlja tužbuzajedno sa predmetnim spisima,
tuženom na odgovor, u roku od petnaest (15) dana od dana kada je tužba podneta
sudu. Tuženi je dužan da, nakon što preda tužbu, uz priložene spise, u roku od
petnaest (15) dana, odgovori na tužbu u pismenoj formi.142
Uputstva suda tuženom za dostavljanje tužbe na odgovor,
U nastavku slede uputstva koje sud navodi u rešenju o dostavljanju tužbe na

odgovor, u smislu sadržine odgovora na tužbu i procesnih posledica za
nepoštovanje roka za dostavljanje odgovora na tužbu.
- Tuženi je dužan da u odgovoru na tužbu iznese procesne prigovore i izjavi
da li prihvata ili osporava tužbeni zahtev tužioca. Ukoliko tuženi osporava
tužbeni zahtev tužioca, odgovor na tužbu treba da sadrži činjenice na kojima
tuženi zasniva svoje navode i dokaze na osnovu kojih prihvata predočene
činjenice. Odgovor treba da sadrži sve elemente predviđene odredbama člana
99 ZPP.
- Ukoliko je odgovor na tužbu nerazumljiv ili nepotpun, sa ciljem da otkloni
ove nedostatke, sud postupa u skladu sa odredbama člana 102 ZPP.
- Tuženi se upozorava da ukoliko u roku propisanom u tački I. ovog rešenja ne
podnese odgovor na tužbu, sud donosi presudu zbog propuštanja, ukoliko se
ispune uslovi propisani odredbama člana 150 stav 1 tačke (a), (b), (c) ZPP.
- Lice koje se bude pojavilo kao zakonski zastupnik je dužno da prilikom
preduzimanja prve radnje u postupku dokaže svojstvo zakonitog
predstavnika, dok ovlašćeno lice preduzimanjem prve radnje u postupku je
dužno da sudu predstavi valjano ovlašćenje.
 Posledice nepodnošenja odgovora na tužbu

Ukoliko tuženi ne podnese odgovor na tužbu, sudija je nadležan da preduzme
određene mere, osim kada okolnosti iziskuju drukčije, kao što sledi:
- Presuda zbog propuštanja Sudija može doneti presudu kojom odobrava

tužbeni zahtev tužioca ukoliko je: (a) tuženom uredno dostavljena tužba i
142Muharrem Shala, Albert Zogaj, Valon Totaj & Zenel Leku, Doracaku i Gjyqtarëve për
Procedurën Kontestimore/Priručnik za sudije o parničnom postupku, Priština 2015, str. 251.
97
poziv za davanje odgovora na tužbu; (b) osnovanost tužbenog zahteva

proizilazi iz činjenica predstavljenih u tužbi; i (c) činjenice koje potkrepljuju
tužbeni zahtev nisu u suprotnosti sa predloženim dokazima ili sa javnim
podacima.143
- Potencijalno ograničenje opcije donošenja presude zbog propuštanja.
Međutim, sudija ne može da donese presudu zbog propuštanja, ukoliko će to
rezultirati odlukom koja bi bila u suprotnosti sa pravnim poretkom, pravnim
odredbama ili javnim moralom. 144 Sudija može da obezbedi dopunske
podatke pre nego što konstatuje da ne treba doneti presudu zbog
propuštanja.145
 Sudska provera sadržine odgovora tuženog.

Kada tuženi podnese odgovor na tužbu, sudija (uz pomoć stručnog saradnika,
donekle i Kancelarije za upravljanje predmetima) treba da proveri (razmotri)
odgovor na tužbu i priložena pismena, kako bi uvideo da li postoji potreba za
ispravkama i kako bi sagledao da li postoji potreba za ispravkama upravne,
procesne ili materijalne prirode. Prvi korak kada govorimo o proveri odgovora
na tužbu tuženog podrazumeva sledeće provere:
- Procesni prigovori. Odgovor na tužbu tuženog treba da sadrži sve procesne
prigovore na tužbeni zahtev.146
- Potvrđivanje ili osporavanje tužbenog zahteva. Odgovor tuženog treba da

sadrži izjavu o tome da li potvrđuje ili osporava tužbeni zahtev i dotične
navode.147
- Osporavanje tužbenog zahteva na osnovu dokaza. Ukoliko tuženi ospori
tužbeni zahtev, odgovor na tužbu treba da sadrži činjenice i dokaze koji
potkrepljuju navode iz iste.148
143 Član 150.1 ZPP, ovlašćuje sudiju da u određenim uslovima donese presudu zbog izostanka
ukoliko tuženi ne dostavi odgovor.
144 Član 150.2 ZPP, zabranjuje sudiji da donese presudu zbog propuštanja tuženom koji ne podnese
odgovor na tužbu, ukoliko konstatuje da se data radnja kosi sa pravnim poretkom, zakonskim
odredbama ili javnim moralom, u skladu sa članom 3.3.
145 Član 150.3 ZPP, dozvoljava sudiji da prikupi dopunske podatke pre nego što odluči da bi presuda
zbog propuštanja bila u suprotnosti sa članom 150.2 pošto bi time bila u suprotnosti sa pravnim
poretkom, zakonskom odredbom ili javnim moralom iz člana 3.3.
146 Član 396.1 ZPP, propisuje da, između ostalog, odgovor na tužbu tuženog treba da sadrži sve
procesne prigovore na tužbeni zahtev.

147 Član 396.1 ZPP, propisuje da, između ostalog, odgovor na tužbu tuženog treba da sadrži iskaze
tuženog o tome da li potvrđuje ili osporava tužbeni zahtev.

148 Član 396.2 ZPPpropisuje da ukoliko tuženi ospori tužbeni zahtev, odgovor na tužbu mora da
sadrži i činjenice kojima tuženi potkrepljuje svoje navode i dokaze.
98
- Sadržina odgovora na tužbu. Odgovor tuženog na tužbu treba da sadrži sve

podatke predviđene članom 99149, koji zahteva da podnesak treba da je: (1)
razumljiv i (2) sadrži sve što treba i omogućuje da se deluje po njemu, kao i:
(a) naziv suda; (b) ime i prezime (naziv pravnog lica), mesto prebivališta ili
boravišta (sedište pravnog lica) stranaka, njihovih pravnih zastupnika ili
punomoćnika, ukoliko ih imaju, (c) opis predmeta spora (osporene imovine);
(d) sadržinu izjave, i (e) potpis podnosioca.150 Sem toga, član 99 predviđa da
svaki zahtev koji stranka podnese treba da sadrži opis činjenica na kojima
zasniva zahtev kao i dokaze koje im idu u prilog.151
Razmatranje zahteva tuženog

Postoji mogućnost da tuženi pokrene pitanja koja bi iziskivala pažnju sudije, jer
tuženi tvrdi da je tužilac ili treća strana zaista odgovoran za povredu svojinskog
prava, kao što sledi:
- Protivtužba Tuženi ima pravo da podnese protivtužbu protiv tužioca

najkasnije do pripremnog ročišta, navodeći da je tužilac povredio svojinska
prava tuženog.152
- Pravni prethodnik. Tuženi ima pravo da u parnični postupak uvede treće lice
(pravnog prethodnika), na mesto prvo tuženog, najkasnije do pripremnog
ročišta 153, iako tužilac može imati osnovu za prigovor 154 ili tužilac može da
načini zamenu.155
- Treće lice. Tuženi (ili tužilac) može pozvati na suđenje treće lice ukoliko je
ono uključeno u spor, iako prvobitno nije bilo pomenuto u tužbi.156
149 Član 396.1 ZPP, propisuje da, između ostalog, odgovor na tužbu tuženog treba da sadrži i
podatke iz člana 99.
150 Član 99.2 ZPP propisuje sadržinu tužbi, odgovora na tužbu, žalbe, predloge i obaveštenja
namenjena sudu.
151 Član 99.3 ZPP, propisuje da svaki zahtev koje stranka podnese treba da počiva na činjenicama i
dokazima.
152 Član 256.1 ZPP dozvoljava podnošenje tužbenog zahteva na tužiočeve navode najkasnije do
kraja pripremnog ročišta.

153 Član 275.1 ZPP propisuje da umešač (pravni prethodnik) može da zameni prvotuženog, što treba
učiniti najkasnije do pripremnog ročišta.

154 Član 275.2 ZPP, predviđa osnove za ulaganje prigovora tužioca sa ciljem da se treće lice zameni
prvim tužiocem.
155 Član 260.1 ZPP, propisuje da u slučaju da su ispunjeni uslovi koje propisuje član 258, tužilac
može preinačiti tužbu tako da umesto prvog tuženog tuži neko drugo lice.
156 Član 276.1 ZPP, omogućava strankama da pozovu treće lice u postupku, kada su uključeni u
spor.
99
 Vraćanje odgovora na tužbu za ispravku i dopunu.

Ukoliko odgovor na tužbu ne sadrži obavezne elemente shodno uputstvima suda
datim u rešenju o odgovoru na tužbu, propisanom u članu 396 ZPP, kao i
podatke iz člana 99, predmetni sudija u skladu sa članom 102 ZPP vraća
odgovor na tužbu na ispravku i dopunu. Ovom prilikom se tuženi upućuje na
ono šta treba da ispravi ili dopuni u svom odgovoru na tužbu, uz naznaku 3-
dnevnog roka u okviru kojeg je dužan da vrati ispravljeni odgovor.
 Posledice neispravljanja i nedopunjavanja odgovora na tužbu.

Zakon o parničnom postupku ne sadrži konkretne odredbe koje bliže pojašnjavaju
situaciju kada tuženi vrati dopunjeni i ispravljeni odgovor na tužbu. Međutim, i
pored toga, u datim slučajevima treba primeniti odredbe člana 102 ZPP, kako bi
se odgovor na tužbu smatrao povučenim ukoliko se ne vrati sudu u roku od 3
dana, a ukoliko se vrati sudu, neispravljen odnosno dopunjen, odgovor na tužbu
se odbacuje.
U ovim slučajevima se ne donosi posebno rešenje već se smatra da odgovor na
tužbu nije podnet blagovremeno, što će imati za posledicu donošenje presude
zbog propuštanja stranke, u skladu sa članom 150 ZPP, ukoliko se ispune uslovi
za njeno donošenje.
 Odluke koje se mogu doneti nakon odgovora na tužbu.

Kada po dostavljanju odgovora na tužbu predmetni sudija oceni da između
stranaka nije sporno činjenično stanje i da ne postoje druge prepreke za donošenje
meritorne odluke, nezakazivanjem sudske rasprave može se doneti presuda kojom
se tužbeni zahtev prihvata kao osnovan.
Sa druge strane, u slučaju da odgovor na tužbu konstatuje da iz činjenica
navedenih u tužbi ne proizilazi osnovanost tužbenog zahteva, pošto je jasno da je
u suprotnosti sa činjenicama navedenim u tužbi ili ukoliko su činjenice na kojima
se zasniva tužbeni zahtev nesumnjivo u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac
predložio ili sa opštepoznatim činjenicama, donosi se meritorna odluka kojom se
tužbeni zahtev odbija kao neosnovan.
 Zaštita tuženog od tužbe

Na potpunoj je diskreciji stranaka u postupku da se opredele za način na koji će
se zastupati njihovi interesi pred sudom. U ovom kontekstu se može zaključiti da
je zaštita tuženog od tužbe pravo tuženog.
Bez obzira na izbor koji je tuženi načinio kada govorimo o načinu zaštite od tužbe,
važno je istaći da sudovi, u svakom sudskom procesu, treba da daju tuženom
potpunu mogućnost da se odbrani od navoda u tužbi. U svakom slučaju, sudovi
100
precizno treba da ispoštuju sva prava stranaka uključenih u postupak. Tuženi se

može odbraniti od tužbe u procesno-pravnomm i materijalno-pravnom smislu.
Cilj odbrane od tužbe jeste da se protiv njegane ostvari tužbeni zahtev, zbog čega
će procesnom pravnom zaštitom tuženi načiniti pokušaj da spreči da se protiv
njega povede sudski postupak, a materijalno-pravnom zaštitom će tuženi uložiti
napore da se tužba protiv njega pokaže neosnovanom. U ovom kontekstu se može
zaključiti da su sredstva koja tuženi imaju da se odbrane od tužbe zapravo
procesno-pravna i materijalno-pravna.
 Odbrana procesno-pravnim sredstvima.

Tuženi se brani procesnim sredstvima tako što predočava činjenice o kojima sud
brine po službenoj dužnosti, te shodno tome ulaže napore da ubedi sud da postoje
procesne prepreke za dalje odvijanje suđenja.
Procesne pretpostavke predstavljaju uslove od kojih zavisi dozvoljenost sudskog
procesa, a o kojima se sud brine po službenoj dužnosti, ali u nekim slučajevima
se iz teksta tužbe ne mogu oceniti sve procesne pretpostavke, posebno ne one
koje su u vezi sa predmetom spora. U tom smislu , tuženi je taj koji, braneći se od
tužbe, podnosi procesne prigovore u vezi sa preprekama po odvijanje parničnog
postupka. Treba istaći da tuženi nije ograničen da podnese samo procesne
prigovore koje sud nije mogao da oceni tokom prethodnog razmatranja, već isti
može da podnese sve procesne prigovore koje smatra preprekom za dalje
odvijanje procesa.157
Iz prakse: Sud treba prethodno da razmotri tužbu kada govorimo o njenoj

formalno-pravnoj urednosti (da li tužba sadrži elemente koji treba da
sadrži kao predstavka i elemente tražene odredbama člana 253 ZPP).
Bez obzira na činjenicu da se u načelu, kada sud podnese tuženom tužbu
na odgovor smatra da je on (sud) pre toga formalno razmotrio urednost
tužbe, ovo nije prepreka da tuženi odgovorom podnese procesno-pravne
prigovore, uključujući i činjenicu da je tužba neregularna sa
formalnopravne strane.
157Tuženi može da podnese prigovore u vezi sa nenadležnošću suda, preprekama koje se odnose na
sastav i izuzeće sudije, prigovore u vezi sa strankama i zastupanjem stranaka u postupku, prigovore
u vezi sa predmetom spora ili prigovore koji se odnose na formalnu urednost tužbe.
101
 Odbrana materijalno-pravnim sredstvima. Tuženi se može odbraniti od tužbe

materijalno-pravnim sredstvima i osporavanjem činjenica na kojima počiva
tužbeni zahtev, može osporiti pravnu osnovu tužbenog zahteva, podneti
materijalno-pravne prigovore i iznošenjem protiv-zahteva.
- Osporavanje činjenica na kojima počiva tužbeni zahtev Tuženi može

osporiti činjenice koje je podneo tužilac ili podneti nove činjenice kojima će
događaj prikazuje na drugačiji način.
- Osporavanje pravne osnove Tuženi se može odbraniti osporavanjem pravne
osnove tužbenog zahteva navodima da iz predočenog činjeničnog stanja koje
je tužilac predočio ne može proizaći pravna posledica formulisana u tužbi. Na
primer: pokušava da potvrdi da uzrok pomenut u tužbi u skladu sa zakonom
ne daje tužiocu pravo da prijavi ugovor.158
- Materijalno-pravni prigovori. Ovim prigovorima se tuženi štiti tako što
pokušava da dokaže da su određene okolnosti sprečile nastupanje prava
tužioca ili su ga ugasile . 159
Materijalno-pravni prigovor zapravo je primer podnošenja prigovora na
zastarelost itd.
- Podnošenje protiv-zahteva. Podnošenje protiv-zahteva predstavlja prigovor
materijalno-pravne prirode koji tuženi koristi u slučajevima kada ne može da
se odbrani od tužbenog zahteva drugim sredstvima odbrane. Odredba člana
317 ZOO propisuje sledeće: “ Dužnik može kompenzovati potraživanje koje
ima prema poveriocu sa onim što ovaj potražuje od njega, ako oba
potraživanja glase na novac ili druge zamenljive stvari istog roda i istog
kvaliteta i ako su oba dospela za naplatu”. Ova odredba predviđa mogućnost
dužnika za naknadu novčanih potraživanja i zamenljivih predmeta, ali
podnošenje protiv-zahteva može doći u obzir i u drugim slučajevima, u
zavisnosti od vrste protivtužbe.
216.
159 Ibid, str. 216.
102
V. SPAJANJE TUŽBENIH ZAHTEVA I PROCESNIH SUBJEKATA
Spajanje tužbenih zahteva

Tužbeni zahtev koji čini jednu tužbu može biti prost i njim se od suda može tražiti
da presudom odluči o jednom, pojedinačnom predmetu ili složen, kojim se
zahteva rešavanje dva ili više nezavisnih pravnih stvari . Prosto govoreći, spajanje
tužbenih zahteva podrazumeva situaciju u kojoj tužilac u jednoj tužbi podnosi dva
ili više zahteva protiv tuženog.
 Kumulativno spajanje tužbenih zahteva. Kumulativno spajanje tužbenih

zahteva postoji kada tužilac tužbom (u formalnom smislu) podnese nekoliko
tužbenih zahteva protiv tuženog (commulatio actionum) i predlaže sudu da ih sve
odjednom prihvati jednom presudom.
Primeri iz prakse: Ukoliko je tužilac imao saobraćajnu nesreću u kojoj

mu je prouzrokovana šteta na vozilu i istovremeno je zadobio telesne
povrede. U tom slučaju, tužilac može da podnese dve tužbe za naknadu
štete, jednu za naknadu materijalne štete nastale na vozilu i drugu za
naknadu štete usled zadobijenih telesnih povreda. Tužilac može tužbom
tražiti naknadu štete pričinjene na vozilu i naknadu štete zbog telesnih
povreda (kumulativno spajanje); ili
Ukoliko je tužiocu nezakonito prekinut radni odnos, on ima mogućnost
da podnese zahtev za poništavanje odluke i vraćanje na radno mesto i
drugu tužbu za naknadu na ime izgubljene zarade koju bi primao da je u
radnom odnosu, ali postoji mogućnost da sve ove zahteve podnese u
jednoj tužbi.
 Eventualno spajanje tužbenih zahteva. Tužilac može spojiti dva ili više zahteva
koja su međusobno povezana, tako što sud prihvati presudom zahtev naknadno
pomenut u tužbi (eventualan, koji treba da pomogne) samo ukoliko konstatuje da
je zahtev prvobitno pomenut u tužbi neosnovan.
Iz sudske prakse se zaključuje da tužilac vrši eventualno spajanje tužbenih
zahteva u slučaju kada nije siguran u osnovanost prvobitnog zahteva. Razumljiv
je cilj delovanja tužioca na ovaj način pošto ovim putem tužilac izbegava potrebu
za još jednim suđenjem protiv tuženog i u vezi sa tim izbegava opasnost
zastarevanja drugog zahteva, pošto do završetka suđenja po prvom zahtevu može
proći relativno dug vremenski period, kao i rok za zastarevanje drugog zahteva.
103
Primeri iz prakse: Tužilac traži povraćaj predmeta koji je kupio od

prodavca. Samo u slučaju da predmet ne postoji ili da je prodavac dati
predmet prodao trećem licu, drugim tužbenim zahtevom kupac traži
povraćaj plaćene cene i nagradu usled neispunjavanja ugovora.
 Alternativno spajanje tužbenih zahteva. Alternativno spajanje tužbenih

zahteva nastupa u slučajevima kada tužilac tužbom podnese dva ili više zahteva,
ali ispunjavanje jednog od njih od strane dužnika podrazumeva da je dužnik u
celosti izmirio svoju obavezu prema poveriocu.
Primeri iz prakse: U tužbi koja proizilazi iz kupoprodajnog ugovora,

kupac, kada otkrije značajne nedostatke u kupljenom predmetu, u skladu
sa članom 471 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima, ima pravo da
traži da se nedostatak otkloni ili da se snizi cena ili raskine ugovor. Kao
što se vidi, kupac je u tužbi pridružio alternativne zahteve. . On sam može
rešiti ili tražiti od tuženog prodavca da ispuni jednu od njih; ili
Drugi slučaj fakultativnih obaveza predstavlja onaj koji je propisan
odredbama članova 393 i 394 ZOO, u skladu sa kojima se poverilac
ovlašćuje da od dužnika traži samo jedan od načina izmirenja obaveza ili
da odjednom podnese nekoliko zahteva, ali ispunjavanje jednog od njih
oslobađa dužnika u celosti od dugovanja.
Suparničarstvo.
Tužbu može podneti nekoliko lica zajedno, a u jednoj tužbi se može tužiti i
nekoliko lica. U slučajevima kada u okviru tužioca ili tuženog ili kod obe strane
imamo više lica, ovo nosi naziv suparničarstvo (litisconsortium) a lica koja
učestvuju zovu se suparničari. Aktivno suparničarstvo postoji kada postoji puno
tužilaca, pasivno kada postoji puno tuženih i obostrano suparničarstvo kada
imamo puno tužilaca i puno tuženih. Po pravilu, suparničarstvo je fakultativno a
kao izuzetak obavezno.
Fakultativno suparničarstvo. Kada svaka suparničarska stranka može da uloži

posebnu tužbu protiv velikog broja dužnika ili kada puno tužilaca može da uloži
tužbu protiv velikog broja dužnika, ali i protiv jednog dužnika. Ovakav vid
suparničarstva može da stvori samo tužilac , jer je posledica njegovog
procesnog delovanja.
104
Primeri iz prakse: Za plaćanje određenog iznosa novca, tužbu mogu da

podnesu svi poverioci zajedno ili svaki poverilac pojedinačno za svoj
deo.
 Nužno suparničarstvo. Nužno suparničarstvo postoji kada njegovo pokretanje

ne zavisi od volje stranaka u postupku, već od vanprocesnih činjenica.160
U tom slučaju, suparničarstvo je obavezujuće usled zakona (ipso legge).
Suparničarstvo se propisuje i uređuje članom 264 Zakona o parničnom postupku.
U skladu sa ovim članom, tužbu može da podnese zajedno više tužilaca ili protiv
više tuženih (suparničarstvo) u slučaju:
- da su u odnosu na predmet spora u pravnoj zajednici ili ukoliko njihova prava,
odnosno obaveze potiču iz iste činjenične ili pravne osnove (materijalno
suparničarstvo););
- da su predmet spora zahtevi, odnosno obaveze iste vrste koje se zasnivaju na
činjeničnoj i pravnoj osnovi, u suštini istoj, i ako postoji stvarna i mesna
nadležnost istog suda za svaki zahtev i za svakog tuženog (formalno
suparničarstvo);
- da je to predviđeno nekim drugim zakonom
 Materijalno suparničarstvo. Veza između suparničara sa stanovišta predmeta

spora, pre početka procesa i van njega, može biti dvostruka ili može predstavljati
pravnu ili činjeničnu zajednicu.
- Veza poput pravne zajednice između suparničara postoji kada na tužilačkoj
strani imamo zajednicu zahteva a na strani tužene stranke imamo zajednicu
obaveza. Pravna veza između njih leži u činjenici da su saučesnici u
građansko pravnom odnosu, odnosno imaju zajednička prava i obaveze na
istiom predmetu .
Primeri iz prakse: Suvlasnici koji zajednički tuže ili su zajednički tuženi

u vezi sa stvarnim pravom na stvari u njihovom suvlasništvu;
raspolaganje i deoba zajedničkog predmeta; solidarna zaduženja, deljiva
i nedeljiva zaduženja itd.
160 Primeri iz prakse: Sudski proces se u skladu sa zakonom odvija zajednički od strane puno
tužilaca ili protiv puno tuženih u tužbi za deobu imovine u suvlasništvu; u slučaju smrti stranke
tokom sudskog procesa, kada umesto nje dođu univerzalni naslednici; kada pravno lice na jednom
suđenju biva odvojeno (gasi se), a umesto njega dođu pravna lica kojima su preneta (ili su preuzela
na sebe ) njegova prava i imovinska zaduženja.
105
- Stvarna faktička zajednica podrazumeva situaciju u kojoj nemamo pravnu

zajednicu, međutim stranke imaju svojstvo suparničara usled činjenice da se
njihova ovlašćenja ili zaduženja zasnivaju na istoj činjeničnoj i pravnoj
osnovi.
Primeri iz prakse: Saizvršioci – izazivači određene štete, ili oštećeni u

saobraćajnoj nezgodi.
 Formalno suparničarstvo. Ovakav vid suparničarstva postoji u slučajevima

kada između suparničara, sa stanovišta predmeta spora, pre početka procesa ali i
van njega, ne postoji ni pravna ni faktička zajednica, već suovlašćenja i njihova
zaduženja iste vrste i zasnivaju se na, u suštini, istoj činjeničnoj i pravnoj osnovi.
Postojanje ovog vida suparničarstva uslovljeno je stvarnom i mesnom
nadležnošču istog suda za svaki zahtev i za svakog tuženog (član 264.1, tačka b)
ZPP).161
Primeri iz prakse: Kada radnici podnesu tužbu protiv jedne institucije ili
kompanije zbog neisplaćivanja dohodaka iz radnog odnosa; nekolicina
tužilaca traži naknadu štete od osiguravajućeg društva X, na osnovu
saobraćajne nesreće; ili slučaj kada se uloži tužba protiv nekoliko tuženih
u kojoj se traži plaćanje zakupnine za stanove koje koriste pojedinačno.
 Zakonsko suparničarstvo. Zakonom o parničnom postupku i drugim odredbama

predviđena je mogućnost suparničarstva, npr. suparničarstvo sa mogućim
tuženim (član 265.1 ZPP); suparničarstvo stranaka po tužbi trećeg lica (glavni
umešač) (član 266 ZPP), suparničarstvo glavnog dužnika i jemca (član 267 ZPP)
kao i suparničarstvo propisano članom 196 Zakona o izvršnom postupku (Zakon
br. 04/L-139 itd).
U nastavku ćemo se osvrnuti na slučajeve suparničarstva prema gorepomenutom
redosledu:
- Suparničarstvo sa mogućim tuženim. Ovakav vid suparničarstva postoji u

slučajevima kada tužilac u svoju tužbu uključi dva ili više lica u svojstvu
tuženih i traži da se, u slučaju da se odbije tužbeni zahtev protiv prvotuženog,
tužbeni zahtev usvoji prema drugotuženom.162
161 Stvarna nadležnost se procenjuje i određuje u zavisnosti od vrednosti svakog zahteva

pojedinačno (član 32, stav 2 ZPP). Kada se radi o mesnoj nadležnosti, ona se određuje prema mestu
prebivališta tužene stranke, a u slučaju da postoji nekoliko tuženih, dovoljno je da se tužba podnese
na području na kome jedan od tuženih ima mesto prebivališta (član 38 ZPP).
162 Vidi član 265.1 ZPP.
106
U ovom slučaju data je mogućnost da u slučaju da tužioci nisu sigurni u vezi

sa osnovanošću ili verodostojnošću svog tužbenog zahteva protiv
prvotuženog, traže da se usvoji tužbeni zahtev prema drugo tuženom. Dakle,
u ovom slučaju je tužbeni zahtev podnet pod uslovom da ukoliko se ne odobri
prema prvotuženom, bude odobren prema drugom. Tužiocu nije data
mogućnost da predloži prihvatanje tužbenog zahteva protiv svih tuženih, već
samo protiv jednog od njih.
Primeri iz prakse: U slučaju da tužilac nije siguran koje lice mu je

pričinilo štetu, onda, da bi se izbegla potreba za drugim suđenjem, u istu
tužbu su uključeni i subjekat A i B.
Kod eventualnog suparničarstva, ZPP daje mogućnost da tužilac podnese protiv
jednog od tuženih i drugi tužbeni zahtev, ali pod uslovom da je povezan sa prvim
i da je za svaki od zahteva stvarno i mesno nadležan isti sud.
Primeri iz prakse: Tužilac traži od suda da tuženog A obaveže da preda

predmet, a ukoliko se ovaj zahtev odbije, traži od suda da obaveže
tuženog B da isplati novčani iznos na ime naknade, zbog činjenice da mu
je prodat predmet koji nije bio u njegovom vlasništvu.
Ono što je cilj eventualnog suparničarstva jeste da se tužilac osigura od početka

novog parničnog postupka u slučaju neuspeha protiv prvotuženog ili da se
obezbedi od podnošenja zahteva protiv prvotuženog itd.
- Suparničarstvo stranaka po tužbi trećeg lica (glavni umešač). Lice koje u

celosti ili delimično traži stvar ili pravo sa kojim u vezi je u toku postupak
između dve stranke u postupku, može na predmetnom sudu tužiti stranku sve
do zaključenja postupka pravosnažnom odlukom (glavni umešač).
U ovom slučaju protivne stranke postaju saoptužene od trenutka podizanja
tužbe od strane trećeg lica. Treće lice može iskoristiti ovo pravo do završetka
prvostepenog suđenja.
- Suparničarstvo glavnog dužnika i jemca. Poverilac ima pravo da tužbom tuži

istovremeno glavnog dužnika i jemca, ukoliko isto nije u suprotnosti sa
sadržinom ugovora o jemstvu. Ova mogućnost dolazi u obzir samo kada su
jemac i poverilac isključili iz materijalnog prava priznanje akcesornosti sa
posledicom po dužnika i jemac solidarno odgovara poveriocu.163
163 Vidi član 1016 Zakona o obligacionim odnosima (Zakon br. 04/L-077
107
Na zajedničkom suđenju, glavni dužnik i jemac imaju status običnih

suparničara.
- Suparničarstvo shodno članu 196 ZIP. Ovaj suparničarski odnos se zasniva

u slučajevima kada dužnik i drugi vlasnici zajedničke imovine imaju
nesporazume u vezi sa njihovim pravima na zajedničku nepokretnost, tada
izvršni organ upućuje vlasnika zajedničke imovine koji osporava prava
dužnika na zajedničku nepokretnost, da svoja prava utvri u parničnom
postupku.
 Procesni položaj suparničara. Procesni položaj suparničara može se razlikovati

u različitim vrstama suparničarstva. U zavisnosti od datog položaja, treba
napraviti razliku između običnih i jedinstvenih suparničara.164
- Obično suparničarstvo. Postoji u slučajevima kada svaki suparničar u parničnom

postupku, predstavlja stranku za sebe i izvršenje ili neizvršenje datih procesnih
mera ne ide ni na korist niti na štetu drugih suparničara.165
Položaj običnih suparničara isti je kao da su isti podneli zasebne tužbe ili je svaki
od njih posebno tužen. Treba istaći da bez obzira na to, nezavisnost suparničara
dolazi do izražaja i u njihovim stavovima protiv činjeničnih navoda protivne
strane. U tom smislu, ukoliko jedan od suparničara osporava jednu činjenicu, a
drugi je ne osporava, sud one koje je istaklo lice koje je osporilo datu činjenicu
uzima kao sporne, a one koje nisu osporili kao nesporne, međutim prilikom
ocenjivanja datih dokaza, sud treba da uzme u obzir i navode drugih, pošto
ocenjuje dokaze na osnovu rezultata proizašlog iz celokupne rasprave (član 8
ZPP).
Npr. jedan priznaje zaduženje, drugi tvrdi da ga je izmirio, treći ulaže prigovor na
zastarevanje tužbe itd. Na isti taj način i druga strana (tužilac) može osporiti samo
jednom suparničaru prigovor na naknadu ali ne i drugima. Iz ovih primera se
može zaključiti da se može prihvatiti tužba protiv jedne stranke u postupku i
odbaciti protiv druge, u zavisnosti od ponašanja koje je imalo svako lice u procesu
i od ponašanja protivne stranke protiv njega.
Ono što je suštinska karakteristika za ovo suparničarstvo jeste da sud protiv
svakog suparničara može donositi odluke sa različitom sadržinom. Obično se
164 Shih Faik Brestovci, E Drejta Procedurale Civile/Građansko procesno pravo, Priština2006,
str. 124
165 Vidi član 268 ZPP-a.
108
odlučuje odlukom, ali odluka ne treba nužno da bude ista za sve stranke u
postupku.
Obično suparničarstvo može biti materijalno i formalno.
Primeri iz prakse: Dva starija roditelja, bez dovoljno sredstava za život ,

zajednički podnose tužbu protiv svoje dece za plaćanje izdržavanja . U
ovom slučaju, svaki roditelj je nezavisan protiv tuženih. On im može
tražiti manji ili veći iznos od iznosa koji traži drugi roditelj, dakle
procesne radnje jednog, nemaju dejstvo na drugom. Shodno tome,
procesne radnje svakog tuženog deteta su nezavisne i ne utiču na druge.
 Jedinstveno suparničarstvo. Ovakav vid suparničarstva propisuje i uređuje

odredba člana 269, stav 1 ZPP, dopunjen članom 17 (u skladu sa Zakonom
br. 04/L-118, o izmeni i dopuni ZPP) koji propisuje sledeće: “Ukoliko prema
zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa spor može da se reši samo na isti
način prema svim suparničarima (jedinstveno suparničarstvo), u tom slučaju,
oni se svi smatraju kao jedna jedina parnična stranka, tako da u slučaju kada
neko od suparničara ne izvršava neku proceduralnu radnju, dejstvo
proceduralnih radnji izvršenih od drugog suparničara se odnosi i na one koji
nisu izvršili takve radnje. U tom slučaju, međutim potrebna je saglasnost svih
konsolidovanih suparničara u sudskom postupku za zaključenje sudskog
poravnanja ili povlačenje tužbenog zahteva.”.
Ono što je njegova osnovna karakteristika jeste da se nesporazum može rešiti na
isti način prema svim suparničarima koji čine jednu jedinstvenu stranku u
postupku. Sudski proces je jedinstven, pošto odluka može biti ista prema svim
suparničarima. U ovim slučajevima, tužba se prihvata ili se odbacuje protiv
suparničara.
Primeri iz prakse: u sporovima u kojima suvlasnici traže stvar od

tuženog; u sporovima u kojima naslednici traže da se utvrdi njihovo
pravo na nasledstvo; u sporovima u kojima suvlasnici nepokretne stvari
traže da se ugasi pravo prenosa na stvar.
 Procesne radnje koje ovi suparničari mogu da vrše i njihovo tretiranje kada
su kontradiktorne. Svaki od suparničara može obaviti procesne radnje bez
obzira na druge suparničare, međutim postoje situacije u kojima one mogu biti
kontradiktorne – ili koje se međusobno razlikuju.
109
U ovom slučaju ponuđeno je zakonsko rešenje predviđeno stavom 2 člana 269

ZPP, u skladu sa kojim sud u ovakvim situacijama uzima u obzir procesne mere
koje su povoljnije za sve druge suparničare.
Ovo rešenje omogućuje sudu da jednako postupa prema suparničarima, kako sa
procesne tako i sa materijalne tačke gledišta.
Primeri iz prakse: Konkretni primeri koji oslikavaju procesnu

komunikaciju suparničara, npr. ukoliko jedan suparničar potvrdi tužbeni
zahtev ili odustane od njega, ovakva procesna radnja sa njegove strane ne
proizvodi dejstvo po druge, koji je osporavaju; ukoliko jedan od njih
potvrdi a drugi ospori navode protivne stranke, uzeće se u obzir drugi stav
pošto je povoljniji po sve; protiv suparničara ne može da se donese
presuda zbog odsustva , ukoliko nisu ispunjeni zakonski uslovi za ovu
presudu prema drugima.
 Rok za obavljanje procesnih radnji. Odredba člana 270. st. 1 ZPP uređuje
pitanje rokova za obavljanje procesnih radnji od strane jedinstvenih suparničara i
pitanje njihovog isteka.
Ukoliko rok za obavljanje jedne procesne radnje ističe u različitim vremenskim
periodima po jedinstvene suparničare, procesne radnje mogu se obaviti do isteka
krajnjeg roka za obavljanje date radnje od strane jednog od suparničara. Shodno
tome npr. rok za ulaganje žalbe protiv prvostepene presude iznosi 15 dana od dana
dostavljanja primerka presude, ukoliko se radi o jedinstvenim suparničarima a
presuda se uručuje suparničarima u različitim rokovima, rok za žalbu počinje da
teče na dan na koji je presuda poslednji put saopštena jednom od suparničara. Rok
za žalbu ističe prema svima na dan završetka procesa prema suparničaru, koji je
poslednji dobio datu presudu.
Žalba koju je uložio jedan od suparničara odnosi se i za suparničare koji uopšte
nisu uložili žalbu na sudsku odluku. Kada nastupe okolnosti koje dovode do
prekida postupka prema jednom od suparničara, prekida se proces prema svima.
 Nužno suparničarstvo. Ova vrsta suparničarstva određuju materijalno-pravna a

ne procesno-pravna pravila.166 Suparničarstvo postaje nužno samo u slučajevima
kada se tužilac tužbom obavezuje da uspostavi pasivno suparničarstvo,
uključujući u to sve subjekte koji učestvuju u građansko-pravnom odnosu.
166 Videti Faik Brestovci, E drejta procedurale civile/Građansko procesno pravo, str. 126.
110
Suparničari su nezavisni u svojim stavovima i radnjama, npr. svaki od njih može

podneti drugačije navode u odnosu na druge. Međutim, kada suparničari priznaju
jednu činjenicu sa izuzetkom jednog od njih, koji je osporava, ova činjenica treba
da se dokaže prema svima, jer se u suprotnom ne može prihvatiti kao dokazana i
protiv onog koji je priznao.
Primeri iz prakse: Tužba jednog ili nekoliko suvlasnika nepokretne

imovine protiv ostalih suvlasnika za deobu zajedničke stvari; na suđenju
po tužbi podignutoj protiv suvlasnika nepokretne stvari, sa ciljem da se
potvrdi pravo službenosti za prolazak preko nje.
Kao suparničare treba pozvati sve suvlasnike pošto građanskopravni
suvlasnički odnosi treba da se reše na jedinstveni način. Kada tužena
stranka tokom sudskog procesa povuče tužbu protiv jednog tuženog
suparničara, celokupna tužba treba da se odbaci pošto ova procesna
radnja stvara nedostatak procesnog legitimiteta na strani tužene
stranke.167
Procesna pravila koja važe za jedinstvenog suparničara važe i za nužnog
suparničara.
Primeri iz prakse: Suparničarstvo je nužno i na suđenju o poništavanju

ugovora koji je sklopio dužnik, pošto tužbom, osim dužnika treba
obavezno uključiti i tuženog kao i treće lice, sa kojim je dužnik sklopio
ugovor.
Do koje faze se može zasnovati suparničarstvo?
 Primarno suparničarstvo. Koje se zasniva na samom početku, podizanjem tužbe,

kada je tužbu podiglo više tužilaca ili protiv više tuženih. Sve ovo je moguće
ukoliko su ispunjeni uslovi propisani članom 264 stav1, tačka a) i b).
 Kasnije suparničarstvo. Može se zasnovati nakon podizanja tužbe. U skladu sa

članom 264.2 ZPP poslednji trenutak spajanja jedne stranke u postupku (tužioci
ili tuženi) predstavlja trenutak do zaključivanja pripremnog ročišta, odnosno
ročišta za glavnu raspravu o predmetu, ukoliko pripremno ročište nije uopšte
održano.
167 Vidi u tu svrhu član 265, stav 2 ZOO-a (Zakon br. 04/L-077).
111
U kojim slučajevima se može zasnovati kasnije suparničarstvo?

- Kada se primarni tužilac tokom sudskog procesa pridruži drugom tužiocu ili
kada se proširi tužba, proširujući je i na drugog tuženog;
- Kada se iz različitih razloga udalji jedna ili druga stranka ili dođe do sukcesije
postupka, dakle kada umesto tužioca i prvog tuženog u proces uđe dvoje ili
više njihovih naslednika.
Primeri iz prakse: Kada ostavilac premine, i otvori se testament, čak i

ostvaruje prenošenjem imovine sa jednog vlasnika koji je ostavilac na
nekoliko novih vlasnika koji su naslednici i sve ovo je zavedeno i u
dotičnoj dokumentaciji. Shodno tome, na suđenje na kome ostavilac
učestvuje kao jedinstvena stranka, ulaze naslednici i imamo proširenje
tužbe sa suparničarima.
Nova stranka je dužna da prihvati postupak u stanju u kome se nalazi kada
u njega stupi (član 264.3 ZPP). Upravo zbog ove obaveze, predviđeno je,
odnosno traži se saglasnost stranke na koju se proširuje tužba (član 264.2
ZPP). Novi tužilac izražava svoju saglasnost podnošenjem tužbe, a novi
tuženi ne izražava svoju saglasnost prigovarajući proširenju tužbe protiv
njega.
U kasnijem suparničarstvu, nije potrebna saglasnost prvog tužioca kada
mu se tokom sudskog procesa pridruži novi tužilac niti pristanak prvog
tuženog bilo u vezi sa novim tužiocem, ili za novog tuženog, pošto se
ovim prvom tuženom ne otežava procesni položaj.
112
VI. UČEŠĆE TREĆIH LICA U PARNIČNOM POSTUPKU
Obično su u sudskom postupku za konačno rešenje zainteresovane samo stranke

u postupku koje u njemu učestvuju –tužilac i tuženi. Međutim, u nekim
slučajevima, i treća lica mogu biti zainteresovana da vide kako će se zaključiti
proces između stranaka. Ovo se dešava posebno kada pravosnažna presuda
proširi svoje dejstvo ne samo na stranke koje učestvuju u sporu, već i na treća
lica.
Mešanje trećeg lica u postupak može štetiti interesima stranaka uključenih u
parnični postupak, pošto mešanje može komplikovati postupak, zbog čega je
odredbama ZPPpredviđeno da se mešanje može sprovesti samo u određenim
uslovima. Lice koje učestvuje na tuđem suđenju zove se umešač ili intervenijent,
a njihovo učešće nazivamo mešanjem ili intervencijom.
Delatni umešač. Predstavlja treće lice koje se meša u parnični postupak koji je u
toku između određenih stranaka, pridružujući se jednoj ili drugoj stranci, sa ciljem
da pomogne i kontroliše način na koji stranka prati predmet na sudu.
Prema odredbi člana 271. st. 1 ZPP predviđa sledeće: ‘Svako može da posreduje
u jednom parničnom postupku koji se odvija između ostalih lica kada za to ima
pravni interes da podrži jednu ili drugu stranku u parnici, sa kojom se udružuje
na suđenju radi pomaganja istoj”.
I iz načina na koji je formulisana ova odredba lako se može razumeti da je cilj
mešanja da treće lice pomogne jednoj ili drugoj stranci u parničnom postupku.
Treba istaći da ovo mešanje treba dozvoliti ukoliko se ispuni procesna
pretpostavka koja je u ovom slučaju povezana sa pravnim interesom umešača.
Pravni interes umešača da se pridruži jednoj stranci na suđenju zasniva se na
činjenici da se presuda koja se donosi bavi pravnim posledicama i može proizvesti
pravno dejstvo i u njegovoj pravnoj situaciji.
Umešač nije stranka niti zastupnik stranke kojoj se pridružuje u parničnom
postupku sa ciljem da joj pomogne.
Primeri iz prakse: U sudskom procesu koji se odvija između kupca jedne

stvari , kao tuženog i trećeg lica kao tužioca, koji traži vraćanje kupljene
stvari može se umešati prodavac u korist kupca, sa ciljem da mu
pomogne da parnicu dobije kao kupac stvari koju je kupio od njega,
pošto u suprotnom, u slučaju da parnicu dobije treće lice kao tužilac,
prodavac (umešač) je primoran da kupcu vrati iznos cene stvari koju mu
113
je prodao. Ovde se u parnicu meša prodavac, koji udružuje snage sa

kupcem, iz razloga što mu je u interesu da parnicu dobije kupac i
istovremeno mu pomaže da se predmet reši u njegovu korist.
 Način i trenutak mešanja. Član 271 stav 2 ZPP predviđa da:” Umešač može
pristupiti parničnom postupku u toku čitavog postupka koji se okonča
donošenjem pravosnažne odluke po tužbenom zahtevu kao i u toku postupka koji
se pokreće vanrednim sredstvima napadanja”. Ova formulacija podrazumeva da
umešač može da se umeša tokom celokupnog postupka sve do donošenja
pravosnažne odluke o tužbenom zahtevu, ali i tokom faze upotrebe vanrednog
pravnog leka i može da izjavi vanredan pravni lek ukoliko je učestvovao u parnici.
Umešač može dati izjavu o mešanju u postupak tokom celog postupka (od dana
podnošenja tužbe, pa sve do pravosnažnog zaključivanja procesa), i u postupku
pri sudu više instance, po vanrednom pravnom leku.
Izjava se može dati:

- u pismenoj formi, ili
- usmeno u zapisniku pred stvarno nadležnim sudom.
Podnesak umešača prosleđuje se obema strankama u postupku, a kada je izjava
umešača data na sudskom ročištu, onda se dotični deo zapisnika dostavlja samo
stranci koja nije prisustvovala ročištu (član 271 stav 4).
Izjava o mešanju konstitutivnog je karaktera i njom se odmah može osmisliti
mešanje , bez neke posebne radnje suda, sem u slučajevima nekog eventualnog
prigovora stranaka u postupku. Ukoliko se umešač umeša u parnični postupak
tokom sudske rasprave, sve ovo se beleži u zapisnik a dotični deo zapisnika šalje
se samo onoj stranci koja nije prisustvovala ročištu.
 Dozvoljenost mešanja. Svaka stranka može osporiti pravo umešača da se umeša

u suđenje i da predloži njegovo odbijanje. Sud treba da odluči o mešanju
posebnim rešenjem, kojim se osporava pravo mešanja i u ovim situacijama sve
dok rešenje kojim se odbacuje učešće umešača ne postane pravosnažno, umešač
može učestvovati u postupku i njegove procesne radnje ne mogu se isključiti.
Dakle, protiv rešenja kojim se odbacuje mešanje umešača, umešač ima pravo na
posebnu žalbe.168 Ne dozvoljava se žalba protiv rešenja kojim se prihvata zahtev
za mešanje u slučaju u kome su stranke osporile mešanje.
168 Vidi član 206, stav ZPPkoji predviđa da se protiv rešenja prvostepenog suda može izjaviti žalba,
osim u slučaju da u skladu sa ovim zakonom, žalba nije dozvoljena.
114
 Procesni položaj delatnog umešača. Razmatranjem odredbe člana 273 stav 1

ZPP, nalazimo da je umešač dužan da prihvati parnični proces u onom stanju u
kome se nađe kada se umešao u suđenje. Sve radnje izvršene pre nego što se
umešač umešao u suđenje, ostaju radnje koje su zaključene, a umešač ne može
tražiti ili preduzimati neku radnju za njihovu izmenu, osporavanje ili ponavljanje.
U slučajevima kada se umešač umešao u parnični postupak pa sve do trenutka
kada je odluka o tužbenom zahtevu postala pravosnažna, umešač ima pravo da
podnese i vanredni pravni lek za pobijanje odluke.
Delatni umešač nije stranka u postupku, iako ima pravo da obavlja sve parnične
radnje dozvoljene strankama, osim onih koji se tiču raspolaganja tužbenim
zahtevom i radnje kojima stranka preduzima procesna ovlašćenja od kojih zavisi
dalji tok suđenja ( npr. on ne može da izmeni tužbu; da povuče tužbu; ne može da
reši predmet poravnanjem bez pristanka stranke u postupku, u čiju pomoć se
umešao u proces; da se odrekne žalbe itd.).
Parnične radnje umešača istog su pravnog dejstva kao da ih je izvršila sama
stranka kojoj se pridružila, međutim, dato dejstvo neće nastupiti ukoliko stranka
izričito ospori radnje umešača ili su iste u suprotnosti sa procesnim radnjama
stranke kojoj se pridružio.
Pošto umešač ima pravo da učestvuje na sudskoj raspravi, sud je dužan da ga
poziva na ročište i da mu dostavlja pismena, uključujući i sudske odluke. 169
Umešač ima pravo žalbe protiv sudskih odluka, ali rok žalbe počinje da teče od
dana dostavljanja odluke potpomognutoj stranci.
Uz saglasnost obeju strana, umešač može zauzeti mesto stranke za koju se umešao
a stranka može istupiti iz suđenja.170
Kakvo je dejstvo donete presude u odnosu na delatnog umešača?

Iako sud ne donosi odluku na njegovo ime, kao umešača, ona utiče na njegov
budući odnos sa strankom kojoj je pomogao . Ovo dejstvo proizvodi se na novom
suđenju na kome obično umešač ima ulogu tužene stranke, a stranka kojoj je
pomogao ulogu tužioca.
Umešač u poziciji jedinstvenog suparničara.

Treće lice koje se umeša u tuđe suđenje ima položaj umešača u svojstvu
jedinstvenog suparničara, ukoliko presuda proizvodi isto dejstvo kako prema
169 Faik Brestovci, E Drejta Procedurale Civile/Građansko procesno pravo, str, 130.
170 Videti član 273, stav 5 ZPP.
115
stranci tako i prema umešaču (član 274.1 ZPP). Ovakvo pravno dejstvo presude
određuje sam zakon ili priroda pravnog odnosa u vezi sa kojim se donosi
presuda.171
 Procesni položaj jedinstvenog suparničara. Pošto umešač u ovom slučaju ima

poziciju jedinstvenog suparničara (član 274 ZPP), njegove procesne radnje
proizvode isto dejstvo kao da ih je izvršila stranka kojoj se umešač pridružio.
Umešač na poziciji jedinstvenog suparničara , nezavisno od stranke kojoj se
pridružio, čak i protiv njene volje, može obavljati procesne radnje sa ciljem da
spreči donošenje nepovoljne presude. On, npr. ima pravo da ospori navode
protivne stranke, iako ih je iznela stranka kojoj se pridružio, zatim da ospori
navode iz tužbenog zahteva ili da spori tužbeni zahtev ili da podnese žalbu protiv
presude, iako je stranka odustala od svog prava na žalbu.172
Zakon priznaje ovakvim umešačima (član 274.2 ZPP) pravo pobijanja
pravosnažne odluke vanrednim pravnim lekom. Rok za pobijanje odluke ovog
umešača teče od dana podnošenja odluke.
Glavni umešač
Osoba koja u celosti ili delimično traži stvar ili pravo u vezi sa kojim se odvija
postupak između dve stranke u postupku, može na predmetnom sudu tužiti
stranku svojom tužbom, sve do zaključenja postupka pravosnažnom odlukom
(glavni umešači).173
U ovom slučaju, protivne stranke zajedno postaju tužene od trenutka podizanja
tužbe od strane trećeg lica. Treće lice može iskoristiti ovo pravo do završetka
prvostepenog suđenja.
Ukoliko sud odluči da prekine postupak po prvoj tužbi, suđenje kojim se usvaja
tužbeni zahtev glavnog umešača od prejudicijalne je važnosti za suđenje po prvoj
tužbi. To podrazumeva da će odluka suda u vezi sa pitanjem neposrednih
suparničara zavisiti od odluke ili izbora suda po tužbi ili tužbenom zahtevu
glavnog umešača, kao prethodno pitanje. U ovom slučaju, ukoliko sud usvoji
tužbeni zahtev glavnog umešača, istom presudom se tužbeni zahtev (početnog)
tužioca podnetog protiv tuženog odbacuje kao neosnovan.
171 Primeri iz prakse: Poverilac se u svojstvu umešača pridružuje tuženom u parničnom postupku
za potvrđivanje postojanja osporenog zahteva u stečajnom postupku; ili položaj lica koji tokom
suđenja u vezi sa jednim predmetom, kupuje isti i pridružuje mu se, imajući u vidu da protivna
stranka nije prihvatila da dođe do sukcesije postupka itd.
172 Faik Brestovci, E Drejta Procedurale Civile Građansko procesno pravo, str, 131.
173 Vidi član 266.1 ZPP.
116
U slučaju da se tužbeni zahtev glavnog umešača odbaci, sud može istom ili nekom
drugom presudom odlučiti o osnovanosti tužbenog zahteva po tužbi prvog
tužioca.
Obaveštenje trećeg lica o sudskom posupku

Članom 276.1 ZPP- predviđena je mogućnost pozivanja trećeg lica, na pokrenuti
sudski postupak u slučajevima kada stranka u postupku smatra da je dati spor
zajednički sa istim ili kada od istog može tražiti garanciju/jemstvo ili nagradu u
vezi sa okončanjem datog predmeta.
Ovakva formulacija odredbe navodi na zaključak da zainteresovana stranka može
pozvati treće lice kada se ispuni jedan od ova dva uslova.
 Pozivanje trećeg lica kada im je zajednički predmet spora. Predmet je

zajednički kada su stranke u međusobnom sporu oko jednog pravnog odnosa, koji
je zajednički sa trećim licem. U ovom sporu, treće lice može postati suparničar,
sa jednom ili drugom strankom u postupku.
Primeri iz prakse: U tužbi poverioca protiv glavnog dužnika, tužilac

može pozvati kao suparničara, jemca sa tuženim, pošto tužilac kao
poverilac i tuženi kao dužnik imaju nesporazum oko pravnog odnosa koji
je zajednički sa jemcem kao trećim licem.
 Pozivanje trećeg lica kako bi se od njega zahtevalo jemstvo ili nagrada u vezi
sa okončanjem predmeta. U ovom slučaju, pozivanje trećeg lica u sudski
postupak vrši se kako bi mu se pružila mogućnost da se umeša u suđenje i da
pruži svoju zaštitu protiv druge stranke, kao i da izbegne svaki kasniji prigovor
lica u vezi sa nagradom.
Primeri iz prakse: Tuženi u tužbi podnetoj protiv njega u kojoj traži stvar
kupljenu od trećeg lica, poziva istog odlukom suda kao jemca ili za
nagradu u slučaju da se predmet izgubi, kako bi zaštitio protivtužioca ili
prosto kako bi izbegao svako njegovo kasnije osporavanje.
U ovakvim slučajevima, treće lice koje tuženi nije pozvao, može uložiti prigovore
kasnije tuženima u slučaju da podnesu tužbu protiv njega, jer da je pozvan na prvi
sudski proces odbranio bi predmet i ne bi izgubio parnicu. Ovaj slučaj predviđen
je kupoprodajnim ugovorom (član 494 Zakona o obligacionim odnosima).
117
 Postupak obaveštavanja trećeg lica. Svaka od stranaka u postupku ima pravo

da preko suda obavesti treće lice o sudskom postupku koji je u toku. Treće lice
se poziva pisanim zahtevom koji se može podneti do završetka suđenja
pravosnažnom odlukom. U ovakvom dopisu, koji se trećem licu dostavlja preko
stvarno nadležnog suda, navodi se razlog poziva i stanje u kome se nalazi parnični
postupak.174
Stranka koja je upoznala treće lice o sudskom procesu ne može iz tog razloga da
traži prekid suđenja, odlaganje ročišta ili produžetak rokova za obavljanje
parničnih radnji.
Imenovanje pravnog prethodnika.

Lice koje je tuženo kao držalac neke stvari ili korisnik nekog imovinskog prava i
tvrdi da stvar drži odnosno pravo vrši u ime trećeg lica, dužno je da najkasnije na
pripremnom ročištu ili ako ovo ročište nije održano, na ročištu u okviru glavne
rasprave, preko suda pozove dotično treće lice (pravnog prethodnika) da umesto
njega stupi kao stranka u parnicu (član 275 stav 1 ZPP-). Ovaj institut može
koristiti i tuženi kao držalac stvari ili korisnik nekog prava, kada istakne da drži
stvar odnosno vrši pravo u ime trećeg lica.175
Uzrok za pozivanje trećeg lica da stupi u parnicu umesto tužene stranke ne nalazi
se u nedostatku stvarne legitimacije sa njene strane.176 Činjenica da je ono držalac
stvari, koju tužilac potražuje, dovoljna je osnova da se protiv njega podnese tužba.
Svako lice koje drži tuđu stvar stvarno je legitimno da deluje kao tuženi u
parničnom postupku i da tužbom pokrene zahtev za predaju stvari. U tom slučaju,
imenovanjem prethodnika, tuženi dakle samo navodi lice koje više od njega ima
pasivnu legitimaciju sa građanskopravne tačke gledišta.
Pristanak tužioca da pravni prethodnik stupi u parnicu umesto tužene stranke,
potreban je samo ukoliko tužilac podnese protiv tuženog i zahteve koji ne zavise
od njega i od toga da li on drži u posedu stvar u ime prethodnika ili ne, odnosno
da li ostvaruje određeno pravo u ime pravnog prethodnika ili ne.177
174 Videti član 276, stav 2 ZPP.

175 Praktični primeri: Kada tužena stranka ima pravo da preko suda pozove treće lice (pravnog
prethodnika) da umesto nje stupi u parnicu. Npr. zakupac kao tužena stranka protiv zakupodavca
kao trećeg lica; prevoznik robe protiv davaoca robe za prevoz; zajmoprimac protiv zajmodavca itd.
176 Faik Brestovci, E Drejta Procedurale Civile/Građansko procesno pravo, str. 134.
177 Praktični primeri koji se odnose na potrebu dobijanja saglasnosti tužioca da umesto tužene
stranke pravni prethodnik stupi u parnicu, Npr. zahtev upućen tuženom za naknadu štete pričinjene
stvari, čije vraćanje se zahteva tužbenim zahtevom; ili zahtev za predaju plodova stvari od trenutka
od kada je u državini tuženog itd.
118
Pravni prethodnik može da ne prihvati poziv tužene stranke ili da odbije stupanje
u parnicu umesto nje, međutim ne može se osloboditi svoje uloge u parničnom
postupku (uloga tužene stranke).
119
120
VII. PODNESCI I DOSTAVLJANJE PISMENA
Podnesci
Podnesak predstavlja procesnu radnju u pismenoj formi koju stranka upućuje
sudu sa ciljem da pokrene građanski postupak. Ove procesne radnje obavljaju se
van ročišta u pismenoj formi i na ročištima usmeno.
Podneske čine:
 tužba
 odgovor na tužbu
 sredstva za pobijanje odluke i drugih izjava
 predlozi i obaveštenja (dostavljena van sudskih ročišta)178
Da bi sud postupao po podnescima, oni moraju da budu razumljivi i posebno da
sadrže sledeće:
- naziv suda,
- ime i prezime stranke (naziv pravnog lica),
- mesto prebivališta ili mesto boravišta (sedište pravnog lica) stranaka,
- ime i prezime i mesto prebivališta ili boravišta zastupnika stranaka,
- predmet spora,
- sadržinu izjave i
- potpis podnosioca zahteva.
Ukoliko podnesak upućen sudu sadrži neku izjavu u vidu zahteva, podnosilac u
podnesku treba da ukaže na činjenice, na jasan i detaljan način i da iznese svoje
dokaze u vezi sa njima.
 Radnje suda u slučajevima kada je podnesak nerazumljiv i nepotpun.

Ukoliko tokom razmatranja podneska sud oceni da isti ne sadrži elemente tražene
članom 99, stav 2 ZPP, onda sud, posebnom presudom, poziva lice koje ga je
dostavilo da ispravi ili dopuni svoj podnesak.
U datim slučajevima, sud nalaže stranci da u roku od tri dana ispravi nedostatke
sadržane u podnesku, upućivanjem stranke da pristupi njenoj ispravci i dopuni.
178 Član 99, stav 1 Zakona o parničnom postupku
121
 Posledice nedopunjavanja–neispravljanja podneska. Ukoliko stranka ne

izvrši izmenu – dopunu podneska, u zavisnosti od nedostataka zbog kojih je
vraćen na dopunu i to u utvrđenom (trodnevnom) roku i pored obaveštavanja suda
o pravnim posledicama, smatraće se da je podnesak povučen. U datim
slučajevima, sudija donosi posebno rešenje kojim smatra da je podnesak povučen.
U slučajevima kada podnesak biva vraćen sudu a da nije ispravljen-dopunjen kao
i u slučaju kada podnesak ili dokumenta priložena podnesku nisu uručena sudu u
dovoljnom broju primeraka, sudija donosi rešenje kojim će podnesak odbaciti.
 Dostavljanje pismena. Dostavljanje pismena pre svega ima karakter procesnih

radnji, koje je sud dužan da obavi po službenoj dužnosti.
Sud dostavlja pismena strankama i učesnicima u postupku putem pošte. Sva ova
pismena mogu biti dostavljena redovnom, preporučenom poštom i na poštanski
fah. Pismena se mogu dostaviti i preko lica koje sud ovlasti za dostavljanje
pismena strankama i učesnicima u postupku. Može se izvršiti i preko nadležnih
službi skupština opština. Dostavljanje pismena može se izvršiti preko
registrovanog pravnog lica ovlašćenog za obavljanje poslova dostave. Shodno
tome, ono što se dešava u praksi, jeste da sudovi imaju mogućnost da sem
komunikacije poštom, dostave različite spise i preko pravnih lica koja pružaju
date poštanske usluge. Pismena se mogu direktno dostaviti i na sudu.
To znači da ukoliko se stranka ili učesnici u postupku nađu na sudu, a pismeno se
odnosi na njih, ne postoje prepreke da se tu izvrši dostava pismena. Ovi načini
dostave pismena uređeni su članom 103.1 ZPP.
 Problemi koji se mogu pojaviti u vezi sa dostavom pismena. U nekim

slučajevima, lice kojem se dostavlja pismeno i primalac pismena nisu isti. Ovo se
praktično dešava u slučajevima kada je primalac pravno lice i kada stranka
postupa na suđenju preko svojih zastupnika.
- Slučajevi u kojima je primalac pravno lice. U slučajevima kada se pismeno

namenjuje državnim organima i pravnim licima, komunikacija sa ovim licima
ostvaruje se tako što se pismeno dostavlja ovlašćenom licu za prijem pismena
ili radnika u prostorijama pravnog lica ili državnog organa (član 103.1).
Predviđena je i mogućnost da se komunikacija sa pravnim licem ostvari i
preko njegove jedinice, samo kada je ova jedinica uključena u proces direktno
ili indirektno. Shodno tome, komunikacija se smatra redovnom sve do
trenutka dostavljanja pismena ovoj jedinici (član 104).
122
U datim slučajevima komunikacije sa državnim organima i pravnim licima,

ne važe pravila da se pismena uručuju lično primaocu iz člana 110 ZPP, dok
se smatra da je komunikacija ostvarena na uredan način ukoliko su pismena
podneta licima u smislu člana 104.1 ZPP.
U slučajevima kada postoji poziv za ročište suda a primalac je vojno lice,
zaposleni policije, zaposleni u instituciji za vazdušni ili drumski saobraćaj,
smatra se da je u redu ukoliko se dato pismeno podnese komandi ili direktnom
starešini ovih lica. U slučajevima neprekidnog prisustva ovih lica u ovim
institucijama, sem poziva na sudsko ročište po potrebi im treba uputiti i druga
pismena (član 104.4).
 Dostava pismena licima lišenim slobode. Dostava pismena dotičnim licima vrši
se preko zatvorske direkcije ili zavoda za izvršenje krivičnih sankcija (član 106).
Ova odredba primenjuje se u praksi i u slučajevima lica koja se nalaze u pritvoru
ili su na odsluženju kazne zatvora. Ova odredba važi i za lica koja se nađu u nekoj
zdravstvenoj ili popravnoj ustanovi a koja zavise od naredbi nekog starešine.179
- Slučajevi kada stranku na suđenju zastupa zastupnik

U slučajevima u kojima stranka deluje na suđenju putem svog zakonskog
zastupnika ili punomoćnika, pismeno se ne prosleđuje stranci, iako je ona
primalac, već njenom zakonskom zastupniku i punomoćniku.
 Šta učiniti u slučajevima kada se stranci dostave pismena, iako je zastupa

zakonski zastupnik ili punomoćnik kao i u slučajevima sa više zakonskih
zastupnika i punomoćnika?
U datim slučajevima, samo dostavljanje pismena stranci koju zastupa zastupnik,
iako stranka ima svog zakonskog zastupnika odnosno punomoćnika, ne proizvodi
nikakvo pravno dejstvo. Smatra se da je dostava uredno izvršena samo kada su
pismena dostavljena zakonskom zastupniku odnosno punomoćniku.
I u slučajevima kada stranka ima nekoliko zakonskih zastupnika ili punomoćnika,
nevažeća je dostava pismena samo zastupljenoj stranci i smatra se da je dostava
pismena uredno izvršena ukoliko je poslata jednom od njih.
Kada stranku zastupa advokat, smatra se da je dostava uredna kada mu se pismena
uruče lično i kada se dostave zaposlenom u njegovoj kancelariji (član 108.1 ZPP).
179 Član 106 ZPP.
123
- Lična dostava primaocu. Za pismena od velike važnosti za parnični

postupak, predviđa se lična dostava primaocu. U skladu sa članom 110 ZPP,
tužba, odgovor na tužbu, poziv na ročište, platni nalog, presuda i rešenje,
protiv kojih je dozvoljena posebna žalba, sredstvo za pobijanje odluke se
dostavljaju lično stranci, odnosno zakonskom zastupniku ili punomoćniku.
U skladu sa ovom zastupnikom odredbom, dostavljač je dužan da načini
pokušaj da pismena dostavi lično primaocu, pre nego što ih dostavi drugom
licu.
 Šta učiniti u slučajevima kada se lice kome treba lično uručiti pismena ne
zatekne na mestu na kome treba izvršiti dostavu?
U datim slučajevima, dostavljač je dužan da ostavi obaveštenje licu navedenom
na dostavnici u skladu sa članom 111 ZPP, o tome u kom vremenskom periodu i
kog dana treba da bude u stanu ili na radnom mestu, kako bi mu se pismeno
dostavilo lično.
U slučaju da ni po drugi put dostavljač ne zatekne primaoca u vreme i na mestu
navedenom u obaveštenju, onda će u vezi sa pismenima koje treba lično dostaviti
postupiti tako što će ih dostaviti na uobičajeni način, dostavljanjem pismena
licima koja su ovlašćena za redovnu dostavu u skladu sa članom 111 ZPP.
Ukoliko se dostava pismena vrši preko suda, pismena se podnose sudu. Ukoliko
je dostava pismena načinjena putem pošte, pismena se ostavljaju u pošti mesta
prebivališta ili boravka stranke.
Ostavljanje pismena u skladu sa članom 115 ZPP dolazi u obzir samo u
slučajevima kada pismena ne mogu lično da se dostave primaocu, shodno članu
110 ZPP niti drugim licima, u skladu sa članovima 111 i 113 ZPP.
Kada se ispune uslovi za ostavljanje pismena, dostavljač ostavlja obaveštenje o
istom na vratima, odnosno u poštanskom sandučetu na adresi primaoca.
 Šta treba da sadrži obaveštenje?

Obaveštenje treba da sadrži podatke o mestu podnošenja pismena, da se pismena
mogu preuzeti u roku od 15 dana, potpis dostavljača kao i podatke koji obrazlažu
zašto se pismena dostavljaju i datum ostavljanja obaveštenja.
Smatra se da je pismeno dostavljeno na dan kada je ostavljeno, ukoliko se
pismeno ne preuzme na mestu na kome je ostavljeno u roku od 15 dana. O ovom
načinu dostave treba upoznati sud koji je naredio dostavu pismena.
124
- Redovna dostava. Sa ciljem da ne dođe do odugovlačenja postupka, zakon

propisuje da pismena, za koja se ne predviđa lična dostava, mogu uručiti
drugom licu ili se mogu ostaviti na unapred utvrđenom mestu,sa istim
dejstvom kao da je prethodno podnet primaocu.
U slučajevima kada se lice kome je upućeno pismeno ne nalazi u svom stanu,
smatra se da je dostava redovna ukoliko se pismeno preda nekom punoletnom
članu njegove porodice. Ukoliko se u stanu primaoca ne nalazi nijedno takvo
lice , dostava se smatra redovnom ukoliko se pismeno dostavi komšiji koji
živi u blizini primaoca, ali samo ukoliko se složi sa istim.
U slučajevima kada se dostava vrši na radnom mestu, i primalac se ne nalazi
na istom, dostava se smatra urednom ukoliko se pismeno dostavi radniku koji
radi zajedno sa primaocem, pod uslovom da radnik pristane da primi pismeno.
Nije dozvoljeno zameniti dostavu u pomenutim slučajevima u slučaju da lice
kome treba dostaviti pismeno u parničnom postupku ima ulogu protivnika
primaoca. Protivnik primaoca u procesu je svako lice, protiv kojeg je
primalac izneo navode u procesu i svako lice, koje je podnelo navode u
procesu protiv primaoca. Primer, ukoliko je primalac tužilac onda je protivnik
u tom značenju tužena stranka ili svaki suparničar na tuženoj strani kao i
umešač pri protivnoj stranci.
- Dostava pismena od strane samih stranaka. Dostava pismena se u načelu i

obično vrši isključivo preko suda, međutim u izuzetnim okolnostima se
dozvoljava dostava pismena direktno između stranaka.
Na ovaj način, dostava pismena dozvoljena je samo ako se radi o pismenima
koje ne treba lično dostaviti .
U praksi se ovakav vid dostave dešava kada sud izričito da saglasnost da
dozvoljava direktnu dostavu pismena i shodno tome stranka jedan primerak
šalje protivnoj stranci a drugi primerak sudu, koji služi kao obaveštenje da je
stranci ranije izvršena dostava.
125
- Odbijanje prijema pismena i radnje u datim slučajevima. Član 112 ZPP

predviđa slučaj u kome lice kojem je upućeno pismeno, odnosno punoletan
član njegove porodice, odnosno ovlašćeno lice ili zaposleni u državnom
organu ili pravnom licu, bez nekog zakonitog razloga odbije da primi
pismena, pri čemu ga dostavljač ostavlja u stanu ili u prostorijama u kojima
radi dato lice ili mu obaveštenje o pismenu ostavlja na vratima stana ili lokala
u kome radi. Na povratnici se navodi dan, sat i uzrok odbijanja prijema i
mesto na kome je pismeno ostavljeno.
U ovakvim slučajevima, dostavljač ostavlja pismeno u stanu ili lokalu u kome
radi lice koje je odbilo prijem pismena ili ističe obaveštenje na vratima stana
ili privrednih prostorija. Dostavljač na svojoj povratnici navodi sat, dan i
uzrok odbijanja prijema kao i mesto na kome je pismeno ostavljeno čime se
smatra da je dostava zakonito izvršena.
U slučajevima u kojima dostavljač pismena dobije neku informaciju od
članova porodice ili rođaka da je primalac nedostupan i da lica navedena u
članu 111 stav 1 i 2 neće biti u prilici da pismeno upute na vreme, dostavljač
vraća pismeno sudu. Dati slučajevi kada je primalac nedostupan
podrazumevaju one u kojima je primalac nedostupan pošto je emigrirao iz
zemlje i pretpostavlja se da relativno duže vreme neće biti dostupan na svojoj
adresi (član 113 ZPP). Ova zakonska odredba isključuje sprovođenje odredbi
članova 110, 111 i 112 ZPP.
 Problemi koji se mogu pojaviti pri slanju pismena u slučaju promene adrese.
Dužnost je stranke, zastupnika stranke ali i drugih učesnika u parničnom
postupku, kao što je svaki suparničar ili svaki umešač, da u slučaju promene
adrese na kojoj se vrši dostava pismena, o istom odmah obavesti sud.
U slučajevima kada stranka ne postupi na ovaj način, a dostavljač nije upoznat sa
novom adresom stranke, sud će narediti da se, ubuduće, stranci pismena
dostavljaju isticanjem obaveštenja na oglasnoj tabli suda. U datim slučajevima,
sud donosi rešenje kojim naređuje da se dostava pismena stranci izvrši isticanjem
obaveštenja na oglasnoj tabli suda i istovremeno zakazivanjem roka. Shodno
tome, smatra se da je dostava izvršena na uredan način nakon isteka roka od
sedam dana nakon isticanja obaveštenja na oglasnoj tabli suda (član 116 ZPP). U
vezi sa time, videti praktičan slučaj.
126
 Slučaj kada subjektu zavedenom u javni registar ne može da se izvrši dostava

pismena na adresu upisanu u registru. U slučajevima kada primalac nije fizičko
lice već neki subjekat koji je posebno zaveden u javni registar, dostava pismena
vrši se tako što se pismeno dostavlja na adresu zavedenu u registru, a ukoliko
pismeno ne može da se dostavi na njegovu adresu, dostavljač vraća dopis sudu,
navodeći na povratnici razloge za vraćanje pismena sudu. Nakon što sud potvrdi
kao tačnu adresu koju je primalac prijavio kao svoju adresu, sud rešenjem
postavlja obaveštenje o ovom pismenu na oglasnoj tabli suda.
Shodno tome, smatra se da je dostava izvršena na uredan način nakon isteka roka
od sedam dana nakon isticanja obaveštenja na oglasnoj tabli suda (član 114 ZPP).
U vezi sa time, videti praktičan slučaj.
 Obaveza nadležnog organa da dostavi adresu. Javni organi su u obavezi da

stranci sa pravnim interesom dostave adresu lica kome treba dostaviti pismena.180
Ovakvo pravno uređenje ovog pitanja odnosi se samo na slučajeve kada nije
poznata adresa tužene stranke, dok je tužilac taj sa interesom da se određeni
postupak zaključi zbog čega se obraća nadležnim organima da obezbedi potpunu
adresu stranke. Tužilac argumentuje svoj pravni interes da traži adresu tuženog
tužbom podnetom na sudu ili rešenjem suda, kojim se tužiocu tužba vraća na
ispravku i dopunu sa ciljem da se obezbedi tačna adresa tužene stranke.
Treba imati u vidu da ovakvo zakonsko rešenje ne obavezuje sud da zvanično
zatraži adresu tuženog, međutim, kao što to pokazuje sudska praksa, u nekim
slučajevima tužilac može da obezbedi novu adresu tuženog ili ukoliko organ
kome se obrati zahtevom ne odgovori, nakon čega se sud po zahtevu tužioca,
posebnim zahtevom obraća ovim mehanizmima (npr. Kosovskoj policiji,
dotičnim opštinskim kancelarijama itd.) kako bi obezbedio adresu tužene stranke.
Iako za sud ne postoji data zakonska obaveza, u praksi, neretko, sudovi prvobitno
ulažu napore da podacima koje imaju o tuženom (npr. ime, prezime i u nekim
slučajevima lični broj) i unutrašnjim registrom traže adresu tuženog dok u slučaju
da se nastojanja suda pokažu neuspešnim, sudija vraća tužbu tužiocu na izmenu i
dopunu za potrebe pronalaženja adrese tužene stranke.
Ukoliko se nastojanje tužioca i suda da pronađe tačnu adresu tužioca pokaže
neuspešnim, sudija po predlogu tužioca određuje tuženom privremenog
zastupnika, kako bi proces mogao da se nastavi u odsustvu tuženog.
180 Član 117 ZPP.
127
128
VIII. NEPOŠTOVANJE SUDA
Nepoštovanje suda može doći do izražaja u nekim radnjama stranke, zakonskog

zastupnika, punomoćnika ili umešača, kojima se krši autoritet i dostojanstvo suda.
Odredba člana 9 ZPP predvidela je obavezu stranaka u postupku, umešača i
njihovih zastupnika da savesno ostvaruju prava koja su im priznata ovim
zakonom. Sa druge strane, u skladu sa članom 10.2 ZPP radnje stranaka u
postupku treba da budu u skladu sa dobrim običajima, treba da se koriste u
poverenju, na savestan način i da se ne zloupotrebljavaju.
Dakle, stranke u sudskom postupku i drugi učesnici treba da se rezervišu ne samo
za svaku radnju koja dovodi do zloupotrebe prava već i da izbegnu svaki izraz
koji bi predstavljao uvredu po sud i druge stranke u postupku.181
 Uloga sudije u slučajevima kada stranke i drugi učesnici u postupku

zloupotrebljavaju svoja procesna prava. Zloupotreba procesnih prava nastupa
u situacijama kada stranka, zakonski zastupnik, punomoćnik ili umešači koriste
jedno pravo ili procesno ovlašćenje ne u svrhu za koju je dato pravo dato, već sa
ciljem da se drugoj stranci pričini neka šteta ili da se dovede do odugovlačenja
sudskog procesa.
Predmetni sudija, od trenutka pokretanja postupka pa sve do njegovog završetka,
treba da se pobrine u vezi sa korišćenjem procesnih prava stranaka i učesnika u
postupku i u slučaju da konstatuje da su tokom postupka (u svakoj njegovoj fazi)
stranke i drugi učesnici, na bilo kakav način, zloupotrebili neko pravo koje im je
priznato ovim zakonom, kazniće ih novčanom kaznom u iznosu do 500€.182
Iz sudske prakse: Mere koje sudija može preduzeti u slučaju
nepoštovanja suda, povezane su sa potrebom da stranke u parničnom
postupku iskoriste svoja prava u skladu sa zakonskim načelima i
odredbama, uzdržavajući se od svake radnje koja se može okvalifikovati
kao zloupotreba prava u postupku ali i sa namerom da izbegnu bilo kakve
izjave koje se mogu okvalifikovati kao uvreda suda. Zloupotreba
procesnih prava javlja se u svakom slučaju kada stranke koriste jedno
procesno pravo ili ovlašćenje ne u svrhu za koju je ono propisano već u
cilju odugovlačenja postupka, uvrede suda ali i pričinjavanja štete nekoj
drugoj stranci.
181 Muharrem Shala, Albert Zogaj, Valon Totaj & Zenel Leku, Doracaku i Gjyqtarëve për
Procedurën Kontestimore/Priručnik za sudije za parnični postupak, Priština 2015, str. 195.
182 Ibid, str. 195.
129
Za neke navode stranaka koji se mogu okvalifikovati kao pokušaj

zloupotrebe procesnih prava, potreba izricanja novčane kazne ispunjava
se skretanjem pažnje ili odbijanjem predloga.
U slučajevima kada se usled zloupotrebe procesnog prava nekom od
učesnika u postupku pričini šteta građansko pravne prirode (šteta koja
utiče na smanjenje nečije imovine ili na sprečavanje njenog povećanja)
oštećena stranka ima pravo da podnese zahtev za naknadu štete i u datim
slučajevima predmetni sudija može u istom sudskom procesu da reši i
zahtev za odštetu.
 Neki slučajevi zloupotrebe procesnih prava

- Prvi slučaj: se odnosi na situaciju kada poverilac, iako mu je dužnik izmirio
dugovanje, podnosi tužbu protiv njega, misleći da dužnik neće moći da ubedi
sud da je svoje dugovanje izmirio, imajući u vidu da nema nikakvih dokaza o
istom.
- Drugi slučaj: Povezan je sa situacijom kada je stranka u postupku bez nekog
konkretnog razloga tražila isključenje sudije sa namerom da dovede do
odugovlačenja postupka.
- Treći slučaj: kada je u vezi sa utvrđivanjem jedne činjenice, sud saslušao
nekoliko svedoka, nakon čega stranka ponovo predlaže da se sasluša drugi
svedok, za koga već unapred zna da nije apsolutno upoznat sa ovom
činjenicom.
 Uloga sudije u slučajevima kada stranke i učesnici u postupku uvrede sud i

učesnike u postupku podneskom ili na sudskom ročištu. Predmetni sudija
može novčano kazniti iznosom u rasponu od 100-500 € stranku ili druge učesnike
u postupku koji u pismenoj formi uvrede sud. Ono što je cilj ovakve kazne jeste
da se sačuva autoritet suda i da se stranke i drugi učesnici u postupku uzdrže i
izbegnu svaki izraz kojim bi se okrnjio autoritet i dostojanstvo suda.
U slučajevima kada učesnik u postupku ili lice prisutno na mestu na kome se
održava rasprava za razmatranje date stvari, vređa sud ili druge učesnike u
postupku, ometa rad ili ne poštuje naredbe sudije za poštovanje reda i mira.
Predmetni sudija prvobitno izriče ukor odgovornoj stranci. Ukor se izriče u vidu
opomene koja se beleži u zapisnik, a ukoliko i nasuprot ovome pomenuto lice
ponovi date radnje, sudija dotično lice udaljava sa mesta na kome se održava
ročište ili ga kažnjava novčanom kaznom u iznosu od 500€. Sudija ovo lice može
udaljiti sa sudskog ročišta i kazniti ga novčanom kaznom.
130
Sudija može punomoćniku stranke zabraniti da dalje zastupa stranku u određenom

predmetu, ukoliko u kontinuitetu ponavlja takvo ponašanje kojim vređa sud i
druge učesnike u postupku.
U slučajevima kada se stranka i njen punomoćnik udalje sa ročišta, ročište se
održava u njihovom odsustvu.
U zapisnik se upisuje kada sud na sudskom ročištu skreće pažnju strankama,
udaljava ih sa ročišta ili im izriče novčanu kaznu.183
Sud skreće pažnju zastupniku tuženog, advokatu _____ pošto je isti bez dozvole
suda, prekinuo predmetnog sudiju u svom izlaganju.
Bez obzira što je zastupniku skrenuta pažnja da ne interveniše bez dozvole suda, isti
je ponovo prekinuo sudiju u svom izlaganju, zbog čega sud donosi ovo:
Rešenje
Zakonskom zastupniku tuženog, advokatu________, se zbog ometanja rada suda i

nepoštovanja naloga sudije da poštuje red, izriče novčana kazna u iznosu od 250€.
Sud o istom donosi posebnu odluku.
I pored činjenice da je zastupniku tuženog, adv.______ izrečena

novčana kazna, isti, bez dozvole predmetnog sudije, ponovo
prekida sudiju u izlaganju, te nakon toga, sud donosi sledeće:
Rešenje
Zakonski zastupnik tuženog, advokat______ udaljuje se iz sudnice u kojoj se

održava sudsko ročište.
 Uloga sudije u slučajevima kada svedok i veštak ne poštuju sud. Svedočenje

je građanska dužnost i istovremeno i zakonska dužnost. Zakon obavezuje svako
lice koje se pozove za svedoka da odgovori na poziv i da svedoči, sem u slučaju
da postoji neki razlog ili okolnost koja bi ga oslobodila ove dužnosti. Sa druge
strane, veštak kojeg je sud imenovao da izvrši veštačenje, dužan je da odgovori
na poziv suda i da iznese svoju konstataciju i mišljenje u vezi sa predmetom za
koji je pozvan.
183 Ibid, str. 197.
131
- Slučaj kada svedok ne odgovori na poziv suda ili se bez dozvole ili iz drugog
razloga udalji sa mesta gde treba da se sasluša. U slučajevima kada svedok
ne odgovori na poziv suda da svedoči kao i u slučaju kada odgovori na poziv
ali bez dozvole ili ga sud iz bilo kog razloga udalji iz sudnice, predmetni
sudija naređuje da se svedok dovede prinudno, da plati troškove postupka
prinudnog dovođenja i kažnjava ga novčanom kaznom u iznosu do 500€.184
- Slučaj kada svedok odbije da svedoči ili da odgovori na konkretno pitanje.

U praksi se može desiti da jedno lice koje je sud pozvao da svedoči u jednom
predmetu, bez razloga odbije da svedoči ili da odgovori na konkretna pitanja
koja mu se postave na ročištu. U datim slučajevima, suda treba da oceni da li
svedok ima zakonske razloge da ne svedoči i odgovori na konkretna pitanja
(član 342 i 343) i ukoliko konstatuje da su razlozi za odbijanje neopravdani,
može svedoka novčano kazniti novčanom kaznom u iznosu do 500€.
Ukoliko i pored toga svedok ponovo odbije da svedoči, sem novčane kazne,
svedoka može kazniti kaznom zatvora. Kazna zatvora traje sve dok svedok ne
prihvati da svedoči ili sve dok njegov iskaz ne postane izlišan, ali ne više od
trideset (30) dana.
Ukoliko to stranka traži, sudija odlučuje da se svedok obaveže i drugim
troškovima koji su nastupili njegovim nedolaskom i bezrazložnim odbijanjem
da svedoči. Ovi troškovi mogu obuhvatati: troškove koje je stranka načinila za
odlaganje ročišta, troškove za prinudno dovođenje svedoka itd.
Sudija može da opozove rešenje kojim je novčano ili kaznom zatvora kaznio
svedoka kada je trebalo da izmire trošak, u situaciji u kojoj: on kasnije opravda
svoje odsustvo, može ga delimično ili potpuno osloboditi od obaveze plaćanja
troškova i u slučajevima kada svedok prihvati da svedoči i tokom izdržavanja
kazne zatvora.185
 Slučaj kada veštak ne podnese u propisanom roku svoju konstataciju i

mišljenje ili neopravdano ne dođe na ročište i odbije veštačenje. Kada veštak
bez nekog opravdanog razloga u roku koji je odredio sudija ne podnese svoju
konstataciju i mišljenje ili bez razloga ne dođe na ročište iako je uredno
pozvan kao i u slučaju kada bez razloga odbije veštačenje, u datim
slučajevima, predmetni sudija može veštaka kazniti novčanom kaznom u
iznosu do 1000€.
184 Ibid, str. 197.

185 Ibid, str. 197.
132
Za razliku od svedoka, veštaku se može izreći samo novčana kazna, pošto je

veštak zamenjiv jer uobičajeno postoji više lica koja su upoznata sa stručnom
ocenom činjenica koje preovlađuju u trenutku veštačenja. Veštak se ne može
prinudno dovesti na sud niti kazniti ukoliko prekrši dužnosti koje mu je sud
odredio na osnovu zakona.186
186 Ibid, str. 198.
133
134
IX. PRUŽANJE PRAVNE POMOĆI
Pružanje pravne pomoći podrazumeva obavljanje procesnih radnji od strane suda

u parničnom postupku koji se odvija na nekom drugom sudu, poznatom kao
stvarni sud.
Pružanje pravne pomoći dolazi do izražaja kao unutrašnja i spoljna
(međunarodna) pomoć.
Kada govorimo o međunarodnoj pravnoj saradnji u građanskim predmetima,
uglavnom se misli na pitanja koja su povezana sa priznavanjem i izvršenjem
stranih sudskih odluka ili odluka ekvivalentnih njima.
Primenjeno na rigorozan način, načelo državnog suvereniteta isključuje
mogućnost da pravni akti neke druge države proizvode pravne posledice na
teritoriji neke druge države. Iako danas u Evropi države imaju tendenciju da
približe svoja prava,bez želje da ih objedine u jednom zasebnom pravu,
187
ostvarivanje međunarodnih odnosa, potreba za obezbeđivanjem uobičajenog
ekonomskog i pravnog prometa između različitih država, otprilike isti kvalitet
pravosudnih organa, iz dana u dan sve više afirmišu poštovanje pravnih akata
donetih od strane drugih država.
Pre svega ovo pitanje pripada oblasti sudskih i arbitražnih odluka, pošto ovo jesu
i predstavljaju glavne organe koji odlučuju o pravnom pitanju privatnopravne
prirode.188 Svakako, stoji konstatacija da se značaj jednog pravila može izmeriti
samo ukoliko ga uporedimo sa drugim pravilima prava, u zavisnosti od stepena
divergencije i konvergencije koja postoji između prava.189
Iznad svega, normativni izvori procesnog prava Evropske unije (EU),
predstavljaju 3 osnivačka ugovora Evropske zajednice. Naravno ugovor EU
(Mastricht 1992), prokrčio je put za širenje jurisdikcije i na strane predmete u vezi
sa stubovima zajednice.190
Kosovo nije potpisalo nijedan bilateralan ili multilateralan sporazum sa
balkanskim ili drugim državama o pitanjima pravne saradnje u građanskim
187 Michel Fromont, “Sistemet e huaja më të mëdha të së drejtës /Najveći istrani pravni sistemi”,
Tirana , 2005, strana 7
171.
189 Michel Fromont, “Sistemet e huaja më të mëdha të së drejtës/Najveći strani pravni sistemi”,
Tirana, 2005, strana 7
190 Paolo Biavati, Michele Angelo Lupoi, Redi Nazim Shtino “E Drejta Procesuale Civile
Evropiane/Evropsko građansko procesno pravo” , Geer, 2010, strana 39
135
predmetima. Vredi napomenuti da je Uredba EU br. 1346/2000, stavila van snage

sve konvencije sklopljene između Socijalističke Federativne Republike
Jugoslavije (SFRJ) i nekolicine država članica EU, potpisnica iz tog vremena.191
Nezavisno od toga, član 145 Ustava Republike Kosovo propisuje da
“Međunarodni sporazumi i ostala akta međunarodne saradnje, koja su na snazi
na dan stupanja na snagu ovog Ustava, ostaju na snazi, do momenta kada se ti
sporazumi ili akti ponovo sklope ili kada se ponište u saglasnosti sa uslovima
istih, ili zamene novim međunarodnim sporazumima ili ostalim aktima kojima se
regulišu ista pitanja i koja su usvojena u saglasnosti sa ovim Ustavom”.
 Pružanje pravne pomoći domaćem sudu. Odredba člana 283.1 ZPP

propisala je kao obavezu pitanje pružanja uzajamne pravne pomoći između
sudova. Ovo se u praksi dešava kada se tokom vođenja sudskog postupka na
primer u Osnovnom sudu u Prištini pojavi potreba da se izvedu relevantni dokazi
u vezi sa pitanjem, što može podrazumevati uviđaj nepokretnosti koja se nalazi
na području Osnovnog suda u Uroševcu. U tom slučaju, pravna pomoć predstavlja
nužan put za dobijanje ovih dokaza.
Pravna pomoć se u ovom slučaju ostvaruje na takav način da Osnovni sud u
Prištini, kao stvarni sud, imajući u vidu i načelo ekonomičnosti postupka , moli –
obraća se Osnovnom sudu u Uroševcu, na čijem području se nalazi dokaz, u ovom
slučaju nepokretnost, i traži od istog pravnu pomoć za pribavljanje ovog dokaza
direktnim uviđajem na nepokretnosti.
Sud koji je predmet molbe u ovom slučaju, sud u Uroševcu, je dužan da izvrši
radnje koje je tražio sud u Prištini i da sastavljen zapisnik oko pribavljanja ovog
dokaza, prosledi sudu u Prištini.
U praksi se dešava da se pravna pomoć ne realizuje zbog toga što sud ili drugi
organ od koga se pomoć traži, nije nadležan za isto.
Primeri iz prakse: Ukoliko Osnovni sud u Peći, traži pravnu pomoć od

Odeljenja za upravna pitanja Osnovnog suda u Prištini, za direktan uviđaj
stvari koja se nalazi na području Osnovnog suda u Prištini, u kom slučaju
ovo odeljenje neće ispuniti zahtev pružanja pravne pomoći zbog
nenadležnosti ovog odeljenja; ili
191 Vidi Erik Larson, Heikki Wendorf, Jos Uitdehag, “Udhëzues për bashkëpunimin juridik
ndërkombëtar në çështje civile/Uputstvo za međunarodnu pravnu saradnju u građanskim
stvarima”, strana 18
136
Drugi primer može biti ako Posebno veće Vrhovnog suda traži pomoć od
Osnovnog suda u Prizrenu, za direktan uviđaj stvari koji se nalazi na
području Osnovnog suda u Uroševcu. U ovom slučaju, pomoć se ne može
pružiti pošto Osnovni sud u Prizrenu nije nadležan za područje Osnovnog
suda u Uroševcu.
Nužan karakter pružanja pravne pomoći dolazi u obzir i u slučaju kada
sud kome je molba upućena nije nadležan za obavljanje radnji koje su
predmet pravne pomoći, ne vrati nazad molbu sudu koji je tražio pravnu
pomoć, već sam šalje molbu nadležnom sudu ili nekom drugom
državnom organu koji je nadležan za dato pitanje.
Treba imati u vidu da sud kome je podneta molba može vratiti molbu
sudu koji je tražio pravnu pomoć, samo u onim slučajevima kada isti (sud
kome je upućena molba) nije upoznat koji je sud nadležan ili koji je drugi
državni organ nadležan za pružanje tražene pravne pomoći.
 Pružanje tražene pravne pomoći stranom sudu. Naši sudovi su dužni da pruže
pravnu pomoć i stranim sudovima, ukoliko isto propisuje međunarodni ugovor i
kada postoji resiprocitet (član 284.1 ZPP).
Glavni formalni izvor za pružanje međunarodne pravne pomoći jesu različiti
međudržavni, bilateralni ili multilateralni sporazumi. Ovi međunarodni
sporazumi sa aspekta pružanja međunarodne pravne pomoći imaju prednost u
primeni, u odnosu na domaće propise.
Iako Kosovo nije potpisnica bilateralnih ili multilateralnih sporazuma sa drugim
državama, na Kosovu i dalje važe međunarodni sporazumi koje je sklopila bivša
SFRJ. To da li će druge države primeniti međunarodne sporazume u vezi sa
međunarodnom pravnom pomoći sa Kosovom, zavisi od njihovog pristupa u vezi
sa ovim pitanjem.192
Predmet pružanja pravne pomoći može podrazumevati i dostavljanje različitih
pismena ili obavljanje procesnih radnji, što je u većini slučajeva povezano sa
prikupljanjem dokaza.
192 U Republici Kosovo i dalje se primenjuje Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima
drugih zemalja, u određenim odnosima. Ovaj zakon je objavljen u “Službenom glasniku SFRJ” br.
43/82 sa ispravkom pod br. 72/82.
137
Zakon o sudovima predvideo je osnovni sud kao sud stvarne nadležnosti za

pružanje međunarodne pravne pomoći i za odlučivanje o prihvatljivosti odluka
stranih sudova.193
 Postupak u vezi sa pružanjem međunarodne pravne pomoći. Pružanje

međunarodne pravne pomoći vrši se preko Odeljenja za međunarodnu pravnu
saradnju (OMPS) u sklopu Ministarstva pravde Republike Kosovo.
Sem toga, u slučajevima kada domaći sudovi u nekom slučaju pružanja
međunarodne pravne pomoći dovedu u pitanje ili sumnjaju da postoji uzajamnost
sa državom kojoj treba pružiti pomoć, ovaj organ treba da obavesti sud da li
reciprocitet postoji ili ne.
Postupak pružanja međunarodne pravne pomoći u građanskim predmetima još
uvek nije uređen posebnim zakonom već administrativnim uputstvom. Ovo
uputstvo opisuje postupke za pružanje međunarodne, pravne pomoći u
građanskim predmetima i obezbeđuje dalje smernice u vezi sa međunarodnom
pravnom pomoći koju Republika Kosovo pruža nekoj drugoj državi i
međunarodnom pravnom pomoći koju Republika Kosovo prima od drugih stranih
država.194
U slučaju da strani sud traži od suda u našoj zemlji da obavi određenu radnju, koja
je predmet pravne pomoći, na određeni način, iako ova radnja možda nije
propisana našim zakonom, sud naše zemlje može obaviti ovu radnju, međutim
pod uslovom da ova radnja nije u suprotnosti sa pravnim poretkom naše zemlje.195
 Pet koraka koje preduzima Odeljenje za međunarodnu pravnu saradnju pri

razmatranju molbi stranih država jesu:
a) Prijem zamolnice.
b) Razmatranje zamolnice (razmatranje zamolnice podrazumeva potvrđivanje
postojanja uzajamnosti, potvrđujem da je, sem ukoliko zakon ne propisuje
drukčije, strana zamolnica poslata diplomatskim putem a pismena koja su joj
priložena su izrađena na jeziku u službenoj upotrebi na sudu ili je priložen
njihov prevod overen na sudu).196
c) Odluka da se zamolnica uputi dotičnom sudu ili drugoj nadležnoj instituciji;
193Videti član 11 Zakona o sudovima

194Ibid, član 1.
Procedurën Kontestimore /Priručnik za sudije za parnični postupak, Priština 2015, str. 191.
196 Član 286 ZPP
138
d) Prijem odgovora suda ili druge nadležne institucije (u slučajevima kada

odgovor nedostaje, formalnom koordinacijom između suda i neke druge
nadležne institucije, kako bi se sagledalo da li odgovor može da se preinači,
kako bi se dopunila načela iz Administrativnog uputstva, Zakona o parničnom
postupku i drugih relevantnih zakona).
e) Prosleđivanje odgovora organu koji je podneo zahtev
 Delovanje u slučajevima kada je zamolnica strane države za dobijanje

pravne pomoći u suprotnosti sa pravnim poretkom naše zemlje. Sudovi u
našoj zemlji mogu pružiti pravnu pomoć na način na koji je to tražio strani sud i
strani zakon (lex fori suda koji traži pravnu pomoć), ali samo ukoliko isto nije u
suprotnosti sa pravnim poretkom naše zemlje. Shodno tome, npr. ukoliko je strani
sud tražio da se stranka ispita pod zakletvom da je rekla istinu (iako ZPP to ne
propisuje), ne postoji prepreka da naš sud deluje shodno tome.
Sud naše zemlje neće postupati po zamolnici stranog suda ukoliko bi se time
ugrozili suverenitet i bezbednost naše zemlje. Npr. zamolnica stranog suda u kojoj
se traži da se ispita svedok u vezi sa činjenicama koje predstavljaju poslovnu,
službenu ili vojnu tajnu. Kada bi izvršenje zahteva ugrozilo suverenitet,
bezbednost, javni poredak ili druge suštinske interese Kosova.
U slučaju da se od suda kome je podneta zamolnica traži da preduzme neku od
gorenavedenih radnji, sud kome je podneta molba proslediće molbu prevashodno
Vrhovnom sudu koji će doneti konačnu odluku o ovom pitanju.
 Zamolnice domaćeg suda upućene stranim sudovima. U slučaju da
međunarodni ugovor ne propisuje oblik i način delovanja, naš sud se obraća
stranom sudu, diplomatskim putem, podnošenjem zamolnice i drugih priloženih
pismena, na jeziku države kojoj je zamolnica upućena ili prilaganjem overenog
prevoda na tom jeziku.
I ovde se zahtev za dobijanje međunarodne pravne pomoći našeg suda u načelu
upućuje Ministarstvu pravde Republike Kosovo, odnosno Odeljenju za
međunarodnu pravnu saradnju, kao nadležnom organu za razmatranje zamolnica
sa Kosova. I u ovom slučaju, ovaj organ preduzima 5 koraka predstavljenih za
slučajeve kada se zamolnica upućuje stranoj državi.
Dakle, u načelu se dostava vrši diplomatskim putem, međutim postoje i izuzeci u
skladu sa članom 2 (01) Administrativnog uputstva br. 01-1265, iz 2009. godine,
prema kome se međunarodna pravna pomoć može zahtevati kada se ovlasti nekim
međunarodnim sporazumom a drugi izuzetak povezan je sa građanskim i
139
privrednim predmetima koji se tretiraju unutar teritorije Sjedinjenih Američkih

Država.197
Procedurën Kontestimore/Priručnik za sudije za parnični postupak Priština 2015, str. 193.
140
X. ROČIŠTA I ROKOVI
Ročišta
Ročište predstavlja termin koji je sud odredio a koji služi zajedničkom
sastajanju suda sa strankama i drugim subjektima, oko preduzimanja parničnih
radnji.
U zavisnosti od aktivnosti koje bi trebalo obaviti na ročištu, razlikujemo:
 pripremno ročište;
 ročište za glavnu raspravu;
 ročite za razmatranje predloga za vraćanje u pređašnje stanje;
 ročište za prikupljanje dokaza;
 Način zakazivanja sudskog ročišta. Sud konkluzivnim (koji se podrazumeva –

neformalan) rešenjem određuje ročište kad je to zakonom propisano ili kada to
iziskuju potrebe postupka.
Sud o ročištu obaveštava stranke i druge učesnike u postupku pozivom i
upozorenjem o zakonskim posledicama izostanka sa ročišta.
U slučajevima kada se stranci zajedno sa pozivom dostavi i podnesak koji je dao
povod za određivanje ročišta, u pozivu se naznačuje mesto, prostorija i vreme
održavanja ročišta.
Sa druge strane, u slučajevima kada se stranci uz poziv ne dostavi i podnesak, u
pozivu se navode stranke, predmet spora kao i radnja koja će da se preduzme na
ročištu.
U slučajevima kada se stranka pojavi na ročištu nakon početka istog, ona ne može
tražiti ponavljanje parničnih radnji preduzetih u njenom izostanku.198
 Mesto održavanja ročišta. Ročište se po pravilu održava u sudskoj zgradi ali

postoje slučajevi kada sud može odlučiti da se ročište održi na nekom drugom
mestu, ne u zgradi suda, ukoliko to sud nađe za shodno, a što olakšava pristup
bilo koje stranke ili štedi vreme, napore i troškove parničnog postupka.
Primeri iz prakse: Ukoliko sud smatra opravdanim, može održati ročište

na nekom drugom mestu van zgrade suda: Npr. ukoliko Osnovni sud u
Peći – Ogranak u Istoku, ima predmet u kome se svi tužioci i svi tuženi
nalaze na odsluženju kazne zatvora u zatvoru u Dubravi, Istok, sud može
Procedurën Kontestimore/Priručnik za sudije za parnični postupak, Priština2015, str. 87.
141
odlučiti da ročište održi u zgradi zatvora, pošto je mnogo ekonomičnije

održati ročište u zgradi zatvora neko dovesti sve stranke u zgradu suda,
kada znamo da zatvorenici moraju da se prevoze pod strogim merama
bezbednosti; ili
Drugi primer može biti ukoliko je Osnovni sud u Prištini odlučio da
sasluša u svojstvu svedoka tri lica, koja se nalaze u univerzitetskom
kKliničko-bolničkom centru Kosova u Prištini, usled mnogobrojnih
lomova njihovih ekstremiteta. U tom slučaju, sud ih može saslušati u
Kliničko-bolničkom centru Kosova u Prištini, pošto prevoz ovih lica do
sudske zgrade može biti otežan.
O održavanju ročišta van sudske zgrade donosi se rešenje protiv koga nije
dozvoljena žalba.
Rokovi
Rokovi predstavljaju vremenska ograničenja u sklopu kojih određene parnične
radnje treba ili mogu da se obave.
Rokovi se propisuju zakonom međutim, može ih odrediti i sud u zavisnosti od
konkretnih okolnosti predmeta.
Sud ne može da produži zakonske rokove, a zakonski rokovi mogu se produžiti
na predlog zainteresovanog lica.
Protiv rešenja kojim se prihvata ili odbacuje predlog za produžavanje sudskog
roka nije dozvoljena posebna žalba.
 Računanje roka. Rokovi se računaju na dane, mesece i godine.

Ukoliko se rok određuje u danima, iz računanja se isključuje dan početka
događaja ili vreme od koga rok treba da počne da se računa, tako da se za početak
roka uzima prvi naredni dan.
Rok određen u mesecima ili godinama završava se onog dana u poslednjem
mesecu koji po svom broju odgovara danu u koji ga je sud odredio.
Kada ovakav dan ne pada u poslednjem mesecu, rok ističe poslednjeg dana u
datom mesecu.
Kada poslednji dan roka pada na državni praznik ili u nedelju ili neki drugi dan
kada sud ne radi, rok ističe protekom prvog narednog radnog dana.199
199 U svakom slučaju kada poslednji dan roka pada na državni praznik ili u nedelju ili neki drugi
dan kada sud ne radi, rok ističe protekom prvog narednog radnog dana nakon praznika, nedelje ili
142
 Vraćanje u pređašnje stanje. Ako stranka propusti ročište ili rok za

preduzimanje neke radnje u postupku i usled toga izgubi pravo da kasnije
preduzme radnje u vezi sa rokom, sud će toj stranci na njen predlog, da dozvoli
da naknadno izvrši tu radnju, ukoliko konstatuje da postoje opravdani razlozi za
propuštanje.200
Predlog za vraćanje u pređašnje stanje podnosi se sudu, kod koga je trebalo da se
izvrši propuštena radnja.
Kada sud dozvoli vraćanje u pređašnje stanje, parnični postupak se vraća u stanje
u kome se nalazio pre propuštanja i poništava sve odluke koje je sud doneo zbog
propuštanja.201
 Rok za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje. Predlog mora da

se podnese u roku od sedam (7) dana, računajući od dana kada je prestao razlog
koji je prouzrokovao propuštanje, nakon čega se rok računa od dana kada je
stranka saznala za propuštanje, a nakon proteka 60 dana od dana propuštanja, ne
može da se traži vraćanje u pređašnje stanje.
U slučajevima kada se vraćanje u pređašnje stanje traži zbog propuštanja roka za
obavljanje parničnih radnji, predlagač je dužan da predlogu priloži propuštenu
radnju.
Primeri iz prakse: Ukoliko je stranka koja je nezadovoljna presudom ili

rešenjem suda, protiv koga je dozvoljena žalba, propustila žalbeni rok,
stranka zajedno sa zahtevom za vraćanje u pređanje stanje treba da
podnese i žalbu protiv odluke suda kojom je nezadovoljna. Dakle, u ovom
slučaju, ukoliko sud dozvoli vraćanje u pređašnje stanje, žalba uložena
zajedno sa predlogom za vraćanje u pređašnje stanje (koja je zapravo
podneta nakon redovnog roka) smatra se blagovremenom a predmet se
dostavlja drugostepenom sudu na razmatranje.
Sud neće dozvoliti vraćanje u pređašnje stanje ukoliko predlagač nije
blagovremeno podneo predlog za vraćanje u pređašnje stanje kao i u slučaju kada
se nije pojavio na zakazanom ročištu za razmatranje predloga za vraćanje u
pređašnje stanje.
dana kada sud ne radi. I kada poslednji dan roka pada na subotu, rok ističe prvog radnog dana nakon
odmora, pošto sud ne radi subotom, iako ZPP eksplicitno navodi samo nedelju kao neradni dan.
143
Predlog podnet po isteku roka ili nedopušten predlog za vraćanje u pređašnje

stanje, sud odbacuje rešenjem.
Iz prakse: Kada sud odbaci kao neblagovremen predlog za vraćanje u

pređašnje stanje, onda je protiv rešenja kojim se odbacuje predlog za
vraćanje u pređašnje stanje, dozvoljeno izjavljivanje posebne žalbe.
Da bi odlučio u vezi sa predlogom za vraćanje u pređašnje stanje, sud zakazuje
ročište samo kada to izričito predloži stranka. Međutim, i pored predloga stranke,
sud ne zakazuje ročište da odluči u vezi sa predlogom ukoliko su činjenice na
kojima je zasnovan predlog za vraćanje u pređašnje stanje opštepoznate. Sud
deluje na isti način i kada su činjenice, na kojima se zasniva predlog jasno
neopravdane, ali i kada sud raspolaže dovoljnim dokazima u predmetnom spisu
da donese odluku po predlogu o vraćanju u pređašnje stanje.
Kada sud usvoji predlog za vraćanje u pređašnje stanje, parnični postupak se
vraća u stanje u kome se nalazio pre propuštanja i poništava sve odluke koje je
sud doneo zbog propuštanja.
Primeri iz prakse: Ukoliko je sud doneo presudu zbog izostanka tuženog

i po predlogu tuženog za vraćanje u pređašnje stanje, sud odluči da
dozvoli predlog, sud će poništiti presudu zbog izostanka i vratiće
postupak u stanje u kome je bio pre donošenja presude zbog izostanka.
Dakle, u ovom slučaju se poništava presuda zbog izostanka a sud ponovo
zakazuje ročište na koje će uredno pozvati stranke u postupku; ili
Npr. ukoliko je tužilac primio rešenje suda o dopuni tužbe, uz obavezu
da u roku od 3 (tri) dana potpiše nepotpisanu tužbu, ali isti ne uspe da
dostavi podnesak za dopunu tužbe u roku od 3 (tri) dana, time što 5
(petog) dana podnese predlog za vraćanje u pređašnje stanje, zajedno sa
podneskom za dopunu tužbe, na osnovu čega sud, ukoliko dozvoli
vraćanje u pređašnje stanje, tužbu smatra neblagovremenom.
Ukoliko se ne ispune uslovi za vraćanje u pređašnje stanje, sud rešenjem
odbacuje predlog za vraćanje u pređašnje stanje.
Protiv rešenja kojim se usvaja ili odbija predlog za vraćanje u pređašnje
stanje, nije dozvoljena posebna žalba.
144
 Da li je dozvoljena žalba protiv rešenja kojim se odlučuje o predlogu za

vraćanje u pređašnje stanje?
Žalba je dozvoljena samo u slučaju kada sud odbije predlog za vraćanje u
pređašnje stanje, zbog toga što je doneo presudu zbog izostanka tužene stranke
sa sudskog ročišta.
Iz sudske prakse: U sudskoj praksi, ne postoji “lista” uzroka ili okolnosti

koje u načelu opravdavaju vraćanje u pređašnje stanje, već predmetni
sudija procenjuje zasebno uzroke/okolnosti u svakom konkretnom
predmetu. Nezavisno od navedenog, sudska praksa je izgradila standard
uzroka/okolnosti koji se podrazumeva a koji opravdavaju dozvoljavanje
vraćanja u pređašnje stanje a u vezi sa tim i uzroke/okolnosti koji ne
opravdavaju dozvoljavanje vraćanja u pređašnje stanje. Uobičajene
okolnosti na primer, mogu podrazumevati sledeće:
Ukoliko jedna od stranaka u postupku krene na sud zato što ima ročište,
međutim putem ima saobraćajnu nezgodu i zbog toga ne stigne na
sudsko ročište. Pod pretpostavkom da ova stranka podnese predlog za
vraćanje u pređašnje stanje uz relevantne dokaze (kao što je izveštaj o
nesreći itd) zasigurno da će sud uzeti u razmatranje ovaj predlog i
predočeni razlozi će opravdavati vraćanje u pređašnje stanje, ili
Ukoliko jedna od stranaka nije uspela da učestvuje na sudskom ročištu ili
da obavi bilo kakve radnje u smislu rokova (npr. da sastavi tužbu, da uloži
žalbu itd.) pošto se poslednjeg dana zakonskog roka razbolela i poslata
je na zdravstveno lečenje u bolnicu, zasigurno da će ako se predlogu za
vraćanje u pređašnje stanje prilože dokazi koji dokazuju da je stranka iz
zdravstvenih razloga bila sprečena da preduzme određene radnje, biti
priznat na sudu i da će se dozvoliti vraćanje u pređašnje stanje.
145
146
XI. PRIPREMNO ROČIŠTE
U skladu sa Zakonom o parničnom postupku, pripremno ročište, koje čini suštinu

pripremne faze jednog imovinskopravnog spora, ima tri glavne komponente.
Prvo, ovo ročište je predviđeno tako da pruži mogućnost sudiji da na metodičan
način proceni da li su stranke u postupku spremne da predoče relevantne i
prihvatljive dokaze na ročištu za glavnu raspravu u predmetu, u svojim
nastojanjima da potkrepe svoj zahtev u tužbi i argumente koji govore u prilog
suprotnom, čime bi se na sporno pitanje pružilo konačno rešenje. Ukoliko jedna
ili obe stranke nisu spremne, ili u slučaju da postoje druge poteškoće da se suđenje
održi efikasno i blagovremeno, sudija preduzima sudske radnje da ispravi nastalu
situaciju ili da prevaziđe druge poteškoće koje su se pojavile tokom samog
postupka. Tužilac ima mogućnost da povuče svoju tužbu usled problema sa
predmetom, međutim on je isto tako u mogućnosti da je podnese u kasnijoj fazi,
nakon što reši nastale probleme.
Drugo, ukoliko ovo nije bilo moguće pre ove faze sudskog postupka, sudija može
da odluči o tome da li je nadležan da sudi u datom predmetu (na primer, mesna ili
stvarna nenadležnost bi sprečila sud da sudi u datom predmetu), ili da li postoje
druge zakonske prepreke za dalje procesuiranje ovog predmeta (na primer, usled
važećeg ugovora za rešavanje stvari arbitražom, ili usled litispendencije, ili usled
res judicata, ili isteka roka (ili zastarevanja). Ukoliko se primeni bilo koji od ovih
faktora, sudija može odlučiti da zaključi predmet.
Treće, ovo ročište je predviđeno kao mogućnost na raspolaganju sudije da utvrdi
da li se može postići alternativno rešenje ovog spora, bilo putem sudskog
poravnanja ili sudskim postupkom posredovanja, izbegavajući samim tim
suđenje. Često, učešće na pripremnom ročištu bi pomoglo strankama da procene
prednosti i nedostatke argumenata i kontra argumenata iznetih protiv njih kao i
trošak i moguće finansijske posledice koje mogu da nastupe usled izgubljene
tužbe, što utiče na to da se stranke podstaknu da poravnanje. Takođe postoji
mogućnost da su stranke povele nezavisne razgovore za potrebe poravnanja, koji
su zaključeni tokom ročišta, dozvoljavajući time sudiji da donese rešenje kojim
će odbaciti tužbu usled postignutog sporazuma.
Kada sudija vodi pripremno ročište pažljivo, pitanje se rešava u najboljem
interesu stranaka ili će stranke biti spremne da predstave relevantne i prihvatljive
dokaze za suđenje, podnete u njihovom pravnom svojstvu, ili će tužilac odustati
od tužbe (ne prejudicirajući da li će kasnije ponovo uložiti tužbu ili ne) usled
problema utvrđenih na ovom ročištu, ili će sudija odbaciti tužbu usled
147
nenadležnosti ili usled drugih pravnih prepreka za dalje procesuiranje datog

predmeta.
 Zahtev za održavanje pripremnog ročišta i izuzeci. Sem u par ograničenih

okolnosti, kada održavanje pripremnog ročišta ne bi bilo produktivno sa aspekta
troškova sudskih resursa, Zakon o parničnom postupku prepoznaje vrednost
zahteva za održavanje i učešće stranaka na pripremnom ročištu.
Odvajanje sudskog postupka na dva sudska ročišta, pripremno i glavnu raspravu,
uglavnom je povezano sa aspektom ekonomičnosti i u funkciji je načela
ekonomičnosti suđenja . Svakako, u ovoj fazi postupka, sud je aktivan u značenju
prethodne provere urednosti tužbe i pripreme ročišta za glavnu raspravu o
predmetu.
 Vremenski standardi održavanja pripremnog ročišta. Sudija, po pravilu

održava pripremno ročište najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je sudu
dospeo odgovor na tužbu tuženog202—ili, u slučajevima kada tuženi nije dostavio
odgovor na tužbu, u roku od 30 dana od isteka zakonskog roka u kome je tuženi
dužan da podnese svoj odgovor na tužbu.203
Izuzeci od obaveze sazivanja pripremnog ročišta. Pripremno ročište je

obavezno, sem 204 kada:
- Nesporne činjenice. Nakon razmatranja tužbe i odgovora na tužbu, kada
sudija konstatuje da među strankama nema spora sa stanovišta činjenica,
on/ona može rešiti dato pitanje na osnovu dokaza koje su stranke predočile.
- Prost spor. Sudija konstatuje da spor nije složen i da se suđenje može održati
efikasno i bez pripremnog ročišta. Ukoliko sudija konstatuje da nije potrebno
održati pripremno ročište, on/ona obavlja veliki broj pripremnih radnji na
početku ročište za glavnu raspravu u predmetu. Na primer, ako pripremno
ročište nije održano, ponovo se organizuje postupak za glavnu raspravu o
202Član 400.4 (određuje da, se po pravilu, pripremno ročište održava najkasnije u roku od 30 dana
od dana kada je sudu dospeo odgovor tuženog na tužbu); Član 400.1 (propisuje da po dospeću
odgovora na tužbu, sud saziva pripremno ročište); član 395.1 (propisuje da nakon što mu se dostavi
tužba sa svom propratnom dokumentacijom, tuženi je u obavezi sa odgovori na tužbu u roku od 15
dana).
203Član 400.2 (propisuje da u slučaju da tuženi ne dostavi odgovor na tužbu, sud saziva pripremno
ročište po isteku roka za podnošenje odgovora na tužbu).

204Član 401 (propisuje da je pripremno ročište obavezno, sem u slučajevima u kojima sud konstatuje
da među strankama nema spornih činjenica ili kada spor nije složen).
148
predmetu.205 Bez obzira na isto, sudija može izmeniti redosled procesnih

radnji.206
Sazivanje pripremnog ročišta
Određivanje pripremnog ročišta i obaveštavanje stranaka

Sudija saziva pripremno ročište, u skladu sa postupkom propisanim Zakonom:
- Pozivanje stranaka. Sudija je u obavezi da obavesti stranke pozivom o

održavanju pripremnog ročišta, najmanje sedam dana pre dana njegovog
održavanja.207
- Obaveštavanje stranke o posledicama nedolaska na ročište. Sudija u pozivu
obaveštava stranke o posledicama izostanka sa pripremnog ročišta.208
- Uputstva strankama da predoče sve informacije i dokaze koji se razmatraju
na ročištu. Sudija treba da usmeri stranke da na pripremno ročište podnesu
sve informacije i dokaze u vezi sa njihovim zahtevima i protivnim
navodima.209 Po pravilu, pripremno ročište predstavlja poslednju fazu do koje
stranke mogu preduzeti neke procesne radnje, konkretno:
- pribaviti nove činjenice i predložiti nove dokaze;
- preinačiti tužbeni zahtev;
- podneti protivtužbu, ili
- se novi tužilac može pridružiti sporu ili se tužba može proširiti na još jednog
tuženog.
Najkasnije na pripremnom ročištu ili do početka glavne rasprave, kada pripremno
ročište još uvek nije zakazano, sud može odlučiti da:
 spoji nekoliko sporova u zajednički postupak, ili
 da izdvoji, za posebno razmatranje, neki zahtev u vezi sa jedinstvenom
tužbom.
205Član 425.1 ZPP određuje način organizacije glavne rasprave, u slučajevima u kojima nije održano
pripremno ročište.
206 Član 425.2 ZPP, propisuje da sudija ima pravo da reorganizuje ročište za glavnu raspravu u
predmetu u slučajevima u kojima pre toga nije održano pripremno ročište.

207Član 402.1 ZPP, propisuje da sudija treba da uruči pozive za pripremno ročište najmanje sedam
dana pre dana njegovog održavanja.

208 Član 402.1 ZPP, propisuje da je sudija u obavezi da obavesti stranke o posledicama nedolaska
na pripremno ročište i da treba da ponesu sa sobom na pripremno ročište sve podatke i dokaze koji
potkrepljuju njihove zahteve i prigovore.
209 Član 402.1 ZPP, propisuje da je sudija u obavezi da obavesti stranke o posledicama nedolaska
na pripremno ročište i da treba da ponesu sa sobom na pripremno ročište sve podatke i dokaze koji
potkrepljuju njihove zahteve i prigovore.
149
 Odlaganje i nastavak pripremnog ročišta. Sudije mogu odložiti ili nastaviti

pripremna ročišta u okolnostima koje slede u nastavku:
- Primena zakonskih odredbi u vezi sa odlaganjem i nastavljanjem
pripremnog ročišta. Zakonske odredbe koje uređuju odlaganje i nastavak
ročišta za glavnu raspravu, shodno se primenjuju i kada se radi o pripremnom
ročištu.210
- Sudsko ovlašćenje za odlaganje ročišta. Sudije mogu odložiti pripremno
ročište i pre nego što počne, ukoliko konstatuju da nisu ispunjeni zakonski
uslovi za njegovo održavanje ili da se traženi dokazi ne mogu predočiti do
početka ročišta.211 Sudije su dužne da najkasnije u roku od sedam dana pre
početka ročišta, obaveste stranke o odlaganju pripremnog ročišta.212
- Predlozi stranaka za odlaganje ročišta. Sudije, na predlog stranaka, mogu
odložiti pripremno ročište samo iz ova dva razloga: (1) ukoliko se, bez krivice
stranke koja predloži odlaganje ročišta, ne može pribaviti neki značajan
dokaz, i (2) ukoliko obe stranke zajednički predlože odlaganje ročišta sa
ciljem da postignu sudsko poravnanje,213 međutim, stranka može predložiti
odlaganje ročišta, samo iz istog razloga.214
- Obaveštenje o odlaganju. U slučaju da se odloži već započeto pripremno
ročište, sudija treba da obavesti prisutne o vremenu i mestu održavanja novog
ročišta.215
- Nema obavezu obaveštavanja stranaka koje su uredno pozvane ali su
izostale sa ročišta. Sudije nisu u obavezi da o mestu i vremenu održavanja
210Član 443 ZPP, propisuje da se zastupnike odredbe o odlaganju i nastavljanju ročišta primenjuju
shodno i na pripremna ročišta, u skladu sa članovima 437-442.
211 Član 437.1 ZPP. propisuje da sudije mogu odložiti pripremno ročište i pre nego što počne,
ukoliko konstatuju da nisu ispunjeni zakonski uslovi za njegovo održavanje ili da se traženi dokazi
ne mogu predočiti do početka ročišta.
212Članovi 437.2, 437.3 ZPP propisuju da su sudije dužne da najkasnije u roku od sedam dana pre
početka ročišta, obaveste stranke o odlaganju istog.

213Član 438.1 ZPP, propisuje da sudije, na predlog stranaka, mogu odložiti pripremno ročište samo
iz ova dva razloga: (1) ukoliko se, bez krivice stranke koja predloži odlaganje ročišta, ne može
pribaviti neki značajan dokaz, i (2) ukoliko obe stranke zajednički predlože odlaganje ročišta sa
ciljem da postignu sudsko poravnanje.
214Član 438.2 ZPP, propisuje da stranka (stranke) mogu predložiti odlaganje ročišta samo jednom
iz istog razloga.
215Član 438.3 ZPP, propisuje da u slučaju da se odloži već započeto pripremno ročište, sudija treba
da obavesti prisutne o vremenu i mestu održavanja novog ročišta.
150
novog ročišta obaveste stranku koja je izostala sa odloženog ročišta uprkos

urednom pozivu.216
- Zabranjeno je odlaganje ročišta na neodređeno vreme. Pripremno ročište se
ne može odložiti na neodređeno vreme,217 i ne može se odložiti na više od 30
dana (sem slučajeva propisanih zakonom), 218 a sudije treba da obaveste
predsednika suda o svakom odlaganju ročišta, i da istovremeno vode
evidenciju o odloženim ročištima.219
- Produžetak nezavršenog ročišta. Započeto pripremno ročište koje ne može
da se zaključi u istom danu, zakazuje se za naredni radni dan.220
Jasno je da Zakon o parničnom postupku propisuje da pripremna ročišta treba da
se održe onako kako su zakazana i treba da se odlože samo kada je isto apsolutno
nužno. Drugim rečima, odlaganja treba obeshrabriti, a pripremna ročišta koja ne
mogu da se zaključe u istom danu treba nastaviti samo narednog radnog dana,
kako bi se obezbedila efikasnost, a procesuiranje predmeta nastavilo dalje.
 Održavanje pripremnog ročišta. Imajući u vidu da je uloga pripremnog ročišta

višestruka i njegova je namena da obezbedi efikasno suđenje, sudija vodi
pripremno ročište poštujući uglavnom sledeći redosled:
 Rešenje kada stranka ne dođe na pripremno ročište. Naravno, sudija obraća

pažnju na prava stranke koja je izostala sa ročišta, prilikom odlučivanja u vezi sa
posledicama izostanka sa ročišta. Međutim, nužno je odlučno delovati u
slučajevima kada stranka koja je uredno pozvana pozivom koji navodi vreme,
datum i mesto održavanja ročišta ne dođe na isto. Sudija je ovlašćen da preduzme
određene radnje u slučajevima kada stranka izostane sa pripremnog ročišta, što
može činiti pravnu osnovu za odlučivanje o predmetu iz procesnih (nemeritornih)
razloga:
216Član 438.4 ZPP, propisuje da sudije nisu u obavezi da o mestu i vremenu održavanja novog
ročišta obaveste stranku koja je izostala sa odloženog ročišta uprkos urednom pozivu.
217Član 441.1 ZPP, propisuje da se pripremno ročište ne može odlagati na neodređeno.
218Član 441.2 ZPP-a, propisuje da se ročište ne može odložiti na više od 30 dana (sem slučajeva
propisanih zakonom).
219 Član 441.3 ZPP, propisuje da su sudije u obavezi da obaveste predsednika suda o svakom
odlaganju ročište a isti je dužan da vodi evidenciju o odlaganju ročišta.

220 Član 442 ZPP, propisuje da započeto pripremno ročište koje ne može da se zaključi u istom
danu, zakazuje se za naredni radni dan.
151
- Izostanak tužioca. Ako tužilac ne dođe na pripremno ročište, a uredno je

pozvan, sudija smatra da je tužba povučena, sem kada tuženi zahteva da se
spor reši na ročištu.221
- Izostanak tuženog
Ukoliko tuženi koji je uredno pozvan ne dođe na pripremno ročište, sudija
pristupa održavanju ročišta u njegovom odsustvu.222
Ukoliko tuženi ne dođe na pripremno ročište iako je uredno pozvan i ne
opravda svoj izostanak i ne ospori tužbeni zahtev, sudija može doneti presudu
zbog propuštanja u korist tužioca, ukoliko je tužbeni zahtev dovoljno
potkrepljen činjenicama koje je tužilac predočio.223 Međutim, sudija ne može
da donese presudu zbog propuštanja, ukoliko konstatuje da bi bila u
suprotnosti sa pravnim poretkom, pravnim odredbama ili javnim moralom. 224
Ukoliko tuženi propusti pripremno ročište a sudija konstatuje da tužiočev
zahtev nije potkrepljen dokazima i tužilac nije pružio dovoljnu osnovu, sudija
mora da odbije tužbeni zahtev.225
 Određivanje stavova stranaka. Za tužioca i tuženog je važno da shodno

objašnjenjima sudije za prethodni postupak, opišu svoje stavove u vezi sa
zahtevima i odgovorima na tužbu, a ovom prilikom će strankama koristiti
priprema za suđenje, za postizanje pravičnog rešenja spora i na osnovu analize
troška i koristi.
- Osnovi za tužbu tužioca. Na samom početku pripremnog ročišta, sudija traži

od tužioca da objasni osnov svog tužbenog zahteva.
- Osnovi za odgovor na tužbu. Nakon što tužilac objasni osnove svog tužbenog
zahteva, sudija poziva tuženog da objasni osnov svog odgovora na tužbu.226
221Član 409.1 ZPP, propisuje da ako tužilac ne dođe na pripremno ročište, a uredno je pozvan, sudija
smatra da je tužba povučena, sem kada tuženi zahteva da se spor reši na ročištu.
222Član 409.2 ZPP, propisuje da ukoliko tuženi koji je uredno pozvan ne dođe na pripremno ročište,
sudija pristupa održavanju ročišta u njegovom odsustvu.

223Član 151.1 ZPP, propisuje da ukoliko tuženi ne dođe na pripremno ročište iako je uredno pozvan
i ne opravda svoj izostanak i ne ospori tužbeni zahtev, sudija može doneti presudu zbog propuštanja
u korist tužioca, ukoliko je tužbeni zahtev dovoljno potkrepljen činjenicama koje je tužilac predočio.
224 Član 151.2 ZPP, propisuje da sudija ne može da donese presudu zbog propuštanja, ukoliko
konstatuje da bi bila u suprotnosti sa pravnim poretkom, pravnim odredbama ili javnim moralom,
shodno članu 3,3.
225Član 151.4 ZPP, propisuje da ukoliko tuženi propusti pripremno ročište a sudija konstatuje da
tužiočev zahtev nije potkrepljen dokazima i tužilac nije pružio dovoljnu osnovu, sudija mora da
odbije tužbeni zahtev.
226Član 403.1 ZPP, propisuje da tuženi treba da objasni osnove svog odgovora u tužbi).
152
- Objašnjenja koja sud traži od stranaka. Kada to potreba nalaže, sudija

postavlja pitanja tužiocu i tuženom, kako bi pojasnili svoje stavove.227
- Podnošenje informacija i dokaza. Od stranaka se očekuje da predstave ili
predlože sve informacije koje potkrepljuju ili osporavaju njihov zahtev.
Međutim, sudije su ovlašćene da strankama dozvole da tokom glavne
rasprave predoče nove činjenice i predlože nove dokaze, kada konstatuju da
je bilo okolnosti koje su sprečile stranke da ih predoče, odnosno da ih
prvobitno predlože na pripremnom ročištu.228
Naravno, vrsta i obim podnesaka stranke ili predloga za izvođenje dokaza na
pripremnom ročištu, zavisi od pravne osnove tužbenog zahteva.
 Identifikovanje, procena i prekoračivanje prepreka za donošenje pravične

odluke na glavnoj raspravi o predmetu. Glavni je cilj pripremnog ročišta da
identifikuje, proceni i premosti prepreke za pravično rešavanje spora na glavnoj
raspravi. S tim u vezi, tokom ovih rasprava, sudija poklanja posebnu pažnju – i
preduzima radnje za izbegavanje ovih problema.
- Identifikovanje prepreka. Nakon što tužilac iznese svoje navode i nakon što
tuženi odgovori na tužbu i iznesu svoje stavove u vezi sa tužbom i/ili
odgovorom na tužbu, sudija razmatra da li postoje prepreke za dalje
procesuiranje predmeta i konstatuje da li ima potrebe da se prikupe dokazi za
njihovo prevazilaženje.229 Ukoliko se stranka ne slaže sa odlukom suda o
tome da li jedno pitanje predstavlja prepreku za procesuiranje datog
predmeta, sud donosi odluku o prigovoru, zajedno sa odlukom o glavnoj
stvari).230
- Prevazilaženje prepreka. Sudija, sam ili na zahtev stranke, preduzima mere

za prevazilaženje prepreka pri odlučivanju o jednom predmetu, koje slede:
(1) tužba je nerazumljiva ili nepotpuna; (2) nedostaci u vezi sa parničnom
sposobnošću tužioca ili tuženog, ili (3) postoje sumnje u vezi sa zakonitošću
227Član 403.2 ZPP, propisuje da kada to potreba nalaže, na pripremnom ročištu sudija postavlja
pitanja tužiocu i tuženom, kako bi pojasnili svoje stavove.
228Član 428.2 ZPP, propisuje da su sudije ovlašćene da strankama dozvole da tokom glavne rasprave
predoče nove činjenice i predlože nove dokaze, kada konstatuju da je bilo okolnosti koje su sprečile
stranke da ih predoče, odnosno sa ih prvobitno predlože na pripremnom ročištu.
229 Član 404.1 ZPP, propisuje da nakon što tužilac iznese svoje navode i nakon što tuženi odgovori
na tužbu i iznesu njihove stavove u vezi sa tužbom i/ili odgovorom na tužbu, sudija razmatra da li
postoje prepreke za dalje procesuiranje predmeta i konstatuje da li ima potrebe da se prikupe dokazi
za njihovo prevazilaženje.
230Član 404.3 ZPP, propisuje da sud donosi odluku o prigovoru zajedno sa odlukom o glavnoj stvari
kada se stranka ne slaže sa odlukom suda o tome da li određeno pitanje predstavlja prepreku za dalji
tok predmeta.
153
punomoćja koje je stranka dala.231 Da bi otklonio ove nedostatke, sud može

preduzeti neophodne mere propisane članovima 79 i 102 ZPP.232
Ukoliko sud ne usvoji prigovor stranke koji navodi da postoji neka od smetnji
da se predmet dalje procesuira, on odluku o prigovoru donosi zajedno sa
odlukom o glavnoj stvari, izuzev prigovora na mesnu nadležnost, u kom
slučaju se ročište mora odmah prekinuti.233
 Odbacivanje tužbe na pripremnom ročištu. Na ovom ročištu, po dobijanju

prigovora stranke ili po službenoj dužnosti, sud odlučuje o pitanjima iz člana 391
ZPP, odnosno rešenjem odbacuje tužbu tužioca kao nedopuštenu, ukoliko
konstatuje da:
- stvar koja je pokrenuta tužbom nije u nadležnosti suda;
- su stranke sklopile ugovor o rešavanju njihovog spora arbitražom;
- u stvari pokrenutoj tužbom postoji litispendencija;
- se radi o presuđenoj stvari (res iudicata);
- je za predmet spora postignuto sudsko poravnanje;
- je tužilac na sudu odustao od tužbenog zahteva;
- ne postoji pravni interes tužioca za tužbu potvrđivanja;
- je tužba podneta nakon isteka roka, ukoliko je posebnim odredbama
predviđen rok za njeno podnošenje; ili
- tužilac u roku koji je propisao sud, nije otklonio nedostatke iz članova 79 i
102 ZPP.
Po pravilu, sud odlučuje o pokrenutim predmetima nakon prethodnog razmatranja
tužbe ili nakon prijema odgovora na tužbu, međutim ako oceni da u toj fazi nije
imao dovoljan procesni materijal da donese odluku, on može odlučiti o ovom
pitanjima dok odluku donosi na pripremnom ročištu.234
231Član 404.2 ZPP, propisuje, da sudija sam ili na zahtev stranke, odlučuje o stvari iz člana 390
ZPP-a, sem ukoliko odredbama ovog zakona nije predviđeno drukčije.
232Član 390 ZPP, propisuje da, ukoliko sud konstatuje da je tužba nerazumljiva ili nepotpuna, ili
da postoje nedostaci koji su u vezi sa sposobnošću tužioca ili tuženog da bi postali stranke u parnici,
ili njihovim zakonskim zastupanjem, ili nedostaci koji se odnose na ovlašćenje zastupnika da
pokrene parnični postupak, kada se takvo ovlašćenje traži zakonom, sud će u cilju otklanjanja takvih
nedostataka preduzeti potrebne mere propisane ovim zakonom (član 79 i 102) ovog zakona”
233Vidi član 404.3 ZPP.
234Vidi član 393 ZPP.
154
 Predmet sudskog razmatranja. U zavisnosti od rezultata razmatranja na

pripremnom ročištu, sud odlučuje šta će biti predmet razmatranja i koje dokaze
će pribaviti na ročištu za glavnu raspravu.235
- Konstatovanje značaja. Sud odbija sve predloge koji se ne smatraju suštinski

važnim za donošenje meritorne odluke, rešenjem protiv koga nije dozvoljeno
izjavljivanje posebne žalbe, koje istovremeno navodi i razloge odbijanja.236
Tokom daljeg razmatranja predmeta, sud nije vezan odlukama donetim
shodno gorenavedenom, za šta kad god oceni opravdanim, može na ročištu
za glavnu raspravu o predmetu, primiti konkretan predlog bilo koje od
stranaka, koji je prethodno odbijen na pripremnom ročištu, ili da ukine rešenje
o prikupljanju dokaza, čije je izvođenje zakazao na pripremnom ročištu.237
- Pribavljanje dokaza veštačenjem. Kada sudija odobri predlog stranke da se

dokaz prikupi veštačenjem, on/ona je dužan da zakaže i rok u kome veštak
mora u pismenoj formi da podnese svoju konstataciju i mišljenje, 238 uvek
imajući u vidu da se pismena konstatacija i mišljenje moraju dostaviti
strankama, najmanje sedam dana pre održavanja ročišta za glavnu
raspravu.239
- Spajanje sporova. Ukoliko je na istom sudu u toku dva ili više suđenja
između istih lica, ili u kojima je isto lice protivnik tužilaca ili različitih
tuženih, na pripremnom ročištu ili do završetka ročišta za glavnu raspravu, u
slučajevima kada pripremno ročište nije održano, sud ih sve može spojiti
rešenjem, sa ciljem da se zajednički razmotre, ukoliko bi se time smanjili
troškovi i ubrzalo razmatranje predmeta. U ovom slučaju, za sva spojena
suđenja donosi se zajednička presuda. 240 Za isto je potreban pristanak
stranaka.
235Član 406.1 ZPP, propisuje da nakon razmatranja na pripremnom ročištu, sudija odlučuje šta će
biti predmet razmatranja i koji dokazi će se pribaviti na glavnoj raspravi o predmetu.
236Član 406.2 ZPP propisuje da sudija donosi rešenje, nakon pripremnog ročišta, kako bi odlučio
koji dokazi se ne smatraju suštinskim za donošenje meritorne odluke na glavnoj raspravi, zbog čega
ih isključuje iz razmatranja)
237Član 406.4 ZPP.
238Član 407.1 ZPP. propisuje da kada sudija odobri predlog stranke da se određeni dokaz prikupi
veštačenjem, on/ona treba istovremeno da zakaže rok u kome veštak mora u pismenoj formi da
podnese svoju konstataciju i mišljenje.
239Član 407.2 ZPP, predviđa da pri utvrđivanju roka za podnošenje konstatacije i mišljenja veštaka,
pismena konstatacija i mišljenje se dostavljaju strankama najmanje sedam dana pre održavanja
ročišta za glavnu raspravu.
240Član 408.1 ZPP.
155
Takođe, sud može odlučiti na pripremnom ročištu da posebno razmotri neki

zahtev iz jedinstvene tužbe i da nakon njenog razmatranja donese posebne
odluke o tužbenim zahtevima. 241 I u ovom slučaju potreban je pristanak
stranaka.
 Konstatovanje mogućnosti sporazumnog rešavanja spora. Sudija na samom

početku pripremnog ročišta konstatuje da li su stranke došle na suđenje
sporazumom o poravnanju, koji bi obično ograničio procesne radnje sudije, u
smeru odobravanja sporazuma o sudskom poravnanju. Sa druge strane, stranke
koje nisu došle na pripremno ročište mogu smatrati da je ovim sporazumom
postignuto poravnanje do kraja ročišta kao rezultat prirodnih razgovora sudije u
vezi sa relativnom pravnom osnovom zahteva i prigovora uloženih na tužbu kao
i kao rezultat diskusija u vezi sa troškovima sudskog postupka, koji bi govorili o
koristima sklapanja sudskog poravnanja. Upravo iz tog razloga, pripremno
ročište je odlična mogućnost za sudiju da pokuša da reši predmet poravnanjem, a
sudije su ovlašćene da posavetuju stranke o tome kako da postignu poravnanje u
zavisnosti od okolnosti u datom predmetu.242 Zakon u tom smeru predviđa dve
opcije:
- Sudsko poravnanje. Na osnovu zakona, tokom celog postupka a posebno na

pripremnom ročištu, od sudija se očekuje da podstaknu stranke da svoj spor
reše sporazumno, prikladnim i pravičnim sudskim poravnanjem.243
- Posredovanje. Ukoliko to sudija smatra za shodnim i imajući u vidu prirodu
spora i ostale okolnosti, on može predložiti strankama da svoj spor reše
postupkom posredovanja.244 Stručni saradnici igraju važnu ulogu u rešavanju
sporova posredovanjem, time što sudijama utvrđuju one predmete koji se
potencijalno mogu rešiti posredovanjem, nakon čega sudije same odlučuju o
tome da li dati predmet da upute na posredovanje, u skladu sa relevantnim
zakonskim odredbama.
Ako postoji mogućnost za poravnanje ali ono nije postignuto na pripremnom
ročištu, ono što bi za sudiju bila bolja praksa jeste da zakaže datum održavanja
glavne rasprave i rokove u kojima sud treba da se obavesti o postignutom
241Član 408.2 ZPP.

242Član 413.2 ZPP, propisuje ovlašćenje suda da posavetuje stranke o tome kako da postignu sudsko
poravnanje, u zavisnosti od okolnosti datog predmeta.

243Član 413.1 (predviđa da se od sudija se tokom celog postupka a posebno na pripremnom ročištu,
od sudija se očekuje da podstaknu stranke da svoj spor reše sporazumno, prikladnim i pravičnim
sudskim poravnanjem).
244Član 411.1 (propisuje da ukoliko sudija smatra za shodnim i imajući u vidu prirodu spora i ostale
okolnosti, on može predložiti strankama da svoj spor reše postupkom posredovanja).
156
sporazumu-bez mogućnosti odlaganja zakazanog datuma za održavanje

glavne rasprave. U suprotnom će nastupiti zakašnjenja u suđenju u datom
predmetu ili u postizanju sporazuma.
 Donošenje rešenja o sazivanju glavne rasprave i relevantna razmatranja.

Veoma je važno da sudije sudskim rešenjima upravljaju tokom postupka,
zakazivanjem datuma i radnji koje sudu i strankama omogućuju da isplaniraju
delotvorno i blagovremeno rešavanje sporova.
- Rešenje o glavnoj raspravi. Nakon održavanja pripremnog ročišta, sudija je

dužan da donese rešenje kojim zakazuje: (1) dan i vreme održavanja ročišta
za glavnu raspravu o predmetu); (2) pitanja koja će biti razmotrena na glavnoj
raspravi; (3) dokaze koji će se pribaviti na glavnoj raspravi, i (4) lica koja će
biti pozvana u svojstvu svedoka na glavnu raspravu.245
Zakon o parničnom postupku propisuje da na kraju pripremnog ročišta, sudije
rešenjem određuju: (1) dan i vreme održavanja ročišta za glavnu raspravu o
predmetu); (2) pitanja koja će biti razmotrena na glavnoj raspravi; (3) dokaze
koji će se pribaviti na glavnoj raspravi, i (4) lica koja će biti pozvana u
svojstvu svedoka na glavnu raspravu.246
Ono što je glavni cilj zakazivanja rasporeda suđenja jeste da se sudija i
konkretno stranke u postupku, usredsrede na smernice u vezi sa glavnom
funkcijom glavne rasprave: predstavljanje prihvatljivih i relevantnih dokaza
propraćenih iskazima (uključujući iskaze veštaka) i fizičkih dokaza, kako bi
se odgovorilo na suštinske elemente pravnih stvari na koje će se sudija
osvrnuti pri odlučivanju o datoj stvari na kraju suđenja. Još jedan važan cilj
rešenja jeste da izbegne zakašnjenja, izlišne troškove i zloupotrebu procesnih
prava stranaka, što je inače obaveza sudije247, uključujući primenu sudskih
245Član 420.1 (propisuje da nakon održavanja pripremnog ročišta sudija je dužan da donese rešenje
kojim zakazuje: (1) dan i vreme održavanja ročišta za glavnu raspravu o predmetu); (2) pitanja koja
će biti razmotrena na glavnoj raspravi; (3) dokaze koji će se pribaviti na glavnoj raspravi, i (4) lica
koja će biti pozvana u svojstvu svedoka na glavnu raspravu).
246Član 420.1 ZPP propisuje da nakon održavanja pripremnog ročišta sudija je dužan da donese
rešenje kojim zakazuje: (1) dan i vreme održavanja ročišta za glavnu raspravu o predmetu); (2)
pitanja koja će biti razmotrena na glavnoj raspravi; (3) dokaze koji će se pribaviti na glavnoj
raspravi, i (4) lica koja će biti pozvana u svojstvu svedoka na glavnu raspravu.
247Član 10.1 ZPP, propisuje da je sud dužan da pokuša da se postupak vodi bez odlaganja, sa što je
moguće manje troškova i da spreči bilo kakvu zloupotrebu procesnih prava stranaka.
157
mera osmišljenih sa namerom da obezbede poštovanje pravila sudskog

postupka.248
- Vreme održavanja glavne rasprave. Sudija, po pravilu, održava glavnu

raspravu najkasnije u roku od 30 dana od dana završetka pripremnog
ročišta249 iako sudija može odlučiti da glavnu raspravu održi odmah nakon
pripremnog ročišta.250
- Izdvajanje dodatnog vremena za održavanje glavne rasprave. Pri

zakazivanju ročišta za glavnu raspravu u predmetu, ukoliko sudija oceni da
će glavna rasprava trajati duže od jednog dana, rasprava se može sazvati za
onaj broj dana koliko je nužno da se pravna stvar razmotri u kontinuitetu.251
- Obaveštenja i pozivi na glavnu raspravu. Strankama koje prisustvuju

pripremnom ročištu na kome je zakazan datum održavanja glavne rasprave,
sudija ne dostavlja ni rešenje niti poziv na glavnu raspravu,252već je sudija
dužan da obavesti stranke koje prisustvuju pripremnom ročištu o procesnim
posledicama izostanka sa ročišta za glavnu raspravu u predmetu.253Sudija je
dužan da organizuje da se na glavnu raspravu pozivom pozovu stranke koje
nisu prisustvovale pripremnom ročištu, kao i svedoci i veštaci koji su dužni
da se pojave u skladu sa odlukom sudije o pribavljanju dokaza. 254 Sudija je
dužan da obavesti stranke o posledicama izostanka sa ročišta. 255Sem toga,
248 Vidi na primer, član 10.2 ZPP, koji ovlašćuje sudije da strankama koje sa ciljem da oštete druge
ili sa drugim namerama zloupotrebe svoja procesna prava, izrekne novčane kazne ili druge zakonske
mere.
249Član 420.2 ZPP propisuje da sudija, po pravilu, održava glavnu raspravu najkasnije u roku od 30
dana od dana završetka pripremnog ročišta.

250 Član 420.3 ZPP, propisuje da sudija može odlučiti da glavnu raspravu održi odmah nakon
pripremnog ročišta.
251Član 420.4 ZPP. propisuje da pri zakazivanju ročište za glavnu raspravu u predmetu, ukoliko
sudija oceni da će glavna rasprava trajati duže od jednog dana, rasprava se može sazvati za onaj
broj dana koliko je nužno da se pravna stvar razmotri u kontinuitetu.
252Član 421.1 ZPP, propisuje da strankama koje prisustvuju pripremnom ročištu na kome je zakazan
datum održavanja glavne rasprave, sudija ne dostavlja ni rešenje niti poziv na glavnu raspravu.
253Član 421.2 ZPP, predviđa da je sudija dužan da obavesti stranke koje prisustvuju pripremnom
ročištu o procesnim posledicama izostanka sa ročišta za glavnu raspravu u predmetu.

254Član 422.1 ZPP propisuje da je sudija dužan da organizuje da se na glavnu raspravu pozivom
pozovu stranke koje nisu prisustvovale pripremnom ročištu, kao i svedoci i veštaci koji su dužni da
se pojave u skladu sa odlukom sudije o prikupljanju dokaza.
255 Član 422.2 ZPP predviđa da je sudija dužan da obavesti stranke o posledicama izostanka sa
ročišta.
158
sudija treba da obezbedi da stranka koja nije prisustvovala pripremnom

ročištu dobije primerak zapisnika za pripremnog ročišta.256
Čim se preduzmu ove mere, predmet je na svom putu delotvornog rešavanja
na vreme, posebno ukoliko stranke i njihovi zastupnici shvataju očekivanja
građana u vezi sa ovim pravnim stvarima.
 Veštine sudije za sprovođenje pripremnog ročišta. Sud tokom sprovođenja

pripremnog ročišta odlučuje šta će biti predmet razmatranja i koji dokazi će biti
uzeti u razmatranje na glavnoj raspravi u datom predmetu.
Stranke u postupku odnosno njihovi ovlašćeni zastupnici ne podnose uvek svoje
zahteve ili prigovore na artikulisani način, a u vezi sa istim, u puno slučajeva se
tokom pripremnog ročišta mogu pojaviti nedostaci u predstavljanju činjenica koje
su predmet spornog pitanja i posledično nedostaci u predlaganju dokaza koji
potvrđuju predmetne činjenice.
Imajući u vidu da se sud vodi načelima parničnog postupka koja diktiraju potrebu
da uloga suda bude pasivna, posebno prilikom istrage pitanja, postavlja se logično
pitanje kako će sud razmotriti pitanje ukoliko stranke ne uspeju da pruže jasnu
sliku o spornom pitanju?
Član 403, stav 1, ZPP propisuje sledeće: „Pripremno ročište počinje podnošenjem
tužbe na koncizan način od strane tužioca, a zatim tuženi na isti način, podnosi
odgovor na tužbu”, dok stav 2 istog člana propisuje sledeće: „Kada je to potrebno,
sud će zatražiti od stranaka objašnjenja u vezi sa navodima ili njihovim
predlozima”. Iz citiranih odredbi proizilazi obaveza tužioca da razmotri tužbu na
koncizan način, kao i obavezu tuženog da na isti način pruži odgovor na tužbu.
Stav 2, člana 403 ZPP daje sudu potpunu diskreciju da u ovoj fazi postupka
postavi pitanje strankama odnosno njihovim zastupnicima, u vezi sa tužbom ili
odgovorom na tužbu. Pitanja suda mogu biti usmerena ka tome da se pojasne
okolnosti u vezi sa uslovima dozvoljenosti parničnog procesa ili pitanja o
osnovanosti predmeta.
Obično se pitanja suda odnose na sledeće:
- Okolnosti u vezi sa procesnim pretpostavkama odnosno u vezi sa potrebom
da se odluči o prigovoru procesnopravne prirode;
- Jasno i tačno identifikovanje predmeta spora;
256 Član422.3 ZPP, predviđa da sudija treba da obezbedi da stranka koja nije prisustvovala
pripremnom ročištu dobije primerak zapisnika za pripremnog ročišta.
159
- Činjenična građa koju su predstavile stranke i u ovom kontekstu nespornih

činjenica koje ne treba dokazati i spornih činjenica koje treba dokazati;
- Predložene dokaze o spornim činjenicama; i
- Pravnu osnovu, odnosno način na koji stranke predlažu sudu da primeni bilo
procesne odredbe ili materijalnopravne odredbe u odnosu na predmetne
okolnosti.
 Pitanja suda na pripremnom ročištu
Glavno pitanje
- “Da li možete hronološki da predstavite odlučujuće predmetne činjenice”?
Glavno pitanje
- “Da li možete da obrazložite/pojasnite kako dokazujete predočene
činjenice”?
Glavno pitanje
- “Da li možete pojedinačno da kažete kako dokazujete svaku činjenicu koju
ste predočili”?
Glavno pitanje
- “Vi pobijate činjenice koje je predočila protivna stranka, molim vas da li
možete da nam kažete po kojoj osnovi pobijate činjenice”?
- “Ukoliko pobijate činjenice, kakva je po vama drugačija slika
događaja/okolnosti/pitanja u odnosu na činjenice koje je predočila protivna
stranka”?
- “Ukoliko pobijate činjenice, koji dokazi dokazuju suprotno slici
predmeta/događaja/okolnosti “?
Glavno pitanje
- “Da li se može konstatovati da činjenica “primer činjenice” nije sporna i
nema potrebe da se za istu izvode dokazi”?
Glavno pitanje
- “Koja zakonska pitanja treba da se odluče kako bi se rešio ovaj predmet“?
- “Kada budete odgovarali na moje pitanje, molimo vas ograničite odgovor
samo na relevantna zakonska pitanja.”
160
- “Ne treba da razgovarate o pitanjima koja nisu direktno relevantna za

rešavanje predmeta.”
Glavno pitanje
- “Ne zalazeći u okolnosti ovog predmeta, koji su posebni zakonski elementi
koje treba dokazati kako bi se ispunili zahtevi svakog zakona koje opisujete
kao relevantne za rešavanje ovog predmeta?”
Glavno pitanje
- “Imajući u vidu svako zakonsko pitanje koje ste identifikovali, molimo vas
objasnite kako činjenice i okolnosti ovog predmeta ispunjavaju zahteve
jednog ili više zakona koje ste citirali.”
Glavno pitanje
- “Molimo vas objasnite kako celovitost vaše zakonske analize potkrepljuje vaš
konačan zaključak oko načina rešavanja ovog spora.
Glavno pitanje
- Da li prigovarate na mogućnost da protivna stranka identifikuje relevantna
zakonska pitanja koja treba da se reše u ovom predmetu?
- Ukoliko se ne slažete sa vašim protivnikom, molimo vas konkretno opišite
osnovu za vaše neslaganje.
Glavno pitanje
- Da li se ne slažete sa načinom na koji je vaš protivnik identifikovao
relevantna zakonska pitanja, koja treba primeniti za rešavanje ovog
konkretnog zakonskog (ih) pitanja?
- Ukoliko se ne slažete sa vašim protivnikom, molimo vas navedite osnovu za
vaše neslaganje.
Glavno pitanje
- Ne slažete se sa načinom na koji je protivnik opisao elemente koji treba da se
ispune da bi nastupila usklađenost sa svakom relevantnom zakonskom
odredbom?
- Ukoliko se ne slažete sa vašim protivnikom, molimo vas navedite osnovu za
vaše neslaganje.
161
Glavno pitanje
- Ne slažete se sa analizom vašeg protivnika o načinu na koji se činjenice i
okolnosti ovog predmeta primenjuju na važeći zakon?
- Ukoliko se ne slažete sa protivnom strankom, molimo vas konkretno opišite
Glavno pitanje
- Ne slažete se sa zaključkom (cima) vašeg protivnika, oko načina na koji ovaj
slučaj treba da se reši?
- Ukoliko se ne slažete sa svojim protivnikom, molimo vas opišite podrobnije
 Korišćenje dobro strukturiranih pitanja od strane sudije, kada sluša jedan

zakonski argumenat stranke. Strukturirana pitanja primoravaju sudiju i stranke
da razmišljaju logično oko rešavanja predmeta. Sudije i stranke koje deluju u
okruženju u kome se postavljaju strukturirana pitanja, kreću se u smeru
„strukturiranih postupaka” koji pomažu u pripremnim aktivnostima koje
obavljaju sudija i stranke.
162
XII. ALTERNATIVNO REŠAVANJE SPOROVA
Sudovi, stranke i građansko društvo ostvaruju koristi od uspešnih strategija za

alternativno rešavanje sporova (ARS), pošto ovaj pristup podstiče ubrzano
rešavanje predmeta, svodi na minimum troškove suda i stranaka, smanjuje
aktuelnu opterećenost predmetima (kao i sam broj nezaključenih predmeta),
proizvodi zadovoljavajuće rezultate uz manji broj uloženih žalbi (pošto se do
rešenja dolazi sporazumom stranaka) i uliva poverenje u sudsku instituciju (usled
rokova i prihvatljivih rešenja).
Pored toga, rana provera tužbi i sprovođenje procesnih pravila (posebno u vezi sa
podnošenjem celokupne dokumentacije i dokaza potrebnih za suđenje u datom
predmetu, kao dobra praksa upravljanja podrazumeva i komponentu alternativnog
rešavanja spora, koja koristi mogućnost da se veliki broj sporova reši
sporazumima postignutim u ranim fazama. U praksi, ponekada iako sudije
upućuju predmete na posredovanje, postoje zakašnjenja u pružanju ovog
mehanizma, usled odsustva službenika za posredovanje.
Štaviše, ukoliko stranke u imovinskopravnim sporovima ispune sve procesne
zahteve pri podnošenju tužbe na sudu, prethodna provera i procena tužbi i
prigovora koju obavlja sudija, olakšala bi diferencijalni proces upravljanja
predmetima. Na primer, stranke u jednom imovinskopravnom sporu su možda
već postigle prethodni sporazum za rešavanje datog predmeta —stranke možda
žele da „legalizuju” određenu imovinsku transakciju koja bi u suprotnom ostala
neformalna i neprimenjiva, dok sudija možda treba samo da potvrdi legitimnost
transakcije i da donese konačnu odluku koja potvrđuje valjanost transakcije. Ili iz
podnesaka stranaka može biti očigledno da postoji slaganje oko velikog broja
materijalnih činjenica (uz napomenu da sudija može doneti presudu bez glavne
rasprave, ukoliko se stranke slažu o svim materijalnim činjenicama257), a diskusije
o sporazumu mogu navesti stranke na zajednički i prihvatljiv sporazum, posebno
ukoliko jedina zabrinutost koja preostane po stranke jeste tužbeni zahtev. Neke
vrsta sporova je lakše rešavati posredovanjem u odnosu na ostale, usled
karakteristika dokaza koji obično potkrepljuju navode iz tužbe ili prigovore na
iste (odgovori na tužbu) – ponekad, naravno, sudija treba da proveri autentičnost
i verodostojnost dokaza pre nego što odobri jedan dogovor/sporazum. Imajući sve
257Član 398 ZPP. ovlašćuje sudiju da odluči o tužbenom zahtevu, odgovoru na tužbu i podnetim
dokazima, bez potrebe da se održi pripremno ročište ili glavna rasprava, kada činjenično stanje nije
sporno.
163
ovo u vidu, nema nikakve sumnje da je alternativno rešavanje sporova dragoceno

sredstvo za sve sudije i sve stranke.
U praksi, predmeti idu na postupak posredovanja po završetku prvobitne provere
i nakon što se utvrdi da su ispunjeni svi procesni zahtevi, što podrazumeva
podnošenje podneska u prilog tužbenom zahtevu, dokaz o plaćenoj sudskoj taksi,
značajne dokaze, punomoćja stranaka, koja im omogućuju da postupaju u
njihovo ime, dokumentaciju o vlasništvu i tako dalje. Predmeti koji su uspešno
rešeni postupkom posredovanja, obuhvataju predmete utvrđivanja vlasništva na
osnovu usmeno sklopljenog kupoprodajnog ugovora.
Zakon o parničnom postupku prepoznaje tri načina alternativnog rešavanja
sporova (od kojih su u dva uključene i sudije) i zbog kojih nema potrebe da se
spor rešava na glavnoj raspravi: (1) arbitraža; (2) sudsko poravnanje; ili, (3)
posredovanje.
Sa izuzetkom odlučivanja o prigovoru na važnost ugovora o arbitraži i
odbacivanju svake tužbe koja se može rešiti arbitražom, shodno prethodnom
sporazumu između stranaka, uključenost sudije u arbitražni postupak je minorna.
Sa druge strane, veoma je važna uloga sudije u procesu posredovanja i/ili sudskog
poravnanja. Dok stranke direktno ili putem njihovog zakonskog zastupnika mogu
da predlože diskusiju o posredovanju ili o sudskom poravnanju, sudija je taj koji
najčešće podstiče ovaj sporazum – pošto je sudija neutralan, shvata kako se zakon
može primeniti u odnosu na dokaze koje su stranke predložile, i u poziciji je da
podstakne stranke da se sporazumno slože (što može podrazumevati kompromis
stranaka) kako bi što je moguće više približile svoje perspektivne ciljeve. Kada
sudija uputi predmet na postupak posredovanja, on/ona ne postaje deo
posredovanja sve dok se sporazum ne postigne, u kom slučaju sudija odlučuje da
li da odobri ili da odbaci sporazum.
U skladu sa zakonom, pripremno ročište zapravo je najbolja prilika da se pokrenu
razgovori o postizanju sporazuma. Do tada, sudija je (uz pomoć svog stručnog
saradnika) proverio pažljivo, i nakon toga završio prethodno razmatranje tužbe i
odgovora na tužbu, utvrdio je važeći zakon i procenio je da li je bilo moguće
postići sporazum (u skladu sa okolnostima). Na pripremnom ročištu, tokom
razgovora sa strankama o mogućnostima za sporazumno rešavanje spora, sudija
može:
164
- Prethodni dogovor o sporazumu. Ispitati da li su stranke nezavisno postigle

sporazum o rešavanju spora (npr. bez pomoći trećeg lica), i ako je to slučaj,
razmotriti pojedinosti sporazuma, da bi se utvrdilo da li će biti odobren na
sudu ili ne (sa ili bez ispravki koje bi proizašle iz diskusije u prisustvu sudije).
- Koristi sporazuma. Objašnjava strankama da će se trošak sudskog postupka
samo povećati daljim suđenjem u predmetu i da će se odgovornost za plaćanje
troškova sudskog postupka do te faze utvrditi kao deo sporazuma (ili ako se
ne spominju u sporazumu, troškove snosi stranka koja ih je pričinila) 258
međutim, po završetku suđenja, stranka koja izgubi sudski proces snosi
troškove sudskog postupka, 259 i odgovorna je za svaki pravni lek koji se
smatra prikladnim na osnovu presude.
- Ubrzavanje rešenja. Objašnjava strankama da će se sporazumom ubrzati
rešavanje spora i da će uslove sporazuma utvrditi oni sami, ali da treba dodati
da sudsko poravnanje treba da odobri sudija, kako bi obezbedio da je ono
pravično i da je sklopljeno slobodnom voljom stranaka.
- Razmatranje prednosti i nedostataka pravnih stavova stranaka. Strankama
objašnjava suštinske elemente zakona koji će se primeniti u njihovom sporu,
kao i odnosne prednosti i nedostatke tužbi i odgovora na tužbu, koji bi mogli
uticati na procenu stranaka oko verovatnoće da budu uspešni u svom zahtevu
ili odnosnim prigovorima.
- Razmatranje spornih i nespornih materijalnih činjenica. Pita svaku stranku
koje materijalne činjenice (dakle one činjenice nužne za odlučivanje o tužbi i
odgovoru na tužbu) su sporne a koje ne, usredsređujući se na to da li bi sporne
materijalne činjenice bile teške za rešavanje i/ili da li nesporne materijalne
činjenice mogu doprineti razgovorima za postizanje sporazuma.
- Mogućnost kompromisa među strankama. Ispituje da li su stranke spremne
da načine kompromis, kako bi ispunile zajedničke ciljeve i – ako jesu – da
porazgovara o pravnom leku na raspolaganju koji bi mogao da se uvrsti u
dokumenat sporazuma.
258Član 457.1 ZPP propisuje da svaka od stranaka snosi svoje troškove ako je sudski proces okončan
sudskim poravnanjem kojim nije uređeno pitanje sudskih troškova.
259 Član 452.1 ZPP. propisuje da stranka koja gubi u potpunosti sudski proces, dužna je da
protivničkoj stranci koja je dobila procesi i posredniku koji se joj pridružio, nadoknadi sve sudske
troškove). Videti takođe članove 449-466 (koji uređuju odgovornost za troškove postupka.
165
- Mogućnost donošenja rešenja kojim se odobrava sporazumno poravnanje.

Kada je prikladno, donosi rešenje koje oslikava uslove dogovorene među
strankama, za sporazumno rešavanje spora i odbacivanje tužbe.
- Mogućnost poravnanja posredovanjem. Ukoliko se ne sklopi sporazumno
poravnanje ali postoje indicije da se stranke slažu da dalje razgovaraju kako
bi postigle sporazum, preporučuje strankama da nastave sa diskusijama za
postizanje sporazuma uz pomoć posrednika, utvrđivanjem razumnog
vremenskog roka u kome posredovanje treba privesti kraju i zakazivanjem
glavne rasprave pri čemu uzimaju u obzir utvrđen rok za posredovanje.
Poklapanje vremenskog roka za zaključivanje procesa posredovanja i datuma
za održavanje glavne rasprave, omogućiće da se izbegne svako moguće
zakašnjenje u rešavanju pravne stvari, kada nema sporazuma.
Puno predmeta se rešava sudskim poravnanjem, međutim ima slučajeva u kojima

stranke mogu izgledati zainteresovane da postignu sporazum u okvirima
poverljivog procesa posredovanja, zbog toga što ne preferiraju da diskutuju o
predmetu sa sudijom koji će voditi glavnu raspravu u predmetu, o svim
nedostacima u njihovim navodima kao i o prigovorima izjavljenim na iste. Ovo
je pitanje koje treba imati u vidu da—u zavisnosti od okolnosti—sudija isto može
predočiti strankama, kao deo preporuke koju im pruža o mogućnostima
posredovanja. Sem toga, sudija može odlučiti da istakne da se posredovanje
odvija na dobrovoljnoj osnovi i da stranke mogu prekinuti proces posredovanja u
svakom trenutku.
Arbitraža
Ukoliko postoji ugovor koji su stranke sklopile koji predviđa da svaki spor koji
nastane među njima rešava jedna ili više profesionalnih arbitara, Zakon o
parničnom postupku predviđa da u tim slučajevima, sudija treba da odbaci tužbu,
shodno prigovoru tužene stranke – sem kada konstatuje da ugovor o arbitraži nije
važeći, da je istekao ili da ne može da se ispuni.260 Tuženi može da,odgovorom
na tužbu, uloži prigovore po ovom osnovu. .261
260 Član 20.1 ZPP-a, predviđa da sudija treba da odbaci tužbu shodno prigovoru tužene stranke –
sem kada konstatuje da ugovor o arbitraži nije važeći, da je istekao ili da ne može da se ispuni.
261 Član 20.2 ZPP, omogućuje tuženom da uloži prigovor protiv odbacivanja tužbe, u skladu sa
članom 20.1 tako što će ga podneti zajedno sa odgovorom na tužbu); član 391.1(b) (dozvoljava
odbacivanje tužbe u slučajevima kada su stranke sklopile ugovor o rešavanju sporova arbitražom.
166
Posredovanje u sudskom postupku

Posredovanje predstavlja alternativan način rešavanja sporova. U većini
evropskih zemalja, ovaj način rešavanja sporova primenjuje se uspešno kako u
građanskopravnim predmetima tako i u krivičnim, upravnim i drugim262.
Posredovanje se u našem pravu primenjuje i sprovodi na osnovu Zakona o
posredovanju 06/L-009 (Zakon o posredovanju), koji je usvojen u Skupštini
Republike Kosovo dana 23.07.2018, a koji je proglašen ukazom predsednika
Republike Kosovo dana 08.08.2018. Isti je proglašen u Službenom listu
Republike Kosovo dana 20.08.2018, a stupio je na snagu 05.09.2018. 263
Cilj je posredovanja da se načini pokušaj da se različiti sporovi reše van suda i uz
posredovanje trećeg lica (posrednika), koji treba da bude stručno osposobljen i
sertifikovan za pružanje usluga posredovanja u rešavanju sporova pri relevantnoj
komisiji Ministarstva pravde.
U Zakonu o parničnom postupku (ZPP), posredovanje i postupak posredovanja
propisani su njegovim članom 411 264. Na osnovu ovog člana se zaključuje da
ukoliko sud nađe za shodnim, najkasnije na pripremnom ročištu, imajući u vidu
prirodu spora i druge okolnosti, on može predložiti strankama u postupku da spor
reše posredovanjem, uređenim Zakonom o posredovanju. Izuzetno, sud ovaj
predlog može uputiti strankama i na ročištu za glavnu raspravu ukoliko glavna
rasprava nije održana. Nezavisno od toga, na osnovu novog zakona o
posredovanju, konkretno njegovih članova 8 i 9, sem što postupak posredovanja
mogu pokrenuti interesne strane u sporu, isti mogu pokrenuti i sud, tužilaštvo ili
drugi nadležan upravni organ. Štaviše, član 9 novog Zakona o posredovanju, koji
je stupio na snagu dana 05.09.2018, predviđa obavezno posredovanje i to za
određene sporove iz porodičnihodnosa u vezi sa alimentacijom, starateljstvom,
uređivanjem kontakta sa detetom, čuvanjem/zadržavanjem deteta i deobom
zajedničke bračne imovine, u kojim slučajevima sudija na pripremnom ročištu i
nakon prethodnog ispitivanja tužbe treba da obavesti i obaveže stranke na
postupak posredovanja.
Sem za prethodno navedene vrste sporova, član 9.2 predviđa da čak i kada
podnesu tužbu na sudu o imovinskopravnim sporovima u vezi sa pravima i
obavezama iz prava državine ili naknade eksproprirane imovine, sudija je na
pripremnom ročištu i nakon prethodnog ispitivanja tužbe dužan da obavesti
262 Komentar ZPP, Iset Morina & Selim Nikqi, Priština, 2012, strana 709
263 Zakon o posredovanju br. 06/L-009 od 05. septembra 2018.
264 Član 411 ZPP
167
stranke i da ih uputi na postupak posredovanja. U datim okolnostima, stranke se

moraju sastati sa posednikom i imaju rok od 30 dana da pokušaju da započnu
posredovanje, počevši od dana kada ih sudija obaveže da probaju sa postupkom
posredovanja.
Stranke mogu da ne pristupe postupku posredovanja i mogu se vratiti u sudski
postupak najkasnije u roku od 30 dana. Pre nego što se predmet vrati u sudski
postupak, stranke treba da predoče potpisani dokaz stranaka i posrednika koji
svedoči da su stranke probale sa posredovanjem. 265
Takođe, Zakon o posredovanju predviđa da u slučajevima kada se predmet nalazi
na sudu, tužilac ili nadležan upravni organ i stranke se slažu da se pokrene
postupak posredovanja, sud, tužilaštvo ili nadležan upravni organ obaveštava i
upućuje stranke na postupak posredovanja. Ukoliko jedna stranka traži od druge
da pokrene postupak posredovanja i ista ne odgovori na poziv u roku od 15 dana
od dana prijema zahteva za posredovanje, smatra se da ona nije prihvatila da se
pokrene postupak posredovanja. 266
Pre početka postupka posredovanja, posrednik je dužan da obavesti stranke o
načelima, pravilima, troškovima postupka i pravnom dejstvu sporazuma.
Postupak posredovanja u svim slučajevima predviđenim Zakonom o
posredovanju počinje u trenutku kada stranke potpišu pisani sporazum o
posredovanju, kojim započinju postupak posredovanja. 267
Ukoliko je predmet prosleđen od strane suda, sklopljen pismeni sporazum se
dostavlja sudu, i nakon njegovog usvajanja ima snagu izvršnog naloga u skladu
sa Zakonom o izvršnom postupku. Ukoliko posredovanje počne na
samoinicijativu stranaka, postignut pismeni sporazum potpisan između stranaka i
posrednika, koji sadrži klauzulu (potvrdu) o pravosnažnosti i izvršivosti
sporazuma, ima snagu izvršnog naloga u skladu sa Zakonom o izvršnom
postupku. 268
Ukoliko je predmet prosleđen od strane suda ili na samoinicijativu, stranke su
dužne da postignu sporazum u roku od 90 dana od dana potpisivanja sporazuma,
o pokretanju postupka posredovanja. Ukoliko stranke nisu u prilici da postignu
sporazum u gore propisanom roku, onda se preko posrednika mogu obratiti
nadležnom organu, koji je odobrio upućivanje spora na posredovanje, da produži
rok na dodatni period od 30 dana. Nadležan organ može odobriti dodatni rok
265 Član 9 Zakona o posredovanju br. 06/L-009, na snazi od dana 05.09.2018.

168
ukoliko isti ne nosi pravne posledice gubitka ili sticanja prava za bilo koju
stranku, tokom vremena.
U slučajevima kada stranke u sporu na samoinicijativu nisu uspele da reše svoj
nesporazum u roku od 90 dana, one zajednički sa posrednikom mogu potpisati
sporazum na dodatni rok od 30 dana pod uslovom da se predmetni posrednik
pobrine da dati produžetak roka neće imati pravne posledice gubitka ili sticanja
prava po jednu stranku, duž vremena.269
Na osnovu Zakona o posredovanju, postupak posredovanja prestaje:
a) postizanjem sporazuma između stranaka;
b) povlačenjem bilo koje stranke, u bilo kom trenutku tokom postupka,
izjavljivanjem da im nije u interesu da nastave postupak posredovanja;
c) potvrdom posrednika, nakon konsultacije sa strankama, kada oceni da nastavak
postupka nije racionalan;
d) istekom vremenskog roka za postizanje sporazuma.
Po završetku postupka posredovanja, posrednik je preko referenta za
posredovanje dužan da obavesti sud u pismenoj formi u vezi sa završetkom
postupka posredovanja, u svakom slučaju u kome sud vodi evidenciju o predmetu
u kome je primenjen postupak posredovanja. Sud ili tužilaštvo može poništiti
sporazum postignut posredovanjem, kada konstatuje da je sklopljen u suprotnosti
sa zakonom na snazi i kada ne odražava volju stranaka u postupku posredovanja.
270
Za razliku od pređašnjeg zakona, novi zakon o posredovanju predviđa da stranke

srazmerno treba da izmire troškove postupka posredovanja, sem u slučaju da su
se sporazumele drukčije.271
Iz prakse: U ovakvim slučajevima treba izbegavati one faze u postupku

koje mogu podrazumevati značajne troškove, kao što je faza po završetku
odnosnog veštačenja, koja uvek nosi određeni trošak.
Nezavisno od toga, iako se postupkom posredovanja spor između
stranaka može rešiti zauvek, sud izuzetno treba da pruži mogućnost
strankama da postupkom posredovanja, pokušaju da reše spor koji imaju
međusobno. Na kraju krajeva, ovo bi bilo u funkciji sveobuhvatne
primene načela raspoloživosti stranaka, kojim stranke raspolažu svojim
zahtevima tokom celokupnog parničnog postupka i ne samo u njemu.

169
Iz prakse: U datim slučajevima, obustavlja se postupak pri relevantnom

j sudu i predmet se kao takav prosleđuje centru za posredovanje. Postupak
posredovanja pri ovom centru može trajati do 90 dana. Tokom ovog
perioda, sud prosto obustavlja sudski postupak a suđenje u datom
predmetu može se ponovo nastaviti po dobijanju obaveštenja Centra za
posredovanje da je pri istom zaključeno/nije zaključeno poravnanje
između stranaka, ili po isteku roka za vođenje postupka posredovanja pri
ovom centru.
Rešavanje spora posredovanjem mogu predložiti i same stranke
međusobnim dogovorom, na osnovu načela raspoloživosti, koje
predstavlja jedno od osnovnih načela parničnog postupka. Stranke mogu
podneti dati predlog do završetka ročišta za glavnu raspravu o predmetu,
pošto je na njihovom raspolaganju da odluče u kojoj fazi postupka i na
koji način žele da zaključe spor272.
Iz prakse: Sud nije vezan sporazumom koji su stranke postigle pri centru
za posredovanje. One svaki put treba da sagledaju njegovu sadržinu i da
imaju u vidu prava i obaveze raspoloživih stranaka u konkretnom
predmetu. Ukoliko sud konstatuje da su, u sporazumu koji su stranke
postigle pri centru za posredovanje, raspolagale nedopuštenim
potraživanjima, onda se ovakav sporazum odbacuje odlukom kao
nedopušten.
Sudsko poravnanje
Spor između dve stranke može se zaključiti i sudskim poravnanjem oko
predmeta spora, odnosno oko celokupnog tužbenog zahteva ili jednog njegovog
dela. Sudskim poravnanjem se može zaključiti samo postupak pokrenut po tužbi
ili protivtužbi. Parnični postupak dalje se nastavlja za deo tužbenog zahteva oko
koga nije zaključeno sudsko poravnanje.273
Sudsko poravnanje može se zaključiti u toku celog postupka.274 To znači da se
sudsko poravnanje može zaključiti kako pred prvostepenim sudom tako i u
postupku koji se vodi po pravnom leku, dakle do zaključenja postupka
pravosnažnom odlukom. Bez obzira na isto, sudsko poravnanje se može zaključiti
i na drugostepenom sudu, u slučajevima kada ovaj sud otpočne direktno
272 Član 411 ZPP

273 Komentar Zakona o Parničnom Postupku, prof. dr. Borivoje Poznić, Beograd, strana 733
274 Član 412 ZPP-a
170
razmatranje predmeta275, pri žalbenom sudu ali i pri krivičnom sudu na kome je
podnet imovinskopravni zahtev, u takozvanom adhezionom postupku.276
Praktičan primer: U slučaju da je postupak dospeo do faze odlučivanja

po pravnom leku, sud prvog stepena bi trebalo da o poravnanju
zaključenom između stranaka, odmah obavesti sud koji odlučuje po
datom pravnom leku. Sudsko poravnanje zaključeno nakon što je o datom
sporu između istih stranaka prethodno presudio sud, po pravnom leku
pobijanja ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo. U ovim slučajevima bi
bilo pravično da sud prvog stepena donese odluku kojom konstatuje da je
ovako zaključeno sudsko poravnanje, bez dejstva. U suprotnom, u ovom
slučaju postoji prostor i za podnošenje vanrednog pravnog leka – revizije,
imajući u vidu da je odluka drugostepenog suda doneta pravosnažno o
presuđenoj pravnoj stvari.
Sudsko poravnanje ima dejstvo pravosnažne presude i snagu izvršnog naloga.
Spor se zaključuje sklapanjem sudskog poravnanja, na osnovu čega se ne može
pokrenuti novi spor između istih stranaka i sa istim predmetom. Sud se o ovom
pitanju brine po službenoj dužnosti, tokom trajanja postupka.
Praktičan primer: Kada je predmet spora u jednom sudskom predmetu
namirenje dugovanja, sudsko poravnanje moglo bi se zaključiti tako da
tuženi plati glavnicu, ali da se oslobodi od plaćanja zatezne kamate, ili da
namiri celokupan iznos dugovanja ali u manjoj vrednosti ili da dugovanje
plati u ratama itd. Međutim, u slučaju da tuženi prizna tužbeni zahtev
tužioca u celosti, postoji prostor i za donošenje presude na osnovu navoda
iz tužbenog zahteva277.
U vezi sa pitanjem odlučenim pravosnažnom presudom, član 391 ZPP, propisuje
da se sudski postupak ne može povesti, međutim stranke imaju pravo da zaključe
sudsko poravnanje i nakon što presuda o istom predmetu postane pravosnažna.
Razlog za to je činjenica da stranke polažu pravo da svoje odnose urede na način
koji se razlikuje od onog odlučenog presudom.
Uloga suda u zaključivanju sporazuma između stranaka u postupku za rešavanje
spora poprilično je aktivna, i predviđa se da sud tokom celog trajanja postupka
uloži napore da spor reši sudskim poravnanjem, kada to dopušta priroda
predmeta. U funkciji istog, sud će tokom celokupnog postupka predložiti
275 Član 415.3 ZPP-a

277Ibid, str. 734.
171
strankama mogućnost zaključivanja sudskog poravnanja i pomoćiće im da

zaključe poravnanje.
Uz sva zalaganja za rešavanje spora sudskim poravnanjem, sud uvek treba da
očuva svoju nepristrasnost. Shodno tome, sud ni na koji način ne sme da zaključi
poravnanje, da izvrši uticaj ili pritisak nad strankama, ili da bilo koju stranku
primora da zaključi poravnanje, koje bi bilo u suprotnosti sa interesom date
stranke.
Sudsko poravnanje zaključeno između stranaka o jednom konkretnom pitanju sud
usvaja rešenjem. Nezavisno od toga, treba istaći da stranke ne mogu rešiti svoj
spor sudskim poravnanjem, kada je tužbeni zahtev povezan sa pravima kojima
date stranke ne mogu slobodno raspolagati, odnosno u slučajevima kada je
raspolaganje stranaka u suprotnosti sa:
a) pravnim poretkom;
b) zakonskim odredbama, i
c) pravilima javnog morala.278
U slučajevima kada sud ne usvoji sudsko poravnanje, postupak u vezi sa datim
parničnim pitanjem se obustavlja sve dok (posebno) rešenje o odbijanju
predloženog sudskog poravnanja ne postane pravosnažno. Protiv ovog rešenja
suda, dozvoljeno je izjavljivanje posebne žalbe.
Sporazum stranaka o sudskom poravnanju unosi se u sudski zapisnik. Sudsko
poravnanje je zaključeno u trenutku kada stranke, posle pročitanog zapisnika o
poravnanju, potpišu zapisnik. Strankama se uvek izdaje overen prepis zapisnika,
u kome je sadržano sudsko poravnanje. Pošto sudsko poravnanje ima isto dejstvo
kao i izvrši nalog, stranke se svojim sporazumom ne mogu sporazumeti da odlože
njegovo dejstvo ili da dato dejstvo uslove nekim uslovom.
Unošenjem sudskog poravnanja u zapisnik i njegovim potpisivanjem od strane
stranaka u postupku, poravnanje stiče sve karakteristike obaveznog ugovora
između dve stranke. Sudski zapisnik kojim je zaključeno sudsko poravnanje ima
dejstvo javne isprave, te se smatra da je njegova sadržina tačna, sve dok se ne
dokaže suprotno. Stranke uvek polažu pravo da traže ispravku tehničkih grešaka,
koje su mogle nastati prilikom sastavljanja zapisnika, odnosno sudskog
poravnanja279.
Iz prakse: U pravnoj teoriji, koja je potkrepljena i nekim sudskim

praksama država u regionu, postoje mišljenja da sud ne mora da donese
278 Član 414.2 ZPP-a

172
rešenje o dozvoljavanju ili usvajanju datog poravnanja. Prema ovim

teoretičarima, sud treba da donese rešenje samo u slučajevima kada ne
dozvoljava zaključivanje sudskog poravnanja, a ne i u slučajevima kada
ga dozvoljava ili odobrava. Nezavisno od toga, odredbe ZPP decidivno
propisuju da sud rešenjem usvaja sudsko poravnanje.
Sudsko poravnanje treba da sadrži sporazum o svim glavnim i sporednim
zahtevima, uključujući i sporazum o troškovima postupka.280
Iz prakse: Ukoliko stranke ne mogu da se sporazumeju oko troškova, one

mogu tražiti da odluku o troškovima donese sud. U tom slučaju, sud je
dužan da odluku o troškovima donese odmah i da istu unese u zapisnik.
U slučaju da se stranke ne sporazumeju o troškovima postupka i ne
predlože da se o ovom pitanju izjasni sud, svaka stranka snosi svoje
troškove postupka, pošto sud ne može da odluči van svojih zakonskih
ovlašćenja.
Tokom cele dužine trajanja sudskog postupka, sud je dužan da se stara po
službenoj dužnosti da li teče parnica o tužbenom zahtevu kojim je ranije
zaključeno sudsko poravnanje.
Iz prakse: Ukoliko sud konstatuje da je o istom tužbenom zahtevu ranije

zaključeno sudsko poravnanje, sud odbacuje tužbu koja mu je podneta.281
Razlog za to je taj da sudsko poravnanje proizvodi sva pravna dejstva kao
i pravosnažno rešenje, te je, bez obzira na činjenicu da sudsko
poravnanje, između ostalog, sadrži elemente ugovora obavezujućeg za
dve stranke, iste stranke ne mogu u vezi sa istim predmetom, novim
poravnanjem, eliminisati dejstvo pravosnažnosti pređašnjeg poravnanja.
Iako ima isto procesnopravno dejstvo kao i pravosnažna presuda i predstavlja
izvršni nalog, sudsko poravnanje ne smatra se sudskom odlukom, već
sporazumom – ugovorom stranaka u postupku sklopljenom na sudu i unetom u
zapisnik.
Iz prakse: Posledično, slično ugovoru, sudsko poravnanje može se

pobijati samo tužbom, a ne žalbom.
280 Član 414.1 ZPP

281 Član 417 ZPP-a
173
Za zaključivanje sudskog poravnanja, stranke treba da su parnično i

poslovno sposobne. Sudsko poravnanje se poništava u slučajevima kada
je zaključeno pod uticajem zablude, prevare ili nasilja.
Sudsko poravnanje se poništava ukoliko je u njegovom zaključivanju
učestvovala parnično nesposobna stranka ili ukoliko datu stranku nije
zastupao zakonski zastupnik ili ukoliko je stranku zastupao zastupnik bez
punomoćja ili lice koje nije imalo potrebna ovlašćenja da obavi posebne
parnične radnje, sem slučajeva kada stranka naknadno odobri ovakve
radnje. Na osnovu gorenavedenog, zaključuje se da uzroci za pobijanje
sudskog poravnanja jesu oni kojima se Zakonom o obligacionim
odnosima (ZOO), mogu pobiti ugovori.
 Tužba za poništavanje sudskog poravnanja može se podneti:

a) u roku od 30 dana od dana sticanja saznanja o uzroku poništaja (subjektivan
rok);
b) najkasnije u roku od 1 godine, od dana zaključivanja sudskog poravnanja
(objektivan rok).282
Lice koje namerava da podnese tužbu, može preko prvostepenog suda na
području na kome protivna stranka ima mesto prebivališta, pokušati da zaključi
sudsko poravnanje. Dakle, u ovom slučaju radi se o mogućnosti i postupku
zaključivanja sudskog poravnanja pre podnošenja tužbe. Dat predlog u sebi treba
da sadrži i ponudu sa predloženim projektom poravnanja. U tom slučaju, sud
kome je podnet dat predlog, poziva protivnu stranku i upoznaje je sa predlogom
za sudsko poravnanje. Poravnanje zaključeno na ovaj način takođe se zove sudsko
poravnanje i sadrži sve karakteristike i pravna dejstva sudskog poravnanja
zaključenog nakon podizanja tužbe.283 Podnosilac predloga snosi troškove ovog
postupka.284
282 Član 418 ZPP

283 Član 419 ZPP
284 Član 419.3 ZPP
174
XIII. PREKID I ZASTOJ U POSTUPKU
Odredbe Zakona o parničnom postupku (ZPP), odnosno član 277 istog, propisuju
uzroke zbog kojih se prekida sudski postupak.285
 Šta podrazumevamo pod prekidom suđenja (postupka)?

Prekid suđenja podrazumeva privremeno zaustavljanje procesnih radnji u jednom
predmetu usled okolnosti koje sprečavaju dalji tok razmatranja i nastavak rada na
rešavanju ovog predmeta.286 Ove okolnosti nisu taksativnog karaktera, a ono što
im je zajedničko jeste da se odvijaju bez želje i volje stranaka ili suda.
 U načelu razlikujemo dve vrste okolnosti koje iziskuju prekid suđenja:

Prva grupa sastavljena je od okolnosti van sudskog procesa, zbog kojih se
postupak prekida na osnovu zakona njihovim nastupanjem, dakle nezavisno od
volje suda i stranaka. U tom slučaju, rešenje o prekidu postupka deklarativnog je
karaktera. Svojom odlukom sud konstatuje da je prekid počeo od trenutka koji je
izazvao događaj ili okolnost zbog kojih je postupak prekinut.
Druga vrsta okolnosti prekida suđenja povezana je sa procesnim činjenicama, od
kojih je najvažnija potreba rešavanja prethodnog pitanja. U tom slučaju, rešenje
o prekidu suđenja konstitutivnog je karaktera.
Pravne posledice prekida suđenja iste su bez obzira na uzroke za prekid i mogu
se prekinuti u sklopu opšteg i posebnog parničnog postupka. Treba istaći da do
prekida suđenja može doći u svakoj fazi postupka, uključujući i fazu odlučivanja
po vanrednom pravnom leku.
 Kada se prekida suđenje (postupak)?

Sudski postupak se prekida u sledećim slučajevima:
a) Zbog smrti stranke u postupku ili kada stranka u postupku izgubi parničnu
sposobnost;
b) Kada zakonski zastupnik stranke umre ili prestane njegovo ovlašćenje za
zastupanje, a stranka nije imenovala svog punomoćnika za suđenje;
c) Kada stranka koja je pravno lice prestane da postoji, odnosno kada nadležan
organ pravosnažno odluči o zabrani njenog rada;
d) Kada podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka u sporovima u
kojima je tuženi stečajni dužnik;
285 Član 277 ZPP,kao i član 18 Zakona o izmeni i dopuni ZPP br. 04/L-118
286 “Praktikum za parnicu”, Vukašin Ristić, Milošin Ristić, Beograd, 2000, strana 121 i dalje.
175
e) Kada usled rata ili iz drugih razloga prestane rad usudu;

f) Kada se prekid suđenja propiše nekim drugim zakonom itd.
Najučestaliji slučajevi prekida suđenja dešavaju se upravo usled tačke (a)
gorenavedenog člana 277, odnosno usled smrti stranke. U ovim slučajevima je
dovoljno da činjenica smrti bude verodostojna, međutim ukoliko je predmetne
okolnosti učine sumnjivim, treba zatražiti odgovarajuće dokaze, kao što su: izvod
iz matične knjige umrlih ili smrtovnica.
U slučaju smrti jedne stranke, parnični postupak se prekida, međutim pokreće se
vanparnični postupak, odnosno postupak za razmatranje nasleđene imovine koji
treba da se pokrene po službenoj dužnosti na sudu, u trenutku kada se isti obavesti
da je jedno lice preminulo ili kada se sudskom odlukom proglasi mrtvim. 287 Tek
po okončanju ostavinskog postupka i po proglašenju potencijalnih naslednika, se
ispunjavaju uslovi za nastavak parničnog postupka, odnosno u ovom slučaju
obezbeđuje se stvaran legitimitet stranke(aka) u postupku.
Sudska praksa je pokazala da je smrću jedne stranke, parnični postupak nastavljen
i pre odvijanja ostavinskog postupka, odnosno da je, na osnovu smrtovnice
pokojne stranke, koja predstavlja službeni dokumenat koji izdaju nadležni
opštinski organi i koji se za jedno lice izdaje samo jednom ili i u slučajevima kada
se i bez donošenja umrlice, podnošen predlog za produžetak postupka, koji je u
ovom slučaju nastavljen samo što su njegove stranke bili proglašeni naslednici
ostavioca, odnosno stranke koja je preminula.
Slučajevi prekida postupka u skladu sa tačkom (b) člana 277 ZPP, odnose se na
fizička lica. Shodno tome, prekid postupka nastupa usled smrti ili usled prekida
ovlašćenja svakog zakonskog zastupnika što znači ne samo jednog živog
roditelja, ili staratelja maloletnog deteta, već i staratelja lica čije je prisustvo bilo
nemoguće u postupku.
Prekidom ovlašćenja zakonskom zastupniku, postupak se ne prekida ukoliko nije
prekinut takozvani kontinuitet zastupanja.
Iz prakse: Postupak se ne prekida u slučajevima kada starateljski organ

donese relevantnu odluku, kojom oduzima punomoćje jednom staratelju
i istom odlukom ovu dužnost poverava drugom staratelju.
U slučajevima prekida postupka u skladu sa tačkom (c) člana 277 ZPP,
po svemu sudeći nije važna osnova na kojoj je ugašeno dotično pravno
lice.
287 Član 127 Zakona o neparničnom postupku.
176
Iz prakse: Brisanjem iz relevantnog registra trgovinskih ili zanatskih

preduzeća, ne prekida se postupak u slučaju da dato preduzeće nema
svojstvo pravnog lica, pošto je u ovom slučaju stranka zapravo vlasnik
preduzeća.
Kada govorimo o slučajevima prekida postupka u skladu sa tačkom (d)
člana 277 ZPP, prekid postupka predstavlja jednu od pravnih posledica
pokretanja stečajnog postupka. Kao što je to slučaj sa drugim
posledicama, prekid postupka stupa na snagu na dan proglašenja stečaja
na oglasnoj tabli stečajne uprave. To znači da se prekida postupak za spor
koji je pokrenut pre ovog datuma a tužba podneta tog dana ili kasnije nije
dozvoljena i sud istu odbacuje. Nakon toga, dotični poverilac svoje
zahteve može uputiti dotičnoj stečajnoj upravi.
Iz prakse: Pokretanjem stečajnog postupka stvara se nadležnost i za

sporove stečajnog dužnika koji su pokrenuti na nekom drugom sudu pre
pomenutog datuma, koji za predmet imaju prava ili obaveze u sklopu
ovog stečajnog postupka. Shodno tome, nadležan je relevantan stečajni
organ.
Za prekid postupka u skladu sa tačkom (e) člana 277 ZPP treba uzeti u
obzir uzročnike zbog kojih sudovi nisu u stanju da rade (iustitium).
Iz prakse: Kao druge uzročnike prekida postupka, možemo pomenuti

zemljotres, požar u objektu suda ili u susednim objektima suda, slučajeve
karantina u objektu suda itd.
Vredi pomenuti da je tipičan slučaj u kome može doći do prekida sudskog
postupka, kada je isto predviđeno nekim posebnim zakonom288, između
ostalog, članom 80 Zakona o rešavanju sukoba zakona (ZRSZ-Službeni
glasnik SFRJ br. 43/82 i ispravkom br. 72/82). U skladu sa ovom
odredbom, nastala litispendencija u nekom sudu u nekoj drugoj zemlji,
ima neposredan uticaj na parnični postupak koji se vodi pred sudom u
našoj zemlji. Međutim, u ovom slučaju suđenje na stranom sudu treba da
je pokrenuto pre pokretanja na našim sudovima; da se radi o sporovima
za koje se ne predviđa isključiva nadležnost sudova Republike Kosovo i
da postoji uzajamnost između Republike Kosovo i države pri kojoj se
288 Član 277 tačka (f) ZPP.
177
vodi dati parnični postupak. U ovim slučajevima dakle suđenje treba

prekinuti.289
 Drugi slučajevi prekida suđenja (postupka). Sem gorenavedenih slučajeva, sud

prekida suđenje i u sledećim slučajevima:
- Ukoliko je sud odlučio da sam ne reši prethodno pitanje (član 13 ovog
zakona);
- Ukoliko se stranka nalazi na području koje je zbog vanrednog stanja (poplave,
zemljotres) odsečeno od suda.290
U vezi sa prekidom suđenja u skladu sa tačkom (a) člana 278 ZPP, treba istaći da
u sudskoj praksi po ovoj osnovi, uglavnom dolazi do prekida suđenja, pošto sud
odlučuje da ne pristupi sam rešavanju prethodnog pitanja.
Sud može odrediti prekid suđenja ukoliko odluka o tužbenom zahtevu zavisi od
činjenice da li je izvršen ekonomski delikt ili krivično delo koje se goni po
službenoj dužnosti, ko je počinilac i da li je odgovoran, posebno kada se pojavi
sumnja da su svedok ili veštak dali lažnu izjavu ili da je isprava koja je
upotrebljena kao dokazno sredstvo, lažna.
Primeri iz prakse: Spor zbog neplaćanja zakupnine za korišćenje

stambenog prostora, između zakupca i zakupodavca stana, prekida se
ukoliko između stranaka postoji neki drugi spor u vezi sa osnovanošću ili
visinom zakupnine; zatim slučaj kada sud drugog stepena delimično
potvrdi presudu suda prvog stepena, a za preostali deo vraća predmet na
ponovno odlučivanje sudu prvog stepena a kada protiv odluke suda
drugog stepena kojom je delimično potvrđena presuda suda prvog
stepena, stranka podnese vanredan pravni lek, reviziju, prvostepeni sud
treba da prekine suđenje sve dok Vrhovni sud ne donese odluku u vezi sa
revizijom stranke.
Razlozi za prekid suđenja propisani tačkom (b) člana 278 ZPP, razlikuju se u
smislu razloga prekida predviđenog tačkom (e) člana 277 ZPP, pošto se u ovom
slučaju ne radi o prekidu rada suda, već o objektivnoj nemogućnosti stranke da
usled spoljnih događaja (poplava, blokade puteva usled demonstracija ili požara,
zabrane kretanja ljudi usled opasnosti širenja epidemije td.), pristupi relevatnom
sudu.
289 Član 80 Zakona o rešavanju sukoba zakona (ZRSZ) - Službeni glasnik SFRJ br. 43/82 i sa
ispravkom pod br. 72/82.
290 Član 278 ZPP.
178
 Posledice prekida suđenja (postupka). Kao posledica prekida suđenja,

prekidaju se takođe i rokovi za obavljanje procesnih radnji. Iako se ne pominje o
kakvim rokovima se tačno radi, podrazumeva se da se radi o svim vrstama rokova,
uključujući zastupnike i sudske rokove.
Tokom vremena trajanja prekida suđenja, sud ne može da obavi nikakve parnične
radnje, ali ukoliko je prekid nastupio po završetku ročišta za glavnu raspravu na
predmetu, sud može doneti meritornu odluku na osnovu procesnog materijala sa
pretresa održanog do vremena prekida. Shodno tome, npr. sud može izraditi u
pismenoj formi presudu za koju je zaključena glavna rasprava i u ovom slučaju i
po završetku glavne rasprave, međutim pre nego što je presuda izrađena u
pismenoj formi, jedna od stranaka u postupku je preminula.
Parnične radnje koje je jedna stranka sprovela u vreme prekida suđenja, ne
proizvode nikakvo pravno dejstvo protiv protivne stranke. Njihovo dejstvo
počinje tek po nastavku prekinutog sudskog procesa.291
 Kada počinje prekinut sudski proces. Postupak koji je prekinut zbog razloga
navedenih u članu 277, stav 1 tačke a - d ZPP, odnosno u slučajevima kada
stranka u postupku premine ili nije više parnično sposobna; kada zakonski
zastupnik premine ili mu se prekine punomoćje za zastupanje, a stranka nije
imenovala svog punomoćnika za suđenje; kada stranka koja je pravno lice
prestane sa svojim postojanjem, odnosno kada nadležan organ donese
pravosnažnu odluku da zabrani rad istom; ili kada podnese predlog za pokretanje
stečajnog postupka u sporovima u kojima je tuženi stečajni dužnik, nastavlja se
kada naslednik ili staratelj nasleđene imovine, novi zakonski zastupnik, stečajni
upravnik ili pravni sledbenik pravnog lica, preuzme na sebe postupak ili kada ih
sud pozove da to učine na osnovu predloga protivne stranke.
Postupak koji je prekinut iz uzroka navedenih u članu 277 stav 1, tačka (e) ZPP,
odnosno kada usled rata ili iz drugih razloga prestane rad suda, biće nastavljen
kada stečajni sud poništi moratorijum.
Ukoliko je sud prekinuo suđenje iz razloga pomenutih u članu 277, stav 1 tačka
a i stav 2 ZPP, suđenje se nastavlja po pravosnažnom okončanju postupka pred
nadležnim sudom ili drugim organom ili kada predmetni sud konstatuje da više
ne postoje razlozi da se čeka njegov kraj.
291 Član 279 ZPP.
179
Iz prakse: Suđenje prekinuto usled neplaćanja zakupnine za korišćenje

stambenog prostora, nastavlja se po završetku drugog spora između istih
stranaka oko osnovanosti ili visine naknade za zakupninu.
U svim drugim slučajevima, prekinuto suđenje nastavlja se po prestanku
uzroka za prekid.292
 Rokovi. Rokovi koji su usled prekida suđenja prestali da teku, počinju da teku za
zainteresovane stranke iz početka, od dana kada im sud dostavi rešenje o
nastavljanju postupka.
 Žalba protiv rešenja o prekidu suđenja (postupka). Žalba protiv rešenja kojim
se utvrđuje ili prekida postupak, ne sprečava izvršenje rešenja.
Nije dozvoljena posebna žalba protiv rešenja kojim sud tokom ročišta odbije
predlog za prekid postupka i odluči da se postupak odmah nastavi.293
 Zastoj suđenja. Zastoj suđenja nastupa kada stranka premine ili kada prestane da
postoji, u slučajevima kada su predmet spora prava koja se ne mogu preneti na
naslednike stranke, odnosno na njenog pravnog sledbenika. U ovim slučajevima
se rešenje o zastoju suđenja upućuje protivnoj stranci, naslednicima, odnosno
pravnom sledbeniku stranke, nakon što su oni postavljeni.
Iz prakse: Suđenje koje je pokrenuo tužilac X protiv tuženog Y, zbog

poništavanja relevantne odluke kojom mu je prekinut radni odnos, u
slučaju smrti tužioca X tokom suđenja, sud zastaje sa njim i isti ne mogu
da nastave naslednici pokojnog tužioca X, za razliku od slučaja prekida
postupka u sporovima za utvrđivanje svojinskog prava, u kome isti
parnični postupak mogu da nastave dokazani naslednici pokojnog
tužioca X.
Naslednicima preminule stranke, na predlog protivne stranke ili po službenoj
dužnosti, sud određuje privremenog zastupnika, kome podnosi rešenje o zastoju
suđenja, ukoliko konstatuje da ostavinski postupak može trajati više vremena.
Rešenje o zastoju suđenja doneto usled gašenja pravnog lica, dostavlja se
protivnoj strani i zakonskom sledbeniku pravnog lica, ukoliko isti postoji.
292 Član 280 ZPP, kao i član 19 Zakona o izmeni i dopuni ZPP br. 04/L-118.
293 Član 281 ZPP.
180
Sve dok rešenje o zastoju suđenja ne postane pravosnažno, u vezi sa rokovima za

obavljanje pravnih radnji, pravima stranaka i radnjama suda, shodno se
primenjuju odredbe o prekidu suđenja.294
 Razlika između prekida suđenja (postupka) i zastoja suđenja (postupka).

Institut zastoja suđenja zapravo predstavlja jedan od oblika kojima se može
zaključiti parnični postupak.
Razlika između ovog oblika i drugih oblika zaključivanja parničnih postupaka
zavisi od događaja ili okolnosti koje dovode do ovog zaključka, a koje zapravo
predstavljaju vanparnične događaje ili okolnosti.
Prilikom razmatranja instituta prekida suđenja, takođe se kaže da je smrt fizičkog
lica ili gašenje pravnog lica, okolnost ili uzrok koji dovodi do prekida suđenja,
međutim, ovo ni na koji način ne sme da se pomeša sa institutom zastoja suđenja,
pošto su kod instituta zastoja suđenja predmet spora prava koja se ne mogu
prebaciti ili prenositi na naslednike stranke, odnosno na njenog pravnog
sledbenika,a kada govorimo o institutu prekida suđenja, predmet spora su prava
koja se mogu prebacivati i prenositi na naslednike ili sledbenike stranaka, te se
prekinuto suđenje sa istima i nastavlja.295
Prava koja se ne mogu preneti na druga lica ili na njihove naslednike zapravo su
ona prava koja su direktno povezana sa određenim licem ili su direktan proizvod
njegovog uma i duše, kao što su npr. prava koja proizilaze iz intelektualne svojine.
294Član 282 ZPP.

295 Komentar ZPP, Iset Morina & Selim Nikqi, Priština, 2012, strana 512 i dalje.
181
182
XIV. OBEZBEĐENJE TUŽBENOG ZAHTEVA
Značenje i sadržina
Zakon o parničnom postupku ovlašćuje sudije da odluče o merama obezbeđenja
koje tužilac predloži, sa ciljem da sačuva imovinu koja je predmet spora i kada
tužilac stavi na znanje da postoji opasnost da će, bez ove mere, protivna stranka
moći da spreči ili da vidljivo oteža realizaciju ovog zahteva, otuđenjem imovine,
njenim skrivanjem ili promenom postojećeg stanja stvari, ili da će na neki drugi
način uticati negativno na prava predlagača obezbeđenja.296
Institut obezbeđenja tužbenog zahteva propisan je poglavljem XXI, Zakona o
parničnom postupku (ZPP), odnosno članovima 296-318.
Za razliku od starog ZPP koji nije uređivao postupak obezbeđenja tužbenog
zahteva, sa time da je isti postupak bio uređen starim Zakonom o izvršnom
postupku (ZIP), novi ZPP predviđa u gorepomenutom poglavlju institut
obezbeđenja tužbenog zahteva kao i postupak za određivanje mera za
obezbeđenje tužbenog zahteva.
Stari ZIP propisivao je tri vrste mera:
a) zasnivanje hipoteke na nepokretnost;
b) prethodne mere i
c) privremene mere.297
Praktično pojašnjenje: Odredbe starog ZIP, propisuju da je za

određivanje privremene mere, u predmetnom smislu nadležan opštinski
sud, a ne okružni privredni sud.
Novi ZPP ne propisuje jasno pravnu prirodu mera kojima se traži obezbeđenje
tužbenog zahteva, pošto su zapravo sve mere obezbeđenja koje sud može odrediti
privremene prirode, ali važe i mogu važiti do potpunog završetka sudskog
postupka (uključujući i izvršni postupak).
Bez obzira na isto, na osnovu odredbi novog Zakona o parničnom postupku,
možemo reći da u načelu i imajući u vidu kriterijum načina određivanja, imamo
296Član 297.1 ZPP, ovlašćuje sudije da odluče o merama obezbeđenja koje tužilac predloži sa ciljem
da sačuva imovinu koja je predmet spora i kada tužilac stavi na znanje da postoji opasnost da će,
bez ove mere, protivna stranka moći da spreči ili da vidljivo oteža realizaciju ovog zahteva,
otuđenjem imovine, njenim skrivanjem ili promenom postojećeg stanja stvari, ili da će na neki drugi
način uticati negativno na prava predlagača obezbeđenja.
297 Član 245 starog ZPP-a.
183
dve vrste mera za obezbeđenje tužbenog zahteva: privremene mere obezbeđenja

i mere obezbeđenja.
Poznato je da za dozvoljavanje izvršenja, zakon zahteva postojanje takozvane
“izvršne isprave”. Shodno tome, na osnovu člana 22 Zakona o izvršnom
postupku, jasno se propisuje šta predstavlja izvršna isprava i koji akti
predstavljaju izvršne isprave.298 Međutim, kako se ne bi desilo da se poverilac ili
tužilac (u parničnom postupku), dovede u neprikladnu i opasnu poziciju u smislu
ostvarivanja svog tužbenog zahteva, kao i da bi postojala mogućnost da se tužbeni
zahtev tužioca učini izvršivim, u fazi kada relevantna sudska odluka postane
pravosnažna, ZPP u svom poglavlju XXI, predviđa niz pravila, čiji je cilj da
obezbede realizaciju tužbenog zahteva ubuduće, čiju realizaciju ugrožava ili može
ugroziti tuženi ili protivnik obezbeđenja. Sve ovo dešava se i usled činjenice da
činjenična realizacija privatnih (građanskih) subjektivnih prava, obično traje dugo
vremena, pošto je za realizaciju jednog subjektivnog prava, pre svega potrebno
sprovesti postupak upoznavanja u kome se konstatuje ovo pravo a nakon toga se
sprovodi postupak činjeničnog ostvarivanja prava privatnih subjekata, u kome se
zahtev poverioca (ili tužioca) realizuje prinudno. Dakle, vidi se da činjenično
ostvarivanje privatnog subjektivnog prava traje poprilično dugo, zbog čega se
javlja potreba postojanja relevantnih mera kojima se obezbeđuje tužbeni zahtev
tužioca, odnosno predlagača obezbeđenja.
Praktično pojašnjenje: Tužilac X, se obraća sudu tužbom protiv tuženog

Y, oko utvrđivanja imovinskog prava nad konkretnom nepokretnosti.
Imajući u vidu da imovinski sporovi podrazumevaju niz materijalnih i
drugih dokaza, prirodno je da isti traju duži vremenski period. Tokom
vremena trajanja relevantnog sudskog postupka, može se desiti da tuženi
Y, preduzme radnje u funkciji otuđenja katastarske parcele koja je
predmet spora, što bi za tužioca podrazumevalo nemogućnost ili
poteškoću ostvarivanja njegovog tužbenog zahteva. Kako ne bi došlo do
ovakve situacije u kojoj bi se ugrozilo ili otežalo ostvarivanje zahteva
tužioca X, isti se može obratiti sudu sa predlogom da se odredi relevantna
mera obezbeđenja, kojom bi se zabranio svaki vid pravne (ili) činjenične
promene, u vezi sa katastarskom parcelom koja je predmet ovog spora.
ZPP koristi izraze predlagač obezbeđenja i protivnik predloga obezbeđenja, što
su u parničnom postupku ekvivalentni izrazi tužilac i tuženi. Takođe, za razliku
od starog ZPP, novi ZPP predviđa da privremenim merama kao merama kojima
298 Član 22 novog ZPP.
184
se obezbeđuje tužbeni zahtev, ne može da se zasnuje založno pravo, izuzev u

jednom slučaju propisanim članom 299, stav 1 tačka (d) ZPP.
Obezbeđenje zahteva poverilaca se realizuje u posebnim postupcima, koje su u
načelu sumarni (skraćeni). U ovim postupcima se privremeno odlučuje o
preduzimanju jedne ili više mera privremenog karaktera, koje mogu trajati do
činjenične realizacije potraživanja poverioca ili predlagača obezbeđenja.
Praktično pojašnjenje: Prilikom određivanja mere obezbeđenja od strane

suda, isti može odlučiti da data mera bude na snazi do pravosnažnosti
parničnog postupka koji se vodi u vezi sa predmetom spora, a što
istovremeno predstavlja postupak za određivanje odnosne mere
obezbeđenja.
Treba istaći da se i u državama u regionu, skoro bez izuzetka predviđaju slični
pravni instituti za obezbeđenje tužbenog zahteva, sa jednom razlikom da se u
nekolicini od ovih država (kao npr. Hrvatska i Srbija), pravila za obezbeđenje
tužbenog zahteva predviđaju ZIP, dok se u nekolicini drugih (kao što je npr.
Bosna i Hercegovina) poput Republike Kosovo, pravila za obezbeđenje tužbenog
zahteva propisuju ZPP.
Član 296 ZPP, predviđa vremenski trenutak kada se može podneti zahtev za
obezbeđenje tužbenog zahteva. U skladu sa ovim članom može se zaključiti da se
ovaj predlog može podneti pre podnošenja tužbe za pokretanje parničnog
postupka, ali i tokom datog postupka. Ovaj isti član propisuje i sud koji je
nadležan da odredi mere obezbeđenja, što je po svemu sudeći sud koji je nadležan
za razmatranje tužbe i tužbenog zahteva, odnosno sud koji deluje po tužbi. Na
kraju, ovaj član uređuje i način i oblik odlučivanja oko predloga za obezbeđenje
tužbenog zahteva. Shodno tome, sud odlučuje rešenjem u vezi sa dozvoljavanjem
obezbeđenja tužbenog zahteva ili odbijanja predloga. Ovo rešenje može doneti i
viši sud, ali samo u slučajevima kada je predlog za obezbeđenje tužbenog zahteva
podnet nakon što je predmet po žalbi, prošao razmatranje na datom sudu.299
Praktično pojašnjenje: Shodno tome, podnosilac žalbe pored podnošenja

redovnog pravnog leka– žalbe, drugostepenom sudu može podneti i
relevantan predlog za određivanje mere obezbeđenja i ovom prilikom
ovaj sud, sem odlučivanja u vezi sa žalbom, pre toga odlučuje i o predlogu
za određivanje predložene mere obezbeđenja.
299 Član 296 ZPP.
185
Treba napomenuti da je i u slučajevima kada imamo pravosnažnu presudu,

nadležan da odluči o predlogu za određivanje mere obezbeđenja sud koji bi bio
nadležan da odluči o tužbenom zahtevu na prvom stepenu ili sud koji je nadležan
za razmatranje tužbe. Međutim, ovo je povezano samo sa slučajevima u kojima
još uvek nije pokrenut izvršni postupak pošto je ako otpočne izvršni postupak,
nadležan da odlučuje o odnosnoj meri obezbeđenja tužbenog zahteva, izvršni sud.
Iz svega prethodno navedenog, zaključujemo da odredbe ZPP propisuju da se
obezbeđenje tužbenog zahteva može izvršiti:
a) pre podizanja tužbe;
b) tokom postupka koji je u toku, ali i
c) po zaključivanju parničnog postupka, do pokretanja izvršnog postupka.
 Uslovi za određivanje mere obezbeđenj. Mera obezbeđenja može se odrediti:

a) ukoliko predlagač obezbeđenja učini verodostojnim postojanje zahteva ili
njegovog subjektivnog prava, kao i
b) ukoliko postoji opasnost da će se neodređivanjem date mere protivna stranka
sprečiti ili će joj se vidljivo otežati da ostvari zahtev, posebno kada govorimo
o otuđivanju njene imovine, njenim sakrivanjem, obavezivanjem ili na bilo
koji drugi način kojim bi se promenilo aktuelno stanje stvari ili što bi na neki
drugi način negativno uticalo na prava predlagača obezbeđenja.
Ova dva uslova moraju se ispuniti kumulativno. U vezi sa prvim uslovom, smatra
se da predlagač obezbeđenja treba da svedoči o istom, nekom ranijom odlukom
suda ili nekog upravnog organa, testamentom, ugovorom, nekom izvršnom
ispravom, odnosno nekim drugim pravnim nalogom. Što se tiče drugog uslova,
podrazumeva se da je ovaj uslov ispunjen u slučajevima u kojima postoji opasnost
da protivna stranka izvrši otuđenje svoje imovine, da je prikrije, da je podvrgne
zalogu ili hipoteci itd.
Ukoliko zakon ne propisuje drukčije, predviđa se da sud može odrediti meru
obezbeđenja samo u uslovima kada predlagač obezbeđenja u roku koji je odredio
sud izmiri iznos jemstva u meri i vrsti koju je odredio sud, za štetu koja se može
pričiniti protivnoj stranci određivanjem i izvršenjem date mere. 300 U ovim
slučajevima, jemstvo se plaća u gotovom novcu, ali sud u skladu sa odredbama
ZIP može dozvoliti da se jemstvo da u vidu:
a) vrednosnih hartija;
b) dragocenosti, ili i
c) bankovnog jemstva,
300Član 297 ZPP.
186
Protivna stranka stiče zakonsko založno pravo na jemstvo deponovano na ovaj

način.301
Bez obzira na isto, zakonske odredbe propisuju da na zahtev predlagača, sud može
da ga oslobodi obaveze polaganja jemstva, ukoliko konstatuje da nije u
finansijskoj prilici da to i učini.
Praktično pojašnjenje: Ovo bi bio slučaj kada predlagač obezbeđenja

(tužilac), odnosnim dokazima (uverenjem o vremenu nezaposlenosti,
uverenjem o pravu na primanje socijalne pomoći itd), argumentuje sudu
njegovu otežanu finansijsku situaciju, odnosno nemogućnost plaćanja
traženog jemstva.
Ukoliko predlagač ne plati jemstvo u meri i roku koji je odredio sud, sud odbacuje
predlog za određivanje predložene mere obezbeđenja.302 Slično će biti učinjeno i
u slučajevima kada je sud prvobitno odredio privremenu meru, a zatim je delujući
po prigovoru tuženog – protivnika predložene mere protiv rešenja o određivanju
mere obezbeđenja, odredio raspravu za određivanje sadašnje mere obezbeđenja,
ukoliko tužilac – predlagač mere obezbeđenja, po nalogu suda, ne deponuje iznos
odnosnog jemstva za sadašnju meru obezbeđenja.
Jedinice lokalne samouprave, odnosno sva pravna lica javnog prava izuzeta su od
obaveze plaćanja jemstva. Isto propisuju i odredbe novog ZIP.303
Novčani iznos uplaćen na ime jemstva u skladu sa članom 297 ZPP-a, vraća se
licu koje ga je uplatilo u roku od 7 dana od dana gašenja mere obezbeđenja.
Ukoliko u međuvremenu predlagač obezbeđenja podnese tužbu protiv tuženog i
za naknadu štete, sud nadležan za suđenje odlučuje po tužbi da li da ostavi na
snazi datu meru obezbeđenja.304
 Vrste mera obezbeđenja. Zakonske odredbe ZPP propisuju da se može izvršiti

obezbeđenje:
a) novčanog zahteva;
b) obezbeđenje zahteva usmerenog protiv određenog predmeta ili jednog
njegovog dela, kao i
c) obezbeđenje drugih prava ili očuvanje postojećeg stanja stvari.
Za obezbeđenje novčanog zahteva, mogu se odrediti sledeće mere obezbeđenja:
301 Član 14 novog ZPP.

302 Član 297.3 ZPP
303Član 297.4 ZPP. i član 14.2 novog ZIP.
304Član 298 ZPP.
187
a) zabrana protivniku obezbeđenja da otuđi, prikrije, zaduži ili raspolaže

određenom imovinom dovoljnom za obezbeđenje zahteva predlagača
obezbeđenja, što je zabrana koja se upisuje u odnosni javni registar;
b) očuvanje imovine u vezi sa zabranom iz gorenavedene tačke, od strane suda
na njegovom računu, kada je isto moguće, ili dajući je u posed predlagaču
obezbeđenja ili trećem licu;
c) zabrana dužniku protivnika obezbeđenja da istom ispuni zahtev ili preda
predmet, kao i zabrana protivniku obezbeđenja, da prihvati predmet, ostvari
zahtev ili da njime raspolaže;
d) propisivanje založnog prava na nepokretnost protivnika obezbeđenja ili na
upisano pravo na pokretnost do vrednosti glavnog potraživanja, sa time da je
doneta presuda za kamatu i procesne troškove koja još uvek nije postala
izvršiva.
Za obezbeđenje zahteva nad određenim predmetom ili jednim njegovim delom,
mogu se odrediti sledeće mere obezbeđenja:
a) zabrana protivniku obezbeđenja da otuđi, prikrije, zaduži ili raspolaže
određenom imovinom dovoljnom za obezbeđenje zahteva predlagača
obezbeđenja, što je zabrana koja se upisuje u relevantan javni registar;
b) očuvanje imovine u vezi sa zabranom iz gorenavedene tačke a, od strane suda
na njegovom depozitnom računu, kada je isto moguće, ili dajući je u posed
predlagaču obezbeđenja ili trećem licu;
c) zabrana protivniku obezbeđenja da obavlja radnje kojima može oštetiti deo
imovine ka kojoj je uperen zahtev ili naredba protivniku obezbeđenja da
obavi određene radnje potrebne da se očuva imovina ili da se očuva postojeće
stanje okolnosti.
d) ovlašćenje predlagaču obezbeđenja da obavi određene aktivnosti.
Valja napomenuti,da gorenavedene mere obezbeđenja usmerene ka određenom
predmetu ili ka jednom njegovom delu, a koje obično mogu da se nađu kod
protivne stranke, ne smeju u potpunosti da se uvrste zahtev koji se njima
obezbeđuje.305 To podrazumeva da u slučaju određivanja neke od ovih mera, sud
ne može da odluči da ove mere u celosti obezbede zahtev predlagača obezbeđenja,
sa stanovišta vrednosti datog zahteva. A u slučajevima kada zahtev predlagača
obezbeđenja ima određenu vrednost, mera obezbeđenja usmerena ka određenom
305 Član 300.3 ZPP.
188
predmetu ili jednom njegovom delu, ne sme u celosti da se uključi u datu vrednost
zahteva.306
Na kraju, za obezbeđenje drugih prava ili za očuvanje postojećeg stanja okolnosti
mogu se odrediti sledeće mere obezbeđenja:
a) zabrana protivniku obezbeđenja da obavi određene aktivnosti ili naredba da
obavlja aktivnosti sa ciljem da očuva postojeće stanje ili da spreči dalje
oštećivanje protivne stranke,
b) ovlašćenje predlagača obezbeđenja da preduzme gore navedene aktivnosti,
c) ostavljanje određene imovine protivnika obezbeđenja na čuvanje i brigu
trećem licu,
d) druge mere koje sud odredi kao nužne za obezbeđenje tužbenog zahteva
predlagača mere obezbeđenja.
Dakle, određivanje bilo koje iz ove grupe mera za obezbeđenje tužbenog zahteva,
povezano je sa situacijom kada predmet mere obezbeđenja nisu ni novčani
zahtevi, niti drugi zahtevi usmereni prema predmetu ili imovini protivnika
obezbeđenja, već su to druga prava ili kada se traži očuvanje postojećeg stanja
okolnosti. Ono što ove vrste mera razlikuje od dve gorenavedene grupe, jeste da
dok su prve dve grupe taksativno navedene, ova treća vrsta mera za obezbeđenje
tužbenog zahteva nije taksativno zaključena članom 301 ZPP, tako da u tom
slučaju postoji prostor za sud da odredi i druge mere, ukoliko isto oceni
neophodnim i nužnim za obezbeđenje tužbenog zahteva predlagača odnosne mere
obezbeđenja.307
Takođe, treba istaći da sud, kada se za tim javi potreba može odrediti dve ili više
mera obezbeđenja.308
Praktično pojašnjenje: Delujući po dotičnom predlogu predlagača, koji

sadrži zahtev za određivanje određenih mera obezbeđenja, sud može u
konkretnom slučaju odrediti predloženu meru obezbeđenja ili dve ili više
predloženih mera.
Praktičan primer: Sud može pored mere zabrane otuđivanja sporne

katastarske parcele, odrediti i neku drugu predloženu meru u vezi sa
zabranom svake promene činjeničnog stanja na datoj parceli.
306 Komentar ZPP, Iset Morina & Selim Nikqi, Priština, 2012, strana 552
307 Član 301 tačka (d) ZPP
308 Član 303 ZPP
189
 Posledice nepoštovanja mera obezbeđenja tužbenog zahteva. Protivnik mere

obezbeđenja koji deluje u suprotnosti sa rešenjem o zabrani otuđivanja,
prikrivanja, zaduživanja ili raspolaganja imovinom, odgovoran je shodno
pravilima građanskog prava. Predlagač mere obezbeđenja ima pravo da u skladu
sa opštim svojinskopravnim pravilima, dobije naknadu za štetu koja mu je
pričinjena nepoštovanjem rešenja o određivanju mere obezbeđenja.
Imajući u vidu prirodu mera obezbeđenja zaključuje se da one uopšteno
obavezuju protivnika obezbeđenja da preduzme određenu meru ili da ne obavi
određenu radnju u vezi sa datim predmetom.
U slučaju da nastupi šteta usled nepoštovanja mere obezbeđenja, predlagač mere
obezbeđenja ima pravo da na osnovu pravila koja propisuje Zakon o obligacionim
odnosima (ZOO), traži prostu naknadu štete kao i naknadu na ime izgubljene
zarade. Zapravo, protivnik obezbeđenja se prvobitno obavezuje da vrati pređašnje
stanje koje je postojalo pre pričinjavanja štete, a ukoliko povraćaj u pređašnje
stanje ne dovede u potpunosti do uklanjanja štete, za drugi deo štete može se
tražiti novčana naknada.
Potpuna novčana naknada dolazi do izražaja i u slučajevima kada nije moguće
vraćanje u pređašnje stanje ili kada sud smatra da vraćanje u pređašnje stanje nije
nužno.309
Zakonske odredbe ZPP garantuju pravo naknade štete i protivniku mere
obezbeđenja, za štetu koja mu je pričinjena kao rezultat sprovođenja mere
obezbeđenja koja je određena bez osnova ili koja je bila neopravdana. I u ovom
slučaju se predviđa da se u vezi sa naknadom štete primene opšta pravila
svojinskog prava, odnosno pravila i zakonske odredbe propisane ZOO.
Štaviše, Zakon o parničnom postupku propisuje da stranka koja prekrši odluku
suda o meri obezbeđenja kojom se štiti imovina ili prava tužioca, snosi
građanskopravnu odgovornost u slučaju povrede i ne važe prodaje ili zaduživanje
imovine, imajući u vidu da se date transakcije ne mogu zavesti u javne knjige po
pravosnažnosti odluke o određivanju mere obezbeđenja (i da samim tim budu
zavedene u relevantnu javnu knjigu).310
309 Član 185 ZOO i dalje

310Član 302 ZPP propisuje između ostalog da stranka koja prekrši odluku suda o meri obezbeđenja
kojom se štiti imovina ili prava tužioca, snosi građanskopravnu odgovornost u slučaju povrede i ne
važe prodaje ili zaduživanje imovine, imajući u vidu da se date transakcije ne mogu zavesti u javne
knjige po pravosnažnosti odluke o određivanju mere obezbeđenja (i da samim tim budu zavedene
u odnosnu javnu knjigu.
190
 Način predstavljanja i sadržina predloga za određivanje mere obezbeđenja

tužbenog zahteva. Predlog za određivanje mere obezbeđenja može se podneti:
a) u pisanoj formi, ili i
b) u usmenoj formi, u slučaju da je sudski proces u toku.311
U predlogu za određivanje mere obezbeđenja, predlagač obezbeđenja dužan je da
navede:
a) zahtev za obezbeđenje koje predlaže;
b) meru obezbeđenja koju predlaže;
c) sredstva i
d) predmet mere obezbeđenja.
Zakonska odredba propisuje da predlog treba da navodi i činjenice na kojima
počiva tužbeni zahtev i dokazna sredstva kojima se mogu dokazati navodi
navedeni u predlogu, koje u zavisnosti od mogućnosti, predlagač treba da priloži
predlogu za određivanje mere obezbeđenja.
 Obaveštenja protivnika predloga u vezi sa predloženom merom. Sem

slučajeva propisanih ZPP, dotična mera obezbeđenja ne može se odrediti ukoliko
protivnik obezbeđenja nije bio u prilici da se izjasni o predlogu za njeno
određivanje.
Sud dostavlja predlog za određivanje mere obezbeđenja, zajedno sa spisima koji
su mu priloženi, protivniku obezbeđenja, uz obaveštenje da može podneti pismeni
odgovor u roku od 7 dana.312
Nepružanje mogućnosti protivniku obezbeđenja da se izjasni o predlogu za
određivanje mere obezbeđenja može se desiti samo izuzetno, u slučajevima u
kojima sam zakon propisuje ovakvu mogućnost.
Praktičan primer: Ovakav slučaj postoji, na primer, kada predlagač

obezbeđenja učini verodostojnim navode da je mera obezbeđenja
osnovana, dajući na uvid odluku ili odnosni pravni nalog kao i
predočavanjem hitnosti pitanja, tražene u tom slučaju i da će se drukčijim
postupanjem izgubiti smisao obezbeđenja tužbenog zahteva.
Dakle, radi se o takozvanoj “privremenoj meri obezbeđenja”, propisanoj članom
306 ZPP. Međutim, i u ovim slučajevima protivnik obezbeđenja ne gubi pravo da
ospori ili prigovori na određenu (privremenu meru obezbeđenja), u skladu sa
311 Član 304 ZPP

312 Član 305 ZPP
191
predviđenim postupkom za ulaganje prigovora privremenom merom

obezbeđenja.
Privremene mere obezbeđenja

Zapravo, novi ZPP ne pravi neku suštinsku razliku između mera obezbeđenja i
privremenih mera, ali odredbe člana 306 ZPP predviđaju samo određene
okolnosti koje mogu predodrediti takozvanu “privremenu meru” obezbeđenja.
Prema ovom značenju, “privremenu meru” obezbeđenja, karakterišu tri osnovna
elementa:
a) brz postupak
b) opasnost koji nosi i
c) uzroci za njeno određivanje313.
Ovi elementi čine da se ova mera razlikuje od drugih mera obezbeđenja.
Brz postupak odlučivanja u vezi sa ovom merom podrazumeva da sud može

izreći privremenu meru obezbeđenja bez obaveštenja i prethodnog saslušanja
protivnika obezbeđenja.
Opasnost odlučivanja u vezi sa ovom merom podrazumeva da bi se, u slučaju

da se ne odredi privremena mera obezbeđenja, izgubio njen cilj.
Sa druge strane, uzroci i navodi na osnovu kojih se određuje privremena mera
obezbeđenja podrazumevaju da isti treba da su verodostojni i osnovani.
Generalno, u vezi sa privremenim merama obezbeđenja može se reći da se
određuju kada podnosilac pruži verodostojne dokaze da neodređivanje
privremene mere obezbeđenja, može dovesti do neposredne i nepopravljive štete.
Praktično pojašnjenje: Dosadašnja sudska praksa je dokazala da se

stranke uglavnom obraćaju sudu sa predlogom da se odredi privremena
mera obezbeđenja, pozivajući se na gorenavedene razloge koji (po njima)
opravdavaju određivanje ove mere. Međutim, na osnovu odredbe člana
306 ZPP, može se zaključiti da sud ima mogućnost da odredi privremenu
meru obezbeđenja i u slučajevima kada je stranka predložila određivanje
mere obezbeđenja, ukoliko se navodi stranke o osnovanosti i hitnosti
predmeta pokažu osnovanim, kao i činjenica da će se u suprotnom
izgubiti smisao mere obezbeđenja.
313 Komentar ZPP, Iset Morina & Selim Nikqi, Priština, 2012, strana 540 i dalje
192
Nakon što sud donese rešenje o određivanju privremene mere obezbeđenja i

nakon što se o istoj odluci obavesti protivnik obezbeđenja, isti u roku od 3 dana
u svom odgovoru može osporiti razloge za određivanje privremene mere
obezbeđenja. Ukoliko protivnik obezbeđenja u ovom slučaju obrazloži svoj
prigovor, sud će biti dužan da u roku od 3 naredna dana u vezi sa ovim pitanjem
zakaže ročište. U slučaju da nakon održavanja ovog ročišta sud nađe da su
prigovori protivnika obezbeđenja (tuženog) osnovani, sud može posebnim
rešenjem da poništi pređašnje rešenje o određivanju privremene mere
obezbeđenja ili da isto zameni drugim rešenjem o određivanju mere obezbeđenja
u skladu sa članom 307 ovog zakona. Protiv ovog novog rešenja o određivanju
mere obezbeđenja, sada je dozvoljena žalba.
Iz svega ovoga proizilazi da iako određivanjem privremene mere obezbeđenja,
protivnik obezbeđenja ne dobija mogućnost da se izjasni o istoj ili da je ospori,
on ima pravo da u roku od 3 dana iznese svoje stavove u vezi sa određenom
merom, odgovorom u pismenoj formi.314
 Sadržina rešenja o određivanju mere obezbeđenja. Rešenjem o određivanju

mere obezbeđenja sud određuje vrstu mere obezbeđenja, sredstva kojima će se
ona prinudno izvršiti i predmet mere obezbeđenja, primenjivanjem odnosnih
pravila o izvršnom postupku. Vrsta mere obezbeđenja zavisi od vrste zahteva čije
se obezbeđenje zahteva.
Sud po službenoj dužnosti dostavlja rešenje o određivanju mere obezbeđenja
nadležnom izvršnom sudu sa ciljem da ga prinudno izvrši kao i javnom registru
sa ciljem upisa u isti.
ZPP posebno propisuje mere obezbeđenja za novčana potraživanja, ali i za
potraživanja u vezi sa predmetom ili jednim određenim delom predmeta, kao i
vrste mera obezbeđenja za zahteve u vezi sa drugim pravima.
Rešenje o određivanju mere obezbeđenja takođe treba da odredi i sredstva za
prinudno izvršenje određenog zahteva i predmet mere obezbeđenja.
Kada se radi o sredstvima kojima će se prinudno izvršiti određeni zahtev u vezi
sa predmetom mere obezbeđenja, primenjuju se shodno pravila izvršnog postupka
koja predviđaju i primenu sredstava i prinudnih mera u slučajevima kada lica
obavezana odlukama suda odbiju da obave radnje predviđene ovim odlukama.
Ukoliko sa ciljem da se izvrši naredba ili određena zabrana treba preinačiti
314 Član 306 ZPP
193
sredstva ili predmet obezbeđenja, predlagač obezbeđenja može predložiti ovakvu

promenu u istom postupku i na osnovu naredbe ili postojeće zabrane.
Predviđena prinudna sredstva mogla bi se shvatiti kao radnje koje koriste
“nasilje”, “silu”, kao i “novčane kazne“.
Rešenje kojim je određena mera obezbeđenja zapravo ima dejstvo rešenja o

izvršenju iz Zakona o izvršnom postupku. Rešenje treba da ima i svoje
obrazloženje.315
Dejstvo rešenja o određivanju odnosne mere obezbeđenja, ne obuhvata samo
stranke uključene u postupak već i treće stranke, koje mogu biti povezane sa
procesnim ili predmetnim strankama, pod uslovom da stranke u postupku ili treće
stranke, budu upoznate sa sadržinom datog rešenja.
 Mogućnost određivanja mere obezbeđenja pre podizanja tužbe. Zakonske

odredbe ZPP propisuju mogućnost da se mera obezbeđenja odredi i pre
podnošenja tužbe.316 Ovakva situacija se posebno može desiti u slučajevima kada
se suočavamo sa objektivnom i ozbiljnom opasnošću nemogućnosti ostvarivanja
tužbenog zahteva tužioca. Međutim, u ovom slučaju odlukom kojom se određuje
mera obezbeđenja treba odrediti i rok koji ne sme biti kraći od 30 dana, u okviru
koga predlagač mere obezbeđenja treba da podnese tužbu. U tim slučajevima,
predlagač mere obezbeđenja sudu treba da podnese dokaz iz koga se može
zaključiti da je delovao u skladu sa gorenavedenim.
Nezavisno od navedenog, ZPP ne predviđa mogućnost određivanja privremene
mere obezbeđenja, pre podizanja tužbe. U skladu sa odredbama članova 296, 304
i 308 ZPP, postoji mogućnost određivanja samo mere obezbeđenja, a ne i
privremene mere obezbeđenja. Razlog za to je činjenica da u slučaju da postoji
neki predlog da se odredi mera obezbeđenja pre podizanja tužbe, pre nego što o
njoj odluči, sud održava saslušanje stranaka, na kome iste izražavaju svoja
mišljenja. Pošto u slučajevima eventualnog predloga za određivanje privremene
mere obezbeđenja, pre podizanja tužbe, sud treba da odluči a da nije saslušao
stranke i bez ijednog dokaza– predmetnih spisa, može se zaključiti da je na
osnovu ZPP, ovo pitanje uređeno na pravičan način.
315 Član 307.4 ZPP

316 Članovi 296, 304 i 308 ZPP-a
194
 Dužina trajanja mere obezbeđenja. Mera obezbeđenja određena odlukom suda

ostaje na snazi sve dok sud ne donese neku drugu odluku o meri obezbeđenja. U
tom slučaju se radi o drugoj odluci suda o meri obezbeđenja, koja stavlja van
snage i posledično zamenjuje pređašnju odluku o meri obezbeđenja.
I u slučaju neusvajanja tužbenog zahteva, sud može presudom kojom odbija
tužbeni zahtev tužioca, odlučiti da ostavi na snazi određenu meru obezbeđenja,
sve dok prvostepena presude ne postane pravosnažna.317 Razlog za to je činjenica
da je strankama i protiv presude koju je doneo sud prvog stepena, zagarantovano
pravo žalbe, u zakonskom roku od 15 dana od dana njegovog prijema, što
posledično utiče da presuda ne postane pravosnažna u ovom roku.
Određena mera obezbeđenja ostaje na snazi najviše do isteka roka od 30 dana od
nastupanja uslova za njeno prinudno izvršenje.
 Pravni lekovi protiv rešenja o određivanju mere obezbeđenja i rešenja o

određivanju privremene mere obezbeđenja. Protiv prvostepenog rešenja o
određivanju mere obezbeđenja može se izjaviti žalba u roku od 7 dana od dana
njegovog podnošenja. Svakako, žalba treba da se dostavi i protivniku
obezbeđenja, koji u roku od tri dana od dostave, ima pravo da podnese odgovor
na žalbu. O žalbi odlučuje drugostepeni sud, u roku od 15 dana od dana koga sud
drugog stepena primi odgovor na žalbu ili nakon isteka roka za njeno podnošenje.
Takođe, treba istaći da žalba ovom prilikom ne odlaže izvršenje rešenja o
određivanju mere obezbeđenja.318
Nije dozvoljeno pravo žalbe protiv rešenja o određivanju privremene mere
obezbeđenja. Vredi napomenuti da odredba člana 310.5 ZPP ostavlja prostora za
različito tumačenje, pošto izjavljivanje žalbe u ovom slučaju ne bi bilo dozvoljeno
ni na koji način, zbog čega može doći do ugrožavanja načela saslušanja stranke i
načela kontradiktornosti, a takođe se tim putem može prekršiti i član 206.2 ZPP,
koji predviđa da u slučaju da zakon izričito propisuje da nije dozvoljeno
izjavljivanje žalbe, prvostepena presuda se može pobiti samo žalbom koja se
izjavljuje na odluku kojom se postupak zaključuje pri prvostepenom sudu.319
Praktično pojašnjenje: Nezavisno od toga, dosadašnja sudska praksa je,
iako sa manjim izuzecima u određenim vremenskim intervalima,
dokazala da preovladava stav da protiv rešenja o određivanju privremene
mere obezbeđenja, nije dozvoljena žalba.
317 Član 309 ZPP

318 Član 310 ZPP
319 Član 206 ZPP
195
 Ovlašćenja suda u vezi sa obezbeđenim predmetima. Sud ima pravo da na

predlog protivnika predlagača u slučajevima u kojima su određene mere
propisane članom 299 stav 1 tačke a i b, odluči da proda pokretnosti koje se brzo
kvare ili ukoliko postoji opasnost od vidljivog pada cene datih predmeta. Prodaja
datih predmeta vrši se shodno pravilima o izvršenju nad pokretnostima. 320 U
skladu sa odredbama novog ZIP, prodaja pokretnosti vrši se javnom licitacijom.
Praktično pojašnjenje: Postupak prodaje javnom licitacijom, vrši izvršni

sudija dotičnog suda (sa izuzetkom slučajeva u kojima usled malog broja
sudija ili usled specifične organizacije datog suda, elaborat izvršnog
postupka podnose sve sudije, u skladu sa načinom dodele predmeta),
odnosno stupanjem na snagu novog ZIP, isto čini privatni izvršitelj.
Takođe, u slučajevima u kojima je izrečena mera obezbeđenja “zabrane
protivniku obezbeđenja da obavi radnje kojima može oštetiti imovinu protiv koje
je zahtev podnet ili nalog protivniku obezbeđenja da obavi radnje potrebne da se
očuva imovina ili da se očuva postojeće stanje okolnosti”, sud može predlogom
predlagača mere ili njenog protivnika, preneti pravo realizacije zahteva, ukoliko
postoji opasnost da neće biti realizovan, usled zakašnjenja u njegovoj realizaciji,
ili opasnost gubitka pravnog leka naspram trećeg lica.
Novčani iznos dobijen prodajom pokretne imovine ili realizacijom zajma, čuva
se u deponovanim sredstvima suda do trenutka ukidanja mere obezbeđenja ili do
trenutka kada je predloženo njeno izvršenje, ali najkasnije u roku od 30 dana od
dana kada zajam dospe. Druge koristi ostvarene dospećem zajma deponuju se po
mogućstvu u deponovana sredstva suda ili se određuje neki drugi način njihovog
čuvanja, do trenutka ukidanja mere obezbeđenja, odnosno sve dok predlagač
obezbeđenja ne predloži izvršenje, ali najviše u roku od 30 dana od dana kada
zajam postane izvršiv.
320 Član 311 ZPP
196
 Ovlašćenja stranaka u postupku u vezi sa predloženim merama. Predlagač

obezbeđenja u svom predlogu za određivanje mere obezbeđenja, ili kasnije, može
izjaviti da se slaže da bi umesto određivanja mere obezbeđenja, bio zadovoljan da
njegov protivnik položi jemstvo. Zapravo, polaganje jemstva umesto mere
obezbeđenja može se odrediti i predlogom protivnika obezbeđenja ukoliko se sa
time složi predlagač obezbeđenja.321 Ovakva situacija je na neki način podložna
pregovorima ili dovodi do situacije u kojoj same stranke mogu predložiti i mogu
se složiti sa zamenom mere obezbeđenja i zasnivanjem založnog prava. Treba
istaći da ovako propisano zasnivanje založnog prava, ne predstavlja nijednu od
vrsti mera obezbeđenja propisanih članovima 299, 300 i 301 ZPP i ovo ne treba
mešati sa merom obezbeđenja u vezi sa zastarevanjem založnog prava na
pokretnost protivnika obezbeđenja, ili nad upisanim pravom na pokretnost,
propisanim članom 299, stav 1 tačka (d).
 Ovlašćenja suda u vezi sa postupkom i donetim rešenjem. Ukoliko predlagač

obezbeđenja u roku propisanom rešenjem o određivanju mere obezbeđenja ne
predoči dokaz propisan članom 314 ZPP, sud zaključuje postupak i poništava
izvršene radnje. Zahtev iz ovog člana se odnosi na plaćanje troškova od strane
predlagača obezbeđenja. Shodno tome, u slučaju da predlagač obezbeđenja ne
predoči dokaze u vezi sa izmirivanjem troškova unapred, koji su načinjeni tokom
postupka obezbeđenja, sud zaključuje postupak i poništava radnje koje su
izvršene u vezi sa ovim postupkom. Sud treba da se brine o ovom pitanju po
službenoj dužnosti. Sud može na predlog protivnika obezbeđenja, da zaključi
pokrenuti postupak i da poništi izvršene radnje, ukoliko se okolnosti zbog kojih
je određena dotična mera obezbeđenja, kasnije promene suštinski, čineći datu
meru izlišnom.322 Sud po predlogu prigovora obezbeđenja zaključuje postupak i
poništava izvršene radnje, ukoliko:
a) protivnik obezbeđenja deponuje na sudu dužnički deo zahteva, koji se
obezbeđuje kamatom i troškovima;
b) protivnik obezbeđenja učiniti verodostojnim navode da je zahtev u trenutku
donošenja rešenja o određivanju mere obezbeđenja realizovan ili je bio
dovoljno obezbeđen;
c) je pravosnažnom odlukom potvrđeno da zahtev nije zasnovan ili da je isti
ugašen.
321 Član 312 ZPP

322 Član 313 ZPP
197
 Troškovi načinjeni tokom postupka za obezbeđenje tužbenog zahteva.

Troškove načinjene tokom postupka za određivanje mere obezbeđenja prethodno
snosi predlagač obezbeđenja. U slučaju da predlog za određivanje mere
obezbeđenja bude podnet tokom parničnog postupka ili nekog drugog sudskog
postupka, nadležan sud pri odlučivanju o tužbenom zahtevu ili o nekom drugom
zahtevu, odlučuje ko snosi troškove određivanja i sprovođenja mere obezbeđenja.
 Posledice nepoštovanja mere obezbeđenja tužbenog zahteva. Predlagač mere

obezbeđenja ima pravo da u skladu sa opštim pravilima imovinskog prava, traži
da mu se nadoknadi šteta koja mu je pričinjena usled nepoštovanja rešenja o
određenoj meri obezbeđenja. 323 Dakle, posledice nepoštovanja mere kojom je
obezbeđen tužbeni zahtev, su građanskopravne a ne krivičnopravne prirode. U
zavisnosti od prirode mera kojima se obezbeđuje tužbeni zahtev, može se
zaključiti da one generalno obavezuju protivnika mere da preduzme bilo kakvu
određenu meru, u vidu činidbe ili nečinidbe određene radnje, što znači i
nedelovanje. Iako se u ovom slučaju radi o nešto specifičnijoj šteti, pošto je ova
šteta pričinjena kao posledica nepoštovanja privremene mere, ponovo i u ovom
slučaju važe opšta pravila imovinskog prava, odnosno građanskog prava.
Zapravo, u ovim slučajevima se primenjuju pravila ili građanskopravne odredbe
koje uređuju institut štete, koji se propisuje zakonskim odredbama Zakona o
obligacionim odnosima (ZOO). Ove odredbe predviđaju da u slučaju
pričinjavanja bilo kakve štete, predlagač obezbeđenja ima pravo kako na običnu
naknadu štete tako i na naknadu izgubljene dobiti. Uobičajeno, protivnik
obezbeđenja će prvo biti primoran da ponovo uspostavi pređašnje stanje koje je
postojalo pre pričinjavanja štete, a ukoliko ponovno uspostavljanje pređašnjeg
stanja ne dovede do potpune nadoknade štete, onda se za preostali deo štete može
tražiti da se pruži određeni iznos novčane naknade.
Praktično pojašnjenje: U ovim slučajevima, protivnik obezbeđenja će

prvo biti primoran da ponovo uspostavi pređašnje stanje koje je postojalo
pre pričinjavanja štete, a ukoliko ponovno uspostavljanje pređašnjeg
stanja ne dovede do potpune nadoknade štete, onda se za preostali deo
štete može tražiti da se pruži određeni iznos novčane naknade.
Novčana naknada se daje i u slučajevima kada sud konstatuje da ne postoji
mogućnost vraćanja u pređašnje stanje ili kada sud konstatuje da vraćanje u
pređašnje stanje nije nužno. Vredi napomenuti da je iznos proste štete koja se
323 Član 315 ZPP
198
potražuje, određen prema cenama koje važe u vreme donošenja sudske odluke, sa
izuzetkom slučajeva kada zakon propisuje drukčije.
Sa druge strane, i protivnik obezbeđenja ima pravo da u skladu sa opštim
pravilima imovinskog prava traži od predlagača obezbeđenja da nadoknadi štetu
pričinjenu određenom merom obezbeđenja tužbenog zahteva, za koju utvrdi da je
bila neosnovana ili koju predlagač obezbeđenja nije obrazložio.324 Dakle, dok se
gore radi o pravu naknade štete predlagaču obezbeđenja usled nepoštovanja mere
na strani protivnika obezbeđenja, sada se radi o šteti koja je pričinjena protivniku
obezbeđenja, primenom odnosne mere za obezbeđenje tužbenog zahteva, koja je
bila neosnovana i neopravdana. I u ovom slučaju se primenjuju opšta pravila
građanskog prava, odnosno pravila i odredbe ZOO.
Praktično pojašnjenje: To bi bio slučaj kada sud prvobitno usvoji

predlog predlagača (tužioca) za određivanje dotične mere obezbeđenja,
ali u nedostatku osnovanosti odbije tužbeni zahtev tužioca (predlagača) i
stavi van snage prethodno određenu meru obezbeđenja.
Važno je napomenuti da zahtevi za naknadu štete navedeni u oba gorepomenuta
slučajeva, zastarevaju u roku od 1 godine od dana isteka dejstva rešenja kojim je
određena mera obezbeđenja.
 Ko izvršava mere obezbeđenja. Mere obezbeđenja tužbenog zahteva izvršava

sud koji bi bio nadležan za izvršenje pravosnažne presude325.
U ovom slučaju treba pojasniti da nije reč o nekom posebnom sudu, već o
posebnom vidu postupka, odnosno o izvršnom postupku.
Dakle, osnovni sud, odnosno sudija za izvršni postupak pri ovom sudu primenjuje
meru obezbeđenja.
324 Član 316 ZPP

325 Član 318 ZPP
199
200
XV. GLAVNA RASPRAVA, ODLAGANJE I PRODUŽETAK
Proces sudskog ispitivanja

Zakon o parničnom postupku („zakon”) uređuje rešavanje sporova iz
građanskopravnih odnosa. Zadatak je sudija da postupak sprovedu bez odlaganja
i sa što manje troškova i da učine sve što je u njihovoj moći da spreče bilo kakvu
zloupotrebu procesnih prava (drugim rečima, da obezbede poštovanje procesnih
pravila).326 Zapravo, zakon traži od sudija da krenu sa pripremama za raspravu
odmah po prijemu tužiočeve tužbe na sudu.327
 Položaj predmeta na početku glavne rasprave. Ukoliko sudija prati redosled

radnji propisanih Zakonom o parničnom postupku u vezi sa pripremnom fazom
postupka, predmet će biti u dobroj poziciji sve dok ne započne glavna rasprava u
datom predmetu. Prostije rečeno, sudija će biti u poziciji da predvidi koji dokazi
su zapravo relevantni tokom glavne rasprave i biće obavešten (i pripremljen za
rešenje) za potencijalne prepreke, utvrđene u pripremnoj fazi suđenja. Na primer,
sudija treba da izvrši sledeće organizacione radnje:
- Pravni elementi (pravna osnova) uspešne tužbe. Sudija će identifikovati

pravne elemente koje tužilac treba da potvrdi da bi se tužba odobrila.328
- Konstatovanje opštepoznatih činjenica i onih koje je sud utvrdio na ranijim

suđenjima. Na osnovu podnesaka stranaka i drugih saznanja u vezi sa
predmetom, sudija je spreman da konstatuje opštepoznate činjenice i
činjenice koje je sud utvrdio na ranijim suđenjima.329
326Član 10.1 ZPP propisuje da je zadatak sudija da postupak sprovedu bez odlaganja i sa što manje
troškova i da učine sve što je u njihovoj moći da spreče bilo kakvu zloupotrebu procesnih prava
(drugim rečima, da obezbede poštovanje procesnih pravila).
327Član 386.1 ZPP traži od sudija da krenu sa pripremama za raspravu odmah po prijemu tužiočeve
tužbe na sudu.
328Član 420.1 ZPPpropisuje da nakon održavanja pripremnog ročišta sudija je dužan da donese
rešenje kojim zakazuje: (1) dan i vreme održavanja ročišta za glavnu raspravu o predmetu); (2)
pitanja koja će biti razmotrena na glavnoj raspravi; (3) dokaze koji će se pribaviti na glavnoj
raspravi, i (4) lica koja će biti pozvana u svojstvu svedoka na glavnu raspravu.
329Član 321.1 ZPP propisuje da sudija može da konstatuje opštepoznate činjenice i činjenice koje je
sud utvrdio na ranijim suđenjima.
201
- Materijalne neosporene činjenice. Sudija identifikuje činjenice koje ne

moraju da se dokažu, odnosno one činjenice za koje se sve stranke slažu da
su istinite i da nema potrebe izvoditi dodatne dokaze da bi ih sudija uzeo u
obzir pri odlučivanju o predmetu.330
- Relevantna pitanja za suđenje. Sudija je utvrdio relevantno pitanje koje je

predmet razmatranja na glavnoj raspravi i usredsredio je pažnju na dokaze
koje stranke mogu da predoče isključivo da bi potvrdile istinitost date pravne
stvari331 Međutim, tokom glavne rasprave u predmetu, sudija polaže pravo da
preinači prethodna rešenja.332
- Iskazi svedoka. Sudija treba da razmotri predloge stranaka date u svojstvu

iskaza nestručnih veštaka (što podrazumeva i podneske o pitanjima
predloženim u datom iskazu)333, treba da odluči o značaju,334 i ako to traže
okolnosti predmeta treba da dozvoli pozivanje određenih svedoka, kako bi se
utvrdile činjenice koje je sud ovlastio rešenjem o prihvatljivosti
dokaza. 335 Pozivi suda se izdaju kako bi se tražilo učešće svedoka, uz
upozorenje o posledicama nepojavljivanja na sudu.336
Na osnovu podnesaka stranaka načinjenih u pripremnoj fazi i saznanja o

predmetnim okolnostima, sudija utvrđuje mogućnost da neki od svedoka
sa razlogom odbije da da svoj iskaz ili da ne odgovori na određena
330Član 321.2 ZPP propisuje da se navodi stranaka smatraju prihvatljivim dokazima.

331Član 420.1 ZPPpropisuje da nakon održavanja pripremnog ročišta sudija je dužan da donese
rešenje kojim zakazuje: (1)i vreme održavanja ročišta za glavnu raspravu o predmetu); (2) pitanja
koja će biti razmotrena na glavnoj raspravi; (3) dokaze koji će se pribaviti na glavnoj raspravi, i (4)
lica koja će biti pozvana u svojstvu svedoka na glavnu raspravu); član 433.1 (propisuje da sudije ne
dozvoljavaju obavljanje procesnih radnji koje nisu bitne za sudski proces); član 433.3 (propisuje da
sudija ne može da dozvoli postavljanje pitanja koja nisu značajna za predmet i na koja su odgovori
već dati).
332Član 435.1 ZPP predviđa da tokom glavne rasprave o predmetu, sudija polaže pravo da preinači
prethodna rešenja 435.1.

333Član 340 ZPP predviđa da stranka koja predloži svedoke, pre toga treba da iznese o čemu će isti
svedočiti kao i njegov identitet i mesto prebivališta.

334Član 339.2 ZPP predviđa da iskaz svedoka treba da je relevantan za rešavanje predmeta.
335Član 8.1 ZPP propisuje da je sudija u obavezi da odluči koje činjenice će smatrati dokazanim a
koje ne i ovu odluku treba da donese obazrivo.

336 Član 346.1 ZPPpredviđa da sudski poziv upućen svedoku treba da identifikuje svedoka,
naznakom imena, prezimena, zanimanja i mesta i vremena dolaska, predmeta u vezi sa kojim se
poziva, posledice nedolaska na sud kao i pravo svedoka da mu se plate troškovi koje načini u tu
svrhu); član 355 (pravo svedoka na naknadu troškova); članovi 421-422 (propisuju pravila
upućivanja sudskog poziva strankama, svedocima i veštacima za glavnu raspravu u predmetu.
202
pitanja, 337 on je spreman da reši situacije u kojima se odgovor

bezrazložno odbija338 i po potrebi, primorava na davanje iskaza.339
Na osnovu podnesaka stranaka u pripremnoj fazi i saznanja o predmetnim
okolnostima, sudija identifikuje svaku neophodnost da prikupi dokaze
van objekta suda od svedoka koji su stari, oboleli ili imaju fizički
invaliditet.340
Na osnovu podnesaka koje su stranke podnele u pripremnoj fazi i
saznanja o predmetnim okolnostima, sudija mora da utvrdi potrebu za
tumačem za gluva i/ili nema lica, kao i za lica koja govore stranim
jezikom.341
Na osnovu podnesaka stranaka u pripremnoj fazi i saznanja o predmetnim
okolnostima, sudija identifikuje svedoke mlađe od 14 godina starosti, i
odlučuje o nužnosti njihovog svedočenja za odlučivanje o predmetu,
337Član 341 ZPPpredviđa da ne može biti saslušan kao svedok lice koje bi svojim iskazima kršilo
obavezu očuvanja službene ili vojne tajne, dok nadležni organ ne oslobodi njega ove obaveze); član
342.1 (predviđa da, svedok može odbiti da svedoči ako je on/ona ovlašćen od stranke da deluje kao
njen zastupnik ili advokat, dok je stranka razotkrila informacije koje je stekla u svom diskrecionom
odnosu sa svedokom); član 342.2 (predviđa da sudija treba da upozna svedoka o njegovom/njenom
pravu da odbije da svedoči, u skladu sa članom 342.1); član 343.1 (predviđa da svedok može da
odbije da odgovara na određena pitanja ukoliko za to postoje važni razlozi, a naročito ukoliko bi
odgovaranjem na ova pitanja izložio krivičnoj odgovornosti sebe ili svog bližnjeg srodnika po
vertikalnoj liniji do bilo kog stepena a po horizontalnoj liniji do trećeg stepena zaključno, svog
supružnika ili srodnika po majčinoj liniji do drugog stepena zaključno, iako je raskinut brak, lice
sa kojim živi u vanbračnoj zajednici ili svog staratelja ili lice pod njegovim starateljstvom, svog
usvojenika ili usvojenog); član 343.2 (predviđa da, je sudija u obavezi da obavesti svedoka o
njegovom/njenom pravu da odbije da odgovori na postavljeno pitanje, propisano članom 343.1.
338 Vidi na primer, član 344 ZPP koji predviđa da svedok nema pravo da zbog opasnosti od
pretrpenja imovinske štete, odbije svedočenje u vezi sa pravnim radnjima nastalim u njegovom
prisustvu kao pozvani svedok, radnjama koje je u pogledu spornog odnosa izvršio u svojstvu
pravnog prethodnika, ili zastupnika jedne od stranaka u parnici, činjenicama koje se odnose na
imovinskim odnosima, uslovljenih porodičnom ili bračnom vezom, činjenicama koje se odnose na
rodjenje, smrt ili sklapanje braka kao i kada je, posebnim odredbama dužno da da izjavu ili
obaveštenje.); član 345.1 (predviđa da sudija odlučuje da li je svedokovo odbijanje da svedoči
opravdano, sa tim da, kada to potreba nalaže, u vezi sa tim prethodno saslušava stranke u postupku);
član 345.2 (propisuje da svedok može izjaviti žalbu na rešenje sudije kojom ga/je kažnjava
novčanom kaznom ili kaznom zatvora zbog toga što je svedok odbio da svedoči.
339Član 339.1 ZPP predviđa da, svako lice koje se pozove kao svedok dužno je da se odazove pozivu
a ukoliko ovim zakonom nije predvidjeno drugačije dužno je i da svedoči.

340Član 346.3 ZPP predviđa da svedoci koji zbog odmakle starosti, bolesti ili fizičkih nedostataka
ne mogu da dodju na sud biće saslušani u njihovom ili u drugim prostorijama u kojima se nalazi.
341Član 354 ZPP predviđa da je sud u obavezi da obezbedi tumača svedoku koji ne govori strani
jezik i gluvom svedoku ukoliko nije u stanju da shvati ili odgovori na pitanja usmeno a tumače da
obavesti o svojoj dužnosti tačnog prenošenja svih pitanja i odgovora.
203
obezbeđujući da se svaki maloletnik pozove da svedoči preko svojih

roditelja ili staratelja.342
- Mišljenje veštaka. Ukoliko je prikladno, sudija treba da odobri

predloge stranke (ili stranaka) da sud potraži pomoć veštaka343kako
bi shvatio par pitanja 344 i kako bi imenovao 345 veštaka nakon što
sasluša stavove protivne stranke.346 Sudija treba da se uveri u ovoj
fazi, da je izveštaj veštaka, koji treba da bude potpuno
obrazložen,347dostavljen sudu i strankama, pre nego što pristupi sa
suđenjem u datom predmetu. 348 Sudija je takođe uveren da je
predmet i obim traženog veštačenja jasno stavljen na znanje
veštaku, 349 kako bi veštak raspolagao dovoljnim podacima da
342Član 339.3 ZPPpropisuje da se maloletnici ispod 14 godina života mogu da budu saslušani kao
svedoci samo kada njihovi iskazi su neophodni za rešavanje stvari; član 346.2 (propisuje da se
pozivanje svedoka ispod 14 godina starosti vrši se preko roditelja ili zakonskog starateljstva.
343Članovi 358.3, 358.4, 358.5 ZPP propisuju da, u zavisnosti od vrste veštačenja potrebnog za
rešavanje predmeta, veštak se imenuje sa spiska veštaka suda, za određenu vrstu veštačenja ili od
stručnih ili specijalizovanih institucija.
344Član 356 ZPP, propisuje da sudije, na predlog stranaka, mogu da odrede veštačenje, kada je za
određena pitanja potrebno stručno znanje koje predmetni sudija nema.

345Član 357.3 ZPP, predviđa da, ukoliko se stranke ne sporazumeju o licu koje će izvršiti veštačenje,
kao i o njegovom predmetu i obimu, odluku o istom donosi sudija.

346Član 357.2 ZPP propisuje da sudije moraju da uzmu u obzir stav protivne strane pre nego što
odluče o predlogu za određivanje veštačenja.

347Član 364.2 ZPP, predviđa da pismeno mišljenje veštaka uvek mora da bude obrazloženo).
348Članovi 358.1, 358.2 ZPP predviđaju da stranke mogu da predlože jednog ili više veštaka); član
364.1 (predviđa da, sem ako sudija naredi drukčije, veštak je dužan da podnese svoju konstataciju i
mišljenje u pismenoj formi pre početka ročišta za glavnu raspravu o predmetu); član 367 (predviđa
da sudija dostavlja strankama konstataciju i pismeno mišljenje veštaka, najmanje osam dana pre
početka ročišta za glavnu raspravu o predmetu); član 365 (predviđa da sudija može postaviti drugog
veštaka u predmetu ukoliko veštak pre njega nije uspeo da završi svoj zadatak pre isteka datog roka,
imajući u vidu mišljenja stranaka, ukoliko su saopštena pre isteka roka). Vidi takođe član 407 (koji
predviđa da stranka obično podnosi predlog za veštačenje na pripremnom ročištu, a kada se ovaj
predlog odobri, sudija imenuje i određuje rok u kome veštak treba da podnese u pismenoj formi
svoju konstataciju i mišljenje, imajući u vidu da konstatacija i pismeno mišljenje moraju da se
dostave strankama najmanje sedam dana pre održavanja ročište za glavnu raspravu u predmetu.
349Član 361.1 ZPP, predviđa da prilikom imenovanja veštaka, sudija u rešenju treba da navede ime,
prezime i zanimanje veštaka, osporene činjenice u vezi sa predmetom spora za koji se traži
veštačenje, obim i predmet veštačenja i rok za podnošenje pismene konstatacije i mišljenja). Vidi
uopšteno članove 362.1-362.3 (koji propisuju da sudija sudskim pozivom poziva veštaka na ročište
za glavnu raspravu u predmetu, a isti treba da sadrži i naredbe da se veštak oslobodi od nekih
odgovornosti kao i smernice namenjene veštaku da svoju konstataciju i mišljenje treba da da časno
i u skladu sa pravilima nauke i zanimanja i uz upozorenje o posledicama koje će biti pričinjene
nepodnošenjem konstatacije i mišljenja u traženom vremenskom roku, odnosno neopravdanim
izostankom sa sudskog ročišta, dodajući da veštak ima pravo da bude plaćen za troškove koje je
načinio u vezi sa veštačenjem.
204
obrazuje svoje mišljenje,350da su stranke imale priliku da svedoče o

prikupljanju podataka od strane veštaka (kako bi se izbegla neka
iznenadna tužba i mogućnost osporavanja mišljenja veštaka),351i da
je pojašnjenje u vezi sa mišljenjem veštaka podneto pre početka
suđenja.352Sem toga, sudija treba da obezbedi da se veštak pozove u
svojstvu svedoka da prisustvuje glavnoj raspravi (sem ukoliko se
oslobodi od obaveze prisustva353 ili kada se prisustvo odloži iz dobrih
razloga, 354) kako bi podlegao pregledu stranaka i suda.355
- Dokazni spisi. Na osnovu podnesaka stranaka podnetih u pripremnoj fazi

postupka i dotičnih rešenja o prihvatljivosti dokaza, sudija je spreman da
primi autentična (originalna) dokumenta, koja su po potrebi prevedena i da
obaveže stranke da ova dokumenta daju na uvid, različitim metodama, u
zavisnosti od okolnosti.356
350 Član 363.1 ZPP predviđa da veštak polaže pravo da se upozna sa predmetnim spisima, da
učestvuje na sudskim ročištima, da postavlja pitanja, da daje objašnjenja i da traži od stranaka
podatke, koji su mu potrebni da ispuni svoj zadatak veštaka.
351Član 363.2 ZPP, (predviđa da, kada sudije konstatuju da postoji potreba da se veštaku pruže
podaci ili pristup drugim dokumentima ili dokaznim sredstvima, stranke imaju pravo da budu
prisutne i mogu podneti veštaku mišljenja u pismenoj formi (uključujući mišljenja veštaka stranke)
a stranke mogu tražiti odobrenje suda da pozove njihove veštake na glavnu raspravu)
352Član 364.2 ZPP predviđa da mišljenje veštaka treba uvek da bude obrazloženo); član 366.1 (glasi
da kada se vidi da je veštačenje nepotpuno ili nejasno kao i kada postoji razlika mišljenja izmedju
veštaka, sud može (na svoju inicijativu ili na zahtev stranke), zatražiti dodatna objašnjenja); član
366.2 (predviđa da, ukoliko veštak nakon sudskog poziva ne podnosi zapažanje i puno i jasno
mišljenje sud, nakon izjašnjavanja stranaka odredjuje drugog veštaka radi veštaćenja); član 369.1
(predviđa da, kada je odredjen više od jednog veštaka svi oni mogu podneti zajedničko zapažanje i
mišljenje ukoliko nema razlike medju njima. Ukoliko postoje razlike u njihovim zapažanjima i
mišljenjima, u tom slučaju svako od njih podnosi pojedinačno zapažanje i mišljenje); član 369.2
(predviđa da, ukoliko se podaci veštaka u konstataciji veštaka razlikuju bitno, ili ukoliko je njihovo
utvrdjivanje nejasno, sudija može da nalozi veštacima da ponove veštačenje ili da angažuju druge
veštake u slučaju da ne mogu da razjasne probleme tokom ročišta.
353Članovi 359.1-359.4 ZPPpredviđaju da je veštak dužan da se pojavi na sudu i da podnese svoju
konstataciju i mišljenje, međutim sudije mogu da oslobode veštaka od ove dužnosti kada postoje
razlozi da veštak ne odgovori na pitanje ili da iskaz, i može se osloboditi ove dužnosti na zahtev
ovlašćenog lica iz organizacije u kojoj je veštak zaposlen.
354Član 368 ZPP, predviđa da sudija može odlučiti da održi ročište za glavnu raspravu u predmetu
čak i ako veštak ne dođe na istu a sudija na predlog stranaka, može odložiti ročište i zakazati novo
ročište, na koje se veštak poziva, ukoliko se konstatuje da je njegovo prisustvo na ročištu nužno za
rešavanje predmeta.
355Član 371 ZPP, predviđa da, ukoliko odredbe Zakona o parničnom postupku ne propisuju drukčije,
veštaka ispituju stranke i sudija na isti način kao što se ispituju nestručni svedoci.
356Članovi 329-338 ZPP propisuju prikupljanje i proveru autentičnosti dokaznih spisa (uključujući
prikupljanje dokaza naredbom suda.
205
- Obezbeđenje dokaza. Na osnovu rešenja o obezbeđenju dokaza donetom pre

početka suđenja, sudija je pripremljen da prikupi ostale dokaze od svedoka i
originalna dokumenta tokom suđenja.357
- Uviđaj. Na osnovu navoda stranaka i/ili nalaza sudije, sudija će biti spreman
da izvrši uviđaj mesta događaja kako bi procenio dokaz, činjenicu ili okolnost
ili kako bi izvršio direktno opažanje predmeta koji ne može da se donese u
sud.358
Ono što bi bila dobra praksa jeste da sudija koristi štampani ili elektronski radni
list na kome će navesti sve vrste predloženih dokaza, posebno se osvrćući na one
koje sudija smatra relevantnim, uz uzajamno upućivanje na svaki elemenat koji
tužilac treba da utvrdi pre odobravanja tužbenog zahteva, kao i slične informacije
za uspešan odgovor na tužbu. Ostali stubovi bi obuhvatili pokazatelje čiji su
dokazi pribavljeni na glavnoj raspravi, svedoci koji su dali iskaz i tako redom. U
konačnoj analizi, završeni radni list bi pokazao šta je utvrđeno dokazima na
suđenju i sa kojim svedocima, veštacima ili dokaznim sredstvima.
Sazivanje ročišta za glavnu raspravu o predmetu

Predmetni sudija saziva glavnu raspravu o pitanju rešenjem, koje donosi na
kraju pripremnog ročišta, odnosno pre njegovog završetka.
Primer rešenja o sazivanju ročišta za glavnu raspravu
Ročište za glavnu raspravu u predmetu ...

Vreme održavanja ročišta
Dan i vreme: [ … ]
Opis predmeta glavne rasprave
Pitanja koja se smatraju relevantnim za odlučivanje o spornom
pitanju,
Dokazi koji će biti izvedeni na ročištu za glavnu raspravu
Lica koja treba da se pozovu na ročište za glavnu raspravu
357Član 379.1 ZPP, predviđa da sudija može odobriti zahtev stranke za obezbeđenje dokaza, tokom
ili pre ročišta, kada postoji mogućnost njegovog nestanka ili kada bude otežano njegovo
prikupljanje); član 387.1 (predviđa da sudija može rešenjem odlučiti o obezbeđenju dokaza). Vidi
generalno članove 379-385 ((u vezi postupaka za obezbeđenje dokaza), 467 (u vezi izmirivanja
troškova u vezi sa obezbeđenjem dokaza), 324 (u vezi prikupljanja dokaza van ročište za glavnu
raspravu u predmetu), 324 (u vezi sa prikupljanjem dokaza u stranoj zemlji, uključujući rokove i
nastavak postupka u međuvremenu.
358Član 328 ZPP predviđa pravila uviđaja od strane suda.
206
Sudija na pripremnom ročištu, u zavisnosti od rezultata razmatranja, donosi

zaključak o onome o čemu će se razgovarati tokom glavne rasprave i dokazima
koji će biti izvedeni na ročištu za glavnu raspravu.
Sve ono što je sadržano u rešenju o sazivanju ročišta za glavnu raspravu poznato
je strankama koje su prisustvovale pripremnom ročištu, imajući u vidu da se
diktira glasno u zapisnik sa pripremnog ročišta ili iz njegovog čitanja pre nego što
ga potpišu.
Strankama koje prisustvuju pripremnom ročištu nema potrebe dostaviti rešenje o
sazivanju glavne rasprave niti poziv za raspravu.
Na glavnu raspravu se pozivaju stranke koje nisu prisustvovale pripremnom
ročištu, kao i veštaci i svedoci koji treba da dođu na sud shodno rešenju o
prikupljanju dokaza, predviđenih rešenjem o sazivanju glavne rasprave.
Stranke koje nisu prisustvovale pripremnom ročištu kao i druga lica, koja je
trebalo da budu pozvana na glavnu raspravu, sud upoznaje pozivom o
posledicama izostanka sa ročišta.
Stranke koje nisu prisustvovale pripremnom ročištu, uz poziv za glavnu raspravu
dobijaju i primerak overenog zapisnika sa pripremnog ročišta i rešenje o sazivanju
glavne rasprave.
 Mogućnost održavanja glavne rasprave u nastavku pripremnog ročišta.

Predmetni sudija je u mogućnosti da shodno okolnostima predmeta, njegove
procene, održi glavnu raspravu u nastavku pripremnog ročišta.359
Neki od slučajeva kada predmetni sudija može odlučiti da glavnu raspravu održi
odmah u nastavku pripremnog ročišta:
- ukoliko se iz rezultata pripremnog ročišta utvrdi da jedna od stranaka
nema aktivnu ili pasivnu legitimaciju u sporu.
- ukoliko se potvrdi da se radi o zastarevanju zahteva i da postoje prigovori
u vezi sa istim, i
- ukoliko se konstatuje da su odlučujuće činjenice za rešavanje predmeta
neosporne između stranaka itd.
 Zakazivanje glavne rasprave a da pre toga nije zakazano pripremno ročište.

Odredba člana 420 ZPP predvidela je da se glavna rasprava zakazuje na kraju
pripremnog ročišta, međutim odredba člana 401 ovog istog zakona daje
359Odredba stava 3 člana 420 ZPP predviđa posebne preduslove, i daje mogućnost da se glavna
rasprava održi u nastavku pripremnog ročišta.
207
mogućnost da u određenim slučajevima nema potrebe zakazivati pripremno

ročište.
Iz ovakve formulacije proizilazi da predmetni sudija, po svojoj oceni, može
zakazati glavnu raspravu, bez zakazivanja pripremnog ročišta, u slučaju da izjave
stranaka date povodom tužbe i odgovor na tužbu, predočeni dokazi, pokažu da se
radi o pitanju za čije odlučivanje nije potrebno izvođenje drugih dokaza. Ovo se
može učiniti u slučajevima kada ne postoje sporne činjenice između stranaka ili
kada se radi o sporovima koji nisu složeni. Sve ovo su sporovi koji počivaju na
veoma prostoj činjeničnoj i pravnoj osnovi, za koju nema potrebe voditi
komplikovan dokazni postupak i široku pravnu analizu.
Član 425 ZPP otklanja svaku dilemu o tome da li se može zakazati glavna
rasprava a da prethodno nije održano pripremno ročište, i uređuje način
sprovođenja glavne rasprave u slučajevima kada prethodno nije održano
pripremno ročište.360
Sprovođenje glavne rasprave

Glavna rasprava predstavlja glavnu fazu parničnog postupka. Ista predstavlja
procesne radnje suda i stranaka, sprovedene na jednoj ili više ročišta, sa ciljem
da se razmotre činjenice od kojih zavisi osnovanost tužbenog zahteva.
 Otvaranje ročišta za glavnu raspravu. Predmetni sudija otvara ročište i

proglašava predmet razmatranja, što može biti npr. odšteta, ispunjavanje ugovora,
poništavanje ugovora itd.
 Provera prisustva pozvanih lica i uzorci izostanka. Nakon što otvori raspravu
i proglasi predmet ispitivanja, sudija treba da proveri prisustvo pozvanih stranaka,
njihovih zakonskih zastupnika, punomoćnika, umešača, svedoka i veštaka i da
ispita razloge izostanka tih lica sa ročišta,361 kao i da preduzme popravne mere
prema svedocima ili strankama koje su neopravdano izostale.362
360Praktičan primer ovakve situacije: Npr. ukoliko je tužbom zatražena isplata dugovanja i zajedno
sa tužbom su podneti svi materijalni dokazi kojima tužilac raspolaže, dok drugih predloga u smislu
dokaza nema, sem onih koji su priloženi tužbi, a tuženi je odgovorio na tužbu osporavajući istu, ali
nije podneo predlog za izvođenje nekog posebnog dokaza, sem onih koje je predložio tužilac, nakon
čega sud ide direktno na ročište za glavnu raspravu.
361Član 423.2 ZPP, predviđa da, po otvaranju ročišta i proglašenju predmeta ispitivanja, sudija je
dužan da proveri prisustvo pozvanih stranaka, svedoka i veštaka —i da istraži razloge za izostanak
istih sa ročišta.
362Član 346.3 ZPP, predviđa da svedoci koji zbog odmakle starosti, bolesti ili fizičkih nedostataka
ne mogu da dodju na sud biće saslušani u njihovom ili u drugim prostorijama u kojima se nalazi.
208
 Pravne posledice nepojavljivanja stranaka. Ukoliko tužilac ne dođe na glavnu

raspravu, iako je uredno pozvan i nije opravdao svoj izostanak ni na koji način,
smatra se da je povukao tužbu. U tom slučaju, ukoliko tužena stranka ne predloži
da se ročište održi u odsustvu tužioca, predmetni sudija unosi u zapisnik rešenje
kojim smatra da je tužilac povukao tužbu. Međutim, ovakva odluka ne dovodi do
gubitka prava tužbe, što znači da tužilac može ponovo uložiti ovu tužbu.
Može se desiti da tužilac ne dođe na ročište na glavnoj raspravi iako je uredno
pozvan a da svoj izostanak ne opravda ni na koji način. U tom slučaju, sudija
može održati glavnu raspravu u odsustvu tužioca, međutim ovo može učiniti samo
kada tuženi traži da se ročište održi u njegovom odsustvu.
Ukoliko tuženi ne dođe na glavnu raspravu, iako je uredno pozvan i svoj izostanak
ne opravda ni na koji način, glavna rasprava u datom predmetu održava se i u
njegovom odsustvu.
 Rešavanje procesnih poteškoća po tok suđenja. U fazi glavne rasprave, mogu

se pojaviti poteškoće procesne prirode koje ne dozvoljavaju dalji nastavak
sudskog procesa. Npr. navodi da tužbeni zahtev ne potpada pod nadležnost suda,
pitanje pokrenuto u tužbi već je presuđeno; postojanje litispendencije itd. Na
svoju inicijativu ili na zahtev stranke, sudija treba da konstatuje da li postoje
procesne prepreke za dalji nastavak sudskog procesa.363
Nakon identifikovanja prepreka, ukoliko zakon ne propisuje drukčije, sudija
može raditi na njihovom rešavanju donošenjem presude na osnovu priznanja,
odustajanja od tužbenog zahteva, nepoštovanja, izostanka i može da odobri
sudsko poravnanje stranaka.364
Postoje slučajevi kada sud i stranke saznaju o postojanju procesnih poteškoća,
nakon pripremnog ročišta zbog čega strankama treba pružiti priliku da istaknu
svoje prigovore i nakon pripremnog ročišta a sud ima mogućnost da po službenoj
dužnosti i u ovoj fazi postupka konstatuje da li ovakve poteškoće postoje ili ne.
Odredba člana 424 ZPP dala je mogućnost sudu da u slučaju da konstatuje da
postoje procesne poteškoće za dalji postupak, deluje u skladu sa odredbama člana
363Član 424.1 ZPP predviđa da, na svoju inicijativu ili na zahtev stranke, sudija treba da konstatuje
da li postoje procesne prepreke za dalji nastavak sudskog procesa, dodajući da sudija može delovati
u skladu sa odredbama člana 388, sem ako propisuje drukčije Zakon o parničnom postupku); član
388 (predviđa da sudija može da izriće presudu na osnovu tvrdnje, presudu na osnovu odustajanja
od tužbenog zahteva, presude za neubedjenje presudu zbog odsustva kao i da usvoji sudsko
poravnanje stranaka).
364Član 388 ZPP, predviđa da sudija može da izriće presudu na osnovu tvrdnje, presudu na osnovu
odustajanja od tužbenog zahteva, presude za neubedjenje presudu zbog odsustva kao i da usvoji
sudsko poravnanje stranaka.
209
391 ZPP. Ukoliko je ispunjen neki od uslova propisanih ovim članom, a odredbe
ovog zakona ne propisuju drukčije, sud donosi rešenje kojim odbacuje tužbu kao
nedopuštenu.365
Ukoliko uzmemo gore navedeni primer, sud je utvrdio da je prigovor tuženog
tačan i u zavisnosti od toga može odobriti dati prigovor i delovati u skladu sa
članom 391 ZPP ili ga odbaciti.
Ukoliko se u ovoj fazi postupka odbaci prigovor stranaka u vezi sa procesnim
poteškoćama, odluka o ovom pitanju trebalo bi da se donese zajedno sa odlukom
o glavnom pitanju. Sudija usmeno obaveštava stranke na ročištu u vezi sa ovom
odlukom, međutim isti ne izrađuje u pismenoj formi već ga uključuje u presudu
kojom se odlučuje o glavnoj stvari. Protiv ove odluke ne može se uložiti posebna
žalba, već mogu izjaviti žalbu samo zajednički, zajedno sa odlukom o glavnoj
stvari.
 Sudsko ispitivanje podnesaka stranaka na glavnoj raspravi u vezi sa

dokazima. Sem ako je predmet rešen ranije putem poravnanja, odbacivanja tužbe
ili presudom bez održavanja glavne rasprave), sudija na kraju glavne rasprave o
predmetu treba da odluči o datom pitanju sprovođenjem odnosnih zakonskih
odredbi o relevantnim dokazima proizašlim iz ispitivanja svedoka,366veštaka,367
izvođenja dokaza (uključujući dokumenta 368 ) i iz analize pravnih navoda
stranaka. 369 Ove diskusije treba dokumentovati izrađenom presudom, koja
oslikava materijalne i zakonske razloge na kojima počiva odluka o pravnoj stvari,
uključujući obrazloženje sudije o svim odlukama o dokazima.
365Praktičan primer delovanja suda u ovoj fazi postupka, npr. u tužbi tužioca za potvrđivanje
vlasništva, tuženi podnosi odgovor na tužbu i učestvuje na pripremnom ročištu, međutim ne podnosi
svoj prigovor u vezi sa predmetom suđenja, nakon otvaranja ročišta za glavnu raspravu osporava
tužbu i traži od suda da odbaci tužbu kao nedopuštenu, pošto je u ovoj fazi postupka obezbedio
dokaz da je ovaj sud već ranije odlučio o istom pitanju i da je ovo pitanje već presuđeno.
366 Vidi uopšteno članove 339-355 ZPP (svedoci).
367 Vidi uopšteno članove 356-372 ZPP (veštaci).
368 Vidi uopšteno članove 329-338 ZPP (dokumenta).
369Član 429 ZPPpropisuje da stranke na glavnoj raspravi, mogu predstaviti svoja pravna gledišta u
vezi sa predmetom suđenja); član 160.4 (predviđa da deo obrazloženja presude sadrži: (a) zahteve
stranaka; (b) činjenice koje su predočile i dokaze koje su predložile; i, (c) način na koji su činjenice
potvrđene ili nisu potvrđene).
210
 Rešavanje mogućih prepreka za blagovremeno dobijanje dokaza na glavnoj

raspravi. Stranke su u obavezi da na glavnoj raspravi predstave sve relevantne
činjenice i dokaze na kojima zasnivaju svoje zahteve iznete u tužbi ili
odgovore 370 , što obično podrazumeva izjave svedoka, mišljenja veštaka,
dokumentaciju i fizičke dokaze —ponekada dopunjene u imovinskopravnim
predmetima i uviđajem sudije na mestu događaja. S vremena na vreme, sudija
treba da reši par komplikacija u vezi sa blagovremenim prikupljanjem dokaza—
ili da uključi mogućnost da se neki relevantni dokazi ne prikupe tokom održavanja
glavne rasprave. Na primer:
 Novi dokazi. Sem u posebnim okolnostima, stranke na glavnoj raspravi ne mogu

da predstave nove činjenice, odnosno, činjenice koje nisu predložene na
pripremnom ročištu. 371 Drugim rečima, sudija i stranke, pre glavne rasprave 372
treba da razmotre značaj373 svih drugih predloženih dokaza.
370Neni 428.1 ZPP propisuje da stranke imaju zadatak da predstave činjenice i dokaze na kojima
zasnivaju svoje zahteve ili odgovore.
371Član 428.2 ZPP, propisuje da su sudije ovlašćene da strankama dozvole da tokom glavne rasprave
predoče nove činjenice i predlože nove dokaze, kada konstatuju da je bilo okolnosti koje su sprečile
stranke da ih predoče, odnosno sa ih prvobitno predlože na pripremnom ročištu.
372Član 406.1 ZPP propisuje da, u zavisnosti od rezultata razmatranja na pripremnom ročištu, sud
odlučuje šta će biti predmet razmatranja i koje dokaze će uzeti na ročištu za glavnu raspravu.
373Član 406.2 ZPP predviđa da će samo relevantni dokazi biti prihvatljivi da budu razmotreni na
glavnoj raspravi.
211
 Podnošenje dokaza sa zakašnjenjem. Sudija treba da obezbedi da stranke

predoče sve relevantne činjenice i dokaze, na dan zakazan za održavanje glavne
rasprave. U posebnim slučajevima, sudija može da odloži glavnu raspravu ako
konstatuje da određeni dokazi neće biti na raspolaganju – ne krivicom stranke –
uz obavezu da izvrši ovu proveru najmanje sedam dana pre održavanja
ročišta. 374 U suprotnom, sudija odlučuje o predmetu razmatranjem dokaza
prikupljenih na zakazanom ročištu, sem u slučajevima kada sudija odluči da
prikupe druge dokaze koje stranke nisu predložile, ukoliko konstatuje da bi
konačna odluka bila u suprotnosti sa pravnim poretkom, zakonskim odredbama
ili pravilima javnog morala.375
 Obezbeđenje (čuvanje) dokaza pre glavnog ročišta. Sudija, na predlog stranke,

može narediti prevremeno prikupljanje dokaza, pre održavanja sudskog procesa
(ili na sredini suđenja) ukoliko postoji opasnost njihovog nestanka ili otežanog
prikupljanja.376
Bolji pristup za izbegavanje prepreka u obezbeđenju i prikupljanju dokaza bi
podrazumevao obaveštenje koje sud daje strankama još u ranim fazama procesa
u vezi sa njihovim obavezama da predoče dokaze u pravom trenutku i o mogućim
posledicama ukoliko ne deluju na taj način, kao i obaveštenje o spremnosti suda
da uzme u obzir predloge za obezbeđenje dokaza, korišćenjem mera iz Zakona o
parničnom postupku. Ovakvo pružanje obaveštenja strankama moglo bi da
izbegne posledična zakašnjenja i/ili bi obezbedilo jaku osnovu za primenu
obaveznih odredbi predviđenih ovim zakonom.
374 Član 437.1 ZPP propisuje da sudija može odložiti glavnu raspravu ukoliko stranka nije u
mogućnosti da na tom ročištu izvede dokaze); član 437.2 (zahteva sedmodnevno obaveštenje o
mogućem odlaganju usled nedostatka dokaza); član 438.1(a) (predviđa da sudija može da pomeri
započeto ročište u dva slučaja, i to zbog toga što stranka, ne svojom krivicom, nije u mogućnosti da
podnese neki konkretan dokaz koji treba da se pridobije na zakazanom ročištu); član 439 (predviđa
da glavna rasprava može da se produži ako ne postoji mogućnost prikupljanja konkretnog dokaza
na ročištu, pod uslovom da taj isti dokaz može da se prikupi na nekom drugom ročištu održanom
tokom glavne rasprave.
375Član 320 ZPP predviđa da sudija može pribaviti druge dokaze koje stranke nisu predložile, ako
bi konačan rezultat bio u suprotnosti sa načelima pomenutim u članu 3.3.

376Član 379.1 ZPP. predviđa da sudija može odobriti zahtev stranke za obezbeđenje dokaza, tokom
ili pre ročišta, kada postoji mogućnost njegovog nestanka ili kada bude otežano njegovo
prikupljanje); član 387.1 (b) ZPP-a predviđa da sudija može rešenjem odlučiti o obezbeđenju
dokaza. Vidi generalno članove 379-385 ((u vezi postupaka za obezbeđenje dokaza), 467 (u vezi
izmirivanja troškova u vezi sa obezbeđenjem dokaza), 324 (u vezi prikupljanja dokaza van ročište
za glavnu raspravu u predmetu), 324 (u vezi sa prikupljanjem dokaza u stranoj zemlji, uključujući
rokove i nastavak postupka u međuvremenu.
212
 Dokazne komponente na glavnoj raspravi. Glavna rasprava je sačinjena od

najmanje tri glavne komponente u vezi sa dokazima, od kojih svaka iziskuje
ispitivanje i pažljivu sudsku ulogu:
 Prihvatljivost relevantnih dokaza. Izvođenje dokaza na glavnoj raspravi proces

je vođen rešenjima koje donosi sudija u vezi sa prihvatljivošću dokaza. Ove
odluke se zasnivaju na ocenama suda u vezi sa značajem dokaza (npr. da li je
predloženi dokaz nužan za odlučivanje o predmetu)377, i, kada je odgovarajuće,
rukovodi se odredbama Zakona o parničnom postupku koje uređuju prihvatljivost
određenih vidova dokaza.
 Diskusija u vezi sa značajem dokaza. Sudije treba da porazgovaraju o značaju

dokaza prihvaćenih tokom glavne rasprave, što može podrazumevati rešavanje
sukoba, predlozima koje podnose stranke u vezi sa dokazima (potencijalno
uključujući i procenu verodostojnosti) pre donošenja odluke o činjenicama koje
će se primeniti u odredbama materijalnog prava tokom odlučivanja o predmetu
presudom.
 Rešavanje spora pisanom presudom zasnovanom na dokazima. Po prijemu

dokaza na glavnoj raspravi i nakon diskusije u vezi sa njihovim značajem u
kontekstu sprovođenja materijalnog prava, sudije pisanom presudom
zasnovanom na dokazima treba da reše pitanje, u kojoj, između ostalog, treba
opisati kakvi su stavovi stranaka u vezi sa dokazima i objasniti kako su tretirani
oprečni dokazi i precizirati na koji način su materijalni dokazi predvideli odluku
koja je doneta.378
Radnje suda u vezi sa razmatranjem ovih komponenti na glavnoj raspravi se mogu

iskomplikovati, međutim sudija može olakšati postupak time što će na glavnoj
raspravi koristiti organizativna sredstva—najbolje prakse bile bi da se ta sredstva
koriste od početka pa do samog kraja sudskog postupka. Na primer, sudija može
da koristi kontrolnu listu ili radni list koji on/ona popunjava tokom pripremnog
ročišta, a koji će mu pomoći da proprati izvođenje dokaza na ročištu za glavnu
raspravu u predmetu i koji će poslužiti kao vodič za pripremu presude zasnovane
na dokazima i na tužbenom zahtevu, koje će se sačiniti korišćenjem
odgovarajućeg obrasca.
377Član 433.1 ZPP predviđa da sudije ne dozvoljavaju obavljanje procesnih radnji koje nisu od
presudne važnosti za sudski proces.
378Član 160 ZPP opisuje obaveznu sadržinu presude.
213
Sprovođenje glavne rasprave u slučajevima u kojima nije održano

Ukoliko prethodno sudija nije održao pripremno ročište, 379 glavna rasprava u
predmetu se odvija na ovaj način380 (sem kada sudija, izuzetno, dozvoli drugačiji
redosled radnji)381:
- Tužilac daje detaljna obrazloženja o zahtevima iznetim u tužbi;
- Tuženi detaljno predstavlja odgovor na tužbu;
- Ukoliko je predloženo prikupljanje dokaza saslušanjem stranaka, pre svega
se ispituje tužilac a zatim tuženi;
- Ispituju se svedoci, prvo oni koje je predložio tužilac a zatim oni koje je
predložila tužena strana;
- Prikupljaju se drugi dokazi, uključujući i veštačenje;
- Nakon prikupljanja svih dokaza, obe strane, ali pre svega tužilac a zatim
tuženi se obraćaju sudu konačnim zaključcima, u kojima rezimiraju
činjenične i pravne aspekte glavne stvari;
- Sud može dozvoliti tužiocu da se ukratko izjasni u vezi završne reči tužene
stranke;
- Ukoliko je tužiocu dozvoljeno da se izjasni oko završne reči tužene stranke,
onda se istom dozvoljava da se ukratko izjasni oko završne reči tužioca.
 Odstupanje od propisanog zakonskog redosleda pribavljanja dokaza. I pored

propisanog zakonskog redosleda prikupljanja dokaza, u praksi predmetni sudija,
može procesnim rešenjem, protiv koga nije dozvoljena žalba, odlučiti da se
izvođenje dokaza obavi u nešto drugačijem redosledu.
U praksi nisu retki slučajevi da sudija treba da izbegne ovakav redosled
prikupljanja dokaza. Ovo se može desiti u dolepredstavljenoj situaciji:
- Kada na glavnoj raspravi, zbog nedostatka jednog dokaza (npr. zbog
svedoka), nastane potreba da se što pre pribavi neki drugi dokaz (npr. da se
pročita veštačenje i da se sasluša veštak), dok se saslušanje svedoka obavlja
na ročištu za glavnu raspravu.
379Član 401 ZPP predviđa da je pripremno ročište obavezno, sem u slučajevima kada se konstatuje
da činjenice nisu sporne ili kada predmet nije složen.
380Član 425.1 ZPP određuje način organizacije glavne rasprave, u slučajevima u kojima nije održano
381Član 425.2 ZPP predviđa da u izuzetnim okolnostima, sudije mogu da izmene redosled procesnih
radnji.
214
- Uviđaj mesta događaja često treba da se obavi pre nego što se pribave drugi
dokazi a u nekim slučajevima treba isključiti redosled prikupljanja dokaza,
imajući u vidu da dokaz koji potvrđuje jednu činjenicu treba da se pribavi što
pre.
 Sprovođenje glavne rasprave. Ista je sastavljena od procesnih radnji na osnovu

kojih sud organizuje početak, tok i završetak glavne rasprave.
U skladu sa zakonskim odredbama ZPP, predmetni sudija je taj koji je ovlašćen
da povede glavnu raspravu, sa procesnopravne i materijalnopravne tačke gledišta
na prvom stepenu. Izuzetak od ovoga je slučaj kada se radi o brakorazvodnoj
parnici i u slučajevima starateljstva nad maloletnom decom, u kojima veće vodi
postupak i na prvom stepenu.382
Svestrano razmatranje pravne stvari i njeno zaključivanje na sudskoj raspravi
moguće je samo ukoliko sudija na propisan način izabere sredstva i način vođenja
suđenja.
Sudija je dužan da se postara da se glavna rasprava vodi na propisan način, bez
nepotrebnih odlaganja i zakašnjenja. Ovi ciljevi mogu se postići kada se
predmetni sudija brine da se na glavnoj raspravi razmotre samo ona pitanja od
važnosti za donošenje odluke i nikako ne sme dozvoliti da strane svojim
obrazloženjima i izlišnim podnescima, tokom objašnjavanja tužbe ili ulaganja
odgovora na tužbu, tokom saslušanja svedoka ili drugih stranaka ili tokom
završne reči, utiču na odugovlačenje procesa i uredno vođenje spora.
 Održavanje reda. Sudije su dužne da se pobrinu za održavanje reda na glavnoj

raspravi, koji predstavlja jedan od uslova za normalno odvijanje postupka. 383
Održavanje reda sastavljeno je od sprečavanja nekorektnog, nedostojanstvenog i
nedoličnog ponašanja svakog ko učestvuje na glavnoj raspravi kao i očuvanje
dostojanstva suda i drugih učesnika u postupku. U ovoj fazi postupka, predmetni
sudija može preduzeti mere protiv lica koja prekrše red u sudu ili ugroze
dostojanstvo suda i drugih učesnika u postupku.384
382 Član 324 Zakona o porodici Kosova.

383 Član 426.2 ZPP predviđa da su sudije u obavezi da se tokom glavne rasprave pobrinu o
održavanju reda i dostojanstvu suda.

384Član 426.3 ZPP predviđa da su sudije ovlašćene da preduzmu mere protiv lica koja remete red u
sudnici ili koji ugrožavaju dostojanstvo suda i drugih učesnika u postupku); član 433.5 (predviđa
da sudije ne dozvoljavaju vređanje ili uznemiravanje stranaka, svedoka i veštaka prilikom
ispitivanja); član 388 (predviđa da sudija može doneti presudu na osnovu priznanja, odricanja od
tužbenog zahteva, nepoštovanja i izostanka, i može da odobri sudsko poravnanje stranaka.
215
Sprovođenje postupka na glavnoj raspravi

Tokom glavne rasprave, stranke i sud pokreću procesne mere usmeno (stranke
usmeno podnose osnovna obrazloženja iz tužbe i iz odgovora na tužbu, one
usmeno predstavljaju dokaze u prilog činjenica, usmeno se izjašnjavaju u vezi sa
rezultatom izvedenim iz dokaza i usmeno predstavljaju završnu reč i istovremeno
i predmetni sudija usmeno komunicira sa strankama). U izuzetnim okolnostima,
glavna rasprava se ne održava u usmenom obliku u slučajevima kada je osoba
gluva ili slepa, a usled ovih vidova poteškoća, pitanja ili odgovore treba
postavljati u pismenoj formi.
Tokom faze glavne rasprave, dokazi se uzimaju direktno pred sudom, odnosno
pred predmetnim sudijom. Ono što je izuzetak od ovoga, direktno prikupljanje
dokaza vrši se u slučajevima kada je dokaz trebalo da se uzme po naredbi suda ili
kada je obezbeđen dokaz pre podizanja tužbe.
U ovim slučajevima, dokaz se ne uzima neposredno na sudu, koji odlučuje u vezi
sa predmetom spora već se pred ovim sudom čitaju zapisnici o dokazima koji su
prikupljeni pred drugim sudom.
Tokom faze glavne rasprave, stranke u svojim obrazloženjima treba da predstave
sve činjenice koje se zasnivaju na obrazloženjima predloga i predlažu sve dokaze
kojima nameravaju da potvrde ove činjenice i da se izjasne u vezi sa činjenicama
i dokazima druge stranke.
 Mogućnost predstavljanja novih činjenica i predlaganja novih dokaza.

Zakon o parničnom postupku predvideo je pravilo da činjenice koje nisu istaknute
i dokazi koji nisu predloženi na pripremnom ročištu, po pravilu, ne mogu da se
predoče odnosno predlože kao novi dokazi.
I pored ovoga, ovaj zakon je odredbom člana 428, stav 2 predvideo izuzetak od
gore navedenog pravila. Izuzeci se mogu načiniti u slučajevima kada su stranke u
stanju da dokažu da nove činjenice koje žele da predoče i novi dokazi koji su
predloženi na glavnoj raspravi, bez njihove krivice, nisu mogli da predoče
odnosno predlože na pripremnom ročištu.
Neki od ovih slučajeva predstavljeni su u nastavku:
- Stranka može ukazati na nove činjenice ukoliko se radi o činjenicama koje
stranka nije znala i nije mogla da zna, do pripremnog ročišta;
- Može predložiti nove dokaze ukoliko dokaže da nije mogla da ih obezbedi do
pripremnog ročišta (npr. ukoliko je stranka na vreme tražila od nadležnog
organa određeni dokumenat ili podatke iz odnosnog službenog registra, ali su
joj dati po završetku pripremnog ročišta).
216
- U svim slučajevima, sud uzima u obzir nove činjenice i dokaze, međutim pre
toga treba da utvrdi da stranka svojom krivicom nije predočila ove činjenice
i dokaze ranije. Sud nema potrebe da ovo utvrdi i nema razloga da nove
činjenice i dokaze ne uzme u obzir pri odlučivanju, ukoliko protivna stranka
prihvata nove činjenice i ne osporava ih.
 Ispitivanje stranaka na glavnoj raspravi. U nekim slučajevima se javlja

potreba da se stranke koriste kao važno dokazno sredstvo da se utvrdi neka
relevantna činjenica. Vodeću ulogu u ispitivanju stranaka imaju njihovi
predstavnici (punomoćnici i pravni zastupnici) kao i same stranke.
Ukoliko stranka ima punomoćnika ili zakonskog zastupnika, istu prvobitno
ispituje njen zastupnik, a nakon toga ga/je ispituje protivna strana.385 U skladu sa
ovim tokom može se zaključiti da sud, ispituje stranku nakon što je ispita njen
zastupnik i druga stranka, međutim i pored toga, sud je ovlašćen da ispita stranku
u svim fazama ispitivanja.386
U slučajevima u kojima stranka koja se ispituje nema punomoćnika, prvo je
ispituje sud a nakon toga protivna strana ili njen zastupnik. Treba imati u vidu da
u svim slučajevima u kojima se odluči da se izvedu dokazi saslušanjem stranaka,
treba ispoštovati pravni redosled u skladu sa kojim se prvo ispituje tužilac a zatim
tuženi.
Strankama treba postaviti pitanja samo u vezi sa konkretnim sporom i u slučaju
da stranka ne da odgovor na konkretno pitanje, sudija slobodno procenjuje ovakav
vid ponašanja. Sudija može da spreči pitanje ili odgovor ukoliko konstatuje da je
sugestivno ili nije povezano sa sporom.
 Tok ispitivanja svedoka i veštaka na glavnoj raspravi. Predmetni sudija pre

svega daje reč stranci koja je predložila svedoka ili veštaka, nakon čega je daje
protivnoj strani a nakon toga, ukoliko se javi potreba za tim, daje je ponovo stranci
koja ga je predložila.387
Nezavisno od ovakvog toka ispitivanja, sud je taj koji potvrđuje odlučujuće
činjenice na kojima zasniva svoju odluku i u tom cilju, je predviđena zakonska
385 Član 430 stav 1 ZPP

386 Član 432 ZPP
Primer ovakve situacije, npr. može se desiti da tokom ispitivanja stranke, ona namerno ili iz nemara
prećuti činjenice i dokaze koji ne idu u njenu korist, ili da u njenoj izjavi postoje praznine koje treba
da se dopune ili nejasnoće koje treba pojasniti, te u tom slučaju sudija može intervenisati u svakom
trenutku i tražiti od strane pojašnjenja za nejasnoće u njenom izlaganju i dopune za nepotpune
izjave.
387Član 431.2 ZPP
217
mogućnost da sudija u svim fazama ispitivanja, može postavljati pitanja

strankama, svedocima i veštacima.388 Sem toga, sa stanovišta ispitivanja stranaka,
svedoka i veštaka, sudija je ovlašćen da licima koja se ispituju u tom svojstvu
postavi opšta pitanja, da im skrene pažnju da su dužni da kažu istinu i da pita
stranke koje nemaju punomoćnika.
 Zakonska ovlašćenja sudije. Tokom sprovođenja glavne rasprave, predmetni

sudija ima sledeća zakonska ovlašćenja;
- Ne dozvoljava obavljanje procesnih radnji koje nisu od presudne važnosti za
sudski proces;
- Ne dozvoljava postavljanje pitanja koje sugerišu kako na njih treba odgovoriti
(sugestivna pitanja)
- Ne dozvoljava postavljanje pitanja koja su nevažna za pitanje i na koja su dati
odgovori.
- Na zahtev stranke, u zapisnik se evidentiraju pitanja koja sudija nije dozvolio.
- Ne dozvoljava vređanje i uznemiravanje stranaka, svedoka i veštaka prilikom
ispitivanja (sudija je dužan da održi red tokom ročišta na glavnoj raspravi).
U slučaju u kome sudija proceni da je pitanje koje se postavlja sugestivno ili
beznačajno za pravnu stvar, on/ona ga ne dozvoljava, međutim ukoliko postoji
zahtev stranke, dužan je da to pitanje navede u zapisnik. Ukoliko sudija zabrani
pitanje kao takvo ili odgovor, o ovome treba da donese odluku. Ovo se čini sa
ciljem da drugostepeni sud bude u stanju da proceni racionalnost odluke koju je
doneo prvostepeni sud o nedozvoljavanju postavljanja određenog pitanja i da
sagleda da li je ova odluka uticala na nepotpuno potvrđivanje činjeničnog stanja.
Odlaganje i nastavak sudske rasprave

U određenim situacijama, sudije mogu odložiti ili nastaviti ročište za glavnu
raspravu u predmetu. Međutim, Zakon o parničnom postupku traži da se sudije
pobrinu da održe glavnu raspravu u odgovarajućem smeru i na uredan način, bez
nepotrebnih odlaganja.389 I stranka je ograničena u smislu mogućnosti odlaganja
glavne rasprave. Zakon predviđa sledeće opcije, u smislu ograničavanja odlaganja
i nastavljanja ročišta za glavnu raspravu u predmetu:
388Član 432 ZPP predviđa da: “Sudija može postaviti pitanja strankama, svedocima ili veštacima u
svim fazama saslušanja”.
389 Član 426.1 ZPP predviđa da se sud pobrine da održi glavnu raspravu u odgovarajućem smeru i
na uredan način, bez nepotrebnih odlaganja.
218
 Odlaganje sudskog ročišta usled neispunjenosti procesnih pretpostavki ili

usled nedostatka dokaza. Sudije mogu odložiti glavnu raspravu za koju su
dostavljeni pozivi, nakon što konstatuju da nisu ispunjene zakonske pretpostavke
ili da određeni dokazi neće biti spremni za pribavljanje.390 Međutim, sudije su u
obavezi da najkasnije sedam dana pre početka ročišta konstatuju da li postoji
pravna osnova za odlaganje određene glavne rasprave.391Sudije treba da obaveste
sva pozvana lica u vezi sa odlukom o odlaganju ročišta.392
Slučajevi kada se smatra da nisu ispunjene procesne pretpostavke za održavanje
glavne rasprave:
- ukoliko je predmetni sudija bolestan
- ukoliko stranke nisu uredno pozvane
- ukoliko je neka od stranaka iz opravdanih razloga sprečena da učestvuje na
ročištu, o čemu je sud blagovremeno obavešten
- ukoliko je ročište zakazano da se održi na dan nekog od službenih praznika.
Slučajevi kada dokazi ili čije je pribavljanje odredio sud, nisu mogli da se
obezbede pre početka ročišta:
- ukoliko svedoci ili veštaci nisu uredno pozvani;
- ukoliko veštak nije podneo traženu konstataciju i mišljenje i
- ukoliko nisu obezbeđena pismena koje je sud tražio od trećeg lica ili državnog
organa.
 Nastavak ročišta usled nedostatka dokaza. Sudije mogu nastaviti glavnu

raspravu, ako ne postoji mogućnost da se na raspravi prikupe određeni dokazi,
pod uslovom da dati dokaz bude na raspolaganju na novoj raspravi.393
390 Član 437.1 ZPP predviđa da, sudije mogu odložiti glavnu raspravu za koju su dostavljeni pozivi,
nakon što konstatuju da nisu ispunjene zakonske pretpostavke ili da određeni dokazi neće biti
spremni za uzimanje.
391 Član 437.2 ZPP predviđa da, sudije imaju obavezi da najkasnije sedam dana pre početka
rasprave, konstatuju da postoji pravna osnova za odlaganje određene glavne rasprave).

392 Član 437.3 ZPP (predviđa da sudije treba da obaveste sva pozvana lica u vezi sa odlukom o
odlaganju ročišta.
393 Član 439 ZPP predviđa da, sudije mogu nastaviti glavnu raspravu, ako ne postoji mogućnost da
se na raspravi prikupe određeni dokazi, pod uslovom da je dati dokaz na raspolaganju na novom
pripremnom ročištu.
219
 Odlaganje glavne rasprave na zahtev stranke. Sudije, na predlog stranaka,

mogu odložiti glavnu raspravu, samo iz ova dva razloga: (1) ukoliko se, bez
krivice stranke koja predloži odlaganje ročišta, ne može pribaviti neki značajan
dokaz, i (2) ukoliko obe stranke zajednički predlože odlaganje ročišta sa ciljem
da postignu sudsko poravnanje. 394 Sudije mogu da odobre predlog stranke za
odlaganje rasprave, samo jedanput iz istih razloga.395
 Odlaganje ročišta za glavnu raspravu po službenoj dužnosti. Iako zakon to

nije izričito propisao, mogu nastupiti slučajevi u kojima sud po službenoj dužnosti
odlaže glavnu raspravu.396
 Odlaganje ročišta koje je već počelo. U slučaju da se odloži već započeto

pripremno ročište, sudija treba da obavesti prisutne o vremenu i mestu održavanja
novog ročišta.397 Međutim, sudije nisu u obavezi da o mestu i vremenu održavanja
novog ročišta obaveste stranku koja je izostala sa odloženog ročišta uprkos
urednom pozivu.398
 Ponavljanje procesnih radnji obavljenih na novom ročištu. Sudije na novom

ročištu, mogu da ponove pređašnje procesne radnje, ukoliko je isto nužno za
donošenje zakonite odluke.399
394Član 438.1 ZPP, propisuje da sudije, na predlog stranaka, mogu odložiti pripremno ročište samo
iz ova dva razloga: (1) ukoliko se, bez krivice stranke koja predloži odlaganje ročišta, ne može
pribaviti neki značajan dokaz, i (2) ukoliko obe stranke zajednički predlože odlaganje ročišta sa
ciljem da postignu sudsko poravnanje.
395Član 438.2 ZPP, propisuje da stranka (stranke) mogu predložiti odlaganje ročišta samo jednom
iz istog razloga.
396Slučajevi nekolicine situacija u kojima sud odlaže ročište za glavnu raspravu, po službenoj
dužnosti; Npr. u slučaju kada udalji iz sudnice punomoćnika stranke usled remećenja reda u sudnici
i iz drugih razloga; u slučajevima kada sud sumnja da stranke ulažu napore da raspolažu zahtevima
kojima ne mogu raspolagati zbog čega nastupa potreba da se obezbede dokazi; u slučaju kada se
javi potreba da se stranka koja se zastupa izjasni lično o nekoj činjenici ili okolnosti; kada je
punomoćnik stranke nesposoban da obavi svoju dužnost zastupanja itd.
397Član 438.3 ZPP, propisuje da u slučaju da se odloži već započeto pripremno ročište, sudija treba
da obavesti prisutne o vremenu i mestu održavanja novog ročišta.

398Član 438.4 ZPP, propisuje da sudije nisu u obavezi da o mestu i vremenu održavanja novog
ročišta obaveste stranku koja je izostala sa odloženog ročišta uprkos urednom pozivu.
399 Član 440 ZPP predviđa da, sudije na novom ročištu, mogu da ponove pređašnje procesne radnje,
ukoliko je isto nužno za donošenje zakonite odluke.
220
 Zabrana odlaganja ročišta na neodređeno vreme. Sudijama nije dozvoljeno da

odlože glavnu raspravu na neodređeno.400 Ročište za glavnu raspravu u predmetu
se ne može odlagati više od 30 dana, sem kada zakon propisuje drukčije.401
 Obaveza predsednika suda da nadgleda prakse odlaganja ročišta od strane

sudija. Sudije su u obavezi da obaveste predsednika suda o svakom odlaganju
ročište a isti je dužan da vodi evidenciju o odlaganju ročišta.402
 Dužnost sudije da reši ponovljene slučajeve odgađanja ročišta. Sudije treba

da preduzmu sve moguće mere sa ciljem da otklone uzroke koje ova odlaganja
stvaraju i obezbeđuju da se naredno ročište ne odgodi ponovo.403
 Nastavak ročišta (dnevnog). Kada započeto pripremno ročište ne može da se

zaključi u istom danu, zakazuje se za naredni radni dan.404
Imajući u vidu da puno zakašnjenja u rešavanju imovinskih sporova proizilazi iz
odgađanja i nastavka ročišta, postoje razlozi da se stvori jednoobrazna politika o
ovom pitanju. Najbolja politika će pratiti okvir propisan Zakonom o parničnom
postupku i tražiće strogu primenu obaveznih odredbi zakona i pažljivo
primenjivanje diskrecije, tokom sprovođenja neobaveznih (izbornih) odredbi.
Završetak glavne rasprave i završna reč stranaka

Nakon što su razmotreni svi dokazi koje su stranke predočile i nakon što sud
dobije njihov odgovor, sud poziva stranke da predstave svoju završnu reč u vezi
sa predmetom suđenja. U svojoj završnoj reči, stranke vrše procenu celokupnog
procesnog materijala, formulišu zahtev da sud donese konačnu odluku i obrazlažu
ga sa pravne tačke gledišta.
U svojoj završnoj reči, stranke treba da predstave rezime i da podvuku ono što je
istaknuto tokom razmatranja i ni na koji način ne treba da dozvole da se predstave
nove činjenice ili dokazi ili da se izmeni tužbeni zahtev.
Po pravilu, stranke predstavljaju svoju završnu reč usmeno, ali stranke nisu
zakonom obavezne da to učine na taj način. Pošto im, kao što se dešava u nekim
400Član 441.1 ZPP, propisuje da se pripremno ročište ne može odlagati na neodređeno.

401Član 441.2 ZPP, propisuje da se ročište ne može odložiti na više od 30 dana (sem slučajeva
propisanih zakonom).

403 Član 441.4 ZPP predviđa da, sudije treba da preduzmu sve moguće mere sa ciljem da otklone
uzroke koje ova odlaganja stvaraju i obezbeđuju da se naredno ročište ne odgodi ponovo.
404 Član 442 ZPP, propisuje da započeto pripremno ročište koje ne može da se zaključi u istom
danu, zakazuje se za naredni radni dan.
221
slučajevima u praksi, na zahtev stranaka, sud može dati rok (npr. 5 dana) da
podnesu završnu reč u pismenoj formi.
U završnoj reči stranaka, na samom početku se za reč javlja tužilac a zatim tuženi.
Kada učestvuje glavni umešač, on dobija reč nakon tuženog. Sa druge strane, kada
učestvuje umešač, na strani tužioca, on dobija reč nakon njega. Isto deluje i
umešač na strani tuženog. Svima njima ostavljena je mogućnost da se ukratko
izjasne u vezi sa završnom rečju protivne stranke.
Mogućnost ponovnog otvaranja glavne rasprave

Stari zakon o parničnom postupku (član 305 ovog zakona) pružio je mogućnost
sudskom veću da pri većanju i glasanju, kada konstatuje da predmet još uvek nije
spreman za odlučivanje, ponovo otvori glavnu raspravu.
Isto se čini kada:
- je nastupila potreba da se dopune izjave svedoka;
- dopuna mišljenja veštaka;
- kada se javi potreba za nekom činjenicom koja je ranije smatrana
beznačajnom
- ukoliko se nije pribavio određeni dokaz koji treba da se pribavi rešenjem o
dokazu;
- ukoliko je glavna rasprava sprovedena pre vremena, a po dobijanju
predmetnih spisa se konstatuje da treba da se razmotre zajedno sa strankama.
Ukoliko uzmemo u obzir ove slučajeve na osnovu kojih je ponovo otvorena
glavna rasprava, novi Zakon o parničnom postupku sem što ne sadrži nijednu
odredbu koja dozvoljava ponovno otvaranje glavne rasprave, daje ovim
slučajevima drugačije rešenje i to polazeći od člana 7 ZPP koji istovremeno
oslikava načelo ispitivanja, u skladu sa kojim sud nije dužan, niti obavezan da
pruži dokaze od važnosti za odlučivanje o predmetu. Dakle, stranke su te koje su
dužne da predstave sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože
dokaze koji će potvrditi predstavljene činjenice.
Sem toga, odredba člana 402, stav 1 ZPP predviđa obavezu stranaka da na
pripremnom ročištu istaknu činjenice i dokaze i u ovom slučaju kada to ne učine,
ne mogu ih izneti na glavnoj raspravi, sem u slučajevima kada neka činjenica ili
dokaz, bez krivice stranaka, nije mogla da se istakne na pripremnom ročištu (član
428.2 ZPP).
Pošto novi ZPP, za dominantno načelo u sudskom procesu uzima načelo
ispitivanja, kao i način na koji je osmišljen tok sudskog procesa (pripremno
222
ročište i glavna rasprava), dužnosti i ograničenja stranaka u smislu faze do koje

mogu predočiti nove činjenice i dokaze, ovlašćenja sudije u ovim fazama, logičan
zaključak koji proizilazi iz svega ovoga jeste da u skladu sa ovim zakonom nije
više racionalnije ponovo otvoriti glavnu raspravu.
223
224
XVI. IZVOĐENJE I OBEZBEĐENJE DOKAZA ZA SUĐENJE
Suđenje u parničnim stvarima nužno podrazumeva proces koji počiva na

dokazima, u kome se sudije brinu o tome da su prihvatljivi dokazi izvedeni na
blagovremen i efikasan način, na ročištu za glavnu raspravu u predmetu. Zakon o
parničnom postupku traži da stranke u sporu predstave sve činjenice na kojima
zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze koji potkrepljuju date činjenice.405
Osnove koje sudija treba da ima u vidu pri donošenju odluke o rešavanju spora,
treba da se ograniče samo na one dokaze koje su stranke predočile na suđenju,
izuzev kada sudija konstatuje da bi dokazi koje su stranke predočile doveli do
odluke koja je u suprotnosti sa pravnim načelima, zakonom ili javnim moralom. 406
Provera dokaza na strani sudije i da li su stranke ispunile ove proceduralne
zahteve kada govorimo o podnošenju dokaza, počinje od trenutka kada tužilac
Kancelariji za upravljanje predmetima 407 podnese tužbu, koja treba da bude
potkrepljena dokazima.408 Sudski nadzor izvođenja dokaza nastavlja se time što
tužena stranka podnosi svoj odgovor na tužbu, koji takođe treba da se zasniva na
dokazima u slučaju da tuženi pobije tužbu409, nakon čega sledi pripremno ročište
a na kraju ročište za glavnu raspravu u predmetu – svaki od ova četiri koraka
iziskuje pažljivo sudsko ispitivanje, kako bi se obezbedilo da su predloženi
dokazi značajni (npr. razmatranje dokaza je nužno za rešavanje određenog spora),
verodostojni (npr. dokazi potiču iz jednog verodostojnog izvora), i da su
pribavljeni u zakonom propisanom roku ili od strane samog sudije, sa ciljem da
se izbegnu bilo kakva odugovlačenja.
Da bi obezbedio blagovremeno rešavanje pravnih sporova, Zakon o parničnom
postupku predviđa vremenske standarde za svaku fazu sudskog postupka, a svaka
od njih podrazumeva i spremnost stranaka da izvedu dokaze koji su prihvatljivi,
koji potkrepljuju njihove stavove u vezi sa datim sporom. Sudije poštuju
405Član 7.1 ZPP predviđa da su stranke dužne da predstave sve činjenice na kojima zasnivaju svoje
zahteve i da predlože dokaze koji potkrepljuju date činjenice.
406Član 7.3 ZPP predviđa da sud odlučuje na osnovu dokaza koje su predložile stranke); Član 7.2
(predviđa da sudija može zasnivati svoju odluku na drugim činjenicama kada konstatuje da bi u
skladu sa članom 3.3 dokazi stranaka doveli do odluke koja bi bila u suprotnosti sa pravnim
poretkom, zakonskim odredbama ili javnim moralom.
407 Član 386.1 (predviđa da odmah po prijemu tužbe, sudije počinje sa pripremama za glavnu
raspravu u predmetu).
408Član 253.1(b), (c) ZPP traži od tužioca da podnetu tužbu potkrepi dokazima.
409Član 396.2 ZPP navodi da odgovor tuženog na tužbu treba da navodi i činjenice na kojima počiva
tužba i dokaze na kojima date činjenice počivaju.
225
vremenske rokove samodisciplinom i metodičnim ispunjavanjem dužnosti

stranaka da se drže poslovnika i odluke suda.410
Zakon dozvoljava određenu fleksibilnost kada govorimo o vremenskim rokovima
- na primer, sudije mogu odložiti rok za sazivanje pripremnog ročišta i glavne
rasprave iako samo u izuzetnim okolnostima 411 dok odlaganja treba da budu
opravdana412a ne da se primenjuju na neodređeni rok413 (i propraćena od strane
predsednika suda) 414 Sa druge strane, sudije ne mogu da odlažu zakonske
rokove. 415 Na primer, obavezan je 15-dnevni rok obaveštavanja tuženog o
tužbi.416
Međutim, generalno, sudija treba da sprovede postupak bez odlaganja i sa što
manje troškova, i dužan je da spreči zloupotrebu procesnih prava stranaka.417 Da
bi olakšao obavljanje ovih dužnosti, zakon daje autoritet sudijama da sankcionišu
stranke i njihove zastupnike koji zloupotrebe procesna prava, koji se u
kontinuitetu oglušuju o sudske odluke, ne pružaju zakonom tražene informacije
ili ne učestvuju na zakazanim ročištima, sa ciljem da odgode procesuiranje
predmeta.418 Maksimalna efikasnost suđenja se postiže u sporovima kada sudija:
410Član 387.1 ZPP ovlašćuje sudije da donose različita rešenja koja uređuju pripremu predmeta za
dalji postupak pa sve do ročište za glavnu raspravu u predmetu.
411Član 400.4 ZPP predviđa da, po pravilu, pripremno ročište održava najkasnije u roku od 30 dana
od dana kada je sudu dospeo odgovor na tužbu koji je podneo tuženi); član 420.2 (predviđa da se,
glavna rasprava, po pravilu održava u roku od 30 dana od održavanja pripremnog ročišta.
412Član 437.1 ZPP, predviđa da sudije mogu da odlože pripremno ročište pre nego što počne, ako
konstatuju da nisu ispunjeni zakonski uslovi za njegovo održavanje ili u slučaju da traženi dokazi
ne mogu da se predoče do početka ročišta); član 437.2 (predviđa da sudija, najkasnije u roku od
sedam dana pre početka ročišta, proverava da li su ispunjeni uslovi u skladu sa članom 437.1); član
438.1 (predviđa da sudije, na predlog stranaka, mogu da odlože pripremno ročište samo u slučaju,
da bez krivice stranke koja predlaže odlaganje ročišta ne može da se pribavi neki značajan dokaz i
kada obe stranke zajednički predlože odlaganje ročišta kako bi se postiglo sudsko poravnanje); član
438.2 (predviđa da stranka (stranke) mogu da predlože odlaganje ročišta samo jednom iz istog
uzroka); član 443 (predviđa da se članovi 437-442 primenjuju shodno i na pripremno ročište.
413Član 441.1 ZPP, propisuje da se pripremno ročište ne može odlagati na neodređeno); član 441.2
(pripremno ročište ne može odlagati više od 30 dana (sem slučajeva propisanih zakonom); član 443
(predviđa da se članovi 437-442 primenjuju shodno i na pripremno ročište.

415Član 125.1 ZPP predviđa da sudije mogu promeniti rokove samo ako nisu propisani zakonom.
416 Član 394 ZPP predviđa obavezu sudije da tužbu sa predmetnim spisima dostavi tuženom na
odgovor u roku od 15 dana od dana kada je redovna tužba podneta na sudu.

417Član 10.1 ZPP, propisuje da je sud dužan da vodi postupak bez odlaganja, sa što je moguće manje
troškova i da spreči bilo kakvu zloupotrebu procesnih prava stranaka.

418Član 10.2 ZPP ovlašćuje sudije da strankama, koje namerno oštećuju druge ili koji za druge
potrebe, zloupotrebljavaju procesna prava, izrekne novčanu kaznu ili druge zakonske mere); član
10.3 (predviđa da sudije mogu da nalože novčanu kaznu ili da izreknu druge mere propisane
zakonom, strankama i njihovim zastupnicima, kada se u kontinuitetu oglušuju na naredbe suda ili
ne uspeju da pruže informaciju traženu zakonom, sa namerom da stvore zakašnjenja u procesuiranju
226
- jasno saopšti da su stranke u obavezi da ispoštuju poslovnik, rokove i rešenja

u vezi sa dokazima.
- primeni marljivo (ali pažljivo) ona procesna pravila (uključujući sudske
rokove i naloge, kao što su rešenja u vezi sa dokazima) korišćenjem
ovlašćenja koja su mu data Zakon o parničnom postupku.
- u kontinuitetu prati da li su stranke spremne ili ne da izvedu značajne dokaze
na glavnoj raspravi, kao i mogućnost rešavanja spora bez održavanja glavne
rasprave, na osnovu prihvatljivih i nespornih dokaza, predočenih tokom
pripremne faze postupka.
 Sa praktične tačke gledišta, postoje tri mehanizma koja pomažu sudijama

da obave dužnosti nadzora i upravljanja predmetima:
- Standardizovani obrasci sudskih naloga i odluka, posebno u vezi sa (1)

rokovima, (2) rešenjima o dokazima, (3) sprovođenjem poslovnika, i (4)
zakazivanju ročišta. Sem toga što obrazac treba da ispuni svoje najopštije
zahteve, svaki obrazac treba da navede: (1) pravnu osnovu rešenja, (2) sadržaj
rešenja, (3) datum ili vremenski rok za preduzimanje budućih radnji (ako
ima), i (4) posledice po stranku koja ne ispoštuje rešenje, ukoliko je prikladno.
Korišćenje standardnih obrazaca (npr. obrasci koje koriste sve sudije u
sličnim slučajevima, kao što su, rešenja kojima se traži podnošenje odgovora
na tužbu ili plaćanje sudske takse, rešenje koje zahteva izmenu ili dopunu
tužbe, rešenje o postavljanju veštaka, standardizovani zahtevi namenjeni
državnim institucijama za pomoć u pronalaženju tužene stranke i rešenja o
imenovanju privremenog zastupnika) zapravo će promovisati jednoobraznu
praksu kod sudija, stranaka i zastupnika stranaka, čime će pružiti značajan
doprinos u efikasnom i blagovremenom rešavanju sudskih sporova.
Standardna proceduralna rešenja i izražena spremnost sudija da ih primene,
posebno su važni za blagovremeno izvođenje značajnih i prihvatljivih
dokaza.
- Standardizovana organizaciona sredstva koja su obično elektronska i

projektovana da: (1) pomognu građanima da shvate vrstu, status i tok njihove
ukupne preopterećenosti predmetima kao i konkretnim predmetima; (2)
datog predmeta); član 288.1 (predviđa da sudija može kazniti novčanom kaznom u iznosu do 500
evra stranku ili njenog zakonskog zastupnika, koja teško zloupotrebi procesna prava); član 288.2
(predviđa da sudija može odlučiti o obeštećenju oštećene stranke u postupku usled postupaka druge
stranke.
227
proprate vremenske rokove u kojima su stranke u obavezi da podnesu

informacije i dokaze, i (3) pomognu sudijama da upravljaju predmetima, i
steknu saznanja o narednim radnjama, propraćeno konkretnim vremenskim
rokom, koji važi za svaki slučaj koji je u toku.
- Standardizovana analitička sredstva, što može podrazumevati elektronske

ili ručne kontrolne liste, koje pomažu građanima da procene koliko je predmet
spreman za proceduru. Na primer: Korišćenje kontrolne liste od strane sudije,
da proceni značaj predloženog dokaza, što je potrebno da se potvrde (ili
obore) suštinski pravni elementi određene tužbe, a koji će olakšati odluku
suda u vezi sa prihvatljivošću dokaza.
Upoređivanje predloženih dokaza koje sudija smatra relevantnim za bitne
pravne elemente jedne uspešne tužbe a koje sprovodi sam sudija, može
dovesti do utvrđivanja potencijalno neosnovanih tužbi.
Analiza koju sprovodi sudija može imati za posledicu odlučivanje o zahtevu,
bez potrebe da se održi ročište za glavnu raspravu u predmetu.
Analiza sudije može omogućiti sudiji da uveća mogućnost postizanja sudskog
poravnanja ili uspešnog posredovanja.
Analiza sudije će olakšati diskusije o zahtevu, tokom trajanja postupka za
rešavanje pitanja.
Radnje suda
Glavne radnje koje sud obavlja tu su sa namerom da se razotkrije istina oko
spornog pitanja i svako suđenje za razotkrivanje ove istine nije ništa drugo do
proces upoznavanja.
Dokazivanje čine parnične radnje glavnih subjekata kojima se vrši predlaganje,
izbor, pribavljanje, preispitivanje i ocenjivanje dokaznih sredstava, sa ciljem da
se utvrde relevantne činjenice na kojima se zasnivaju zahtevi stranaka.
Dokazni postupak zapravo je kamen temeljac sudskog procesa. Bez dovoljnih
dokaza, koji dokazuju sporna pitanja u jednom predmetu, sudija neće biti u stanju
da pronađe one činjenice koje treba da potkrepe jasno i pažljivo obrazloženu
presudu.
228
 Teret dokazivanja. Tužilac i tuženi imaju za zadatak da dokažu činjenice na

kojima zasnivaju svoje zahteve i navode ili njihove odnosne odgovore.419To znači
da stranka koja tvrdi da postoji jedno pravo, ima teret dokazivanja onih činjenica
koje propisuje materijalno pravo, kao što su pretpostavka njenog postojanja i
suprotno, stranka koja negira postojanje jednog prava ima teret dokazivanja
činjenica koje ga sprečavaju ili dokazuju da je ugašeno.
Za razliku od pređašnjeg zakona o parničnom postupku, u skladu sa ZPP na snazi,
teret dokazivanja zapravo je isključivo pravo stranaka u postupku, a u odnosu na
sud, teret dokazivanja dolazi do izražaja samo izuzetno, kada se sud obaveže
dužnošću da tačno utvrdi činjenično stanje po potrebi i uzimanjem dokaza koje
stranke nisu predložile. Ovakva dužnost suda može doći do izražaja samo u
slučajevima kada se iz rezultata razmatranja zaključi da stranke nameravaju da
raspolažu zahtevima kojima inače ne mogu slobodno raspolagati..420
Iz odredaba članova 7.2 i 320 ZPP se može zaključiti da u nekim situacijama, sud
(samo u izuzetnim slučajevima po službenoj dužnosti) ima pravo i obavezu da
pruži činjenice ili da pribavi dokaze, koje stranke nisu podnele, ukoliko se radi o
radnjama koje se odnose na zahteve kojima stranke nemaju pravo slobodno da
raspolažu.421
419Član 319.1 ZPP predviđa da je svaka stranka u obavezi sa dokaže činjenice na kojima zasniva
svoje zahteve i navode); član 322 (stavlja teret dokaza na stranke, u smislu potvrđivanja njihovih
predloga); član 428.1 (predviđa da je svaka stranka u obavezi da predoči sve činjenice u prilog
svojih predloga, da ponudi dokaze koji obrazlažu date predloge i da se izjasni oko dokaza i navoda
koje je iznela protivna stranka.
420 Ovakvo ovlašćenje suda proizilazi iz člana 7.2 ZPP, koji propisuje sledeće: “Sud je ovlašćen
da potvrdi i činjenice koje stranke nisu predložile, sama ako se iz rezultata razmatranja i
dokazivanja dođe do zaključka da je cilj stranka raspolaganje zahtevima sa kojima ne mogu
slobodno da raspolažu ( član 3. stav 3 ovog zakona) ako zakonom nije drugačije utvrđeno”. Dok
odredbe člana 320 propisuju sledeće: “Sud je ovlašćen da prikupi i one dokaze koje stranke nisu
predložile, ukoliko konstatuje da pokušavaju da raspolažu zahtevima kojima nemaju pravo da
raspolažu (član 3, stav 3 ovog zakona)”.
421Praktičan opis ovakve situacije: Ukoliko je subjekat X podneo tužbu za potvrđivanje svojinskog
prava pri nadležnom sudu, protiv tuženog subjekta Y, i tokom glavne rasprave tuženi potvrdi
tužbeni zahtev koji je tužilac podneo, međutim, sud iz rezultata razmatranja oceni da se možda radi
o zahtevu kojim tuženi ne može slobodno raspolagati, pošto sporna imovina ne figurira da je u
vlasništvu tuženog. U ovom slučaju, sud je dužan da ima aktivnu istražnu ulogu, sa ciljem da
konstatuje da li je tužbeni zahtev takav da stranke u postupku mogu njim slobodno raspolagati. Da
bi konstatovao ovu okolnost sud zvanično može pribaviti dokaze, kao što su npr: zahtevanje
posedovnog lista od nadležnog organa, uviđaj ili saslušanje svedoka itd.
229
 Podela tereta dokazivanja. Zakon o parničnom postupku ne sadrži opšta pravila

u vezi sa načinom na koji bi trebalo podeliti teret dokazivanja između stranaka. U
nekim konkretnim situacijama, na ovo pitanje dat je odgovor odredbama
materijalnopravne prirode. 422
Međutim, pravila u vezi sa pravnim posledicama, kada se ne dokazuju
potraživanja stranke, procesnog su karaktera, i pojavljuju se u sudskom procesu.
Shodno tome, iz citiranih primera kažemo da kada tužilac zajmodavac ne dokaže
da je zajam dao ili tužilac vlasnik ne dokaže svojinsko pravo nad predmetom,
tužba se pobija, što znači da su pravne posledice procesnog karaktera.
U praksi nije uvek lako razlikovati koja stranka treba da dokaže određenu
činjenicu, posebno kada ne postoje izričite materijalnopravne odredbe, kao što je
to slučaj u gorenavedenom primeru. Da bismo napravili razliku ko od stranaka u
postupku treba da dokaže jednu činjenicu, dakle kome pada teret dokazivanja, u
teoriji su činjenice podeljene na one koje uslovljavaju nastanak, promenu i
prestanak nekog pravnog odnosa.
 Činjenice nastanka. Predstavljaju činjenice koje dovode do nastanka jednog

prava. Npr. pravo dobijanja cene prodaje predmeta; davanja zajma; pravo sticanja
imovine koja proizilazi iz nasledstva itd. Činjenice nastanka treba da se dokažu
od stranke koja ih navodi, koja je obično tužilac.
 Činjenice o protivnom. Zapravo su činjenice koje sprečavaju nastanak novog

prava. Npr. obavljanje pravnih radnji prevarom ili pretnjom, nepoverenje u
posedovanje predmeta. Obično je tuženi taj koji navodi ove činjenice, ali to može
učiniti i tužilac. Shodno tome, kažemo da teret dokazivanja pada na onog koji
tvrdi.
 Činjenice prestanka. Predstavljaju one činjenice koje sa sobom nose prestanak

jednog prava. Npr. plaćanje cene za kupljeni predmet, vraćanje duga. I ove
činjenice obično potražuje tuženi, te je na njemu teret dokazivanja.
422 Primeri kada materijalne odredbe ukažu na koju stranku pada teret dokazivanja. Npr. u skladu
sa odredbama koje uređuju ugovor o zajmu (član 567 ZOO), tužilac zajmodavac treba da dokaže
davanje zajma, dok tuženi zajmoprimac treba da dokaže da je vratio zajam kada je tužilac dokazao
svoj zahtev. Ili u tužbi kojom se potražuje predmet (član 93 Zakona o imovinskim i drugim
predmetnim pravima), tužilac vlasnik treba da dokaže da je vlasnik predmeta koji se potražuje kao
i činjenicu da se dati predmet nalazi kod tuženog itd.
230
 Predmet dokazivanja. Predmet dokazivanja može biti jedna činjenica ili

celovitost pravnih činjenica odlučujućih za prijem tužbe, prigovora ili protivtužbe
i za rešavanje predmeta na sudu. Predmet dokazivanja nije svaka činjenica koju
navode stranke, već samo one pravne činjenice koje su važne za rešavanje spora
na sudu.423
Sud je taj koji odlučuje o činjenicama koje treba dokazati i koji dokazi će biti
prikupljeni za njihovo potvrđivanje.424Sve ovo pruža mogućnost sudu da po svom
nahođenju odredi krug pravnih činjenica koje smatra važnim za odlučivanje i da
se usredsredi na njihovo dokazivanje. Shodno tome, sud ima mogućnost da ne
uzme u obzir činjenice koje nisu od posebne važnosti za pitanje i tom prilikom
odbije predloge stranaka koje zahtevaju utvrđivanje ovih činjenica.
Postoje slučajevi kada predmet dokazivanja nisu direktno činjenice, već navodi
stranaka o postojanju ili nepostojanju pravnih činjenica, od kojih zavisi
sprovođenje normi materijalnog prava u parničnom postupku. Ovo je takozvana
negativna činjenica. Istinitost negativnih, negirajućih navoda može se utvrditi
samo indirektno, konstatovanjem postojanja činjenice koja isključuje
istovremeno postojanje osporene činjenice.425
423Član 319.2 ZPP predviđa da: “Dokazivanje je prisutno u svim činjenicama od značaja za
donošenje jedne odluke”
424Član 319.3 ZPP predviđa da je sudija u obavezi da odluči o tome koje dokaze da pribavi sa
ciljem da se potvrde odlučujuće činjenice za rešavanje datog predmeta). Vidi takođe član 406.1
(koji propisuje da, po ispitivanju na pripremnom ročištu, sudija odlučuje šta će biti predmet
ispitivanja i koe dokaze treba pribaviti na ročištu za glavnu raspravu u predmetu); član 406.2
(predviđa da predlozi dokaza koje sudija ne smatra bitnim, odbija i u odnosnom rešenju on/ona
navodi uzroke za odbijanje); član 420.1 (određuje odredbe koje važe za sudije u vezi sa donošenjem
odnosnih rešenja, uključujući i rešenja o dokazima koje treba pribaviti na glavnoj raspravi.
425Praktičan primer koji se odnosi na predmet kada se radi o negativnoj činjenici. Npr. tuženi u
svojim prigovorima navodi da je ugovor koji je tužilac dao na uvid krivotvoren, pošto to nije njegov
potpis. Ovaj negativan navod potvrđuje se grafološkim veštačenjem. Ukoliko veštačenje potvrdi
da su navodi tuženog tačni, dakle da je ovaj spis falsifikovan, znači da je konstatovano postojanje
činjenice (falsifikovanja) koja isključuje postojanje osporene činjenice, na osnovu čega padaju
navodi tužioca o postojanju ugovora kao pravne činjenice.
231
 Upoznavanje suda sa opštepoznatim činjenicama i činjenicama utvrđenim u

drugom sudskom procesu. Sudija je ovlašćen da konstatuje opštepoznate
činjenice i činjenice koje je sud utvrdio na ranijim suđenjima.426 Da bi se smatrala
opštepoznatom činjenicom, i sud treba da je prizna kao takvu. Sud je taj koji
ocenjuje da li je jedna konkretna činjenica opštepoznata i posledično je nema
potrebe dokazivati.427 Ali, ovo ne uskraćuje pravo stranci protiv koje je izneta
opštepoznata činjenica, da dokaže da nema svojstvo opštepoznate činjenice.
Činjenice koje je sud utvrdio na ranijem suđenju smatraju se činjenicama koje je
sud utvrdio u nekom ranijem sudskom procesu koji je zaključen pravosnažnom
presudom, koje u svom karakteru predstavljaju presuđeno pitanje.
Ne treba utvrđivati činjenicu da tužilac drži određeni predmet na važećoj pravnoj
osnovi ukoliko je pravosnažnom sudskom presudom potvrđeno da je on vlasnik
datog predmeta; ili činjenice utvrđene u krivičnom postupku pravosnažnom
presudom, ukoliko je sud u parničnom postupku, sa stanovišta postojanja
krivičnog dela i krivične odgovornosti vezao izvršioca datom presudom (član 14
ZPP).
 Navodi stranaka. Navodi stranaka se smatraju prihvatljivim dokazima.428 Sudija

je nadležan da donese rešenje na osnovu odlučujućih činjenica koje su stranke
navele. Na primer, ovo se primenjuje kada u jednoj tužbi za utvrđivanje vlasništva
na osnovu kupoprodaje, tuženi prizna da je prodao imovinu tužiocu, ili kada u
tužbi za utvrđivanje vlasništva po osnovu nasledstva, ostali zakonski naslednici
priznaju da je tužilac - naslednik, zakoniti vlasnik date imovine.
Motiv priznavanja činjenica obično je relevantan i sud nije dužan da utvrdi tačnost
date činjenice, sem u slučajevima kada se uveri da se činjenice priznaju zarad
nedozvoljenog raspolaganja– sprovođenje člana 3 stav 3 ZPP. U tom slučaju, sud
utvrđuje njihovu istinitost dokaznim sredstvima na svom raspolaganju.
Činjenice se mogu priznati izričito, prećutno itd. Npr. ukoliko je stranka osporila
nekolicinu činjenica dok se o drugima nije ni izjasnila, smatra se da je stranka
priznala činjenice o kojima se nije izjasnila.
426Član 321.1 ZPP propisuje da sudija može da konstatuje opštepoznate činjenice i činjenice koje je
sud utvrdio na ranijim suđenjima.
427Od stepena njihove važnosti zavisi i veličina kruga osoba kojima su one poznate. Shodno tome,
17. februar kao dan proglašenja nezavisnosti Republike Kosovo, poznat je skoro svim Albancima
na prostorima sa albanskim življem i u svetu. Međutim, postoje druge činjenice koje su
opštepoznate u užem krugu ljudi, npr. koje su poznate samo građanima jednog grada, meštanima
jednog sela, kao što su zemljotres, velike poplave itd.
428Član 321.2 ZPP propisuje da se navodi stranaka smatraju prihvatljivim dokazima.
232
Izjava o priznavanju činjenica daje se usmeno na ročištu ili u pisanoj formi. Npr.
odgovorom na tužbu, podneskom tužioca po dobijanju odgovora na tužbu itd.
Stranka ima pravo da poništi izjavu o priznanju činjenica, međutim zakon ne
propisuje do koje faze postupka ona to može učiniti. U vezi sa drugim odredbama
ZPP-a i tokom postupka, bilo bi opravdano da se ovo učini na pripremnom
ročištu, pošto se na ovom ročištu razgovara i razrađuju činjenice na kojima
stranke zasnivaju svoje zahteve. U slučaju opoziva, sud je u prilici da slobodno
oceni, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, da li će smatrati
potvrđenom ili osporenom činjenicu koja je jednom potvrđena a kasnije negirana
(član 321 stav 3 ZPP).
 Činjenice pretpostavljene zakonom. Stranka nije u obavezi da dokaže

postojanje činjenice pretpostavljene zakonom, ali može da dokaže nepostojanje
određene činjenice u određenim okolnostima. 429 Postoje relevantni zakoni koji
sadrže odredbe o pretpostavljenim činjenicama. 430 Među činjenicama
pretpostavljenim zakonom, teret dokazivanja pada na stranku koja osporava
postojanje datih činjenica.
 Pribavljanje dokaza pred drugim sudom (zamoljeni sud). Pravilo je da se

dokazi pribave na ročištu za glavnu raspravu o predmetu, međutim u interesu
procesne ekonomije, efikasnosti u odlučivanju, zakon pravi izuzetak od ovog
pravila, propisujući mogućnost da sud odluči da se određeni zakon izvede pred
nekim drugim sudom (zamoljeni sud).431
Kada sud odluči da se jedan dokaz izvede pred zamoljenim sudom, zamolnica o
pribavljanju dokaza opisuje predmetno stanje shodno podacima iz predmetnih
spisa i posebno navodi koje okolnosti treba imati u vidu prilikom pribavljanja
dokaza.432
429 Član 321.4 ZPP predviđa da, stranka nije u obavezi da dokaže postojanje činjenice
pretpostavljene zakonom, ali može da dokaže nepostojanje određene činjenice u određenim
okolnostima.
430Npr, Zakon o porodici (član 99) pretpostavlja da je otac deteta lice koje je u braku sa detetovom
majkom 300 dana pre rođenja deteta. Ovo je osporiva zakonska (relativna) pretpostavka, iz razloga
što pretpostavljeni otac polaže pravo da dokaže suprotno, da on nije otac deteta tužbom na sudu za
osporavanje očinstva.
431 Član 324 ZPP
432 Primeri nekolicine slučajeva kada se zamoljenom sudu poveri pribavljanje dokaza npr.
saslušanje svedoka, čije je dovođenje na sud nemoguće ili otežano, usled bolesti svedoka, uviđaj na
mestu događaja kada se predmet čiji uviđaj treba da se izvrši nalazi na području naručenog suda
itd.
233
O pribavljanju dokaza od zamoljenog suda odlučuje se rešenjem protiv koga nije

dozvoljeno izjavljivanje posebne žalbe.
Praktičan primer zamolnice za prikupljanje dokaza

Sud koji podnosi zahtev
Sud kome se zahtev upućuje
Identifikacioni broj – naziv predmeta
Imena i adrese stranaka i njihovih zastupnika
Tužilac - zastupnik
Tuženi - zastupnik
Druge stranke – njihov zastupnik
Priroda postupka – (osnova spora)
Kratak opis tužbenog zahteva
Kratak opis prigovora
Druge nužne informacije u vezi sa predmetom
Dokaz koji treba da se prikupi
Cilj dokaza ili akta koji treba tražiti
Identitet i drugi podaci o licu koje treba ispitati, ukoliko se pribavljanje dokaza
dovodi u vezusa saslušanjem svedoka.
Pitanja koja se postavljaju licu koje se ispituje ili izjave u vezi sa predmetom
oko koga se ispituje.
Dokument ili imovina čiji uviđaj treba izvršiti, ukoliko se pribavljanje dokaza
ne dovodi u vezu sa ispitivanjem nekog svedoka.
Bilo kakva dužnost da se dokaz pribavi pod određenim uslovima i na svaki
drugi primenjiv način.
Način i postupak koji treba primeniti prilikom pribavljanja dokaza, (npr.
usmeno ili pismeno, tekstualno, prepisom ili rezime, ispitivanje itd).
Zahtev za obaveštenje u vezi sa vremenom i mestom izvršenja zahteva i
identitet i adresa lica koje se obaveštava.
Propisivanje privilegije ili dužnosti odbijanja iskaza, u skladu sa zakonom,
suda koji podnosi zahtev.
Obaveštenje o troškovima koji se mogu nadoknaditi usled pribavljanja dokaza.
Naziv suda, broj predmeta, datum zahteva i potpis sudija
Radnje koje je obavio zamoljeni sud za pribavljanje dokaza, beleže se u zapisnik,
koji treba da sadrži sve elemente koje sadrži zapisnik sa glavne rasprave koji se
čita na ročištu za glavnu raspravu o predmetu. Stranke i u slučaju da imaju
ovlašćene zastupnike koji ih zastupaju, uvek treba da se obaveste o ročištu koje
se održava pri zamoljenom sudu. Učešće stranaka i ovlašćenih zastupnika je
234
pravično ali ne i obavezno, te izostanak sa ovog ročišta ne nosi sa sobom nikakve

posledice kao što je to slučaj sa izostankom na drugim ročištima, propisanim
zakonom.
Dokazna sredstva
Dokazna sredstva (dokaz) predstavljaju svaki izvor iz koga čulnim zapažanjem
dolazimo da saznanja o istinitosti navoda da jedna činjenica postoji ili ne postoji
a za koju se vezuju određene pravne posledice.
Dokazna sredstva propisana su posebnim odredbama ZPP u zavisnosti od njihove
vrste. Čine ih: uviđaj, isprave, svedoci, veštaci i saslušanje stranaka. Kao što se
vidi, vrsta dokaza zavisi od izvora dokaza propisanih zakonom.
 Uviđaj. Sudije mogu preduzeti uviđajne radnje na mestu događaja (po

obaveštavanju stranaka), uključujući u ove radnje i veštaka, svaki put kada
procene da je neophodan da se utvrdi neka činjenica ili okolnost, ili kada je
nemoguće jedan predmeti doneti u objekat suda.433 Ovaj pristup podrazumeva da
je u određenim okolnostima—uključujući veliki broj tužbi za utvrđivanje
vlasništva usled vrste tužbe— potrebno da sudije izađu i sprovedu inspekciju
imovine ili stanja stvari koja je predmet tužbenog zahteva, kako bi sudija na pravi
način procenio dati dokaz. Ovo dokazno sredstvo služi sudu da utvrdi istinitost
navoda svedoka, navoda stranaka, u nekoliko navrata čak i zaključke veštaka,
stičući ovim putem još jedan novi dokaz.
U svakom slučaju pri vršenju uviđaja, sud izrađuje zapisnik.
433Član 328 ZPPuređuje uviđaj koji sud obavlja na mestu događaja.
235
Praktičan primer zapisnika o uviđaju
OSNOVNI SUD_______________Opšte odeljenje
Zapisnik o uviđaju
Sudija____________ Tužilac______________
Pravni sekretar ___________ Tuženi_____________

Sporna stvar _______
Počeo u sati __________
Predmetni sudija konstatuje da uviđaju prisustvuju:
U ime tužioca: ________________
U ime tuženog: ________________
Od drugih pozvanih lica, prisutan je veštak geodezije _____________
Konstatuje se da postoje uslovi za uviđaj
Sud uz pomoć veštaka konstatuje da se sporna imovina identifikuje kao
katastarska parcela broj _________, katastarska zona _______ .
Sporna parcela se na severnoj strani graniči sa parcelom broj ______, sa
zapadne strane sa parcelom broj _____, sa južne strane sa parcelom ______, i
sa istočne strane sa parcelom ________.
Sud konstatuje da je na spornoj imovini izgrađen stambeni objekat tipa P+1K,
koji je završen, u kome živi porodica tužioca. Gabarit objekta iznosi 100m2
baza, dok je preostala površina imovine pokrivena zelenilom.
Tužilac nema zamerki na konstatacije suda.
Tuženi nema zamerki na konstatacije suda.
Na osnovu navedenog, sud donosi:
REŠENJE
Veštak je dužan da u roku od 7 dana dostavi sudu izveštaj u pismenoj formi–

veštačenje sa podacima za identifikaciju sporne imovine, činjenični opis,
definiciju i istorijat.
Uviđaj završen, a ročište za glavnu raspravu zakazaće se nakon što sud dobije
izveštaj o veštačenju.
Završen u ______ časa
Tužilac Tuženi
Potvrđuju
Zapisničar/ka Sudija
236
 Isprave. Isprave ili pismeni dokazi predstavljaju jedan od dokaznih sredstava

kojima se izražavaju mišljenja koja sadrže podatke o činjenicama, od važnosti za
rešavanje jednog spora.
 Vrste isprava i njihova dokazna snaga. U zavisnosti od kriterijuma koji se uzme

u obzir, isprave se generalno mogu podeliti u javne i nejavne (privatne) isprave,
na domaće i strane isprave a u skladu sa teorijom dele se i na dispozitivne i
dokumentacione.
 Javna isprava. Javna ili službena isprava predstavlja ispravu koju je u

propisanom obliku sastavio državni organ, u granicama svojih ovlašćenja i
isprava koju sastavlja neko drugo preduzeće ili organizacija u vršenju svojih
javnih ovlašćenja.434
Dokaznu snagu javne isprave imaju i druge isprave koje su posebnim odredbama
izjednačene sa javnim ispravama, npr. isprave koje je izdao javni beležnik itd.
Javna isprava podrazumeva i sve one isprave koje izdaju diplomatsko-konzularna
predstavništva i isprave koje izdaju institucije drugih država u sklopu njihove
nadležnosti.
Sud je dužan da uzme kao tačno ono što je potvrđeno ili propisano javnom
ispravom. Ovo je zakonska pretpostavka dokazne snage javne isprave, imajući u
vidu autentičnost isprave.
Ukoliko sud sumnja u autentičnost isprave, može tražiti da se organ koji figurira
kao sastavljač ove isprave izjasni o istom.435
 Nejavna (privatna) isprava. Nejavna isprava predstavlja svaku drugu ispravu

koja se ne može obuhvatiti definicijom javne isprave, kao što to propisuje odredba
člana 329.1 ZPP Pored gorenavedenih akata, službena lica mogu donositi isprave
van ograničenja svoje nadležnosti ili ne u traženom obliku. Ovi akti imaju
dokaznu snagu običnog pismena, ukoliko ih stranke potpišu. Dakle, dokazna
snaga običnog pismena zavisi od potpisa lica u čije ime je sastavljena.
Privatne isprave ne potvrđuju unapred tačnost onoga što je u njima sadržano, te
je sud dužan da dokaže njihovu tačnost, svaki put kada ih ospore stranke u
postupku. U ovim slučajevima, sud prvobitno utvrđuje autentičnost potpisa
stranaka a nakon toga sadržinu isprave kao i njen značaj.
434 Član 329.1 ZPP

435 Član 329.4 ZPP
237
 Domaće i strane isprave. Ovakva podela izvršena je imajući u vidu zemlju u

kojoj je isprava izdata ili u kojoj se nalazi subjekat koji je izdao.
Istu dokaznu snagu kao i javne isprave zemlje imaju javne isprave drugih zemalja,
ukoliko se ispune sledeći uslovi:
- ako međunarodni ugovor ne propisuje drukčije,
- ako je strana isprava overena u skladu sa zakonom,
- ako postoji uzajamnost u priznavanju javnih isprava između države Kosovo i
strane zemlje, čiji organ je izdao ispravu, i
- ako je stranu ispravu izdao nadležan organ odnosne države, sa sadržinom i
oblikom propisanim zakonskim odredbama date države.
 Dispozitivne i informativne isprave. Dispozitivne su one isprave u čijoj se

sadržini izražava slobodna volja jednog ili više pravnih ili fizičkih lica, da
obrazuju, promene ili ugase određeni zakonski odnos. Ovde ulaze javne i nejavne
isprave.436
Informativne su isprave koje sadrže podatke o činjenicama i okolnostima od
pravne važnosti, ali koje ne izražavaju ničiju volju za nastanak, promenu ili
gašenje konkretnog pravnog odnosa.437
 Podnošenje isprava od strane stranaka. Ukoliko se stranka u tužbi, u odgovoru

na tužbu, podnesku ili usmeno tokom sudskog ročišta pozove na javnu ispravu
kao sredstvo za dokazivanje činjenica, dužna je da sudu podnese datu ispravu.
Stranka je u mogućnosti da podnese ispravu na neki drugi način ili u originalu,
kao prepis ili fotokopiju.438 U slučaju da stranka podnese kopiju ili prepis isprave,
na zahtev protivne stranke, sud odlučuje rešenjem u kome poziva stranku da
podnese ispravu u originalu a protivnoj stranci da je uzme na uvid.
Ukoliko je isprava na koju se stranka poziva na stranom jeziku, ona je dužna da
u dovoljnom broju primeraka obezbedi strankama i sudu prevod isprave na
službenom jeziku u upotrebi u sudu na kome je podneta. Stranu ispravu overava
sudski tumač.
436Primeri datih javnih i nejavnih dispozitivnih akata. Npr. pravosnažne sudske odluke, odluke
državnih organa ili drugih preduzeća donete u skladu sa njihovim zakonskim ovlašćenjima, dok
privatne čine: pisane izjave, ugovore, potvrde itd.
437Primeri ovakvih javnih i privatnih informativnih akata. Npr. izvodi iz matične knjige rođenih,
venčanih, umrlih, a privatni, potvrda o postojanju duga, o pružanju neke usluge itd.
438 Član 101.1 ZPP-
238
Ukoliko stranka koja podnese stranu ispravu ne ispoštuje ovo pravilo, sud može
da odluči o spornoj stvari bez uzimanja u razmatranje isprave koja je izrađena na
stranom jeziku.
 Obezbeđivanje isprava od strane suda. Sud na osnovu predloga stranke uzima

ispravu po službenoj dužnosti ukoliko se nalazi kod državnog organa ili pravnog
lica, kome je povereno obavljanje javnih ovlašćenja, ako sama stranka nije u
stanju da je podnese ili da na uvid.
Kada je isprava od značaja da se dokažu navodi jedne stranke, ali se nalazi u
rukama protivne stranke, sud zahtevom interesne stranke, kada je nađe
poternicom, rešenjem naređuje podnošenje ove isprave.
 Postoje tri slučaja u kojima stranka ne može da uskrati da preda ispravu,

ukoliko se sama pozvala na ovu ispravu kao dokazno sredstvo, i to:
- Ukoliko je stranka sama pomenula ispravu, sa ciljem da dokaže neki od svojih
navoda,
- Ukoliko se radi o ispravi koju je stranka u skladu sa zakonom dužna da preda
ili istakne ( na primer: isprava koja joj je poverena na čuvanje ili koja je
zajedničko vlasništvo obe stranke), i
- Ukoliko se isprava, s obzirom na svoju sadržinu, smatra zajedničkom za obe
stranke, (na primer: ugovor, testament itd).
Stranka može da odbije podnošenje tražene isprave samo iz razloga propisanih
odredbama članova 342 i 343 ZPP Ovo se primenjuje analogno kao i slučajevi
kada postoje uzroci zbog kojih svedok ima pravo da odbije da da izjavu ili da
odgovori na određena pitanja. Po ovoj osnovi i treće lice može odbiti da podnese
traženu ispravu.
Isprava koju jedna stranka želi da koristi da dokaže određene navode, može se
nalaziti u rukama trećeg lica – koje nije stranka u sporu. U skladu sa predlogom
stranke, sud može naložiti odlukom stranci da podnese ili da datu ispravu na uvid.
Kada treće lice ospori obavezu podnošenja isprave koja se kod nje nalazi, sud
odlučuje da li je obavezno da je podnese ili ne. U situaciji kada treće lice poriče
da se isprava nalazi kod nje, sud može radi utvrđivanja ove činjenice da izvede
dokaze.
Pravosnažna presuda kojom se treće lice primorava da preda ispravu može se
izvršiti (poslužiti kao izvršni nalog) putem nadležnog suda, u skladu sa pravilima
izvršnog postupka.
239
 Svedoci. Rešavanje većine, ako ne i svih predmeta imovinskih prava, u velikoj

meri zavisi od iskaza stranaka i svedoka koji imaju relevantne informacije u vezi
sa okolnostima koje su dovele do spora. Na primer, za odlučivanje u predmetu
dobitnika u predmetu zastarevanja, često, ako ne i uvek, se traži iskaz svedoka
koji ima ključna saznanja u vezi sa savesnom državinom em imovine u periodu
od više od 20 godina. Uz par ograničenja, iskazi svedoka pozvanih na glavnu
raspravu su prihvatljivi ispitivanjem od stranke koja je predložila njihovo
svedočenje a zatim i od protivne stranke, nakon unakrsnog ispitivanja.439
U našem parničnom sistemu nije ograničeno pitanje izvođenja dokaza
svedocima– dakle to je dozvoljeno u svim slučajevima, uključujući i one kada
zakon traži isprave kao dokazno sredstvo za utvrđivanje važenja pravnih radnji.
 Značaj. Da bi bio prihvatljiv, dat iskaz mora biti relevantan za pitanje koje treba
da se reši. 440 U suprotnom, nerelevantni dokazi dovode do traćenja sudskih
resursa, preusmeravaju cilj glavne rasprave i dovode do zakašnjenja u rešavanju
predmeta. Pri rešavanju građanskopravnih sporova , sa zakonske tačke gledišta,
vrednost izvođenja dokaza putem svedoka leži u istom odnosu kao i sa drugim
dokazima, pošto se njegova dokazna vrednost procenjuje na sudu, razmatranjem
u celosti predmetnih okolnosti i analizirajući ih u odnosu na druge dokaze.
 Podobnost za svedočenje. Svedok je svako lice koje je upoznato sa nekim

brojem om činjenica u vezi sa predmetom oko koga se vodi sudski proces. Kao
svedoci se mogu ispitati sva lica koja su sposobna da pruže informacije o
činjenicama koje treba dokazati.
ZPP nije taksativno propisao formalne kriterijume u vezi sa mogućnošću da se
jedno lice sasluša kao svedok i po toj osnovi se kao svedoci mogu saslušati:
- sva lica, bez obzira na njihovu starosnu dob (maloletna, punoletna lica i
starci),
- bez obzira na duševno stanje (lica kojima je oduzeta poslovna sposobnost,
lica kojima je produženo roditeljsko staranje i zbrinuta lica).
- bez obzira na invalidnost koju imaju (slepi, gluvonemi itd).
439Vidi uopšteno članove 339-355 ZPP, koji sadrže odredbe o iskazima svedoka pozvanih na glavnu
raspravu.
440Član 339.2 ZPP predviđa da iskaz svedoka treba da je relevantan za rešavanje predmeta); član
433.1 (predviđa da sudije ne dopuštaju obavljanje procesnih radnji koje nisu od suštinske važnosti
za sudski proces); član 433.3 (predviđa da sudija ne može da dopusti postavljanje pitanja koja su
beznačajna za datu pravnu stvar i na koja je već dat odgovor).
240
- bez obzira na način na koji su došli do informacija o spornim činjenicama (na

posredan ili neposredan način, slučajno ili su pozvani da učestvuju prilikom
sklapanja nekog pravnog posla )i
- bez obzira na njihovu zainteresovanost za sudbinu spora.
U slučajevima kada stranka predloži da se kao svedok sasluša maloletnik uzrasta
manjeg od četrnaest godina, sud je taj koji u ovakvom slučaju procenjuje da li je
njegov iskaz potreban ili ne i u zavisnosti od toga odlučuje rešenjem da li dozvoli
ili da odbije ovim licima da daju svoje iskaze.
Kada se radi o licima sa invaliditetom, u ovom slučaju slepi, gluvonemi, kada se
saslušaju kao svedoci, mogu da se saslušaju u okviru datih mogućnosti, npr. slepo
lice se može saslušati kao svedok u vezi sa činjenicama koje se zapažaju čulom
sluha, a gluvo lice o svim onim saznanjima koja se spoznaju čulom vida itd.
 Dužnost svedočenja. Sem ako je zakonom oslobođen dužnosti svedočenja,

svedok je dužan da se odazove i da svedoči na sudu, po dobijanju urednog
poziva.441 Ovakav pristup obezbeđuje da se navodi stranaka u postupku saslušaju
u potpunosti, u kontekstu svih izvora dokaza na raspolaganju, ali ne dopušta
razotkrivanje tajnih informacija i/ili pozivanje svedoka u čijem se posedu iste
nalaze, kada je ovakva zabrana u skladu sa najvišim načelima zakona ili
nacionalne bezbednosti.
Dužnost davanja iskaza imaju ne samo državljani države u kojoj se odvija suđenje
već i stranci koji se nalaze u datoj državi. Lica koja imaju pravo
ekstrateritorijaliteta (diplomatski imunitet) i svi oni koji se nalaze van države,
mogu se saslušati kao svedoci u skladu sa pravilima o pružanju međunarodne
pomoći.
Dužnost svedočenja podrazumeva i dužnost isticanja istine. Kada to traži sud,
svedok je dužan da položi zakletvu u vezi sa svojim navodima i da za davanje
lažnog iskaza krivično odgovara.
 Lica koja se ne mogu saslušati u svojstvu svedoka. Postoje slučajevi u praksi u

kojima usled nekih razloga koji su povezani sa svedokom i u nekim slučajevima
kada to iziskuje opšti društveni interes odnosno čuvanje vojne i službene tajne,
ne može da se sasluša kao svedok lice, koje može biti:
441Član339.1 ZPP predviđa da, sem ako je zakonom oslobođen dužnosti svedočenja, svedok je
dužan da se odazove i da svedoči na sudu, po dobijanju urednog poziva.
241
- lice koje bi svojim navodima povredilo dužnost čuvanja službene ili vojne
tajne, sve dok ga nadležan organ ne oslobodi date dužnosti. 442 Za potrebe
nacionalne bezbednosti, zabranjeno je razotkrivanje tajne a da prethodno nije
sproveden postupak deklasifikacije date informacije od strane državnog
organa odgovornog za čuvanje istih.
- Lice koje je zbog fizičkih ili psihičkih nedostataka apsolutno nesposobno da
svedoči, pošto nije u stanju da zapazi i da shvati ispravno činjenice u vezi sa
predmetom i da uredno svedoči.
- Relativno nesposobna lica, kao što su: slepi, ali samo za činjenice koje se
spoznaju čulom vida, gluvi, ali samo za činjenice koje se spoznaju čulom
sluha.
 Pravo svedoka da uskrati svedočenje. Lica pozvana da svedoče u sporu, koja

tokom obavljanja svoje funkcije, poziva ili delatnosti dobiju saznanja o nekolicini
činjenica ili podataka, imaju pravo da odbiju da svedoče i to:
- Zastupnik ili advokat stranke kao svedok. Svedok može da uskrati svoj iskaz
kada je on/ona ovlašćen od stranke da deluje u svojstvu njenog zastupnika ili
advokata, kome je stranka razotkrila poverljive informacije na osnovu odnosa
poverenja koji ima sa svedokom. 443 Sudija je dužan da upozna svedoka o
njegovom/njenom pravu da uskrati svoj iskaz u svojstvu svedoka.444 Ovakav
pristup garantuje stranci pravo čuvanja poverljivih informacija od strane
njenog zastupnika ili advokata, u slučajevima kada stranka zatraži pravnu
pomoć u predmetu.
- Svedok kao ispovednik. Verski ispovednik može uskratiti svedočenje o

onome što mu je stranka poverila kao verskom ispovedniku. Za razliku od
ovoga, verski ispovednik ne može uskratiti svedočenje o drugim činjenicama
do kojih je došao generalno, u svojstvu verskog ispovednika;
442Član 341 ZPP predviđa da, sem kada to dozvoli nadležan državni organ, svedok se ne može
primorati da otkrije službenu ili vojnu tajnu.
443Član 342.1 ZPP predviđa da, svedok može da uskrati svoj iskaz kada je on/ona ovlašćen od strane
da deluje u svojstvu njenog zastupnika ili advokata, kome je stranka razotkrila poverljive
informacije na osnovu odnosa poverenja koji ima sa svedokom.
444Član 342.2 ZPP (predviđa da je, sudija je dužan da upozna svedoka o njegovom/njenom pravu
da uskrati svoj iskaz u svojstvu svedoka, u skladu sa članom 342.1.
242
 Procena opravdanosti uskraćivanja svedočenja. Sudija odlučuje da li je

uskraćivanje svedočenja od strane svedoka opravdano, iako, po potrebi, o istom
saslušava stranke u postupku. 445 Ovakav pristup garantuje razmatranje
racionalnosti uskraćivanja svedočenja od strane svedoka.
 Pravo svedoka da uskrati odgovor na pojedina pitanja. Postoje okolnosti koje

predviđa zakon o uskraćivanju odgovora na pojedina pitanja, i to:
Svedok može da uskrati odgovor na pojedina pitanja, ako bi odgovorom na data
pitanja izložio krivičnom gonjenju sebe (ili svoje srodnike), ili supružnika, lice sa
kojim živi u vanbračnoj zajednici, lice sa kojim živi, srodnike po tazbini, svog
staratelja ili lice pod njegovim starateljstvom. 446 Sudija je u obavezi da obavesti
svedoka o njegovom/njenom pravu da uskrati odgovor na pitanja ovakve
prirode.447 Ovakvim pristupom se obeshrabruje razotkrivanje informacija koje bi
ugrozile integritet porodice i slične odnose.
Sud ne mora da se brine po službenoj dužnosti o postojanju ovih okolnosti, zbog
kojih svedok može da uskrati odgovor na određena pitanja ali je dužan da svedoku
skrene pažnju da ostvaruje ovo pravo.448
Sud ovo upozorenje iznosi na početku, nakon što uzme lične podatke od svedoka,
kad i stiče saznanja o njegovom srodstvu sa strankama, ili direktno, po
postavljanju konkretnog pitanja. Ukoliko i pored upozorenja, svedok odluči da
odgovori, ovo pravo mu se ne može uskratiti.
U slučaju da svedok odbije da odgovori na pojedino pitanje, sud ocenjuje da li je
uskraćivanje odgovora svedoka osnovano i u slučaju da oceni da je osnovano, ne
traži od svedoka da odgovori na postavljeno pitanje, dok u slučaju da konstatuje
suprotno, traži od svedoka da odgovori na postavljena pitanja.
445 Član 345.1 ZPP predviđa da, odlučuje da li je uskraćivanje svedočenja od strane svedoka
opravdano, iako, po potrebi, o istom saslušava stranke u postupku; član 345.2 ZPP-a (predviđa da
svedok može izjaviti žalbu na rešenje sudije kojom ga/je kažnjava novčanom ili kaznom zatvora
usled uskraćivanja svedočenja.
446 Član 343.1 ZPP predviđa da, svedok može da uskrati odgovor na pojedina pitanja, ako bi
odgovorom na data pitanja izložio krivičnom gonjenju sebe (ili svoje srodnike), ili supružnika, lice
sa kojim živi u vanbračnoj zajednici, lice sa kojim živi, srodnike po tazbini, svog staratelja ili lice
pod njegovim starateljstvom.
447Član 343.2 ZPP predviđa da je sudija u obavezi da obavesti svedoka o njegovom/njenom pravu
da uskrati odgovor na pitanja ovakve prirode, kao što propisuje član 343.1.
448Član 343.2 ZPP.
243
 Dužnost svedočenja. Određene kategorije svedoka ne mogu da odbiju da

odgovore na pojedina pitanja, zbog opasnosti od nastanka znatne imovinske
štete.449 To su: :
- Lica koja se pozivaju da svedoče o pravnim poslovima zasnovanim u
njihovom prisustvu kao svedoka, npr. svedoci koji su prisustvovali sklapanju
kupoprodajnog ugovora; sastavljanju testamenta itd.
- Lica koja se pozivaju da svedoče o radnjama koje su u pogledu spornog
odnosa preduzele kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka u
postupku.
- Lica koja se pozivaju da svedoče o činjenicama koje se odnose na porodične
ili bračne imovinske odnose, o činjenicama koje se odnose na rođenje,
sklapanje braka ili smrt, i
- Kada je na osnovu posebnog propisa dužan da podnese prijavu ili da da
izjavu, npr. policija, različiti inspektori, zdravstveni radnici, koji su na
osnovu svojih radnih mesta dužni da obaveste i da podnesu prijave za
krivična dela, prekršaje i opasne bolesti itd.
 Pozivanje svedoka. Stranka koja je predložila da se u jednom predmetu dokazi

izvedu svedočenjem svedoka, u predlogu je dužna da navede činjenice o kojima
svedok treba da svedoči. Npr. o načinu na koji se desila nesreća, o dužini trajanja
upotrebe određene nepokretnosti, o kupoprodajnom odnosu itd.
U predlogu treba navesti i lične podatke svedoka kao što su njegovo ime, prezime
i mesto prebivališta, kako bi sud, ukoliko prihvati predlog stranke, bio u prilici da
dostavi poziv svedoku za ročište i da obezbedi njegovo prisustvo.
Pozivanje svedoka vrši se dostavljanjem pismenog poziva koji navodi:
- ime i prezime svedoka,
- zanimanje svedoka,
- mesto i vreme dolaska,
- predmet po kome se poziva, i
- naznaku da se poziva kao svedok.
U pozivu svedok treba da se upozori na posledice neopravdanog izostanka.
Ukoliko sud to ne učini, smatraće se da svedok nije dužan da odgovori na poziv
suda i shodno tome protiv njega ne može da preduzme kaznene mere zbog
izostanka na ročištu, po pozivu.
449Član 344 ZPP.
244
 Maloletni svedoci. Svedoci ispod 14 godina starosti se mogu ispitivati u svojstvu

svedoka samo kada su njihovi navodi nužni za rešavanje spora,450 što se obično
dešava u brakorazvodnim parnicama i u predmetima starateljstva deteta.
Međutim, poziv se upućuje maloletniku isključivo preko roditelja ili zakonskog
staratelja.451 Iako zakon ne podstiče stranke da pozivaju decu u svojstvu svedoka,
ovo je moguće ali iziskuje zalaganja roditelja dece ili njihovih staratelja, da bi se
obezbedilo da maloletnik ima mogućnost da se konsultuje sa punoletnim licem o
svojoj ulozi svedoka.
 Saslušanje svedoka. Ova procesna radnja obično se obavlja na sudskom ročištu,

ali kada svedok zbog bolesti ili iz nekog drugog razloga ne može da se odazove
pozivu, sud može da odluči da ih sasluša u njihovom stanu ili u drugim
prostorijama (kao na primer u bolnici, centru za rehabilitaciju itd)
 Pojedinačno svedočenje svedoka. Svedoci se saslušavaju pojedinačno i bez

prisustva ostalih svedoka.452 Ovakav pristup obeshrabruje svedoke da podlegnu
uticaju drugih svedoka pri davanju svog iskaza.
 Dužnost davanja istinitog i potpunog iskaza. Svedoci treba da se opomenu o

svojoj dužnosti da govore istinu i da ne smeju ništa da prećute, a zatim treba da
se upozore o posledica davanja lažnog iskaza.453 Ovakav pristup ima za cilj da
obezbedi da su ovi iskazi istiniti i potpuni i da na savete sudije ne utiče nedostatak
materijalnih dokaza i da spreči da svedoci daju lažne iskaze.
450Član 339.3 ZPP propisuje da se maloletnici ispod 14 godina života mogu da budu saslušani kao
svedoci samo kada njihovi iskazi su neophodni za rešavanje stvari.
451Član 346.2 (propisuje da se pozivanje svedoka ispod 14 godina starosti vrši se preko roditelja ili
zakonskog staratelja.
452Član 347.1 ZPP predviđa da, se svedoci, između ostalog, saslušavaju pojedinačno i bez prisustva
ostalih svedoka.
453Član 347.2 ZPP predviđa da, svedoci treba da se opomenu o svojoj dužnosti da govore istinu i da
ne smeju ništa da prećute, a zatim treba da se upozore o posledica davanja lažnog iskaza.
245
 Identifikovanje svedoka i razotkrivanje njihovih odnosa sa strankama.

Svedoke treba zamoliti da daju svoje ime, prezime, ime oca, mesto rođenja,
starosnu dob i odnose u kojima su sa strankama u postupku.454Ovakav pristup
obezbeđuje da se svedoci identifikuju u potpunosti i da se shvate bilo kakve
potencijalne predrasude koje mogu proizaći iz njihovog odnosa sa strankama u
postupku.455
 Način saslušanja svedoka. Nakon što iznese opšte podatke, svedoka ispituje
stranka koja ga je predložila, a nakon toga protivna stranka.456 Stranku koja prva
svedoči ispituje njen zastupnik ili advokat a nakon toga protivna stranka; 457
ukoliko stranku ne zastupa advokat, prvo je ispituje sudija, a nakon toga protivna
stranka. 458 Po potrebi, stranka koja je predložila svedoka ponovo saslušava
svedoka, nakon što protivna stranka završi sa svojim ispitivanjem istog. 459
Ovakav pristup obezbeđuje stranci koja je predložila svedoka, da pripremi
svedoka pre saslušanja i da omogući protivnoj stranci da sasluša pitanja pre nego
što unakrsno ispita svedoka.
Sudije mogu postaviti pitanje svedoku u svakom trenutku.460 U celom trajanju
postupka, sudija treba da pokaže nepristrasnost, ali ovaj pristup omogućava
sudijama da pojasne iskaze svedoka kao dokaza, postavljanjem pitanja, što inače
predstavlja značajan mehanizam imajući u vidu da je sudija svestan zakonskih
zahteva za utvrđivanje bitnih elemenata tužbenog zahteva i —pošto sudija ne
može da vodi postupak u ime stranke – većina sudija veruje da je njihova dužnost
da potpuno i temeljno shvate iskaz svedoka.
454Član 347.2 ZPP predviđa da svedoke treba zamoliti da iznesu svoje ime, prezime, ime oca, mesto
rođenja, starosnu dob i odnose u kojima su sa strankama u postupku.
455Odgovorima obezbeđenim iz opštih pitanja, sud obezbeđuje podatke koji mu pružaju mogućnost
da konstatuje da li se radi o licu koje je u stanju da svedoči, ukoliko postoje zakonske prepreke zbog
kojih svedok ne može da se sasluša u vezi sa određenim činjenicama i ukoliko svedok ima pravo da
se ne izjasni ili da uskrati odgovor na pojedina pitanja.
456Član 348.1 ZPP predviđa da, nakon što iznese opšte podatke, svedoka ispituje stranka koja ga je
predložila, a nakon toga protivna stranka); član 431.2 (predviđa da sudija prvo daje reč stranci koja
je predložila svedoka ili veštaka, a nakon toga protivnoj stranci, a nakon toga, ako za tim postoji
potreba, ponovo stranci koja ga je predložila.
457Član 430.1 ZPP predviđa da stranku koja svedoči prvo ispituje njen zastupnik ili advokat a nakon
toga protivna stranka.

458Član 430.2 ZPP predviđa da, u slučaju da stranka koja se saslušava nema zastupnika, prvo je
ispituje sud a nakon toga protivna stranka.

459 Član 431.2 ZPP predviđa da, sudija pre svega daje reč stranci koja je predložila svedoka ili
veštaka, nakon čega je daje protivnoj strani a nakon toga, ukoliko se javi potreba za tim, daje je
ponovo stranci koja ga je predložila.
460Član 348.2 ZPP predviđa da, sudije mogu postaviti pitanje svedoku u svakom trenutku.
246
 Osnove iskaza svedoka. Svedoci se uvek pitaju kako su saznali sve ono o čemu
svedoče.461Ovakav pristup omogućuje protivnoj stranci da istraži osnove iskaza
svedoka, i da utvrdi kakvu težinu treba dati tom iskazu.
Svedoci se obično pitaju o okolnostima u kojima je tužilac stekao državinu nad
imovinom, dužinu trajanja poseda, kako je tužilac koristio imovinu, kako je
tužilac sprečio treća lica da imaju državinu, i tako redom.
 Ponovljena pitanja o istom predmetu. Sudije ne dozvoljavaju strankama da

postave pitanja na koja je već dat odgovor. 462 Ovakav pristup je osmišljen sa
namerom da izbegne da svedoci izgledaju zastrašeno i da predupredi traćenje
sudskih resursa.
 Zabrana postavljanja sugestivnih pitanja. Sudije ne dopuštaju postavljanje

pitanja koje sugerišu kako na njih treba odgovoriti (sugestivna pitanja)463 Ovaj
pristup ima za cilj da izbegne sliku da osoba koja postavlja pitanja manipuliše
iskazom svedoka.
 Evidentiranje nedopuštenih pitanja

Na zahtev stranke, u zapisnik se evidentiraju pitanja na koja sudija nije dozvolio
svedoku da odgovori.464 Ovakav pristup omogućuje strankama da sačuvaju svoja
pravna gledišta, ukoliko se predmet bude razmatrao pri apelacionom sudu.
 Osvežavanje sećanja ili evidentirane prošlosti. Svedocima treba dopustiti da

koriste beleške ili druge podatke kada govore o pitanju koje je sastavljeno od
računa i podataka koja je teško zapamtiti.465 Ovakav pristup unapređuje procenu
verodostojnosti iskaza svedoka i podstiče na pružanje tačnog iskaza.
461Član 348.3 ZPP predviđa da, svedoke uvek treba pitati kako su dobili saznanja o kojima svedoče).
Npr. neposrednim opažanjem, iz izjava lica koja su videla događaj ili su u njemu učestvovala, iz
informacija iz štampe, medija itd.
462 Član 433.1 ZPP predviđa da sudije ne dopuštaju obavljanje procesnih radnji koje nisu od
suštinske važnosti za sudski proces); član 433.3 (predviđa da sudija ne može da dopusti postavljanje
pitanja koja su beznačajna za datu pravnu stvar i na koja je već dat odgovor
463Član 433.2 ZPP predviđa da, sudije ne dopuštaju postavljanje pitanja koje sugerišu kako na njih
treba odgovoriti (sugestivna pitanja.

464Član 433.4 ZPP predviđa da se, na zahtev stranke, u zapisnik evidentiraju pitanja na koja sudija
nije dozvolio svedoku da odgovori.

465Član 353 ZPP predviđa da, svedocima treba dopustiti da koriste beleške ili druge podatke kada
govore o pitanju koje je sastavljeno od računa i podataka koja je teško zapamtiti.
247
 Iskaz dat uz pomoć tumača. Sud je u obavezi da obezbedi tumača svedoku koji
ne govori strani jezik i gluvom svedoku, ukoliko nije u stanju da shvati ili
odgovori na pitanja usmeno, a tumače da obavesti o svojoj dužnosti tačnog
prenošenja svih pitanja i odgovora. 466 Ovakav pristup obezbeđuje da svedoci
shvate pitanja i da daju razumljive odgovore—i iziskuje tačno tumačenje njihovih
iskaza.
 Oslobađanje svedoka nakon svedočenja. Svedoci se oslobađaju obaveze da

ostanu na ročištu nakon što su svedočili, sem kada im sudija naredi da ostanu,467
iako se svedocima koji ostanu ne dopušta da se sastaju sa drugim svedocima u
postupku. 468 Ovaj pristup obezbeđuje da su svedoci na raspolaganju da daju
dopunske iskaze, ukoliko se očekuju, čime se uklanja zabrinutost oko boravka u
sobi za svedoke sa onima koji su već dali svoj iskaz i koji po svemu sudeći neće
biti ponovo pozvani da svedoče.
 Izmenjeni iskazi. Sudije su dužne da ispitaju svedoke u vezi sa neslaganjima

između njihovog i iskaza drugih svedoka, usredsređujući se na relevantne
okolnosti i na izjave koje su drugi svedoci pobili.469 Ovaj pristup iziskuje da sudije
ulože svoje napore da suoče oprečne iskaze, tako što će pružiti priliku svedoku da
objasni neslaganja —u suprotnom se mogu naći u ćorsokaku tokom većanja
(procene dokaza).
466Član 354 ZPP. predviđa da je sud u obavezi da obezbedi tumača svedoku koji ne govori strani
jezik i gluvom svedoku ukoliko nije u stanju da shvati ili odgovori na pitanja usmeno a tumače da
obavesti o svojoj dužnosti tačnog prenošenja svih pitanja i odgovora.
467 Član 434.1 ZPP predviđa da se svedoci oslobađaju dužnosti da ostanu na ročištu, nakon što
svedoče, sem u slučajevima kada im sudija naredi da ostanu.

468 Član 350 ZPP predviđa da se svedoci oslobađaju dužnosti da ostanu na ročištu, nakon što
svedoče, sem u slučajevima kada im sudija naredi da ostanu, iako se svedocima koji ostanu, ne
dopušta da se sastaju sa drugim svedocima u postupku.
469Član 349 ZPP predviđa da su sudije dužne da ispitaju svedoke u vezi sa neslaganjima između
njihovog i iskaza drugih svedoka, usredsređujući se na relevantne okolnosti i na izjave koje su drugi
svedoci pobili.
248
 Odustajanje od svedoka koji nije svedočio. Stranka koja je tražila da se jedan

svedok pozove može tražiti da se on/ona ne ispita u slučaju kada se druga stranka
sa time slaže i kada sudija proceni da iskaz tog svedoka neće biti neophodan za
rešavanje predmeta.470 Ovaj pristup promoviše efikasnost rešavanja spora i pruža
mogućnost sudiji da proceni, da li je pitanje o kome svedok treba da se izjasni,
važno za rešavanje datog spora.
 Opoziv odluke o saslušanju svedoka. Stranka koja je predložila saslušanje

svedoka može tražiti od suda da ga ne ispita uopšte. Zahtev o nesaslušanju
svedoka se uzima u razmatranje u slučaju da se druga stranka sa time slaže i
ukoliko sud oceni da njegov odgovor nije nužan da bi se pojasnile okolnosti. U
ovom slučaju, predmetni sudija treba da donese rešenje kojim opoziva ranije
doneto rešenje, kojim je svedok određen kao dokazno sredstvo i na osnovu koga
je pozvan da svedoči.
U slučaju da se protivna stranka ne složi sa predlogom stranke da se ne sasluša
svedok koga je ona pozvala, sud odlučuje da ispita svedoka. Sud odlučuje da
sasluša pozvanog svedoka i ako se protivna stranka složila da se on ne sasluša,
ukoliko oceni da se saslušanjem svedoka mogu pojasniti činjenice od značaja da
se odluči u vezi sa predmetom.
 Naknada troškova svedoka. Svedok ima pravo na naknadu putnih troškova,

hrane, prenoćišta i izgubljene zarade. U vezi sa ovim troškovima, ne postoje
konkretna uputstva o iznosima i kategorijama, ali sud, u zavisnosti od konkretnog
slučaja, ocenjuje koji bi bili razumni troškovi za hranu, putovanje, prenoćište i
izgubljenu zaradu.
Sud odlučuje rešenjem o troškovima svedoka, određujući novčani iznos koji će
biti isplaćen iz avansa uplaćenog sudu. Sud može rešenjem kojim je odredio
izvođenje dokaza svedočenjem, prinuditi stranku koja je predložila saslušanje, da
deponuje sudu određeni novčani iznos na ime naknade za troškove svedoka.
Ukoliko stranka nije deponovala određeni iznos na sudu, sud obavezuje stranku
da u roku od 7 dana izmiri troškove svedoku.
Svedok ima pravo na naknadu u slučajevima kada se odazvao na poziv suda ali
bez svoje krivice nije saslušan (na primer: zbog odlaganja ročišta, zahteva
470Član351 ZPP predviđa da, stranka koja je tražila da se jedan svedok pozove može tražiti da se
on/ona ne ispita u slučaju kada se druga stranka sa time slaže i kada sudija proceni da iskaz tog
svedoka neće biti neophodan za rešavanje predmeta.
249
stranke koja ga je predložila da ne bude saslušan, ukoliko sud primi takav zahtev
i u slučajevima odustajanja od saslušanja svedoka).
Svedoku se neće nadoknaditi troškovi ukoliko je zakasnio na ročište i ukoliko je
uticao na odlaganje ročišta i u slučajevima kada je došao na sud, ali je uskratio
svoje svedočenje bez nekog opravdanog razloga.
 Veštaci. Sud tokom razmatranja i rešavanja građanskih sporova često nailazi na

različite probleme koji iziskuju posebno znanje ili određeno iskustvo u oblasti
nauke, tehnike, umetnosti, književnosti itd.
Veštaci su lica koja imaju posebna saznanja u različitim oblastima nauke, tehnike,
proizvodnje, umetnosti i kulture a koje sud poziva da pruže precizna mišljenja i
ocene o predmetima, delatnostima ili o rešenju nekog složenog pitanja. Veštaci
pružaju svoje kvalifikovano mišljenje kako o pređašnjim tako i o činjenicama
koje trenutno postoje.
 Određivanje veštaka po službenoj dužnosti. Sud po službenoj dužnosti može

da odredi da se dokaz izvede veštačenjem, radi utvrđivanja činjenice koja je
sporna između stranaka a koja je važna za odlučivanje o predmetu koje je predmet
spora. Sudu je ovakva mogućnost data Zakonom br. 04/L-118 o izmeni i dopuni
Zakona br. 03/L-006, o parničnom postupku, kojim je izmenjena odredba člana
356 ZPP. Ova promena u potpunoj je suprotnosti sa duhom Zakona o parničnom
postupku i u celosti je u suprotnosti sa načelom razmatranja i istrage, pošto
propisuje izuzetak samo za dokazivanje veštačenjem.
Ova mogućnost suda dolazi do izražaja posebno u porodičnim pitanjima koja
obuhvataju maloletnike, pošto je sud dužan da u svakom slučaju u kome deca
podlažu sudskom postupku, sprovede i vodi postupak na osnovu načela najboljeg
interesa maloletnika.
 Određivanje veštaka na predlog stranaka. Sud na predlog stranaka može da

odredi da se dokaz izvede veštačenjem, radi utvrđivanja činjenice koja je sporna
između stranaka a koja je važna za odlučivanje o predmetu koje je predmet spora.
250
 Obrazlaganje predloga za veštačenje. Stranka koja predloži veštačenje, dužna

je da u svom predlogu navede zašto treba veštačenje i njen značaj i da predloži
lice koje će izvršiti veštačenje.471 Predlog treba tačno da naznači koje činjenice
treba dokazati veštačenjem. 472 Ovaj pristup obezbeđuje da se veštaci koriste u
svojstvu svedoka samo kada to potreba nalaže, što izbegava nepotrebne troškove
i nejasnoće tokom glavne rasprave o predmetu.
 Stav protivne stranke u vezi sa veštačenjem. Sudije moraju da uzmu u obzir

stav protivne stranke pre nego što odluče o predlogu za određivanje veštačenja.473
Ovakav pristup obezbeđuje da sudija donese odluku o tome da li je veštačenje
uopšte potrebno ili nije, nakon što je potpuno informisan i nakon što proceni sva
gledišta. Bez obzira na navedeno, sud kao što je to slučaj sa drugim dokazima,
ocenjuje da li je predlog povezan sa činjenicama relevantnim za rešavanje
predmeta. Ukoliko sud oceni nepotrebnim izvođenje datog dokaza, iako su se
stranke složile u tom smislu, odbiće predlog za određivanje veštaka, delimično ili
u celosti.
Sud ne može da odstupi od predloga stranaka kada govorimo o predmetu i obimu
veštačenja, dakle ne može odrediti veštačenje u vezi sa drugim predmetom ili
obimom. Sa druge strane, što se tiče predloga stranaka za veštaka, sud može
odstupiti od predloga stranaka, samo kada se stranke ne slažu sa svojim
uzajamnim predlozima i ukoliko određena lica nemaju adekvatne kvalifikacije.
Sud obično određuje jednog veštaka ali u složenim slučajevima može imenovati
više veštaka.474
471Član 356 ZPPpredviđa da, stranka koja predloži veštačenje, dužna je da u svom predlogu navede
zašto treba veštačenje i njen značaj i da predloži lice koje će izvršiti veštačenje.
472Primer predloga za izvođenje dokaza veštačenjem, npr. u sporu u kome tužilac traži potvrdu
vlasništva nad nepokretnošću, po osnovu dobitne zastarelosti, predlog za izvođenje dokaza
geodetskim veštačenjem mora navoditi koje činjenice su od važnosti za sticanje imovinskog prava
po ovom osnovu, veštak treba da potvrdi povezanost činjenica sa geodetskim podacima određene
parcele, i to: broj parcele, mesto na kome se nalazi, kulturu parcele, površinu, vlasništvo, istorijat
parcele itd.
473Član 357.2 ZPP propisuje da sudije moraju da uzmu u obzir stav protivne strane pre nego što
odluče o predlogu za određivanje veštačenja.

474Primer kada se u jednom sporu angažuje dva ili više veštaka, Npr. u jednom sporu o oslobađanju
imovine, sem što je potrebno identifikovati katastarsku parcelu treba odrediti i visinu naknade usled
izgubljene dobiti, za potvrđivanje ovih činjenica, sud, na predlog stranaka određuje veštaka za
geodeziju i veštaka za poljoprivredu-agronomiju.
U slučajevima složenijeg veštačenja, veštačenje se može poveriti i nekoj stručno ustanovi (npr.
bolnica, laboratorije, fakulteti itd.), dok ukoliko postoje posebne ustanove za određenu vrstu
veštačenja (na primer: za veštačenje rukopisa, otisaka prstiju, krivotvorenog novca itd.) onda se
veštačenje poverava pre svega ovim institucijama.
251
 Dužnosti veštaka i sankcije protiv njega. Lice koje je određeno za veštaka u

jednom predmetu dužno je da odgovori na poziv suda i da da svoje stručno
mišljenje (član 359.1 ZPP). Na poziv suda dužan je da odgovori i veštak koji
smatra da nije upoznat ili da ne raspolaže sredstvima da izvrši veštačenje, ali i ako
smatra da iz nekog drugog razloga nije dužan da izvrši veštačenje.
Veštak koji bez nekog opravdanog razloga ne odgovori na poziv suda ili odbije
da izvrši veštačenje, kažnjava se novčanom kaznom u iznosu do 1000 evra (član
293 ZPP), međutim, za razliku od svedoka, veštak ne može prinudno da se dovede
na sud i njemu se ne može izreći kazna zatvora.
Dužnost veštačenja podrazumeva i obavezu da se stručno mišljenje i konstatacija
daju savesno i u skladu sa naučnim pravilima u oblasti kojoj je veštak dodeljen.
 Oslobađanje veštaka od dužnosti veštačenja. Sud oslobađa veštaka od dužnosti

veštačenja na njegov zahtev, od dužnosti pružanja svog stručnog mišljenja, iz istih
razloga iz kojih svedok može uskratiti svedočenje i odgovor na pojedina pitanja.
Sud može osloboditi veštaka dužnosti veštačenja i kada veštak pruži različite
razloga za oslobađanje (mogu biti: bolest, opterećenje na radnom mestu, odlazak
iz zemlje ili mesta prebivališta na određeni period, kada istakne da nema stručne
veštine datog profila itd).
 Izuzeće veštaka od dužnosti veštačenja. Isključivanje lica sa suđenja u

svojstvu veštaka može se tražiti iz istih onih razloga iz kojih se traži izuzeće
jednog sudije sa konkretnog suđenja, međutim, sudija ne može obavljati dužnost
sudije ukoliko je saslušan kao svedok, dok se za veštaka može odrediti i lice koje
je ranije saslušano kao svedok u istom sporu.
Kada stranke imaju prigovore, ne mogu učestvovati kao veštaci, u rešavanju
spora, lice koje je stranka, supružnik ili lice u bliskim tazbinskim odnosima sa
strankama, lice sa interesom u rešavanju spora itd.
 Podnošenje zahteva sa isključivanje veštaka. Stranka koja podnese zahtev za

isključenje veštaka treba da obrazloži zahtev, treba da istakne najmanje jedan
razlog iz člana 67 ZPP i treba da razlog za isključenje učini verodostojnim.
Stranka je dužna da podnese zahtev za isključenje veštaka čim sazna razlog za
isključenje, ali najkasnije pre početka ispitivanja veštačenjem. Zakon je
predvideo mogućnost da stranke traže isključenje veštaka i nakon što je izvršio
veštačenje ali pod uslovom da veštak shvati razlog za isključenje tek po završetku
veštačenja.
252
O zahtevu za isključenje veštaka odlučuje predmetni sudija. Protiv rešenja kojim

se usvaja ili odbacuje zahtev za isključenje veštaka, nije dozvoljeno ulaganje
posebne žalbe.
 Sadržina rešenja o određivanju veštaka. Prilikom imenovanja veštaka, sudija

u rešenju treba da navede ime, prezime i zanimanje veštaka,475 osporene činjenice
u vezi sa predmetom spora 476 za koji se traži veštačenje, obim i predmet
veštačenja, 477 i rok za podnošenje pismene konstatacije i mišljenja. 478 Ovakav
pristup čini optimalnim određivanje veštačenja i izbegava bilo kakve nejasnoće u
vezi sa dužnostima veštaka u datom predmetu—i izbegava zakašnjenja,
određivanjem roka u kome je veštak dužan da zaključi svoj rad.
 Sadržina poziva upućenog veštaku. Sudija sudskim pozivom poziva veštaka na

ročište za glavnu raspravu u predmetu, a isti treba da sadrži i naredbe da se veštak
oslobodi od nekih odgovornosti kao i smernice namenjene veštaku, da svoju
konstataciju i mišljenje treba da da časno i u skladu sa pravilima nauke i
zanimanja i uz upozorenje o posledicama koje će biti pričinjene nepodnošenjem
konstatacije i mišljenja u traženom vremenskom roku, odnosno neopravdanim
izostankom sa sudskog ročišta, dodajući da veštak ima pravo da bude plaćen za
troškove koje je načinio u vezi sa veštačenjem.479 Ovakav pristup izbegavanja
zakašnjenja koja mogu da nastupe usled izostanka veštaka sa suđenja, pruža (kada
je prikladno) način da se olabave odgovornosti veštaka i obezbeđuje da veštak
podnese verodostojno mišljenje —i, obezbeđuje da veštak ima pravo na naknadu
za svoj rad.
475Npr. N.N, saobraćajni inž. itd.

476Npr. utvrđivanje vlasništva, sprečavanje poseda itd.
477Sud ovo čini na osnovu činjenica koje treba pojasniti veštačenjem i na detaljan način, treba da
da zadatke veštaku u vezi sa predmetom i obimom veštačenja, npr. ukoliko je veštak određen kako
bi utvrdio činjenicu u vezi sa izgubljenom zaradom zbog nemogućnosti korišćenja nepokretnosti,
sud rešenjem određuje vremenski period u kome veštak treba da proračuna izgubljenu zaradu i
visinu godišnjih prihoda koje bi mogao da ostvari kada bi obrađivao datu nepokretnost u spornom
periodu.
478Član 361.1 ZPPpredviđa da prilikom imenovanja veštaka, sudija u rešenju treba da navede ime,
prezime i zanimanje veštaka, osporene činjenice u vezi sa predmetom spora za koji se traži
veštačenje, obim i predmet veštačenja i rok za podnošenje pismene konstatacije i mišljenja).
479Članovi 362.1-362.3 propisuju da sudija sudskim pozivom poziva veštaka na ročište za glavnu
raspravu u predmetu, a isti treba da sadrži i naredbe da se veštak oslobodi od nekih odgovornosti
kao i smernice namenjene veštaku da svoju konstataciju i mišljenje treba da da časno i u skladu sa
pravilima nauke i zanimanja i uz upozorenje o posledicama koje će biti pričinjene nepodnošenjem
konstatacije i mišljenja u traženom vremenskom roku, odnosno neopravdanim izostankom sa
sudskog ročišta, dodajući da veštak ima pravo da bude plaćen za troškove koje je načinio u vezi sa
veštačenjem.
253
 Pisani nalaz veštaka. Sem propisanog oblika veštačenja, što je saslušanje jednog
ili više veštaka na sudskom ročištu, predviđena je i mogućnost dobijanja pisanog
nalaza veštaka.480
Praksa je pokazala da je izvođenje dokaza pisanim veštačenjem bilo efikasnije i
da je doprinelo bržem rešavanju predmeta. Razlog za to je činjenica da veštaci
treba da podnesu svoje mišljenje u pisanoj formi u roku koji je propisao sud a
nakon toga, se mišljenje dostavlja strankama 7 dana pre ročišta za glavnu
raspravu, kako bi bile u prilici da daju svoje primedbe i eventualne predloge u
vezi sa mišljenjem i konstatacijama veštaka ali i da zatraže od veštaka da se
pozove na naredno ročište. U puno slučajeva, stranke se slažu sa veštačenjem koje
su dobile u pisanoj formi, nemaju primedbi niti bilo kakve zahteve za dopunu, i
na ovaj način postaje izlišna potreba da veštak bude prisutan na ročištu za glavnu
raspravu.
 Postupak bez učešća veštaka. Sudija može odlučiti da održi ročište za glavnu
raspravu u predmetu čak i ako veštak ne dođe na istu a sudija na predlog stranaka,
može odložiti ročište i zakazati novo ročište, na koje se veštak poziva, ukoliko se
konstatuje da je njegovo prisustvo na ročištu nužno za rešavanje predmeta. 481
Ovakav pristup izbegava zakašnjenja u razmatranju pitanja u slučajevima
izostanka veštaka iz veštačenja, ali ovlašćuje sudije da obezbede da se iskaz
veštaka pribavi kasnijeg datuma —uopšteno, cilj je procesa da se izbegne
izostanak svedoka, uključujući i veštake.
U slučajevima kada veštak ne podnese konstataciju i mišljenje u određenom roku,
sud dodeljuje strankama rok da se izjasne u vezi sa neizvršenjem veštačenja od
strane veštaka a po isteku ovog roka, može da odredi nekog drugog veštaka.
480 Član 364 stav 1, izmenjen članom 23 Zakona (br. 04/L-118 o izmenama i dopunama ZPP.
481Član 368 ZPP predviđa da sudija može odlučiti da održi ročište za glavnu raspravu u predmetu
čak i ako veštak ne dođe na istu a sudija na predlog stranaka, može odložiti ročište i zakazati novo
ročište, na koje se veštak poziva, ukoliko se konstatuje da je njegovo prisustvo na ročištu nužno za
rešavanje predmeta. U ovakvim slučajevima, sud traži od stranaka da se izjasne o tome da li
prisustvo veštaka smatraju nužnim (stranke se pitaju da li imaju primedbi ili predloge u vezi sa
konstatacijom i mišljenjem veštaka).
254
 Radnje suda kada je nalaz veštaka nepotpun ili nejasan. Pismeno mišljenje
veštaka uvek mora da bude obrazloženo. 482 Kada se vidi da je nalaz veštaka
nepotpun483 ili nejasan,484 i kada postoji neslaganje u mišljenjima veštaka, sudija
(na svoju inicijativu ili na zahtev stranke) može tražiti dodatna pojašnjenja. 485
Ukoliko nalaz veštaka ostane i dalje nejasan nakon što ga sudija pozove da ga
dopuni u propisanom roku, sudija, nakon iskaza stranaka, postavlja drugog
veštaka koji će izvršiti veštačenje.486 Ovaj pristup obezbeđuje da sudije dobiju
jasnu i potpunu pomoć, koja u potpunosti počiva na veštačenju, prilikom
odlučivanja o datom sporu.
Za potrebe dopunskih pojašnjenja veštaka, sud donosi posebno rešenje, koje bi
trebalo tačno da navede uputstva u kom smeru i u kom smislu treba pružiti
pojašnjenja i dopune u veštačenju i odrediti vremenski rok u kome je veštak dužan
da pruži dopunska pojašnjenja.
Ukoliko veštak i nakon poziva suda ne predoči potpuno i jasno mišljenje, sud,
nakon izjašnjavanja stranaka, određuje drugog veštaka koji će izvršiti veštačenje.
482Član 364.2 ZPP predviđa da pismeno mišljenje veštaka uvek mora da bude obrazloženo).
483Npr. veštak za geodeziju nije podneo podatke o istorijatu sporne parcele.
484Ne sadrži potrebna pojašnjenja o načinu i metodama na osnovu kojih je veštak osmislio svoje
mišljenje.
485Član 366.1 ZPP predviđa da, kada se vidi da je nalaz veštaka nepotpun ili nejasan, i kada postoji
neslaganje u mišljenjima veštaka, sudija (na svoju inicijativu ili na zahtev stranke) može tražiti
dodatna pojašnjenja.
486Član 366.2 ZPP predviđa da, ukoliko nalaz veštaka ostane i dalje nejasan nakon što ga sudija
pozove da ga dopuni u propisanom roku, sudija, nakon iskaza stranaka, postavlja drugog veštaka
koji će izvršiti veštačenje.
255
 Radnje suda kada postoje neslaganja u mišljenjima veštaka (više veštaka).

Postoje slučajevi koji su složeniji i koji nameću potrebu da se odredi više veštaka
sa istim zadatkom. Kada je postavljeno više od jednog veštaka, svi oni mogu
podneti zajedničku konstataciju i mišljenje, ukoliko nemaju međusobnih razlika,
ali kada razlike postoje, onda svaki od njih podnosi zasebno mišljenje i
konstataciju.487 Ukoliko postoje duboke razlike u mišljenjima veštaka ili su ova
mišljenja nejasna, sudija može naložiti da veštaci podnesu svoje nalaze veštačenja
ili da se angažuju drugi veštaci, u slučaju da se tokom ročišta ne mogu pojasniti
nastali problemi.488 Upravo ovakav pristup obezbeđuje da sudije i stranke dobiju
tačne i potpune podatke veštačenjem, otklanjanjem dvojnog angažmana kad god
je prikladno, i da pojasne različita mišljenja veštaka—na kraju krajeva, ovaj
proces će pružiti bolju usredsređenost sudije pri odlučivanju o spornom pitanju.
 Ocena dokaza – veštačenja. Mišljenje veštaka ili veštačenje nije obavezno za

sud. U slučajevima kada sud ne uzme u obzir mišljenje veštaka odnosno suprotno
ili različito mišljenje od onog koje pruže veštaci, sud je dužan da detaljno i jasno
obrazloži ovaj prigovor ili promenu mišljenja u svojoj konačnoj odluci. Dakle,
mišljenje veštaka se ne procenjuje u poređenju sa drugim oblicima dokaza.
I mišljenje veštaka, dakle, kao što je to slučaj sa drugim dokazima propisanim
članom 8 ZPP, oceniće se u skladu sa opštim pravilima, propisanim za ocenu
dokaza, dakle po slobodnom nahođenju, na osnovu pravne savesti i nakon
razmatranja svih predmetnih okolnosti, u njihovoj celini.
Sve ovo ukazuje da su sudije nezavisne od stavova veštaka, međutim stepen
njihove nezavisnosti zavisi od toga koliko su spremni da budu predmet
kritikovanja mišljenja i konstatacije veštaka.
 Mišljenje veštaka kao dokaz u imovinskim pitanjima. U većini

parničnih/sudskih sporova o imovini, sudska praksa je dokazala da je neophodno
obezbediti veštačenja (ekspertske dokaze) iz oblasti geodezije, kako bi sud imao
mogućnost da meritorno odlučuje .
Iz sudske prakse. Na primer, tužilac tužbom traži utvrđivanje prava

svojine na osnovu održaja na spornoj parceli sa određenim brojem i
487Član 369.1 ZPP predviđa da, kada je postavljeno više od jednog veštaka, svi oni mogu podneti
zajedničku konstataciju i mišljenje, ukoliko nemaju međusobnih razlika, ali kada razlike postoje,
onda svaki od njih podnosi zasebno mišljenje i konstataciju.
488 Član 369.2 ZPP predviđa da, ukoliko postoje duboke razlike u mišljenjima veštaka ili su ova
mišljenja nejasna, sudija može naložiti da veštaci podnesu svoje nalaze veštačenja ili da se angažuju
drugi veštaci, u slučaju da se tokom ročišta ne mogu pojasniti nastali problemi.
256
između ostalog predlaže izvođenje dokaza veštaka iz oblasti geodezije.

Ako se smatra da je potrebno izvesti takve dokaze, sudija će doneti
posebno rešenje o imenovanju stručnjaka iz oblasti geodezije i određuje
druge radnje koje veštak treba da preduzme.489 U predmetu utvrđivanja
vlasništva, određuje se geodetski veštak i, između ostalog, se određuju
radnje koje on mora da preduzme, kao što je, identifikacija sporne
nepokretnosti, broj parcele, mesto, kultura, katastarski premer,
određivanje granica parcele, određivanje površine parcele, utvrđivanje
trenutnu državinu na parceli, a u nekim slučajevima davanje istorijata
nepokretnosti, itd.
Rešavanje ovih sporova je, u većini slučajeva, prilično komplikovano i način na

koji se takvi dokazi obezbeđuju je značajan u rešavanju predmeta na brži i
precizniji način. Sudija u predmetu ima važnu ulogu u izvođenju takvog dokaza,
određivanjem odgovarajućeg stručnjaka, kao i preciznom određivanju radnji koje
veštak treba da preduzme tokom veštačenja.
Za odlučivanje imovinskih predmetima, kao što dokazuje i sudska praksa, obično
se traži imenovanje stručnjaka za geodeziju, od kojeg se očekuje da u pisanom
izveštaju ili izjavi na sudskom ročištu (koje između drugih radnji nalaže sud ) da
prikupi podatke o identifikaciji sporne katastarske parcele, da utvrdi granice
sporne parcele sa susednim parcelama, da odredi površinu parcele, da utvrdi da li
je identifikovana katastarska parcela ona na kojoj tužilac tvrdi da ima pravo
vlasništva i da istorijat sporne parcele.
Iz sudske prakse. U slučaju podele imovine u zajedničkom vlasništvu,

geodetski stručnjak računa podelu imovine na nove katastarske jedinice,
tako da su upisane (ako su odobri) kao nove katastarske parcele u
vlasništvu određenih stranaka i/ili određenih lica. Na primer, u sporovima
o zajedničkoj imovini supružnika, kada je predmet deobe zajednička kuća
supružnika, onda sud, u tim sporovima, određuje izvođenje dokaza uz
finansijsko veštačenje. Sud, zajedno sa strankama i finansijskim
veštakom dolazi na lokaciju da identifikuje nepokretnost, a stručnjak u
pisanom mišljenju daje detaljne podatke o objektu i donosi zaključak o
njegovoj vrednosti.
489Član 361.1 ZPP, propisuje da je kod imenovanja veštaka, potrebno da sudija u rešenju
navede ime, prezime i zanimanje veštaka, osporene činjenice iz predmeta spora koje zahtevaju
veštačenje, obim i struku veštaka, te rok za dostavu pisanog zaključka i mišljenja.
257
 Stranke kao dokazno sredstvo. Saslušanje stranaka omogućuje sudu da se

posluži znanjem stranaka kako bi potvrdio važne činjenice sa jedne strane, kao
što se koristi znanje drugih osoba koje se saslušavaju u svojstvu svedoka. Razume
se da stranke tokom sudskog procesa mogu pružiti mnogobrojna pojašnjenja i sve
ovo nužno nema vrednost dokaza. Ovu vrednost imaju samo ona objašnjenja u
vezi sa predmetnim okolnostima u toku a iste ocenjuje sud, u skladu sa opštim
pravilima za ocenjivanje dokaza. U skladu sa odredbama ZPP, saslušanje stranaka
kao dokazno sredstvo zasniva se na drugim dokaznim sredstvima, te se može
koristiti u funkciji dokazivanja u svakom trenutku i za potvrđivanje svake
činjenice.
 Pokretanje dokaznog postupka saslušanjem stranaka. Polazeći od činjenice

da je saslušanje stranaka zasnovano da drugim dokazima, a u vezi sa ovim
dokazom postoje različita gledišta kada govorimo o njegovoj verodostojnosti
usled subjektivnog odnosa stranaka prema sporu, ZPP je pokušao da pronađe
rešenje kada je predvideo da dokazni postupak počne saslušanjem stranaka, u
slučaju da je predloženo izvođenje ovog dokaza.490
Sve ovo učinjeno je sa sledećom namerom:
- da se stranke prisutne u celoj dužini trajanja postupka, spreče da prilagode
svoje izjave onima koje su proizašle iz drugih dokaza, posebno sa iskazima
svedoka, i
- svedoci koji se saslušaju nakon saslušanja stranaka ne mogu biti pod uticajem
izjava stranaka, pošto nisu upoznati sa sadržinom njihovih izjava itd.
Međutim, i pored činjenice da je ovaj dokaz zasnovan na drugim dokazima, bilo
bi dobro da sud ne žuri sa pribavljanjem ovog dokaza, kad god je u mogućnosti
da relevantne činjenice dokaže drugim dokazima.
Postoje slučajevi kada nakon saslušanja stranaka, dokaz postane prvorangiran u
odnosu na druge dokaze, što se dešava u sporovima u kojima se razmatraju odnosi
o čijem su razvoju upoznate samo stranke. Npr. u brakorazvodnim parnicama u
vezi sa raskidanjem braka, supružnici su oni koji najbolje poznaju činjenice i
okolnosti od značaja za brakorazvodnu parnicu.
490 Član 425.1, tačka c) predvideo je sledeće: Ukoliko je predloženo prikupljanje dokaza
saslušanjem stranaka, pre svega se ispituje tužilac a zatim tuženi.
258
 Poziv stranke na saslušanje. Sudski poziv za saslušanje stranke uručuje se

stranci lično, međutim ukoliko stranka nije prisutna na ročištu na kome je
zakazano izvođenje ovog dokaza, sud upozorava stranku da prisustvuje narednom
ročištu kako bi bila ispitana u tom svojstvu i ovu primedbu unosi u zapisnik.
Takođe je dužnost suda da skrene pažnju strankama da u slučaju da jedna
izostane, sud saslušava samo prisutnu stranku.491
Ukoliko stranku u sporu zastupa zakonski zastupnik, poziv na saslušanje im se
ovom prilikom upućuje putem zakonskog zastupnika. Npr. maloletnom licu se
poziv na saslušanje u svojstvu stranke dostavlja preko njegovih roditelja, licu
kome je oduzeta poslovna sposobnost, poziv se dostavlja preko njegovog
staratelja itd.
 Saslušanje stranaka. Prikupljanje ovog dokaza određuje se na predlog jedne od

stranaka ili na predlog obe stranke. Po pravilu, sud će ispitati obe stranke,
međutim u određenim slučajevima, sud može odlučiti da sasluša samo jednu
stranku, i to iz sledećih razloga:
- ukoliko jedna stranka odbije da se ispita u ovom svojstvu, i
- ukoliko jedna stranka ne odgovori na poziv suda.
 Saslušanje zastupnika stranke. Kada je stranka fizičko lice i nije parnično

sposobna, saslušaće se njen zakonski zastupnik u svojstvu stranke (roditelj za
maloletno dete i za decu za koje se traži roditeljsko pravo, starateljstvo za decu
kojoj su dodeljeni staratelji itd). Međutim, ako je data stranka u stanju da opaža i
reprodukuje relevantne činjenice, sud može odlučiti da sasluša nju a ne njenog
zakonskog zastupnika ili da je sasluša pored zakonskog zastupnika.492
Kada se radi o pravnom licu kao stranci u postupku, umesto njega se saslušava
lice koje je zakonom ili opštim aktom pravnog lica postavljeno za njegovog
zastupnika.493
 Saslušanje suparničara u svojstvu stranke. U slučaju da sa jedne strane

učestvuje nekoliko lica, bilo u svojstvu tužioca ili tuženih (aktivnih ili pasivnih
suparničara), sud u zavisnosti od prirode ovog odnosa, odlučuje o tome da li da
ih sasluša u svojstvu stranaka.494
491 Član 376, stavovi 1 i 2 ZPP

492 Član 375.2 ZPP
493 Član 375.3 ZPP
494 Član 375.4 ZPP
259
Ukoliko postoji formalno suparničarstvo, sud po pravilu treba da sasluša sve

suparničare u svojstvu stranke, pošto svaki od njih odgovara protivnoj stranci
posebnim zahtevom. Sa druge strane, ukoliko postoji materijalno (jedinstveno)
suparničarstvo, sud odlučuje da li će saslušati sve suparničare ili samo neke od
njih.
 Razlika između saslušanja svedoka i saslušanja stranaka. Postoji mogućnost

da se prilikom pribavljanja dokaza saslušanjem stranaka, shodno primene odredbe
kojima se uređuje pribavljanje dokaza saslušanjem svedoka, ukoliko saslušanje
stranaka nije izričito predviđeno niti nešto drugo.495
Međutim, za razliku od svedoka, protiv stranaka se ne mogu koristiti mere
prinude, ukoliko isti ne odgovore na poziv suda da budu ispitani niti su dužni da
daju izjavu. Ne važe pravila da se stranke saslušavaju jedna po jedna i bez
prisustva druge stranke, pošto stranke mogu prisustvovati celokupnom trajanju
postupka, uključujući i vreme saslušanja protivne stranke. Takođe, stranka nema
pravo da poput svedoka traži naknadu za svoje troškove. Stranka svoje troškove
nastale zbog ispitivanja može ostvariti u kontekstu zahteva za isplatu sudskih
troškova u celini .
495Član 378 ZPP
260
XVII. TROŠKOVI POSTUPKA
Troškove postupka čine svi oni troškovi koji su načinjeni tokom suđenja i u vezi
sa njim. Od trenutka pokretanja sudske zaštite pa sve do okončanja spora, stranke
snose troškove koji su nužni za ostvarivanje ili zaštitu njihovih subjektivnih
prava.496 Iste čine npr. sudske takse, troškovi načinjeni da se obezbede i prikupe
dokazi, za održavanje ročišta van sudske zgrade, za dolazak stranaka i njihovih
zastupnika na sud, za plaćanje nagrade koja pripada advokatu na obavljenom
poslu, troškovi direktnog uviđaja, veštačenja, svedoka i troškovi postupka za
javnog tužioca i ombudsmana.
 Snošenje troškova postupka unapred. Svaka stranka unapred snosi svoje

troškove nastale njenim procesnim radnjama. 497 Tužilac prethodno plaća
troškove u vezi sa podnošenjem tužbe i drugih podnesaka za koje se propisuje
sudska taksa, sa dolaskom na sud, sa prikupljanjem dokaza koje je predložio i
onih u vezi sa sredstvom pobijanja. Tuženi plaća troškove na ime sastavljanja
odgovora na tužbu i drugih podnesaka ukoliko ih je sastavio advokat, troškove u
vezi sa pribavljanjem predloženih dokaza, sastavljanjem pravnih lekova i
troškove zastupanja od strane advokata.
Kada ombudsman i javni tužilac učestvuju u jednoj parnici kao stranke ili u
svojstvu umešača na strani bilo koje od stranaka, snose troškove postupka koje su
načinile same parničnim radnjama.498
Ako je jedna od stranaka predložila dokaz (izvođenje ovog dokaza može se
izvršiti u svojstvu: svedoka, veštaka i uviđaja predmeta ili mesta događaja), sud
svojim rešenjem određuje iznos i nalaže stranci da u najkraćem mogućem roku
izvrši uplatu ovih sredstava, kako bi platila troškove pribavljanja datog dokaza.
U slučaju da su pribavljanje jednog dokaza predložile dve stranke zajednički, sud
odlučuje o iznosu potrebnom za pretplatu troškova a koji su stranke dužne da
uplate unapred, u podjednakim delovima.
Ukoliko stranka koja je predložila izvođenje jednog dokaza ne deponuje avans na
ime troškova, sud odustaje od pribavljanja predloženog dokaza. Razlog za to je
taj da stranka nije primorana da bude aktivna na suđenju niti može biti primorana
da obavezno izvrši uplatu.
496 Komentar Zakona o parničnom postupku Iset Morina/Selim Nikci, Komentari i Ligjit të
Procedurës Kontestimore Iset Morina/Selim Nikçi , strana 764
497 Član 450 ZPP
498 Član 460 ZPP-
261
Ovo pravilo ne važi u slučajevima kada sud po službenoj dužnosti odredi

izvođenje nekog dokaza, za utvrđivanje činjenica, za koje se primenjuju građanski
odnosi, uređeni obaveznim odredbama iz člana 3, stav 3 ZPP. U ovim
slučajevima, kada stranke ne uplate iznos koji je sud odredio za pribavljanje datog
dokaza, troškovi pribavljanja datog dokaza isplaćuju se iz sredstava na
raspolaganju suda.
 Definitivna isplata troškova parničnog postupka. Stranka koja je izgubila

sudski spor, dužna je da stranci koja je dobila spor i umešaču koji joj se pridružio,
nadoknadi sve troškove sudskog postupka.499 Smatra se da je tužilac izgubio spor
ukoliko je konačnom odlukom odbačen njegov tužbeni zahtev, dok je tuženi
izgubio spor kada je pravosnažnom odlukom usvojen tužbeni zahtev tužioca.
U slučajevima kada je tužilac delimično uspešan u postupku, sud može, u
zavisnosti od ostvarenog uspeha, odrediti da svaka stranka snosi svoje troškove
ili da jedna stranka nadoknadi drugoj stranci i umešaču deo načinjenih troškova.
U ovom slučaju, kada se odluči o troškovima parničnog postupka, po pravilu treba
imati u vidu uspeh svake stranke u sporu (tužioca i tuženog). Kada se odluči o
troškovima postupka, kada su stranke delimično u sporu, sud treba da uzme u
obzir ne samo visinu odobrenog ili odbijenog zahteva, već i osnovanost
zahteva.500
 Odluka o troškovima postupka u prvom stepenu. Sud o naknadi troškova

postupka odlučuje samo na zahtev stranke koji treba da se podnese najkasnije do
završetka ročišta koje prethodi donošenju odluke ili u slučajevima donošenja
odluke bez prethodne rasprave, npr. kod zahteva o izricanju naredbe o plaćanju
troškova koje treba navesti u tužbi.
Bez obzira da li je zahtev podnet u pisanoj formi ili na sudskom ročištu, zahtev
stranke za isplatu troškova postupka, treba da sadrži:
- konkretno, troškove čija se naknada zahteva (spisak troškova)
- dokaze koji argumentuju tražene troškove (npr. račun, priznanica, prevozna
karta itd.)
Predmetni sudija je ovlašćen da nakon pažljivog ocenjivanja svih okolnosti, oceni
koji troškovi su bili nužni za krivično gonjenje predmeta na sudu. To znači da se
499 Član 452.1 ZPP

500 Komentar Zakona o parničnom postupku/Komentari i Ligjit të Procedurës Kontestimore Iset
Morina/Selim Nikçi , strana 769
262
stranci koja je bila uspešna u sporu, ne priznaju svi troškovi koje je ona načinila
u sporu ili u vezi sa istim, već samo oni troškovi koji su bili nužni za ostvarivanje
ili zaštitu prava koje je bilo predmet spora.
Sud obično donosi odluku o troškovima postupka pored odluke kojom zaključuje
postupak na prvoj instanci, bilo da se radi o odluci o glavnoj stvari ili da se radi o
odluci kojom se postupak zaključuje iz procesnih razloga.
U slučajevima kada pravo na naknadu troškova ne zavisi od rezultata spora, sud
u vezi sa naknadom troškova postupka može odlučiti posebnom odlukom. Sa
druge strane, u slučaju donošenja delimične presude, sudu se pruža mogućnost da
o troškovima postupka odluči pravosnažnom odlukom.
Odluka o troškovima postupka uvek se tretira kao rešenje i kada je deo presude.
Ukoliko sud svojom odlukom o glavnoj stvari ne odluči i o troškovima postupka,
stranka može tražiti da se troškovi postupka reše dopunskim rešenjem.
Protiv odluke o troškovima postupka dozvoljava se izjavljivanje posebne žalbe.
Sa druge strane, odluka o troškovima, sadržana u presudi, može se pobiti samo
žalbom protiv rešenja, ukoliko se istovremeno ne pobije i odluka o tužbenom
zahtevu.
 Odluka o troškovima postupka u procesu po sredstvu pobijanja. Kada

prvostepeni ili drugostepeni sud odbaci sredstvo pobijanja (npr. kada se sredstvo
pobijanja odbaci kao nedozvoljeno, neblagovremeno ili nepotpuno) ili odbije
sredstvo pobijanja (ovo može učiniti samo sud drugog stepena), za isti nastupa
dužnost odlučivanja o troškovima pričinjenim u vezi sa sredstvom pobijanja.
Ukoliko viši sud preinači pobijenu odluku ili je poništi i odbaci tužbu kao
nedozvoljenu, nastupa dužnost da odluči o svim troškovima postupka, pošto se
ovakvom odlukom suđenje definitivno završava.
U slučaju kada se poništi pobijena stvar i pravno pitanje se vrati prvom stepenu
na ponovno suđenje, novim suđenjem se odlučuje i o troškovima postupka koji se
vodi pri višem sudu. Odlučivanje o troškovima postupka u vezi sa sredstvom
pobijanja može se ostaviti sudu niže instance i kada je pobijena odluka samo
delimično poništena.
263
 Oslobađanje od plaćanja sudskih troškova. Sa ciljem da se ispuni načelo

jednakosti stranaka, tokom sudske odbrane njihovih prava, parnični postupak
propisuje i par odredbi u skladu sa kojima stranka koja nije u materijalnoj situaciji
da snosi svoje troškove postupka a da se ne ošteti izdržavanje datog lica i njegove
porodice, oslobađa se od obaveze njihovog plaćanja unapred.
 Oslobađanje od plaćanja sudskih troškova

U potpunosti se oslobađa stranka koja u skladu sa svojim opštim imovinskim
stanjem nije u prilici da snosi svoje troškove a da se ne ošteti njeno i pravo njene
porodice na izdržavanje. Potpuno oslobođena stranka nije dužna da plati takse niti
da deponuje avans za troškove izvođenja dokaza saslušanjem svedoka, veštaka,
uviđajem mesta događaja i troškove različitih sudskih obaveštenja. Ukoliko je
stranka oslobođena od troškova postupka tokom samog postupka, ona ne može
tražiti da joj se nadoknade troškovi koje je načinila.
U slučajevima kada se stranka u potpunosti oslobodi svih troškova u postupku, iz
finansijskih sredstava suda vrši se pretplaćivanje troškova svedoka, veštaka,
neposrednog uviđaja i objavljivanja obaveštenja i faktičkih troškova određenog
zastupnika.
U slučaju kada su sudska taksa i drugi troškovi plaćeni iz finansijskih sredstava
suda, sud prvog stepena po službenoj dužnosti, može naplatiti ova sredstva stranci
koja je dužna da plati troškove postupka. Međutim, ukoliko je protivna stranka
dužna da plati troškove postupka, a nije u stanju da to učini, sud može odlučiti da
sredstva koja su isplaćena u vidu pretplate iz finansijskih sredstava suda, u celosti
ili delimično isplati stranci koja je dobila spor, koja je prethodno bila oslobođena
dužnosti plaćanja i to na osnovu predmeta spora koji joj je priznat.
 Delimično oslobađanje od troškova postupka. Delimično se oslobađa stranka

kojoj bi se vidljivo smanjila sredstva za izdržavanje ukoliko prethodno izmiri
troškove postupka u celosti. U tom slučaju, sud može osloboditi stranku samo
plaćanjem sudskih taksi.
264
 Odluka nadležnog suda po predlogu stranke o oslobađanju od troškova

sudskog postupka. Stranka koja traži da bude oslobođena troškova postupka
dužna je da zajedno sa predlogom podnese dokaze o svom imovinskom stanju, u
šta ulaze dokazi o prihodima na osnovu zasnovanog radnog odnosa, dokazi o
prihodima od nepokretnosti kao i dokazi o prihodima iz drugih izvora. U
određenim slučajevima, što ocenjuje predmetni sudija, sud može po službenoj
dužnosti obezbediti nužne podatke i obaveštenja o imovinskom stanju stranke
koja traži da bude oslobođena od sudskih taksi.501
Stranka zahtev za oslobađanje od troškova postupka podnosi sudu prvog stepena,
pošto je ovaj sud nadležan da odluči u vezi sa oslobađanjem od plaćanja troškova
sudskog postupka. Prvostepeni sud je nadležan i da odluči o oslobađanju od
troškova postupka nastalih na sudu višeg stepena.
Predmetni sudija u roku od sedam (7) dana od dana dobijanja predloga za
oslobađanje od troškova sudskog postupka, odlučuje o istom. Ukoliko sudija,
imajući u vidu sve okolnosti, posebno vrednost predmeta spora, broj članova
porodice i primanja stranke i članova njene uže porodice, oceni da su ispunjeni
zakonski uslovi za oslobađanje od troškova postupka, onda donosi rešenje kojim
usvaja zahtev stranke i oslobađa istu delimično ili potpuno od plaćanja troškova
sudskog postupka. Protiv ove odluke nije dozvoljena žalba, međutim ukoliko
sudija odbije predlog za oslobađanje od troškova postupka, žalba protiv ove
odluke je dozvoljena.
Ukoliko je stranka oslobođena od plaćanja svih troškova sudskog postupka, na
njen zahtev, sud odlučuje da joj dodeli plaćenog zastupnika, ukoliko oceni da je
isto nužno za zaštitu njenih prava. U ovakvim slučajevima, stranka se oslobađa
od obaveze plaćanja troškova propisanih članom 450 ZPP ali i od plaćanja
nagrade određenom zastupniku. Predsednik suda je taj koji odlučuje o
dodeljivanju zastupnika stranci, shodno svom zahtevu. Međutim, ukoliko advokat
predoči opravdane razloge da bude oslobođen dužnosti zastupanja stranke, o
zahtevu advokata odlučuje predmetni sudija, koji oslobađa advokata dužnosti
zastupanja stranke.
Protiv rešenja predsednika suda kojom se prihvata zahtev stranke za imenovanje
zastupnika i protiv rešenja predmetnog sudije kojim je advokat oslobođen
dužnosti zastupanja stranke, nije dozvoljeno izjavljivanje žalbe. Međutim,
dozvoljeno je izjavljivanje žalbe protiv rešenja kojim je odbijen zahtev stranci za
501 Član 469 ZPP
265
dodeljivanje zastupnika kao i protiv rešenja kojim je odbijen zahtev zastupnika

za oslobađanje od ove dužnosti.
 Mogućnost poništavanja rešenja o oslobađanju od plaćanja troškova

postupka i o imenovanju zastupnika. U slučajevima kada se tokom sudskog
postupka utvrdi da je stranka koja je oslobođena od plaćanja troškova sudskog
postupka u stanju da date troškove plati (npr. u međuvremenu je stranka stekla
svojinsko pravo na nepokretnosti značajne vrednosti, ukoliko je stranci vidljivo
povećana plata ili ostvaruje prihode iz nekog drugog izvora itd.) sud će poništiti
rešenje o oslobađanju stranke od plaćanja sudskih troškova i imenovanja
zastupnika.
U zavisnosti od stepena promene imovinskih okolnosti stranke, sud će, rešenjem
o oslobađanju od plaćanja troškova sudskog postupka, odlučiti da li će stranka
koja je ostvarivala ovo pravo, nadoknaditi u potpunosti ili delimično troškove i
sudske takse od kojih je ranije oslobođena kao i činjenične troškove i nagradu za
imenovanog zastupnika koga je sud postavio. Ukoliko sud oceni da i nakon
promene imovinskih okolnosti stranka ponovo neće biti u stanju da snosi troškove
postupka, može odlučiti rešenjem i primorati stranku da samo delimično
nadoknadi troškove postupka, pre svega da joj nadoknadi troškove koji su stranci
isplaćeni iz finansijskih sredstava suda.
Mogućnost poništavanja ove odluke od strane suda može doći do izražaja i u
slučajevima kada se potvrdi da nisu postojali opravdani razlozi da se stranka
oslobodi od troškova postupka, pošto ekonomsko stanje stranke nije opravdalo
oslobađanje, već je na oslobađanje uticala stranka koja je prikrila realno
imovinsko stanje (npr. stranka je prećutala činjenicu da prima penziju na osnovu
rada koji je obavljao u inostranstvu itd.). Poništavanje ovog prava ima svoje
dejstvo nad strankom od samog početka sudskog postupka.
266
XVIII. POSEBNI PARNIČNI POSTUPCI
Odredbe ZPP su, pre svega, prikladne za rešavanje prostih imovinskopravnih

sporova. U posebnim postupcima ovakve odredbe ne mogu poslužiti kao
adekvatan instrument za njihovo rešavanje na sudu, zbog čega ZPP sadrži i
posebne odredbe odnosno odredbe o posebnom parničnom postupku. Neki od
posebnih postupaka postoje usled vrste materijalnopravnih odnosa, dok su neki
posledica društvenog značaja ovakvih odnosa. Treba istaći da se i kod posebnih
postupaka primenjuju pravila opšteg parničnog postupka, ukoliko posebni
postupci ne predviđaju konkretna pravila.
Postupak u parnicama iz radnih odnosa

Za rešavanje sporova iz radnih odnosa koji spadaju pod nadležnost redovnih
sudova, Zakon o parničnom postupku propisuje par pravila koja se razlikuju od
opštih procesnih postupaka. Posebna pravila za ovaj postupak odnose se na
prioritet i hitnost odlučivanja o ovim sporovima.
 Hitnost u rešavanju ovih sporova. Predviđeno je da sud u parnicama iz radnih

odnosa, posebno prilikom određivanja rokova i sazivanja sudskih ročišta, uvek
uzima u obzir potrebu hitnog rešavanja radnih sporova. 502 Rok za izvršenje
presude kojom se nalaže određena obaveza iznosi 7 dana (partitivni rok), dok rok
za izjavljivanje žalbe protiv presude ili protiv rešenja iznosi 7 dana. ZPP je
propisao zakonske rokove kao najkraće rokove za razliku od opšteg parničnog
spora i takođe je propisao i druge obaveze po sud, da prilikom određivanja
sudskih rokova, ovi rokovi budu kraći.
Postupak u parnicama zbog smetanja državine

Ovim postupkom se pruža sudska zaštita lice kome je predmet oduzet ili koji je
suočen sa poteškoćama da isti koristi. Odredbe koje uređuju ovaj postupak
omogućuju brzo i efikasno ponovno uspostavljanje poremećenog činjeničnog
stanja, bez razmatranja prava državine, njegovu pravnu osnovu ili savesnost ili
nesavesnost državine.503
502Ovo je predviđeno odredbom člana 475 ZPP

503ZPP je odredbama iz članova 478-483 uredio poseban postupak u vezi sa sporovima zbog
smetanja državine
267
U ovim sporovima određuje se obaveza suda da se prilikom određivanja rokova i

sazivanja ročišta uvek pokloni posebna pažnja potrebi hitnog rešavanja sporova,
usled smetanja državine, ali imajući u vidu prirodu svakog predmeta.
Često se dešava da u sudskoj praksi tokom razmatranja sporova o smetanju
državine predmetni sudija ne poštuje u potpunosti konkretne obaveze parničnog
postupka.
 Zakonska ograničenja u razmatranju ovih predmeta. Svaki predmet smetanja

državine trebalo bi da se razmotri u skladu sa određenim zakonskim
ograničenjima,504 shodno kojima sud treba da se:
- ograniči samo na konstataciju i dokazivanje činjenica poslednjeg stanja
državine i nastalog smetanja,
- ne razmatra pravo državine,
- ne razmatra se pravna osnova državine,
- ne razmatra se savesnost ili nesavesnost državine i
- ne može se odlučivati o naknadi štete u ovom sporu.
 Određivanje sudskih rokova za izvršenje obaveza. Sud određuje rok za

izvršenje obaveza propisanih strankama, u zavisnosti od predmetnih okolnosti.
Na diskreciji je suda da prilikom određivanja sudskih rokova oceni samu hitnost
određivanja obaveza nekog od subjekata uključenih u parnični postupak, usled
smetanja državine.
 Podnošenje pravnog leka. U ovim sporovima se odlučuje rešenjem dok je rok

za izjavljivanje žalbe 7 dana. U ovim sporovima nije dozvoljena mogućnost
revizije kao vanredni pravni lek. Ponavljanje postupka koji je završen
pravosnažnom odlukom usled smetanja državine dozvoljeno je samo iz razloga
propisanih članom 232, tačke a) i b) ovog zakona, i samo u roku od trideset (30)
dana od dana kada je konačno rešenje postalo pravosnažno.505
Pokretanje izvršnog postupka

Ne može se izvršiti rešenje doneto u parničnom postupku zbog smetanja državine,
ukoliko izvršni postupak nije pokrenut u roku od 30 dana od dana kada je istekao
partitivni rok ispunjavanja obaveze, shodno rešenju kojim je odlučeno o smetanju
državine.506
504 Član 480 ZPP

505 Član 483 ZPP
506 Član 482 ZPP
268
Postupak u sporovima male vrednosti

Da bi se omogućila pravna zaštita subjektivnih prava, čija vrednost nije velika,
koja je efikasna i ne nosi sa sobom neke veće troškove, zakon propisuje poseban
parnični postupak koji je poprilično pojednostavljen u odnosu na opšti.
 Prema odredbama ZPP sadržanim u članu 485, sporovi male vrednosti

predstavljaju:
- sporove u kojima je predmet tužbenog zahteva novčano potraživanje, čiji
iznos ne prelazi 500 evra.
- nenovčane sporove, u kojima tužilac ističe svoju spremnost da mu se isplati
novčani iznos koji ne prelazi 500 evra, u zamenu za nenovčano
potraživanje, i
- sporove u kojima je predmet tužbenog zahteva predaja pokretnog predmeta,
a vrednost navedena u tužbi ne prelazi iznos od 500 evra.
 Prema odredbama ZPP sadržanim u članu 486, sporovi male vrednosti ne

predstavljaju:
- sporove u vezi sa nepokretnostima;
- sporove iz radnog odnosa, i
- sporove zbog smetanja državine
Ukoliko tužilac promeni tužbeni zahtev tako da prekorači sumu od 500 evra,
pokrenuti postupak se nastavlja u skladu sa opštim pravilima parničnog postupka.
Ukoliko tužilac u redovnom (opštem) parničnom postupku do završetka ročišta
za glavnu raspravu u predmetu smanji tužbeni zahtev ispod iznosa od 500 evra,
dalji postupak se odvija shodno procesnim pravilima u sporovima male vrednosti.
 Osobenosti zapisnika. Tokom vođenja postupka za sporove male vrednosti, sem

podataka koje treba da sadrži u skladu sa odredbama člana 135, stav 1 ZPP
zapisnik treba da sadrži i:507
- bitne izjave stranaka, konkretno one kojima se tužbeni zahtev potvrđuje u
potpunosti ili delimično, ili se odustaje od tužbenog zahteva, kojima se menja
ili povlači tužba, kao i izjave o odustajanju od tužbenog zahteva,
- bitnu sadržinu pribavljenih dokaza,
- odluke protiv kojih izjavljuju žalbu i koje su objavljene na ročištu za glavnu
raspravu u predmetu,
507 Član 488 ZPP
269
- da li su stranke bile prisutne pri objavljivanju presude i ako jesu, da su

poučene pod kojim uslovima mogu da izjave žalbu.
 Posledice izostana tužioca sa ročišta. Ako tužilac ne dođe na ročište za glavnu

raspravu, a uredno je pozvan, smatraće se da je povukao tužbu, sem kada tuženi
traži da se pristupi razmatranju predmeta u odsustvu tužioca.508 Ovo je identično
odredbi člana 423. st. 3 ZPP, koja uređuje istu situaciju u redovnom odnosno
opštem postupku. Ukoliko na prvom ročištu za glavnu raspravu izostanu obe
stranke u postupku, uprkos redovnom pozivu, smatraće se da je tužilac povukao
tužbu.
 Žalba i razlozi izjavljivanja. U ovom postupku je izjavljivanje posebne žalbe

dozvoljeno samo protiv rešenja kojim se zaključuje sudski proces na prvom
stepenu, dok se ostala rešenja mogu pobiti samo žalbom izjavljenom na odluku
kojom se postupak okončava. Sud je dužan da u delu sa izrekom o pravnom leku
pomene razloge na osnovu kojih se žalba može izjaviti, i to, usled bitnih povreda
odredbi o parničnom postupku i pogrešne primene materijalnog prava. 509
Partitivni rok za ispunjavanje obaveze iznosi 7 dana, odnosno rok za izjavljivanje
žalbe protiv presude ili rešenja iznosi 7 dana.
Postupak izdavanja platnog naloga

Kada je tužbeni zahtev povezan sa novčanim potraživanjem koji je postao
ostvariv, a koji je potkrepljen verodostojnom ispravom priloženom tužbi (u
originalu ili overenom primerku) sud nalaže tuženom da izvrši tužbeni zahtev
(platni nalog).510
 Verodostojna isprava. Kao verodostojne isprave, smatraju se:

- javne isprave,
- privatne isprave, na kojima je potpis obveznika overio organ nadležan za
overu,
- menice i čekovi sa protestom i povratnim računom, ako su potrebni za
zasnivanje zahteva,
- izvodi iz overenih poslovnih knjiga o plaćanju komunalnih usluga snabdevanja
vodom, električnom energijom i odnošenjem smeća, računi,
- isprave koje po posebnim propisima imaju značaj javnih isprava.
508 Član 490.1 ZPP.

509 Član 491 stav 1 i 2 ZPP.
510 Član 493.1 ZPP
270
 Uslovi za izdavanje platnog naloga. Ako tužilac zatraži izdavanje naloga za

plaćanje na osnovu verodostojnih dokumenata, on mora da verodostojno navede
postojanje pravnog interesa za nalog za plaćanje. 511 Ako tužilac nije uspeo da
dokaže verodostojan pravni interes, sud odbacuje tužbu kao nedozvoljenu.512
 Izdavanje naloga za plaćanje čak i ako tužbi nije priložen verodostojan

dokument. Ovo predstavlja izuzetak od pravila predviđenih u članu 493. ZPK,
jer se nalog za plaćanje može izdati čak i ako tužbi nije priložen verodostojan
dokument, ali pod uslovom da:
- novčano potraživanje za predmet u tužbenom zahtevu;
- da zahtev ne prelazi iznos od 500 evra,
- da je u tužbi naveden pravni osnov zahteva kao i iznos obaveze, i
- da su navedeni dokazi koji dokazuju istinitost navoda tužioca (npr. saslušanje
svedoka, čitanje bilo kakvog spisa koji nije priložen itd.)513
 Donošenje platnog naloga i kada to tužilac nije trazoi. Platni nalog izdaće sud,
iako tužilac u tužbi nije tražio izdavanje platnog naloga, a sud nalazi da su
ispunjeni svi uslovi za izdavanje platnog naloga.514 Npr. tužilac podnosi urednu
tužbu i traži da mu se nadoknadi određena svota novca, tužbi prilaže odgovarajuće
račune, a sud na osnovu računa donosi platni nalog.
 Odlučivanje bez sazivanja sudskog ročišta. Sud donosi platni nalog bez
održavanja ročišta i samo na osnovu procesnog materijala sadržanog u tužbi.515 U
postupku donošenja platnog naloga, rešenje kojim se odobrava tužbeni zahtev
donosi se u vidu platnog naloga.
 Sadržina platnog naloga. Ukoliko se ispune uslovi da sud donese platni nalog,
u platnom nalogu sud izriče:
- da je tuženi dužan da po podnošenju platnog naloga u pisanoj formi ispuni
zahtev tužbe zajedno sa troškovima koje je sud odmerio, ili
- da u roku od sedam (7) dana, a u meničnim i čekovnim sporovima u roku od
tri (3) dana izjavi prigovor protiv platnog naloga
- upozorenje tuženom da će da odbaci neblagovremeno podnet prigovor.
511Član 494.1 ZPP

512 Član 494.2 ZPP
513 Komentar Zakona o parničnom postupku Iset Morina/SelimNikçi , str. 813
514 Član 493.3 ZPP
515 Član 495.1 ZPP
271
Platni nalog se dostavlja obema strankama, a tuženom se uz platni nalog dostavlja

i primerak tužbe sa prilozima.
 Neispunjavanje uslova za izdavanje platnog naloga. Ako sud ne usvoji predlog

tužioca za izdavanje platnog naloga, nastaviće postupak po tužbi kao opšti
parnični postupak. 516 Protiv rešenja kojim se ne usvaja predlog za izdavanje
platnog naloga nije dozvoljena žalba.517
 Prigovor kao pravni lek za platne naloge. Tuženi može da pobije platni nalog
izrečen protiv njega samo prigovorom, u određenom roku. Tuženi može da
prigovori:
- da nisu postojale procesne pretpostavke i zakonski osnovi za izdavanje
platnog naloga,
- da tužilac ili tuženi nije stvarno legitiman, ili
- da zahtev tužioca još uvek nije dospeo.
Ako se platni nalog pobija samo u pogledu odluke o troškovima, ova odluka može
da se pobija samo žalbom protiv rešenja. Ako se platni nalog pobija delimično,
za preostali deo postupak se nastavlja shodno pravilima opšteg parničnog
postupka, dok u delu koji nije pobijan prigovorom, platni nalog postaje
pravosnažan. Neblagovremene, nepotpune ili nedozvoljene prigovore sud
odbacuje bez održavanja ročišta.
 Sazivanje ročišta. Ako su prigovori podneti blagovremeno u zakonskom roku,

sud ocenjuje da li je potrebno da što pre sazove pripremno ročište ili će odmah da
zakaže ročište za glavnu raspravu o predmetu.518
Na sazvanom ročištu, stranke imaju pravo da iznesu nove činjenice, dokaze,
prigovore i zahteve koje tužilac prethodno nije predočio u svojoj tužbi niti tuženi
u svom prigovoru.
Tuženi na sazvanom ročištu ne može da istakne prigovor mesne nenadležnosti
suda pošto ovakav prigovor može podneti samo u svom prigovoru protiv platnog
naloga.
516 Član 496.1 ZPP-a.

517 Član 496.2 ZPP-a.
518 Član 498.2 ZPP.
272
Ako se sud posle izdavanja platnog naloga oglasi stvarno nenadležnim, ukinuće
platni nalog i po pravosnažnosti rešenja o nenadležnosti ustupiće predmet
nadležnom sudu.
Ako sud posle izdavanja platnog naloga utvrdi da je mesno nenadležan, neće da
ukine platni nalog, nego će po pravosnažnosti rešenja kojim se oglasio
nenadležnim ustupiti predmet nadležnom sudu.
Ako tuženi prigovori da nisu postojali zakonski osnovi za izdavanje platnog
naloga, ili da postoje smetnje za dalji tok postupka, sud će prvo da odluči o tom
prigovoru. Ako nađe da je takav prigovor osnovan, ukinuće rešenjem platni nalog
i po pravosnažnosti rešenja otpočeće raspravljanje o glavnoj stvari, ako takvom
raspravljanju ima mesta. Ako sud ne usvoji ovakav prigovor, preći će na
raspravljanje o glavnoj stvari, a rešenje suda uneće se u odluku o glavnoj stvari.
Presudom o glavnoj stvari sud odlučuje da li platni nalog ostaje na snazi u
potpunosti ili se delimično poništava.519
Ako povodom prigovora nedospelosti sud nađe da je tužbeni zahtev dospeo posle
izdavanja platnog naloga, a pre zaključenja glavne rasprave, sud će presudom da
ukine platni nalog i odluči o tužbenom zahtevu.
U ovom postupku, tužilac može da povuče tužbu bez pristanka tuženog, samo do
podnošenja prigovora. Ako tužilac povuče tužbu, sud će rešenjem da ukine platni
nalog.
Postupak u privrednim sporovima

U postupku za rešavanje privrednih sporova primenjuju se odredbe ZPP o opštem
parničnom postupku, ako za pojedine sporove nije propisana druga vrsta
postupka.
Procesna pravila za postupak rešavanja privrednih sporova primenjuju se u svim
sporovima za koje je u skladu sa Zakonom o sudovima nadležan privredni sud,
sem sporova za koje je nadležan po principu privlačenja stvarne nadležnosti.520
U skladu sa Zakonom o sudovima, član 13 propisuje krug pitanja koja potpadaju
pod nadležnost odeljenja za privredne sporove, koji slede:
- sporovi između domaćih i stranih pravnih lica u vezi sa njihovim privrednim
pitanjima;
519 Član 499 ZPP

520 Član 505.2 ZPP.
273
- reorganizacija, stečaj i likvidacija pravnih lica, ako zakonom nije drugačije

propisano;
- sporovi u vezi sa smetanjem državine, osim nepokretne imovine, između
stranaka iz podstava 1.1. ovog stava;
- sporovi u vezi sa povredom konkurencije, zloupotrebom ili monopolskim i
dominantnim položajem na tržištu, kao i monopolistički sporazumi;
- zaštita svojinskih prava i intelektualne svojine;
- sporovi u vezi sa avionskim kompanijama, za koje se primenjuje Zakon o
avionskim kompanijama, isključujući sporove u vezi prava putnika; i
- druge zakonom predviđene slučajeve.
 Karakteristike ovog postupka. Imajući u vidu specifičnu prirodu privrednih

sporova i hitnost razmatranja određenih pitanja, sudiji je u sudskom postupku data
mogućnost da ih sazove telefonom ili telegrafom.
Za razliku od redovnih sudskih sporova, u sporovima u kojima je revizija
dopuštena ako vrednost spora premaši iznos od 3000€, u privrednim sporovima
je revizija dozvoljena samo ako vrednost predmeta spora, u pobijenom delu,
premašuje iznos od 10.000€.521
U postupku rešavanja privrednih sporova, sporovi male vrednosti su sporovi u
kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi vrednost
od 3000€. Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet
tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac
naveo u tužbi ne prelazi iznos od 3000€.522
 Rokovi u rešavanju privrednih sporova. Zbog hitne prirode privrednih sporova,

za preduzimanje određenih proceduralnih radnji, zakon je predvideo rokove kraće
nego u redovnim sporovima, i to: (1) rok od sedam (7) dana za odgovor na tužbu;
(2) rok od petnaest (15) dana za podnošenje predloga za povratak u prethodno
stanje iz člana 130. stav 3. ovog zakona; (3) rok od sedam (7) dana za žalbu protiv
presude ili rešenja; (4) rok od tri (3) dana za podnošenje odgovora na žalbu; (5)
rok od sedam (7) dana (paritetni rok) za ispunjenje novčane obaveze, za
ispunjenje nenovčane obaveze, sud može da odredi duži rok. 523
521 Član 508 ZPP

522 Član 510 ZPP
523 Član 509 ZPP
274
XIX. ZAKLJUČIVANJE PARNIČNOG POSTUPKA
Presuda
Presudom sud odlučuje o osnovanosti tužbenog zahteva koji je predmet suđenja.
Pri odlučivanju o glavnom pitanju, sud zavisi od zahteva stranaka. On ne može
odlučivati ni o čemu drugom sem o onome što je stranka tražila. Sud pri donošenju
meritorne odluke ima za dužnost da odluči o svim zahtevima na potpun način.
 Sadržina presude. Presuda treba da sadrži formalan i materijalni deo. Formalnu

sadržinu čine delovi presude, dok materijalnu sadržinu čini sam SADRŽAJ
odluke kojom se presuda prihvata ili odbacuje.
Formalna sadržina presude

 Uvodni deo. U skladu sa članom 160.2 ZPP uvodni deo presude sadrži sledećih
deset (10) vrsta informacija:
- Naziv suda,
- Ime i prezime sudije,
- Ime i prezime, mesto prebivališta, odnosno mesto boravka stranaka,
- Identifikovanje zakonskih zastupnika i punomoćnika stranaka,
- Kratak opis predmeta spora i njegove vrednosti,
- Datum završetka glavne rasprave,
- Opis verzije stranaka u vezi sa sporom i njihovih zakonskih zastupnika i
punomoćnika prisutnih na raspravi,
- Dan kada je presuda doneta.
275
Osnovni sud u [ … ]
Broj predmeta: [ … ]
Datum: [ … ]
Osnovni sud u […] [Ime / prezime sudije]
[Ime / prezime stranaka i mesto prebivališta ili mesto boravka stranaka]
[Ime / prezime pravnih zastupnika i punomoćnika stranaka prisutnih na sudskom

ročištu]
[Opis predmeta spora i vrednosti potraživanja]
[Dan glavne rasprave]
[Opis verzije stranaka u vezi sa sporom i njihovih zakonskih zastupnika i

punomoćnika koji su prisustvovali ročištu za razmatranje]
[Vreme i datum kada je presuda doneta]
 Izreka. U skladu sa članom 160.3 ZPP izreka presude sadrži:

- odluku kojom se usvajaju ili odbacuju posebni zahtevi u vezi sa glavnim
pitanjem i sporednim zahtevima,
- odluku o postojanju ili nepostojanju podnetog zahteva za naknadu traženu
tužbenim zahtevom,
- odluku o troškovima parničnog postupka.
 Deo obrazloženja. U skladu sa članom 160.4 ZPP sud u obrazloženju presude

treba da navede rezultate sledećih radnji:
- Zahteve stranaka;
- Činjenice koje su podneli i dokaze koje su stranke predložile;
- Naznaku činjenica koje su utvrđene i razloge zbog kojih su date činjenice
potvrđene;
- Opis načina na koji su ove činjenice utvrđene;
- Ukoliko su ove činjenice dokazane dokazima, treba navesti koje dokaze je
upotrebio sud i kako ih je ocenio;
- Pravnu kvalifikaciju dela i odredbe materijalnog prava koje su primenjene
prilikom donošenja presude;
276
- Navode stranaka u vezi sa pravnom osnovnom spora kao i njihove predloge i

prigovore koje sud nije obrazložio odlukama koje su prethodno donete u
postupku.
 Pouka o pravnom leku. U skladu sa članom 160.1 ZPP presuda mora da sadrži
pouku o pravnom leku.
 Potpis. Član 159 Zakona o parničnom postupku propisuje da izvornu presudu

potpisuje sudija.
Par smernica u vezi sa obrazloženjem presude

Materijalni sadržaj presude čini sastavni deo presude izrađene u pisanoj formi.
Materijalni sadržaj čini sadržaj odluke kojom se tužbeni zahtev prihvata ili
odbija.
Svaki sudija mora da ima za cilj da, kada odlučuje o građansko –pravnoj stvari,
sem što odlučuje pravilno i zakonito, da odluka suda bude obavezujuća.
Nesporna komponenta za stvaranje kredibiliteta u pogledu objektivnosti suda i
zakonitosti sudskih odluka je obrazloženje presude. Kroz obrazloženje presude,
mora se verodostojno izneti pregled celog sudskog procesa, uključujući i
zaključke suda.
ZPP, u odredbi člana 160, stav 4, predviđa da: "Obrazloženje presude sadrži:
zahteve stranaka, činjenice koje su dostavili i dokaze koje su predložili, koje od
tih činjenica su utvrđene,zašto i kako su te činjenice utvrđene, i ako su utvrđene
na osnovu dokaza, koji dokazi su korišćeni i kako su ocenjivani,’’ a stav 5 istog
člana predviđa da:
"Sud posebno navodi koje odredbe materijalnog prava su primenjene prilikom
odlučivanja o zahtevima stranaka. Po potrebi, sud se izjašnjava i u vezi sa
stavovima stranaka o pravnoj osnovi spora, kao i o njihovim predlozima i
primedbama za koje sud nije dao obrazloženje odluka donetih ranije tokom
sudskog postupka’’
Pozivajući se na navedenu odredbu o obrazloženju presude, možemo da
zaključimo da je zakonodavac, osim strukture presude ili formalnog dela,
definisao i okvire za sadržaj presude, a posebno obrazloženje presude.
Kroz definisani sadržaj preciziraju se koraci koje sud treba da sledi tokom
obrazloženja presude, kako bi se osiguralo da se presudom, pored pravilnog i
zakonitog odlučivanja jedne stvari obezbedi i poverenje da je sud pravilno i
zakonito odlučio.
277
Koraci koje treba slediti prilikom obrazlaganja presude se razvrstavaju prema

logičkoj i pravnoj hronologiji, tako da skroz obrazloženje iznese puna figura
spornog predmeta i ocena, odnosno zaključak suda.
Sudska praksa se svodi na obrazloženje presude, odnosno na sadržaj koji bi
obrazloženje presude trebalo da ima prema odredbama navedenim u članu 160
stav 4 i 5 ZPP.
Odredba ZPP o sadržaju obrazloženja presude, zapravo određuje okvire odnosno
korake koje treba poštovati u obrazloženju presude, ali je takođe važno razmotriti
činjenicu da je obrazloženje presude donekle diktirano zahtevima i
potraživanjima/navodima stranaka. Stoga, sud u obrazloženju presude, osim što
mora da prati svaki korak u postupku davanja obrazloženja, on mora da da i svoje
obrazloženje i fokusiranjem na zahteve, odnosno potraživanja/navode stranaka.
Prvi korak koji ukazuje na objektivnost suda u pogledu odlučivanja sporne stvari
je, na neki način, iznošenje zahteva stranaka. U obrazloženju presude koje se
odnosi na podnošenje zahteva stranaka, sud mora objektivno da iznese zahteve
stranaka, u stvari, svaki zahtev i svaki navod, jer iz zahteva i navoda stranaka u
parnici zatim proizilazi i epilog obrazloženja presude.524
Iznošenje činjenica i dokaza koje su predložile stranke: u obrazloženju presude se
odnose na činjenice koje su stranke iznele i dokaze koje su stranke predložile za
potvrđivanje predloženih činjenica.
Odredbom člana 7 stav 1 ZPP propisano je: "Stranke su dužne da dostave sve
činjenice kojima potkrepljuju svoje zahteve i predlože dokaze kojima potvrđuju
takve činjenice", a odredba člana 319 stav 1 ZPP propisuje: "Svaka od stranaka
u parnici je dužna da dokaže činjenice na kojima se zasnivaju njeni lični zahtevi
i potraživanja." Iz ove dve odredbe proizilazi da u našem sistemu parničnog
postupka dominira sistem zasnovan na načelu razmatranja jer stranke zadržavaju
isključivo pravo da iznesu činjenice koje će sud uzeti za osnovu svoje odluke. 525
Ovaj korak obrazloženja presude je izuzetno važan, jer će, na osnovu činjenica i
dokaza koje su iznele stranke, sud dati i ocenu osnovanosti tužbenog zahteva.
Takođe je važno verodostojno izneti činjenice i dokaze koje su predložile stranke,
524 Bashkim Hyseni, Albert Zogaj & Fejzullah Hasani, Sudijski priručnik o pisanju i pravnom
obrazloženju, Priština 2017, str 126.
525 Kao što se može videti iz citirane odredbe u vezi sa iznošenjem činjenica u predmetu, možemo
da zaključimo da važi načelo razmatranja, što znači da odgovornost za iznošenje činjenica snose
stranke, a kao izuzetak, sudu je data mogućnost da utvrdi činjenice ako stranke pokušaju da
raspolažu zahtevom kojim ne mogu raspolagati. Inače, situacija se odnosi na pribavljanje dokaza
za utvrđivanje činjenica, jer će izvođenje dokaza takođe morati da bude analogno načinu na koji su
činjenice iznete, ali je zakonodavac napravio izuzetak od odredbe člana 356 kada je propisao
uzimanje dokaza veštačenjem i po službenoj dužnosti, bez ograničavanja uzimanja ovih dokaza
samo za utvrđivanje činjenica koje se odnose na nedostupne zahteve.
278
jer ako sud ne opiše sve činjenice koje su iznele stranke, vrlo je verovatno da
presuda uključuje i kontradikcije, što direktno utiče na zakonitost presude.
Tačno iznošenje činjenica od strane suda u ovom delu obrazloženja presude, baš
kao što su ga stranke dostavile, daje mogućnost da se lako oceni zakonitost i
pouzdanost presude. To, zbog činjenice da će na osnovu činjenica i dokaza koje
su stranke iznele uslediti i drugi koraci utvrđivanja odlučujućih činjenica, a
zatim i kvalifikaciji odlučujućih činjenica u odnosu na materijalno-pravne norme
koje daju zaključak o osnovanosti tužbenog zahteva.
Navođenje koje su od tih činjenica utvrđene i razloge zbog kojih su te činjenice
utvrđene:
Postoji razlika između činjenica koje su stranke iznele, odnosno predložile i
utvrđenih činjenica, jer je diskreciono pravo suda da odluči koje od predloženih
činjenica imaju težinu "odlučujućih činjenica" koje se moraju utvrditi/proveriti.
Tokom razmatranja, sud, u zavisnosti od svoje procene, pravi neku vrstu
"klasifikacije" činjenica, između onih koje su važne za dokazivanje i onih koje
nisu odlučujuće. 526
U ovom koraku obrazloženja presude sud precizira koje su činjenice utvrđene i
stoga daje obrazloženje zašto su te činjenice utvrđene. Naravno, da bi se ocenilo
koje činjenice se moraju utvrditi, sud se oslanja na više okolnosti koje se odnose
na prirodu spornog predmeta, pravnu osnovu na koju se stranka poziva, sporne
okolnosti itd.527
526 Bashkim Hyseni, Albert Zogaj & Fejzullah Hasani, Sudijski priručnik o pisanju i pravnom
obrazloženju, Priština 2017, str. 84 i 128.
527 Predmet dokazivanja može biti činjenica ili skup pravnih činjenica koje su od ključnog značaja
za prihvatanje tužbe, prigovora ili protivtužbe i rešavanje predmeta od strane suda. Predmet
dokazivanja nije svaka činjenica koju su stranke navele, već samo one pravne činjenice koje su
relevantne za rešavanje predmeta od strane suda.
Prema odredbi člana 319.2 ZPP, sve činjenice relevantne za donošenje odluke treba dokazati.
Dužnost je sudije ili sudskog veća, da iz velikog broja činjenica koje su stranke navele, podele one
koje su važne za odlučivanje o spornoj pravnoj stvari. Iz relevantnih činjenica, za koje zakon
povezuje pravnu posledicu, cilj dokazivanja je samo ono što je sporno između stranaka.
Sud odlučuje koje će činjenice dokazati i koji će se dokazi će se uzeti za njihovo utvrđivanje. Ovo
daje sudu priliku da odredi krug pravnih činjenica koje smatra važnim za donošenje odluke i da se
usredsredi na njihovo ispitivanje, prema slobodnom uverenju. Prema tome, sud verovatno neće uzeti
u obzir činjenice koje nemaju nikakvog značaja za predmet i u tom slučaju odbaciti predloge
stranaka kojima traže utvrđivanje tih činjenica. Postoje slučajevi kada predmet dokazivanja nisu
direktno činjenice, već su zahtevi stranaka za postojanjem ili nepostojanjem pravnih činjenica koje
zavise od primene materijalnopravnih normi u parničnom postupku. To se naziva negativna
činjenica. Provera autentičnosti odbijanja negativnog zahteva može se izvesti samo posredno,
utvrđivanjem postojanja činjenice koja isključuje postojanje sporne činjenice u tom trenutku.
Dakle, imajući u vidu sve ove okolnosti, sud je tokom suđenja cenio koje činjenice treba dokazati
i te činejnice iznosi u obrazloženju odluke. Naravno, sud mora imati poseban razlog zbog čega su
neke od činjenica koje su iznele stranke odbio da dokaže.
279
Opis načina na koji su ove činjenice utvrđene, ako su činjenice utvrđene

dokazima, potrebno je precizirati koje dokaze je sud koristio i kako ih je cenio
Iako u nekim slučajevima čine suštinu tužbe, protivtužbe ili prigovora, neke
činjenice nije potrebno dokazivati, i to: javno poznate činjenice i one koje je sud
utvrdio na ranijem suđenju, prihvaćene činjenice i činjenice pretpostavljene
zakonom.
Prema članu 321 stav 2 ZPP, ne moraju se dokazivati činjenice koje je stranka
priznala pred sudom tokom sudskog postupka. Razlog za prihvatanje činjenica je
obično relevantan i sud nije dužan da dokazuje tačnost te činjenice, osim u
slučajevima kada se utvrdi da je prihvatanje činjenica izvršeno sa ciljem
neovlašćenog raspolaganja - primena člana 3 stav 3 ZPP. U tom slučaju, sud je
utvrdio njihovu autentičnost sredstvima dokazivanja koja ima na raspolaganju.528
Predmet dokazivanja ne može biti činjenica čije postojanje pretpostavlja zakon.
Pravna prezumpcija činjenica predstavlja pravilo prema kojem je sud dužan da
kao postojeću (pretpostavljenu činjenicu) uzme činjenicu ako se utvrdi da postoji
druga činjenica definisana zakonom. Postoje relevantni zakoni koji sadrže
odredbe o pretpostavljenim činjenicama. Na primer, Zakon o porodici (član 99)
pretpostavlja da je otac deteta lice koje je u braku sa majkom deteta 300 dana
pre rođenja deteta.
U činjenicama pretpostavljenim zakonom, teret dokazivanja pada na stranu koja
osporava postojanje takvih činjenica.
Pribavljanje dokaza je proceduralna radnja suda kojim se on upoznaje sa
osnovama dokazivanja sredstvima za dokazivanje. Sud određuje krug činjenica
koje treba dokazati, vrstu dokaza koje će dozvoliti da budu utvrđeni, način, vreme
i mesto pribavljanja dokaza.
Utvrđivanje osporenih činjenica od strane suda sredstvima dokazivanja. Dokazno
sredstvo (dokaz) se naziva svaki izvor iz kojeg organima čula saznajemo za
istinitost izreke, da li postoji ili ne činjenica za koju se vezuje određena pravna
posledica.
Dokazna sredstva su predviđena posebnim odredbama ZPP, prema vrsti. Ta
sredstva su: uviđaj na licu mesta, spisi, svedoci, veštaci i saslušanje stranaka. Kao
što se može videti, vrsta dokaza zavisi od vrste izvora/sredstava predviđenih
zakonom
U zavisnosti od načina na koji su činjenice utvrđene, biće i obrazloženje presude.
Konkretno, sporne činjenice, koje se, obično, dokazuju dokaznim sredstvima, sud
mora da ima eksplicitno obrazloženje i mora da konkretno obrazloži svaku
528 Bashkim Hyseni, Albert Zogaj & Fejzullah Hasani, Sudijski priručnik za pisanje i pravno
obrazloženje, Priština 2017, str. 129.
280
spornu činjenicu i izvedene dokaze kojima se utvrđuje svaka činjenica. Sud, u

ovom koraku obrazloženja mora da ima i ocenu/obrazloženje za dokaznu
vrednost / dokaznu snagu svakog izvedenog dokaza a shodno i njegovu
pouzdanost.
Naš sistem parničnog postupka spada u sisteme koji cene dokaze na osnovu
slobodnog uverenja. U sistemu slobodne ocene dokaza, ne predviđaju se
proceduralna pravila za izbor, upotrebu i dokaznu snagu sredstava za dokazivanje.
Sud, prema ovom sistemu, nije vezan, niti ograničen posebnim formalnim
pravilima za dokazivanje. Navedenu tvrdnju sud uzima kao dokaz tek nakon što
je uverena u njenu tačnost (na osnovu korišćenih i ocenjenih dokaza).
Sud je slobodan da proceni rezultat sudske istrage i da odluči o
osnovanosti/meritumu stvari/predmeta.
Sudija treba da se čuva od takozvanog ličnog tumačenja u smislu subjektivne i
pristrasne ocene dokaza i prihvatanja zaključaka koji su izvedeni pod uticajem
informacija koje je on privatno primio ili koje su dale stranke, a koje nisu bile
predmet sudske rasprava. Neophodno je formirati jaku pravnu disciplinu u
ocenjivanju dokaza, gde bi osnovno pitanje trebalo da bude formiranje i
konsolidovanje dokaza u sudskom procesu dve suprotne strane. Opisi dokaza
moraju da budu obrazloženi i strukturirani tako da pokažu da ih sud smatra
uverljivim, zajedno sa razlozima za takav jedan zaključak. Na primer, kada sud
utvrdi da je zahtev jedne stranke neprihvatljiv, mora da opravda odluku navodeći
konkretne dokaze, navodeći protivrečnosti između svedoka i druge materijalne
dokaze koji su sud doveli do određenog zaključka. Na ovaj način, sud je izvršio i
ocenu primljenih dokaza. Sud će, takođe, posebno ceniti pouzdanost
kontradiktornih dokaza, razloge zbog kojih nije usvojio pojedinačne zahteve
stranaka i razloge kojima se sud vodio u određivanju tačaka određenog zakona,
u utvrđivanju postojanja zakonske obaveze.
Sud neće uspostaviti poverenje jednostavno opisujući svoje obrazloženje za
prihvatanje dokaza ili argumenata bez objašnjenja zašto kontradiktorni dokazi ili
argumenti nisu uverljivi. Obrazloženje odluke mora jasno da odražava
nepristrasnost suda kada donosi zaključke. Jedan od racionalnih zakonskih
procesa uključuje poštovanje principa jednakosti koji se primenjuje na obe
stranke u sporu. Shodno tome, ovaj standard je usko povezan sa nepristrasnošću
i objektivnošću suda, i treba da se vidi ne samo u sudskim postupcima, već i u
obrazloženju konačne odluke suda. 529
Odredbe materijalnog prava koje se primenjuju prilikom donošenja presude: U
529 Ibid, str. 131.
281
delu analize zaključka suda u vezi sa osnovom tužbenog zahteva, pored gore
opisanih drugih koraka obrazloženja, deo opisa materijalnih odredbi u ovom
predmetu je izuzetno važan jer se primenom materijalne norme utvrđuje da li
činjenične okolnosti spornog slučaja konzumiraju elemente pravne norme za
traženu sudsku zaštitu.
Sudska praksa je u ovom stavu prilično rigorozna i realno smatra da je pozivanje
suda na materijalno pravo osnovni deo obrazloženja presude, inače će se
kvalifikovati povredom zbog koje se predmet vraća na ponovno razmatranje.
Neophodno je pozvati se na materijalno pravo jer se na taj način pokazuje izvor
prava, a time i kakvo je stanje činjenica u konkretnom slučaju ispunilo zakonske
uslove da sud odluči o traženoj sudskoj zaštiti.
Argumenti i obrazloženi deo moraju da budu osnovani i logički povezani uz
poštovanje pravila i zakona.
Oni treba da formiraju koherentan sadržaj unutar odluke, koji isključuje bilo
kakve kontradiktornosti, otvorene ili skrivene. Ovi argumenti moraju da budu
dovoljni da podrže dispozitiv/izreku presude.
Pisana presuda treba da navodi i da tumači pravne norme koje se primenjuju u
rešavanju kontradiktornosti nastale u konkretnom slučaju. Kada to učini, sud
mora uzeti u obzir određene karakteristike koje se odnose na vrstu zahteva koji
se sudi, a zatim i prirodu pravnog odnosa koji se odnosi na spor. S tim u vezi,
presuda mora biti konkretna u pogledu pravne analize pravne norme kao dela
objektivnog prava na kojem se zasniva navod o subjektivnim pravima
podnosioca zahteva. Obrazloženje presude u vezi sa primenom određene norme
bi trebalo da posluži kao snažan i ubedljiv argument da je sudska odluka pravična,
jer će biti jasno da se ona zasniva na zakonu.
Odluka suda, u svakom slučaju, mora da bude logična, željene forme i jasnog
sadržaja. Argumenti i delovi obrazloženja moraju da budu osnovani i da imaju
logičku vezu i da istovremeno poštuju pravila i zakone. Oni moraju da stvore
koherentan sadržaj unutar odluke, koji isključuje bilo kakve nedoslednosti ili
kontradiktornosti, direktne ili implicitne. Ovi argumenti moraju da budu dovoljni
da bi podržali dispozitiv/izreku pisane presude.530
Izjava o navodima stranaka o pravnoj osnovi spora, kao i njihovi predlozi i
prigovori za koje sud nije opravdao odluke donesene prethodno u postupku: treba
napomenuti da u toku postupka sud, kao glavni subjekt u postupku, vrši svoju
diskreciju za vođenje sudskog postupka preduzimanjem niza proceduralnih
radnji za koje ne daje pojašnjenja tokom razmatranja, ali je obaveza suda da u
530 Ibid , str. 132.
282
obrazloženju presude obrazloži neke od svojih procesnih/proceduralnih radnji.

Svakako, sud neće obrazlagati bilo kakvu proceduralnu radnju jer odvijanje
samog sudskog procesa i način odlučivanja meritornom odlukom konzumiraju
potrebu da se obrazloži svaka procesna radnja, ali naravno, sud treba da obrazloži
te procesne radnje u duhu njegovog meritornog zaključka o stvari.
U presudi moraju da budu opisane procesne radnje preduzete tokom suđenja,
proceduralni stavovi i odluke u vezi sa preliminarnim i proceduralnim pitanjima,
usvojeni i odbačeni zahtevi stranaka, uključujući i objašnjenja o tome koje
okolnosti su uticale na usvajanje ili odbijanje tih zahteva. Sud mora da razjasni
okolnosti slučaja tako kako ih je primao (hronološki) i na osnovu okolnosti, sud
mora da pojasni zaključak koji je doneo. Pored toga, sud mora da pokaže tačnost
činjenica u odnosu na dokaze koje je primio tokom suđenja. Sud sve vreme treba
da izbegava nepotpuno i neosnovano obrazloženje.
Na primer, treba izbegavati sledeće izjave: "iz onoga što je gore rečeno,
ispostavlja se da ..., onda na osnovu izjava svedoka ... bez objašnjenja, analize i
dokazivanja tačnosti izjava ..." i tako dalje.
 Sudski proces izrade presude. U celini i kao koncept, Zakon o parničnom

postupku propisuje da je završni korak u rešavanju imovinsko-pravnog spora
donošenje pisane presude kojom se usvaja ili odbija tužbeni zahtev tužioca, i
odlučuje o zahtevu trećeg lica, 531 zahtevu zajedno sa tužiocem ili zajedno sa
tuženim 532 i odlučuje o protiv tužbi.533
Ako ga opišemo na praktičan način, meritorna presuda o stvari proizilazi iz
slobodnog uverenja u dokazima o tužbenom zahtevu tužioca, da ispunjava
zakonske uslove, mora da bude osnovan i da podržava sve navode iznete u
531 Na primer, videti član 275.1 ZPP, koji određuje promenu tuženog kod pravnog prethodnika u
tužbi; Član 275.2 ZPP, kojim se utvrđuje saglasnost tužioca da promeni strane u određenim
okolnostima; Član 275.3 ZPP, koji propisuje da tuženi treba da nastavi postupak u slučajevima kada
"pravni prethodnik" ne da saglasnost da uđe u spor. Videti i član 258 ZPP (dopušta neke izmene u
tužbi) i 260.3 ZPP, koji propisuje da treće lice koje treba da zameni tuženog mora da prihvati
postupak u stanju u kojem se nalazi kada u njega ulazi.
532 Član 408.1 ZPP propisuje da sudija može da spoji povezana suđenja koja se vode u istom sudu
i da donese zajedničku presudu ako bi ta radnja smanjila troškove i ubrzala raspravu predmeta) ;
član 147.2 (propisuje da sudija može da reši zahtev delimičnom presudom.
533 Član 408.1 ZPP predviđa da sudija može da spoji povezana suđenja koja se vode u istom sudu i
da donese zajedničku presudu o njima ako bi se time smanjili troškovi i ubrzala rasprava predmeta;
Član 256.1 ZPP, propisuje pravo tuženog da podnese protivtužbu dok se na završi pripremno ročišt
(ili pre početka glavne rasprave ako nije održano pripremno ročište) ako je tuženi podneo (ili
namerava da podnese) protivtužbu protiv tužioca; Član 256.2 ZPP predviđa da okrivljeni nakon
pripremnog ročišta ne može da podnese protivtužbu protiv tužioca bez njegove saglasnosti); Član
256.3 ZPP predviđa da sudija treba da utvrdi da li je za procesuiranje zahteva iz protiv tužbe
nadležan drugi sud.
283
odgovoru na tužbu, dodajući kao deo toga i objašnjenje kako je sudija rešio slučaj.
Presudom se zaključuje sudski spor odlukom o tome kako su se primenjivala
zakonska prava stranaka na okolnosti koje su potkrepljene dokazima, na glavnom
ročištu o stvari, kao i daje odgovor na zahtev tužioca kojim on/ona traži sudsku
zaštitu. Međutim, postoje neke situacije u kojima sudija može da ne uključiti
obrazloženje presude, uključujući i slučajeve u kojima stranke prihvataju izreku
presude koju je sudija proglasio usmeno nakon završetka glavne rasprave (čeka
se pisana presuda) i odustajanje od prava na žalbu i kada se odrekne prava na
obrazloženu izreku u pisanoj presudi.534
Naravno, presuda nije konačna ukoliko nisu iscrpljena sva sredstva za napadanje
535
ili nisu istekli rokovi za njihovo podnošenje. Shodno tome, presuda ima dve
svrhe, u tom smislu. Prvo, presuda koja se izrađuje korišćenjem kontrolne liste
obezbeđuje da se odlučivanje sudije o stvari i relevantne odluke u potpunosti
zasnivaju na dokazima i na zakonu. Drugo, pažljivo izrađena presuda će odrediti
scenarij za fazu razmatranja predmeta u žalbenom postupku, tako da će
identifikacija i suočavanje sa svim pitanjima u kontekstu primene zakonske
odredbe i činjenica povećati verovatnoću da se isto potvrdi bez razmatranja
žalbe.
Što je najvažnije, presuda treba da inspiriše stranke i civilno društvo da veruju u
ishod suđenja, konkretan slučaj i pravosudni sistem uopšte. Shodno tome, sadržaj
presude i način na koji je utvrđeno činjenično stanje su veoma važni. Odluke
sudije treba da budu u skladu sa principima koji se u međunarodnoj zajednici o
vladavini prava smatraju najboljom praksom i da su u središtu kodeksa sudske
etike, posebno Zakona o parničnom postupku:
- Razumevanje važećeg zakona i relevantnih pravnih principa. Odluka sudije
u jednom predmetu treba da odražava razumevanje zakona koji će se
primenjivati u konkretnom slučaju, kao i obaveze sudije u okviru opštih
načela vladavine prava.
- Odluka zasnovana na dokazima. Odluka sudije treba da odražava da je
njegovo / njeno rešenje u predmetu utemeljeno isključivo na materijalnim
činjenicama i da su te činjenice utvrđene samo na osnovu dokaza prikupljenih
tokom glavne rasprave o predmetu ili drugih pravnih postupaka vezanih za
stvar.
534 Član 161 (propisuje da ako su se stranke odrekle prava na žalbu nakon objave presude, a sud nije
izričito tražio da presuda koja se dostavlja sadrži obrazloženje, sud neće izričito opravdati donetu
presudu , već će samo naznačiti da su stranke odustale od žalbe i da stoga presuda nije bila
opravdana.).
535 Članovi 166-169 ZPP u suštini, utvrditi da presuda nije konačna sve dok se ne iskoriste sva
sredstva za napadanje.
284
- Korišćenje jednostavnog analitičkog procesa. Zaključci sudije prilikom

odlučivanja o predmetu trebalo bi da odražavaju odluku koja je proizašla iz
pravičnog suđenja i kako se ona zasnivala na analizi važećeg zakona i
relevantnih činjenica koje je sudija prihvatio kao dokaz.
- Sudska nezavisnost. Odluka sudije treba da odražava da je sudija postupao
nezavisno i bez ikakvih spoljašnjih uticaja, podstrekivanja, pretnji, mešanja
ili javne kritike.
 Sudske odluke o zakonskoj usklađenosti zahteva. Zakon o parničnom

postupku sadrži odredbe za pravično i pažljivo rešavanje građanskih -pravnih
sporova. Zakonom su predviđeni različiti mehanizmi za kontinuirano ispitivanje
proceduralne i zakonske usklađenosti građansko pravnih tužbi (građanskih
parnica), kao i mehanizmi za rešavanje predmeta sa ili bez glavne rasprave
predmeta, u zavisnosti od okolnosti slučaja. Sudija mora da pripremi odluku -
koja može biti pisana odluka (nalog) ili presuda536 koja u svakom slučaju treba da
obrazloži odlučivanje po tužbi ili po zahtevima u tužbi. Uz meritornu presudu
donesenu nakon glavne rasprave, zakonom je predviđeno da sudije mogu da
donose rešenja ili presude bez održavanja glavne rasprave, uvek u određenim
situacijama koje mogu rezultirati rešavanjem ili odbacivanjem tužbe, bez
predrasuda o tome da li će tužilac ponovo podneti istu tužbu u kasnijoj fazi i
može da donosi odluke ili izdaje naloge koji pomažu efikasnijem procesuiranju
predmeta.
 Razmatranje rokova. Sudije često navode da je izazov pravovremeno donošenje

pisane presude. Zakon o parničnom postupku kao načelo propisuje da su sudije
dužne vode postupak kojim će rešiti građanski spor, bez nepotrebnog
odlaganja.537 U ovom trenutku, uprkos velikom broju predmeta i razgovorima o
sudskoj usklađenosti koja često rezultira da su uspešne sudije dužne da dostave
pisanu presudu u roku od 15 radnih dana od dana završetka glavne rasprave.
Sudije ne mogu da produže ovaj rok, osim u izuzetnim slučajevima i samo pod
nadzorom predsednika suda i po obaveštenju stranaka.
- Zakonski rok. Prema zakonu, sudije su dužne da donesu presudu u pisanom
obliku najkasnije u roku od 15 dana od dana završetka glavne rasprave.538
536 član 143.1 ZPP propisuje da, presudom, sudija odlučuje o zahtevu koji ima veze sa glavnim
pitanjem i dodatnim zahtevima; Član 143.2 ZPP predviđa da, ako je tužbom obuhvačeno više
tužbenih zahteva, sudija obično odlučuje o svima samo jednom presudom.
537 Član 10.1 ZPP propisuje obavezu sudije da vodi postupak bez odlaganja, sa što manje troškova,
kao i da spreči bilo kakvu zloupotrebu procesnih prava stranaka.

538 Član 153.1 ZPP propisuje da sud donose presudu u roku od 15 dana od dana završetka glavne
rasprave.
285
- Obaveštavanje stranaka o danu donošenja presude. Po završetku glavne

rasprave, sudija će obavestiti prisutne strane o danu donošenja presude ili će
pismeno obavestiti stranku koja nije učestvovala na glavnoj raspravi.539
- Obavezno obaveštenje o isteku roka. Ako sudija prekorači rok, dužan je da
pismeno obavesti predsednika suda o razlozima za njegovo prevazilaženje.540
- Obaveštenje stranke o odlaganju roka. Kada sudija ne dostigne rok od 15
dana, on/ona će obavestiti strane o produženju roka primenom istih pravila za
slanje spisa.541
- Računanje roka za žalbu protiv presude. Ako se strankama presuda da na
dan kada je doneta, rok za žalbu na presudu počinje teći narednog dana od
dana uručenja presude.542 U suprotnom, rok za žalbu će se računati od dana
kada je presuda uručena strankama.543
Međutim, sudije mogu da olakšaju (i izbegnu kritike) ako slede globalnu
strategiju uspostavljanja scenarija za presudu. S obzirom da je opterećenost
predmetima uznemirujući fenomen, najbolje prakse za sudije bi bile aktivno
upravljanje obradom svojih predmeta, prikupljanjem i organizovanjem
informacija tokom rada, a tu bu ušli:
- Kontinuirano praćenje poštovanja proceduralnih pravila od strane
stranaka. Sudski tim (koji se sastoji od sudije, stručnog saradnika i
predstavnika kancelarije za upravljanje predmetima) pod nadzorom sudije
moraju stalno da prate da li stranke poštuju pravila postupka, omogućujući
sudiji da preduzme svaku preventivnu ili korektivnu radnju u skladu sa
okolnostima slučaja, uključujući i odbacivanje tužbe ili njeno odlučivanje bez
daljeg postupka. Ovaj proces bi trebalo olakšati upotrebom kontrolnih lista,
modela i standardizovanih obrazaca.
- Administrativni zadaci. Stručni saradnik i/ili predstavnik KUP, u skladu sa
uputstvima sudije, obavlja administrativne poslove koji se odnose na tužbe,
tako da se sudija može koncentrisati na vršenje sudijske funkcije. Ovaj proces
treba da bude olakšan korišćenjem kontrolnih lista, modela i standardizovanih
539 Član 154.1 ZPP propisuje da će, po okončanju glavne rasprave , sudija obavestiti prisutne strane
o danu izricanja presude ili pismeno obavestiti stranku koja nije učestvovala u glavnoj raspravi).
540 Član 153.2 ZPP propisuje da, ako sudija prekorači rok, dužan je da pismeno obavesti
predsednika suda o razlozima za njegovo prevazilaženje).
541Član 157 ZPP propisuje da će, kada sudija ne dostigne rok od 15 dana, obavestiti stranke o
produženju roka primenom istih pravila za slanje spisa .
542 Član 154.2 ZPP propisuje da, ako stranke dobiju presudu na dan izricanja presude, rok za žalbu
na presudu počinje teći narednog dana od dana uručenja presude.

543 Član 158 ZPP propisuje da kada je podnošenje dokumenta urađeno u skladu sa članovima 155,
156 ili 157, rok za žalbu počinje da teče od dana kada je strankama uručena presuda.
286
obrazaca - i treba da uključuje rokove za praćenje, poštovanje rokova,

raspored suđenja i slične administrativne aktivnosti koje čuvaju slučajeve u
vremenskim standardima utvrđenih zakonom.
- Stalno praćenje zakonske usklađenosti zahteva. Sudija, uz pomoć stručnog
saradnika, kad god je to moguće i prikladno, stalno prati zakonsku
usklađenost zahteva i preduzima odgovarajuće sudske radnje u vezi sa
okolnostima slučaja, uključujući i radnje koje rezultiraju odbacivanjem tužbe
ili odlučivanjem o predmetu bez daljeg procesuiranja. Ovaj proces bi trebalo
olakšati upotrebom kontrolnih lista, modela i standardizovanih obrazaca.
- Pripremne aktivnosti. Sudija, uz pomoć stručnog saradnika, će, kad god je to
moguće i prikladno, stupiti u kontakt sa strankama (pripremna sednica) kako
bi se osiguralo da se na glavnoj raspravi o predmetu izvedu samo relevantni
dokazi i da se podnesu pre roka ili u roku koji je određen zakonom ili koji je
dao sudija, i da su izuzeci od pravnih pravila ili sudskih naloga u vezi sa
glavnom raspravom dozvoljeni samo u slučajevima neizbežnih i opravdanih
slučajeva. Sudije treba da ohrabruju strane da sporazumno reše svoj spor,
naročito u slučajevima kada se činjenično stanje ne osporava, ili kada se čini
da će stranke postići sporazum. Ovaj proces bi trebalo olakšati upotrebom
kontrolnih lista, modela i standardiziranih obrazaca.
- Sudske aktivnosti vezane za dokaze. Sudija, uz pomoć stručnog saradnika,
treba da, kad god je to moguće i prikladno, koristi radni list ili drugi
mehanizam za prosleđivanje prihvatljivih dokaza (obično se sastoji od izjava
svedoka, fizičkih dokaza, originalne dokumentacije, mišljenja veštaka i
poseta licu mesta) tokom sučeljavanja primljenih dokaza sa pravnim
elementima tužbe, i pokazujući osnovu za isključivanje bilo kojeg dokaza.
Stoga bi aktivno upravljanje predmetom od strane sudije u timskom okruženju
trebalo da sudiju stavi u poziciju koja bi omogućila pravovremenu izradu pisane
sudske presude zasnovane na dokazima i zakonu o sa sadržajem i formatom
određenim zakonom.
287
Vrste presuda shodno ZPP
 Delimična presuda
Delimična presuda zapravo je presuda kojom sud odlučuje samo o jednom delu
tužbenog zahteva ili o jednom od nekolicine zahteva koji su predmet suđenja. Sud
donosi ovu presudu kada je predmet suđenja, na osnovu navoda ili usled
dovoljnog razmatranja, jedan ili više, zreo za definitivnu i meritornu odluku, u
kom slučaju sud može, sa stanovišta pripremljenih zahteva, odnosno dela
pripremljenog zahteva, da privede razmatranje kraju i da donese delimičnu
presudu.
Primeri iz prakse: Ukoliko je tužilac podneo par zahteva protiv tuženog,

npr. uručivanje predmeta, naknada štete i naknada za neosnovano
bogaćenje, pod pretpostavkom da je deo tužbenog zahteva u vezi sa
uručivanjem predmeta ali ne i za naknadu štete i neosnovano bogaćenje
pripremljen za odlučivanje, sud može doneti delimičnu presudu kojom
odlučuje o uručivanju datog predmeta tužiocu a da nakon toga odluči i o
druga dva zahteva. Ovo se može desiti iz razloga što u ovom slučaju
zahtev za naknadu štete i neosnovano bogaćenje može da potraje usled
složenog postupka dokazivanja štete i naknade za neosnovano bogaćenje,
pošto će sud zasigurno po dobijanju predloga stranaka, izvršiti traženo
veštačenje i izvesti druge materijalne dokaze kako bi dokazao predmetne
činjenice i vrednost naknade.
Sud može doneti delimičnu presudu i kada je predmet suđenja protivtužba, ali gde
je za odluku pripremljen samo tužbeni zahtev ili protivtužba.
Ne dozvoljava se delimična presuda ukoliko tužba ili protivtužba navodi više
zahteva o kojima se ne može odlučiti odvojeno o osnovanosti datih zahteva, usled
prirode parničnog odnosa.
Sud donosi ovu presudu po službenoj dužnosti ukoliko isto smatra opravdanim.
Sud treba da uzme u obzir veličinu zahteva koji je pripremljen za odlučivanje 544
ali i druge procesne ciljeve čija realizacija omogućuje donošenje delimične
presude, pri donošenju delimične presude na tužbeni zahtev.545
544Odredba člana 147.3 ZPP

545 Ostali ciljevi koje sud treba imati u vidu prilikom donošenja delimične presude, sem veličine
tužbenog zahteva, jeste i procesna ekonomija, kao i efikasnost postupka i odlučivanja u razumnom
vremenskom roku.
288
Delimična presuda zapravo je nezavisna od konačne presude za preostali deo

tužbenog zahteva kako sa stanovišta sredstava pobijanja tako i kada govorimo o
izvršenju presude.
 Presuda zasnovana na priznanju

Presuda zasnovana na priznanju predstavlja meritornu odluku koju sud donosi na
osnovu izjave koju daje tužena stranka. Priznanjem tužbenog zahteva, kao
jednostrane procesne radnje tužene stranke, dalji parnični postupak postaje
izlišan.
ZPP propisuje da u slučaju da tuženi do završetka glavne rasprave prizna tužbeni
zahtev delimično ili u potpunosti, sud, bez daljeg razmatranja, donosi presudu
kojom usvaja jedan deo ili celokupan tužbeni zahtev (presuda zasnovana na
priznanju).
Zakonska odredba da tuženi može priznati tužbeni zahtev do završetka glavne
rasprave podrazumeva da tuženi može potvrditi tužbeni zahtev i van sudskog
ročišta ali i na ročištu (na primer, može potvrditi tužbeni zahtev odgovorom na
tužbu ili podneskom tokom pripremnog ročišta i glavne rasprave kao i direktnim
priznanjem na pripremnom ročištu ili glavnoj raspravi).
Obično, po završetku procesnih radnji kojima se potvrđuje tužbeni zahtev, sud
odmah, ne čekajući predlog tužene stranke donosi svoju presudu na osnovu
priznanja, kojom prihvata tužbeni zahtev kao osnovan. Bez obzira na činjenicu da
sud u normalnim okolnostima treba odmah, po priznanju tužbenog zahteva da
donese presudu na osnovu istog, ukoliko je tužbeni zahtev povezan sa zahtevima
kojima stranke ne mogu raspolagati slobodno (stav 3 člana 3 ZPP), bez obzira
što su ispunjeni uslovi da sud donese presudu po osnovu priznanja, sud neće
doneti istu.
Sud neće doneti presudu po osnovu priznanja svaki put kada konstatuje da je
tužbeni zahtev takav da njime stranke ne raspolažu slobodno, niti će doneti
presudu na osnovu priznanja ni u brakorazvodnim parnicama.546
 Odlaganje donošenja presude na osnovu priznanja - donošenje presude na

osnovu priznanja može se odložiti za kasnije ukoliko postoji potreba da se
upute odgovarajuća obaveštenja o tome da li je tužbeni zahtev takav da
stranke mogu slobodno raspolagati njime.
546 Član 85, stav 2 Zakona o porodici Kosova.
289
Primeri iz prakse: Predmet X je tužio predmet Y za utvrđivanje prava

vlasništva u vezi sa imovinom NN i tokom pripremnog ročišta, tuženi
pred sudom daje izjavu o priznavanju tužbenog zahteva. Ukoliko sud
nema dovoljne dokaze na osnovu kojih može konstatovati okolnost da li
je predmet tužbenog zahteva zapravo dospeo zahtev tuženog, on može
odložiti donošenje presude na osnovu priznanja i preduzeti odgovarajuće
mere kojima će konstatovati da li je tužbeni zahtev na raspolaganju
tuženog ili ne. Na ovaj način se po službenoj dužnosti može obratiti
nadležnom organu, u značenju odredbe člana 7.2 ZPP, sa zahtevom da
dotični organ podnese sudu u propisanom (sudskom) roku uverenje o
imovini i ostale informacije o istorijatu imovine itd. Po dobijanju ovih
informacija, sud odlučuje da li da prihvati ili odbaci izjavu o priznanju
tužbenog zahteva.
 Opoziv izjave o priznanju tužbenog zahteva - Tuženi koji je dao izjavu o

priznanju tužbenog zahteva može opozvati izjavu o priznanju tužbenog
zahteva. ZPP je odredbom u članu 148.4 predvideo mogućnost da tuženi
opozove izjavu kojom je priznao tužbeni zahtev, ali samo do trenutka
donošenja presude na osnovu priznanja, na sudu.
Da bi se izvršile procesne radnje kojima se opoziva izjava o priznanju
tužbenog zahteva nije potrebna saglasnost tužene stranke. Tuženi ne mora da
podnese sudu nikakvo obrazloženje o opozivanju izjave kojom je priznat
tužbeni zahtev, već je dovoljna samo izjava da opoziva izjavu o priznanju
tužbenog zahteva pod uslovom da presuda nije doneta.
Čim se opozove izjava o priznanju tužbenog zahteva, sud treba da nastavi
postupak, a isto sud čini i ako konstatuje da tužbeni zahtev nije raspoloživ
strankama.
I nakon opoziva izjave o priznanju tužbenog zahteva, postoji mogućnost da
tuženi ponovo potvrdi tužbeni zahtev i naravno ova izjava ima potpuno
dejstvo pošto će sud na osnovu nje doneti presudu ukoliko konstatuje da je
tužbeni zahtev raspoloživ strankama.
Ukoliko se donese presuda na osnovu priznanja, ista treba da sadrži naslov
“presuda na osnovu priznanja”.
 Obrazloženje presude na osnovu priznanja– obrazloženje presude na osnovu

priznanja razlikuje se od obrazloženja uobičajene presude pošto će se u ovom
obrazloženju sud ograničiti na razloge za potvrđivanje činjeničnog stanja,
290
analizu dokaza i primenu materijalnog prava. Od suštinske je važnosti opis

tužbenog zahteva, opis izjave o priznanju tužbenog zahteva, konstatacija da
je zahtev raspoloživ strankama i pozivanje na odredbe ZPP, deo presude na
osnovu priznanja.
 Razlozi za izjavljivanje žalbe na presudu na osnovu priznanja - ZPP, u

odredbi člana 181.2 propisuje da ”Presuda na osnovu priznanja i presuda na
osnovu odustajanja od tužbenog zahteva se mogu pobiti zbog kršenja odredbi
parničnog postupka, ili ako je izjava o priznanju ili odustajanju od tužbenog
zahteva data u zabludi ili pod uticajem nasilja ili prevare”.
 Presuda zasnovana na odricanju od tužbenog zahteva

Odredbe člana 149 ZPP propisuju mogućnost zaključivanja sudskog procesa
raspoloživim radnjama stranaka. Dok je odredbama člana 148 ZPP predviđena
mogućnost zaključivanja sudskog procesa priznanjem tužbenog zahteva,
odredbama člana 149 ZPP sudski proces može se zaključiti odricanjem od
tužbenog zahteva. Ukoliko se tužilac do završetka ročišta za glavnu raspravu
odrekne jednog dela ili celokupnog tužbenog zahteva, sud bez daljeg razmatranja
donosi presudu kojom odbacuje tužbeni zahtev u delu u kome se tužilac odrekao
od tužbe delimično ili u celosti.
I u ovom slučaju se radi o procesnim radnjama tužioca koje podlažu pravilima
ZPP odnosno odredbi člana 149 ZPP.
Za odricanje od tužbenog zahteva, tužilac ne treba saglasnost tužene stranke.
U sudskoj praksi, sudovi treba da pojasne situacije kada se radi o odricanju od
tužbe izjavom tužioca i odricanjem od tužbenog zahteva.
Ove situacije se najlakše mogu pojasniti identifikovanjem razlika između
povlačenja tužbe i odricanja od tužbenog zahteva.
 Razlike između povlačenja tužbe i odricanja od tužbenog zahteva slede:

- Tužilac se može odreći od tužbenog zahteva bez saglasnosti tuženog do
završetka ročišta za glavnu raspravu na predmetu, a tužilac može povući
tužbu bez saglasnosti tuženog do trenutka kada tuženi predoči sudu svoj
odgovor na tužbu.
- Ukoliko se tužilac odrekne od tužbenog zahteva, sud donosi presudu na
osnovu odricanja od tužbenog zahteva, dok u slučaju da tužilac povuče tužbu,
sud donosi rešenje kojim će tužbu smatrati povučenom.
291
- Protiv presude donete po osnovu odricanja od tužbenog zahteva u svakom

predmetu se može izjaviti žalba sudu drugog stepena, dok protiv rešenja
kojim se konstatuje povlačenje tužbe tužioca nije uopšte dozvoljena žalba.
- Sudski proces zaključen presudom o odricanju od tužbenog zahteva smatra
se zaključenim meritornom odlukom i podrazumeva nemogućnost da tužilac
za isto pitanje ponovo podnese tužbu pošto bi se u slučaju da ponovo uloži
tužbu ona smatrala presuđenim pitanjem, dok isti može ponovo uložiti svoju
tužbu u slučaju da je sudski proces završen rešenjem kojim je konstatovano
povlačenje tužbe tužioca.
 Odbijanje donošenja presude po osnovu odricanja od tužbenog zahteva

Sud neće doneti presudu po osnovu odricanja od tužbenog zahteva iako su
ispunjeni neophodni uslovi za isto ukoliko konstatuje da se radi o zahtevu
kojim stranke nemaju pravo da raspolažu slobodno.
Sud neće doneti presudu na osnovu odricanja od tužbenog zahteva svaki put
kada konstatuje da stranke ne mogu raspolagati slobodno tužbenim zahtevom
i takođe neće doneti presudu na osnovu odricanja od tužbenog zahteva u
brakorazvodnim parnicama.547
 Odlaganje donošenja presude na osnovu odricanja od tužbenog zahteva

- donošenje presude na osnovu odricanja od tužbenog zahteva može se
odložiti za kasnije ukoliko je potrebno dobiti odgovarajuća obaveštenja,
ukoliko je tužbeni zahtev takav da njime stranke mogu raspolagati slobodno
(stav 3, člana 3 ZPP-a).
Primeri iz prakse: Ukoliko je subjekat X tužio subjekta Y oko

utvrđivanja svojinskog prava u vezi sa imovinom N. N. Pretpostavimo da
u konkretnom predmetu tužilac nema aktivan legitimitet u ovom pravnom
– parničnom pitanju usled nepostojanja građanskopravnog odnosa sa
tuženom strankom i pod pretpostavkom da isti izjavljuje da se odriče od
tužbenog zahteva, sud može odložiti za kasnije donošenje presude sve
dok ne obezbedi dovoljne dokaze na osnovu kojih može konstatovati da
li se u datoj okolnosti radi o raspoloživom zahtevu stranaka, u ovom
slučaju tužioca. Na ovaj način, sud po službenoj dužnosti, u značenju
547 Član 85, stav 2 Zakona o porodici Kosova
292
člana 7.2 ZPP-a može prikupiti sve potrebne informacije da izvede

zaključak da li je zahtev raspoloživ ili ne.
 Opoziv izjave o odricanju od tužbenog zahteva – Tužilac koji je dao izjavu

o odricanju od tužbenog zahteva usmeno na ročištu ili podneskom van ročišta,
može opozvati istu bez saglasnosti tužene stranke, do trenutka donošenja
presude.
 Presuda zbog propuštanja

Presuda zbog propuštanja predstavlja novinu koju je doneo aktuelni ZPP. Presuda
zbog propuštanja je u funkciji efikasnosti sudskih postupaka i povećavanja mera
u funkciji načela ekonomije. ZPP odredbom člana 150 na konkretan način uređuje
mogućnost donošenja ove presude.
Važno je istaći za sudsku praksu da se ovakav vid presuda može doneti samo van
sudskog ročišta i nikada ne na sudskom ročištu.
U skladu sa odredbom člana 150.1 ZPP: Ukoliko tuženi, u roku koji je predviđen
zakonom ne podnese sudu odgovor na tužbu , sud izriče presudu kojom se usvaja
tužbeni zahtev.
Presudu zbog propuštanja mogao bi doneti sud ukoliko se ispuni par zbirnih
uslova:
- Ukoliko je tuženom uredno uručena tužba i poziv da pruži odgovor na tužbu,
- Ukoliko osnovanost tužbenog zahteva proizilazi iz činjenica predstavljenih u
tužbi,
- Ukoliko činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev nisu u suprotnosti sa
dokazima koje je predložio sam tužilac ili sa opšte poznatim činjenicama.
Gore navedeni uslovi koje citira sud treba da se procene na zbirni način kako bi
isti mogao da donese odluku zbog propuštanja i to van ročišta i bez predloga
tužilačke strane. Iz svega ovoga proizilazi da sud uglavnom procenjuje da li su
ispunjeni uslovi za donošenje presude zbog propuštanja. Važno je istaći da sud,
sem uslova da se nadoveže na odgovor na tužbu, treba da izvrši objektivnu
procenu osnovanosti tužbenog zahteva koja zasigurno treba da se pokaže
osnovanom, na osnovu činjenica navedenih u tužbi koje su dokazane dokazima
koji se nalaze u predmetnim spisima.
293
Kada pažljivo analiziramo zbirne uslove koji treba da se ispune za donošenje

presude zbog propuštanja, može se zaključiti da će sudska praksa biti ograničena
u puno slučajeva da donese ovu presudu, pošto presuda neće moći da se donese u
svim slučajevima iz kojih proizilazi da će činjenice biti dokazane dokazima koji
se ne mogu priložiti uz tužbu prilikom obrade tužbe na sudu. Na primer, ukoliko
se jedna činjenica dokaže saslušanjem svedoka, ova presuda ne može se doneti,
zatim ukoliko se jedna činjenica zapravo dokaže veštačenjem, ova presuda opet
ne bi mogla da se donese itd.
 Nedonošenje presude zbog propuštanja - Sud neće doneti presudu zbog

propuštanja bez obzira na to da li su uslovi ispunjeni, ukoliko konstatuje da
se radi o zahtevu kojim stranke nemaju pravo da raspolažu slobodno.
Ova situacija je identična svim slučajevima u kojima će sud odreagovati
uglavnom kada konstatuje da stranke navode da raspolažu zahtevima kojima
ne mogu raspolagati (član 3.3 ZPP).
 Odlaganje donošenja presude zbog propuštanja – Sud može odložiti

donošenje presude zbog propuštanja ukoliko treba da dobije odgovarajuća
obaveštenja u vezi sa okolnošću, kako bi zaključio da li stranke mogu
raspolagati istim. Uvek ovo odlaganje treba da se desi u periodu dok sud nije
uputio strankama pozive za pripremno ročište ili za glavnu raspravu ukoliko
pripremno ročište nije zakazano. Iz gorenavedenih razloga, sud može doneti
ovu presudu samo van ročišta.
U svakom slučaju u kome tuženi nije podneo odgovor na tužbu ali se iz
činjenica navedenih u tužbi ne zaključuje osnovanost tužbenog zahteva, sud
zakazuje pripremno ročište i ukoliko na datom ročištu tužilac ne preinači
tužbu, donosi presudu kojom odbacuje tužbeni zahtev. Ova situacija treba da
se pojasni u smislu sudske prakse, pošto će na ročištu za glavnu raspravu sud
izvesti i druge dokaze koji dokazuju činjenice iz tužbe koje sud nije imao na
raspolaganju prilikom procene uslova za donošenje presude zbog
propuštanja. Dakle, na glavnoj raspravi se može zaključiti, na osnovu
izvedenih dokaza, da je tužbeni zahtev osnovan.
Nije dozvoljeno izjavljivanje žalbe protiv rešenja suda kojim se odbacuje
predlog tužioca da se donese presuda zbog propuštanja. Ova zakonska
odredba može stvoriti nedoumice u sudskoj praksi pošto se može protumačiti
da je uslov predlog tužilačke stranke za donošenje presude zbog propuštanja.
Smatramo da predlog tužioca nije preduslov za donošenje presude zbog
propuštanja.
294
Iz prakse: Postoje slučajevi u sudskoj praksi u kojima odredbe ZPP, iz člana

150, o donošenju presude zbog nepoštovanja, nisu pravično primenjene. Sud
ne bi trebalo da bude zadovoljen samo činjenicom da tuženi nije podneo
odgovor na tužbu jer je nepodnošenje tužbe samo jedan od uslova za
donošenje presude zbog nepoštovanja. U svakom slučaju, sud mora, bez
izuzetka, da vodi računa o tome da li osnovanost tužbenog zahteva proizlazi
iz činjenica navedenih u tužbi. Iz toga sledi da činjenice navedene u tužbi
treba potvrđuju osnovanost tužbenog zahteva, i da te činjenice treba da su u
skladu sa dokazima u spisima predmeta te da nisu u suprotnosti sa javno
poznatim činjenicama.
Da bi se ideja i dalje razrađivala, može se naglasiti ili se mora shvatiti da osnova

tužbe mora da proizilazi iz činjenica navedenih u tužbi koje se moraju dokazati
dokazima iz spisa predmeta ili činjenica koje su javno poznate. U tom smislu,
neizbežno je da, ako su za utvrđivanje odlučujućih činjenica predložena dokazna
sredstva kao: poseta suda licu mesta, veštačenje, saslušanje svedoka ili
saslušanje stranaka, onda se presuda ne može izreći zbog nepoštovanja. Dakle,
može se zaključiti da odlučujuće činjenice moraju da budu potvrđene
materijalnim dokazima koji su nađeni u spisima predmeta, koji bi takođe trebalo
da budu u potpunom skladu između sebe.
 Presuda zbog izostanka

Pod presudom zbog izostanka podrazumevamo onu presudu kojom se prihvata
kao osnovan tužbeni zahtev sadržan u tužbi uloženoj protiv tuženog, koji se ne
brani od nje, ne osporava tužbeni zahtev u pismenoj formi i koji je odsutan sa
pripremnog ročišta, ili ukoliko ono nije održano, sa prvog ročišta na glavnoj
raspravi, a prisutan tužilac predlaže njeno donošenje ili sud po službenoj dužnosti
donosi ovu presudu. Presuda zbog izostanka predviđena je odredbama člana 151
ZPP. Ukoliko se uporede uslovi za donošenje presude zbog izostanka i presude
zbog propuštanja primetićemo da postoje određene sličnosti ali i neke suštinske
razlike.
Shodno tome, sud donosi presudu zbog izostanka kada tuženom nije data tužba
na odgovor, ali samo uz poziv na pripremno ročište ili na prvo ročište u sklopu
glavne rasprave, ukoliko pripremno ročište nije zakazano uopšte, dok u slučaju
da tuženi ne dođe do kraja ročišta, sud na predlog tužioca ili po službenoj dužnosti
donosi presudu kojom usvaja tužbeni zahtev ukoliko se ispune i sledeći uslovi:
295
- ukoliko je tuženi uredno pozvan na ročište:

- ukoliko tuženi nije osporio tužbeni zahtev podneskom,
- ukoliko osnovanost tužbenog zahteva proizilazi iz činjenica navedenih u
tužbi,
- ukoliko činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev nisu u suprotnosti sa
dokazima koje je predočio sam tužilac ili sa opšte poznatim činjenicama,
- ukoliko ne postoje poznate okolnosti iz kojih proizilazi zaključak da je tuženi
sprečen da dođe na ročište opravdanim razlozima.
Uslovi za donošenje presude zbog izostanka treba da se shvate kao procesne i
materijalne pretpostavke koje treba da se ispune, pored pretpostavki koje treba da
se ispune za svaku presudu.
Važno je istaći da sud treba da pokloni odgovarajuću pažnju ispunjavanju
traženih uslova, posebno sud treba da izvrši objektivnu procenu osnovanosti
tužbenog zahteva koja svakako treba da se pokaže osnovanom, na osnovu
činjenica navedenih u tužbi koje treba da se dokažu dokazima koji se nalaze u
predmetnim spisima. Upravo ovde se obično primećuju slabosti odluka koje se
donose zbog izostanka.
• Nedonošenje presude zbog izostanka - Sud neće doneti presudu zbog

izostanka bez obzira što su ispunjeni uslovi, ukoliko se konstatuje da se radi
o zahtevu kojim stranke ne mogu slobodno raspolagati. Ova situacija je
identična sa svim slučajevima u kojima sud uglavnom deluje kada konstatuje
da stranke tvrde da raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati.
• Odlaganje donošenja presude zbog izostanka – Sud može odložiti

donošenje presude zbog izostanka ukoliko treba da dobije odgovarajuća
obaveštenja u vezi sa okolnošću kako bi zaključio da li je zahtev stranaka
zahtev kojim stranke mogu raspolagati.
Sud rešenjem odbacuje predlog stranke za donošenje presude zbog izostanka,
protiv koje nije dozvoljena žalba.
Treba istaći da odredba člana 151 ZPP, koja predviđa mogućnost donošenja
presude zbog izostanka, ne nailazi na odgovarajuću primenu, pošto jedan od
uslova za donošenje ove presude jeste da sud uopšte nije uputio tuženom
rešenje o odgovoru na tužbu, dok ZPP sa druge strane, predviđa obavezu suda
da tuženoj stranci uputi rešenje o odgovoru na tužbu. ZPP nema odredbe
kojima tačno pojašnjava u kojim slučajevima sud može uopšte da ne prosledi
tuženoj stranci rešenje o odgovoru na tužbu.
296
Smatramo da presuda zbog izostanka najviše može naći svoju primenu u

sporovima male vrednosti.548
Iz prakse: Neke od grešaka u primeni odredbi za izricanje presude zbog

odsustva, odnose se na trenutak kada je moguće potvrditi donošenje ove
presude od strane suda, zatim o okolnostima da li bi ili ne trebalo održati
raspravu u odsustvu, zatim potvrđivanje donošenja presude u odsustvu i
potrebu da se dokazi izvedu i potvrde u zapisniku ili ne ili da se ne
izvedu.
Važno je napomenuti da u slučajevima kada tuženi ne prisustvuje raspravi i
sud utvrdi da su ispunjeni uslovi iz člana 151 stav 1 tačka a) ako je tuženi
redovno pozvan na raspravu; b) ako tuženi nije osporio tužbeni zahtev
podneskom; c) ako osnovanost tužbenog zahteva proizilazi iz činjenica
navedenih u tužbi; d) ako činjenice na kojima se zasniva tužba nisu u
suprotnosti sa dokazima koje je izneo sam tužilac ili sa javno poznatim
činjenicama; e) ako ne postoje notorne okolnosti iz kojih se vidi da su sprečile
tuženog iz razumno opravdanih razloga za dolazak na raspravu, onda je sud
na predlog tužioca ili čak i formalno, nakon što je utvrdio prisustvo stranaka,
odnosno neprisustvo tuženog sa objašnjenjem da je tužba poslata zajedno sa
pozivom za raspravu a odsustvo nije opravdano (posle ocenjivanja ostalih
uslova) u zapisniku neposredno utvrđuje donošenje presude zbog odsustva.
Iz toga sledi da sud ne bi trebalo da odluči da se ročište održi u odsustvu, već
odlučuje da se ročište održi u odsustvu tada kada je nemoguće doneti presudu
zbog odsustva.
Sud ne bi trebalo da čita-izvodi dokaze jer je nemoguće izreći presudu zbog
odsustva.
Ako se detaljno ispitaju uslovi za izricanje presude zbog odsustva, rezultira
da sud zbog uslova iz člana 151 stav 1 tačka c) ako osnovanost tužbenog
zahteva proizilazi iz činjenica navedenih u tužbi b) ako činjenice na kojima
se zasniva tužba nisu u suprotnosti sa dokazima koje je izneo sam tužilac ili
sa javno poznatim činjenicama; e) ako ne postoje notorne okolnosti iz kojih
se zaključuje da su sprečile tuženog da obrazloži razloge za dolazak na
raspravu, treba doneti zaključnu ocenu da su ispunjeni uslovi, jer se u
zapisniku obično ne navodi razlog načina ispunjenja uslova. Obrazloženje
548 Za ovo, vidi deo koji govori o posebnom parničnom postupku, konkretno o postupku u
sporovima male vrednosti.
297
zatim sledi u posebnoj odluci koja bi trebalo da bude obrazložena kao i svaka
druga presuda, ali i dajući dodatne razloge za proceduralne uslove vezane za
izricanje ove presude.
 Presuda bez glavne rasprave u predmetu

Presuda doneta bez održavanja glavne rasprave u predmetu nije bila predviđena
starim ZPP. Odredbom člana 152 ZPP, predviđena je mogućnost donošenja
presude bez glavne rasprave o pitanju. Cilj je da se ovom odredbom postigne
efikasnost sudskog procesa.
U skladu sa ovom odredbom, sud donosi presudu ne održavajući glavnu raspravu
u predmetu ukoliko je tuženi, odgovorom na tužbu, utvrdio odlučujuće činjenice,
i pored osporavanja tužbenog zahteva, sud može, ne zakazujući sudsku raspravu,
da donese presudu (član 143 i 147 ZPP), ukoliko ne postoje druge prepreke za
njeno donošenje.
Treba istaći da je odredba člana 152 suštinski slična sa odredbom člana 398 ZPP.
Ono što je osnovni uslov za donošenje presude u skladu sa odredbom člana 152
ZPP, jeste da je tužena stranka pružila svoj odgovor na tužbu i da je u odgovoru
na tužbu potvrdila činjenice koje tužena stranka pretpostavlja. U ovom slučaju,
za donošenje presude bez glavne rasprave u predmetu, treba zbirno ispuniti uslove
kako bi tužena stranka dala odgovor na tužbu i kako bi utvrdila predmetne
činjenice pretpostavljene na strani tužioca.
U svakom slučaju, kada se radi o sudskoj praksi, treba da je jasno da presuda bez
glavne rasprave na predmetu može da se donese samo van sudskog ročišta, što
znači da se za donošenje ove presude ne zakazuje ni pripremno ročište niti glavna
rasprava.
U svakom slučaju, ukoliko sud proceni da su ispunjeni uslovi za donošenje
presude bez glavne rasprave na predmetu, onda može samo da odobri tužbeni
zahtev tužioca ali ne i da ga odbaci. To podrazumeva da su u slučaju da je dat
odgovor na tužbu, potvrđene i činjenice koje je tužilac pretpostavio, međutim, bez
obzira na to što su ove činjenice potvrđene, iz ovoga ne proizilazi osnovanost
tužbenog zahteva ili ukoliko se radi o zahtevu kojim stranke ne mogu slobodno
raspolagati, sud ne donosi presudu bez glavne rasprave o predmetu, već zakazuje
pripremno ročište ili glavnu raspravu.
298
 Donošenje presude nezakazivanjem sudskog ročišta u skladu sa

odredbama člana 398 ZPP.
Odredba člana 398 ZPP, suštinski je slična sa odredbom člana 152 ZPP, pošto u
oba slučaja, sud nakon što pristigne odgovor na tužbu, bez glavne rasprave,
donosi presudu kojom tužbeni zahtev tužioca usvaja kao osnovan.
Odredba člana 398 propisuje sledeće: Kada sud nakon što stigne odgovor na
tužbu, konstatuje da između stranaka nije sporno činjenično stanje, i da ne postoje
druge smetnje za donošenje zaslužene odluke, u tom slučaju on bez zakazivanja
sudske sednice može izricati presudu kojom prihvata tužbeni zahtev kao
osnovanim.
Iz ove odredbe proizilazi da jedan od suštinskih uslova za donošenje ove presude
zapravo da tuženi podnese svoj odgovor na tužbu. Još jedan bitan uslov jeste i
procena odnosno konstatacija suda, da među strankama nije sporna činjenična
situacija i da ne postoje druge prepreke da se donese meritorna odluka. Davanje
odgovora na tužbu važno je i kod ove presude pošto će sud iz tužbe i iz odgovora
na tužbu moći da konstatuje koje činjenice su sporne između stranaka a koje ne i
na osnovu ovoga će moći da odluči o daljim radnjama.
 Razlike između presude donete bez glavne rasprave u predmetu (član

152) i presude shodno odredbi člana 398 slede:
- Presuda doneta bez glavne rasprave u predmetu nosi naziv “presuda doneta
bez glavne rasprave u predmetu, dok presuda u skladu sa odredbom člana 398
treba da nosi naziv samo “presuda” ali se u uvodu presude navodi datum
donošenja i konstatacija da je doneta van ročišta.
- kod presude donete van glavne rasprave u predmetu (član 152), tuženi nužno
mora navesti predmetne činjenice, dok presuda shodno odredbi člana 398 ne
mora nužno da utvrdi činjenice koje je pretpostavio tužilac, ali procena da
činjenično stanje nije sporno između stranaka, treba da predstavlja procenu
suda.
- kod presude bez glavne rasprave u predmetu (član 152), obrazloženje presude
kada govorimo o analizi i zaključku o utvrđivanju činjenica na kojima se
zasniva tužbeni zahtev vrlo je kratko, dok kod presude shodno odredbi člana
398 obrazloženje presude o predmetnim činjenicama i zaključak suda u vezi
sa konstatacijom da činjenično stanje nije sporno između stranaka, iziskuju
istinsku analizu, logičnu i objektivnu procenu načina na koji je sud
konstatovao da činjenično stanje nije sporno.
299
 Donošenje presude nezakazivanjem sudskog ročišta u skladu sa

odredbama člana 399 ZPP. Odredba člana 399 zapravo je novina u
aktuelnom ZPP, pošto stari ZPP nije sadržao ove odredbe.
Cilj ovih odredbi u funkciji je načelo ekonomičnosti i efikasnosti sudskog
procesa.
U skladu sa odredbom člana 399.1: Kada sud, nakon što stigne odgovor na
tužbu, konstatuje da iz iznesenih činjenica u tužbi ne proizilazi zasnovanost
tužbenog zahteva, u tom slučaju on će doneti zasluženu odluku kojom se
tužbeni zahtev odbija kao neosnovan.
Stav 2 člana 399, predviđa: Tužbeni zahtev smatra se neosnovanim, u smislu
stava 1 ovog člana ukoliko je očigledno protivurečan sa iznesenim
činjenicama u tužbi, ili ukoliko su činjenice na kojima se zasniva tužbeni
zahtev očigledno protivurečne sa dokazima koje je predložio tužilac ili sa
činjenicama koje su javno poznate.
Za razliku od odredbi članova 152 i 398 koje predviđaju mogućnost da sud
donese presudu bez rasprave kojom odobrava tužbeni zahtev, odredbom člana
399 predviđa se mogućnost donošenja presude bez ročišta ali za odbijanje
tužbenog zahteva.
Sud će proceniti da je tužbeni zahtev neosnovan ukoliko je isti jasno u
suprotnosti sa činjenicama koje je tužilac naveo u tužbi, ukoliko su činjenice
koje je predočio u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac predložio za
potvrđivanje činjenica, ili ukoliko je tužbeni zahtev u suprotnosti sa opšte
poznatim činjenicama.
Tužbeni zahtev će biti u suprotnosti sa činjenicama ukoliko u skladu sa
materijalnim pravom iz predočenih činjenica ne proizilazi osnovanost
tužbenog zahteva, činjenice će biti u suprotnosti sa dokazima ukoliko se
predloženim dokazima potvrđuju činjenice koje se razlikuju od onih koje je
predočio tužilac i takođe ukoliko su činjenice koje je predočio tužilac u
suprotnosti sa opštepoznatim činjenicama549koje ne moraju da se dokazuju.
 Dopunska presuda
Ukoliko sud meritornom odlukom nije rešio neki zahtev stranke, onda može
tražiti da sud odluči u vezi sa ovim zahtevom.
549Opštepoznate činjenice su obrađene u delu koji govori o dokaznim sredstvima.
300
ZPP kada govorimo o zahtevu ne pravi razliku između glavnih i sporednih

zahteva. Član 162.1 ZPP glasi: “Ukoliko sud nije odlučio o svim zahtevima koji
su trebali biti uključeni u presudu, ili kada je samo jedan deo zahteva ostao
neuključen u presudu, stranka može u roku od petnaest (15) dana od dana kada
joj je uručena presuda da predloži sudu da izvrši njegovu dopunu ”. Ukoliko
stranka ne podnese predlog u roku smatraće se da je tužba povučena u delu koji
nije uključen u donetu presudu. Zakasneli predlog za dopunu presude odbacuje
se od strane suda dok se neosnovan predlog odbacuje od strane suda bez
zakazivanja sudskog ročišta.
Iz svega navedenog proizilazi da će sud dopuniti presudu ukoliko ispuni neke od
sledećih zbirnih uslova:
- ukoliko nisu rešeni svi zahtevi ili jedan deo zahteva,
- ukoliko stranka podnese predlog za dopunu i
- ukoliko je predlog za dopunu presude oročiv.
Smatramo da sud ne može po službenoj dužnosti da dopuni presudu, bez predloga
stranke.
Smatra se zahtevom za dopunu i žalba koja počiva na uzroku da sud nije odlučio
o celokupnom tužbenom zahtevu, dakle u ovom slučaju sud treba da tretira žalbu
kao zahtev za dopunu presude.
Tužilac koji nije podneo zahtev za dopunu presude, ne gubi pravo da za nerešeni
deo podnese novu tužbu.
Ukoliko se predlog za dopunu presude odnosi samo na zahtev za troškove
postupka, sud ne odlučuje presudom već rešenjem.
Protiv dopunske presude dozvoljeno je izjavljivanje posebne žalbe.
Donošenje, izrada u pismenoj formi i dostavljanje presude

U načelu, presuda treba da se donese odmah po zaključivanju glavne rasprave.
U skladu sa odredbom člana 153.1 ZPP, sud donosi presudu najkasnije u roku od
petnaest (15) dana od dana zaključivanja glavne rasprave. Vreme u kome se
presuda donosi zapravo predstavlja dan njene izrade u pismenoj formi.
Ukoliko sudija prekorači rok od petnaest (15) dana za donošenje presude, dužan
je da obavesti predsednika suda o razlozima prekoračenja.
301
Nepoštovanje roka za donošenje presude ne nosi sa sobom nikakve

procesnopravne posledice po stranke, dok za sudiju nepoštovanje roka može imati
administrativne posledice disciplinske prirode.
Objavljivanje presude
Po završetku glavne rasprave, sud obaveštava prisutne stranke o danu donošenja
presude, a ukoliko neka od stranaka ne učestvuje na ročištu, sud je dužan da je
obavesti u pismenoj formi.
Treba istaći da se u sudskoj praksi naše zemlje ne poštuje obaveza proglašenja
presude, sem u malom broju sporova, imajući u vidu da se u sudskoj praksi
poštuje obaveza suda da dostavi stranci presudu u pismenoj formi, kao što to
propisuje odredba člana 155.2 ZPP.
Neobjavljivanje/n presude od strane naših sudova posledica je i veoma formalnog
postupka koji predviđa odredba člana 154 stav 1 ZPP, kojom se određuje obaveza
suda da po zaključivanju glavne rasprave obavesti prisutne stranke o danu
donošenja presude (misli se na objavljivanje presude), a posledično ukoliko neka
od stranaka nije učestvovala na ročištu za održavanje glavne rasprave, sud je
dužan da je u pismenoj formi obavesti o danu donošenja presude. Smatramo da je
ovo veoma formalni postupak koji je u suprotnosti sa načelom procesne
ekonomije, zbog čega insistiramo da se ispoštuje rok za izradu presude u pismenoj
formi od 15 dana, dok kada govorimo o obavezi objavljivanja presude, svakako
smatramo da je ovo pravna obaveza koja treba da se ispoštuje, ali praktične
okolnosti zasigurno utiču na to da se ova obaveza ne primenjuje. U ovom smislu
se javlja problem žalbenog roka, imajući u vidu da u skladu sa odredbom člana
154.2 ZPP, ukoliko su stranke uredno obaveštene o danu donošenja presude, rok
za izjavljivanje žalbe na presudu počinje da teče sutradan, od dana dostavljanja
presude. U ovom kontekstu se postavlja pitanje šta ukoliko stranke nisu uredno
obaveštene o danu donošenja presude, posebno u slučajevima kada jedna stranka
nije učestvovala na raspravi, šta se dešava sa rokom ukoliko je jedna stranka bila
uredno obaveštena i nije učestvovala.
Smatramo da su zakonske odredbe nejasne što je posledično uticalo i na stvaranje
prakse da se strankama presuda pošalje u pismenoj formi, a da je sud prethodno
nije objavio.
Izvornik presude
Izvornik presude potpisuje sudija. Iz ovoga proizilazi da sudija potpisuje samo
jedan originalan dokumenat (izvornik presude). Prema značenju odredbe člana
302
159 proizilazi da strankama u sporu treba dostaviti overeni prepis presude, dok se
izvornik presude čuva zajedno sa predmetnim spisima u sudu. Sudska praksa se
razlikuje pošto naši sudovi šalju strankama po jedan primerak presude koju je
potpisao sudija, dok praksa pokazuje da se na drugostepenom i trećestepenom
sudu poštuje značenje ove odredbe.
Trenutak saopštavanja presude je važan u procesnom smislu pošto od ovog
trenutka počinje da teče partitivni rok (rok za dobrovoljno ispunjavanje obaveze)
a takođe počinje da teče i rok za izjavljivanje žalbe. Ovde se radi o dostavljanju
presude strankama a ne o njenom objavljivanju ju.
Ispravljanje presude
Ispravljanje presude odnosi se samo na nedostatke u vezi sa greškama načinjenim
u pismenoj formi ili proračunu kao i na vidljive netačne podatke sadržane u
odluci. Ovakve su prirode i greške u vezi sa oblikom presude kao i neslaganja
između kopije i originala presude. ZPP se odredbom člana 165 poziva na
ispravljanje presude.
U skladu sa odredbom člana 165.1: Greške u imenima i brojevima, kao i ostale
pismene greške i obračuni , nedostaci sa aspekta forme presude i neslaganje
kopija sa originalom presude, koriguje sud u bio koje vreme.
Sud donosi posebnu presudu o ispravljanju grešaka u presudi a jedan primerak
ovog rešenja se dostavlja strankama.
Ukoliko postoje neslaganja između originala i kopije presude, strankama se
dostavlja primerak ispravljene presude, u kojoj se navodi da se ovim primerkom
presude zamenjuje prethodni primerak presude. U tom slučaju, rok za
izjavljivanje žalbe na ispravljeni deo počinje da teče od dana kada stranke prime
ispravljeni primerak.
Sud odlučuje o ispravci presude bez izjašnjavanja stranaka. Dozvoljena je
posebna žalba protiv rešenja kojim se vrši ispravka presude.
Greške odnosno nedostaci u presudi koji su osnova za ispravku presude ne smeju
biti posledica pogrešne formulacije volje suda u vreme donošenja odluke, pošto
se ispravkom ne može promeniti volja suda izražena donošenjem odluke, imajući
u vidu da je sud vezan njome od trenutka proglašenja presude.
Pravosnažnost presude
Različiti pravni odnosi stranaka u sporu rešavaju se konačno, kada presuda suda
postane pravosnažna.
303
Nakon pravosnažnosti, odluka dobija moć “presuđene stvari” što znači da stranka
koja je dobila spor može da stavi odluku na obavezno izvršenje ukoliko je
dobrovoljno ne sprovede predmet koji je izgubio suđenje (dužnik).
Član 166.1 ZPP propisuje da ”Presuda koje se ne može pobiti putem žalbe postaje
konačna onoliko koliko je njome odlučeno o tužbenom zahtevu ili protiv tužbe”.
Dužnost je suda da po službenoj dužnosti tokom celokupnog postupka pazi da li
je stvar pravosnažno presuđena. Ukoliko se konstatuje da se radi o presuđenoj
stvari, tužba se odbacuje kao nedozvoljena.550
Presuda može postati pravosnažna:
- ukoliko su stranke odustale od prava da izjave žalbu,
- ukoliko su stranke povukle uložene žalbe,
- ukoliko je istekao rok za izjavljivanje žalbe i
- ukoliko je drugostepeni sud odlučio po žalbi njenim odbacivanjem i
potvrđivanjem prvostepene presude.
U skladu sa ZPP, protiv svih presuda dozvoljeno je pravo žalbe, te ni u jednom
slučaju presuda ne može postati pravosnažna na drugi način osime navedenih.
Pravosnažna presuda ima dejstvo samo prema strankama u postupku, sem kada
priroda parničnog odnosa ili slovo zakona proizvode dejstvo protiv trećih lica.
Rešenje
Rešenje predstavlja vrstu sudske odluke kojom sud tokom procesa odlučuje o
svim drugim pitanjima koja se predoče tokom procesa, sem samog predmeta
suđenja.
Obično rešenjem sud odlučuje o parničnim pitanjima, pošto se većina pitanja
tokom suđenja rešava sprovođenjem procesnih normi. Međutim, postoje slučajevi
kada se rešenjem rešavaju i pitanja materijalne prirode koja nisu važna za glavnu
stvar, kao npr. pitanje troškova postupka, učešća umešača na suđenju itd.
Rešenja se donose kako na sudskom ročištu tako i van sudskog ročišta. Sva
rešenja koja se donose na sudskom ročištu proglašava sudija. Rešenje proglašeno
na sudskom ročištu dostavlja se strankama u vidu overenog prepisa, samo ukoliko
se može pobiti posebnom žalbom ili na osnovu rešenja se odmah može tražiti
izvršenje ili ukoliko isto iziskuje tok procesa.
550 Član 391 ZPP
304
Rešenja koja sud donosi van sudskih ročišta saopštavaju se strankama,

dostavljanjem overenog prepisa rešenja.
Sud je vezan za svoja rešenja, ukoliko se ne odnose na tok procesa ili ukoliko ZPP
ne propisuje drukčije.
Rešenje protiv koga je dozvoljeno izjavljivanje posebne žalbe treba da sadrži
obrazloženje.
305
306
XX. REDOVNI PRAVNI LEKOVI
Pravni lek predstavlja procesno sredstvo kojim stranka ili ovlašćeno treće lice
traži od suda da poništi ili da preinači odluku za koju tvrdi da može da dokaže da
je nepovoljna, nepravedna i nezakonita. Pravni lek zapravo je izraz
nezadovoljstva stranke odlukom donetom u njenom predmetu i istovremeno
zahtev da se ista zameni zakonitom i pravičnom odlukom.551
Pravo pobijanja odluka osnovno je pravo zagarantovano Ustavom Republike
Kosovo ali i Zakonom o parničnom postupku.
Ustav Republike Kosovo u svom članu 32 garantuje pravo na pravni lek,
sledećom odredbom: “ Svako lice ima pravo da koristi pravna sredstva na sudske
i administrativne odluke, koje uskraćuju njena/njegova prava ili interese, na
zakonom propisan način”, (u ovom slučaju Zakon o parničnom postupku uređuje
način upotrebe pravnog leka protiv sudskih odluka).
Ustav Republike Kosovo sem ove odredbe o pravu na pravni lek u odredbi člana
54 propisuje sudsku zaštitu prava, sledećom odredbom: “ Svako ima pravo na
sudsku zaštitu u slučaju kršenja ili uskraćivanja nekog prava koje je garantovano
ovim Ustavom, kao i pravo na efikasne pravne mere ukoliko se utvrdi da je pravo
prekršeno”, dok član 102 stav 5, Ustava Republike Kosovo propisuje sledeće: “
Garantuje se pravo na sudsku odluku, osim ako je zakonom drugačije određeno.
Pravo korišćenja vanrednih pravnih mera, je regulisano zakonom. Zakonom se
može odobriti pravo na neposredno podnošenje predmeta Vrhovnom sudu, i u
takvim slučajevima nema pravo na žalbu”.
Ove 3 (tri) osnovne odredbe Ustava Republike Kosovo garantuju osnovna ljudska
prava, tretirajući ovo pravo (pravo na pravni lek) kao ustavnu kategoriju.
Pravo žalbe na odluku suda zapravo je standard međunarodnog prava o ljudskim
pravima a ne samo pravo koje potiče iz unutrašnjeg prava jedne države.552 Pravo
žalbe, u širem značenju, podrazumeva pravo subjekta koji je bio stranka u
postupku, kome izrekne sudsku odluku prvog stepena, da izjavi žalbu višem sudu
na odluku suda prvog stepena.553
Zakonom o sudovima obrazovan je Apelacioni sud koji je nadležan da reši:
- sve žalbe izjavljene protiv odluka osnovnih sudova,
551 Faik Brestovci, Građansko procesno pravo I, Priština,E Drejta Procedurale Civile I, Prishtinë
2006, str. 62.
552 Enver Hasani & Ivan Cukalovic, Komentar Ustava Republike Kosovo/Komentar i Kushtetutës
së Republikës së Kosovës, strana. 496.
553 Ibid, str.496.
307
- sukob nadležnosti između osnovnih sudova, i

- druga pitanja propisana zakonom.
Na ovaj način zagarantovana je primena načela da se svaki predmet razmotri na
najmanje dva sudska stepena i da se razmatranje na drugom stepenu vrši po
izjavljivanju pravnog leka - žalbe.
Što se tiče širine razmatranja koje viši sud treba da izvrši, osnovni je standard da
sudska revizija na višem sudu treba da obuhvati kako razmatranje procesnih prava
tako i razmatranje osnovanosti predmeta, omogućujući višem sudu da izvrši kako
formalno tako i suštinsko razmatranje predmeta koji je već presuđen na prvom
stepenu..554
 Žalba na presudu. Žalba predstavlja redovan pravni lek pobijanja prvostepene

presude. Izjavljivanje žalbe dozvoljeno je protiv svake prvostepene presude, bez
izuzetka.
Kaže se da je žalba protiv presude univerzalno sredstvo pobijanja, pošto njome
stranka ima pravo da pobije svaku aktivnost suda, postupak koji je primenio,
konstatovano činjenično stanje i pravnu ocenu pitanja koje je posledično dovelo
do primene određene materijalnopravne norme.555
ZPP članom 176 stav 1, propisuje sledeće: “Protiv donetog rešenja prvostepenog
suda stranke mogu da izvrše žalbu u roku od petnaest (15) dana od dana uručenja
kopije presude , ukoliko se ovim zakonom nije utvrđen neki drugi rok. U
sporovima iz izveštaja kojima je doneta presuda na osnovu menice ili čeka rok za
žalbu je sedmodnevni”.
 Pravni interes za pobijanje odluke. Kao što je to slučaj kada govorimo o svakoj
procesnoj radnji, i za sredstvo pobijanja predviđa se da ga stranka može koristiti
samo ukoliko za to ima pravni interes. Stranka ima pravni interes u pobijanju
odluke time što se nada da će u vezi nje, nadležan sud doneti povoljniju odluku
od one koja se pobija.
U praksi je lako shvatiti koja od stranaka ima pravni interes da izjavi žalbu, pošto
je stranka sa pravnim interesom izjavljivanja žalbe upravo ona stranka koja je
nezadovoljna odlukom suda.
554 Ibid, str.496.

555 Faik Brestovci, Građansko procesno pravo I, Priština/E Drejta Procedurale Civile I, Prishtinë
2006, str. 73.
308
ZPP u članu 186 stav 3, propisuje sledeće: “Žalba je nedozvoljiva ukoliko ju je

podnelo lice koje nije ovlašćeno za njeno podnošenje , ili lice koje je odustalo od
prava na žalbu ili koje je povuklo podnetu žalbu ,ili ukoliko lice koje je podnelo
žalbu nema pravni interes za podnošenje žalbe”.
Iz ove odredbe proizilazi da je nedozvoljena žalba izjavljena u slučaju kada lice
koje je izjavilo žalbu nema pravni interes da žalbu uloži. U slučaju da sud
konstatuje da je žalbu uložilo lice koje nema pravni interes za njeno izjavljivanje,
žalba se odbacuje kao nedozvoljena.556
Kada sud usvoji tužbeni zahtev samo delimično ili ga odbaci samo delimično i
ukoliko žalbu izjavi tuženi, pravni interes podnosilaca žalbe da pobiju odluku
suda odnosi se samo na onaj deo kojim su isti nezadovoljni.557
Odredba člana 178 tačka b) ZPP, traži od podnosioca žalbe da se izjasni da
podnosi svoj prigovor na presudu u celosti ili na jedan njen deo, ali u pravnoj
praksi, u puno slučajeva se podnosioci žalbe precizno ne izjašnjavaju da li
pobijaju presudu u celosti ili u određenim delovima. U slučajevima kada se
podnosilac žalbe nije izjasnio da pobija presudu u celosti ili u nekim delovima,
pravni interes za izjavljivanje žalbe je takav da služi kao mehanizam da se
precizira da li je podnosilac žalbe izjavio žalbu na presudu u celosti ili u
određenim delovima.
U sudskoj praksi, kada se podnosilac žalbe nije izjasnio da li pobija presudu u
celosti ili samo neke njene delove, istom se žalba ne vraća na dopunu, bez obzira
što se u skladu sa gorenavedenom citiranom odredbom, traži da se isti izjasni ali
se na osnovu pravnog interesa podnosioca žalbe za njeno izjavljivanje određuje
da li se žalba odnosi u celosti na presudu ili samo na određene delove.
Primeri iz prakse: Ako je u jednom predmetu sud, odlučujući o tužbenom

zahtevu tužioca, doneo presudu kojom u tački jedan njene izreke
odobrava delimično tužbeni zahtev tužioca i obavezuje tužioca da isplati
dugovanje u visini od 5000 evra, dok u tački dva izreke odbija drugi deo
tužbenog zahteva u vezi sa dugovanjem u visini od 5000 evra. Žalba koju
556 Na primer: Ukoliko je žalbu izjavila stranka koja je dobila spor presudom prvostepenog suda,
kojom je sud odlučio o svim njenim zahtevima.
557 Na primer: Ako je tužilac svojim tužbenim zahtevom tražio naknadu nematerijalne štete za
pretrpljeni fizički bol, strah, za smanjenu životnu aktivnost i za duševni bol koji mu je nanet
naruženjem, u ukupnom iznosu od 20 000 evra, ali je sud za sve kategorije štete presudio ukupan
iznos od 10 000 evra, u ovom slučaju se njegov pravni interes odnosi samo na deo u kome je tužbeni
zahtev odbijen. Što se tiče tuženog u istom predmetu, njegov pravni interes suprotan je interesu
tužioca i odnosi se na odobreni deo tužbenog zahteva.
309
je izjavio tužilac, protiv ove presude, ne precizira u kom delu pobija

presudu zbog čega sud na osnovu pravnog interesa tužioca za
izjavljivanje žalbe, preispituje presudu u delu u kome je delimično
odbijen tužbeni zahtev tužioca, dakle tačku dva izreke presude.
Kada bi žalbu uložio tuženi bez naznaka u kom delu pobija presudu, sud ponovo
na osnovu pravnog interesa tuženog za izjavljivanje žalbe, razmatra presudu u
tački jedan izreke.
Treba istaći da ZPP u članu 195 stav 2, glasi: “Drugostepeni sud nije vezan za
predlog podnet u žalbi”, bez obzira na to da se drugostepeni postupak vodi tek
nakon što jedna od stranaka u sporu iznese svoje nezadovoljstvo odlukom
prvostepenog suda. Ova zakonska formulacija koja isključuje obavezu suda da se
obaveže predlogom podnosioca žalbe iznetog u žalbi, pre svega, se odnosi na
okolnosti koje drugostepeni sud može uzeti u razmatranje, i po službenoj dužnosti
a koje mogu diktirati zaključak koji će biti suprotan onom predloženom u žalbi.
 Dejstva žalbe. Žalba predstavlja sredstvo suspenzivnog dejstva, pošto se njenim

izjavljivanjem sprečava dobijanje pravosnažne presude, u celosti ili pobijenom
delu.
Žalba takođe predstavlja devolutivno sredstvo, pošto se njenim izjavljivanjem
zasniva nadležnost suda višeg stepena da razmotri pobijenu odluku. Sem toga,
žalba je nezavisno sredstvo, pošto se o njoj odlučuje bez obzira na druga sredstva
pobijanja.
 Rok za izjavljivanje žalbe. Rok za izjavljivanje žalbe protiv presude donete na

sudu prvog stepena iznosi 15 dana od dana dostavljanja prepisa presude, ako
Zakon o parničnom postupku ne propisuje neki drugi rok (član 176, stav 1 ZPP).
Izuzetak čine posebni parnični postupci koji propisuju kraće rokove.
Rok za izjavljivanje žalbe u posebnim parničnim postupcima kraći je od 15 dana,
tako da u sporovima iz radnog odnosa, rok za izjavljivanje žalbe iznosi 7 dana
(član 477 ZPP), u postupku u sporovima zbog smetanja državine, rok za
izjavljivanje žalbe iznosi 7 dana (član 482 stav 2 ZPP), u sporovima male
vrednosti, rok za izjavljivanje žalbe protiv presude iznosi 7 dana (član 491, stav
3 ZPP), u sporovima – postupku isplate platnih naloga, rok za izjavljivanje žalbe
iznosi 7 dana kada se odlučuje o menici a 3 dana kada se odlučuje o čeku (član
495, stav 2 ZPP) a u privrednim sporovima, rok za izjavljivanje žalbe iznosi 7
dana (član 509, tačka c) ZPP).
310
 Sadržina žalbe. U skladu sa članom 99 stav 1 ZPP, i žalba kao pravni lek
predstavlja podnesak, ali član 178 propisuje da žalba mora da sadrži:
- označenje presude protiv koje se izjavljuje žalba;
- izjavu da se presuda pobija u celini ili u određenom delu;
- razlog žalbe sa obrazloženjem;
- potpis podnosioca žalbe;
Ako žalba ne sadrži gorenavedene elemente, prvostepeni sud će rešenjem, pozvati
podnosioca žalbe da u roku od 7 dana dopuni žalbu. Protiv rešenja za dopunu
žalbe nije dozvoljena žalba (član 179 stav 1 ZPP).
Jedan primer rešenja kojim se podnosilac žalbe poziva da dopuni svoju žalbu dat
je u obrascu pod brojem navedenim u fusnoti.
Ako podnosilac žalbe u roku od 7 dana ne postupi po zahtevu suda, sud rešenjem
odbacuje žalbu kao nepotpunu (član 179, stav 2 ZPP).
Ukoliko prvostepeni sud nije delovao shodno odredbi člana 178, stav 1 ZPP, kada
žalba ne sadrži podatke propisane odredbama člana 178 ZPP, ali je dostavljena na
odlučivanje drugostepenom sudu, u ovom slučaju, drugostepeni sud ne može
postupati po žalbi. U nemogućnosti postupanja po žalbi koja ne sadrži elemente
koje propisuje ZPP, drugostepeni sud je primoran da aktom vrati predmetne spise
prvostepenom sudu, da preduzme odgovarajuće radnje, kao što to propisuje član
179, stav 1 ZPP.
U ovakvom slučaju, drugostepeni sud se poziva na odredbu člana 189, stav 2 ZPP.
Primeri iz prakse: Ukoliko je drugostepenom sudu dostavljena na

razmatranje žalba koju nije potpisao podnosilac žalbe. U ovom slučaju,
drugostepeni sud nije u prilici da odbaci žalbu kao nepotpunu, pošto pre
toga prvostepeni sud treba da pozove podnosioca žalbe da dopuni žalbu
a ako isti ne dopuni žalbu, onda sam prvostepeni sud žalbu odbacuje kao
nepotpunu. Dakle, u ovom slučaju, drugostepeni sud rešenjem vraća
predmetne spise prvostepenom sudu, uz naznaku da je prvostepeni sud
dužan da preduzme odgovarajuće radnje, pošto žalba ne sadrži
odgovarajuće elemente. Na isti način se postupa i kada govorimo o svim
elementima koje bi žalba trebalo da sadrži, iako se u sudskoj praksi
tolerišu nedostaci nekih elemenata žalbe. Na primer, u sudskoj praksi se
vrlo retko može desiti da se žalba vrati na dopunu zbog izjave podnosioca
žalbe da se presuda pobija u celosti ili u određenom delu. Kao što smo
prethodno istakli. u delu o “pravnom interesu za izjavljivanje žalbe”,
žalba pomaže sudu da precizira u kom delu je pobijena presuda.
311
Iz sudske prakse: Sudska praksa je tolerantna kada govorimo o

obrazlaganju razloga za žalbu, pošto na kraju krajeva, obim obrazloženja
predstavlja relativno diskutabilno pitanje, iz koga proizilazi da će sud
razmotriti jednu žalbu čak i ukoliko je obrazloženje o razlozima žalbe
relativno kratko. Ovakav način postupanja u sudskoj praksi ima smisla,
posebno kada se radi o jednoj kategoriji prekršaja, na primer “pogrešna
primena materijalnog prava” žalbena je osnova koja se ocenjuje po
službenoj dužnosti, ili par apsolutnih povreda parničnog postupka koje se
razmatraju po službenoj dužnosti, na primer “javnost” ili “jezik postupka”
itd.
U sudskoj praksi se prihvata kao obrazložena i žalba koja označava žalbenu
osnovu ali se u obrazloženju samo poziva na povredu odnosnih odredbi. Na
primer, pozivanje na odredbu koja propisuje apsolutnu povredu pošto sastav suda
nije u skladu sa zakonom. Dakle, kada bi se podnosilac žalbe pozvao u žalbi na
odredbu člana 182 stav 2, tačka a) ZPP, ne obrazlažući isto u žalbi, drugostepeni
sud bi prihvatio žalbu i preispitao bi prvostepenu presudu, upravo po/zbog ove
žalbene osnove, pošto upravo podaci u predmetnim spisima potkrepljuju navode
podnosioca žalbe ili ne.
Razlozi zbog kojih presuda može da se pobija

Pod razlozima izjavljivanja žalbe protiv presude podrazumevamo sve razloge
zbog kojih, u skladu sa ZPP, stranka može da pobije presudu žalbom. Zakon
povezuje razloge za izjavljivanje žalbe sa tri vida aktivnosti, koje sud obavlja
kako bi doneo presudu kojom prihvata ili odbacuje tužbeni zahtev u celosti ili
delimično. Date aktivnosti odnose se na:
a) sprovođenje procesnih pravila,
b) utvrđivanje činjeničnog stanja, i
c) primenu materijalnog prava na činjenično stanje utvrđeno na suđenju..558
Presuda može da se pobija zbog (član 181, stav1 ZPP):

- bitne povrede odredaba parničnog postupka,
- pogrešnog ili nepotpunog utvrđivanja činjeničnog stanja,
- pogrešne primene materijalnog prava.
2006, str. 75.
312
Presuda na osnovu priznanja i presuda na osnovu odricanja od tužbenog zahteva

mogu da se pobijaju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka ili zbog
toga što je izjava o priznanju odnosno o odricanju od tužbenog zahteva data u
zabludi ili pod uticajem prinude ili prevare (član 181.2 ZPP).
 Povreda odredaba parničnog postupka. U skladu sa odredbom člana 182 stav

1, ZPP: “Osnovno kršenje odredbi parničnog postupka postoji ukoliko sud tokom
postupka nije primenjivao ili je primenjivao na nepravilan način neku odredbu
ovog zakona, a ova je imala ili mogla da ima uticaj na donošenje zakonite i
pravedne presude”.
Odredbe člana 182.2 ZPP taksativno navode bitne povrede odredaba parničnog
postupka.
Bitna povreda odredaba parničnog postupka postoji uvek:

a) ukoliko je sud sastavljen ne po odredbama ili u donošenju presude učestvovao
sudija
b) Ukoliko je odlučeno po zahtevu koji ne potpada pod jurisdikciju suda,
c) ukoliko je u donošenju presude učestvovao sudija koji se prema zakonu treba
izuzeti , odnosno sudskom odlukom je bio izuzet ili prilikom donošenja odluke
je učestvovalo lice koji nema svojstvo sudije;
d) ukoliko je sud prema prigovoru stranke pogrešno odlučio da je stvarno
nadležan;
e) ukoliko je sud prema prigovoru stranke pogrešno odlučio da je stvarno
nadležan ,
f) ukoliko je sud odlučio o tužbenom zahtevu za koji je sud stvarne nadležnosti
najviši sud iste vrste, sud druge vrste;
g) ukoliko je u suprotnosti sa odredbama ovog zakona, sud zasniva svoju odluku
na nedozvoljenom raspolaganju stranaka, (član 3 stav 3 ovog zakona),
h) ako je u suprotnosti sa odredbama ovog zakona, sud doneo presudu zbog
priznanja, propuštanja, odsustva, odricanja od tužbenog zahteva ili bez
održavanja glavne rasprave;
i) ako je bilo kojoj od stranaka nezakonitim radnjama, uskratio mogućnost
razmatranja predmeta na sudu;
j) ukoliko je odlučeno o zahtevu prema podignutoj tužbi nakon zakonom
predviđenog
k) ukoliko je u postupku kao tužilac ili tuženi, učestvovalo lice koje ne može biti
stranka u postupku ili ukoliko stranku koja je pravno lice nije zastupalo
ovlašćeno lice, ili ukoliko parnično nesposobnu stranku nije zastupao
313
zakonski zastupnik ili ukoliko zakonski zastupnik odnosno punomoćnik

stranke nije imao potrebna ovlašćenja za sprovođenje postupka ili za
obavljanje neke druge radnje u postupku, ukoliko odvijanje postupka,
odnosno obavljanje posebnih radnji u postupku, nije dozvoljeno kasnije;
l) ukoliko je odlučeno o zahtevu za koji se nastavlja postupak ili za koju je
ranije doneta konačna presuda, ili od koje je tužilac odustao ili za koje je
došlo do sudskog poravnanja;
m) ukoliko je u suprotnosti sa zakonom izuzeta publika na glavnoj raspravi;
n) ukoliko presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati a posebno
ukoliko je dispozitiv presude nerazumljiv ili kontradiktoran, po sebi ili sa
razlozima presude, ili ukoliko presuda nema uopšte razloga ili u njoj nisu
uopšte navedeni razlozi odlučnih činjenica , ili su ti razlozi nejasni, ili
kontradiktorni ili ukoliko o odlučnim činjenicama postoje protivurečnosti
između onoga što se u razlogu presude navodi o sadržaju dokumenta ili
zapisnika o podacima datim u postupku i samih tih dokumenata ili zapisnika;
o) ukoliko je presudom prevaziđen tužbeni zahtev.
Uvidom u gorenavedene odredbe proizilazi da se ne može svaka povreda
odredaba parničnog postupka klasifikovati kao bitna povreda.
U sudskoj praksi je lako preispitati presudu/rešenje prvostepenog suda, u smislu
navoda istaknutih u značenju odredaba člana 182, stav 2, tačke a-o, ali je veoma
izazovno kvalifikovati druge radnje suda kao bitne povrede odredaba parničnog
postupka.
Sud je dužan da ispravno primeni sva procesna pravila propisana zakonom.
Procesna radnja koja nije obavljena u skladu sa odredbama parničnog postupka,
nije regularna sa stanovišta postupka. Nije važno da li je zakon prekršen namerno
ili iz neznanja. Međutim, nisu od iste važnosti sve povrede odredaba o postupku.
Neke od povreda parničnog postupka predstavljaju povrede na koje se može
izjaviti žalba dok ostale nisu predviđene kao one na koje se može izjaviti žalba.559
Praktično se može reći da sem bitnih povreda propisanih odredbama člana 182
stav 2, tačke od a-o, ZPP, postoje i druge bitne povrede odredaba parničnog
postupka koje treba da se kvalifikuju u značenju odredbe člana 182 stav 1 ZPP.
Razlika bitnih povreda u značenju odredaba iz člana 182, stavovi 1 i 2 ZPP, leži
u tome što su bitne povrede iz stava 2 navedene, dok u stavu 1 bitne povrede nisu
taksativno navedene već je na sudskoj praksi da oceni koje od povreda odredbi
559 Ibid, str.76.
314
parničnog postupka nisu propisane članom 182 stav 2, a treba da se okvalifikuju

u grupi bitnih povreda.
Bitnom povredom odredaba parničnog postupka u smislu člana 182, stav 1 i stav
2 ZPP, mogu se smatrati svi oni prekršaji koji su sprečili osnovnu i celovitu ocenu
spornog pitanja. 560 U skladu sa ovom logikom, može se reći da grupa nebitnih
povreda obuhvata sve one povrede postupka za koje se smatra da nisu imale takvu
težinu da utiču na donošenje pravične i zakonite odluke.
ZPP nije izvršio druge klasifikacije povreda odredbi parničnog postupka, što
znači da ukoliko se ograničimo na terminologiju koja se koristi u ZPP možemo
da zaključimo da povrede odredbi parničnog postupka mogu biti bitne i nebitne.
Nezavisno od toga, ukoliko pođemo od procesnih sankcija koje dolaze do izražaja
zbog navedene povrede, treba napraviti i druge razlike. U tom kontekstu, bitne
povrede klasifikuju se kao apsolutne i relativne bitne povrede.
Postoji jednoglasno mišljenje kada govorimo o značenju apsolutnih povreda u
sudskoj praksi i u pravnoj teoriji. Prema ovom mišljenju, apsolutna bitna povreda
podrazumeva sve one povrede zbog kojih posledično odluka prvostepenog suda
treba da se poništi, dok relativna povreda podrazumeva sve one povrede koje su
uticale ili su mogle da utiču na donošenje zakonite odluke, (sa aspekta
konstatovanja činjeničnog stanja i sprovođenja materijalnog prava).
Mimo ove logike ili koncepta klasifikovanja povreda, po svemu sudeći u pravnoj
teoriji i sudskoj praksi postoje određene razlike kada govorimo o apsolutnim i
relativnim povredama. Sa teoretske tačke gledišta, skoro svi autori se slažu oko
jednog, a to je da su apsolutne bitne povrede one koje su opisane odredbom člana
182 stav 2, tačke a-o, ZPP. Pitanje je, ukoliko se uzme u obzir gore navedeni
kriterijum, apsolutne povrede predstavljaju sve bitne povrede koje treba da se
ponište odlukom prvostepenog suda, zbog čega se ako pogledamo odredbe ZPP,
primećuje par oprečnosti. Oprečnosti leže u tome da postoje slučajevi u kojima se
taksativno odredbama ZPP, propisuje da zbog određene povrede odluka
prvostepenog suda treba da se poništi, bez obzira na činjenicu da dati prekršaj nije
obuhvaćen grupom taksativno navedenih povreda iz člana 182, stav 2, tačke a-o,
kao i za par prekršaja propisanih odredbama člana 182 stav 2, tačka a-o, odluka
prvostepenog suda se ne poništava već se preinačava.
560Iset Morina & Selim Nikçi “Komentar” Ligji për Procedurën Kontestimore, Prishtinë 2012, str.
359.
315
 Slučajevi:
Slučaj a)
Slučaj kada se povreda ne propisuje odredbama člana 182, stav 2, tačka
od a-o, ZPP, ali se odluka prvostepenog suda poništava.
Član 197 glasi: “Drugostepeni sud poništava prvostepenu presudu na
ročištu kolegijuma, ili na osnovu izvršenog razmatranja stvari ,i vrača
stvar za ponovno suđenje istom prvostepenom sudu,ukoliko konstatuje da
postoji jedan od ovih razloga pomenutih u žalbi:
Tačka c)- “ukoliko je sud doneo presudu bez izvođenja glavnog
razmatranja pravne stvari”.
Kao što se može videti iz ove odredbe, izričito se propisuje obaveza
drugostepenog suda, da poništi presudu prvostepenog suda i da predmet vrati na
ponovno suđenje ukoliko drugostepeni sud nađe da je presuda doneta bez glavne
rasprave o pravnoj stvari. Zasigurno se ovde ne radi o presudama koje u
određenim procesnim uslovima mogu da se donesu i bez održavanja glavne
rasprave, kao što je na primer presuda doneta bez glavne rasprave u predmetu
(član 152 ZPP).
U ovom slučaju, donošenje presude bez glavne rasprave kao procesna
povreda/okolnost, ne predviđa se kao povreda u grupi povreda koje su taksativno
navedene u članu 182, stav 2, tačka a-o ZPP.
Ukoliko bi se uzelo u obzir da su apsolutne povrede one koje propisuju
poništavanje odluke prvostepenog suda, zaključili bismo da je u ovom slučaju,
presuda doneta a da nije održana glavna rasprava, čime potpada pod kategoriju
apsolutnih povreda
Slučaj b)
Slučaj kada se povreda propisuje odredbama člana 182, stav 2, tačke od
a-o, ZPP, ali se odluka prvostepenog suda ne poništava.
U skladu sa članom 182 stav 2, bitna povreda odredaba parničnog
postupka, postoji uvek:
Tačka o)- “ukoliko je presudom prevaziđen tužbeni zahtev”.
Bez obzira što je prekoračenje tužbenog zahteva kao povreda, navedeno
u grupi bitnih povreda propisanih članom 182, stav 2, ukoliko se radi o
prekoračivanju tužbenog zahteva time što sud prihvata mnogo više nego
316
što je traženo u tužbi, presuda prvostepenog suda se ne poništava već se

preinačava.
Ovakav izuzetak propisuje odredba člana 201 koja glasi:”Drugostepeni
sud na sednici kolegijuma , ili na osnovu neposrednog razmatranja
glavnog pitanja, presudom menja prvostepenu presudu , ukoliko
konstatuje da postoji neki od dole navedenih razloga u žalbi:
Tačka e) – “ako je konstatovao da je prvostepenom presudom prevazišao
tužbeni zahtev tako da je više priznato nego što je traženo tužbom
Na osnovu ova dva primera, možemo reći da određivanje bitne povrede apsolutne
prirode činjenica ne može da posluži kao jedini i jedinstveni kriterijum da se
odredi da povreda treba da bude taksativno navedena i da zbog nje odluka treba
da se poništi.
U sudskoj praksi, postoji popriličan broj slučajeva kada sud prima žalbu i žalbene
navode poništavanjem presude, pošto je ista doneta u suprotnosti sa odredbama
parničnog postupka, koje sud kvalifikuje u značenju odredbe člana 182, stav 1, u
vezi sa odnosnom odredbom, koju podnosilac žalbe navodi kao povredu a sud je
prihvata kao takvu.561
Pogrešno ili nepotpuno utvrđivanje činjeničnog stanja

Pogrešno ili nepotpuno utvrđivanje činjeničnog stanja nastupa kada je sud
pogrešno utvrdio neku odlučujuću činjenicu, odnosno kada ovakvu činjenicu nije
uopšte utvrdio (član 183, stav 1 ZPP). Nepotpuno utvrđivanje činjeničnog stanja
postoji i kada o ovome govore nove činjenice ili novi dokazi (član 183, stav 2
ZPP).
 Pogrešno utvrđivanje činjeničnog stanja. Kada se pozove na ovaj uzrok,

podnosilac žalbe pokušava da utvrdi da je stvar razmotrena na potpun način, ali
sa greškama. Činjenica se konstatuje pogrešno ukoliko je sud, na osnovu
prikupljenih dokaza, uveren da ona postoji, iako zapravo ona ne postoji i obratno,
činjenica se konstatuje pogrešno ukoliko je sud, na osnovu prikupljenih dokaza,
došao do zaključka da ona ne postoji iako zapravo postoji. 562
561 Primer iz prakse: Ukoliko sud bez odgovarajućeg obrazloženja i u suprotnosti sa odredbama
ZPP, prizna kao uzrok nesvedočenje svedoka. Ukoliko zastupnik stranke koji nije advokat, nije
sposoban da obavi ovu dužnost, sud je dužan da obavesti stranku o štetnim posledicama koje mogu
nastupiti usled ovakvog zastupanja. Međutim, ukoliko sud nije postupio na ovaj način, ovo čini
povredu.
2006, str. 82.
317
Ono što je nedostatak ovakvog pogrešnog ili nepotpunog utvrđivanja činjeničnog

stanja zapravo je posledica pogrešnog ocenjivanja upotrebljenih dokaza. Sem
toga, pogrešno utvrđivanje činjeničnog stanja može biti i posledica nedovoljnih
dokaza ili pogrešnog rešavanja istih, sa ciljem da se utvrdi neka činjenica, zatim
pogrešne obrade na osnovu postojeće (inicijelne) činjenice koja ukazuje da postoji
druga činjenica, kao i kao posledica pogrešnog utvrđivanja određene činjenice,
iako isto nije učinjeno ili pogrešnog stava da je jedna činjenica opštepoznata.563
 Nepotpuno utvrđivanje činjeničnog stanja. Do ovakve situacije može doći u

slučajevima kada je sud završio suđenje, pre nego što je pravna stvar pripremljena
za odlučivanje, dakle bez utvrđivanja odlučujućih činjenica ili nekolicine istih.
Važno je da podnosilac žalbe, u svojoj žalbi tačno navede zašto smatra da
činjenično stanje nije konstatovano u potpunosti. U tom cilju, treba pomenuti
činjenice za koje smatra da nisu konstatovane i da kaže zašto su one, po njegovom
mišljenju, važne za pružanje pravičnog mišljenja.564
Pogrešna primena materijalnog prava

U skladu sa članom 184 ZPP pogrešna primena materijalnog prava postoji u
slučajevima kada sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da
primeni, ili kada datu odredbu nije primenio pravično.
Ovaj prekršaj shvata se kao nepoštovanje zakona o materijalnom pravu koji je sud
trebalo da primeni, primena zakona koji nije trebalo primeniti, kao i nepravilno
tumačenje zakona u suprotnosti sa njegovim značenjem ili sa njegovim opštim
duhom.565 Ovakav slučaj može doći do izražaja kada, bez obzira na to što sud na
korektan način primeni odredbe parničnog postupka i utvrdi tačno i potpuno
činjenično stanje, ali primeni pogrešno materijalnu normu na osnovu koje je
ocenio osnovanost tužbenog zahteva, doneta presuda biva nezakonita566.
Primeri iz prakse: Primer: Ako je sud iz izvedenih dokaza utvrdio činjenicu da je tužilac držao i
koristio spornu imovinu, dok sa druge strane tužilac zapravo nije bio u posedu date imovine.
Primer: Sud je iz dokaza koje je izveo utvrdio činjenicu da tuženi nije sprečio tužioca da poseduje
datu imovinu, dok je on uistinu sprečen od strane tuženog.
563 Ibid, str.82
564 Ibid, str.82,83.
Primeri iz prakse: Primer: Ukoliko u jednom predmetu tužilac tvrdi da ima svojinsko pravo po
osnovu državine (poverenja –sa uspešnim podnosiocem) dok sud potvrđuje činjenicu ko je u posedu
sporne imovine.
565 Ibid, str.82,83.
566 Primeri iz prakse: Ukoliko je sud primenio materijalni zakon koji nije bio na snazi u vreme
kada je tražena sudska zaštita za neko navedeno subjektivno pravo. Primer: Ukoliko je sud primenio
pogrešno norme za određivanje rokova za zastarevanje. Primer: Ukoliko je sud primenio odredbe
318
Postupak po žalbi
Kada se radi o postupku koji je pokrenut po žalbi protiv presude, postupak je isti
kao i sa prvostepenim sudom koji je doneo pobijenu presudu, tako da je
drugostepeni sud nadležan za meritorno odlučivanje o žalbi.
Žalba se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu, u dovoljnom broju
primeraka za sud i protivnu stranku (član 185 ZPP).
Radnje koje prvostepeni sud treba da preduzme prilikom ulaganja
neblagovremene, nepotpune ili nedozvoljene žalbe, propisane su članom 186.1
ZPP-a, koji navodi sledeće: “Žalbu podnetu preko roka predviđenog zakonom ,
onu nepotpunu, ili nedozvoljivu sud odbacuje bez zakazivanja uopšte sudskog
ročišta”.
Dužnost je prvostepenog suda da u svakom slučaju u kome nađe da je žalba
neblagovremena, nepotpuna ili nedozvoljena odbaci istu rešenjem, protiv koga je
dozvoljena žalba, nezakazivanjem sudskog ročišta .
Treba pojasniti da prvostepeni sud može odbaciti nepotpunu žalbu kao
nepotpunu, nakon što pre toga iskoristi mogućnost vraćanja žalbe na dopunu (član
179, stav 1 ZPP) i pod pretpostavkom da podnosilac žalbe nije dopunio žalbu, ona
treba da se odbaci.
Žalba je neblagovremena, ako je izjavljena posle isteka zakonskog roka za njeno
podnošenje (član 186, stav 2 ZPP).
Član 186, stav 3 ZPP propisuje sledeće: “Žalba je nedozvoljena ukoliko ju je
podnelo lice koje nije ovlašćeno za njeno podnošenje , ili lice koje je odustalo od
prava na žalbu ili koje je povuklo podnetu žalbu ,ili ukoliko lice koje je podnelo
žalbu nema pravni interes za podnošenje žalbe”.
U sudskoj praksi ne postoje neki veći izazovi u slučajevima kada se radi o žalbi
uloženoj protiv lica koje se odreklo prava žalbe ili lica koje je povuklo žalbu ili
kada lice koje je izjavilo žalbu nema pravni interes da podnese žalbu, ali postoji
jedinstveni način delovanja kada govorimo o žalbi koju podnese neovlašćeno lice.
U sudskoj praksi se pojavljuje par situacija u kojima žalbu podnosi neovlašćeno
lice sa time da se situacija/slučaj razlikuje od situacije/slučaja. ZPP je dovoljno
jasan u vezi sa pravnim rešenjem koje sud treba da pruži za žalbu koju je uložilo
koje jedan ugovor čine relativno ništavim, a trebalo je da primeni odredbe koje ugovor čine
apsolutno ništavim.
319
neovlašćeno lice, navodeći tačno da je žalba u tom slučaju nedozvoljena, međutim

u praktičnom životu nastaju neke situacije čak i greškom prvostepenog suda, koje
dovode do dilema o tome kako postupiti.
ZPP precizira da je žalba nedozvoljena, ukoliko je izjavilo lice koje nije ovlašćeno
za izjavljivanje žalbe, ali ne daje odgovor na sledeća pitanja:
 Primeri /situacije iz prakse:

a) Ukoliko je žalbu izjavilo lice koje nije podnelo ovlašćenje, da li pre toga od
suda treba tražiti ovlašćenje ili odmah odbaciti žalbu kao nedozvoljenu?
b) Kako razmotriti da li je žalba nedozvoljena ili ne ukoliko su na glavnoj raspravi
bili i stranka i njen zastupnik ali zastupnik nije uopšte podneo punomoćje u
predmetnim spisima a žalbu potpisuje upravo zastupnik čije punomoćje ne
figurira u predmetnim spisima?
c) Šta učiniti ukoliko je tužbu potpisao zastupnik stranke, na pripremnom ročištu
a na glavnoj raspravi je učestvovao zastupnik stranke i nakon nezadovoljstva
odlukom suda prvog stepena, žalbu je podneo upravo zastupnik, ali isti nikada
nije podneo punomoćje u predmetnim spisima a sud je, neobraćajući pažnju,
tolerisao dati slučaj?
 U nastavku pokušavamo da odgovorimo na postavljena pitanja izneta u

gorenavedenim slučajevima:
Odgovor na prvo pitanje:
Za prvo pitanje se u praksi mogu pojaviti dve različite situacije.
Prva situacija kada je žalbu uložilo lice koje nije ovlašćeno da izjavi žalbu i isti
ne navodi da nastupa u svojstvu zastupnika podnosioca žalbe. U tom slučaju,
prvostepeni sud treba da odbaci žalbu kao nedozvoljenu, pošto je istu podnelo lice
koje nije ovlašćeno za izjavljivanje žalbe.
Druga situacija kada je žalbu izjavilo neovlašćeno lice koje tvrdi da nastupa u
svojstvu zastupnika stranke. U tom slučaju, sud treba da traži od lica koje je
podnelo žalbu, u svojstvu zastupnika, da sudu podnese punomoćje/ovlašćenje.
Sud treba da traži ovlašćenje/punomoćje posebnim rešenjem, na koje nije
dozvoljeno izjavljivanje žalbe i kojim obaveštava istog o pravnim posledicama u
slučaju nedavanja na uvid ovlašćenja/punomoćja.
320
U vezi sa rokom koji sud treba da zacrta za podnošenje ovlašćenja/punomoćja, ne

postoji konkretna odredba koja uređuje ovu situaciju. Po principu analogije, može
se uzeti rok za dopunu žalbe od 7 (sedam) dana, ali u načelu ovakav rok za
podnošenja ovlašćenja/punomoćja zapravo je sudski rok. I u slučaju kada
zastupnik na sudskom ročištu ne da na uvid ovlašćenje/punomoćje, sud nalaže
istom da podnese ovlašćenje/punomoćje u roku koji je propisao sud (sudski rok).
Pri određivanju sudskog roka, u svakom slučaju sud treba da deluje tako da ne
prejudicira mogućnost stranke da preduzme određene radnje. Dakle, treba pružiti
dovoljan sudski rok u sklopu koga uobičajeno stranka ili zastupnik može obaviti
traženu radnju.
Pod pretpostavkom da i nakon zahtevanja punomoćja, sudu nije predato
ovlašćenje/punomoćje, sud je dužan da žalbu odbaci kao nedozvoljenu.
Odgovor na drugo pitanje:

Svojstvo zastupnika na suđenju potvrđuje se na dva formalna načina,
predavanjem ovlašćenja/punomoćja i potvrđivanjem ovlašćenja/punomoćja od
strane stranke, datog zastupniku na pripremnom ročištu/glavnoj raspravi, a sud je
taj koji ovlašćenje i opseg ovlašćenja unosi u zapisnik. U suprotnom, činjenica da
zastupnik stranke, nije podneo na uvid ovlašćenje/punomoćje, sa time da je
stranka sa njim prisustvovala ročištu, ni na koji način ne ispunjava potrebu za
podnošenje ovlašćenja/punomoćja. U tom kontekstu, žalba koju je podnelo ovo
lice, u svojstvu zastupnika stranke, izjavljuje se od strane neovlašćenog lica, ali
sud neće odbaciti žalbu kao nedozvoljenu a da pre toga ne zahteva od zastupnika
dato ovlašćenje/punomoćje.
Odgovor na treće pitanje:

Odgovor na treće pitanje u sudskoj praksi ističe puno dilema i posledično i
nejedinstvene postupke suda prvog i drugog stepena. Treba pojasniti jednu stvar,
a to je da je tačno da se u našim sudovima pojavljuju slučajevi u kojima je tužbu
potpisao zastupnik, na suđenju je učestvovao zastupnik i žalbu ulaže zastupnik,
koji zapravo nikada nije podneo ovlašćenje/punomoćje. Na logično pitanje, da li
bi ovakva situacija trebalo da se desi, odgovor je ponovo logičan. NE, ne bi
trebalo da se desi. Na naredno pitanje, zašto se ovakva situacija dešava? Odgovor
je ponovo logičan i prost: Zato što sudovi u nekim slučajevima nisu obazrivi.
321
U ovom slučaju pojavljuju se dileme i nejedinstven način delovanja, i na nivou

drugostepenog suda, pošto ovo nije uobičajena pojava, već predstavlja veoma
neuobičajenu situaciju.
Sa stanovišta drugostepenog suda, početna ideja ili procena bila bi da je žalba
nedopuštena imajući u vidu da ju je izjavilo neovlašćeno lice. Ovoj početnoj ideji
ili oceni suprotstavlja se nepravna i nelogična posledica koja nastupa u slučaju da
se žalba odbaci kao nedozvoljena, pošto je izjavilo neovlašćeno lice. Posledica je
nelogična pošto u trenutku kada se žalba odbaci, odluka prvostepenog suda
postaje pravosnažna, za stranku koja zapravo nikada nije podnela zahtev sudu.
Ukoliko isključimo ovu mogućnost odbacivanja žalbe zbog posledica koje stvara,
treba sagledati drugo rešenje kao alternativu prvom, koje bi podrazumevalo
prihvatanje žalbe i poništavanje odluke prvostepenog suda, sa uputstvima da sud
u ponovnom suđenju otkloni nedostatke u vezi sa zastupanjem. Međutim, i
ovakav pristup ili alternativa za razmatranje žalbe u suprotnosti je sa činjenicom
da će sud prihvatiti žalbu kao nedozvoljenu, kako bi izbegao nedozvoljenu žalbu.
Za drugostepeni sud bi bilo prosto kada bi žalbu uložila neka druga stranka, pošto
rešenje u ovom slučaju pruža odredba člana 198 stav 2, koja propisuje mogućnost
da drugostepeni sud prihvati žalbu, poništi pobijenu presudu i predmet vrati
prvostepenom sudu na razmatranje ili da prihvati žalbu, da poništi pobijenu
presudu i da tužbu odbaci.
U skladu sa odredbom člana 182, stav 2, tačka k), ZPP-, sud brine po službenoj
dužnosti o prekršajima u postupku koji se odnose na stranku i zastupnika stranke,
a kako bi sud ocenio po službenoj dužnosti ovaj žalbeni navod treba da ima
dozvoljenu žalbu, međutim sudska praksa koja se može naći u ovoj besmislenoj
pravnoj situaciji, po svemu sudeći podrazumeva rešenje koje nosi manji broj
pravnih posledica po stranke. Shodno tome, u sudskoj praksi dominira mišljenje
da treba poništiti odluku prvostepenog suda po žalbi, koju je zapravo izjavilo lice
koje nije ovlašćeno za njeno izjavljivanje. Ovakav način postupanja
drugostepenog suda, po svemu sudeći je analogan načinu delovanja prvostepenog
suda, kada dozvoli zastupniku stranke da obavi određene radnje a da ne predoči
ovlašćenje/punomoćje, naravno uz naredbu, da je isti i podnese, međutim u
slučaju da zastupnik ne uspe u roku da podnese ovlašćenje/punomoćje, sud
poništava sve radnje koje je preduzeo zastupnik koji nije bio ovlašćen u tu svrhu.
Predlaže se sudovima prvog stepena da obrate dužnu pažnju u vezi sa
zastupnicima stranaka, pošto se nemarom suda mogu pričiniti pravne posledice
po same stranke. Poznato je da u nekim slučajevima u kojima je
322
ovlašćenje/punomoćje priloženo tužbi, sud prvog stepena, iz nemara, pogrešan

prepis tužbe namenjen sudu, kome je priloženo ovlašćenje/punomoćje, prosleđuje
tuženoj stranci, čime ista ostaje u predmetnim spisima, bez ovlašćenja/punomoćja
zastupnika, iako ju je zastupnik uredno podneo.
 Postupanje prvostepenog suda kada je žalba uredna.

Ako je žalba blagovremena, dopuštena i potpuna, prvostepeni sud dostavlja je
protivnoj stranci, koja ima pravo da u roku od sedam (7) dana podnese odgovor
na žalbu. Ukoliko protivna stranka, iskoristi mogućnost koju joj je pružio zakon i
podnese odgovor na žalbu, prvostepeni sud podnosiocu žalbe odmah podnosi
odgovor ili najkasnije u roku od sedam (7) dana od dana prijema odgovora na
sudu.
Po prijemu odgovora na žalbu ili po proteku roka za odgovor na žalbu,
prvostepeni sud će žalbu i odgovor na žalbu, sa spisima predmeta, dostaviti
drugostepenom sudu, u roku od najviše sedam (7) dana.
 Postupanje po žalbi u drugostepenom sudu

Pre nego što odluči o žalbi, drugostepeni sud priprema predmet. Sudija izvestilac
priprema izveštaj za razmatranje predmeta pred apelacionim sudom, koji sudi u
veću sastavljenom od troje sudija.
Sudija izvestilac, po potrebi, od prvostepenog suda može tražiti izveštaj o povredi
postupka i drugim nedostacima navedenim u žalbi, i da se sa ciljem da se
konstatuju prekršaji, odnosno dati nedostaci, sprovedu odgovarajuće provere
(član 189 stav 2 ZPP).
Za svaki nedostatak, sudija izvestilac može tražiti od prvostepenog suda da
sprovede odgovarajuće provere ili da preduzme određene radnje. Praksa je
drugostepenog suda da ovu radnju preduzima sam sudija izvestilac, koji priprema
predmet za razmatranje u veću, ali o specifičnim pitanjima može razgovarati sa
većem, iako akt kojim se zahtevaju određene radnje prvostepenog suda podnosi
sam sudija izvestilac.
Dužnost je dakle sudije izvestioca da pregleda predmet i da u vezi sa njim,
podnese izveštaj na zatvorenom ili otvorenom ročištu, u zavisnosti od toga kako
je određen.
Drugostepeni sud pristupa razmatranju predmeta pred drugostepenim sudom

detaljnim objašnjenjima sudije izvestioca o predmetu, ne iznošenjem svog
323
mišljenja o osnovanosti žalbe. Nakon toga se čita presuda, ili deo pobijen žalbom,
a po potrebi i zapisnik o glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom.
 Zakazivanje rasprave drugostepenog suda

Drugostepeni sud u načelu odlučuje o žalbi na zatvorenom ročištu, ali može
odrediti samo razmatranje predmeta u slučajevima:
- Kada se u postupku po žalbi, pred sudom drugog stepena, pruže nove
činjenice i dokazi u vezi sa ovim činjenicama. Stranke mogu predočiti nove
činjenice i dokaze u skladu sa članom 180 ZPP.
- Drugostepeni sud može zakazati direktnu raspravu i ako je prvostepena
presuda poništena dva puta i kada je žalba izjavljena zbog povrede procesnih
odredbi i zbog pogrešnog i nepotpunog utvrđivanja činjeničnog stanja, dok
se na raspravi veća ocenjuje da li je presuda na koju je izjavljena žalba
zasnovana na bitnoj povredi odredaba parničnog postupka ili na pogrešno
utvrđenom ili nepotpunom činjeničnom stanju.
- Drugostepeni sud može zakazati direktnu raspravu i kada oceni da radi
pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja, treba ponoviti sve ili neke već
izvedene dokaze pred sudom prvog stepena. Međutim, ova situacija ostaje da
se oceni od strane drugostepenog suda, u smislu kada će pokrenuti raspravu i
kada će odlučiti bez pokretanja rasprave. U sudskoj praksi postoji vrlo mali
broj slučajeva kada je drugostepeni sud u ovoj situaciji ponovo zakazao
raspravu.
Važno je istaći da sudija izvestilac ne može zakazati raspravu pred drugostepenim
sudom, već veće na zatvorenoj raspravi, može da konstatuje potrebu ili
mogućnost zakazivanja rasprave pred drugostepenim sudom a da se nakon toga
rasprava i sazove.
Ukoliko je veće konstatovalo da treba da zakaže raspravu pri drugostepenom
sudu, predsednik veća pri otvaranju rasprave treba da konstatuje razlog za
zakazivanje rasprave a nakon toga je dužan da nastavi postupak kao i u svakom
predmetu u kome je zakazano sudsko ročište.
I u slučajevima kada je zakazana rasprava na drugostepenom sudu, način
odlučivanja je isti kao i na zatvorenoj raspravi prvostepenog suda.
Ograničenja u preispitivanju prvostepene presude

Član 194 ZPP glasi: “Žalbeni sud ispituje prvostepenu presudu u onom delu u
kome se pobija žalbom, i to u granicama uzroka navedenih u žalbi, pazeći prema
324
službenoj dužnosti na primenu materijalnog prava kao i za kršenje odredbi

parničnog postupka iz člana 182 stav 2 tačka b), g), j), k) i m) ovog zakona”.
Sem što drugostepeni sud treba po službenoj dužnosti da se pobrine o primeni
materijalnog prava pri prvostepenom sudu, on se brine po službenoj dužnosti i za
neke bitne povrede parničnih postupaka.
Bitne povrede odredaba parničnih postupaka o kojima se drugostepeni sud brine
po službenoj dužnosti slede:
- Ukoliko je odlučeno po zahtevu koji ne potpada pod jurisdikciju suda,
- Ukoliko je u suprotnosti sa odredbama ovog zakona, sud zasniva svoju odluku
- Ukoliko je u suprotnosti sa odredbama ovog zakona, sud odbio zahtev
stranke, da u postupku koristi svoj jezik i pismo i da proprati proces na svom
jeziku, i da izjavi žalbu iz ovih razloga,
- Ukoliko je u postupku kao tužilac ili tuženi, učestvovalo lice koje ne može biti
odnosno obavljanje posebnih radnji u postupku, nije dozvoljeno kasnije, i
- Ukoliko je javnost isključena sa glavne rasprave u suprotnosti sa ovim
zakonom.
Dovoljno je uložiti žalbu protiv odluke prvostepenog suda i da se drugostepeni
sud pobrine po službenoj dužnosti da li je pobijena odluka uključena u ove
povrede.
Razlog što je zakonodavac predvideo da drugostepeni sud treba da se pobrine po
službenoj dužnosti za sprovođenje materijalnog prava i za pet bitnih povreda
odredaba parničnog postupka, po svemu sudeći leži u tome da materijalno pravo
– poznato i kao objektivno pravo ili sam zakon, propisuje potrebu društva da
subjektivno pravo svakog subjekta bude obuhvaćeno onim što predstavlja volju
društva u objektivnom pravu, dok bitne povrede primećene po službenoj dužnosti
po svemu sudeći prevazilaze interes stranaka u postupku.567
567
Primer: Nije veoma važna javnost postupka, pošto stranku zanima njen lični interes, ali javnost
je u interesu društva, pošto se javnošću podstiče poverenje javnosti u sud.
U interesu je društva, zarad pravne sigurnosti, da sud ne dozvoli nijednoj stranci da raspolaže nečim
čime ne može raspolagati. U interesu je društva da se deluje u sklopu jurisdikcije institucija, pošto
ovo stvara pravnu sigurnost i garantuje funkcionisanje pravnog poretka itd.
325
Načini odlučivanja po žalbi
ZPP članom 195 stav 1, propisuje da Apelacioni sud može, na sednici veća ili na
osnovu održane rasprave, odlučiti o žalbi na jedan od navedenih načina:
 da odbaci žalbu kao neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu;
 da ukine pobijenu presudu i da odbaci tužbu;
 da poništi pobijenu presudu i da predmet uputi osnovnom sudu na ponovno
suđenje;
 da odbije žalbu kao neosnovanu i potvrdi pobijenu presudu;
 da preinači prvostepenu presudu.
 Odbacivanje žalbe kao neblagovremene, nepotpune ili nedozvoljene. Član

196 ZPP propisuje sledeće: Žalbu, nepotpunu ili nedozvoljenu , drugostepeni sud
odbacuje rešenjem, ako to nije uradio prvostepeni sud (član 186).
Drugostepeni sud neće postupati u skladu sa odredbom člana 196 ZPP, u sledećoj
situaciji: Ukoliko je drugostepenom sudu podnet predmet po žalbi koja je
nepotpuna, dok prvostepeni sud prethodno nije postupio u skladu sa članom 179
stav 1 ZPP, drugostepeni sud ne može odbaciti žalbu kao nepotpunu već predmet
treba da vrati prvostepenom sudu uz naznaku da je prvostepeni sud delovao u
značenju odredbe člana 179, stav 1 ZPP, pozivajući podnosioca žalbe da žalbu
dopuni.
 Poništavanje presude osnovnog suda i odbacivanje tužbe. Apelacioni sud

donosi rešenje o ukidanju presude osnovnog suda i odbacuje tužbu, ukoliko su
ispunjene okolnosti propisane članom 198 ZPP, koje propisuju sledeće:
- Ukoliko zahtev o kome je odlučeno potpada pod nadležnost suda;
- Ukoliko postoji litispendencija;
- Ukoliko je predmet presuđen, (postojanje pravosnažne presude);
- Ukoliko se tužilac odrekao tužbenog zahteva (presuda po osnovu odricanja
od tužbenog zahteva);
- Ukoliko postoji sudsko poravnanje o predmetu.
Sledeće situacije odnose se na situacije kada prvostepeni sud nije ocenio procesne
pretpostavke u vezi sa nadležnošću i predmetom spora.
Apelacioni sud odbacuje tužbu i u sledećim razlozima:
- ako je u prvostepenom postupku, kao tužilac ili kao tuženi postupilo lice koje
ne može biti stranka u postupku,
326
- ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice, ili ukoliko
parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik,
- ako zakonski zastupnik ili punomoćnik nije imao odgovarajuće punomoćje da
proprati predmet na sudu ili da preduzme posebne parnične radnje, odnosno
ukoliko stranka nije sama usvojila određene radnje koje su kasnije preduzete
u postupku.
Ove situacije odnose se na slučajeve u kojima prvostepeni sud nije procenio
procesne pretpostavke u vezi sa strankama.
 Ukidanje presude osnovnog suda i vraćanje predmeta na ponovno suđenje

U skladu sa članom 197 ZPP, Apelacioni sud na raspravi veća ili na osnovu
razmatranja predmeta, presudom ukida presudu osnovnog suda i predmet vraća
na ponovno suđenje, ukoliko konstatuje da postoji jedan od sledećih razloga
pomenutih u žalbi:
- ukoliko je sud u suprotnosti sa odredbama ovog zakona doneo presudu na
osnovu priznanja, ili je doneo presudu po osnovu odricanja od tužbenog
zahteva;
- ukoliko nekoj od stranaka nezakonitim radnjama, posebno usled neurednog
upućivanja sudskog poziva, nije pružena mogućnost da učestvuju u
razmatranju predmeta, dok je taj čin uticao na donošenje zakonite i pravične
odluke;
- ukoliko je sud doneo presudu a da nije održao glavnu raspravu o pravnoj
stvari;
- ukoliko je u donošenju presude učestvovao sudija koji u skladu sa samim
zakonom treba da bude isključen sa suđenja.
Sem navedenih slučajeva, Apelacioni sud ukinuće presudu prvostepenog suda i
na raspravi veća, ukoliko konstatuje da je:
- presudom prvostepenog suda prekoračen tužbeni zahtev, tako što je njom
odlučeno o nekom drugom predmetu a ne o onom pokrenutom u tužbi, na
osnovu čega ona rešenjem poništava prvostepenu presudu a predmet vraća na
ponovni postupak (član 202 ZPP).
Važno je istaći da se gorenavedeni slučajevi zbog kojih se poništava prvostepena
presuda a predmet vraća na ponovno suđenje, odnose samo na bitne povrede
odredaba parničnog postupka, propisanih odredbama člana 182, stav 2 ZPP, te
treba shvatiti da će Apelacioni sud poništiti prvostepenu presudu i vratiti predmet
na ponovno suđenje i u svim slučajevima u kojima nađe da presuda sadrži bitne
327
povrede odredaba parničnog postupka, koje se u značenju člana 182, stav 1 mogu
kvalifikovati kao povrede navedene odredbe (navedene u žalbi).
Za sve one povrede koje se ne razmatraju po službenoj dužnosti, bez obzira što
mogu da budu bitne povrede odredaba parničnog postupka, Apelacioni sud će ih
oceniti samo ukoliko su predočene kao povrede navedene u žalbi, pošto ih u
suprotnom drugostepeni sud neće uopšte ocenjivati.
Činjenica da drugostepeni sud preispituje presudu u ograničenjima žalbe, sem
povreda koje se razmatraju po službenoj dužnosti, uticala je da se u nekim
slučajevima smatra da drugostepeni sud ne postupa na jedinstven, odnosno na
harmoničan način, pošto je o sličnim pitanjima odlučivano na različite načine.
Ovo se može desiti iz prostog razloga što je u jednom slučaju, podnosilac žalbe
ukazao na povrede koje se ne ocenjuju po službenoj dužnosti a sud je konstatovao
da presuda sadrži takve povrede koje su uticale da se odluka suda poništi i da se
predmet vrati na ponovno suđenje, dok u drugom slučaju podnosilac žalbe nije u
svojim navodima ukazao na povrede koje se ne ocenjuju po službenoj dužnosti a
sud je u ograničenju žalbe našao da je žalba neosnovana.
Štaviše, kada sud drugog stepena poništi presudu prvostepenog suda i predmet
vrati istom sudu na ponovno suđenje, on može narediti da neki drugi sudija
ponovo razmotri dati predmet.568
Na ponovnom suđenju, prvostepeni sud je dužan da nakon što prihvati rešenje
drugostepenog suda u roku od 30 dana zakaže ročište (pripremno ili za glavnu
raspravu), da obavi sve procesne radnje i da razmotri sva sporna pitanja na koja
je drugostepeni sud ukazao u svojoj odluci.
Postupak sproveden na ponovnom razmatranju čini jedinstvenu celinu sa onim u
kome je doneta poništena presuda. U sklopu istog, stranke mogu obaviti sve
procesne radnje, uključujući i one koje su raspoložive, a koje su imale pravo da
obave u prvom postupku.569
 Odbijanje žalbe i potvrđivanje prvostepene presude

Drugostepeni sud presudom odbija žalbu kao neosnovanu i potvrđuje presudu
prvog stepena ako nađe da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija, niti
razlozi na koje pazi po službenoj dužnosti, (član 200 ZPP).
568
Član 198.3 ZPP
Faik Brestovci, Građansko procesno pravo II, Priština/E Drejta Procedurale Civile II, Prishtinë
569
2006, str. 89.
328
U slučajevima u kojima drugostepeni sud konstatuje da je žalba neosnovana, on

istovremeno potvrđuje odluku (presudu ili rešenje) prvostepenog suda.570
 Preinačenje presude osnovnog suda. U skladu sa članom 201 ZPP, Apelacioni

sud na raspravi veća ili po osnovu neposrednog razmatranja glavne stvari,
presudom preinačava prvostepenu presudu, ako utvrdi da postoji jedan od
sledećih razloga navedenih u žalbi:
- ako nađe da postoji povreda odredaba parničnog postupka, sem onih
propisanih članom 197 ovog zakona;
- ako na raspravi veća, nakon drugačijeg razmatranja spisa i dokaza
prikupljenih indirektno, utvrdi drugačije činjenično stanje od onog u
prvostepenoj presudi;
- ako nakon neposrednog razmatranja predmeta, na osnovu novih dokaza ili
na osnovu nedavnog prikupljanja dokaza koje je izveo osnovni sud, nalazi
drugačije činjenično stanje od onog u prvostepeno presudi;
- ako utvrdi da je činjenično stanje sadržano u prvostepenoj presudi pravično
utvrđeno, ali je osnovni sud pogrešno primenio materijalno pravo;
- ako utvrdi da je prvostepenom presudom prekoračen tužbeni zahtev time što
je dosuđeno više od onoga što je traženo u tužbi.
U skladu sa članom 203 ZPP, “Apelacioni sud ne može da promeni prvostepenu
presudu na štetu žalbene stranke, ukoliko je samo ona podnela žalbu a ne i
protivnička strana”.
U svim slučajevima preinačenja prvostepene presude, drugostepena presuda treba
da se razlikuje i da bude drugačija u odnosu na prvu. Presudom o preinačenju,
drugostepeni sud izbegava nepravilnosti u vezi sa meritornim odlučivanjem a ne
postupkom 571 , sa time da izuzetak od ovog pravila čini slučaj prekoračenja
tužbenog zahteva kada drugostepeni sud zaista preinačuje presudu usled grešaka
nastalih u postupku.
Organizacija presude Apelacionog suda
Član 204 ZPP propisuje sledeće:“ U obrazloženju presude , odnosno rešenja,
drugostepeni sud će oceniti navode u žalbi koji su bili odlučujući za njeno
donošenje”.
570
Iset Morina & Selim Nikçi “Komentar Zakona o parničnom postupku/Komentar” Ligji për
Procedurën Kontestimore, Priština/Prishtinë 2012, str. 385
571
2006, str. 90.
329
Sva pravila koja važe za odluku prvostepenog suda u načelu važe i za odluku
drugostepenog suda, ali sa par specifičnosti. Na samom početku odluke, treba
navesti sadržinu žalbe u kratkim crtama, izreka opisuje način odlučivanja a
obrazloženje ocenjuje navode podnosioca žalbe i uzroke za konkretan način
odlučivanja drugostepenog suda.
Žalba protiv rešenja
 Osnova za žalbu. Član 206, stav 1 ZPPpropisuje da je protiv rešenja

prvostepenog suda dozvoljena žalba, ako zakonom nije drugačije propisano, dok
(član 206 stav 2) glasi da ako ovaj zakon izričito propisuje da posebna žalba nije
dozvoljena, rešenje prvog stepena suda može da se pobija samo u žalbi protiv
konačne odluke kojom se završava postupak pri sudu prvog stepena.
 Dejstva žalbe. Blagovremeno podneta žalba zadržava izvršenje rešenja, ako ovim
zakonom nije drugačije propisano (član 207.1).
 Način odlučivanja o žalbama protiv rešenja na sudu drugog stepena. Član

209 ZPP propisuje sledeće odredbe o odlučivanju o žalbama protiv rešenja
osnovnog suda.
Apelacioni sud može da reši žalbu po sledećim osnovama:
- da odbaci žalbu kao neblagovremenu,
- da odbaci žalbu kao nedozvoljenu ;
- da odbije žalbu kao neosnovanu i da potvrdi rešenje prvostepenog suda;
- da odobri žalbu i da preinači pobijeno rešenje;
- da ukine pobijeno rešenje, i po potrebi vrati predmet osnovnom sudu.
U postupku po posebnoj žalbi, protiv rešenja, shodno se primenjuju odredbe ovog

zakona koje se odnose na žalbu protiv presude, osim odredbe koja propisuje
mogućnost neposrednog razmatranja predmeta pri drugostepenom sudu, (član
208 ZPP).
330
XXI. VANREDNI PRAVNI LEKOVI
ZPP prepoznaje tri vrste vanrednih pravnih lekova koji se mogu podneti protiv
pravosnažnih odluka a koje čine: revizija (član 211); ponavljanje postupka (član
232) i zahtev za zaštitu zakonitosti (član 245).
Revizija
Revizija predstavlja vanredan pravni lek kojim stranka zbog povrede zakona,
pobija pravosnažnu drugostepenu presudu, donetu po žalbi izjavljenoj protiv
prvostepene presude.
Revizija ne treba da se sagleda kao dodatna garancija da će spor između stranaka
biti pravično rešen, već značaj ovog sredstva leži u činjenici da predstavlja
sredstvo za izjednačavanje sudske prakse, pošto prikupljanjem stavova u vezi sa
jednim pitanjem, Vrhovni sud Kosova svojim odlukama pomaže sudovima niže
instance, pošto oni u izvanrednoj meri poštuju njegove stavove.
Revizija kao vanredan pravni lek je ograničena pošto se mogu pobijati samo
određene odluke i iz određenih razloga.
U skladu sa odredbom člana 211 stav 1, ZPP: “Protiv presude drugostepenog
suda, stranke mogu da podnesu reviziju u roku od trideset (30) dana od dana kada
im je uručena presuda”.
 U kojim slučajevima se dozvoljava revizija. U skladu sa članom 211, stavi 2

ZPP: “Revizija se ne dozvoljava u imovinsko pravnim sporovima u kojima se
tužbeni zahtev odnosi na novčane zahteve , predaju stvari, ili ispunjavanjem neke
druga polaganja, ukoliko vrednost predmeta spora u delu pobijenom presudom
ne prelazi sumu od 3,000 evra.”, dok stav 3 člana 211 ZPP propisuje sledeće:
“Revizija se ne dozvoljava u imovinsko pravnim odnosima u kojima se tužbeni
zahtev ne odnosi na novčane zahteve, na predaju stvari ili na ispunjavanje neke
druga polaganja, ukoliko vrednost predmeta spora navedenog u tužbi tužioca ne
prelazi sumu od 3,000 evra.”.
Iz tumačenja ovih odredbi može se zaključiti da je formalni uslov za
dozvoljavanje revizije da spor ima vrednost od 3000 evra ili više. Ovaj formalni
uslov od koga zavisi dozvoljenost revizije, ima svoje izuzetke koji se propisuju
članom 211 stav 4 ZPP.
U skladu sa članom 211, stavi 4 ZPP: “Izuzetno, kada je reč o tužbenom zahtevu
iz stava 2 i 3 ovog člana, revizija je uvek dozvoljena:
331
a). u sporovima za izdržavanje;

b). u sporovima za nadoknadu štete zbog izgubljenog izdržavanja, povodom smrti
c). u sporovima iz radnih odnosa koje inicira zaposleni protiv odluke za prestanak
radnog odnosa ”.
Izuzetak od formalnog uslova da predmet spora ima vrednost od 3000 evra dešava
se u privrednim sporovima, gde član 508 ZPP propisuje sledeće: “Revizija u
trgovinskim sporovima nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora u
napadnutom delu pravosnažne presude ne prelazi 10.000 evra”.
Zasigurno će ubuduće biti od interesa po sam parnični postupak da se vrednost
predmeta spora poveća, kao formalni uslov od koga zavisi dopuštenost revizije.
 Rok za izjavljivanje revizije
Razlozi za izjavljivanje revizije propisuju se odredbama člana 214 ZPP, koji je

izmenjen i dopunjen odredbama Zakona br. 04/L-118.
 U skladu sa odredbama člana 214 ZPP, revizija se može izjaviti zbog:
a) bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 182, stav 2 ovog zakona,
izuzev prekršaja predviđenih članom 182, stav 2, tačke (f, h, i i m).
b) bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 182, stav 1, ovog zakona
koji je u toku pred drugostepenim sudom.
c) pogrešne primene materijalnog prava.
d) prekoračenja tužbenog zahteva, ukoliko je ova povreda nastala u postupku
pred drugostepenim sudom.
Iz gorenavedenih odredbi može se zaključiti da je fond bitnih povreda za koje se
može izjaviti revizija u odnosu na žalbu mnogo manji, pošto se za izjavljivanje
revizije, iz člana 182 stav 2, mogu upotrebiti samo 4 razloga i to:
- ukoliko sud nije sastavljen u skladu sa odredbama ili je u donošenju presude
učestvovao sudija koji nije učestvovao na glavnoj raspravi;
- ukoliko je odlučeno po zahtevu koji ne potpada pod jurisdikciju suda,
- ukoliko je u donošenju presude učestvovao sudija koji se prema zakonu treba
izuzeti , odnosno sudskom odlukom je bio izuzet ili prilikom donošenja odluke
je učestvovalo lice koji nema svojstvo sudije;
- ukoliko je sud prema prigovoru stranke pogrešno odlučio da je stvarno
nadležan;
- ukoliko je odlučeno o zahtevu prema podignutoj tužbi nakon zakonom
predviđenog roka;
332
- ukoliko je u suprotnosti sa odredbama ovog zakona, sud zasniva svoju odluku

- ukoliko je u suprotnosti sa odredbama ovog zakona , sud doneo presudu zbog
priznanja, neubeđenja, odsustva, odustajanja od tužbe ili bez vođenja glavne
rasprave;
- ukoliko je u postupku kao tužilac ili tuženi, učestvovalo lice koje ne može biti
odnosno obavljanje posebnih radnji u postupku, nije dozvoljeno kasnije;
- ukoliko je odlučeno o zahtevu za koji se nastavlja postupak ili za koju je
ranije doneta konačna presuda, ili od koje je tužilac odustao ili za koje je
došlo do sudskog poravnanja;
- ukoliko presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati a posebno
ukoliko je dispozitiv presude nerazumljiv ili kontradiktoran, po sebi ili sa
razlozima presude, ili ukoliko presuda nema uopšte razloga ili u njoj nisu
uopšte navedeni razlozi odlučnih činjenica , ili su ti razlozi nejasni, ili
kontradiktorni ili ukoliko o odlučnim činjenicama postoje protivurečnosti
između onoga što se u razlogu presude navodi o sadržaju dokumenta ili
zapisnika o podacima datim u postupku i samih tih dokumenata ili zapisnika;
- ukoliko je presudom prevaziđen tužbeni zahtev.
Sem ovih povreda iz člana 182, stav 2, za izjavljivanje revizije, može se upotrebiti
i prekoračenje tužbenog zahteva, ali pod uslovom da se prekoračenje tužbenog
zahteva desilo pred drugostepenim sudom.
Što se tiče bitne povrede odredaba parničnog postupka, u značenju člana 182, stav
1 ZPP, one se kao osnova za reviziju mogu koristiti samo za postupak pred
drugostepenim sudom.
U značenju svega prethodno navedenog, može se zaključiti da je revizija kao
vanredni pravni lek pobijanja pravosnažne presude poprilično ograničena u
smislu navoda koje stranke mogu izjaviti revizijom usled bitnih povreda odredaba
parničnog postupka.
Revizija se ne može izjaviti usled pogrešnog ili nepotpunog utvrđivanja
činjeničnog stanja.
333
Revizija protiv presude donete na drugom stepenu, kojom se presuda potvrđuje

putem priznanja, može se izjaviti samo zbog povreda iz člana 214, stav 1, tačke
a), b) i d.
U ovom slučaju se mogu podneti i navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Revizija nije dozvoljena protiv drugostepenog rešenja kojim se potvrđuje
prvostepena presuda, usled povrede odredaba parničnog postupka iz stava l tačka
a) ovog člana, sem ukoliko njihovo postojanje nije uopšte pomenuto u žalbi, sem
kada se radi o povredama o kojima se sam Apelacioni sud brine po službenoj
dužnosti i sud za reviziju (član 214.4).
U slučaju da se revizija izjavi zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka
koje je načinio drugostepeni sud, stranke mogu predočiti nove činjenice i dokaze
ukoliko zbog tuđe krivice nisu bile u prilici da ih predoče ranije.
Postupak po reviziji
Revizija se podnosi prvostepenom sudu koji je doneo prvostepenu presudu, u
dovoljnom broju primeraka za sud i protivnu stranku .
Neblagovremenu, nedozvoljenu ili nepotpunu reviziju odbaciće prvostepeni sud
rešenjem, bez održavanja ročišta. Protiv rešenja kojom se revizija odbacuje
dozvoljena je žalba drugostepenom sudu.
U skladu sa odredbama ZPP iz člana 218, stav 2, revizija je nedozvoljena ako:
a) je reviziju izjavilo lice koje nije ovlašćeno za podnošenje revizije;
b) je reviziju izjavilo lice koje je povuklo reviziju;
c) lice koje je podnelo reviziju nema pravni interes da je podnese; i
d) je revizija izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se
podnese.
Ako je revizija blagovremena, potpuna i dozvoljena, prvostepeni sud dostaviće
protivnoj stranci u roku od sedam (7) dana jedan primerak revizije. Protivna
stranka ima pravo da podnese sudu odgovor na reviziju u roku od sedam dana.
Po prijemu odgovora na reviziju ili po protoku roka za odgovor, prvostepeni sud
će dostaviti reviziju sa predmetnim spisima u roku od sedam dana, Vrhovnom
sudu Kosova, da odluči po reviziji.
334
Odlučivanje o reviziji pri Vrhovnom sudu Kosova

Vrhovni sud odlučuje o reviziji, samo na osnovu dopisa iz spisa predmeta, na
ročištu sudskog veća, (član 220 ZPP).
Revizioni sud razmatra pobijenu presudu samo u delu pobijenom revizijom i
samo u granicama uzroka navedenih u reviziji , ali brinući se prema službenoj
dužnosti o primeni materijalnog prava i o kršenju odredbi parničnog postupka
koje se odnose na sposobnost da se bude stranka i pravilno zastupanje, (član 215
ZPP).
Odlučivanje o reviziji pri Vrhovnom sudu Kosova;
- Zakasnelu, nepotpunu i nedopuštenu reviziju rešenjem odbacuje revizioni
sud, ukoliko jednu takvu stvar nije učinio prvostepeni sud u okviru njenih
ovlašćenja (član 221 ovog zakona).
- Vrhovni sud će presudom da odbije reviziju kao neosnovanu ako utvrdi da ne
postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena.
- Ako sud za reviziju utvrdi da postoji bitna povreda odredaba parničnog
postupka zbog koje revizija može da se izjavi, sem (povreda),572 sud imajući
u vidu prirodu povrede, rešenjem ukida u celini ili delimično presudu
drugostepenog i prvostepenog suda, ili samo presudu drugostepenog suda i
predmet vraća na ponovno suđenje drugom ili istom sudiji prvostepenog suda,
odnosno drugom ili istom veću drugostepenog suda ili drugom nadležnom
sudu.
- Ako sud za reviziju utvrdi da je materijalno pravo pogrešno primenjeno,
presudom će da usvoji izjavljenu reviziju i da preinači pobijanu presudu.
- Ako sud za reviziju nađe da je zbog pogrešne primene materijalnog prava ili
zbog povrede pravila postupka, činjenično stanje nepotpuno utvrđeno i da
zbog toga nema uslova za preinačenje pobijane presude, rešenjem će da
572
Ako je u prvostepenom ili drugostepenom postupku odlučeno o zahtevu koji ne potpada pod
nadležnost sudova, ili predstavlja presuđenu stvar ili ako se tužilac odrekao date tužbe ili za koji
postoji sudsko poravnanje, revizioni sud presudom poništava presudu pobijenu revizijom i odbacuje
tužbu kao nedopuštenu.
Ukoliko je u prvostepenom ili drugostepenom postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo parnično
nesposobno lice ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupao punomoćnik, ili ako parnično
nesposobnu stranku nije zastupao njen zakonski zastupnik ili ako punomoćnik stranke nije imao
odgovarajuće punomoćje da zastupa ovo pitanje na sudu ili da obavi konkretne procesne radnje,
odnosno ako gonjenje predmeta na sudu ili obavljanje konkretnih procesnih radnji stranka nije
odobrila kasnije, sud za reviziju, shodno prirodi postojećih procesnih povreda, deluje u skladu sa
odredbama stavova 1 ili 2 ovog člana.
335
- usvoji reviziju , ukine u celini ili delimično presudu prvostepenog i

drugostepenog suda ili samo presudu drugostepenog suda, i predmet vrati na
ponovno suđenje istim ili drugim sudijama prvostepenog ili drugostepenog
suda.
- Ako utvrdi da je pravosnažnom drugostepenom presudom prekoračen tužbeni
zahtev sud za reviziju svojom presudom usvaja reviziju stranke i preinačuje
pobijanu presudu.
Odluka suda o reviziji dostavlja se strankama preko drugostepenog suda u roku
od trideset (30) dana, (član 226 ZPP). Treba pojasniti da nakon što drugostepeni
sud primi spise u predmetu revizije od Vrhovnog suda, isti dostavlja predmet
prvostepenom sudu, sem u slučajevima kada je sud za reviziju vratio predmet na
ponovno razmatranje pri drugostepenom sudu.
Ukoliko se sa odredbama članova ovog poglavlja ne predviđa neka druga stvar, u
revizionom postupku se na adekvatan način primenjuju odredbe ovog zakona o
žalbi protiv rešenja, osim odredbi sa kojima se predviđa mogućnost vođenja
rasprave o glavnoj stvari u žalbenom sudu, (član 227 ZPP).
Ponavljanje postupka
Predlog za ponavljanje postupka predstavlja vanredan pravni lek, koji je
ograničen, nesuspenzivan, dvostran i u nekim slučajevima i demonstrativan.
Pravo zahtevanja ponavljanja postupka ograničen je sa stanovišta odluka koje se
mogu pobijati ovim pravnim lekom, sa stanovišta uzroka zbog kojih se odluke
mogu pobijati, i u smislu rokova u kojima se može podneti. 573
Predlogom za ponavljanje postupka može se zahtevati ponavljanje postupka koji
je pravosnažno okončan. Postupak se može okončati presudom, rešenjem kojim
se tužba odbacuje ili rešenjem kojim se konstatuje da je postupak okončan
raspoloživim radnjama stranaka. 574
Razlozi za podnošenje predloga za ponavljanje postupka
Razlozi za ponavljanje postupka - Član 232 ZPP propisuje da postupak okončan

pravosnažnom presudom suda može da se ponovi po predlogu stranke.
573
Faik Brestovci, Građansko procesno pravo I, Priština/E Drejta Procedurale Civile I, Prishtinë
2006, fq.104
574 Ibid, str.104.
336
Član 232 propisuje razloge za ponavljanje postupka, koji su taksativno

navedeni, ali se mogu klasifikovati u tri grupe:
- ako stranci nezakonitim postupanjem, a naročito propuštanjem dostavljanja,
nije bilo omogućeno da raspravlja pred sudom;
- ako je u zaključenom postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne
može da bude stranka u postupku ili ako stranku koja je pravno lice nije
zastupalo ovlašćeno lice, ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao
zakonski zastupnik ili ako zakonski zastupnik odnosno punomoćnik stranke
nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice ili za pojedine radnje u
postupku, osim ako vođenje parnice odnosno vršenje pojedinih radnji u
postupku nije bilo naknadno odobreno;
- ako se konačna odluka suda zasniva na lažnom iskazu svedoka ili veštaka ili
na ispravi koja je falsifikovana ili u kojoj je overen neistinit sadržaj;
- ako je do pravosnažne odluke došlo usled krivičnog dela sudije, zakonskog
zastupnika ili punomoćnika stranke, protivne stranke ili trećeg lica;
- ako stranka stekne mogućnost da upotrebi pravosnažnu odluku suda koja je
ranije doneta o istom tužbenom zahtevu sa istim strankama;
- ako se pravosnažna odluka suda zasniva na drugoj odluci suda ili na odluci
nekog drugog organa, a ta odluka biva pravosnažno preinačena, ukinuta
odnosno poništena;
- ako stranka sazna nove činjenice ili nađe nove dokaze ili stekne mogućnost
da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla da bude doneta
povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem
postupku.
 Rok za podnošenje predloga za ponavljanje postupka. U skladu sa članom

234, stav 1 ZPP, predlog za ponavljanje postupka može se podneti u roku od 30
dana i to:
- u slučaju iz člana 232 tačka a) ovog zakona od dana kada je stranki uručena
- u slučaju iz člana 232 tačka b) ovog zakona ukoliko je u postupku kao tužilac
ili tuženi
- ukoliko stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice, ili ukoliko
profesionalno nesposobno lice nije zastupao njen zakonski zastupnik – od
dana kada je odluka uručena stranki, odnosno njenom zakonskom zastupniku,
ukoliko zakonski zastupnik odnosno zastupnik sa punomoćjem nije imao
337
potrebno ovlašćenje za njegovo gonjenje na sudu, ili za obavljanje određenih

procesnih postupaka – od dana kada stranka sazna o ovom razlogu;
- u slučaju iz člana 232 tačka c) ovog zakona – od dana kada je stranka saznala
o pravosnažnoj konačnoj presudi;
- u slučaju iz člana 232 tačka d) ovog zakona - od dana kada je stranka saznala
o konačnoj pravosudnoj odluci, a ako krivični postupak ne može da se
sprovede, onda od dana kada je saznala o obustavljanju krivičnog postupka
ili o okolnostima zbog kojih se ne može pokrenuti krivični postupak;
- u slučajevima iz člana 232 tačka e) i f) ovog zakona – od dana kada je stranka
mogla da koristi konačnu pravosnažnu odluku što je razlog za ponavljanje
postupka;
- slučaju iz člana 232 tačka g) ovog zakona – od dana kada je stranka mogla da
podnese sudu nove činjenice odnosno nova dokazna sredstva.
Ako bi rok iz stava 1 ovog člana (gorenavedeni rokovi) počeo da teče pre nego
što je odluka postala pravosnažna, taj rok se računa od trenutka pravosnažnosti
presude, ako protiv nje nije izjavljena žalba, odnosno od dostavljanja pravosnažne
odluke suda izrečene u poslednjem stepenu.
Po proteku roka od pet godina od dana kada je odluka postala pravosnažna,
predlog za ponavljanje postupka ne može se podneti, osim ako se ponavljanje
traži iz razloga navedenih u članu 232, tačka a) i b) ovog zakona, a koje se odnose
na slučajeve:
- ako stranci nezakonitim postupanjem, a naročito propuštanjem dostavljanja,
nije bilo omogućeno da raspravlja pred sudom;
- ako je u zaključenom postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne
može da bude stranka u postupku ili ako stranku koja je pravno lice nije
zastupalo ovlašćeno lice, ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao
zakonski zastupnik ili ako zakonski zastupnik odnosno punomoćnik stranke
nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice ili za pojedine radnje u
postupku, osim ako vođenje parnice odnosno vršenje pojedinih radnji u
postupku nije bilo naknadno odobreno;
338
 Postupak za podnošenje predloga za ponavljanje postupka. Predlog za

ponavljanje postupka podnosi se prvostepenom sudu koji je doneo odluku u
prvom stepenu.
U predlogu za ponavljanje postupka moraju da se navedu zakonski osnov po
kome se traži ponavljanje, okolnosti iz kojih proizilazi da je predlog podnet u
zakonskom roku i dokazi kojima se potkrepljuju navodi predlagača.
Prvostepeni sud je dužan da razmotri da li je predlog za ponavljanje postupka
blagovremen, potpun i dozvoljen. Ukoliko nađe da je predlog za ponavljanje
postupka neblagovremen, nepotpun i nedozvoljen, isti odbacuje rešenjem protiv
koga je dozvoljeno izjavljivanje žalbe.
Ako prvostepeni sud utvrdi da predlog ne treba da se odbaci, isti dostavlja
protivnoj stranci koja ima pravo da u roku od 15 dana odgovori na predlog.
Kada prvostepeni sud primi odgovor protivne stranke ili po isteku roka za davanje
odgovora, isti dostavlja predmetne spise po predlogu za ponavljanje postupka
drugostepenom sudu, u roku od osam (8) dana.
 Odlučivanje o predlogu za ponavljanje postupka. Član 235 ZPP glasi: “O

predlogu za ponavljanje postupka odlučuje drugostepeni sud i to sudija pojedinac
koji nije učestvovao u donošenju drugostepene odluke u prethodnom postupku”,
međutim u sudskoj praksi postoje izuzeci od ovog osnovnog pravila.
Izuzetak od osnovnog pravila. Npr. ukoliko se podnese predlog za

ponavljanje postupka kojim se traži dozvoljavanje ponavljanja postupka
u kome je prethodno, po drugim vanrednim pravnim lekovima (reviziji i
zahtevu za zaštitu zakonitosti) odlučio Vrhovni sud Kosova, onda o
predlogu za ponavljanje postupka ne odlučuje drugostepeni već
trećestepeni sud.
Logično objašnjenje zašto se u sudskoj praksi postupa na ovaj način sastoji se u
tome da ukoliko bi drugostepeni sud dozvolio ponavljanje postupka, trebalo bi
poništiti i odluku Vrhovnog suda Kosova, kao poslednje instance za donošenje
sudskih odluka. Shodno tome, da bi se izbegla situacija u kojoj bi sud nižeg
stepena poništio odluku suda višeg stepena, u praksi se deluje tako da u nekim
slučajevima odlučuje drugostepeni sud a u nekim slučajevima sud trećeg stepena.
Član 239, stav 2 ZPP propisuje sledeće: “Ukoliko sud dođe do zaključka da je
neophodno takvo razmatranje, ona bi postupala u skladu sa odredbama člana
191 i 193 ovog člana” ali u nekim slučajevima može postupiti i u značenju
odredbe člana 239 stav 2 ZPPkoja glasi: “Ukoliko sud dođe do zaključka da je
339
neophodno takvo razmatranje, ona bi postupala u skladu sa odredbama člana

191 i 193 ovog člana”.
Ako sud drugog stepena dozvoli ponavljanje postupka, odlukom kojom se
dozvoljava ponavljanje postupka poništava se odluka doneta u ranijem postupku.
Protiv rešenja kojim se dozvoljava ponavljanje postupka nije dozvoljena žalba,
dok je protiv rešenja kojim se odbacuje predlog o ponavljanju postupka
dozvoljena posebna žalba.
Žalba protiv rešenja drugostepenog suda kojom se odbacuje predlog za
ponavljanje postupka, podnosi se istom sudu, koji po žalbi odlučuje u sudskom
veću koga čini troje sudija (član 240, stav 1 ZPP).
U ponovljenom postupku na prvostepenom sudu ne može suditi sudija koji je
doneo odluku u ranijem postupku.
Prvostepeni sud je dužan da zakaže pripremno ročište neposredno po prijemu
predmetnih spisa od drugostepenog suda, najkasnije u roku od osam (8) dana.
Zahtev za zaštitu zakonitosti

Celokupno postupanje suda u parničnom postupku nije ništa drugo do neprekidna
primena procesnog i materijalnog prava. I pored svih garancija o urednosti u radu
suda, ne isključuje se mogućnost da sud povredi zakon i da time odluka koja treba
da posluži kao zakon za stranke bude nezakonita. 575 Pravosnažnom ali
nezakonitom odlukom krši se ne samo interes stranaka već i interes javnosti, pošto
je nezakonitost sudske odluke znak neregularnog funkcionisanja pravosuđa kao
javne službe. Upravo iz ovog razloga, zakonodavac je predvideo zahtev za zaštitu
zakonitosti, kao vanredan pravni lek pobijanja pravosnažnih odluka, sa ciljem da
se rad sudskih organa usaglasi sa zakonom.576
 Nadležnost za podnošenje zakona za zaštitu zakonitosti. U skladu sa članom

246 ZPP-a, državni tužilac je nadležan da podnese zahtev za zaštitu zakonitosti.
Međutim, inicijativu za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti mogu pokrenuti
i stranke, koje u nemogućnosti ostvarivanja ovog pravnog leka, predlažu tužiocu
da to učini umesto njih.
Upravo iz tog razloga, obično je slučaj u sudskoj praksi da zahtev za zaštitu
zakonitosti podnosi tužilac nakon što stranke pokrenu inicijativu u tu svrhu.
575
2006, str.102
576
Ibid, str.102
340
 Razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti
Zahtev za zaštitu zakonitosti može se podneti:

- zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, ukoliko je povreda
povezana sa mesnom nadležnošću, ukoliko je sud prvog stepena doneo
presudu bez glavne rasprave, iako je bio dužan da održi glavnu raspravu, ako
je odlučeno o zahtevu, čije se osporavanje vrši u kontinuitetu ili ukoliko je u
suprotnosti sa zakonom, javnost isključena sa glavne rasprave;
- zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Javni tužilac ne može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog prekoračenja
tužbenog zahteva niti zbog pogrešnog i nepotpunog utvrđivanja činjeničnog
stanja.
 Odluke koje se mogu pobijati zahtevom za zaštitu zakonitosti

Zahtev za zaštitu zakonitosti može se podneti protiv:
- prvostepene odluke, protiv koje nije izjavljena žalba od dana kada odluka više
nije mogla da se ospori žalbom;
- drugostepene odluke, protiv koje nije izjavljena revizija od dana kada je ova
odluka dostavljena stranci kojoj je najkasnije dostavljena.
 Rok za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti

Državni tužilac može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravosnažne
sudske odluke u roku od tri meseca. Rok za podnošenje zahteva za zaštitu
zakonitosti računa se:
- protiv odluke, donete na drugom stepenu, protiv koje su stranke izjavile
reviziju, javni tužilac može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo u roku
od trideset (30) dana od dana kada mu je dostavljena revizija date stranke,
kojoj je ranije dostavljena.
- Zahtev za zaštitu zakonitosti ne dozvoljava se protiv odluke koju je u slučaju
revizije ili zahteva za zaštitu zakonitosti doneo Vrhovni sud (član 245, stav 3
ZPP, izmenjen članom 12 Zakona br. 04/L-118 o izmeni i dopuni ZPP).
Postupak po zahtevu za zaštitu zakonitosti

O zahtevu za zaštitu zakonitosti odlučuje Vrhovni sud Kosova. Pobijana presuda
ili rešenje preispituje se samo u delu pobijanom zahtevom za zaštitu zakonitosti a
341
sud uzima u obzir samo razloge navedene u ovom pravnom leku. Sud obaveštava
državnog tužioca koji je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti o ročištu na kome
se isti razmatra i po kome se odlučuje. Ovlašćenja Vrhovnog suda pri odlučivanju
o zahtevu za zaštitu zakonitosti ista su onima u kojima se odlučuje po reviziji.
Ukoliko su protiv iste odluke izjavljeni i revizija i zahtev za zaštitu zakonitosti,
nadležan sud jedinstvenom odlukom odlučuje o pravnim lekovima.577
577 Član 249 ZPP.
342
XXII. OBRASCI SUDSKE PRAKSE
Obrasci u vezi nadležnosti, prenosa nadležnosti, sukoba nadležnosti i izuzeća

sudije
Obrazac broj 1 – Rešenje kojim se sud oglašava stvarno nenadležnim i predmet

upućuje odeljenju za upravna pitanja
REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO
C.br./..../......
Osnovni sud u _________________, opšte odeljenje, sa sudijom
___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca
_____________________, iz Prištine, ulica ____________ br.____________,
koga zastupa _____________, advokat iz Prištine, ulica _____________ br.
____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, ulica
____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz
Prištine,ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________
vrednosti ______________, van ročišta je dana _________________, doneo ovo:
R E Š E NJ E
I. Opšte odeljenje Osnovnog suda u _________, oglašava se stvarno

nenadležnim da odlučuje po tužbi tužioca ___________, broj C.br.dt.____,
protiv tuženog _____, u vezi pravne stvari _____________.
II. Nakon što ovo rešenje postane pravosnažno, predmet se prosleđuje Odeljenju
za upravna pitanja Osnovnog suda u Prištini.
O b r a z l o ž e nj e
Tužilac ____________, je podneo tužbu ovom sudu 25.06.2007. protiv tuženog

______________, u vezi sa poništenjem odluke.
343
Opšte odeljenje ovog suda, vodeći računa o stvarnoj nadležnosti u predmetu,

ocenjuje da je za odlučivanje o ovoj pravnoj stvari u predmetu nadležno
odeljenje za upravna pitanja osnovnog suda u Prištini.
Sud, nakon preliminarnog razmatranja tužbe, nalazi da stvar koja je predmet

tužbe u konkretnom slučaju predstavlja tvar za čije odlučivanje opšte odeljenje
ovog suda nema stvarnu nadležnost, već da je za odlučivanje o ovom sporu
nadležno odeljenje za upravna pitanja Osnovnog suda u Prištini, i to iz sledećih
razloga : Prema Zakonu br. 03/L-192 o nezavisnom nadzornom odboru za civilnu
službu Kosova, u članu 14. se predviđa da: „Protiv odluke Odbora, nezadovoljna
strana koja smatra da odluka Odbora nije zakonita, može pokrenuti upravni spor
pred nadležnim sudom, u roku od trideset (30) dana od dana kada joj je uručena
odluka“.
Pošto se zahtev tužioca odnosi na ocenu zakonitosti upravnog akta Nezavisnog

nadzornog odbora i polazeći od gore navedene zakonske odredbe, prema kojoj se
za ocenu zakonitosti odluka ovog organa može pokrenuti upravni spor, onda na
osnovu toga odlučeno da se opšte odeljenje ovog suda oglasi stvarno
nenadležnim i predmet prosledi odeljenju za upravna pitanja.
Na osnovu gorenavedenih podataka i na osnovu članova 17. i 19. u vezi sa članom

391. st. 1 tačka „a“ ZPP, odlučeno je kao u izreci ovog rešenja.
OSNOVNI SUD U ____________Opšte odeljenje

C. br. ___________, dana _____________
Sudija
POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja je dozvoljena žalba u roku

od 15 dana od prijema istog, Apelacionom sudu u Prištini, a preko ovog Suda.
344
Obrazac broj 2 – Rešenje kojim se sud oglašava stvarno nenadležnim i predmet

prosleđuje Odeljenju za privredna pitanja
C. br./..../......
Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom
___________________u parničnojpravnoj stvari tužioca/ilje/laca
vrednosti ______________, van rasprave je dana _________________, doneo
ovo:
R E Š E NJ E
I. Opšte odeljenje Osnovnog suda u _________, se oglašava stvarno

nenadležnim da odlučuje u ovoj pravnoj stvari.
II. Nakon što ovo rešenje postane pravosnažno, predmet se prosleđuje Odeljenju
za privredna pitanja ovog suda.
Tužilac _________je podneo tužbu protiv tuženih _________, u vezi sa pitanjem

________.
Sud, je vodeći računa o svojoj stvarnoj nadležnosti, ocenio da je za odlučivanje

po ovom pravnom pitanju u pogledu stvarne nadležnosti nadležno Odeljenje za
privredna pitanja ovog suda.
345
Na osnovu Zakona o sudovima, član 13. stav 1.5, predviđeno je da je nadležnost

odeljenja za privredna pitanja zaštita imovinskih prava i intelektualne svojine.
U konkretnom slučaju, predmet tužbenog zahteva je odšteta zbog povrede

autorskih prava, odnosno neovlašćena upotreba autorskog prava.
Na osnovu članova 17. i 19. Zakona o parničnom postupku, predviđeno je da se

sud, tokom celog postupka, po službenoj dužnosti stara o svojoj stvarnoj
nadležnosti, stoga, polazeći i od gorenavedenog, ovo odeljenje ovog suda se je
oglasilo stvarno nenadležnim da sudi u ovom spornoj pravnoj stvari.
Iz svega navedenog, odlučeno je kao u dispozitivu ovog rešenja, na osnovu

članova 17,19, u vezi sa članom 392 ZPP.
OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________
S u d i j a,

346
Obrazac broj 3 - Rešenje kojim se sud proglašava stvarno nenadležnim i

predmet prosleđuje Posebnom veću Vrhovnog suda Kosova
C. br./..../......

Prištine ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________
vrednosti ______________, van rasprave je dana _________________, doneo
ovo:
R E Š E NJ E
I. Osnovni sud u _________, proglašava se stvarno nenadležnim za odlučivanje

o ovoj pravnoj stvari , prema tužbi C. br. _____________.
II. Nakon što ovo rešenje postane pravosnažno, predmet se prosleđuje Posebnom
veću Vrhovnog suda Kosova.
Tužilac ________________, iz Podujeva, je podneo tužbu protiv tužene

____________, u vezi sa pitanjem ____________________.
347
Osnovni sud u___________, vodeći računa o svojoj stvarnoj nadležnosti, ocenio

je da je za odlučivanje o ovoj pravnoj stvari stvarno nadležno Posebno veće
Vrhovnog suda Kosova.
Na osnovu Zakona o Posebnom veću Vrhovnog suda Kosova za pitanja koja se
odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju br. 04/L-033 od 31.08.2011, prema
članovima 4.1.4, 4.1.5, 4.1.5.1, Posebno veće je isključivo nadležno za zahteve
protiv određenog preduzeća ili korporacije koje je navodno nastalo tokom ili pre
vremena kada je takvo preduzeće ili korporacija prešlo pod upravu KPA-a ili
Agencije, zahteva kojim se tvrdi pravo, vlasništvo ili interes u odnosu na bilo
koju aktivu ili imovinu nad kojom Agencija ili KPA ima ili je proglasila upravna
ovlašćenja itd.
S obzirom da se u članu 4.4 tačka (i) navodi da ako sud kojem je predmet
prosleđen, do dana stupanja na snagu ovog zakona, nije doneo nikakvu
materijalnu odluku u vezi sa tim predmetom, , taj sud više nema nadležnost nad
tom stvari i vratiće svu relevantnu dokumentaciju i spise predmeta posebnom
veću .
Stoga, imajući u vidu tužbu koju je podneo tužilac u skladu sa gorenavedenim

odredbama, za suđenje oveg sporne pravne stvari , predmetnu nadležnost ima
Posebno veće Vrhovnog suda kosova na osnovu Zakona o Posebnom veću
Vrhovnog suda Kosova za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za
privatizaciju br. 04/L-033 od 31. 08. 2011.
Na osnovu članova 17. i 19. Zakona o parničnom postupku, predviđeno je da se

sud, tokom celog postupka, po službenoj dužnosti stara o svojoj stvarnoj
nadležnosti, stoga, polazeći i od gorenavedenog, ovo odeljenje ovog suda se
oglasilo stvarno nenadležnim za suđenje ove sporne pravne stvari.
Iz gorenavedenog odlučeno je kao u izreci ovog rešenja, na osnovu članova 17,

19. u vezi sa članom 392. ZPP.

C. br._____________, dana________. ________________
Sudija
348
Obrazac broj 4 -Rešenje kojim se sud oglašava stvarno nenadležnim i odbacuje

tužbu kao nedozvoljenu
C. br./..../......
Osnovni sud u _________________, opšte odeljenje, sa sudijom

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine, uUlica _____________ br.
vrednosti ______________, van rasprave je dana _________________, doneo:
R E Š E NJ E
I. Osnovni sud u _________, oglašava se stvarno nenadležnim za odlučivanje

po tužbi tužioca ___________, broj C.br.dt.____, ___________,dana
_____________ ___________,dana _____________ u vezi sa pravnom
stvari _____________.
II. ODBACUJE SE KAO NEDOZVOLJENA tužba tužioca ___________,

broj C.br. ____________, od ____________, protiv tuženog ____________,
u vezi sa pravnom stvari _____________.
Tužilac __________ je ovom sudu podneo tužbu dana ____________, protiv

tuženog _____________ u vezi sa pravnom stvari _______________.
____________, protiv tužene_____________, u vezi sa pravnom stvari
_______________.
349
Sud je, nakon preliminarnog razmatranja tužbe našao da je pravna stvar koja ja
predmet tužbe upravno pitanje, za čije odlučivanje ovaj sud nema stvarnu
nadležnost, već je za odlučivanje o ovom sporu nadležna Kancelarija regulatora
za energetiku, iz sledećih razloga:
Prema Zakonu br. 03/L-185 o energetskom regulatoru u članu 16. st. 1. tač. 3 je
predviđeno da Kancelarija regulatora za energetiku uspostavlja procedure koja
utvrđuju postupke za rešavanje sporova u energetskom sektoru, uključujući i
žalbe u pogledu pristupa treće strane sistemima prenosa ili distribucije električne
energije. Dok u članu 25. st. 1 istog Zakona stoji da Kancelarija regulatora ima
nadležnost da donosi odluke o rešavanju sporova prema članu 16. ovog Zakona.
U članu 25. st. 3 ovog Zakona je propisano: „pojedinačni akti koji donese
Kancelarija regulatora za energetiku u skladu sa stavom 1 ovog člana su predmet
postupka upravne revizije unutar Kancelarije regulatora za energetiku. Nakon
završenog postupka upravne revizije, nezadovoljna strana može pokrenuti
upravni spor pred nadležnim sudom na Kosovu, u skladu sa članom 43. ovog
zakona i Zakonom o upravnom postupku“.
I prema Pravilniku za rešavanje žalbi i sporova u sektoru energetike koji je Odbor

Kancelarije regulatoraza energetiku doneo 29.08.2011, u članu 18. tačka 5 je
predviđeno da protiv odluka Odbora KRE, potrošači ili ovlašćeni mogu da
pokrenu upravni spor pred nadležnim sudom u roku od trideset (30) kalendarskih
dana od dana prijema odluke ili objavljivanja na internet stranici KRE, koje god
je poslednje. .
Na osnovu gorenavedenih podataka rezultira da ovaj sud nije nadležan za

odlučivanje po zahtevu tužioca, pa je iz tih razloga, a na osnovu članova 17, 18,
19. i 29. u vezi sa članom 391. st. 1 tačka „a“ ZPP, odlučeno kao u izreci ovog
rešenja.

C. br._____________, dana________.
S u d i j a,

350
Obrazac broj 5 - Rešenje kojim se sud oglašava stvarno nenadležnim, ,

proglašava ništavim izvršene radnje i odbacuje tužbu kao nedozvoljenu
C. br./..../......
Prištine, ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________
vrednosti ______________, van rasprave je dana _________________, doneo :
R E Š E NJ E
I. Osnovni sud u _________, proglašava se stvarno nenadležnim za odlučivanje

po tužbi tužioca ___________, broj C.br. ____________, od ____________,
protiv tuženog ____________, u vezi sa pravnom stvari _____________.
II. PROGLAŠAVAJU SE NIŠTAVNIM sve radnje u postupku koje je ovaj

sud preduzeo u ovoj spornoj stvari.
III. ODBACUJE SE KAO NEDOZVOLJENA tužba tužioca ___________,

broj C. br. ____________, od ____________, protiv tuženog
____________, u vezi sa _____________.
351
Tužilac __________ je ovom sudu podneo tužbu dana ____________, protiv

tuženog _____________ u vezi sa _______________. ____________, protiv
tužene_____________, u vezi sa _______________.
Sud je , nakon preliminarnog razmatranja tužbe, istu prosledio na odgovor

tuženom. Tuženi je u odgovoru na tužbu osporio tužbu, naglašavajući da je ista
nedozvoljena, jer se predmet spora odnosi na upravnu stvar, a ne na sudsku.
Pošto je sud ocenio pobijanje tuženog, utvrdio je da stvar koja je predmet spora
predstavlja upravnu stvar za čije odlučivanje ovaj sud nema stvarnu nadležnost,
već da je za odlučivanje o ovom sporu nadležna Kancelarija regulatora za
energetiku, iz sledećih razloga:
Prema Zakonu br. 03/L-185 o regulatoru za energetiku, u članu 16. st. 1. tč. 3 je
predviđeno da Kancelarija regulatora za energetiku uspostavlja procedure koja
utvrđuju postupke za rešavanje sporova u energetskom sektoru, uključujući žalbe
u pogledu pristupa treće strane sistemima prenosa ili distribucije električne
energije. U članu 25. st. 1 istog Zakona stoji da Kancelarija regulatora ima
nadležnost da donosi odluke o rešavanju sporova prema članu 16. ovog Zakona.
U članu 25. st. 3 ovog Zakona je propisano: „pojedinačni akti koji donese
Kancelarija regulatora za energetiku , na osnovu stava 1 ovog člana je predmet
prcedura upravne revizije unutar Kancelarije regulatora za energetiku . Nakon
završenog postupka upravne revizije, nezadovoljna strana može pokrenuti
upravni spor pred nadležnim sudom na Kosovu, u skladu sa članom 43. ovog
zakona i Zakonom o upravnom postupku“.
I prema Pravilniku za rešavanje žalbi i sporova u energetskom sektoru, koji je

Odbor Kancelarije regulatora za energetiku doneo 29.08.2011, u članu 18. tačka
5 je predviđeno da protiv odluka Odbora KRE, potrošači ili ovlašćeni mogu da
pokrenu upravni spor pred nadležnim sudom u roku od trideset (30) kalendarskih
dana od dana prijema odluke ili objavljivanja na internet stranici KER, koja god
je poslednja.
Na osnovu gorenavedenih podataka rezultira da ovaj sud nije nadležan za

odlučivanje po zahtevu tužioca, pa je iz tih razloga, a na osnovu članova 17, 18,
19. i 29. u vezi sa članom 391. st. 1 tačka „a“ ZPP odlučeno kao u izreci ovog
rešenja
352
Iz navedenog , u smislu odredbe člana 17, 18.1, 18.2, 19 i 391 ZPP odlučeno je
kao u izreci ovog rešenja.

C. br. Predmet spora:
S u d i j a,
POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja je dozvoljena žalba u

roku od 15 dana od prijema istog, Apelacionom sudu u Prištini, a preko ovog
Suda
353
Obrazac broj 6 –Rešenje kojim se sud oglašava da nema isključivu mesnu

nadležnost
C. br./..../......

___________________u spornoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca
R E Š E NJ E
I. Osnovni sud u _____________, OGLAŠAVA DA NEMA ISKLJUČIVU

mesnu nadležnost za procesuiranje ove građansko-pravne stvari .
II. Nakon što ovo rešenje postane pravosnažno, tužba se upućuje na nadležnost
Osnovnom sudu u _____________________.
Tužilac _______________ je podneo tužbu protiv tuženog ______________, u

vezi sa utvrđivanjem prava vlasništva na nepokretnost koja se nalazi u
Uroševcu, identifikovana kao parcela broj ______________, u površini od
_____________ .
Članom 41.1 ZPP-a je propisano: „Za suđenje u sporu u vezi sa vlasništvom i
drugim stvarnim pravima na nepokretnim stvarima, u sporovima kod smetanja
državine na nepokretnim stvarima , kao i u sporovima u odnosu na izdavanje
354
nepokretnosti u zakup, ili ugovora o korišćenju stanova ili poslovnih prostora,

isključiva je nadležnost suda na čijoj se teritoriji nalazi nepokretnost“.
Prema članu 17.1 ZPP : „Sud po službenoj dužnosti , treba da konstatuje, odmah
nakon primanja tužbe, da li je nadležan za procesuiranje stvari koja je podneta“.
Dok, prema članu 22.3 ZPP: „Sud se može proglasiti mesno nenadležnim prema
službenoj dužnosti, samo kada postoji isključiva mesna nadležnost nekog drugog
suda”.
U konkretnom slučaju, sud je zaključio da se imovina nalazi na teritoriji

Osnovnog suda u Uroševcu, i u skladu sa članovima 17.1, 22.3, 44.1 i 387. u vezi
sa članom 392. ZPP, odlučeno je kao u izreci ovog rešenja.

C. br._____________, dana________. ________________
S u d i j a,
POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja se može izjaviti žalba u

Suda.
355
Obrazac broj 7 –Rešenje kojim se sud oglašava mesno nenadležnim prema

pobijanju tužene strane
C. br./..../......

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.
vrednosti ______________, van raspraveje dana _________________, doneo :
R E Š E NJ E
I. Osnovni sud u ________________, OGLAŠAVA SE MESNO

NENADLEŽNIM za procesuiranje ove pravne stvari.
II. Nakon što ovo rešenje postane pravosnažno, tužba se prosleđuje Osnovnom
sudu u Mitrovici.
Tužilac _____________ je podneo tužbu ovom sudu protiv tuženog

_____________, u vezi sa ________________.
Na osnovu člana 49. ZPP, za suđenje po sporovima iz radnog odnosa je nadležan,

osim suda opšte mesne nadležnosti za tuženog, i sud na čijoj se teritoriji obavlja
356
rad ili se obavljao, odnosno sud na čijoj se teritoriji trebao obaviti posao, kao i
sud na čijoj teritoriji je zasnovan radni odnos.
Tuženi je u odgovoru na tužbu osporio mesnu nadležnost ovog suda u odlučivanju

u vezi tužbe tužioca.
Sud, nakon ocene osporavanja tuženog i nakon što je ustanovljena činjenica da je

tužena stupila u radni odnos – obavljala je posao učiteljice na teritoriji opštine
_____________, pozivajući se na članove 22, 49, 357. u vezi sa članom 392. ZPP,
odlučio je kao u izreci ovog rešenja.

C. br._____________, dana________. ________________
S u d i j a,
POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja može se uložiti žalba u

Suda.
357
Obrazac broj 8 –Zahtev za delegiranje nadležnosti
C. br. ______________
Priština, dana _______________
Za: Apelacioni sud u Prištini

Predsedniku suda, g. ______________
Od: Osnovnog suda u Prištini

Predsednika g. ________
Predmet: Zahtev za određivanje mesne nadležnosti drugog suda
Poštovani g. predsedniče, obaveštavam vas da se u Osnovnom sudu u Prištini

nalazi predmet sa brojem C. br. _____________, koji je pokrenut prema tužbi
tužioca _______________, iz Prištine, protiv tuženih:
 Osnovnog suda u Prištini, i

 N_______N________, iz Prištine, radnika ovog suda.
Prema rasporedu, ovaj predmet je dodeljen sudiji _____________, koji me je

obavestio da ne može da nastavi rad na ovom predmetu jer su tuženi Osnovni
sud u Prištini i N_________N___________ radnik ovog suda.
G. predsedniče, pošto u ovom slučaju postoje uslovi za isključenje svih sudija

Osnovnog suda u Prištini, zahtevamo od vas da u smislu člana 63. Zakona o
parničnom postupku, odredite drugi sud sa teritorije Apelacionog suda, kao
mesno nadležan sud za rešavanje navedene sporne stvari.
Pored toga, određivanje drugog suda za mesno nadležan u ovoj spornoj stvari bi
pozitivno uticalo i na poverenje javnosti prema našem sudu.
predsednik suda
358
Obrazac broj 9 –Način pokretanja sukoba nadležnosti
C. br./..../......

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine ulica _____________ br.
R E Š E NJ E
I. Pokreće se sukob nadležnosti između Osnovnog suda u Prištini i Osnovnog

suda u Uroševcu da odlučuju u ovom pravnom sporu.
II. Za odlučivanje u vezi sa sukobom nadležnosti, predmet se prosleđuje

Apelacionom sudu u Prišini.
Tužilac ____________, iz Uroševca je pokrenuo tužbu u Osnovnom sudu u

Uroševcu dana 25.06.2014, protiv tužene, Osiguravajuće kuće ______ Priština,
za nadoknadu štete za nesreću od 02.02.2014, koja se je dogodila u Mališevu i u
kojoj je tuženi pretrpeo teške telesne povrede.
Osnovni sud u Uroševcu, rešenjem od 05.07.2014. se je oglasio mesno

nenadležnim i predmet prosledio na odlučivanje Osnovnom sudu u Prištini, uz
obrazloženje da je u smislu odredbi člana 47. ZPP nadležan Osnovni sud u Prištini
prema opštoj nadležnosti, jer je sedište tužne u Prištini.
359
Osnovni sud u Prištini, prema odredbama člana 24. ZPP pokreće sukob
nadležnosti u ovom sporu jer ocenjuje da je u konkretnom slučaju nadležan
upravo sud koji se je oglasio nenadležnim za suđenje u ovom pravnom sporu.
Ovaj sud zaključuje da ZPP u odredbi člana 47.1 propisuje da je osim suda opšte
mesne nadležnosti, nadležan sud na čijoj teritoriji je učinjeno štetno delovanje ili
sud na čijoj teritoriji je nastala posledica oštećivanja,a u stavu 2 člana 47. je
propisano da ukoliko je šteta nastala zbog smrti ili teške telesne povrede, nadležan
je osim suda iz stava 1. ovog
člana i sud na čijoj teritoriji tužilac ima prebivalište odnosno boravište.
U konkretnom slučaju, prema oceni ovog suda, pošto je oštećeni pretrpeo teške
telesne povrede, u smislu gorenavedenih odredbi, nadležan je Osnovni sud u
Uroševcu jer tužilac, pošto je reč o izabranoj nadležnosti, ima pravo da odluči gde
će podneti tužbu, i u ovom slučaju je tužilac izabrao da podnese tužbu Osnovnom
sudu u Uroševcu.
Na osnovu gorenavedenih podataka, a na osnovu člana 24. u vezi sa članom 47,

sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.
OSNOVNI SUD U _____________Opšte odeljenje

C.br. ___________,dana _____________
Sudija
POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.
360
C. br./..../......

___________________u pravnom sporu tužioca/ilje/laca
REŠENJE
I. Stvarno nadležan da sudi u ovom predmetu je Osnovni sud u Prizrenu, kome

se spisi predmeta dostavljaju na dalju nadležnost.
II. Žalba protiv ovog rešenja nije dozvoljena.
Obrazloženje
Posebno veće Vrhovnog Suda Kosova za pitanja koja se odnose na Kosovsku

Agenciju za Privatizaciju, u I delu izreke rešenja C.________, od __________,
utvrdila je da Posebno veće nije nadležno za zahtev tužilaca za izvršenje presude
Opštinskog Suda u Prizrenu , P. br. ____, od _______, potvrđene presudom
Okružnog Suda u Prizrenu, Gz. Br. _______, od __________. U II delu izreke,
predmet C.__________, od __________, vraća se Osnovnom Sudu u Prizrenu.
Osnovni sud u Peći nije prihvatio nadležnost smatrajući da nema stvarnu
nadležnost da odlučuje o predmetu, jer ovo pitanje spada u nadležnost posebnog
veća, u smislu člana 4.1. d. Uredbe UNMIK-a br. 2002/13, kasnije izmenjene i
dopunjene Uredbom 2008/04 i 2008/19 o osnivanju Posebnog veća Vrhovnog
suda za pitanja koja se odnose na Kosovsku poverilačku agenciju, uređena je na
takav način da definisani organi posebnog veća imaju prvenstvo u nadležnosti za
tužbe i protivtužbe koje se tiču potraživanja koja uključuju priznavanje prava
361
vlasništva ili interesa na imovinu koja je u državini ili pod kontrolom preduzeća
ili korporacija koje su trenutno pod upravom Agencije.
Vrhovni sud Kosova zaključuje da je Osnovni sud u Prizrenu sud nadležan da

odlučuje o vlasništvu na osnovu odredbe člana 11 u vezi sa članom 16.1 Zakona
o sudovima, br. 03 /L-199 od 22. jula 2010. godine.
Prema članu 4.1.5 Zakona o Posebnom veću br. 04 /L-33, Posebno veće ima
nadležnost na zahtevima koji navode prava, pravo vlasništvo ili interes u vezi sa
nekom imovinom ili vlasništvom nad kojom je Agencija ili KPA imala upravu.
Tužba tužilaca za konačno izvršenje presude Opštinskog suda u Prizrenu P. br.
_______ od_______ prema članu 4 i 5 Zakona o Posebnom veću nije u
nadležnosti Posebnog veća Vrhovnog suda Kosova zbog činjenice da izvršenje
ove sudske odluke spada u nadležnost Osnovnog suda u Prizrenu, prema
odredbama člana 11 u vezi sa članom 16.1 Zakona o sudovima.
Kao što je gore navedeno, u smislu odredbe člana 24 i 25 ZPP, odlučeno je kao u
izreci ovog rešenja.
VRHOVNI SUD KOSOVA – PRIŠTINA

CN. br. ______, dana ________
Predsednica Veća
_____________
362
Obrazac broj 11 - Obrazac rešenja kojim se usvaja zahtev za izuzeće sudije
C. br.
Predsednik Osnovnog suda u________________, nakon razmatranja zahteva od

dana ________________, koji je podneo tužilac _______________ iz Prištine, za
izuzeće sudije _________________ u sporu protiv tuženog
__________________ iz Prištine, nakon uzimanja izjave sudije u vezi sa ovim
pitanjem, na osnovu člana 70. ZPP, dana _______________, doneo je sledeće:
R E Š E NJ E
Usvaja se zahtev od dana __________ tužioca __________ iz Prištine, IZUZIMA

se sudija __________iz suđenja u predmetu C. br.
Zahtevom od _________ tužilac je zahtevao da se sudski predmet C. br. _______,

koji je dodeljen za suđenje sudiji _______, dodeli nekom drugom sudiji jer postoji
mogućnost da tužena u međuvremenu podnese zahtev za izuzeće sudije jer je isti,
pre imenovanja na položaj sudije, u svojstvu advokata zastupao u nekoliko pitanja
porodicu tužioca – podnosioca zahteva _____________. Dodao je da je navedeno
pitanje hitno, jer je postupanje prema zahtevu za meru obezbeđenja hitno.
Predsednik suda je nakon razmatranja zahteva pregledao spise predmeta i nakon

uzimanja izjave sudije je, analizom u smislu odredbi ZPP, ustanovio da je zahtev
osnovan. Ovo iz činjenice da je sudija u predmetu potvrdio okolnosti da je ranije
u svojstvu advokata zastupao porodicu tužioca – podnosioca zahteva
___________.
363
Predsednik ocenjuje da će izuzeće sudije u ovoj fazi postupka pozitivno uticati

na povećanje poverenja kod stranaka o objektivnosti suda.
Iz navedenih razloga proističe da u navedenom slučaju postoje okolnosti koje

podstiču sumnju u nepristrasnost sudije ___________ u ovom suđenju, kao što je
propisano u članu 67. tačka (g) ZPP.
Iz gorenavedenog odlučeno je kao u izreci ovog rešenja.
OSNOVNI SUD U __________C. Br. ________
Dana __________
predsednik suda
Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.
364
OBRASCI U VEZI PRETHODNOG RAZMATRANJA TUŽBE I

PRIPREME GLAVNE RASPRAVE
Obrazac broj 1 – Rešenje o obavezi plaćanja sudske takse
C. br./..../......
vrednosti ______________, je dana _________________, doneo :
REŠENJE
POZIVA SE tužilac, _________, sa sedištem u_________, Ul.”

_________” b.b., da u roku od 3 dana, plati sudsku taksu, predviđenu za uloženu
tužbu.
Ako tužilac u određenom roku ne plati predviđenu sudsku taksu smatraće
se da je povukao tužbu.
Obrazloženje
Tužilac, _________, sa sedištem u _________, Ul.” _________” , b.b.,

ovom sudu je uložio tužbu protiv tuženog/ne _________iz _________, Ul.”
_________” br.__, za naknadu štete. Međutim isti nije priložio tužbi potvrdu o
plaćanju sudske takse.
Na osnovu člana 253 stav. 4 Zakona o parničnom postupku (ZPP), tužilac

je dužan da tužbi priloži potvrdu o plaćenoj sudskoj taksi, a prema stavu 5. istog
365
člana, ako tužilac i nakon upućene primedbe suda ne plati sudsku taksu, a ne
postoje uslovi za njegovo oslobađanje od plaćanja sudske takse smatraće se da je
tužba povučena.
Na osnovu gore navedenog, u skladu sa zakonskim odredbama iz člana

387 ZPP odlučeno je kao u dispozitivu ovog rešenja.
Osnovni sud u _________________, Opšte Odeljenje

C. br._________/____, od ______________
Sudija,
___________
POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja, u smislu člana 387 ZPP
stav 2, nije dozvoljena žaba.
366
Obrazac broj 2 –Rešenje kojim se tužiocu vraća tužba na dopunu
C.br./..../......

R E Š E NJ E
I. Tužiocu se VRAĆA na dopunu tužba od dana ____________, da u roku od

3 dana nakon prijema ovog rešenja dopuni tužbu za utvrđivanje prava
službenosti , sa tačnom adresom tuženog _____________.
II. Smatraće se da je tužba povučena ako se ne vrati sudu u zakonskom roku, a

ukoliko se vrati neispravljena, odnosno nedopunjena, tužba će biti odbačena.
Tužilac je podneo tužbu 12.07.2004. protiv tuženog za utvrđivanje prava

službenosti.
Sud je tuženom poslao poziv za raspravu, ali se povratnica vratila uz obrazloženje

da se tuženi ne nalazi na adresi navedenoj u tužbi.
Pošto sud nije u stanju da postupi po tužbi, u smislu odredbi iz 99.2 i 102. Zakona
o parničnom postupku, odlučeno je kao u dispozitivu ovog rešenja.
367

C. br._____________, dana________. ________________
S u d i j a,
POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba
368
Obrazac broj 3 – Rešenje kojim se tužiocu vraća tužba na dopunu
C. br./..../......

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine,ulica _____________ br.
R E Š E NJ E
I. Tužiocu ____________ se VRAĆA na dopunu tužba od ____________, da u

roku od 3 dana nakon prijemaa ovog rešenja dopuni-precizira tužbu,
uređujući izreku tužbe i jasno određujući tužbeni zahtev.
II. Smatraće seda je tužba povučena ako se ne vrati sudu u zakonskom roku, a
Tužilac je podneo tužbu 25.11.2010. protiv tuženog zbog spora iz radnog odnosa.
Sud je, tokom prethodnog razmatranja tužbe, ustanovio da ista ne sadrži jasan
zahtev u izreci tužbe, stoga ne ispunjava uslove uz smislu odredbe člana 253.
Zakona o parničnom postupku, kako bi se po istoj postupilo.
Pošto sud nije u stanju da postupi po tužbi, u smislu odredbi iz 99.2 i 102. u vezi
sa članom 253. ZPP, odlučeno je kao u dispozitivu ovog rešenja.
369

C. br._____________, dana________. ________________
S u d i j a,
370
C. br./..../......

R E Š E NJ E
I. Tužiocu ____________ se VRAĆA na dopunu tužba od ____________, da u

roku od 3 dana nakon prijema ovog rešenja dopuni tužbu dokazima
predloženim u tužbi.
II. Smatraće se da je tužba povučena ako se ne vrati sudu u zakonskom roku, a

Tužilac je podneo tužbu 23.10.2003. protiv tuženog za oslobađanje i predaju

nepokretnosti.
Sud je, tokom prethodnog razmatranja tužbe, ustanovio da istoj nisu priloženi
dokazi predloženi u tužbi.
371
C. br._____________, dana________. ________________
S u d i j a,
372
C. br./..../......

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine ulica _____________ br.
vrednosti ______________, van rasprave je dana _________________, doneo:
R E Š E NJ E
I. Tužiocu ____________ se VRAĆA na dopunu tužba od dana

____________, da u roku od 3 dana nakon prijema ovog rešenja
dopuni tužbu potpisom.
II. Smatraće se da je tužba povučena ako se ne vrati sudu u zakonskom

roku, a ukoliko se vrati neispravljena, odnosno nedopunjena, tužba će
biti odbačena.
Tužilac je podneo tužbu 15.03.2004. protiv tuženog za isplatu premije.
Tokom prethodnog razmatranja sud je ustanovio da ista nije potpisana.
373
C. br._____________, dana________. ________________
S u d i j a,
374
Obrazac broj 6 - Rešenje kojim se tužiocu vraća tužba na dopunu
C. br./..../......

R E Š E NJ E
I. Tužiocu se VRAĆA na dopunu tužba od dana ____________, da u roku

od 3 dana nakon prijema ovog rešenja, sa ciljem da sudu dostavi sve
dokaze kojima raspolaže, a koji se odnose na konkretno pravno pitanje iz
njegove tužbe, u najmanje dva primerka (jedan za sud i jedan za suprotnu
stranu, tuženog), pod pretnjom proceduralnih posledica.
II. Skreće se pažnja tužiocu da ukoliko sudu ne dostavi potrebne dokaze u

roku navedenom u stavu I ovog rešenja, sud će doneti rešenje kojim se
njegova tužba odbacuje u smislu odrebe člana 102.3 i 102.4 ZPP.
Sud je, prilikom pripreme glavne rasprave o stvari , tokom prethodnog

razmatranja tužbe, ocenio da je tužba tužioca nepotpuna jer tužilac nije dostavio
dokaze navedene u tužbi, a koji se odnose na konkretno pitanje prema njegovoj
tužbi.
375
Pošto sud nije u stanju da nastavi sa aktuelnim pitanjem bez dokaza, koji se
moraju dostaviti zajedno sa tužbom, kao i tuženom radi odgovora na tužbu, stoga
je , u smislu odredbi članova 99, 100, 101. i 102. ZPP , odlučeno kao u dispozitivu
ovog rešenja.
C. br._____________, dana________. ________________
S u d i j a,
376
Obrazac broj 7 – Rešenje kojim se konstatuje da je povučena tužba tužioca
C. br./..../......

R E Š E NJ E
KONSTATUJE se da je povučena tužba pod brojem C. br. _______________,

tužiteljke ___________, protiv tužene _________, u vezi pitanja _____.
Obrazloženje
Tužiteljka _____________, iz Prištine je podnela tužbu u ovom sudu protiv

tužene Osiguravajuća kuća „__________“ iz Prištine za obeštećenje.
Ovlašćeni tužiteljke je podneskom od 12.06.2013. obavestio sud da je sa tuženom

u ovom spornom pravnom pitanju sklopljen vansudski sporazum, kopija kojeg je
priložena podnesku i da time povlači tužbu.
377
Sud, u smislu odredbi iz člana 261. u vezi sa članom 387.1 tačka c Zakona o
parničnom postupku, odlučuje kao u izreci ove odluke.

C. br._____________, dana________. ________________
S u d i j a,
378
Obrazac broj 8 - Rešenje kojim se konstatuje da je povučena tužba i protivtužba
C. br./..../......

R E Š E NJ E
I. Konstatuje se da je tužba tužilaca – protivtužba _____________, u ovom

spornom pitanju POVUČENA.
II. Konstatuje se da je tužba tužilaca – protivtužba _____________, u ovom

spornom pitanju POVUČENA.
Tužioci – protiv tuženi ________________ koje zastupa njihova opunomoćena,

ovde tužiteljka ________________,svi iz Gnjilana, ul. „Zahir Pajaziti“ br. ____,
su podneli tužbu protiv tužene – protivtužbu ________________, iz Gnjilana, ul.
„Ardian Zurrnaxhiu“ br. ____, zbog ometanja poseda, dana _____________.
13.05.2014. tužilac, sada protivužilac ________________ je podneo protivtužbu

na tužbu tužilaca sada ________________.
379
Na pripremnom ročištu od 30.05.2014. tuženi-protivtužioci ________________

u njeno lično ime i u ime tužilaca ___________________, su izjavili da u ovom
spornom pitanju povlače tužbu. Takođe, na istoj sednici i tuženi - protivtužilac
______________ je izjavio da je saglasan sa povlačenjem tužbe tužilaca –
protivtužilaca i da i on u ovom spornom pitanju povlači svoju tužbu. I tužioci –
protivtuženi _______________ su se složili sa povlačenjem tužbe.
Iz gorenavedenog, odlučeno je kao u dispozitivu ovog rešenja, a u skladu sa

članom 261.2 u vezi sa članom 261.3 Zakona o parničnom postupku (ZPP).

C. br._____________, dana________. ________________
S u d i j a,
POUKA O PRAVNOM LEKU: Na osnovu člana 261.4, protiv ovog rešenja

nije dozvoljena žalba.
380
Obrazac broj 9 – Rešenje kojim se tužba tužioca odbija zbog sudske zavisnosti
(litispendencije)
C. br./..../......

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,
____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica
Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE tužba pod brojem C. br. __________, tužioca _________,

protiv tuženog ________, zbog postojanja sudske zavisnosti (litispendencije).
Obrazloženje
Tužilac je podneo tužbu u ovom sudu dana ____________, sa pravnom osnovom

poništenje ugovora, protiv tuženog _________, iz Prištine , ul. „Mitrovica“ br. 1.
Sud je ustanovio da tužilac _____________, iz Prištine, ul. „Mitrovica“ br. 1 za

isto pitanje pred istim sudom podneo jednu drugu tužbu protiv tuženog
_____________, iz Prištine, ul. „Mitrovica“ br. 1, koji se predmet vodi pod
oznakom C. br. 422/07. takođe, sud je ustanovio da je predmet pod oznakom C.
br. 422/07 u postupku razmatranja.
381
Sud je, nakon analize oba predmeta, C. br. 1937/09 i C. br. 422/07, ustanovio da
je reč o istom pitanju, jer je predmet C. br. 422/07 prosleđen ranije i isti je u
postupku razmatranja, zbog toga je sud odlučio da odbaci tužbu zbog
litispendencije.
Iz gorenavedenog, sud polazeći od člana 391 tačka c, odlučio je kao u dispozitivu

ovog rešenja.

C. br._____________, dana________. ________________
S u d i j a,
POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja je dozvoljena žalba

u roku od 15 dana od prijema istog, Apelacionom sudu, a preko ovog Suda.
382
Obrazac broj 10 –Rešenje o odbacivanju tužbe zbog pitanja koje je već

presuđeno – res judicata
C. br./..../......

R E Š E NJ E
Tužba i predlog za izricanje privremene mere, tužioca _________________ iz

Prizrena u ovom sporu se odbacuju kao nedozvoljeni.
Tužilac _______________, ul. „Nasheci“ preko puta bivše fabrike „Perlonka“,

kojeg zastupa njegov ovlašćeni adv. _________ iz Prizrena, je u ovom sudu
podneo tužbu protiv tuženih ________________, svi iz Prizrena ul. „Sahat kula“
br. .___, koje zastupa njihov ovlašćeni adv. _________ iz Prizrena zbog
potvrđivanja prava na imovinu, između ostalog uz predlog za izricanje
privremene mere obezbeđenja.
Postupajući po predlogu tužioca za izricanje privremene mere obezbeđenja ovaj

sud je 30.05.2013. odredio pripremnu sednicu, na kojoj su ovlašćena lica
parničara izjavila da u potpunosti ostaju pri njihovim navodima iznetim u tužbi,
odnosno pismenom odgovoru na tužbu.
383
U vezi ovog pitanja, a pozivajući se na navode ovlašćenog tuženih, navedene u

pismenom odgovoru, sud je razmotrio spise predmeta a posebno presudu
Osnovnog suda u Prizrenu C. br. 847/05 od 09.01.2008, rešenje Osnovnog suda
u Prizrenu C. br. 847/05 od 28.06.2007, kao i presudu Osnovnog suda u Prizrenu
C. br. 1041/70 od 20.01.1971, pri čemu je konstatovano da je u pitanju stvar koja
je već suđena – res judicata, jer je o ovom pitanju i između ovih strana već jednom
doneta odluka od strane ovog suda.
Uzimajući u obzir gorenavedeno, sud je odlučio kao u dispozitivu ovog rešenja,

u skladu sa članom 391 tačka (d) Zakona o parničnom postupku.

C. br._____________, dana________. ________________
S u d i j a,

384
Obrazac broj 11 – Rešenje o odgovoru na tužbu
C.br./..../......

REŠENJE
I. OBAVEZUJE SE tuženi _____________________ iz Prištine, ul.

„Majke Tereze“, da u roku od 15 dana od podnošenja tužbe sa svim
spisima koji su priloženi ovom rešenju, sudu dostavi ostavi odgovor na
tužbu u pisanom obliku, u dva (2) primerka, pod pretnjom proceduralnih
posledica.
II. Tuženi je dužan da da u odgovoru na tužbu iznese pobijanja u postupku i

izjasni se da li prihvata ili osporava tužbeni zahtev tužioca. Ako tuženi
osporava tužbeni zahtev tužioca, odgovor na tužbu treba da sadrži
činjenice na kojima tuženi zasniva svoje navode i dokaze kojima se
prihvataju iznete činjenice. Odgovor treba da sadrži sve elemente
predviđene u odredbama člana 99. ZPP.
III. Ako je odgovor na tužbu nejasan ili nepotpun, u cilju uklanjanja svih ovih
nedostataka, sud će postupiti u skladu sa odredbama člana 102. ZPP.
385
IV. Skreće se pažnja tuženom da će, ukoliko u roku određenom u stavu I

ovog rešenja ne podnese odgovor na tužbu, sud doneti presudu zbog
neposlušnosti, ako budu ispunjeni uslovi propisanu u odredbama člana
150. st. 1 tačka (a), (b), (c) ZPP.
V. Lice koje se bude pojavilo kao pravni zastupnik je dužno da prilikom

preduzimanja prve radnje u postupku dokaže svojstvo pravnog
zastupnika , a ovlašćeno lice je preduzimanjem prve radnje u postupku
dužno da sudu dostavi validno ovlašćenje.
Obrazloženje
Predmetni sudija , u skladu sa odredbama člana 394, 395.st. 1 i 2, 396, 397, 99,
102, 150.st.1 tačka (a), (b) i (c), 77.st.2,93.st.1 i 387.st. 1 tačka (a) ZPP, je odlučio
kao u dispozitivu ovog rešenja.

C. br._____________, dana________. ________________
S u d i j a,
386
Obrazac broj 12 - Rešenje o prekidu postupka zbog rešavanja prethodnog

pitanja
C. br./..../......

R E Š E NJ E
Postupak u ovom pravnom pitanju sporu se PREKIDA zbog rešavanja prethodnog

pitanja.
Prekinuti postupak će biti nastavljen prema predlogu strana, a nakon okončanja

ostavinskog postupka T.br. 359/06.
Tužioci _______________, svi iz Mitrovice, koje zastupa njihov ovlašćeni adv.

_________ iz Mitrovice, su ovom sudu podneli tužbu protiv ________________,
iz Mitrovice, kojeg zastupa njegov ovlašćeni adv. _________ iz Mitrovice, za
poništaj ugovora o poklonu.
Sud je 15.07.2014. zakazao glavni raspravu. Na ovoj raspravi tužiteljka

____________, je obavestila sud da se pred istim sudom, ali u ostavinskom
387
postupku, odvija ostavinski postupak T.br. 359/06 i to prema ostaviocu

____________, postupak koji je u toku od 2006.
Stoga, uzimajući u obzir gorenavedeno, sud je odlučio kao u dispozitivu ovog

rešenja u skladu sa članom 13. Zakona o parničnom postupku (ZPP) jer je
ustanovio da ostavinski postupak T. br. 359/06, predstavlja prethodno pitanje, bez
čijeg okončanja se ne može nastaviti sa ovim postupkom.

C. br._____________, dana________. ________________
S u d i j a,

388
Obrazac broj 13 – Rešenje o spajanju predmeta
C.br./..../......

REŠENJE
Vrši se spajanje parničnih predmeta C.br._________i C.br._________, prema

tužiocu –protiv tuženom_________iz sela_________Opština_________, protiv
tuženog- protiv tužioca_________iz sela_________Opština_________, tako da
će se spojeni predmeti registrovati pod brojem C.br. _________.
Obrazloženje
Pred ovim sudom se odvija parnični postupak C. br. 788/11, sa tužiocem

_________iz sela _________opština _________, protiv tuženog _________iz
sela _________Opština_________ i C.br._________, sa tužiocem _________iz
sela _________Opština_________, protiv tuženog _________iz sela
_________Opština _________. U oba gore navedena predmeta predmet spora je
smetanje poseda.
Pošto se u oba sporna predmeta nalaze iste strane u sporu i sa istim predmetom
tužbenog zahteva, pri čemu su i dokazi koji će se izvoditi isti, sud smatra da je
spajanje ovih predmeta u funkciji realizacije principa ekonomčnosti parničnog
postupka, jer se na taj način ubrzava odlučivanje i smanjuju proceduralni troškovi.
389
Odlučujući na osnovu zahteva C. br._________, na raspravi dana_________,

strane u sporu su se složile da izvrše spajanje ovih predmeta i da se za isti vodi
jedan sudski postupak.
Prilikom odlučivanja o spajanju ovih predmeta, sud je uzeo u obzir činjenicu da
je u predmetu C. br. _________, zakazana jedna sudska rasprava.
Na osnovu gore navedenog, u skladu sa članom 408.1 ZPP, odlučeno je kao u
dispozitiv ovog rešenja.
Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje
C. br. _________, dana _________
Sudija,
____________________
390
Obrazac broj 14 – Rešenje o izdvajanju predmeta
C. br./..../......

REŠENJE
I. Dozvoljava se izmena tužbe tužilaca protiv tužene "_________" sa

prebivalištem u Prištini i LB "_________" sa prebivalištem u Prištini, a
osnova za tužbu je smetanje poseda.
II. Odvajaju se sudski postupci prema tužbi i protivtužbi, tako da će se tužba

obraditi prema predmetnim spisima C. br ._________, dok će se protivtužba
procesuirati prema spisima koji su odvojeni od predmeta C. br ._________,
pod oznakom koju će staviti pisarnica u ovom sudu.
III. Pisarnica se zadužuje da odvojene predmetne spise prema tužbenom zahtevu

zavede u registru za zavođenje predmeta i stavi redni broj prema pravilima
za zavođenje predmeta.
Obrazloženje
Na ovom sudu se vodi spor prema tužbi tužilaca protiv tuženih NN "_________"
sa sedištem u Prištini i LB "_________" sa sedištem u Prištini, protiv tužene -
391
protiv tužioca _________ "_________" sa sedištem u Prištini zbog smetanja

poseda i ukidanje prava službenosti.
Tužba tužilaca je na početku pokrenuta zbog smetanja poseda, a zatim joj je
izmenjena osnova od smetanja poseda u potvrđivanje postojanja prava
službenosti. Tužena je podnela protiv tužbu zbog prestanka prava službenosti.
Nakon što je uložena prvostepenom sudu po žalbi tužene - protiv tužioca,
drugostepeni sud je poništio presudu i vratio predmet na ponovno suđenje.
Na pripremnoj raspravi održanoj dana _________, nakon što je predmet vraćen
na ponovno suđenje, ovlašćeni tužioca – protiv tužene, izjavio je da je tužbeni
zahtev smetanja poseda i potvrđivanje postojanja prava službenosti, čime se
menja osnova tužbenog zahteva.
Pošto se tužbeni zahtev tiče smetanja poseda a zahtev u protivtužbi je ukidanje
prava službenosti, ova dva pitanja se ne mogu razmatrati zajedno, jer se smetanje
poseda odvija u skladu sa posebnim odredbama koje uređuju poseban sporni
postupak, dok je spor za ukidanje prava službenosti odvija prema odredbama iz
redovnog postupka.
Nakon što je sud razmotrio spise predmeta zaključio je da izmena tužbe tužioca u
smislu odredbe člana 258.1 Zakona o parničnom postupku dozvoljena, dok je
razdvajanje sporova sud podržao odredbom člana 387.1 pod (h).
Na osnovu gore navedenog odlučeno je kao u dispozitivu ovog rešenja.
C. br._____________, dana ___________
Sudija,
392
Obrazac broj 15 – Obrazac obaveštenja za stranu prema kojem se obaveštava o

povlačenju dopisa (poziva, odluke itd...)

Br. predmeta _____________
Dana ______________
Priština
OBAVEŠTENJE
OBAVEŠTAVA SE ____________ iz ___________, da dana _____________,

u ___________ časova dođe u Osnovni sud u Prištini (kancelarija br. ______),
kako bi preuzeo________________.
Rok za preuzimanje dopisa je 15 dana od dana ostavljanja ovog obaveštenja, u

smislu člana 115. ZPP.
NAPOMENA: Ako ne odgovorite na ovo obaveštenje, odnosno poziv na sud, sud

će raspravu održati u vašem odsustvu u smislu člana 409. u vezi sa članom 423.
ZPP.
Dostavljač,
___________________________
393
Obrazac broj 16 – Rešenje o isticanju pismena za tužioca na oglasnoj tabli suda
C. br./..../......

R E Š E NJ E
I. SVI PODNESCI za tužioca ____________, će biti izvršeni postavljanjem,

objavljivanjem na oglasnoj tabli ovog suda.
II. Podnesci će biti smatrani predatim nakon isteka roka od 7 dana od dana
objavljivanja na ovoj tabli.
III. Ovo rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli suda, danas, ___________, zajedno
sa pozivom na pretres određen za dan ______, u ___________________ časova.
IV. Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.
Tužilac je podneo tužbu dana___________, protiv tuženog u vezi

pitanja____________.
394
Sud je pokušao da tužiocu dostavi poziv za pripremnu sednicu koja je određena

za ______, u ____ časova, na njegovoj adresi u _______, ali povratnica suda se
vratila sa konstatacijom dostavljača, a prema informacijama stanara
_____________, da se je isti preselio na njemu potpuno nepoznatu adresu..
Pošto sud nije u stanju da tužiocu pošalje zahtev za sudsku sednicu, u smislu člana
116. st. 1 Zakona o parničnom postupku, kojim je propisana obaveza strane da
obavesti sud o promeni adrese na koju se šalju dopisi suda, odlučeno je u skladu
sa članom 116. st. 5 i 6, da će dostavljanje dopisa tužiocu biti objavljivanjem istih
na oglasnoj tabli suda.

C. br._____________, dana________. ________________
S u d i j a,
395
Obrazac broj 17 – Rešenje o postavljanju pismena za tužioca na oglasnoj tabli

suda
C. br./..../......

R E Š E NJ E
I. SVI PODNESCI za tužioca ____________, će biti izvršeni postavljanjem,

objavljivanjem na oglasnoj tabli ovog suda.
II. Podnesci će biti smatrani predatim nakon isteka roka od 7 dana od dana
objavljivanja na ovoj tabli.
III. Ovo rešenje zajedno sa presudom C. br. ______________, od_____________

se objavljuje na oglasnoj tabli suda, danas, ___________.
IV. Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.
396
Tužilac je podneo tužbu dana___________, protiv tuženog u vezi pitanja

____________.
Sud je pokušao da tužiocu (pravno lice) _____________ dostavi presudu C. br.

__________, od ______________, na adresi koja je navedena u tužbi i u registru
u kojem je ovo lice registrovano kao subjekat, dok je dostavljač dopisa vratio
dopis u sud uz konstataciju da tuženo lice se ne nalazi na adresi navedenoj u tužbi.
Pošto je sud utvrdio da tužilac se ne nalazi na adresi navedenoj u tužbi, u smislu

člana 114. ZPP, odlučeno je da se presuda C. br. ___________, od
_____________ dostavi tužiocu objavljivanjem na oglasnoj tabli suda.
C. br._____________, dana________. ________________
S u d i j a,
397
Obrazac broj 18 – Odluka o određivanju privremenog zastupnika
C. br./..../......

R E Š E NJ E
Tuženoj ________, iz Prizrena, čija adresa je trenutno nepoznata, se određuje

privremeni zastupnik, adv. ___________ iz Prizrena.
U smislu člana 82. Zakona o parničnom postupku (ZPP), privremeni zastupnik

uživa sva prava i obaveze pravnog zastupnika, koje vrši dok se u sudu ne pojavi
tuženi ili njegov opunomoćenik sa ovlašćenjem, odnosno dok starateljski organ
ne obavesti organ da je odredio staratelja.
Ovo rešenje će biti objavljeno u dnevnom listu, jednom od glavnih dnevnih

listova, kao i na oglasnoj tabli suda
Tužioci __________ itd, svi iz Prizrena, ul. „Jeta e re“, koje prema ovlašćenju
zastupa tužilac __________, iz Prizrena, ul. „Jeta e re“, je u ovom sudu podneo
tužbu protiv tuženih ___________ iz Prizrena, koje zastupa po ovlašćenju adv.
_________ iz Prizrena, __________ iz Prizrena, sada na nepoznatoj adresi,
398
_____________ iz Prizrena, ul. „Anton Çeta“, __________ iz Prizren, ul. „Sami

Frashëri“ i ___________ iz Prizrena, ul. „Xhemali Berisha“, zbog utvrđivanja
prava održaja.
Ovlašćeni tužilaca tokom glavnog pretresa, sudu je predložio da se tuženom

__________, dodeli privremeni zastupnik jer za istog nije poznata tačna adresa,
a nema ni ovlašćenog zastupnika.
Odlučujući po predlogu tužioca, sud je ustanovio da su ispunjeni uslovi iz člana

79.3 ZPP za određivane privremenog zastupnika za gorenavedenog tuženog i da
se privremeni zastupnik adv. __________ iz Prizrena složio da zastupa
gorenavedenog tuženog u ovoj građansko-pravnoj stvari.
Iz gorenavedenog, odlučeno je kao u dispozitivu ovog rešenja.
OSNOVNI SUD U _______________

C. br._____________, dana________. ________________
S u d i j a,

399
Obrazac broj 19 – Oglašavanje rešenja o određivanju privremenog zastupnika
OSNOVNI SUD U _________________________

C. br.
DANA: ________
DNEVNOM INFORMATIVNOM LISTU „_________________“

PRIŠTINA
Molimo vas da u jednom od sledećih brojeva vašeg lista, na stranici oglasa,

postavite oglas sledećeg sadržaja:
„Osnovni sud u Prizrenu, sa sudijom ______________, u smislu člana 83. Zakona

o parničnom postupku (ZPP):
Oglašava
Da u pravnoj stvari C. br. 378/08, sa tužiocima ________ itd, svi iz Prizrena, ul.
„Jeta e re“, koje prema ovlašćenju zastupa tužilac __________, iz Prizrena, ul.
„Jeta e re“, protiv tuženih ___________ iz Prizrena, koje zastupa po ovlašćenju
adv. _________ iz Prizrena, __________ iz Prizrena, sada na nepoznatoj adresi,
_____________ iz Prizrena, __________ iz Prizren, ul. „Sami Frashëri“ i
___________ iz Prizrena, ul. „Xhemali Berisha“, zbog utvrđivanja prava održaja,
rešenjem C. br. ___________, od 17.08.2012, tuženom _____________, iz
Prizrena, čija adresa je trenutno nepoznata, se određuje privremeni zastupnik
adv. ________________ iz Prizrena.
Privremeni zastupnik će svoju dužnost zastupanja tuženog u ovom postupku vršiti

sve do trenutka kada se u sudu pojavi tuženi ili njegov opunomoćenik sa
ovlašćenjem, odnosno dok starateljski organ ne obavesti organ da je odredio
staratelja.
U smislu člana 81.2 ZPP, troškove postupka snosi tužilac.

Sudija
400
Obrazac broj 20 – Rešenje o odbacivanju tužbe i poništenju svih radnji u

postupku
C. br./..../......

R E Š E NJ E
PONIŠTAVAJU SE sve radnje u postupku preduzete u ovom postupku i tužba

tužioca se odbija.
Tužilac je u tužbi naglasio da mu tuženi duguje na ime nadoknade materijalne

štete, iznos u visini od 500 evra, stoga je i predložio sudu da njegov tužbeni zahtev
usvoji u potpunosti kao osnovan.
Tuženi je u pismenom odgovoru na tužbu osporio tužbeni zahtev tužioca,

naglašavajući da je isti u potpunosti neosnovan, jer uopšte nije istina da on duguje
tužiocu.
Tokom odvijanja parničnog postupka se pojavila sumnja u (proceduralnu)

sposobnost delovanja tužioca, stoga je sud, po službenoj dužnosti, preduzeo sve
neophodne radnje za razjašnjenje ove okolnosti.
401
Na osnovu izveštaja Centra za socijalni rad u Prištini, br. 774/13 od 25.07.2013.

je utvrđena činjenica da tužiocu _______________, rešenjem ovog suda Ndr.br.
14/13 od 15.03.2013 u potpunosti oduzeta poslovna sposobnost , što je utvrđeno
i uvidom u spise ovog suda , Ndr.br. ______. Takođe je konstatovano da je tužilac
posebnom odlukom stavljen pod staranje starateljskog organa.
Starateljski organ je obavestio sud da kao zakonski zastupnik u ovoj pravnoj stvari
ne daje saglasnost za podnošenje tužbe od strane tužioca jer smatra da nema
razloga za pokretanje tog postupka.
Uzimajući u obzir da je u konkretnom slučaju tužba podneta od strane lica bez

poslovne sposobnosti (proceduralne sposobnosti), a ovaj nedostatak se ne može
izbeći jer pravni zastupnik tužioca nije dao saglasnost za podnetu tužbu tužioca,
niti za radnje koje je on preduzeo u ovom postupku, na osnovu člana 78. ZPP,
odlučeno je kao u dispozitivu ovog rešenja.
C. br._____________, dana________. ________________
S u d i j a,

402
Obrazac broj 21 – Rešenje o utvrđivanju vrednosti spora
C. br./..../......

vrednosti ______________, nakon prethodnog ispitivanja tužbe, po službenoj
dužnosti, je dana _________________, doneo ovo:
REŠENJE
I.Utvrđuje se da vrednost spora u ovoj pravnoj stvari –sporu iznosi

20.000,00 evra.
II.Tužilac se poziva da u roku od 3 dana plati razliku sudske takse za
navedenu vrednost spora iz tačke I ovog dispozitiva, od iznosa od 25 evra, u
iznosu od 100 evra.
III.Ako tužilac, u gore navedenom roku ne plati razliku sudske takse za
utvrđenu vrednost spora iz stava 1. ovog rešenja, smatraće se da je povukao tužbu.
Obrazloženje
Tužilac _________ iz sela _________ Opština _________, kojeg zastupa

njegov ovlašćeni advokat _________ iz _________, pri ovom sudu je podneo
tužbu protiv tuženih _________ i _________, oba iz sela _________ Opština
403
_________, kao i Vlade Kosova - _________- Direktorijat _________ u

_________, i Opština _________, radi utvrđivanja prava vlasništva, prijavljena
vrednost spora u tužbi iznosi 3100 evra. Međutim, pregledom spisa predmeta sud
je utvrdio da tužilac nije naveo stvarnu vrednost spora, budući da isti iznosi 3100
evra, dok su predmet ovog spora dve nekretnine u površini od otprilike 1439 m2,
detaljnije navedene u tužbi tužioca.
Članom 36 ZPP, predviđeno je da “Ukoliko tužilac nije uopšte pomenuo
vrednost predmeta spora u tužbi podnetoj sudu, ili ukoliko je on predstavio veoma
visoku ili mnogo nižu vrednost nego što je ona stvarno, onda sud prema službenoj
dužnosti ili prema, optužene stranke, najkasnije na pripremnom ročištu, ako ono
nije održano, onda na ročištu za glavnu raspravu pravnog
pitanja, ali pre nego što počne razmatranje glavnog pitanja, brzo i na prikladan
način će odrediti , odnosno će verifikovati tačnost vrednosti date tužbi od stranke
tuženika. U ovakvim slučajevima sud odlučuje rešenjem protiv kojeg se ne
dozvoljava žalba”.
Članom 253, stav 4 ZPP predviđeno je da “Tužilac ima zadatak da uz
tužbu priloži potvrdu o plaćenoj sudskoj taksi.” dok je na osnovu stava 5 utvrđeno
da“Ukoliko tužitelj ne plati propisanu sudsku taksu o tužbi i nakon od suda
upućene primedbe iako ne postoje uslovi za oslobađanje od plaćanja sudske
takse, smatraće se da je tužba povučena”.
Budući da tužilac nije naveo realnu vrednost spora, iako se navedeni spor
odnosio na dve nekretnine u površini od približno 1439 m2, sud je po službenoj
dužnosti odlučio kao u dispozitivu I ovog rešenja, a na osnovu člana 36. ZPP, u
vezi sa članovima 253.4 i 387, stav. 1 tačka (s) ZPP.
C. br._____________, dana ___________
Sudija,
____________
POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja, u smislu člana 36 i 387,

stav 2 ZPP nije dozvoljena žalba.
404
Obrazac broj 22 – Rešenje za izvođenje dokaza veštačenjem
C. br./..../......

vrednosti ______________, je dana _________________, doneo ovo:
REŠENJE
I. Usvaja se predlog ovlašćenog zastupnika tužioca da se u ovom slučaju

ODREDI izvođenje dokaza veštačenjem iz oblasti arhitekture.
II. Određuje se veštak _________, stručnjak iz oblasti arhitekture, koji je nakon

posete na licu mesta dužan da proceni koliko bi koštala adaptacija stambenog
prostora na osnovu potreba tužioca.
IV. Troškovi veštačenja su utvrđeni u iznosu od 150 €, koji u početku padaju na

teret tužioca i koja se moraju položiti na račun veštaka nakon dobijanja
veštačenja. Veštačenje u pismenoj formi mora se dostaviti ovom sudu u roku od
7 dana od dana prijema istog.
Obrazloženje
Ovlašćeni predstavnik tužioca tokom sudske rasprave predložio je sudu da se u

ovom slučaju izvrši izvođenje dokaza arhitektonskim veštačenjem, kako bi se
procenilo koliko je tužiteljku koštala adaptacija stambenog prostora.. Što se tiče
ovog predloga, sud je odlučio da odluči van sudske rasprave.
405
Medicinski veštaci u pismenom obliku utvrdili su da tužiteljka ima smanjenje

životne i radne aktivnosti od 100% i u okviru posebnih potreba zaključuje se da
je potrebno prilagoditi uslove stanovanja itd.
Radi meritornog odlučivanja konkretnog pravnog pitanja po tužbi tužiteljke, sud

je ocenio da je neophodno stručno mišljenje odgovarajućeg veštaka i u smislu
članova 356 i 361 ZPP i istog je odredio da se bavi ovim pitanjem.

C. br.___________, dana.
406
Obrazac broj 23 –Rešenje za izvođenje dokaza veštačenjem
C. br./..../......

R E Š E NJ E
I. ODREĐUJE se izvođenje veštačenja koje će izvršiti Psihijatrijska klinika

Univerzitetskog Kliničkog Centra u Prištini.
II. Mišljenje psihijatrijskih stručnjaka je potrebno na osnovu sumnje u roditeljsku

sposobnost oba roditelja da brinu o 7-godišnjem detetu, kao i o opštem psihičkom
stanju majke i deteta:
- Rasvetliti roditeljske sposobnosti oba roditelja u vezi poveravanja deteta i
kontakta sa detetom.
- Proceniti odnos deteta sa svakim od roditelja.
- Proceniti da li je jedan od roditelja, a posebno majka (na osnovu sumnji iz
mišljenja kliničkog psihologa) patio od neke psihijatrijske bolesti i kako bi
to moglo uticati na motorički, kognitivni i psihološki i duhovni razvoj
deteta.
- Izvršiti objektivnu procenu i opis:
a) Psihijatrijskog stanja roditelja (eventualno ako pati od neke
psihijatrijske bolesti)
b) Roditeljske sposobnosti oba roditelja
407
c) Psihološkog stanja deteta

d) Procene kako bi uticalo na opšti razvoj deteta ako bi se dete poverilo
majci ili ako bi se dete poverilo ocu.
e) Trenutnog funkcionisanja deteta, da li njegovo stanje dozvoljava da se
ono poveri majci.
III. Troškovi veštačenja se stavljaju na teret sudskog budžeta, a veštačenje se u
pisanom obliku mora dostaviti ovom sudu u roku od 7 dana od dana njegovog
prijema.
Obrazloženje
U ovom slučaju tužilac, majka je zatražila da joj se poveri na čuvanje i staranje

maloletno dete_________ rođeno dana _________. U ovom slučaju, određeno je
izvođenje dokaza veštačenjem psihologa gde je psiholog _________,578klinički
psiholog podneo pismeni izveštaj i, između ostalog, predloženo je da dete bude
povereno ocu koji je sada u poodmakloj starosti , odnosno ima 80 godina.
Maloletno dete živi sa majkom, i na osnovu podataka koji su izneti u veštačenju
psihologa, odnosno, navedena je zabrinutost o zdravstvenom stanju majke i
deteta (navodeći i probleme psihičke prirode), sud je uzeo u obzir navode
psihologa, u nedostatku fizičkih dokaza, ocenio je da veoma potrebno a u cilju
zaštite najboljih interesa deteta, da se izvrši izvođenje ovog dokaza. Ovim
dokazom će se proceniti zdravstveno stanje majke, odnosno njena sposobnost da
vrši roditeljsku brigu, zdravstveno stanje oca, i njegova sposobnost da vrši
roditeljsku brigu kao i zdravstveno stanje deteta, odnosno da li njegovo stanje
dozvoljava da ono ostane sa majkom.
Budući da strane u parnici nisu imale nikakav predlog za izvođenje ovog dokaza,
i da je ocenjeno kao neophodno stručno mišljenje ove klinike , na osnovu člana
356, 361 ZPP i člana 22. Zakona (Zakon br. 04 / L-118) o izmenama i dopunama
ZPP, sud je odlučio kao u dispozitivu ovog rešenja.

C. br.__________, dana. _______
Sudija
POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja nije dozvoljena posebna

žalba.
578Izveštaj psihologa – podnosi se kao dokaz
408
Obrazac broj 24 – Rešenje o deponovanju troškova za izvođenje dokaza

veštačenjem
C. br./..../......

REŠENJE
I. OBAVEZUJU se tužioci _________i _________, oboje iz

_________, da na ime avansa za troškove veštačenja Mašinskog fakulteta UP u
Prištini, u roku od 3 dana uplate na blagajni ovog suda iznos od 800,00 evra.
II.Ako tužioci ne uplate navedeni iznos u navedenom roku, odnosno ne

dostave sudu dokaz o uplati novca, smatraće se da su povukli predlog za izvršenje
veštačenja gore pomenute institucije.
Obrazloženje
Na raspravi koja je održana dana _________, ovlašćeni zastupnik

tužilaca, advokat. _________-_________ iz _________, sudu je predložio da se,
s obzirom da između dva veštačenja o saobraćaju ima nekih kontradiktornosti,
izradi i treće saobraćajna veštačenja u ovom parničnom predmetu od strane
Mašinskog fakulteta UP u Prištini, tako da se tačno odrediti uzrok nesreće. Ovaj
predlog ovlašćenog predstavnika tužilaca sud je usvojio kao osnovan.
409
Prema tome, na osnovu članova 451.1 i 387 stavka. 1 tačka (o) Zakona o
parničnom postupku (ZPP), a u vezi sa članom 10 Odluke Odeljenja sudske
administracije od 10.12.2004. godine, sud je odlučio kao u dispozitivu ovog
rešenja.
I. NALAŽE se blagajni ovog suda da u roku od 7 dana, od iznosa od 600 evra
sredstava uplaćenih od strane tužilaca, da se na ime troškova veštačenja plati
veštacima Poljoprivrednog i veterinarskog fakulteta u UP: 1. prof. . dr. Sylë
Sylanaj; 2. prof. Asoc. Dr. ._________; kao i 3. Prof. ass. dr ._________, svakom
od njih iznos od 155 evra, na njihove bankovne račune koji su priloženi ovoj
rešenju, a koji se takođe nalaze u predmetnim spisima i smatraju se delom ovog
rešenja.
II.Ostatak preostalog novčanog iznosa u iznosu od 135 evra, u gore navedenom

roku, vraća se tužiocima preko njihovog ovlašćenog zastupnika advokata Esat
Gutaj iz Prizrena, jer sud ne poseduje njihove račune.
Obrazloženje
Tokom sudske rasprave ovlaščeni zastupnik tužilaca advokat _________ iz

Prizrena, predložio je sudu da se u ovom parničnom pitanju izvrši treće veštačenje
od strane odgovarajuće institucije - Fakulteta za poljoprivredu i veterinarstvo pri
Univerzitetu u Prištini, jer je između dva prethodna izvršena veštačenja bilo
velikih protivrečnosti u pogledu iznosa štete nanesene tužiocima. Pre toga,
tužiočev advokat, postupajući u skladu sa sudskim nalogom, uplatio je sudskoj
blagajni iznos od 600 evra za troškove navedenog superveštačenja.
Rešenjem C. br. 939/15, od 12.04.2017. godine, sud je odredio Poljoprivredni i
veterinarski fakultet Univerziteta u Prištini da odredi odgovarajuću komisiju za
izradu superveštačenja za ovo parnično pitanje.
U međuvremenu, komisija ovog fakulteta sastavljena od 1. prof. dr. _________;
2. prof. Asoc. Dr. ._________; kao i 3. Prof. ass. dr. _________, sudu su dostavili
svoje superveštačenje, pri čemu su zajednički za svoju ekspertizu zatražili
pojedinačne troškove od 155 evra, na račune navedene u dispozitivu ovog rešenja.
Što se tiče tačke II dispozitiva ovog rešenja, sud je odlučio kao u ovom
dispozitivu , jer od sredstava koja su deponovana na ime superveštačenja
potrošeno je 465 evra. Budući da je tužilac u tu svrhu uplatio iznos od 600 evra,
sud je odlučio da preostali iznos od 135 evra bude vraćen tužiocima, kao što je
gore navedeno.
410
Prema tome, na osnovu člana 451.1 i 387 stav. 1 tačka (o) Zakona o parničnom
postupku (ZPP), a u vezi sa članom 10 Odluke Odeljenja sudske administracije
od 10.12.2004. godine, sud je odlučio kao u dispozitivu ovog rešenja.
C. br.______/____, dana ____________
411
Obrazac broj 25 – Rešenje o isplati veštaka
C. br./..../......

vrednosti ______________, na ročištu za glavnu raspravu je dana
_________________, doneo ovo:
R E Š E NJ E
I. NALAŽE se blagajni ovog suda da u roku od 7 dana, od sredstava koje je

tužilac uplatio u iznosu od 600 evra, na ime troškova veštačenja, isplati veštacima
sa Fakulteta za poljoprivredu i veterinu UP: 1. prof dr Sylë Sylanaj; 2. prof asoc
dr_________; kao i 3. Prof ass dr_________, svakom od njih pojedinačno, iznos
od 155 evra, na njihove lične bankovne žiro-račune, priložene ovom rešenju i
navedene u predmetnim spisima koji predstavljaju sastavni deo ovog rešenja.
II. Preostali deo uplaćenog novčanog iznosa u visini od 135 evra, u

gorenavedenom roku, treba vratiti nazad tužiocima, preko njihovih punomoćnika,
advokata Esata Gutaja iz Prizrena, pošto sud nema podatke o njihovom žiro-
računu.
Tokom sudskog ročišta, ovlašćeni zastupnik tužilaca, advokat _________iz

Prizrena, je predložio sudu da se u ovoj parničnoj stvari izvrši treće veštačenje pri
412
dotičnoj ustanovi – Fakultetu poljoprivrede i veterine, u sastavu Univerziteta u

Prištini, pošto se između dva izvršena veštačenja, naišlo na velike oprečnosti, u
vezi sa iznosom štete koja je pričinjena tužiocima. Pre toga je ovlašćeni zastupnik
tužilaca, postupajući shodno nalogu suda, uplatio blagajni suda iznos u visini od
600 evra i to na ime troškova datog superveštačenja.
Rešenjem C. br. 939/15, od dana 12.04.2017, sud je dao zadatak Fakultetu
poljoprivrede i veterine Univerziteta u Prištini, da imenuje odgovarajuću
komisiju, koja će sastaviti superveštačenje u ovoj spornoj stvari.
U međuvremenu je komisija ovog fakulteta, u sastavu 1. prof dr _________; 2.
prof asoc dr_________; i 3. prof ass dr_________, podnela sudu svoje
superveštačenje, i tom prilikom su zajednički za svoje veštačenje tražili da se
svakome od njih isplati nadoknada u iznosu od 155 evra, na žiro-račune navedene
udispozitivu ovog rešenja.
Što se tiče tačke II dispozitiva ovog rešenja, sud je odlučio kao u ovoj tački ,
pošto je od stredstava uplaćenih na ime superveštačenja potrošeno 465 evra. Pošto
je tužilac u ovu svrhu uplatio iznos od 600 evra, sud je odlučio da se preostali
iznos od 135 evra, vrati gorenavedenim tužiocima.
Shodno tome, na osnovu člana 451.1 i 387 stav 1 tačka (o) Zakona o parničnom
postupku (ZPP), u vezi sa članom 10 Odluke Odeljenja za sudsku administraciju,
od dana 10.12.2004, sud je odlučio kao u dispozitivu ovog rešenja.
C. br._____________, dana________. ________________
S u d i j a,
413
OBRASCI ZA PRUŽANJE PRAVNE POMOĆI
Obrazac broj 1 – Praktičan primer kada se pravna pomoć upućuje stranom

organu
OSNOVNI SUD U ______________________

C. br.
DANA: ___________________
MINISTARSTVU PRAVDE
PRIŠTINA
ZAHTEV
U Osnovnom sudu u ________________ je u toku parnični
postupak C. br. ________________, između tužiteljke i drugih
____________________ svi iz sela Žur, opština Prizren, koje zastupa njihov
opunomoćenik adv.__________________ iz ____________________, protiv
tužene, Osiguravajuća kompanija „_____________“ D.D. __________________
– Filijala u Beranama – Republika Crna Gora, za nadoknadu štete.
Sledeća sednica po ovom predmetu je zakazana za 17.06.2014. u 10.00

č, kancelarija br. ________________, u zgradi Osnovnog suda u
____________________.
U vezi ovog pitanja, molimo vas da: poziv za sednicu, zajedno sa

zapisnikom od 03.12.2013, koji su prevedeni na crnogorski jezik, u zakonskom
roku dostavite nadležnim organima kako bi se dostavili tuženoj na gorenavedenoj
adresi, a nakon toga nam vratite povratnicu o primljenom pozivu i zapisniku od
strane tužene.
Nadamo se vašoj saradnji.

Sudija
_____________
U prilogu: zapisnik i pozivnica
414
Obrazac broj 2 – Zapisnik sačinjen u sudu na zahtev za pružanje međunarodne

pravne pomoći
OSNOVNI SUD U __________________

PKR. br.
ZAPISNIK
Sačinjen dana 20.05.2016. u Osnovnom sudu u

_____________________________, a na osnovu molbe Ministarstva pravde
Republike Kosovo br. .04-2-1392-G/16 od 03.05.2016. u vezi dostavljanja poziva za
učešće na glavnom pretresu dana 15.06.2016. u 10.00 časova, ovlašćenom zastupniku
Osiguravajuće kompanije „________________“- ogranak ________________, a u
vezi parničnog predmeta Osnovnog suda u Beranama – Republika Crna Gora prema
njihovom radnom broju C. br. _____________________.
Iz suda su prisutni:
Sudija za vanparnični postupak.

________________________
Zapisničarka
_______________________
Početak u 10.00 č.
Konstatuje se da se pred sudom pojavljuje ___________________,

diplomirana pravnica iz __________________, kao ovlašćeno lice Osiguravajuće
kompanije „___________________“–ogranak u __________________________,
čiji identitet je sud potvrdio iz lične karte koju je izdalo MUP RK i sa ličnim brojem
__________________, a koja je ovom prilikom sudu predala i primerak ovlašćenja.
Pošto je ista obaveštena o sadržaju molbe Ministarstva pravde Republike

Kosovo br. ______________________, od ________________, istoj se dostavlja i
415
poziv za glavni pretres u Osnovnom sudu u Beranama, Republika Crna Gora za dan
15.06.2016. u 10.00 časova, činjenica koju je ista potvrdila svojim potpisom.
----------------
Završeno u 10.15 časova
Zapisničarka, Sudija,
__________________ __________________
416
Obrazac broj 3 – Obaveštenje suda za Ministarstvo pravde u vezi dostavljanja

poziva prema zahtevu za međunarodnu pravnu pomoć
OSNOVNI SUD U ____________

PKR. br.
Dana: _________________________
MINISTARSTVU PRAVDE
Odeljenju za međunarodnu pravnu pomoć
G. ____________ – direktor odeljenja
PRIŠTINA
Vaša veza: __________________
U ovom sudu je 03.05.2016. dobijen vaš dopis-molba, s ciljem podnošenja

dokumentacije – pozivnice, od strane Osnovnog suda u Beranama – Republika Crna
Gora, ovlašćenog lica tužene Osiguravajuća kompanija „Kosova“ – ogranak u
Prizrenu.
Ovaj sud je dana 20.05.2016. dostavio dokumentaciju – pozivnicu,

ovlašćenom licu Osiguravajuće kompanije „_____________“ – ogranak u
____________, odnosno osobi po imenu _______________, diplomiranoj pravnici
iz Prizrena, koja je navedenu pozivnicu primila lično i bez ikakvih primedbi.
Smatramo da je u ovom slučaju u potpunosti ispunjen vaš dopis-molba.
U prilogu ovog akta vam šaljemo i zapisnik o primopredaji dokumentacije –

pozivnice, za vašu dalju nadležnost.
Zahvaljujemo vam se na razumevanju.

Sudija
__________
417
Obrazac broj 4 - Zapisnik sačinjen u sudu o situaciji kada sud nije uspeo da
dostavi poziv traženom licu prema sudu koji potražuje međunarodnu pravnu
pomoć
OSNOVNI SUD U __________________

PKR. br.
ZAPISNIK
Sačinjen 10.05.2016. u Osnovnom sudu u_______________________, a na

osnovu molbe Ministarstva pravde Republike Kosovo br. _____________________,
od _____________________, u vezi dostavljanja pozivnice za učešće na glavnom
pretresu dana 15.06.2016. u 10.00 č, ovlašćenom predstavniku Osiguravajuće kuće
„Kosova“–ogranak u ________________, a u vezi sa parničnim predmetom
Osnovnog suda u Beranama - Republika Crna Gora, prema njihovom radnom broju
C. br. _________________.
Iz suda prisutni:
Sudija za vanparnični postupka

___________________
Zapisničarka
___________________
Početak u 10,00 č.
Konstatuje se nije prisutan niko iz Osiguravajuće kompanije

„_____________“, ogranak u _____________________, za koju sud nema dokaza
da li je ista pozvana uredno jer je sudu vraćena povratnica sa konstatacijom da je
ista nepoznata na datoj adresi.
Završeno u 10.10 č.
Zapisničarka Sudija
418
Obrazac broj 5 – Obaveštenje suda za Ministarstvo pravde u vezi dostavljanja

poziva prema zahtevu za međunarodnu pravnu pomoć
OSNOVNI SUD U _______________

PKR. br.
Dana: _______________________
MINISTARSTVU PRAVDE
Odeljenju za međunarodnu pravnu pomoć
G. ____________ – direktor odeljenja
PRIŠTINA
Vaša veza : __________________
U ovom sudu je 20.04.2016. dobijen vaš dopis -molba, s ciljem podnošenja

dokumentacije – pozivnice, od strane Osnovnog suda u Beranama – Republika Crna
Gora, ovlašćenog lica tužene Osiguravajuća kompanija „____________“ – ogranak
u_________________.
Sa žaljenjem vas obaveštavamo da je ovaj sud 10.05.2016. zakazao sudsku

sednicu za ovu svrhu, ali na osnovu konstatacije navedene u pozivnici poslatoj
tuženoj, a prema adresi koju ste nam vi prosledili, rezultira da je ova adresa netačna.
U prilogu ovog akta vam šaljemo i zapisnik sa gorenavedenom

konstatacijom, za vašu dalju nadležnost.
Zahvaljujemo vam se na razumevanju.
Sudija
_____________________
419
Obrazac broj 6 – O priznavanju strane odluke
C. br./..../......

R E Š E NJ E
PRIZNAJE SE ODLUKA Okružnog suda Wallisau Kantona Lucerna u

Švajcarskoj, pod br. ___________________ od 28.11.2014, kojom je raskinut
brak između ______________________ i
________________________________.
Obrazloženje
Predlagač ___________________, je podnela na priznavanje odluku

Okružnog suda Wallisau Kantona Lucerna u Švajcarskoj, pod br.
_________________________ od ___________________________, kojim je
raskinut brak između ____________________________i
___________________________, sklopljen 17.07.2006. u matičnoj službi u
Đakovici.
Proverom odluke Okružnog suda Wallisau Kantona Lucerna u

Švajcarskoj, pod br. _________________________ od
420
_______________________________, je potvrđeno da su strane raskinule brak.

Navedena odluka je pravosnažna od 15.01.2015.
Odluka Okružnog suda Wallisau Kantona Lucerna u Švajcarskoj, pod br.

____________________, od ____________________, predstavlja službeni
dokument strane države. Osnovni sud u Prizrenu na osnovu člana 101. st.1 u vezi
sa članom 86, 87. i 92.st. 2 Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih
država u određenim odnosima (Službeni list br. 43/82), koji se primenjuje na
osnovu Uredbe UNMIK-a 1999/24, kao i br. 2000/59 o izmenama i dopunama
Uredbe br. 1999/24, SPGS-a UN-a, kao i Zakona o sudovima, potvrđuje da su
ispunjeni uslovi za priznavanje navedene odluke.
Iz gorenavedenih razloga odlučeno je kao u dispozitivu ovog rešenja.

C. br._____________, dana________. ________________
Pravni sekretar Sudija

______________ _____________

421
OBRASCI ZA VRAĆANJE U PREĐAŠNJE STANJE
Obrazac broj 1 – Rešenje kojim se odbacuje predlog za vraćanje u pređašnje

stanje zbog neblagovremenog podnošenja
C. br./..../......
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE predlog za vraćanje u pređašnje stanje jer je podnet nakon roka,

dana ______________, od strane ______________.
Sud je u vezi konkretnog pravnog pitanja po tužbi tužilaca odredio glavni pretres
dana 10.05.2011, na kojem nije bio prisutan punomoćnik tužioca. Nakon ovoga
je sud doneo rešenje pod brojem C. br. _______________ od _______________,
kojim se tužba podnosioca smatra povučenom u skladu sa članom 423. st. 3 ZPP.
Punomoćnik je 10.06.2011. poštom podneo zahtev za vraćanje u pređašnje stanje

i zahtevao da se postupak nastavi u redovnom postupku uz obrazloženje da na
sudskom pretresu od 10.05.2011. nije mogao da učestvuje zbog činjenice da je
422
tog dana bio prisutan, gde je i potpisao izjavu o operaciji-amputaciji noge njegove
majke.
Zakonskom odredbom člana 130.2 ZPP je predviđeno da se zahtev treba podneti

u roku od sedam (7) dana od dana kada je prestao razlog nepostupanja. U
konkretnom slučaju, kod tužioca je prestao razlog nepostupanja od 10.05.2011,
kada nije bio u stanju da učestvuje na sudskom pretresu, dok predlog za vraćanje
u pređašnje stanje je podneo 10.06.2011. iz navedenih razloga, ocenjujem da je
predlog podnet van zakonskog roka.
Stoga je sud u smislu odredbe člana 133.1 ZPP odlučio da odbaci isti jer je
podnet nakon roka za predlaganje za vraćanje u pređašnje stanje.
C. br._____________, dana________. ________________
S u d i j a,

423
Obrazac broj 2 – Rešenje kojim se odobrava vraćanje u pređašnje stanje
C. br./..../......

R E Š E NJ E
ODOBRAVA SE vraćanje u pređašnje stanje zbog neučestvovanja na sednici

dana ______________ i poništava se odluka o radnjama u postupku preduzetim
na sednici dana _____________.
Tužilac _____________ je podneo tužbu u ovom sudu protiv tuženog

_____________, u vezi pitanja ________________.
Sud u ovom pravnom pitanju sporu je odredio raspravu za 24.019.2013, sa

početkom od 10.30 č., na kojoj se nije pojavio tuženi, odnosno punomoćnik
tuženog i u odsustvu punomoćnika, sud je održao raspravu i proglasio suđenje
okončanim.
Tuženi je podneskom dana 25.07.2013. predložio sudu vraćanje u pređašnje

stanje uz obrazloženje da je punomoćnik tuženog u ovom pravnom pitanju sporu
424
bio na godišnjem odmoru i bilo je nemoguće zameniti ga zbog velikog obima

posla i broja sudskih rasprava u svim sudovima na Kosovu. Sudu su dostavljeni i
dokazi o godišnjem odmoru punomoćnika ____________.
Pošto postoji obrazloženje za neučestvovanje na raspravi dana ________, sud je

dozvolio vraćanje u pređašnje stanje i poništio rešenje o radnjama u postupku koje
su preduzete na raspravi dana __________________.
Prema gorenavedenom, u smislu odredbe člana 129. i 130. Zakona o parničnom

postupku, sud je odlučio kao u dispozitivu rešenja.
C. br._____________, dana________. ________________
S u d i j a,
425
Obrazac broj 3 – Rešenje kojim se odbija zahtev za vraćanje u pređašnje stanje
C. br./..../......

R E Š E NJ E
ODBIJA SE predlog tuženog ______________, za vraćanje u pređašnje stanje u

pogledu dodatnog roka za plaćanje sudske takse za žalbu.
Sud je rešenjem od 21.03.2013. odbacio žalbu tuženog, Ministarstva unutrašnjih

poslova iz Prištine, od 16.11.2012, koja je uložena na presudu pod oznakom C.
br. 995/12 od 02.10.2012. zbog neplaćanja sudske takse za žalbu.
Tuženi je zahtevom od 05.04.2013, a koji je u sudu primljen 08.04.2013, zahtevao

od suda vraćanje u pređašnje stanje uz zahtev da se odobri dodatni rok,uz
obrazloženje da prvo kolektivni ugovor nije izvršiv, a kasnije je tuženi naglasio
da je odluka suda za odbijanje žalbe zbog neplaćanja žalbene takse zasnovana
na Administrativnom uputstvu 2008/2 o objedinjavanju sudskih taksi, koji je u
suprotnosti sa Zakonom o porezima, jer prema ovom Zakonu tuženi je oslobođen
sudske takse. U tom smislu, sud, prema tuženom, je postupio u suprotnosti sa
426
zakonom. U smislu navedenog, predloženo je sudu usvajanje zahteva za vraćanje

u pređašnje stanje.
Sud je razmotrio zahtev tuženog za vraćanje u pređašnje stanje i nakon ocene svih
navoda je zaključio da je zahtev tuženog za vraćanje u pređašnje stanje neosnovan
jer prema odredbi člana 129.1 Zakona o parničnom postupku je propisano da:
„ukoliko stranka ne ide uopšte na ročište ili izgubi rok za izvršenje neke parnične
radnje i iz tog razloga izgubi pravo da kasnije izvrši parničnu radnju vezanu
rokom, sud će dozvoliti ovoj stranci, po njenom predlogu, da kasnije izvrši tu
radnju, ukoliko konstatuje da postoje opravdani razlozi koji se nisu mogli utvrditi
a ni izbeći“. U konkretnom slučaju ne postoji nijedan opravdan razlog kojim bi
sud mogao da prihvati odobravanje vraćanja u pređašnje stanje.
Sud je ustanovio da zahtev za vraćanje u pređašnje stanje tuženog više sadrži

navode da je odluka suda nezakonita, nego razloge za vraćanje u pređašnje stanje,
stoga sud ocenjuje da se ovi navodi mogu predstaviti u žalbi tuženog, a ne u
zahtevu za vraćanje u pređašnje stanje.
Prema gorenavedenom, a u smislu odredbe člana 129.i 130. Zakona o parničnom

postupku, sud je odlučio kao u dispozitivu ovog rešenja.

C. br._____________, dana________. ________________
S u d i j a,
427
OBRASCI ZA UČEŠĆE TREĆIH LICA U POSTUPKU
Obrazac broj 1 –Podnesak posrednika – delatni umešač

C. br.
Osnovnom sudu u Prištini
Tužilac: __________ iz Prištine, ul. „Zahir Pajaziti“ br. -----
Tuženi: ___________, iz Prištine, ul. „Adem Jashari“ br.
Umešač: Biro ______________ iz Prištine, ul. „Hoxhë Kadri Prishtina” br.
Predmet spora: Naknada štete
Vrednost spora: 2.500 evra
Podnesak umešača
Tužilac je ovom sudu u pokrenuo tužbu protiv tuženog zbog nadoknade štete.
Umešač Biro _________ iz Prištine, je od tuženog primio podnesak, kojim je

potonji obavestio istog o ovom parničnom postupku. Iz ovog podneska, ali i same
tužbe, primećuje se da se među parničarima odvija spor u vezi nadoknade štete i
da postoji mogućnost da umešač, Kosovski biro za osiguranja iz Prištine,
odgovori na nadoknadu štete kao regresivni dužnik.
Stoga, na osnovu gorenavedenog, umešač zaključuje da postoji pravni interes ovo

sporno pitanje dobije tuženi, stoga, u smislu 271 ZPP daje sledeću:
IZJAVU
O mešanju u ovaj parnični postupak u korist tuženog, istovremeno predlažući

sudu da ovaj podnesak dostavi parničarima, odobri mešanje umešača u ovom
postupku, kojem će u budućnosti i dostavljati pozivi za ročišta kao i druge dopise.
U Prištini, dana __________
Umešač, Biro _________
428
Obrazac broj 2 – Tužba trećeg lica protiv obe strane – glavni umešač
C. br.
Osnovnom sudu u Prizrenu
Tužilac:_____________ iz Prizrena, ul. „Nëna Terezë“ br. ____
Tuženi:______________ iz Prizrena, ul. „Adem Jashari“ br.

_____________ iz Prizrena, ul. „Zahir Pajaziti“ br.
Predmet spora: Utvrđivanje prava vlasništva

TUŽBA
-Glavnog umešača-
U ovom sudu je u toku postupak između tuženih _______________ i

______________, za utvrđivanje prava vlasništva.
Između ostalog, predmet spora je stan koji se nalazi na adresi Lamela 7,treći sprat,
stan br. ----. Navedeni stan je upisan na ime prvog
tuženog___________________.
Dokaz: Potvrda o vlasništvu br. 17 od 15.05.2014..
U vezi činjenice da se stan koji je predmet spora još vodi na ime prvog tuženog
_______________, tužilac je došao do saznanja tokom odvijanja parničnog
postupka između ovde tuženih, koji se odvija u ovom sudu.
Međutim, stvarni vlasnik spornog stana je ovde tužilac _______________, iako

na osnovu dokumentacije proističe da je navedeni stan ovde tuženog
__________________.U stvari, tužilac je proveo više od 15 godina svog života
na radu van Kosova, odnosno u Federalnoj republici Nemačkoj i od novca
stečenog tamo je kupio stan koji je predmet ovog spora.
Dokaz: Saslušanje svedoka ___________________, kao i plaćeni računi

o iznosu poslatog novca.
429
Prvi tuženi ___________, koji je sin tužioca ___________________, koristeći

odsustvo tužioca, stan i celokupnu odgovarajuću dokumentaciju je preneo na
svoje ime.
Dokaz: vanparnično, saslušanje strana, gorenavedena dokumentacija.
Pošto je tužilac kupio sporni stan svojim ličnim sredstvima stečenim tokom rada
van Kosova, iz kojih proističe da je jedini i isključivi vlasnik istog, na osnovu
člana 266. ZPP, tužilac podnosi ovu tužbu protiv oba tužena i predlaže da sud,
nakon glavnog pretresa i izvođenja dokaza, donese sledeću:
PRESUDU
Potvrđuje se da je tužilac _____________ iz Prizrena, na osnovu doprinosa i

kupoprodaje jedini vlasnik stana koji se nalazi na adresi Lamela 7, sprat 3, stan
br. ---, koji je upisan pre u imovinskoj potvrdi br. 17 od 15.05.2014, što su tuženi
dužni da priznaju, a tuženi _______________ dozvoli tužiocu da navedeni stan
upiše pred nadležnim opštinskim organima na svoje ime, a ako ne dozvoli, ova
presuda može poslužiti kao osnova za upis istog.
Obavezuju se tuženi da tužiocu plate sve troškove postupka, sve ovo u roku od 15
dana od prijema ove presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Prizren, dana ___________ Tužilac
___________
430
Obrazac broj 3 – Podnesak tuženog za imenovanje pravnog prethodnika

C. br.
Osnovnom sudu u Peći
Tužilac: _______________ iz Peći, ul. „Zahir Pajaziti br. ___
Tuženi: ______________, iz Peći, ul. „Adem Jashari“ br.
Podnesak tuženog
Ovim poziva pravnog prethodnika da se uključi u postupak umesto njega.
Od ovog suda je primio tužbu i poziv za ročište.
Tužilac je u tužbi naglasio da mu je stado ovaca u vlasništvu tuženog,

prouzrokovalo štetu u iznosu od 1.500 evra.
Tuženi, u ovom podnesku izjavljuje da ovce nisu u njegovom vlasništvu, nego

________________ iz Peći, ul. „Haxhi Zeka“ br. ___, dok ih je tuženi samo čuvao
za određenu novčanu nadoknadu.
Pošto je ovde tuženi, čuvao stado ovaca koje je prouzrokovalo štetu tužiocu, u
ime gorenavedenog vlasnika, a ne u svoje ime, u smislu člana 275.ZPP, preko
ovog suda, tuženi poziva _______________ iz Peći, ul. „Haxhi Zeka“ br. ___, da
se umesto njega uključi kao tužena strana u ovom parničnom postupku.
Tuženi predlaže sudu da ovaj podnesak dostavi tužiocu kao i njegovom pravnom
prethodniku, pri čemu predlaže da se potonjem dostavi i tužba, kao i da isti bude
pozvan da se izjasni u vezi tužbenih navoda.
U Peći Tuženi
Dana: _________________________
431
Obrazac broj 4 – Podnesak o obaveštavanju treće strane o sudskom postupku

C. br.
Osnovnom sudu u ___________
Tužilac: ___________ iz Gnjilana, ul. „Zahir Pajaziti“ br. ___
Tuženi: __________, iz Gnjilana, ul. „Adem Jashari“ br.
Treće lice. Ministarstvo _______________Republike Kosovo

Podnesak tuženog
-Kojim obaveštava treće lice o sudskom postupku -
Tužilac u ovom postupku je od tuženog zahtevao nadoknadu štete zbog

saobraćajne nesreće u iznosu od 5.500 evra.
Tuženi je za ovu nesreću proglašen krivim i osuđen je novčanom kaznom u

Osnovnom sudu u Gnjilanu – Prekršajno odeljenje. Međutim, tuženi smatra da
nije kriv za ovu nesreću, nesreća koja je prouzrokovana velikim oštećenjima puta,
za čije održavanje je nadležno Ministarstvo za infrastrukturu Republike Kosovo.
U slučaju da tuženi bude primoran da isplati gorenavedenu štetu, on ima za cilj

da podnese regresivnu tužbu protiv gorenavedenog Ministarstva, koje je zaduženo
za održavanje puteva, stoga, kako bi se ovo izbeglo, u smislu člana 276. ZPP:
Obaveštava
Ministarstvo __________ Republike Kosovo o ovom spornom pitanju zbog

eventualnog uključenja u ovo sporno pitanje u smislu delatnog umešača u ovom
slučaju, a sa strane tuženog i na osnovu člana 271.ZPP.
Tuženi sudu predlaže da ovaj podnesak dostavi tužiocu, kao i trećem pozvanom
licu – umešaču, kojem treba poslati kopiju tužbe.
U Gnjilanu, Tuženi
Dana, _______________________
432
Obrazac broj 5 - Rešenje o odbijanju delatnog umešača
C. br./..../......

R E Š E NJ E
Odbija se kao neosnovan zahtev Javnog preduzeća ______________ sa sedištem

u Prizrenu da se u ovom parničnom postupku uključi kao umešač u korist tuženog.
Javno preduzeće __________ sa sedištem u Prizrenu je ovom sudu podnelo

predlog za uključenje u ovaj postupak, odnosno priključenja istom u svojstvu
umešača u korist tuženog.
Postupajući po ovom predlogu, a uzimajući u obzir po službenoj dužnosti i

činjenicu da li u smislu člana 271.ZPP postoji pravni interes da se umešač uključi
u ovaj postupak, sud je ustanovio da gorenavedeni umešač u ovom parničnom
postupku nema pravni interes, stoga je njegov zahtev odbijen.
U stvari, u ovom spornom pitanju, tužilac je tražio poništaj kupoprodajnog

ugovora o stanu protiv tuženog, naglašavajući da je isti ugovor sklopljen
obmanom sa strane tužioca.
433
Pismenim odgovorom na tužbu, tuženi je osporio tužbeni zahtev tužioca

naglašavajući da je navedeni ugovor sklopljen pred nadležnim organom, organom
koji se bavi takvim radnjama, stoga je iz tih razloga i pozvao gorenavedeno javno
preduzeće da se uključi u ovaj postupak kao umešač sa njegove strane.
Sud smatra da u ovom spornom pitanju nije sporna činjenica da su parničari pred
nadležnim organom sklopili ugovor o zameni stana i da su isti ugovor ispunili
smeštanjem strana u stanove. Na osnovu ovog pravnog stanja, prema sudu ne
postoji pravni interes za umešača da tuženi bude uspešan u ovom parničnom
postupku ili uopšteno u okončanju ovog spora, stoga na osnovu člana 272.1 ZPP,

C. br._____________, dana________. ________________
S u d i j a,

434
OBRASCI ZA PREKID I ZASTOJ SUĐENJA
Obrazac broj 1 - Rešenje o prekidu postupka zbog smrti tužioca
C. br./..../......

R E Š E NJ E
Postupak u ovom spornom pravnom pitanju se PREKIDA zbog smrti tužioca

______________ pokojni iz Prizrena.
Prekinuti postupak će biti nastavljen kada naslednici pokojnog tužioca preuzmu

postupak ili kada iste pozove sud da urade ovo na predlog suprotne strane.
Tužioci ______________, svi iz Prizrena, koje zastupa njihov punomoćnik , adv.

____________, iz Prizrena, ___________, ____________ i ____________, svi
iz Prizrena, su u ovom sudu podneli tužbu protiv tuženog, Opština Prizren, koju
zastupa opštinski javni pravobranilac ___________, zbog poništenja ugovora o
poklonu i vraćanja nekretnine u posed.
435
Tokom pripremne sednice održane 30.03.2012. opunomoćenik tužilaca

___________, adv. ______________ iz Prizrena je obavestio sud sa činjenicom
o smrti tužioca ________________, pokojnog iz Prizrena, o čemu je sudu
dostavio i Izvod iz knjige umrlih pod rednim br. 491, od 30.03.2012, koji je izdala
Opština Prizren.
Stoga, imajući u vidu gorenavedeno, sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja, a u
skladu sa članom 277. tačka (a)Zakona o parničnom postupku (ZPP).

C. br._____________, dana________. ________________
S u d i j a,

436
Obrazac broj 2 - Rešenje o prekidu postupka zbog smrti tuženog
C. br./..../......

R E Š E NJ E
Postupak u ovom spornom pravnom pitanju se PREKIDA zbog smrti tuženog

__________ iz Prištine, ul. „Muhaxhirët“ br. ___.
Prekinuti postupak će biti nastavljen kada naslednici tuženog preuzmu postupak

ili kada iste pozove sud da urade ovo na predlog suprotne strane.
Tužilac ________________ iz Prištine, ul. „Bill Klinton“ br. ___, je u ovom sudu
podneo tužbu protiv tuženog, _______________, iz Prištine, ul. „Muhaxhirët“ br.
___, zbog duga.
Podneskom od 08.11.2011, koji je dostavio sin tuženog, ____________, sud je

konstatovao da je tuženi ____________, preminuo 17.03.2010, činjenica koja je
potvrđena i na osnovu Izvoda iz matične knjige umrlih pod rednim br. 202, od
04.11.2011, koji je izdala Opština Priština.
437
Stoga, imajući u vidu gorenavedeno, sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja, a u
skladu sa članom 277 tačka ( a)Zakona o parničnom postupku (ZPP).

C. br._____________, dana________. ________________
S u d i j a,

438
Obrazac broj 3 - Rešenje o prekidu postupka zbog likvidacije tužene
C. br./..../......

R E Š E NJ E
Postupak u ovom spornom pravnom pitanju se PREKIDA zbog likvidacije drugog

tuženog N.Sh. _______________ iz Peći.
Tužioci _________, svi iz Peći, sada sa boravištem u Istanbulu- Republika

Turska, koje zastupa njihov puomoćnika, prva tužiteljka ____________, iz Peći,
ul. „Nëna Terezë“ br. ___, su ovom sudu podneli tužbu protiv tuženih
__________________, zbog utvrđivanja prava vlasništva i predaje nekretnine.
Pošto se je u ovom postupku pojavila i __________ iz Prizrena, dana 12.10.2011.

je ovaj sud službeno se obratio Kosovskoj agenciji za privatizaciju (KAP), s
zahtevom da se ista obavesti u vezi statusa ovde gorenavedene tužene i o
eventualnim zakonskim postupcima koji se dalje odvijaju u vezi sa istom.
Dana 17.10.2011. je od KAP dobijeno obaveštenje br. 005-0051-11, kojim se

obaveštava da je N.Sh._____________ iz Peći, odlukom Odbora direktora KAP
439
od 04.07.2006. u procesu likvidacije i da prema članu 10. Aneksa zakona br. 04/L-
34 o KAP, u ovom spornom pravnom pitanju postupak treba prekinuti
(obustaviti).
Stoga, imajući u vidu gorenavedeno, sud je odlučio kao u dispozitivu ovog

rešenja, a u skladu sa članom 9.3 zakona o KAP u vezi sa članom 277 tačka
(d)Zakona o parničnom postupku (ZPP).

C. br._____________, dana________. ________________
S u d i j a,

440
Obrazac broj 4 - Rešenje o prekidu postupka zbog rešavanja prethodnog

pitanja

ј
C. br./..../......

R E Š E NJ E
Postupak u ovom pravnom pitanju se PREKIDA zbog rešavanja prethodnog

pitanja.
Upućuje se tužiteljka da preko Starateljskog organa – Centra za socijalni rad u

Mitrovici, pokrene postupak oduzimanja roditeljskog prava tuženoj, u
vanparničnom sudskom postupku.
Tužiteljka je u ovom sudu podnela tužbu protiv tužene zbog starateljstva nad
maloletnom decom.
Pregledom spisa predmeta, tokom odvijanja postupka, sud je konstatovao da se

ovaj postupak ne može nastaviti dalje prema pravilima parničnog postupka,
odnosno u ovom pravnom pitanju, kao prethodno pitanje se pojavljuje pitanje
441
oduzimanja roditeljskog prava tuženoj, postupak koji je posebne prirode i koji

treba da pokrene poseban organ, u ovom slučaju Starateljski organ – Centar za
socijalni rad u Mitrovici i to u drugom sudskom vanparničnom postupku.
Stoga, imajući u vidu gorenavedeno, a u skladu sa članom 13. zakona o parničnom

postupku (ZPP) u vezi sa članom 1078. Zakona o vanparničnom postupku
(ZVPP),sud je odlučio kao u dispozitivu ovog rešenja.

C. br._____________, dana________. ________________
S u d i j a,

442
Obrazac broj 5 - Rešenje o prekidu postupka zbog smrti tuženog
CE. nr._______/_____

R E Š E NJ E
Postupak u ovom spornom pravnom pitanju PREKIDA SE zbog smrti tuženog

__________, bivšeg iz Prištine.
Tužilac _______________, bivši iz Prištine, ul. „Hoxhë Kadri Prishtina” br. ___,
je u ovom sudu podneo tužbu protiv tuženog _______________ iz Prištine, ul
„Zahir Pajaziti“ br. ___, zbog utvrđivanja autorskog prava.
Podneskom od 08.11.2011, koji je podneo sin tuženog, _______________, sud je

konstatovao da je tuženi ________, preminuo 17.12.2013, činjenica koja je
potvrđena i na osnovu Izvoda iz matične knjige umrlih pod rednim br. ___, od

rešenja, a u skladu sa članom 282.1 Zakona o parničnom postupku (ZPP).
443
OSNOVNI SUD U _______________ ODELJENJE ZA PRIVREDNA

PITANJA
C. br._____________, dana________. ________________
S u d i j a,

444
Praktični obrazac br. 6 - Rešenje o prekidu postupka zbog smrti tužioca
C.br./..../......

R E Š E NJ E
Postupak u ovom spornom pravnom pitanju PREKIDA SE zbog smrti

tužioca ------------------, bivšeg iz Mitrovice.
Tužilac ------------------- iz Mitrovice, ul. „Hoxhë Kadri Prishtina“ br. 53,

je u ovom sudu podneo tužbu protiv tužene ------------- iz Mitrovice, ul. „Zahir
Pajaziti“ br. 46 za poništaj nezakonite odluke o raskidu radnog odnosa.
Dopisom od 08.11.2011, koji je dostavio sin tužioca, ----------------, sud

je konstatovao da je tužilac ---------------, preminuo 17.12.2015, činjenica koja je
potvrđena i na osnovu Izvoda iz matične knjige umrlih pod rednim br. 202 od
445

rešenja, a u skladu sa članom 282.1 Zakona o parničnom postupku (ZPP).
OSNOVNI SUD U MITROVICI

C. br. 555/15, dana 24.04.2016.
Zapisničarka, Sudija
--------------------- ---------------------

od 15 dana od prijema istog, Apelacionom sudu u Prištini, a preko ovog Suda
446
OBRASCI ZA OBEZBEĐENJE TUŽBENOG ZAHTEVA
Obrazac broj 1 - Rešenje o obavezivanju tužioca za deponovanje garancije na

ime predložene mere obezbeđenja
C. br./..../......

R E Š E NJ E
I. OBAVEZUJU se tužioci ______________,___________ da na ime garancije

za predloženu meru obezbeđenja u roku od 3 dana, solidarno, deponuju u kasu
ovog suda, odnosno na žiro-račun Sudskog saveta Kosova za građanske depozite,
iznos od 5.000 (pet hiljada) evra.
II. Ako tužioci u gorenavedenom roku ne deponuju gorenavedeni iznos, sud će

odbiti predlog za određivanje mere obezbeđenja i poništiti rešenje ovog suda C.
br. _________, od ____________, kojim je određena privremena mera
obezbeđenja u ovom spornom pitanju.
Tužioci ___________ i __________, oboje iz Prizrena, koje zastupa njihov

punomoćnik , adv. __________ iz Prizrena, su u ovom sudu podneli tužbu protiv
447
tuženih __________ i drugih , svi iz sela __________, Opština Prizren, koje

zastupa njihov punomoćnik, adv. __________ iz Prizrena, kao i tuženog
__________ iz sela __________ , Opština Prizren, za utvrđivanje prava
vlasništva, između ostalog, uz predlog za odrediđivanje privremene mere.
Rešenjem C. br. _________ od _________, ovaj sud je odredio privremenu meru

i zabranio bilo kakav oblik otuđivanja ili korišćenja spornih katastarskih parcela,
odnosno kao što stoji u tom rešenju. Opunomoćenik tuženih, adv. _________ iz
Prizrena je protiv ovog rešenja podneo žalbu, koju je Apelacioni sud Kosova
ocenio kao pobijanje, pri čemu je prilikom odlučivanja u vezi pobijanja, predmet
vraćen ovom sudu.
Postupajući po pobijanju punomoćnika tuženih protiv rešenja za određivanje

privremene mere C. br. ______, od ______, ovaj sud je odredio pretres, na kojem
su iznosili punomoćnici parničara, tužioci, kao i tuženi ________ kao i
_________.
Na ovom pretresu punomoćnik tužilaca adv. ________ iz Prizrena je izjavio da

smatra da privremena mera koju je ovaj sud usvojio zakonski,validna. Jer su
tužioci do sada već isplatili više od polovine ugovornog iznosa za sporne
katastarske parcele. Prema njemu, postoji potencijalna opasnost da će tuženi
otuđiti ove katastarske parcele, stoga se pojavila potreba da sud sada odredi meru
obezbeđenja za osiguranje ovih parcela. Isti je takođe izrazio spremnost za
deponovanje depozita na ime garancije za meru obezbeđenja u iznosu i u vreme
kada sud naloži.
Na ovom pretresu punomoćnik tuženih, adv. ________ iz Prizrena je izjavio da

u potpunosti ostaje pri dosadašnjim navodima, u odgovoru na tužbu, u žalbi na
rešenje za određivanje privremene mere, kao i pri navodima iznetim u odgovoru
tuženih ________, od ________. Sudu je predložio da nakon razmatranja svih
pisanih dokaza poništi rešenje o određivanju privremene mere C. br. __________,
od _______ i istovremeno donese odluku kojom će biti odbijeno određivanje
mere obezbeđenja.
Prisutni tuženi ___________ je lično na ovom pretresu izjavio da u potpunosti

ostaje pri navodima punomoćnika ostalih tuženih adv. __________ iz Prizrena,
protiveći se predlogu tužilaca za određivanje mere obezbeđenja.
448
Na osnovu člana 297.2 Zakona o parničnom postupku (ZPP) je propisano:

„ukoliko zakonom nije drugačije predviđeno sud određuje meru obezbeđenja
samo pod uslovima pod kojima predlagač obezbeđenja, u određenom roku od
strane suda, na način koji je predviđen zakonom o izvršnom postupku, daje
garanciju na meru i određenu vrstu od strane suda, o šteti koja se može
prouzrokovati protivnoj strani određivanjem i sprovođenjem mere obezbeđenja“.
Na osnovu gorenavedenog, a uzimajući u obzir činjenicu da i sam punomoćnik

tužilaca na pretresu održanom pred ovim sudom u vezi postupka pobijanja rešenja
o određivanju mere obezbeđenja je izjavio da je saglasan da se na ime garancije
za određivanje mere obezbeđenja deponuje određeni iznos u vreme kada sud
naloži, odlučeno je kao u izreci ovog rešenja.
Iz gorenavedenog, a na osnovu člana 297.2 ZPP, odlučeno je kao u dispozitivu

ovog rešenja.
OSNOVNI SUD U PRIZRENU -Opšte odeljenje

C. br. _____/_______, dana_____________
Sudija
449
Obrazac broj 2 - Rešenje o odbijanju mere obezbeđenja zbog neplaćanja

garancije
C. br./..../......

vrednosti ______________, odlučujući u vezi sa predlogom tužioca za
određivanje privremene mere obezbeđenja, dana_________________, je doneo
ovo:
R E Š E NJ E
ODBIJA SE predlog tužioca _______________, za određivanje privremene mere

obezbeđenja, kojom je zahtevao da se tuženima ____________ da i dalje
raspolažu spornim katastarskim parcelama br. 1175-1, 1175-2 i 1177-2, do
pravosnažnog okončanja ovog spora, pod pretnjom pravnih posledica”.
Tužilac ___________ iz sela __________ Opština Priština, sada sa boravištem u

Kragujevcu - Republika Srbija, ul. „Nikole Pašića” br. _____, kojeg zastupa
njegov punomoćnik adv. _______ iz Mitrovice, je u ovom sudu pokrenuo tužbu
protiv tuženih ________ iz sela _______ Opština Priština i _______ iz sela
_______ Opština Priština, koje zastupa njihov punomoćnik adv. ________ iz
Prištine, za poništaj kupoprodajnog ugovora, između ostalog, uz predlog za
određivanje privremene mere obezbeđenja.
450
Postupajući po predlogu tužioca, ovaj sud je 15.12.2011. odredio pripremno

ročište, na kojem je rešenjem tužilac obavezan da u roku od 5 dana, na ime
garancije za privremenu meru obezbeđenja, koju može da izrekne sud, deponuje
na račun Sudskog saveta Kosova iznos od 2000 evra, uz primedbu da ako tužilac
u navedenom roku ne uplati garanciju u gorenavedenom iznosu, odnosno sudu
ne dostavi izveštaj o deponovanju ovih sredstava na račun Sudskog saveta
Kosova, sud će odbiti predlog za određivanje ove mere.
Od dana donošenja ovog rešenja je istekao rok u kojem tužilac je bio dužan da
postupi, dok u spisima ovog predmeta ne postoje dokazi da je isti postupio u
skladu sa ovom odlukom, odnosno ne postoje dokazi da je on deponovao
navedenu garanciju na bankovni račun Sudskog saveta Kosova.
Iz gorenavedenog, a na osnovu člana 297.3 ZPP, odlučeno je kao u dispozitivu

ovog rešenja.
OSNOVNI SUD U ______________Opšte odeljenje

C. br. _________/______, dana________________
Sudija
POUKA O PRAVNOM LEKU:

Protiv ovog rešenja je dozvoljena žalba u roku od 7 dana od prijema istog,
Apelacionom sudu, a preko ovog Suda.
451
Obrazac broj 3 - Rešenje o odbijanju određivanju mere obezbeđenja, kao i

poništenje rešenja o određivanju mere obezbeđenja zbog neplaćanja garancije
C. br./..../......

vrednosti ______________, odlučujući u vezi predloga tužioca za određivanje
mere obezbeđenja, dana ___________________, doneo je sledeće:
R E Š E NJ E
I. ODBIJA se predlog tužioca _____________, za određivanje mere obezbeđenja,

kojom je traženo da se tuženoj ________________ iz sela __________ Opština
Suva reka zabrani da proda, zameni ili prenese na tuđe ime stan koji se nalazi u
Suvoj Reci u ul. „Brigada 155“stan IV – 18“.
II. Poništava se rešenje ovog suda za određivanje privremene mere C. br.

_________________, od __________________.
III. Postupak u ovom parnično-pravnom pitanju će se nastaviti prema pravilima

parničnog postupka i prema planu rada suda.
Tužilac __________________ iz Suve Reke ul. „______”, stan ___________,

kojeg zastupa njegov punomoćnik adv. ______________ iz Suve reke, je u ovom
sudu podneo tužbu protiv tužene __________________ iz sela
452
__________Opština Suva Reka, koju zastupa njen punomoćnik adv.

____________ iz Prizrena, za poništaj kupoprodajnog ugovora, uz predlog za
Rešenjem ovog suda C. br. _____________, od _______________, je određena

privremena mera obezbeđenja i zabranjeno je tuženoj da sporni stan proda,
zameni ili prenese na tuđe ime, odnosno kao što stoji u tom rešenju.
Protiv ovog rešenja, punomoćnik tužene adv. __________________ iz Prizrena,
je u zakonskom roku podneo pobijanje.
Postupajući prema pobijanju punomoćnik tužene, sud je 24.07.2014. odredio
pripremno ročište za saslušanje parničara. Na ovom ročištu punomoćnik tužioca
adv. _________________ iz Suve Reke, izjavila je da u potpunosti osporava
pobijanje punomoćnika tužene za određivanje privremene mere obezbeđenja,
predlažući sudu da u postupnosti usvoji zahtev za uvođenje mere obezbeđenja.
Takođe, na ovom ročištu, punomoćnik tužene adv. ________ iz Prizrena, je
izjavio da u potpunosti ostaje pri pobijanju koje je podneo napismeno i da
predlaže sudu da predlog za određivanje sada mere obezbeđenja odbije kao
neosnovan.
Na ovom ročištu punomoćnik tužioca adv. ______________ iz Suve reke, u
skladu sa članom 297.Zakona o parničnom postupku (ZPP), rešenjem je
obavezana da u roku od 3 dana, na ime garancije za privremenu meru
obezbeđenja koju može da odredi sud, deponuje na račun Sudskog saveta Kosova
iznos od 4000 evra, uz primedbu da ako se sudu ne dostavi izveštaj o
deponovanju ovih sredstava na račun Sudskog saveta Kosova, sud će odbiti
predlog za određivanje ove mere.
Od dana donošenja ovog rešenja je istekao rok u kojem tužilac, odnosno njegov
punomoćnik je bila dužna da postupi, dok u spisima ovog predmeta ne postoje
dokazi da je isti postupio u skladu sa ovom odlukom, odnosno ne postoje dokazi
da je on, odnosno njegov punomoćnik deponovala navedeni iznos za garanciju
na bankovni račun Sudskog saveta Kosova.
Iz gorenavedenog, a na osnovu člana 297.3 i 306. st. 3 ZPP, odlučeno je kao u

dispozitivu ovog rešenja.
OSNOVNI SUD U PRIZRENU-Opšte odeljenje

C. br._______________, dana__________________
Sudija
453
POUKA O PRAVNOM LEKU:

Protiv ovog rešenja je dozvoljena žalba u roku od 7 dana od prijema istog,
Apelacionom sudu, a preko ovog Suda.
Obrazac broj 4 - Rešenje o određivanju mere obezbeđenja
C. br./..../......

vrednosti ______________, odlučujući u vezi predloga tužioca za određivanje
mere obezbeđenja, dana ___________________, doneo je sledeće:
R E Š E NJ E
I. ODREĐUJE SE MERA OBEZBEĐENJA i NALAŽE tuženima

______________, svi iz sela _______, Opština Prizren, da ne grade ništa na
spornim katastarskim parcelama, ne prodaju iste i u tom smislu ni ne ugovaraju i
overavaju ugovor o kupoprodaji nekretnine kod nadležnih javnih beležnika u
Prizrenu i šire, za katastarske parcele br. P-71813068-05186-1, mesto zvano
Kamenica, klasa pašnjak II klase , površine 2448m2, kultura pašnjak, broj
predmeta 6511/12, Katastarska zona Prizren i P-71813068-05187-0, na mestu
zvanom Kamenica, kultura rudnik, površine 4762m2, broj predmeta 6509/12,
Katastarska zona Prizren, sve ovo do pravosnažnosti ovog spornog pitanja ili do
sledeće odluke ovog suda.
454
II. Obavezuju se Katastarska služba opštine Prizren i javni beležnici u regionu

Prizrena da zabranu iz stava I dispozitiva ovog rešenja uvedu u svoje
odgovarajuće registre.
Tužioci _________, iz Prizrena, ul. „Xhevat Berisha”, br. ___ i _______, iz

Prizrena, ul. „Xhevat Berisha”, br. ____, koje prema ovlašćenju zastupa adv.
__________, iz Prizrena, preko svojih punomoćnika su Osnovnom sudu u
Prizrenu podneli tužbu protiv tuženih ______, svi iz sela Grnčare, Opština
Prizren, za utvrđivanje prava vlasništva na nekretninu na osnovu internog
kupoprodajnog ugovora, vrednost spora 5.000 evra, između ostalog uz predlog za
određivanje mere obezbeđenja, naglašavajući da su ispunjeni uslovi za
određivanje iste.
Sud je rešenjem C. br. _______ od _________ odobrio predlog tužilaca i odredio

privremenu meru. Protiv istog rešenja je 12.07.2013 uložio žalbu punomoćnik
tuženih adv. _______ iz Prizrena, iz razloga izjavljenih detaljnije kao u žalbi.
Apelacioni sud je dopisom AC. br. _________, od _________, spise predmeta

vratio Osnovnom sudu u Prizrenu, pri čemu je uložena žalba punomoćnika
tuženih ocenio kao pobijanje i da po tom pobijanju treba da odluči sud koji je
doneo odluku za privremenu meru.
Vezano za ovu žalbu (pobijanje) sud je odredio pripremno ročište koje je održano
10.12.2013.
Na ovom ročištu punomoćnik tužilaca adv. _________ iz Prizrena, je izjavio da

smatra da je predložena i odobrena mera od strane ovog suda zakonita, održiva
jer iz glavnog razloga, ista potvrđuje da su tužioci platili više od polovine
ugovorne cene na osnovu internih ugovora, priloženih uz tužbu kao dokaz za
izvođenje u ovom spornom pitanju. Takođe postoji navodna pretnja tuženih da
negiraju ugovorne radnje na osnovu internih kupoprodajnih ugovora kao i plaćene
ugovorne cene, sa ciljem da ove dve nekretnine prodaju – ugovore, sklope ugovor
kod odgovarajućeg javnog beležnika u opštini Prizren i to u smislu da ovu
nekretninu otuđe i faktički vlasnici spreče od daljeg faktičkog posedovanja i
zakonskog vlasništva nad spornom nekretninom. Takođe je naglasio da na osnovu
gorenavedenog smatramo da je mera neophodna i slažemo se da sud takođe odredi
meru obezbeđenja za ovo pitanje ovih spornih nekretnina i u tom smislu se
slažemo da deponujemo odgovarajući depozit u iznosu i u vreme u kojem nas
455
sudija obaveže. Na kraju naglašava da su tužioci u posedu ovih spornih

katastarskih parcela već skoro 10 godina.
Punomoćnik tuženih na glavnom pripremnom ročištu, istovremeno i privremeni

zastupnik tuženog ________________ adv. _______________, iz Prizrena, je
izjavio da u potpunosti ostaje pri dosadašnjim navodima kako u odgovoru na
tužbu, a takođe ostaje i pri navodima iznetim u žalbi na rešenje o određivanju
privremene mere za neotuđivanje spornih nekretnina i na kraju u potpunosti
ostajemo pri svim navodima koji su izneti u podnesku tuženog _______________
od 21.11.2013. Predložio je da sud nakon razmatranja svih dokaza poništi rešenja
o određivanju privremene mere C. br. ____________ od _____________ i donese
odluku kojim se odbija određivanje mere obezbeđenja.
Tuženi ______________ na pripremnom ročištu je lično izjavio da u potpunosti

ostaje pri gorenavedenim navodima koje je izjavio punomoćnik drugih tuženih
adv. ________________, iz Prizrena. Inače, protivi se predlogu ovde tužilaca za
određivanje sada mere obezbeđenja.
Sud je rešenjem C. br. ______________ od ___________, obavezao tužioce da

na ime garancije za predloženu meru obezbeđenja u roku od 3 dana, solidarno,
deponuju u kasu ovog suda, odnosno na žiro-račun Sudskog saveta Kosova za
građanske depozite, iznos od 5.000 (pet hiljada) evra. Tužioci su u datom roku
uplatili iznos koji je sud odredio i dostavili sudu uplatnicu.
Sud je pažljivo razmotrio predlog za meru obezbeđenja i izjave parničara u vezi

određivanja sada mere obezbeđenja na pripremnom ročištu održanom
10.12.2013. i nakon analize materijalnih dokaza koji se nalaze u spisima
predmeta, sud je došao do zaključka da je predlog tužilaca za određivanje mere
obezbeđenja, osnovan.
Članom 297. ZPP je predviđeno da „Mera bezbednosti može se odrediti: ukoliko

predlagač obezbeđenja čini verodostojnim postojanje zahteva ili njegovog
subjektivnog prava, i ukoliko postoji opasnost da bez određivanja takve mere
protivna strana bi mogla onemogućiti ili znatno otežati ostvarivanje zahteva,
naročito otuđivanjem svoje imovine, njenim skrivanjem, zaduživanjem ili na neki
drugi način kojim bi promenilo postojeće stanje stvari ili na neki drugi način
bi uticalo negativno na prava predlagača obezbeđenja.“ Takođe, članom 300 ZPP
je predviđeno da se za osiguranje zahteva usmerenog prema određenoj stvari ili
delu iste može odrediti nekoliko vrsta mera obezbeđenja, dok članom 304.3 ZPP,
je, između ostalog, određeno: „Predlagač obezbeđenja u svom predlogu treba da
navede i činjenice na kojima se zasniva njegov zahtev, kao i predloži dokazna
456
sredstva kojima se mogu dokazati ciljevi izneseni u predlogu“, kao i : „da dokazna
sredstva priloži predlogu“.
Sud, nakon analize i ocenjivanja dokaza koji se nalaze u spisima predmeta je

došao do zaključka da je predlog tužilaca za određivanje mere obezbeđenja
osnovan iz činjenice da postoji opasnost da će bez određivanja mere obezbeđenja
značajno biti ugrožena realizacija zahteva strana, predviđena članom 297.1 tačka
b), postojanje stvarne opasnosti da će bez određivanja privremene mere tužioci
pretrpeti nepopravljivu štetu. Polazeći od predloga tužilaca da se tuženima
zabrani da ne grade ništa na spornim katastarskim parcelama, ne prodaju iste i u
tom smislu ni ne ugovaraju i potvrđuju ugovor o kupoprodaji nekretnine kod
nadležnih javnih beležnika u Prizrenu i šire za katastarske parcele br. P-
71813068-05186-1, mesto zvano Kamenica, klasa pašnjak klase 2, površine
2448m2, kultura pašnjak, broj predmeta 6511/12, Katastarska zona Prizren i P-
71813068-05187-0, mesto zvano Kamenica, kultura rudnik, površine 4762m2,
broj predmeta 6509/12, Katastarska zona Prizren, sve ovo do pravosnažnosti ovog
spornog pitanja u Osnovnom sudu u Prizrenu, proističe činjenica iz ovog predloga
i dokaza koji se nalaze u spisima predmeta, primećuje se da bez određivanja
ovakve mere suprotna strana bi mogla da značajno onemogući realizaciju zahteva,
posebno otuđenjem svoje imovine, skrivanjem iste, prenosom ili na neki drugi
način, čime bi se promenilo postojeće stanje stvari ili na neki drugi način bi
negativno uticalo na prava predlagača osiguranja.
Na osnovu gorenavedenog, sud je odobrio predlog tužilaca za određivanje mere

obezbeđenja, nakon ocene da su ispunjeni zakonski uslovi propisani 297.1 tačka
a) i b) ZPP, za određivanje ovakve mere.
Iz gorenavedenog, a u skladu sa zakonskim odredbama propisanim članom 297,

članom 306.st. 3 u vezi sa članom 142.5 ZPP, ovaj sud je odlučio kao u dispozitivu
ovog rešenja.

C. br._________/____, dana ____________
Sudija
POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ove presude nezadovoljna strana ima

pravo žalbe u roku od 7 dana od dana prijema iste Apelacionom sudu u Prištini,
a preko ovog suda.
457
Obrazac broj 5 - Rešenje o odbijanju privremene mere obezbeđenja
C. br./..../......

R E Š E NJ E
ODBIJA SE predlog tužilaca _______________ i ________________ oboje iz

Peći, ul. „Saraqët”, za određivanje privremene mere obezbeđenja, preko koje su
oni tražili da se „naloži tuženom _________________ iz Peći, da vrati u pređašnje
stanje deo nekretnine, poslovnog lokala koji se nalazi u ul. „Saraqëve”,
registrovan na katastarskoj parceli pod br. jedinice P-71813068-01972-0, prema
uverenju o vlasništvu nad nekretninom br. 18-2741- KZ Peć, na osnovu ugovora
o iznajmljivanju poslovnog lokala, da se ukloni nekretnina i oslobodi prostor koji
je uzurpiran nekretninom tužilaca, pod pretnjom prinudnog izvršenja i krivične
odgovornosti tuženog“, kao potpuno neosnovan.
Tužioci _______________ i _______________ oboje iz Peći, ul. „Saraqët”, su u

ovom sudu podneli tužbu protiv tuženog _________________ iz Peći, DPH
„_______” ul. „Saraqëve“, zbog smetanja poseda, između ostalog, uz predlog za
458
Odlučujući prema ovom predlogu sud je odredio pripremno ročište u vezi

predloga tužilaca za određivanje privremene mere, koje je održano 13.02.2013.
Na ovom ročištu su predstavljali stavove tužilac i tuženi. Tokom ovog ročišta
tužioci su izjavili da u potpunosti ostaju pri navodu datom u tužbi, precizirajući
tužbeni zahtev kao što sledi: „usvaja se u potpunosti tužbeni zahtev tužilaca
_________________ oboje iz Peći, potvrđuje da je tuženi _____________ iz Peći
omeo tužioce u slobodnom i konačnom činjeničnom posedu porodičnog objekta
u Peći, ul. „Saraqëve”, registrovan na katastarskoj parceli pod br. jedinice P-
71813068-01972-0, prema uverenju o vlasništvu nad nekretninom br. 18-2741-
KZ Peć, na način nakon isteka ugovora o iznajmljivanju poslovnog lokala
prilikom napuštanja lokala 02.01.2013. je skinuo strujomer iz lokala koji se vodi
na ime tužilaca i preneo u šator, u kojem nastavlja svoju poslovnu delatnost i
prekinuo je snabdevanje strujom i vodom lokala i obavezuje se tuženi
_____________ da odmah vrati strujomer, priključi vodovod na način kako bi se
izvršilo redovno snabdevanje lokala vodom, ukloni šator koji predstavlja
prepreku lokalu i sada pa nadalje ne ometa tužioce na bilo koji način, a sve ovo u
roku od 15 dana nakon pravosnažnosti ovog rešenja, pod pretnjom prinudnog
izvršenja“, pri čemu je predložio da sud prvo donese rešenje po predlogu za
određivanje privremene mere, a kasnije odredi glavni pretres u ovom pravnom
pitanju.
Tuženi je u potpunosti se usprotivio predlogu tužioca za određivanje privremene

mere obezbeđenja.
Nakon analize dokaza koji se nalaze u spisima predmeta, sud je došao do

zaključka da je predlog tužilaca za određivanje privremene mere obezbeđenja
neosnovan.
Članom 297. Zakona o parničnom postupku (ZPP) je predviđeno „Mera

obezbeđenja se može odrediti: ukoliko predlagač obezbeđenja čini verodostojnim
postojanje zahteva ili njegovog subjektivnog prava, i ukoliko postoji opasnost da
bi bez određivanja takve mere protivna strana mogla onemogućiti ili znatno
otežati ostvarivanje zahteva, naročito otuđivanjem svoje imovine, njenim
skrivanjem, zaduživanjem ili na neki drugi način kojim bi promenilo postojeće
stanje stvari ili na neki drugi način bi uticalo negativno na prava predlagača
obezbeđenja.“ Takođe, članom 300 ZPP je predviđeno da se za obezbeđenje
zahteva usmerenog prema određenoj stvari ili delu iste može odrediti nekoliko
vrsta mera obezbeđenja, a članom 304.3 ZPP, je, između ostalog, određeno:
459
„Predlagač obezbeđenja u svom predlogu treba da navede i činjenice na kojima

se zasniva njegov zahtev, kao i predloži dokazna sredstva kojima se mogu
dokazati ciljevi izneseni u predlogu“, kao i da ova „dokazna sredstva priloži
predlogu“.
Odlučujući prema predlogu tužilaca od 22.01.2013, sud je isti predlog odbio, jer
uzimajući u obzir formulaciju zahteva u vezi određivanja privremene mere
(aludira se na meru obezbeđenja), proističe da je isti predlog identičan sa
formulacijom koji sadrži tužbeni zahtev. Sud ocenjuje da eventualnim
odobrenjem predloga za određivanje predložene privremene mere, bi se rešilo
glavno pitanje ove tužbe, odnosno tužbeni zahtev, stoga, zbog ovoga, predložena
mera je odbijena kao neosnovana jer se privremenom merom ne može rešiti
glavno pitanje, nego samo obezbediti tužbeni zahtev.
Na osnovu gorenavedenog, sud odbija predlog tužilaca za određivanje privremene

mere obezbeđenja, zaključujući da u konkretnom slučaju ista nije formulisana na
odgovarajući način.
Iz gorenavedenog, a na osnovu člana 387.1 tačka (l), u vezi sa članom 142.5 ZPP,

C. br. __________________, dana________________
Sudija
460
Obrazac broj 6 - Rešenje o odbijanju privremene mere obezbeđenja koja se

odnosi na očuvanje imovine ili očuvanje postojećeg stanja okolnosti
C. br./..../......

R E Š E NJ E
I. ODBIJA SE kao neosnovan predlog tužioca _________________ iz Đakovice,

za određivanje privremene mere obezbeđenja , kojom je zahtevao da se „tuženima
naloži da odmah prekinu sa sečom šume na imovini tužioca, kao i da ne
preduzimaju nikakve radnje smetanja poseda i dozvole da tužilac poseduje, koristi
i raspolaže nekretninom – katastarskom parcelom br. ____, površine od 8532 m2
prema posedovnom listu br. 310, Katastarska zona Demjan, na potpuno slobodan
način“.
II. Postupak u ovom parnično-pravnom sporu će se nastaviti prema pravilima

parničnog postupka i prema planu rada suda.
Tužilac ______________ iz Đakovice je 31.10.2014. podneo tužbu sudu protiv

tuženih ____________ svi iz sela Demjan opština Đakovica, sa predmetom tužbe
461
smetanje poseda, uz predlog da sud odredi privremenu meru obezbeđenja,

propisanu kao u stavu I dispozitiva ovog rešenja.
Sud je pažljivo razmotrio predlog za privremenu meru obezbeđenja i nakon

analize materijalnih dokaza koji se nalaze u spisima predmeta, sud je došao do
zaključka da je predlog tužioca za određivanje privremene mere obezbeđenja
neosnovan.
Članom 297. Zakona o parničnom postupku (ZPP) je izričito navedeno da „Mera

obezbeđanja se može odrediti: ukoliko predlagač obezbeđenja čini verodostojnim
postojanje zahteva ili njegovog subjektivnog prava, i ukoliko postoji opasnost da
bez određivanja takve mere protivnička strana bi mogla onemogućiti ili znatno
otežati ostvarivanje zahteva, naročito otuđivanjem svoje imovine, njenim
skrivanjem, zaduživanjem ili na neki drugi način kojim bi promenilo postojeće
stanje stvari ili na neki drugi način bi uticalo negativno na prava predlagača
obezbeđenja.“ Takođe, članom 300 ZPP je predviđeno da se za obezbeđenje
zahteva usmerenog prema određenoj stvari ili delu iste može odrediti nekoliko
vrsta mera obezbeđenja, dok članom 304.3 ZPP, je, između ostalog, određeno:
„Predlagač obezbeđenja u svom predlogu treba da navede i činjenice na kojima
se zasniva njegov zahtev, kao i predloži dokazna sredstva kojima se mogu
dokazati ciljevi izneseni u predlogu“, kao i da ova „dokazna sredstva priloži
predlogu“.
Sud nakon analize i ocene gorenavedenih dokaza je došao do zaključka da je

predlog tužioca za određivanje mere obezbeđenja u ovoj etapi postupka,
neosnovan. Ovo iz razloga da polazeći od predloga tužene, kojim je zahtevano da
se „tuženima naloži da odmah prekine sa sečom šume na imovini tužioca, kao i
da ne preduzimaju nikakve radnje ometa poseda i dozvole da tužilac poseduje,
koristi i raspolaže nekretninom – katastarskom parcelom br. ____, površine od
8532 m2 prema posedovnom listu br. 310, Katastarska zona Demjan, na potpuno
slobodan način“, proističe da je ovaj predlog identičan sa izrekom tužbenog
zahteva (glavnog pitanja), za šta i sud ocenjuje da određivanje privremene mere
obezbeđenja, koja je tražena u ovoj etapi postupka bi značilo i okončanje glavnog
pitanja, koje u ovom slučaju više ne bi imalo predmetni objekat. Zakonskim
odredbama ZPP je predviđeno da se privremenom merom obezbeđenja ne može
rešiti glavno pitanje, nego samo obezbediti tužbeni zahtev.
462
Na osnovu gorenavedenog, sud je odbio predlog tužioca za određivanje

privremene mere obezbeđenja, nakon ocene da nisu ispunjeni zakonski uslovi
predviđeni članom 297.1 tačka a) i b) ZPP za određivanje takve mere.
Iz gorenavedenog, a u skladu sa zakonskim odredbama propisanim članom 387.1

tačka (l), u vezi sa članom 142.5 ZPP, ovaj sud je odlučio kao u dispozitiva ovog
rešenja.

C. br._____________, dana________. ________________
Sudija
POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba u

smislu člana 310.5 ZPP.
463
Obrazac broj 7 - Rešenje o određivanju privremene mere obezbeđenja
C. br./..../......

R E Š E NJ E
I. ODOBRAVA SE kao osnovan predlog tužiteljke _____________________ iz

Prizrena, ODREĐUJE SE PRIVREMENA MERA OBEZBEĐENJA i
ZABRANJUJE suprotnoj strani, obezbeđenja __________________Sh.A-
Priština da realizuje pravo hipotekarnog poverenika i proda nekretninu upisanu
na katastarskoj parceli P-71813023-00422-3, parcela koja se nalazi na mestu
zvanom Više sela-Od Druma/Više, površine od 416 m2, poljoprivredno zemljište,
njiva klase 3, Katastarska zona Dušanovo, opština Prizren, sa svim ovim upisanim
u Uverenju – 18-16399 od 17.01.2014.
II. OBAVEZUJU se Katastarska služba opštine Prizren i javni beležnici u

Prizrena u da zabranu iz stava I dispozitiva ovog rešenja uvedu u svoje
odgovarajuće registre.
Tužiteljka __________________ iz Prizrena, naselje Arbana, ul. „Çesk Zadeja”,

br. ___, koju po ovlašćenju zastupa adv. ________________ iz Prištine, je u
464
Osnovnom sudu u Prizrenu podnela tužbu protiv tuženih __________________

iz Prizrena, naselje Arbana, ulica “Çesk Zadeja”, br. ___, i __________________
Sh.A, sa sedištem u Prištini, ul. „Migjeni”, br. ____, koju zastupa generalni
direktor _____________________, za poništaj ugovora o hipoteci, između
ostalog sa predlogom određivanje privremene mere obezbeđenja, kojom je
zahtevano da se odobri njen zahtev, odredi privremena mera obezbeđenja kojom
se suprotnoj strani obezbeđenja ________________ Sh.A-Prištini, zabranjuje da
realizuje pravo hipotekarnog poverenika i proda nekretninu upisanu na
katastarskoj parceli P-71813023-00422-3, parcela koja se nalazi na mestu zvanom
Više sela-Od Druma/Više, površine od 416 m2, poljoprivredno zemljište, njiva
klase 3, Katastarska zona Dušanovo, opština Prizren, sa svim ovim upisanim u
Potvrdi – 18-16399 od 17.01.2014, naglašavajući da su ispunjeni uslovi za
određivanje iste jer bez određivanja privremene mere obezbeđenja će se bitno
rizikovati i otežati tužbeni zahtev predlagača obezbeđenja , odnosno tužiteljke.
Sud je pažljivo razmotrio predlog tužiteljke za privremenu meru obezbeđenja i

nakon analize materijalnih dokaza koji se nalaze u spisima predmeta, došao je do
zaključka da je predlog tužiteljke za određivanje privremene mere obezbeđenja,
osnovan.
Članom 297. Zakona o parničnom postupku (ZPP) je izričito navedeno da „Mera

obezbeđenja se može odrediti: ukoliko predlagač obezbeđenja čini
verodostojnim postojanje zahteva ili njegovog subjektivnog prava, i ukoliko
postoji opasnost da bez određivanja takve mere protivnička strana bi mogla
onemogućiti ili znatno otežati ostvarivanje zahteva, naročito otuđivanjem svoje
imovine, njenim skrivanjem, zaduživanjem ili na neki drugi način kojim bi
promenilo postojeće stanje stvari ili na neki drugi način bi uticalo negativno na
prava predlagača obezbeđenja.“ Takođe, članom 300 ZPP je predviđeno da se za
obezbeđenje zahteva usmerenog prema određenoj stvari ili delu iste može
odrediti nekoliko vrsta mera obezbeđenja, dok članom 304.3 ZPP, je, između
ostalog, određeno: „Predlagač obezbeđenja u svom predlogu treba da navede i
činjenice na kojima se zasniva njegov zahtev, kao i predloži dokazna sredstva
kojima se mogu dokazati ciljevi izneseni u predlogu“, kao i da ova „dokazna
sredstva priloži predlogu“.
Sud, nakon analize i ocene dokaza koji se nalaze u spisima predmeta je došao do
zaključka da predlog tužiteljke za određivanje privremene mere obezbeđenja, je
trenutno osnovan zbog činjenice da postoji opasnost da bez određivanja mere
465
obezbeđenja će se značajno otežati realizacija zahteva strana, predviđeno članom

297.1 tačka b), odnosno je konstatovao postojanje stvarne opasnosti da bez
određivanja predložene mere tužiteljka bi mogla da pretrpi nepopravljivu štetu.
Polazeći od predloga tužiteljke, kojom je traženo da se suprotnoj strani
obezbeđenja Banka Ekonomike Sh.A-Prištini, zabrani da realizuje pravo
hipotekarnog poverenika i proda nekretninu upisanu na katastarskoj parceli P-
71813023-00422-3, parcela koja se nalazi na mestu zvanom Više sela-Od
Druma/Više, površine od 416 m2, poljoprivredno zemljište, njiva klase 3,
Katastarska zona Dušanovo, opština Prizren, sa svim ovim upisanim u Potvrdi –
18-16399 od 17.01.2014, proističe činjenica da iz ovog predloga i dokaza koji se
nalaze u spisima predmeta, primećuje se da postoji opasnost da bez određivanja
ovakve mere, suprotna strana bi onemogućila ili bitno otežala realizaciju zahteva,
a posebno menjanjem činjeničnog stanja, otuđenjem imovine, opterećenjem ili na
neki drugi način, čime bi se promenilo postojeće stanje stvari ili na neki drugi
način bi negativno uticalo na prava predlagača osiguranja, odnosno tužiteljke.
Na osnovu gorenavedenog, sud je odobrio predlog tužitelja za određivanje

privremene mere obezbeđenja, nakon što je ocenio da su ispunjeni zakonski
uslovi propisani članom 297.1 ZPP, za određivanje ovakve mere.
Iz gorenavedenog, ovaj sud je odlučio kao u dispozitivu ovog rešenja a u smislu

člana 306 ZPP.

C. br._____________, dana________. ________________
Sudija
POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja protivpredlagač

privremene mere obezbeđenja– tuženi, ima pravo izjavljivanja pobijanja u roku
od 3 (tri) dana.
Izjavljeno pobijanje ne odlaže izvršenje ovog rešenja, a isto se podnosi ovom
sudu.
466
Obrazac broj 8 - Rešenje o poništenju privremene mere obezbeđenja na predlog

tužioca - predlagača
C.br./..../......

R E Š E NJ E
PONIŠTAVA SE privremena mera obezbeđenja određena rešenjem Osnovnog

suda u Uroševcu, C. br. ___________, od ________________.
Rešenjem Osnovnog suda u Uroševcu C. br. ________________, od

_________________, je određena privremena mera obezbeđenja i naloženo
suprotnoj strani obezbeđenja - iz Uroševca da prekine sve radove koje je počeo
na nekretnini tužene, upisanoj kao katastarska parcela br. 1527/1 KZ Uroševac,
do okončanja ovog spornog pitanja.
Protiv ovog rešenja je 08.12.2014. protivpredlagač – tuženi ________________

iz Uroševca podneo odgovor (pobijanje) iz razloga bliže predstavljenih u tom
pobijanju.
467
U vezi ovog odgovora (pobijanja) sud je odredio pripremno ročište 15.12.2014,

pri čemu su strane daje svoje izjave, predlažući da se izvrši uviđaj lica mesta preko
odgovarajućeg geodetskog veštaka.
Međutim, u međuvremenu, odnosno odmah sutradan je tužilac, odnosno

opunomoćenik av. _________________ podneo podnesak kojim je izjavio da je
komunicirao sa tužiteljem i od koga je saznao da je tuženi prekinuo radove i da
se sada ne vrši nikakva radnja za promenu činjeničnog stanja, stoga je zahtevao
da se ročište 18.12.2014. ne održi jer se povlači od predloga za određivanje mere
obezbeđenja.
Pošto je tužilac povukao predlog za određivanje mere obezbeđenja, na osnovu

člana 306. stav 3 i člana 313.2 ZPP, odlučeno je kao u dispozitivu ovog rešenja.
OSNOVNI SUD U UROŠEVCU - Opšte odeljenje

C. br.________/____________, dana ________________
Sudija
POUKA O PRAVNOM LEKU: Na osnovu člana 310.5 ZPP, protiv ovog

rešenja nije dozvoljena žalba.
468
OBRASCI ZA SUDSKO POSREDOVANJE I PORAVNANJE
Obrazac broj 1 – Model sudske odluke za upućivanje slučaja na posredovanje
ODLUKA ZA Ref. br. suda:

Sudski savet Kosova / UPUĆIVANJE
Sud_______ SLUČAJA NA Ref. br. posredovanja:
POSREDOVANJE
Adresa suda:
ODLUKA
Na osnovu prava stranaka u ovom slučaju za prosleđivanje slučaja na

posredovanje, u skladu sa „Zakonom o posredovanju“ br. 06/L-009 (Zakon o
posredovanju), od 05. septembra 2008, ovlašćenja i obaveza koja ima sud na
osnovu člana 9 Zakona o posredovanju, nadležni sudija prosleđuje ovaj slučaj na
posredovanje u skladu sa gorenavedenim odredbama.
Nalaže se sudskom referentu da prosledi slučaj Centru za socijalni rad i sačuva

kopiju ove odluke u predmetu slučaja.
Datum
Potpis
Sudija
469
Obrazac broj 2 – Model Sporazuma o posredovanju579
Sudski savet Kosova / ODLUKA ZA Ref. br. suda:

Sud_______ UPUĆIVANJE Ref. br. posredovanja:
SLUČAJA NA
POSREDOVANJE
Adresa suda:
Ovaj sporazum je sklopljen ____ u ___, između dolenavedenih strana, na osnovu

člana 12. „Zakona o posredovanju“ br. 06/L-009, od 05. septembra 2008, kojim
se strane slažu da reše spor među sobom u postupku posredovanja. Strane se slažu
da biraju sledeće posrednike u ovom sporazumu.
Strana „A“ (ime/prezime) Strana „B“ (ime/prezime)
Ovim strane izjavljuju da:

a) Razumeju postupak posredovanja i slažu se za prosleđivanje slučaja na
posredovanje;
b) Razumeju da postupak posredovanja treba da bude završen u roku od 90
dana od datuma sklapanja ovog sporazuma, kao što je propisano Zakonom
o posredovanju;
c) Saglasne su i slažu se da se sve informacije o kojima se diskutuje u okviru
postupka posredovanja smatraju poverljivim, kao što je potpisano
Zakonom o posredovanju;
d) Slažu se da se suzdrže od bilo koje druge pravne radnje tokom postupka
posredovanja;
e) Obaveštene su i prihvataju sva načela posredovanja, kao i troškove
posredovanja, uključujući i tarifu posrednika.
Ovim se strane slažu da posreduje sledeći posrednik:
579
Ovaj model sporazuma o predmetima upućenih od strane suda, zasnovan je na Zakonu o
posredovanju, br. 06/L-009, od dana 05. septembra 2018. Jedan primerak potpisanog sporazuma
dostavlja se referentnom sudu.
470
Ime/prezime i telefon posrednika: U slučaju da izabrani posrednik nije

u stanju da posreduje u našem
slučaju, saglasni smo da bude drugi
posrednik:
Ime/prezime i telefon posrednika:
Predmet spora:
Zastupnik strane A, ako postoji: Zastupnik strane B, ako postoji:

Ime/prezime, adresa i telefon i Ime/prezime, adresa i telefon i
priroda zastupanja priroda zastupanja
Datum:
Potpis strana:
Strana „A” Strana „B”

Ime/prezime/adresa/ br. telefona Ime/prezime/adresa/ br. telefona
471
Obrazac broj 3 - Model Sporazuma o rešavanju spora
ODLUKA ZA Ref. br. suda:

Sudski savet Kosova UPUĆIVANJE SLUČAJA
/ Sud_______ NA POSREDOVANJE Ref. br. posredovanja:
Adresa suda:
Ovaj sporazum je sklopljen ____ u ___, između dolenavedenih strana, na osnovu

člana 14. „Zakona o posredovanju“ br. 06/L-009, od 05. septembra 2008,
Postupak posredovanja je počeo (datum) u skladu sa Sporazumom o posredovanju

[] koji su potpisale dolenavedene strane.

(Ime/prezime/adresa/ br. telefona) (Ime/prezime/adresa/ br. telefona)
Posrednik
Ovim se slažemo sa sledećim uslovima i odredbama:
Dužnosti i obaveze (Koristite dodatne listove ako je potrebno)
Datum: Datum:
Strana “A”: potpis: Strana “B”: potpis:
472
Obrazac broj 4 – Izveštaj o nerešavanju predmeta
Izveštaj procene Ref. br. suda:

Sudski savet Kosova /
Sud_______ Nerešavanje Ref. br. posredovanja:
Adresa suda:

Poverljiv izveštaj posrednika o nerešavanju
Datum sudskog naloga za

posredovanje:
Datum posredovanja: Broj sati:
Na osnovu oluke suda o upućivanju slučaja na posredovanje u gorenavedenom

slučaju, realizovao sam postupak posredovanja sa stranama u sporu.
Strane nisu postigle rešenje. Stoga, vraćam predmet posredovanja u Centar za

posredovanje, kojiće ovaj dokument zajedno sa drugim priloženim dokumentima
proslediti odgovarajućem sudu radi nastavljanja drugih zakonskih postupaka.
Datum:
Posrednik (potpis):
Ime posrednika:
473
Obrazac broj 5 – Model odluke suda o usvajanju sporazuma o posredovanom

rešenju
Ref. br. suda:

Sudski savet Kosova / Odluka nakon
Sud_______ posredovanja Ref. br. posredovanja:
Adresa suda:

Posrednik
ODLUKA
Zajedno sa dosijeom o posredovanju br. ___, primio sam sporazum strana o

posredovanom rešenju u gorenavedenom slučaju, koji se prilaže ovoj odluci i
potvrđujem da ovaj sporazum ispunjava uslove propisane Zakonom o
posredovanju“ br. 06/L-009, od 05. septembra 2008.
Stoga, prema članu 15.1 Zakona o posredovanju, sporazum strana o

posredovanom rešenju, sud usvaja i predstavlja izršiv dokument.
Sudski referent se upućuje da zatvori slučaj i sačuva sporazum o posredovanom

rešenju kao poverljiv dokument, koji se može otvoriti samo uz nalog suda ili u
sporazumu obe strane.
Strane nemaju pravo žalbe protiv ove odluke za izvršenje sporazuma o

posredovanju .
Datum
Potpis
Sudija
474
Obrazac broj 6 – Poravnanje postignuto tokom sudskog postupka

C. br.
ZAPISNIK SA PRIPREMNE RASPRAVE
Sačinjen u Osnovnom sudu u Prizrenu, 28.08.2014.
Sudija Tužilac:
_________________ __________
Zapisničarka: Tuženi:
________________ ________
Početak u 14.15 minuta
Rasprava je javna
Sudija otvara raspravu, objavljuje predmet razmatranja i predmetnog sudiju.

Strane bez primedbi.
Konstatuje se da su na raspravi prisutni:
Za tužioca: Ovlašćena _____________ koja na raspravi sudu podnosi primerak

ovlašćenja.
Za tuženog: Lično, čiji identitet sud utvrđuje preko lične karte koju je izdao MUP
RK, sa ličnim brojem _____________, kao i njegov punomoćnik adv.
_________________, koji na raspravi sudu podnosi primerak ovlašćenja.
Ranije ovlašćeno lice tužioca ___________ i ovlašćeni tuženog
adv.___________ izjavljuju da su između sebe postigli i predlažu sudu da usvoji
sledeće sudsko poravnanje:
475
SUDSKO PORAVNANJE
I. Obavezuje se tuženi _______________ iz sela _______________ Opština

Prizren, da na ime nadoknade štete prouzrokovane tokom izvršenja krivičnog dela
konstatovanog pravosnažnom presudom Opštinskog suda u Prizrenu P.br.
________________, 01.11.2011, isplati tužiteljki _______________ iznos od
622,71 evra i to u 6 mesečnih rata, po 103,78 evra, počevši od meseca oktobra
2014, pri čemu će isplata biti izvršavana svakog meseca, najkasnije do 5. u
sledećem mesecu, pri čemu će isplata biti izvršena na glavnoj blagajni tužioca u
Prizrenu, kao i sudsku taksu u iznosu od 15 evra, koja će biti uplaćena na žiro
račun tužioca __________________ broj ____________________.
II. Troškove postupka snosi tuženi.
Ovlašćeno lice tužioca Ovlašćeno lice tuženog

____________________ ___________________
Tuženi
___________________
Nakon ovog, sud donosi sledeće:
REŠENJE
USVAJA SE u potpunosti gorenavedeno predloženo sudsko poravnanje

parničara.
Nakon plaćanja sudske takse predmet proslediti u ad acta, kao završen predmet.
Završeno u 14.40 minuta.
Prisutne strane potpisuju ovaj zapisnik bez primedbi.

____________________ ___________________
Tuženi
___________________
__________________ ________________
476
Obrazac broj 7 – Zapisnik sa sudske rasprave na kojoj se odbija sudsko

poravnanje koje su predložile strane
C. br. ____________
ZAPISNIK SA PRIPREMNE RASPRAVE
Sačinjen u Osnovnom sudu u Prištini, 18.08.2014.
Sudija Tužilac:
_________________ __________
Zapisničarka: Tuženi:
________________ ________
Početak u 11.15 minuta
Rasprava je javna
Sudija otvara raspravu, objavljuje predmet razmatranja i predmetnog sudiju. .

Strane bez primedbi.
Za tužioca: Ovlašćeni adv. _____________, iz Prištine, koja na raspravi sudu

podnosi primerak ovlašćenja.
Za tuženog: Ovlašćeni adv. _____________, iz Prištine, koja na raspravi sudu

podnosi primerak ovlašćenja.
Ranije ovlašćeno lice tužioca adv. ___________ i ovlašćeno lice tuženog

adv.___________ izjavljuju da su između sebe postigli sporazum i predlažu sudu
da usvoji sledeće sudsko poravnanje:
S U D S K O P O R A V N A NJ E
477
I. Obavezuje se tuženi ________________ iz Prištine ul. „Milan Shuflaj” br. 56,

da na ime kupoprodaje nekretnine, a koja je na osnovu posedovnog lista br. 844
upisana kao katastarska parcela br. 744 Katastarska zona Priština, površine 54
ara, koja se nalazi na mestu zvanom „Prištinsko polje“, dimenzija, prostire se 45
m na severu, 54 m na istoku sa krivinama , 46 m na jugu i 55 m na zapadu , da
plati tužiocu ______________ iznos od 50.000 (pedeset hiljada) evra, u roku od
15 dana od sklapanja ovog sudskog dogovora, iznos koji treba uplatiti na žiro
račun tužioca _______________ broj 1501001001597197, kao i da dozvoli
tužiocu da u gorenavedenom roku, pred nadležnim opštinskim organima –
opštinskoj Upravi za geodeziju i katastar opštine Priština, prenos vlasništva na
ime tužioca.
II. Troškove postupka snosi tuženi.

____________________ ___________________
Nakon ovog, sud donosi sledeće:
REŠENJE
ODBIJA SE u potpunosti gorenavedeno predloženo sudsko poravnanje parničara.
Postupak u ovom spornom pitanju će biti nastavljen nakon što rešenje kojim se
odbija sudsko poravnanje postane pravosnažno.
Završeno u 11.40 minuta
Prisutne strane potpisuju ovaj zapisnik bez primedbi.

____________________ ___________________
Tuženi
___________________
__________________ ________________
478
Obrazac broj 8 – Posebno rešenje o odbijanju sudskog poravnanja koje su

predložile strane
C. br./..../......

vrednosti ______________, na ročištu održanom dana _________________, je
doneo ovo:
R E Š E NJ E
ODBIJA SE predlog tužioca i tužene kojim su od suda zahtevali usvajanje

sudskog poravnanja sa sledećim sadržajem:
„Obavezuje se tuženi ________________ iz Prištine ul. „Milan Shuflaj” br. 56,

da na ime kupoprodaje nekretnine, a koja je na osnovu posedovnog lista br. 844
upisana kao katastarska parcela br. 744 Katastarska zona Priština, površine 54
ara, koja se nalazi na mestu zvanom „Prištinsko polje“, dimenzija, prostirese 45
m na severu, 54 m na istoku sa krivinama , 46 m na jugu i 55 m na zapadu, da
plati tužiocu ______________ iznos od 50.000 (pedeset hiljada) evra, u roku od
15 dana od sklapanja ovog sudskog dogovora, iznos koji treba platiti na žiro račun
tužioca _______________ broj 1501001001597197, kao i da dozvoli tužiocu da
u gorenavedenom roku, pred nadležnim opštinskim organima – opštinskoj Upravi
za geodeziju i katastar opštine Priština, prenos vlasništva na ime tužioca.
Troškove postupka snosi tuženi. .
479
Tužilac ____________ iz Prištine ul. „Milan Shuflaj” br. ___kojeg zastupa

njegova opunomoćena adv. ______________ iz Prištine, je u ovom sudu podneo
tužbu protiv tuženog ______________ iz Prištine ul. „Milan Shuflaj” br. ___,
kojeg zastupa njegov opunomoćenik adv. ______________ iz Prizrena, zbog
utvrđivanja prava vlasništva.
Na raspravi 18.08.2014, parničari su preko njihovih opunomoćenika obavestili

sud d asu postigli dogovor između sebe, kao što stoji u izreci ovog rešenja, stoga
su se i obratili sudu sa predlogom da ovo poravnanje sud uzme za osnovano.
Odlučujući po ovom predlogu opunomoćenika parničara, sud je pažljivo

razmotrio gorenavedeni predlog sudskog poravnanja, kao i druge spise predmeta,
zaključujući da je predlog za usvajanje gorenavedenog poravnanja neosnovan.
U stvari, pregledom spisa predmeta sud je konstatovao da je katastarska parcela

koja je predmet ovog spora, zavedena na ime Opštine Prizren, kao društvena
imovina, a ne na ime tužioca. Stoga, pošto ova parcela nije zavedena na ime
tužioca, proističe da isti ne može raspolagati njom, jer navedena nije u njegovom
vlasništvu, nego u vlasništvu trećeg lica – opštine Prizren, koja nije strana u ovom
postupku, sud zaključuje da u ovom tužbenom zahtevu tužioca je reč o pravima
kojima oni ne mogu raspolagati, predviđena članom 3.3 Zakona o parničnom
postupku (LPK).
Iz gorenavedenog, a na osnovu 414.3 ZPP, odlučeno je kao u dispozitivu ovog

rešenja.
OSNOVNI SUD U PRIŠTINI - Opšte odeljenje

C br.__________, dana _______________
Sudija
POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ove presude nezadovoljna strana ima

pravo žalbe u roku od 15 dana od dana prijema iste Apelacionom sudu u Prištini,
a preko ovog suda.
480
OBRASCI ZA TROŠKOVE POSTUPKA
Obrazac broj 1 - Rešenje kojim se prihvataju troškovi postupka
C.br./..../......

vrednosti ______________, odlučujući po zahtevu tužioca za troškove postupka,
dana _________________, doneo je ovo:
R E Š E NJ E
USVAJA SE zahtev tužioca __________________, o troškovima postupka,

OBAVEZUJE se tužena ______________ iz Prištine, da tužiocu na ime troškova
postupka isplati iznos od 208 evra, u roku od 7 dana od prijema rešenja pod
pretnjom prinudnog izvršenja.
Tužilac ______________ preko punomoćnika _________________, advokata iz

Prištine, je 15.07.2014, podneo sudu zahtev za odlučivanje u vezi troškova za
ponavljanje postupka u predmetu C. br. ___________ jer sud nije odlučio u vezi
ovih troškova.
Sud, ocenjujući zahtev opunomoćenog tužioca je ustanovio da Vrhovni sud

Kosova, odlučujući po zahtevu za ponavljanje postupka, koji je podneo
481
opunomoćeni tužioca, presudom CPP. br. 2/2014 od 06.03.2014, je dozvolio

ponavljanje postupka, poništio presudu Vrhovnog suda Kosova i odbio reviziju
tužene.
Pošto je u konkretnom slučaju prvostepena odluka, kojom je usvojen tužbeni

zahtev tužioca, postala pravosnažna, tužena je dobrovoljno ispunila obavezu
prema tužiocu o troškovima postupka, ali samo za dosuđene troškove, ne
uključujući i troškove ponavljanja postupka.
Sud, odlučujući po zahtevu za troškove postupka je ustanovio da tužiocu

pripadaju i troškovi postupka u odnosu na predlog za ponavljanje postupka.
Odluku da tužena snosi troškove postupka sud je zasnovao na odredbi članova

449. i 452. Zakona o parničnom postupku.
Odobreni iznos troškova postupka se odnosi na troškove pisanja predloga za

ponavljanje postupka, u iznosu od 208 evra.
Iz navedenog, odlučeno je kao u dispozitivu ovog rešenja.

C. br. _____________ dana ________________,
Sudija,

482
Obrazac broj 2 - Rešenje o oslobađanju od troškova postupka
C. br./..../......

R E Š E NJ E
USVAJA SE predlog tužiteljke __________ od ___________, za oslobađanje

takse i ista se OSLOBAĐA plaćanja sudske takse u iznosu od 30€ za ulaganje
žalbe u predmetu broj C. br. _________.
Tužiteljka je podneskom __________, podnela svoju primedbu na zahtev suda da

na ime žalbe treba da plati sudsku taksu u iznosu od 30€, a uz obrazloženje da je
primalac socijalne pomoći. Kao dokaz je dostavila dokaz da je korisnica socijalne
pomoći.
Sud je ovaj podnesak ocenio kao predlog tužiteljke za oslobađanje od plaćanja

sudske takse za podnošenje žalbe.
Članom 7.2 Administrativnog uputstva br. 2008/02 o objedinjenju sudskih taksi

je predviđeno da lice može biti oslobođeno sudske takse samo kada se utvrdi da
on ili ona dostavi dokaz da prima socijalnu pomoć od Ministarstva za rad i
483
socijalnu zaštitu. Iz predstavljenih dokaza od strane tužiteljke, kartona socijalne

pomoći se utvrđuje da ona pripada prvoj kategoriji primalaca ove pomoći do
_________, i da se na osnovu ovog ispunjavaju uslovi u skladu sa 7.2 tačka a.
gorenavedenog Administrativnog uputstva za oslobađanje od plaćanja troškova
postupka.
Stoga je sud, uzimajući u obzir predstavljene dokaze, odlučio da tužiteljku

oslobodi plaćanja sudske takse u iznosu od 30€, na ime podnošenja žalbe, u
skladu sa članom 468 ZPP, a u vezi sa članom 7. Administrativnog uputstva br.
2008/2.
OSNOVNI SUD U PRIŠTINI-Opšte odeljenje

C. br. _______ dana __________,
Sudija
PRAVNA POUKA: Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.
484
Obrazac broj 3 – Rešenje kojim se odbija zahtev za oslobađanje od troškova

postupka
C.br./..../......

R E Š E NJ E
ODBIJA SE predlog tužioca ______________, od ____________, kojim je

zahtevao od suda oslobađanje od plaćanja sudske takse u predmetu C. br.
Tužilac je preko pnomoćnika 29.05.2014. podneo predlog za oslobađanje od

sudske takse jer prema opštem imovinskom stanju nije u stanju da finansijski
pokrije troškove postupka ne šteteći neophodnu prehranu porodice i samog
tužioca. Zbog činjenice da je tužilac nosilac prava na osnovnu penziju i penziju
prema doprinosima u iznosu od 80€, dok od imovine ima samo stan u kojem živi.
Sud je ocenio predlog punomoćnika tužioca, razmotrio dokaze koji su predloženi:

potvrdu Katastarske službe u Prištini, br. 7037 od 28.05.2012. kao i odluku o
priznavanju prava na osnovu penziju i iz doprinosa.
485
Članom 7.2 Administrativnog uputstva br. 2008/02 o objedinjenju sudskih taksi

je predviđeno da lice može biti oslobođeno sudske takse samo kada se utvrdi da
on ili ona dostavi dokaz da prima socijalnu pomoć od Ministarstva za rad i
socijalnu zaštitu ili nasledne Agencije ili ako lice obezbedi dokaze da on ili ona
prima pravnu pomoć Okružne kancelarije za pravnu pomoć.
Iz dokaza koje je tužilac predložio nije dokazano da ispunjava uslove u skladu sa

članom 7.2 gorenavedenog Administrativnog uputstva za oslobađanje od plaćanja
troškova postupka.
Stoga je sud, uzimajući u obzir predstavljene dokaze, odlučio da odbije predlog

tužioca za oslobađanje od sudske takse u skladu sa članovima 253. i 450. ZPP, a
u vezi sa članom 7. Administrativnog uputstva br. 2008/2.

C. br._____________, dana________. ________________
S u d i j a,

486
OBRASCI ZA VRAĆANJE ŽALBE NA DOPUNU I ODBACIVANJE

ŽALBE KAO NEPOTPUNE
Obrazac broj 1 - Rešenje kojim se tužiocu vraća na dopunu žalba zbog potpisa
C. br./..../......

R E Š E NJ E
I. Tužiocu se vraća na DOPUNU žalba _______________ , da u roku od 7 dana

od prijema ovog rešenja dopuni žalbu potpisujući istu.
II. Ako podnosilac žalbe u datom roku ne pošalje sudu dopunjenu žalbu, onda
će sud odbaciti žalbu kao nepotpunu.
Tužilac je protiv presude ovog suda, pod brojem C. br. _____________,

dana____________, uložio žalbu dana ________________.
487
Sud je, nakon preliminarnog razmatranja žalbe tužioca ustanovio da ista nije
potpisana od strane podnosioca žalbe i na taj način je u suprotnosti sa članom 178.
ZPP, koji uređuje šta žalba treba da sadrži.
Pošto žalba ne sadrži potpis podnosioca žalbe, kao neophodan element koji žalba
treba da sadrži prema članu 178. ZPP, sudje, pozivajući se na član 179. ovog
zakona odlučio kao u dispozitivu ovog rešenja.

C. br._____________, dana________. ________________
S u d i j a,
488
Obrazac broj 2 - Rešenje kojim se odbacuje žalba tužioca kao nepotpuna
C. br./..../......

R E Š E NJ E
ODBACUJE se kao nepotpuna žalba tužioca ____________ od ____________,

dana _____________, koja je uložena protiv presude ovog suda, pod brojem C.
br. ______, dana ___________________.
Tužilac je protiv presude ovog suda, pod brojem C. br. _____________,

dana____________, uložio žalbu dana ___________________.
Sud je, nakon preliminarnog razmatranja žalbe tužioca ustanovio da žalba ne

sadrži potpis podnosioca žalbe kao neophodan element koji žalba treba da sadrži
prema članu 178. ZPP, stoga je pozivajući se na član 179. ovog zakona rešenjem
naložio tužiocu da u roku od sedam dana dopuni uloženu žalbu.
489
Rešenje ovog suda o vraćanju žalbe na dopunu, tužilac je primio dana

_____________ i nije postupio prema primedbama suda da u roku od sedam dana
dopuni žalbu potpisujući je.
Pošto tužilac nije dopunio žalbu u zakonskom roku od sedam dana, sud je,
pozivajući se na član 179. ZPP odlučio da žalbu tužioca odbaci kao nepotpunu.

C. br._____________, dana________. ________________
S u d i j a,

490
OBRASCI ZA MERITORNE ODLUKE
Obrazac br. 1 - Presuda zasnovana na priznanju
C. br./..../......

Prištine, Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________
vrednosti ______________, je dana _________________, doneo ovu:
PRESUDU
ZASNOVANU NA PRIZNANJU
USVAJA SE tužbeni zahtev tužioca ______________ D. O. O. sa sedištem u

Prištini, kao potpuno osnovan i OBAVEZUJE SE tužena Vlada Kosova –
Ministarstvo pravde u Prištini, da tužiocu na ime duga za obavljene radove prema
ugovoru tokom perioda 24.08.2007. do 14.12.2007, isplati iznos od
________________________ evra, kao i zateznu kamatu u iznosu od
_______________ evra, u roku od 15 dana od prijema ove presude pod pretnjom
izvršenja.
Tužilac ____________________ D. O. O. sa sedištem u Prištini je tužbom i

preciziranjem koje je naveo na pretresu da na ime duga za obavljene radove prema
491
ugovoru, za period 24.08.2007. do 14.12.2007, plati iznos od

________________________ evra, kao i zateznu kamatu u iznosu od
_______________ evra, u roku od 15 dana od prijema ove presude pod pretnjom
izvršenja.
Zastupnik tužene na glavnom pretresu održanom 11.02.2011. je u potpunosti

potvrdila tužbeni zahtev tužioca.
Sud, u smislu člana 148.2 Zakona o parničnom postupku nakon potvrđivanja

tužbenog zahteva od strane tužene je konstatovao da u konkretnom zahtevu je reč
o zahtevu kojim strane mogu slobodno raspolagati, stoga u smislu člana 148.1
ZPP sud je, bez daljeg razmatranja, odlučio kao u dispozitivu ove presude.
Nije podnet zahtev za troškove postupka.

C. br._____________, dana________. ________________
S u d i j a,

492
Obrazac br. 2 - Presuda zasnovana na odricanju od tužbenog zahteva
C. br./..../......

vrednosti ______________, van ročišta je dana _________________, doneo ovu:
PRESUDU
NA OSNOVU ODRICANJA OD TUŽBENOG ZAHTEVA
ODBACUJE SE tužbeni zahtev tužioca __________________, iz Podujeva,

kojim je tražio da se OBAVEŽE tužena osiguravajuća kompanija
„__________________“ iz Prištine da tužiocu, na ime naknade štete, materijalne
i nematerijalne, koju je pretrpeo zbog saobraćajne nesreće dana
____________________ zbog krivice njenog osiguranika i to:
Nematerijalna šteta:
- na ime fizičkog i telesnog bola, iznos od .......................................2000 €;

- na ime straha, iznos od.........................................................................1500
€;
- na ime smanjenja opšte životne aktivnosti, iznos od........................5000 €;
- na ime deformacije tela, iznos od.......................................................1500 €:
- na ime otežanog hranjenja, iznos od.................................................. 900 €.
Materijalna šteta:
493
- na ime ojačane hrane, iznos od..................................................200 €;

- na ime tuđe nege , iznos od...........................................................200 €;
- na ime banjske rehabilitacije, iznos od................................................400 €;
- na ime materijalnih troškova prema računima, iznos od........................600
€;
- i zahtev kojim je tražio da se nadoknadi materijalna šteta u iznosu od 1350
€, sa godišnjom kamatom od 12% kao i troškove postupka, U
POTPUNOSTI NEOSNOVAN.
Obrazloženje
Tužilac je tužbom podnetom od strane punomoćnika ovom sudu dana

21.12.2012. tražio da se obaveže tužena osiguravajuća kompanija
„__________________“ iz Prištine da tužiocu, na ime naknade štete, materijalne
i nematerijalne, koju je pretrpeo zbog saobraćajne nesreće dana
____________________ zbog krivice njenog osiguranika, kao što je opisano u
tužbi.
Punomoćnik tužioca je podneskom od 02.04.2013. izjavio da se u smislu odredbe

člana 149. st. 1 Zakona o parničnom postupku, odriče od tužbenog zahteva.
Sud, u smislu odredbi člana 149. Zakona o parničnom postupku je odlučio kao u
dispozitivu ove presude.
OSNOVNI SUD U PRIŠTINI-Opšte odeljenje

C. br. 3341/12, dana 30.04.2013
S u d i j a,

494
Obrazac br. 3 - Presuda zbog propuštanja
C. br./..../......

PRESUDU
ZBOG PROPUŠTANJA
I. USVAJA SE tužbeni zahtev tužiteljke Pošta i telekomunikacije Kosova, d. d. -

Priština, KAO OSNOVAN.
II. OBAVEZUJE SE tuženi ________________, ulica „_________________”,
br. ______________ Priština, da tužiteljki, na ime ispunjenja ugovora plati iznos
od _________________ evra sa godišnjom zateznom kamatom od
_______________, koju plaćaju komercijalne banke za nenamenska deponovana
sredstva za više od godinu dana, počevši od dana podnošenja tužbe 04.03.2009,
do konačne isplate , kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 30 evra, sve
u roku od 7 dana od dana prijema ove presude, a pod pretnjom prinudnog
izvršenja.
Obrazloženje
Tužiteljka Pošta i telekomunikacije Kosova, d. d. - Priština, dana 04.03.2009, je

podnela tužbu protiv tuženog ______________, ulica „________________”, br.
_____________ Priština, za izvršenje ugovora. U tužbi je tužiteljka naglasila da
495
je tuženi sa tužiteljkom sklopio ugovor o reprogramiranju duga, odnosno o

plaćanju duga n rate za korišćenje usluga fiksne telefonije i to za broj telefona
038 / __________________. Takođe je naglasila da je tuženi koristio usluge
fiksne telefonije u iznosu od _______________ evra, međutim nije ispunio svoju
obavezu prema ugovoru. Kao zaključak, tužiteljka je tužbom tražila da se tuženi
obaveže da tuženoj isplati na ime ugovora iznos tražen u tužbi, uključujući
kamatu i troškove postupka.
Sud u ovom spornom pravnom pitanju je doneo rešenje za odgovor na tužbu
01.04.2011, koje je tuženi primio 14.04.2011. Rešenjem za odgovor na tužbu sud
je obavestio tuženog o zakonskoj obavezi za davanje odgovora na tužbu i
zakonskim posledicama sa kojima će se suočiti ako ne podnese odgovor na tužbu,
odnosno o mogućnosti da sud donese presudu zbog neposlušnosti.
Tuženi, bez obzira što je primio rešenje za odgovor na tužbu, u ovom pravnom
spornom pitanju nije dao odgovor na tužbu.
Sud je u okviru zakonskih ovlašćenja u smislu odredbi iz člana 150 Zakona o
parničnom postupku, nakon ocene zakonskih uslova za donošenje presude zbog
neposlušnosti, ustanovio da su u konkretnom slučaju ispunjeni svi zakonski uslovi
za donošenje navedene presude.
Sud je ocenio sve uslove za donošenje presude, kao što je predviđeno odredbama
člana 150.1 tč. (a), (b) i (c), i to da je tuženom dostavljena tužba i poziv za odgovor
na tužbu, da osnovanost tužbenog zahteva proističe iz činjenica navedenih u tužbi,
u konkretnom slučaju iz dokaza koji su priloženi u tužbi se utvrđuje da tužiteljka
i tuženi su sklopili ugovor o reprogamiranju duga, odnosno plaćanja duga u
ratama za korišćenje usluga fiksne telefonije, nakon toga, tužiteljka je predstavila
istorijat računa o iznosu troškova za ponuđene usluge i da navedene činjenice nisu
u suprotnosti sa predloženim dokazima od strane same tužiteljke ili
opštepoznatim činjenicama. U konkretnom slučaju izveštaj o istorijatu računa je
identičan sa visinom iznosa u tužbenom zahtevu.
Sud u smislu navedenih odredbi iz člana 150. ZPK u vezi sa odredbama člana
262. st. 1 zakona o obligacionim odnosima, u kojem je određeno: „poverenik u
obligacionom odnosu je ovlašćen da od dužnika potražuje ispunjenje obaveze,
dok je dužnik dužan da ispuni obavezu savesno i u potpunosti, kao što je
predviđeno ranije“, je ustanovio da zahtev tužiteljke je osnovan i odlučio kao u
izreci ove presude.
O kamati sud je odlučio oslanjajući se na odredbe članova 186. i 277. ZOO, i za
datum početka toka kamate je prihvatio datum podnošenja tužbe u sudu.
496
Odluku da tuženi snosi sve troškove postupka, sud je zasnovao na zakonskim

odredbama u skladu sa članovima 449. i 452. Zakona o parničnom postupku.
Visina ovih odobrenih troškova se odnosi na taksu za tužbu, u iznosu od 15 evra,
i taksu za presudu u iznosu od 15 evra.
Na osnovu gorenavedenog, sud je odlučio kao u dispozitivu ove presude.

C. br. 411/09, dana 22.07.2014
S u d i j a,

497
Obrazac br. 4 – Presuda za naknadu štete
C. br./..../......

_________________, doneo ovu:
PRESUDU
I. USVAJA SE kao delimično osnovan tužbeni zahtev tužiteljke

______________ iz ___________ i OBAVEZUJE tužena, Osiguravajuća
kompanija _________________, da tužiteljki na ime nadoknade nematerijalne
štete, plati sledeće iznose:
- za fizičku bol, iznos od................................................................2.500 €;

- za pretrpljeni strah, iznos od........................................................2.000 €;
- na ime deformacije tela, iznos od................................................2.000,€
- tako da ukupan iznos dostiže 6.500 €, sa kamatom kao za nenamenski

deponovana sredstva na godinu dana, od dana donošenja presude (dana
05.02.2014) do konačnog izvršenja, zajedno sa troškovima postupka u iznos ud
644€, sve ovo u roku od 15 dana od dana donošenja presude.
498
II. ODBIJA SE preostali deo tužbenog zahteva tužiteljke o dosuđenim iznosima,

i to na ime nematerijalne štete, za fizičku bol iznos od 500€, za pretrpljeni strah
iznos od 1000€ i za deformaciju tela iznos od 1.500€, a u celosti se odbija zahtev
za naknadu materijalne štete i to za tuđu negu i stranje u iznosu od 100€ i ojačanu
ishranu u iznosu od 80€, KAO NEOSNOVAN.
Ovlašćeno lice tužene u tužbi i na održanim ročištima je od suda zahtevao da

tužbeni zahtev tužiteljke usvoji u potpunosti kao osnovan za oblik štete i u
iznosima navedenim u podnesku od 08.01.2014, tako da se tužena obaveže da
tužiteljki nadoknadi štetu koju je pretrpela zbog povreda dobijenih u saobraćajnoj
nesreći 03.11.2012, i to za telesnu bol, iznos od 3.000 €, za pretrpljeni strah, iznos
od 3.000€, za deformaciju, iznos od 3.500€, za ojačanu ishranu 80€ i za tužu
pomoć iznos od 100€. Iz navedenih razloga je predložila sudu da tužbeni zahtev
tužiteljke usvoji kao prema iznosima navedenim u podnesku 08.01.2014.
Troškove postupka je zahtevala prema T/a navedenim u podnesku.
Tužena u odgovoru na tužbu nije osporila tužbu u smislu odgovornosti za

prouzrokovanu štetu. Na glavnom pretresu tužiteljki je data ponuda od 1.500€, za
sve oblike štete, isključujući materijalnu štetu, kako bi se završilo sudskim
poravnanjem. Iz navedenih razloga je od suda tražila da se tužbeni zahtev
tužiteljke usvoji kao delimično osnovan i to u iznosu od 1.500€, a preostali deo
odbije kao neosnovan. U vezi troškova postupka je tražila od suda da se prilikom
odlučivanja po slučaju pozove na član 452 st. 2 ZPP.
Sud za pravilno i potpuno ocenjivanje činjeničnog stanja u ovom pravnom pitanju

u izvođenju dokaza na ročištu održanom u ovom sudu dana _______________,
je izveo dokaze čitanjem izveštaja o nesreći br. _________-AR-_____________
od _________________, izveštaj univerzitetskog Kliničko-bolničkog centra br.
_____________ od ________________ kao i druge lekarske izveštaje koji se
nalaze u predmetu, kao i mišljenje medicinskih veštaka ortopeda i psihijatra
______________________.
Nakon što je sud ocenio svaki dokaz posebno i sve zajedno, na osnovu odredbi iz
člana 8. Zakona o parničnom postupku, došao je do zaključka dau ovom
građansko-pravnom sporu treba doneti odluku kao u dispozitivu ove presude, iz
sledećih razloga.
499
Između parničara nije bila sporna osnova tuženog zahteva jer je ovlašćeno lice
tužene nikada nije osporio, čak je tužiteljki dao ponudu za poravnanje.
Sporna je bila visina tužbenog zahteva preciziranog u podnesku od __________.
Za potvrđivanje visine tužbenog zahteva, sud je na predlog ovlašćenog lica

tužene, u smislu materijalnog dokaza, doneo medicinsko veštačenje od dr
____________ stručnjaka ortopeda i ___________ stručnjakinje psihijatrije, koji
su na osnovu lekarske dokumentacije i nakon direktnog pregleda tužene i nakon
direktnog pregleda tužiteljke, izneli stručno mišljenje, u veštačenju izrađenom
dana _______________, prema kojem je tužiteljka pretrpela povrede kao što su
opekotine kože I i II stepena levog ramena (ocenjeno kao teška povreda), povrede
glave, povrede nosa, distorziju vrata, ugruvanost lumbalnog predela, ugruvanost
grudnog koša i pelviksa (ocenjeno kao lakša telesna povreda).
Ovim dokazima koje je sud izveo na ime fizičkih bolova je odobrio zahtev u
iznosu od 2.500€, i ocenio kao pravično obeštećenje koje služi svrsi obeštećenja
jer je tužiteljka prema mišljenju medicinskog veštaka ortopeda – traumotologa,
zbog zadobijenih povreda pretrpela fizičke bolove izrazito visokog intenziteta
koji su trajali 30 minuta do davanja prve pomoći, fizičku bol višeg intenziteta koja
je trajala 2 dana, fizičku bol srednjeg intenziteta, koja je trajala 21 dan, što
dokazuje i dodeljena terapija, fizičku bol nižeg intenziteta trpi i danas i uvek
prema promenama klimatskih uslova.
Na ime pretrpljenog straha sud je odredio obeštećenje od 2.000€, i ocenio

pravičnim obeštećenjem polazeći od činjenice da je prema mišljenju medicinskog
veštaka psihijatrije, tužena pretrpela primarni strah manifestovan u obliku straha
od smrti, koji je trajao nekoliko sekundi. Sekundarni strah visokog intenziteta
koji je potrajao 3 dana koji je propraćen stanjem anksioznosti i traumama tokom
noći, većinom stanje reagovanja na stres. Ovo je nakon toga prešlo na sekundarni
strah nižeg intenziteta koji je i dan danas prisutan , počevši od brige od posledica
nesreće uključujući i stanje opekotina i posledica na levoj ruci, propraćene
stigmom, brigama tokom sna i čestim buđenjima, gubitkom raspoloženja i
povremenim plakanjem sa emotivnim reakcijama, ako i naglašenom nesigurnošću
tokom učešća u saobraćaju. Tužiteljka je tretirana i kod psihijatra terapijom za
smirenje protiv pretrpljenog stresa.
500
Na ime pretrpljenih deformacija sud je odredio obeštećenje u iznosu od 2.000€, i

ocenio pravičnim obeštećenjem polazeći od činjenice da je prema veštačenju,
kod tužiteljke prisutna deformacija tela srednjeg stepena zbog deformacije –
cikatriksa preostalog nakon opekotina u predelu levog dela grudi prečnika
otprilike 10 cm sa 5 cm, koji povremeno predstavlja izložen deo tokom određenih
vremenskih perioda, a uzimajući u obzir mladost tužiteljke.
Gorenavedena veštačenja sud je uzeo kao potpuno osnovana i poklonio im puno

poverenje jer veštačenja sadrže neophodne elemente date na osnovu stručnog
znanja i dovoljno razloga koje je sud ocenio kao pravične za utvrđivanje
odlučujućih činjenica u ovom spornom pitanju.
Na osnovu ovog činjeničnog stanja sud je ocenio da tužena u potpunosti snosi

odgovornost na osnovu krivice, za štetu koja je prouzrokovana tužiteljki prilikom
povreda tokom saobraćajne nesreće, za šta je tužena dužna da tužiteljki isplati
naknadu štete pošto je lice koje je prouzrokovalo štetu sklopilo ugovor sa
tuženom OK „_______________“, i u ovim okolnostima nadoknadu štete vrši
tužena na osnovu osiguranja auto-odgovornosti TPL (obavezno osiguranje za
treća lica) u skladu sa članovima 178 st. 1 i 154. Zakona o obligacionim odnosima.
Odredbom člana 202 st. 1 ZOO je predviđena vrsta ili oblici nadoknade za
nematerijalnu štetu i to za pretrpljene fizičke bolove, pretrpljeni strah itd.
Na osnovu gorenavedenih odredbi, kao i ocenjujući sve kriterijume i mere za

određivanje visine nematerijalne odštete, a posebno uzimajući u obzir prirodu i
stepen telesnih povreda koje su prouzrokovane tužiteljki, njenim godinama, na
osnovu gore opisane ocene medicinskog veštačenja, sud je usvojio tužbeni zahtev
tužiteljke kao u vrednosti za nadoknadu štete navedenim u stavu I dispozitiva
presude, ocenjujući ih realnim, objektivnim obeštećenjima i sa uverenjem da ovo
obeštećenje je u skladu sa prirodom i posledicama povrede.
Za odbijeni deo tužbenog zahteva koji se donosi na nematerijalnu štetu sud je

odlučio kao u izreci presude jer je ocenio da nadoknada koja prevazilazi dosuđeni
iznos ne bi bila u skladu sa povređenim dobrom i u cilju da obeštećenje bude
pravično.
Sud je odlučio da odbije zahteve tužiteljke na ime materijalne štete za stranu

pomoć i staranje, u iznosu od 100 € i za ojačanu ishranu, u iznosu od 80€, jer je
501
ocenio da sa strane tužiteljke nije dostavljen nijedan dokaz kojim bi se potvrdila

visina navodnih potraživanja. Stoga, u nedostatku dokaza za materijalnu štetu,
sud je odlučio kao u dispozitivu presude o odbijenom delu.
Sud smatra da dosuđeni iznosi kao u izreci ove presude predstavljaju moralnu
satisfakciju i realnu odštetu za forme povreda koje je tužiteljka pretrpela u
saobraćajnoj nesreći, povredama i posledicama, uzimajući u obzir i uslove koji su
propisani u odredbi člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, životnom
standardu kosovskih građana i dosadašnjoj praksi kosovskih sudova.
Sud je u vezi zahteva za kamatu odlučio u skladu sa članom 277. ZOO.
Odluka o troškovima postupka je zasnovana na odredbama članova 449. i 452.1

ZPPse, kao i na tarifama kosovskih advokata, tako da je tužena dužna da
ovlašćenom licu tužiteljke plati za pisanje tužbe 104€, za sudske takse za tužbu
50€, a za sudske takse za presudu 50€, za troškove medicinskog veštačenja 200€,
za dva ročišta održana u prisustvu ovlašćenog lica tužiteljke po 120€, ukupno za
sudske troškove iznos od 644€.
Na osnovu gorenavedenog, odlučeno je kao u dispozitivu ove presude.

C. br.______________ dana _____________________
S u d i j a,

502
Obrazac br. 5 – Presuda za oslobađanje imovine
C. br./..../......

PRESUDU
I. USVAJA SE tužbeni zahtev tužioca __________________ iz

_____________.
II. OBAVEZUJE SE tuženi ____________________ iz Prizrena da tužiocu

_______________, prenese u posed i na slobodno raspolaganje deo
katastarske parcele br. ____________________, prema potvrdi o pravu na
nepokretnu imovinu br. UL-___________________, KZ
_______________, kulture kuća i do u delu od _____________ m2,
sledećih dimenzija i granica: sa istoka ______________m, sa zapada
_______________m, sa juga ________________m i sa severa
_____________, kao i da plati troškove postupka tužiocu u iznosu od
___________ evra, sve navedeno u roku od 15 dana od primanja ove
presude, pod pretnjom nasilnog izvršenja.
503
Navodi strana
Tužilac __________________ je ovom sudu podneo tužbu protiv tuženog

_________________, zbog prenosa nekretnine u kojoj je naglasio da je on vlasnik
nekretnine koja je zavedena kao kat. parcela. br. _______________, ukupne
površine od _______________m2, od čega ___________m2, je kuća a
____________m2, koristi se kao dvorište, a koje su upisane u posedovnom listu
br. _______________ KZ ____________. Ovu nekretninu je on kupio
kupoprodajnim ugovorom leg. br. _______________, od ________________,
koji je sklopljen između njega, kao kupca i _________________, kao prodavca.
Takođe je naglasio da je ova imovina upisana na njegovo ime, ali da on koristi
samo jedan deo ukupne površine a preostali deo koristi tuženi i to prema drugom
kupoprodajnom ugovoru o imovini, sklopljenom između oca ovde tuženog
_____________ i ________________ (ugovor koji nije overen). Dalje je naveo
da je u avgustu 2008. brat tuženog, koji je došao iz _____________, srušio jedan
zid i delove zida bacio na deo kat. parcele br. ________________ i to na deo
imovine koja je u posedu tužioca. Tražio je usvajanje tužbenog zahteva i
obavezivanje tuženog da tužiocu preda na slobodno posedovanje deo katastarske
parcele koja je predmet ovog spora i to prema izveštaju geodetskog veštaka.
Tokom sudskog razmatranja punomoćnik tužioca advokat _____________ iz

________________ je izjavio da ostaje pri tužbi i tužbenom zahtevu koji je
prepravljen podneskom od _________________. Dalje je izjavio da je na osnovu
izvedenih dokaza tokom sudskog razmatranja potvrđeno da je legitiman vlasnik
ove parcele tužilac i to na osnovu kupoprodajnog ugovora o nekretnini, koji je
predmet ovog spora, overen u ovom sudu Ov. br. ________________, od
_______________________. Dodao je da se pravo vlasništva nad katastarskom
parcelom tužioca potvrđuje i iz potvrde o pravima na nepokretnu imovinu, pri
čemu je ova imovina zavedena na ime tužioca. Takođe je naglasio da deo ove
parcele površine od ______________m2, sada koristi tuženi bez ikakvog
zakonskog osnova, pri čemu su dimenzije ove parcele opisane u veštačenju
veštaka ______________, od _______________. Na kraju, dodao je da se iz
izjave samog tužioca saslušanog u svojstvu strane, utvrđeno da je on legitiman
vlasnik dela katastarske parcele, dela koji tuženi koristi bez ikakve pravne osnove.
Tražio je troškove postupka i to samo troškove sudskog veštačenja u iznosu od
_____________ evra.
504
U pisanom odgovoru na tužbu, tuženi je naglasio da je tužba tužioca neosnovana

i da istu sud treba da odbije, dodajući da je otac tuženog tokom 1968-69, kupio
baštu površine od ______________m2, od vlasnika __________________, što se
može videti i u kupoprodajnom ugovoru (neoverenom), pri čemu je on platio
prodajnu cenu i ušao u posed ove imovine, a koja je u njegovom posedu i dan
danas. On je takođe izjavio da je tokom rata kuća spaljena i opljačkana i da je
ovom prilikom spaljena i ostala dokumentacija. Nakon ulaza u posed od strane
oca tuženog, imovina je okružena zidom, koji je srušen tokom rata na Kosovu.
Inače nije osporio mogućnost sklapanja ugovora između ___________________,
kao prodavca, i tužioca, kao kupca, ali je naglasio da je tužilac mogao da kupi
samo kuću, ali ne i dvorište i da tužilac nikada nije imao u posedu deo ove parcele
br. __________________ KZ Prizren. Takođe je naglasio da je za ovo pitanje
sada prošlo već ________________ godina i da bivši prodavac
___________________ nije ostavio naslednike, niti je bio pismen, stoga, prema
njemu, on i nije bio svestan da je ugovorom sklopljenim između njega i ovde
tužioca bilo uključeno i dvorište.
Tokom sudskog razmatranja ovlašćeni tuženog, advokat ________________ iz

Prizrena je izjavio da ostaje uz pismeni odgovor na tužbu i da se u potpunosti
protivi tužbi i tužbenom zahtevu tužioca, zahtevajući da sud isti odbije kao
neosnovan. Zato što je prema njemu neosporna činjenica da je 1970. otac tuženog
kupio nekretninu, odnosno dvorište koje je registrovano prema posedovnom listu
_______________ KZ Prizren, katastarsku parcelu br. ______________, sada
___________________, od prodavca _____________________, površine od
________________m2 i to nakon što je kupio dvorište površine od
_______________m2, tako da mu je deo od _____________m2 prodat kasnije
jer za ovaj deo nije postojao drugi ulaz osim prolaza preko nekretnine tužioca.
Inače sporni deo je fizički bio odvojen od katastarske parcele ______________ i
okužen je bio zidom od kamena, u šta se je i sud uverio prilikom uviđaja na licu
mesta. Pošto je jedini ulaz u ovaj deo bio preko kuće tužioca, to ne osporava ni
sam tužilac u svojoj izjavi u svojstvu strane, postavlja pitanje kako bi neko kupio
nekretninu znajući da ta nekretnina nema nikakav ulaz. Prema njemu, ovaj deo
sporne nekretnine je u posedu tuženog sada već 43 godine, pri čemu je istu
koristio otac tuženog, a nakon njegove smrti, sada je on u posedu ove parcele.
Tužilac nikada nije bio u posedu ove parcele, jer ova parcela predstavlja fizičku
celinu nekretnine i jedini ulaz za nas je bio preko imovine tužioca. Prema njemu,
pošto tužilac raspolaže ugovorom iz 1977, onda se postavlja pitanje zašto on, ako
je znao da je kupio i ovaj deo parcele, nikada nije podneo tužbu za ovaj deo, nego
505
to čini sada nakon ovoliko godina, činjenica koja tužbu čini nemoralnom. Na
kraju, naglasio je da se pravo vlasništva stiče ako posedovalac bona fide poseduje
imovinom više od 20 godina, a da ga nikada nije omeo tužilac ili bilo ko drugi,
pri čemu stiče i pravo vlasništva. Na osnovu gorenavedenog, sudu je predložio da
tužbu tužioca odbije kao neosnovanu. Nije tražio troškove postupka.
Utvrđeno činjenično stanje
Za pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja, sud je izveo sledeće dokaze:

kupoprodajni ugovor o nekretnini sa Ov.br. _________, od __________; potvrdu
o pravu vlasništva nad nekretninom pod br. UL- ______________, od
___________; neoveren kupoprodajni ugovor o nekretnini od _____________,
potpisan između _____________ i _________________; veštačenje veštaka
geodezije______________ od _________________; dopunjeno veštačenje
veštaka geodezije ___________________, od ________________; a takođe su
saslušani i __________________ u svojstvu parničara.
Sud, nakon ocene tvrdnji parničara i gorenavedenih dokaza, u smislu člana 8.

Zakona o parničnom postupku (ZPP), je pažljivo i savesno ocenio svaki dokaz
posebno i sve zajedno i ustanovio da:
Tužbeni zahtev tužioca je osnovan.
Na osnovu kupoprodajnog ugovora o nekretnini leg.br. ____________, od

_______________, sud je konstatovao činjenicu da je ovde tužilac
____________, sa bivšim prodavcem ________________, sklopio kupoprodajni
ugovor o nekretnini – kući u Prizrenu ul. „______________” br. __________,
odnosno katastarskoj parceli br. ______________, prema posedovnom listu
(starom) ____________ KZ ______________, površine od
___________________m2.
Na osnovu potvrde o pravu vlasništva nad nekretninom pod br. UL-

____________________, od ______________________, sud je konstatovao
činjenicu da katastarska parcela br. ________________, KZ
_________________, površine od _______________ m2, je registrovana na ime
ovde tužioca ____________ i to na ime njene _______________.
Na osnovu neoverenog ugovora o kupoprodaju nekretnine, od

__________________, potpisanog između _____________________ (nema
506
njegovog potpisa,samo otisak prsta), kao prodavca, i ________________, kao

kupca, sud je konstatovao činjenicu da je predmet ovog ugovora „kupoprodaja“
nekretnine u ul. „___________________” br. ___________ i to dvorišta površine
od ________________m2, katastarske parcele br. _________________, iz
posedovnog lista br. ___________________ KZ Prizren.
Iz veštačenja veštaka geodezije __________________ od

__________________, odnosno dopunskog veštačenja od _______________,
sud je konstatovao činjenicu da je tužilac vlasnik parcele _________________
KZ Prizren, parcele koja je registrovana na posedovnom listu br.
_________________ i to površine od __________m2. Pored navedenog
činjeničnog stanja, veštak je takođe konstatovao da tuženi _______________,
koji je vlasnik susedne katastarske parcele br. _________________, KZ Prizren,
trenutno koristi deo gorenavedene parcele tužioca br. __________ KZ Prizren i
to površine od _____________m2. Na pratećoj skici ovog veštačenja je crvenom
bojom obeležen sporan deo katastarske parcele br. 4325, koju tuženi koristi kao
dvorište, u dimenzijama, sa istoka _____________ m, zapada ______________
m, juga ______________m i sa severa _________________ m.
Sud je takođe saslušao tužioca, Hibe Shopa, u svojstvu parničara, koji je pred
sudom izjavio da je on pre 30 godina kupio kuću zajedno sa placem od njegovog
ujaka __________________, činjenica za koju su sklopili ugovor, koji su overili
u Opštinskom sudu u _____________(leg.br. ______________, od
______________). Setio se je da je u razgovoru sa stricom ___________ (ocem
tuženog), saznao da je i on kupio od istog prodavca deo dvorišta i to u blizini
placa koji je on kupio, što mu je potvrdio i sam prodavac _______________ (ujak
tužioca). Dalje je izjavio da činjenično stanje na ovoj katastarskoj parceli nije
promenjeno i da je isto kao kada ju je kupio pre mnogo godina, objašnjavajući da
je on ušao u posed spornog dela katastarske parcele br. ____________ KZ
___________ i to preko prozora kuće, ulaz, koji je koristio do kupovine kuće koja
se graniči sa ovom parcelom, nakon čega je srušio deo zida kuće, koja se graniči
sa ovim delom kat. parcele ____________ KZ __________. Na kraju je izjavio
da je u kući koja se nalazi na kat. parceli _______________ KZ __________,
živeo samo tuženi.
Zakonska osnova
507
Prema članu 20. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa je predviđeno da:
„pravo svojine stiče se po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i
nasleđivanjem“. Članom 37. istog Zakona je predviđeno: „Vlasnik može tužbom
zahtevati od držaoca povraćaj individualno određene stvari. Vlasnik mora
dokazati da na stvari čiji povraćaj traži ima pravo svojine, kao i da se stvar
nalazi u faktičkoj vlasti tuženog. Pravo na podnošenje tužbe ne zastareva“.
Članom 10. Zakona o prometu nepokretnosti je predviđeno da: „Ugovor o
prenosu prava vlasništva nad nepokretnosti treba da bude sačinjen napismeno
a potpise ugovarača treba da potvrdi sud“, dok u članu 33. Zakona o osnovama
svojinsko pravnih odnosa su predviđeni dodatni zahtevi za validnost ugovora o
transakciji – odnosno se propisuje da se pravo vlasništva nad nepokretnošću
dobija upisom u javne knjige.
Konačna ocena suda
Iz svih izvedenih dokaza, navoda parničara i zakonske gorenavedene osnove, sud

je došao do zaključka da se tužbeni zahtev tužioca treba usvojiti kao osnovan.
Ovo iz činjenice što kupoprodajnim ugovorom o nekretnini leg.br. ___________,
od ______________, koji je sklopljen između ovde tužioca i prethodnog vlasnika
iste ________________, tužilac je kupio katastarsku parcelu br.
_________________ KZ _______________ i to površine od
______________m2. Ovom dokazu je sud dao puno poverenje. Takođe, na
osnovu potvrde o pravima vlasništva nad nekretninom br. UL-
___________________, od ___________________, se utvrđuje da sporni deo
ove nekretnine je upisan na ime ovde tužioca __________________ i to kao njen
jedini vlasnik. Ovom dokazu je sud takođe dao puno poverenje. Kao što je
navedeno i iznad, u cilju što pravilnijeg i potpunijeg utvrđivanja činjeničnog
stanja, sud je u ovom pitanju angažovao i odgovarajućeg veštaka geodezije, koji
je u svom pismenom izveštaju takođe konstatovao da je katastarska parcela br.
_________________ KZ _______________, koja je upisana u posedovnom listu
br. ____________, površine od _______________m2, na kojoj je naveden i
sporni deo, upisana na ime ovde tužioca sa dimenzijama i položajem kao što stoji
u veštačenju ovog veštaka. I ovom veštačenju je sud dao puno poverenje. Sa druge
strane, sud nije dao poverenje neoverenom „ugovoru“ u kupoprodaju imovine,
sklopljenom između prodavca ___________________ i oca tuženog
___________________ (istog imena kao i sam tuženi) od __________________,
jer način na koji je ovaj ugovor sklopljen ne predstavlja regularan justus titulus
za prenos prava vlasništva. Između ostalog, u ovom ugovoru se primećuje da je
508
otac tuženog „kupio“ određenu površinu dvorišta od _______________m2, dok

se iz veštačenja geodetskog veštaka vidi da on koristi površinu od
_______________ m2, što nije u skladu ni sa samim njegovim neoverenim
„ugovorom“. Pošto na osnovu pozitivnog prava tužilac ______________ je
vlasnik katastarske parcele br. _______________, KZ _____________ i da tuženi
drži u faktičkom posedu ovu parcelu, sud ocenjuje da u ovom slučaju, on kao
vlasnik, ima pravo da zahteva od držaoca, u ovom slučaju ovde tuženi, vraćanje
određene stvari pojedinačno, a što u ovom slučaju je katastarska parcela br.
_______________ KZ _________________, odnosno njen deo dimenzija i
površine kao u dispozitivu presude. Stoga sud je došao do zaključka da tužba
tužioca treba da bude usvojena u potpunosti kao osnovana.
Sud je ocenio i dokaze i navode drugih parničara, ali je zaključio da istu nisu od
uticaja u donošenju ove presude.
Iz gorenavedenog, sud je odlučio kao u dispozitivu ovog rešenja, a na osnovu

143.1 ZPP.
U vezi sa troškovima postupka, sud je odlučio na osnovu člana 452 st. 1 ZPP i to
u ukupnom iznosu od 150 evra, iznos koji je tužilac platio veštaku geodezije za
izvršeno veštačenje.

C. br._____________, dana________. ________________
S u d i j a,
_________________ _________________

509
Obrazac br. 6 – Odbijajuća presuda za utvrđivanje prava vlasništva
C. br./..../......

_________________, doneo ovu:
PRESUDU
ODBIJA SE tužbeni zahtev tužioca _______________, iz ________________,

kojim je zahtevao utvrđivanje da je na osnovu nasledstva vlasnik katastarske
parcele broj ____________________, po kulturi njiva druge klase, mesto zvano
„bela česma“, površine od _______________ ha, prema posedovnom listu broj
__________________ i vlasnik 2/3 katastarske parcele broj
____________________, po kulturi njiva druge klase, površine od
____________________ ha, da OBAVEŽE tuženu da ovo pravo prizna tužiocu
dozvoljavajući mu prenos i upis ovih nekretnina u vlasništvo, u suprotnom bi ova
presuda nakon pravosnažnosti poslužila kao osnova za upis ovih nekretnina na
ime tužioca u katastarskoj evidenciji opštine Priština, kao i zahtev za privremenu
meru i troškove postupka, sve u roku od 15 dana od pravosnažnosti presude pod
pretnjom prinudnog izvršenja, kao POTPUNO NEOSNOVAN.
510
Tužioci su tužbom, preko ovlašćenog zastupnika na glavnom pretresu i u

završnoj reči tražili usvajanje tužbenog zahteva kao potpuno osnovanog, kako
bi se potvrdilo da je na osnovu nasledstva vlasnik katastarske parcele broj
__________________, kulture njiva druge klase, mesto zvano „bela česma“,
površine od _______________ ha, prema posedovnom listu broj
__________________ i vlasnik 2/3 katastarske parcele broj
____________________, kulture njiva druge klase, površine od
____________________ ha.
Dodao je da je tužilac faktički vlasnik sporne nekretnine jer sporna imovina, koja
je zavedena na katastarskoj parceli broj __________________, kulture njiva
druge klase, mesto zvano „bela česma“, površine od _______________ ha, prema
posedovnom listu broj __________________, nasledio od svog oca
_____________, koja je formalno zavedena na ime brata tužioca
_______________, ali prema sporazumu iz vremena podele porodične zajednice
je pripala tužiocu, dok je tužilac faktički vlasnik i 2/3 katastarske parcele broj
____________________, kulture njiva druge klase, površine od
____________________ ha, jer su __________ godine je otkupili zajedno sa
bratom od lica koje se zove ___________, čija ukupna površina je
____________ha, ali 1/3 ove parcele je pripala bratu tužioca.
Naglasio je da je tužioca _________ godine pozvala tužena, odnosno imovinsko-

pravna služba da se izjasni povodom prava korišćenja sporne nekretnine u korist
tužene, o čemu se u zapisniku vidi da je tužilac zahtevao realnu naknadu , pošto
je predviđena izgradnja objekta „________________“.
U stvari, objekat „____________“ je bio izgrađen u blizini ove nekretnine, isti

objekat je bio i srušen je pre 1980, a katastarske parcele koje su predmet ovog
spora su izvan tog kompleksa, odnosno ostale su nepogođene.
Na kaju, naglasio je da tužiocu nikada nije predata odluka o eksproprijaciji,

tužioca nikada niko nije sprečavao u korišćenju spornog zemljišta, tako da mu
nije ni omogućeno da podnese bilo kakav predlog da na osnovu zakonskih odredbi
traži povraćaj imovine jer istu tužena nikada nije koristila za ciljeve
eksproprijacije, u smislu navedenog je zahtevao usvajanje tužbe kao osnovane.
511
Tražio je troškove prema tarifi Advokatske komore Kosova.
Tužena je u odgovoru na tužbu, tokom glavnog pretresa i zaključne reči osporila

tužbeni zahtev tužilaca kao potpuno neosnovan.
Dodala je da predmetna nekretnina je eksproprisana od strane nadležnog organa

_______________ godine jer je proglašena za opšti interes.
Dodala je da u vezi predmetne nekretnine je data ponuda za naknadu , izrađen je

zapisnik o naknadi i potpisan je ugovor o naknadi .
U vezi navoda tužioca za vraćanje predmetne nekretnine, pošto istu nije

nadoknadio organ za eksproprijaciju, tužena je izjavila da ovi navodi ne stoje jer
pravo na naknadu proističe nakon što odluka o naknadi postane pravosnažna i
naknada realizuje u sudskom postupku ako se vlasnik ne složi sa iznosom
naknade i to u roku od 10 godina, u ovom slučaju zahtev za kompenzaciju je
zastareo u smislu odredbe člana 379. Zakona o obligacionim odnosima.
Dodala je da se ne može u ostavini tretirati sporna imovina jer ostavina čini

imovinu ostavioca u trenutku njegove smrti.
Dok u smislu odredbe člana 21. Zakona o eksproprijaciji, nakon isteka 10 godina
od dana kada odluka o eksproprijaciji postane pravosnažna, ne može se podneti
zahtev za poništenje istog, u smislu navedenog je predložila sudu da tužbu i
zahtev iste odbije kao neosnovan.
Troškove postupka nije tražila.
Sud u ovom spornom pravnom pitanju u cilju utvrđivanja potpunog činjeničnog

stanja, prema predlogu strana je sproveo postupak i izveo dokaze: posedovni list
broj ________ od ___________, skicu merenja od ______________, rešenja
Sekretarijata za finansije opštine Prištine, 07. br. _______________ od
_____________, odluku od _______________ koja sadrži listu eksproprisane
imovine, zapisnik o saslušanju _______________ od _____________, potvrdu o
imovini UL-_______________, geodetsko veštačenje koje je sastavio ing.
______________, dana ________________, izjave svedoka __________,
_____________, _______________ i _______________ i dokaz o smrti
________________.
512
Nakon što je sud ocenio svaki dokaz odvojeno i sve zajedno, na osnovu odredbi
člana 8. Zakona o parničnom postupku je došao do zaključka da u ovom spornom
pravnom pitanju se treba odlučiti kao u dispozitivu ove presude jer:
Sud je ustanovio da je tužena, odnosno Sekretarijat za finansije opštine Prištine,

rešenjem _______________ od _____________ 07. br. ________________, za
potrebe „___________“ eksproprisao i na ime Opštine Prištine preneo katastarsku
parcelu _______________ površine od ___________ ha i parcelu
_______________ površine od ______________ ha.
Prema odluci o parceli broj ___________ površine _____________ ha je

eksproprisan _______________, dok za katastarsku parcelu _______________
površine _______________ ha je eksproprisan faktički vlasnik, a u konkretnom
slučaju za faktičkog vlasnika je registrovan _______________ sa 2/3 katastarske
parcele ______________ površine _____________ ha.
Ovo činjenično stanje se slaže i sa odlukom organa za eksproprijaciju od

___________, gde se primećuje da se na listi eksproprisanih katastarskih parcela
nalaze i sporne parcele ___________ i ____________.
U okolnostima prenosa vlasništva i trenutne evidencije, ovo stanje potvrđuje i

geodetsko veštačenje koje je izradio ing. ______________. Sud ovo stanje
prihvata kao tačno i za potvrđivanje iste priznaje kao pouzdane gorenavedene
odluke i veštačenje u navedenoj okolnosti.
A u okolnostima da je bivši vlasnik informisan o postupku eksproprijacije, sud

je zaključio da je bivši pravni vlasnik za katastarsku parcelu broj ___________
površine _______________ ha i bivši faktički vlasnik 2/3 katastarske parcele
_____________ površine ____________ ha. __________ bio pozvan i
informisan o postupku eksproprijacije prema zapisniku od ________________.
U ovim okolnostima sud prihvata kao pouzdan navedeni zapisnik.
U smislu gorenavedenog sud je ocenio da tužbeni zahtev tužioca je neosnovan jer

prema odredbi iz člana 21. Zakona o eksproprijaciji, između ostalog je propisano:
„pravosnažna odluka o eksproprijaciji će biti poništena na zahtev prethodnog
vlasnika eksproprisane nekretnine, ako korisnik eksproprijacije u roku od 3
513
godine od dana kada odluka postane pravosnažna nije završio, prema prirodi
objekta, neophodne radove na tom objektu.
Nakon isteka deset godina od dana kada odluka o eksproprijaciji postane

pravosnažna ne može se podneti zahtev za poništenje odluke“.
Pored navedenih odredbi Zakona o eksproprijaciji, sud je ustanovio da tužbeni

zahtev tužioca je neosnovan jer odredbom člana 44. Zakona o osnovnim svojinsko
-pravnim odnosima (ZOSPO): „Pravo vlasništva prestaje prelaskom stvari u
društveno vlasništvo“.
Prema odredbi člana 45. Zakona o osnovnim svojinsko -pravnim odnosima:

„Pravo vlasništva koje ima određeno lice nad određenom stvari prestaje kada
drugo lice stene pravo vlasništva nad tom stvari“.
Sud je odluku zasnovao i na odredbi Zakona o osnovnim svojinsko -pravnim

odnosima jer sa strane tužioca, tužbeni zahtev u formalnom smislu nije usmeren
ka poništenju odluke o eksproprijaciji, nego za osnovu koristi potvrdu vlasništva
prema ostavini. U tom smislu sud nije se oglasio predmetno nenadležnim prema
navodima tužene u skladu sa članom 18. Zakona o parničnom postupku jer za
tužbu i zahtev u obliku prestacije sud je nadležan.
Na osnovu nasledstva tužilac takođe nije uspeo da argumentuje svoj zahtev

jer činjenični nalazi suda u ovom spornom pitanju pokazuju da sporna
nekretnina nije činila ostavinsku masu pravnog prethodnika tužioca, pošto je
ista u vlasništvu drugog subjekta.
Sud u obrazloženju odbijanja zahteva se je pozvao na materijalno-pravne

odredbe raznih zakona jer prema odredbi člana 253.2 Zakona o parničnom
postupku, sud nije vezan pravnom osnovom, stoga, sud uzimajući za osnovu
okolnosti slučaja, bez obzira na osnovu navedenu u tužbi je odlučio da odbije
tužbeni zahtev prema bilo kojoj osnovi koja odgovara činjeničnom stanju u
tužbi ili koje je utvrđeno sa strane suda.
Pošto je sud odlučio da odbije tužbeni zahtev u smislu navedenih odredbi, prema
gore opisanim činjeničnim nalazima, navodi tužioca da faktički poseduje spornu
imovinu i da istu nije kompenzovala tužena, sud nije uzeo kao važnim
okolnostima jer u zahtevu tužbe nije bila kompenzacija eksproprisane imovine, te
514
sledstveno zahtev tužbe nije bila pružanje pravne zaštite za posedovanje ili prema
posedovanju. U tom smislu, i nalazi veštačenja nisu bili značajni za usvajanje
tužbenog zahteva.
Pošto je sud ustanovioda je tužbeni zahtev neosnovan, shodno je i zahtev za

privremenu meru (sada mera obezbeđenja) bio neosnovan.
Sud je odlučio da odbije i zahtev za privremenu meru, kao deo dispozitiva ove
odluke pošto o zahtevu za privremenu meru nije odlučivano ranije. Obrazloženje
obijanja zahteva za privremenu meru se odnosi na odbijanje tužbenog zahteva, u
ovom slučaju tužilac nije uspeo da tužbeni zahtev učini pouzdanim, te shodno ni
zahtev da se merom obezbedi realizacija njegovog zahteva.
Odluku da svaka strana snosi svoje troškove sud je zasnovao na odredbi člana
450. ZPP, jer nijedna strana nije imala zahtev za troškove.
Iz gorenavedenog, odlučeno je kao u dispozitivu presude.

C. br._____________, dana________. ________________
S u d i j a,

515
Obrazac br. 7 – Presuda za utvrđivanje vlasništva na osnovu nasledstva
C. br./..../......

_________________, doneo ovu:
PRESUDU
USVAJA SE U POTPUNOSTI KAO OSNOVAN tužbeni zahtev tužilaca

____________, ______________, _____________ i ___________________, svi
iz Prizrena, Ul. „_________________” br. _____________, UTVRĐUJE SE da
su isti vlasnici sa po 1/16 idealnog dela katastarske parcele 6410/2, kulture kuća-
zgrada, površine od 72 m2, prema posedovnom listu br. 9502, KZ Priština i
OBAVEZUJE tužena __________________, iz ______________, Ul.
“_________________” br. _____________, da tužiocima prizna pravo vlasništva
i dozvoli upis vlasništva na ime tužilaca u katastarskim knjigama u Katastarskoj
i i imovinskoj službi u Prištini i da tužiocima plati troškove postupka u iznosu od
_____________ evra, u roku od 15 dana od pravosnažnosti presude pod pretnjom
prinudnog izvršenja.
Tužioci su tužbom, preko njihovog ovlašćenog zastupnika, na glavnom pretresu i

u završnoj reči zahtevali da se tužbeni zahtev usvoji u potpunosti kao osnovan
516
tako da se potvrdi da su tužioci vlasnici po 1/16 idealnog dela katastarske parcele

_____________, kulture kuća-zgrada, površine od 72 m2, prema posedovnom
listu br. _______________, KZ Priština.
Dodali su da su tužioci braća pokojnog _____________________, koji je bio

suprug tužene ________________ i koji je preminuo ______________, ne
ostavljajući decu. Tužena je nakon smrti ostavioca predstavila samo sebe kao
zakonskog naslednika, krijući tužioce koji imaju pravo u smislu člana 14. Zakona
o nasledstvu na Kosovu i time se proglasila jedinim naslednikom.
U smislu navedenog su tražili da se tužba usvoji kao osnovana, zahtevali su

troškove postupka prema tarifi AKK i troškove za sudske takse za tužbu i presudu.
Tužena je u odgovoru na tužbu tokom glavnog pretresa i u završnoj reči osporila

tužbeni zahtev tužilaca u potpunosti kao neosnovan. Dodala je da je istina da su
tužioci braća njenog pokojnog supruga, sa kojim nije imala dece, ali pošto su
roditelji njenog supruga preminuli pre njenog supruga, onda je kao jedini
zakonski naslednik ona, a ne tužioci. U tom smislu je zahtevala odbijanje
tužbenog zahteva i tražila je troškove postupka za zastupanje.
Sud u ovom spornom pravnom pitanju, u cilju utvrđivanja punog činjeničnog

stanja prema predlogu strana je sproveo postupak i izveo dokaze: izvod iz knjige
umrlih za _______________, uverenje o braku između tužene i pokojnog
__________________, izvode rođenih za tužioce, izvod umrlih za oca i majku
tužilaca, posedovni list broj _______________, posedovni list prema kojem je
tužena na osnovu odluke o nasledstvu upisana kao vlasnica ½, i rešenje o
nasledstvu Opštinskog suda u ______________, dana _______________.
Nakon što je sud ocenio svaki dokaz odvojeno i sve zajedno, na osnovu odredbi
iz člana 8. Zakona o parničnom postupku, došao je do zaključka da u ovom
spornom pravnom pitanju treba odlučiti kao u izreci ove presude jer:
Između strana nije bila sporna okolnost da ______________, je preminuo dana

_____________ i da je za sobom ostavio suprugu, sada tuženu Nije bila sporna
niti okolnost da pokojni ___________ i tužena _______________, iz njihovog
braka nisu imali dece, a takođe nije sporno ni da su roditelji ____________,
preminuli pre njega.
517
Sporno među stranama je bilo da li tužioci mogu da naslede svog pokojnog brata
Nuredina Shehua, jer su roditelji preminuli pre _________________.
U smislu navedenog sud je ocenio da je tužbeni zahtev tužilaca osnovan jer prema
odredbama člana 14.1 Zakona o nasleđivanju na Kosovu je propisano: „Imovinu
umrlog lica koji nije imao svojih potomaka nasleđuju njegovi roditelji i
supružnik“, dok odredbom člana 14.2 je propisano: „Roditelji umrlog lica
nasleđuju jednu polovinu nasledstva u jednakim delovima, dok drugu
polovinu nasledstva nasleđuje supružnik umrlog lica“, a u odredbi člana 15.3 je
propisano: „Ako su oba roditelja umrlog lica preminula pre njega, deo
zaostavštine koji bi inače svakome od njih pripao da su nadživeli umrlo lice,
nasleđuju njihovi potomci“.
U smislu ovih zakonskih odredbi, sud je ocenio i odlučio da je tužbeni zahtev

osnovan jer je ostavilac preminuo ne ostavljajući naslednike i u konkretnom
slučaju tuženoj pripada polovina imovine prema nasledstvu u drugom zakonskom
redosledu, dok bi roditeljima ostavioca pripala polovina, na ravnopravne delove,
međutim pošto su roditelji ostavioca preminuli pre ostavioca, onda deo koji bi
pripao njima prelazi braći i sestrama ostavioca, a u konkretnom slučaju tužiocima.
Odluku da tužena snosi troškove parničnog postupka sud je zasnovao na

zakonskim odredbama u skladu sa članovima 449. i 452. Zakona o parničnom
postupku. Iznos dodeljenih troškova se odnosi na troškove ovlašćenog zastupnika
tužilaca i za dva ročišta u iznosu od 402 evra i za sudske takse za tužbu i presudu
u iznosu od 30 evra.
Na osnovu gorenavedenih podataka, sud je odlučio kao u izreci ove presude.

C. br._____________, dana________. ________________
S u d i j a,

518
Obrazac br. 8 – Presuda o poništenju ugovora
C. br./..../......

_________________, doneo ovu:
PRESUDA
I. USVAJA se delimično tužbeni zahtev tužilaca _________,

_________, _________, rođen _________, _________, rođen _________,
_________, rođen _________ i _________,rođen _________, svi iz Prizrena.
II. PONIŠTAVA se ugovor o poklonu Ov. br. _________, dana
_________, o nepokretnosti - katastarske parcele br.. _________-0 KK Prizren,
sklopljen između ________- kao poklonadavca i _________- kao poklonoprimca
i to samo u delu kojim je ugrožen neophodni deo tužilaca, dok u drugom delu
ugovor ostaje nepromenjen (važeći) i potvrđuje se da tužioci _________,
_________, _________, rođen _________, _________, rođen _________,
_________, rođen _________ i _________, rođen _________, svi iz Prizrena, su
suvlasnici po 1/12 idealnog dela katastarske parcele br.__-0 KK Prizren, u
ukupnoj površini od 65 m2, i obavezuje se tužena _________, da tužiocima
prizna ovo pravo, sve u roku od 15 dana od pravosnažnosti presude pod pretnjom
izvršenja.
519
III. ODBIJA se drugi deo tužbenog zahteva tužioca kojim su tražili

potpuno poništenje ugovora o poklonu i da se prizna da su isti suvlasnici na po
1/8 idealnog dela nepokretnosti – katastarske parcele br._________0 KK Prizren,
kao potpuno neosnovan.
IV. OBAVEZUJE se tužena da plati troškove postupka tužioca u iznosu
od ___ evra, u roku od 15 dana nakon pravosnažnosti ove presude, pod pretnjom
Obrazloženje
Tužioci _________, _________, _________, rođen _________,

_________, rođen _________, _________, rođen _________ i _________,
rođen_________, svi iz Prizrena, ul.” _________” br.__, koje po ovlašćenju
zastupa advokat. _________Đakovice i advokat. _________iz Prizrena, na ovom
sudu su podneli tužbu protiv tužene _________ iz Prizrena, koju po ovlašćenju
zastupa advokat _________iz Prizrena, preko koga je naglasio da su tužioci deca
_________, koja na osnovu ugovora o poklonu Ov. br. _________, dana
_________, overenog u Opštinskom sudu u Prizrenu između _________kao
poklonodavca i tužene _________– kao poklonoprimca koja je njegova ćerka sa
drugom ženom. Ovim ugovorom se vrši prenos vlasništva kojim
_________postaje vlasnica katastarske parcele br. _________KK Prizren.
Tužioci su rođeni od roditelja _________ i majke _________, koji su sklopili
brak sa _________, brak koji je presudom Okružnog Suda C. br. _________,
dana _________, poništen, ali je starateljstvo nad decom pripalo ocu. U
međuvremenu _________sklopio je brak sa drugom ženom _________, dok je
majka tužioca sklopila brak sa _________. Sklapanjem ugovora o poklonu
_________isključio ih je od prava nasleđivanja i neophodnog nasleđivanja
tužioca i nije imao pravo da sklapa ugovor sa tuženom – svojom ćerkom jer i
tužioci kao druga deca imaju pravo na nepokretnu imovinu, stoga su tužioci
podneli tužbu tražeći od suda da usvoji tužbeni zahtev kao u izreci ove presude.
Na početku sud je odlučio u vezi predloga za određivanje mere
obezbeđenja i rešenjem C. br. _________, dana _________, odbio je predlog za
određivanje mere obezbeđenja , rešenje koje je potvrđeno rešenjem Apelacionog
Suda AC. br. _________, dana _________.
I tokom glavne rasprave, ovlašćeni zastupnik tužioca advokat
_________iz Đakovice izjavio je da ostaje u potpunosti pri tužbi i tužbenom
zahtevu dodajući da su tužioci legitimni naslednici pokojnog _________, koji je
tuženoj poklonio nužne delove tužioca. Odredba člana 30 ZN Kosova govori o
520
nužnim naslednicima koji su prema ovoj odredbi naslednici ostavioca i drugi

naslednici opisani u ovoj zakonskoj odredbi, dok odredba člana 31ovog zakona
predviđa da nužni naslednici imaju pravo na imovinu nasleđivanja kojom
ostavilac ne može da raspolaže i koja se naziva nužnim delom, dok je u zadnjem
govoru ovlašćeni zastupnik tužioca advokat _________ iz Prizrena naglasio da u
potpunosti podržava izrečeno u tužbi, preciziranje tužbe i na preliminarnim
raspravama, tvrdeći da postoji dovoljan osnova za poništenje ugovora koji je
predmet spora. Poništavanje ugovora je traženo na osnovu tri pravne osnove: prva
poklanjanjem nepokretnosti ugrožena su prava nužnih naslednika predviđenih
članom 30 i članom 31 ZNK. Druga osnova za poništenje ovog ugovora je
nedostatak pravne sposobnosti i izražavanja volje koja je predviđena članom 97
ZOO, i treća osnova da je kuća koja je bila predmet ugovora bila zajednička
imovina čitave porodice _________, ostavljajući sudu da proceni da izabere za
koju osnovu da se odredi. Iz svega gore navedenog naglasio je da postoji dovoljna
osnova za poništenje ovog ugovora i usvajanje tužbe tužioca onako kako je
traženo u petitumu tužbe i njenom preciziranju. Tražio je proceduralne troškove
za zastupanje na raspravama u iznosu od 135.00 € za svaku raspravu, u
raspravama gde je sam predstavljao sebe i raspravama u kojima ga je zastupao
advokat _________iz Đakovice, za izradu podneska u iznosu od 150€. (opširnije
kao u završnom govoru na raspravi od 15.03.2017.,koji se nalazi u predmetnim
spisima).
U odgovoru na tužbu, ovlašćeni zastupnik tužene advokat _________ iz
Prizrena, usprotivio se tužbenom zahtevu tužilaca, navodeći da je ugovor čije se
poništenje traži legitimno potvrđeno od strane Opštinskog suda u Prizrenu, i isti
je sklopljen pristankom i slobodnom i potpunom voljom, bez ucene i pritiska. On
je dalje dodao da je _________ nezaposleno lice koje živi samo u teškim
ekonomskim uslovima, tako da mu njegova ćerka pomaže _________, dok tužioci
nikada, a i danas nisu vodili brigu i nisu marili za svog oca čak i kada je bio
bolestan, već da žele samo da steknu neku materijalnu korist a takođe su tužioci
_________ i _________ dana _________ u kući tužioca napali _________ i
prouzrokovali mu telesne povrede. Stoga je iz gore navedenog predložio sudu da
odbije tužbeni zahtev kao neosnovan.
I tokom glavne rasprave, ovlašćeni zastupnik tužioca advokat
_________iz Prizrena, suprotstavio se tužbenom zahtevu tužioca naglašavajući
da što se tiče tužbenog zahteva tužioca nije nikada vođen postupak nasleđivanja.
Što se tiče psihičkog ili mentalnog stanja pokojnika _________ nije tačno ono što
su naglasili predstavnici tužilaca da je on bolestan na neuropsihičkoj osnovi jer je
isti do trenutka smrti aktivno je radio, bio je prodavac-trgovac na pijaci u Ćulhanu
521
u Prizrenu i nikada nije pokazao nikakve nedostatke ili psihičku bolest. Što se tiče
brige o pokojniku _________, dok je on bio živ, tužioci se nikada nisu brinuli i
nisu bili zainteresovani za njegov život, a za njega je brinula njegova ćerka
_________, koja je slala novac iz Švajcarske i došla je da se posebno brine o svom
ocu i njegovom ozdravljenju. Dakle, od trenutka sklapanja ugovora o poklonu ove
imovine, i ranije tužena _________ je vodila brigu o svom ocu, i završila - obavila
je očevu sahranu i plaćanje troškova za ovu ceremoniju. Prema tome, smatram da
nužni deo ove nepokretne imovine uopšte ne pripada tužiocima, dok je u završnoj
reči naglasio da nakon izvođenja svih dokaza na ovim parničnim raspravama i
procene tužbenog zahteva u potpunosti protivi i smatra da ista nije osnovana na
dokazima koje su podneli tužioci. Što se tiče pravilne legitimnosti ugovora o
poklonu nepokretne imovine pokojnog _________ njegovoj ćerki _________,
smatramo da je ovaj ugovor legalizovan na sudu pravilno gde je i sam pokojnik
_________ potpisao navedeni ugovor. Prema tome, tvrdnje podnosilaca zahteva
u vezi sa psihičkim stanjem pokojnika _________ kada je izradio ugovor o
poklonu nepokretne imovine _________ Berisha su neistinite i treba ih odbiti kao
protivzakonite. Troškovi postupka se traže za tri rasprave po 135,00 evra i za
odgovor na tužbu u iznosu od 100,00 evra, odnosno ukupan iznos od 505,00 evra.
Sud je u ovom pravnom parničnom predmetu radi utvrđivanja pravičnog
i potpunog činjeničnog stanja , prema predlogu stranaka, razvio postupak i izveo
sledeće dokazea: Predmetni spisi C. br. _________; Predmetni spisi Ndr.
_________; Potvrda za katastarsku jedinicu _________- 0 KZ Prizren, koju
izdaje opštinska katastarska služba Prizren; Uverenje o sklapanju braka sa
rednim brojem __ izdat od strane matične kancelarije Prizren, od dana
_________; Izvod iz matične knjige rođenih za, _________, _________,
_________, _________, _________, _________, _________, _________,
_________, _________ i _________; Lekarski izveštaj izdat od ordinacije
_________, dana _________; Sertifikat o smrti za _________, koju je izdala
kancelarija za civilno stanje u Prizrenu, dana _________; Ugovor o poklanjanju
nepokretne imovine Ov. br._______, dana. Smrtovnicu _________, izdatu od
strane Odeljenja za administraciju u Prizrenu, dana _________; Izjava data od
strane _________ u notarskoj kancelariji sa LRP br. _________, dana
_________; Otpusna lista izdat od strane Medicinskog fakulteta u Prištini,
br_______ dana _________; Potvrda izdata od strane kancelarije za civilno stanje
u Prizrenu, dana _________; Izvršeno je saslušanje svedoka _________ iz Peći i
svedoka _________ iz Prizrena i izvedeno je saslušanje u svojstvu stranaka za
tužioca _________, devojačko _________ i tužene _________. Sud je nakon
procene navoda stranaka u parnici i gore navedenih dokaza, u smislu člana 8
522
Zakona o parničnom postupku (ZPP), pažljivo i savesno procenio svaki od njih

zajedno i utvrdio da :
Tužbeni zahtev tužioca treba delimično usvojiti kao osnovan.
Čitanjem spisa predmeta C. br .________, sud je utvrdio da je ista tužba
podnesena od strane istih stranaka u parnici i koja je odbačena zbog sudske
zavisnosti.
Iz čitanja spisa predmeta Ndr. br. _________, sud je utvrdio da je ovde
prethodnik strana u parnici ostavio testament na sudu u kojem je sva sporna
nepokretna imovina ostavljena u nasleđe ovde tuženoj _________.
Čitanjem potvrde za katastarsku jedinicu KZ Prizren, koju je izdala
opštinska katastarska kancelarija Prizren, sud je utvrdio da je ista nepokretna
imovina registrovana na ime _________- tužene.
Čitanjem uverenja o braku sa rednim brojem __ koji je izdala kancelarija
za civilno stanje Prizren, dana _________, sud je utvrdio da je _________ bio u
braku dana _________ od dana _________ do dana _________, kada je sudskom
odlukom ovaj brak razveden.
Čitanjem izvoda iz matične knjige rođenih za _________, _________,
_________, _________, _________, _________, _________ i _________, koje
je izdala kancelarija za civilno stanje u Prizrenu od _________, sud je utvrdio
činjenicu rođenja gore navedene.
Iz čitanja lekarskog izveštaja izdatog od ordinacije _________ dana
_________, sud je utvrdio da je on izdat od gore pomenute institucije za
_________, gde je dijagnoza bila plućna bolest.
Čitanjem smrtovnice za _________, koji je izdala kancelarija za civilno
stanje u Prizrenu, dana _________, sud je utvrdio činjenicu smrti za _________
- otac strana u sporu.
Čitanjem Ugovora o poklonu nepokretne imovine. Leg br. _________ od
dana _________, sud je ustanovio da sa istim _________ poklanja parcelu
_________- 0 KZ Prizren svojoj ćerki _________- ovde tuženoj.
Čitanjem Smrtovnice za _________, koju je izdalo Odeljenje za

administraciju u Prizrenu od _________, sud je utvrdio da su strane u sporu
naslednici pokojnika _________.
Čitanjem Izjave koju je dala _________ u notarskoj kancelariji sa LRP
br. _________ od _________, sud je ustanovio da je pokojnik izjavio da su
_________ i _________ živeli sa njim.
523
Čitanjem otpusnog lista izdatog od strane Medicinskog fakulteta u

Prištini, sa br. _____________ od dana _________, sud je utvrdio da je
prethodnik strana u parnici ležao u bolnici od dana _________do________.
Čitanjem uverenja izdatog od strane kancelarije za civilno stanje u
Prizrenu od _________, sud je utvrdio da je _________ bio u braku sa _________
od dana _________ do _________, kada se razveo i sklopio drugi brak dana
_________ sa _________.
Sud je saslušao svedoka _________ iz Peći, koji je izjavio da je
_________ bio muž moje majke i da sam sa istim imao vrlo dobre odnose, da je
bio skoro kao moj roditelj, i _________ sam voleo više od drugih sestara. Mogu
da kažem da sam dugo živio u Češkoj, a od 2007. godine živim u Peći i pošto je
moja profesija mesar i dolazim na pijacu u Rogovi u Hasu, skoro svake nedelje
dolazio sam u posetu _________ i majci jer sam osećao obavezu i nakon smrti
majke imao sam kontakt sa _________.
Fizičko stanje _________ bilo je veoma dobro neposredno pre njegove
smrti kada je pretrpeo paljenja njegove kuće i nakon tog slučaja je imao problema
sa zdravljem-upalom pluća, dok u vezi njegovog psihičkog stanja mogu da kažem
da je bio zdraviji i sposobniji od drugih ljudi, jer sam često putovao u Prištinu
gde je nabavljao materijal kojim je trgovao. _________ je često dolazila i brinula
se za majku i oca _________. _________ radio je neprekidno i kad sam prvi put
došao, otišao sam na pijacu da ga kontaktiram, otprilike dva ili tri meseca pre
njegove smrti. Pre mog dolaska čuo sam da je tu živela neka Bugarka, a nakon
mog dolaska iz Češke 2007. godine _________ živeo je samo sa mojom majkom
_________.
Poslednji put sam ga video taj dan kada je umro jer sam bio tu kada je
izdahnuo, zdravlje moje majke nije bilo baš dobro, ali nije bilo preteško jer je
patila od dijabetesa. Koliko ja znam i koliko sam puta otišao, oni su se brinuli o
sebi i nikad nisam naišao na nekoga tamo međutim kada se stanje pogoršalo došla
je iz Švajcarske _________ i brinula se za njih. ________ ne da je imala problem
sa sluhom već mogu da kažem da je bilo gluva, mogu da kažem da sa disanjem
nije bilo problema, već samo nakon što je kuća izgorela, dok što se tiče psihičke
bolesti on nikada nije imao problema jer je i mene savetovao kada sam bio
nervozan i depresivan, ne znam zašto nije bio na poslu i tada nismo razgovarali,
jer u to vreme uopšte nisam bio na Kosovu. Ne znam tačno kada je________ došla
u Prizren, ali ista je dolazila često i ne znam da li je_______bio kod psihijatra.
Sud je saslušao svedoka _________ iz Prizrena, koja je izjavila
“Poznavala sam ga više _________ od 15 godina i više od deset godina sam
boravila kod njega, i kada je njegova ćerka _________ došla u Prizren,
524
_________ i njegova žena poslali su me na drugo mesto kako ne bi imala

problema sa njihovom ćerkom. Brinula sam se za _________ i _________.
Njegova žena je upotrebljavala fizičko nasilje u _________ kako bi prepisala
kuću na ime ćerke. Ja nisam videla samo_________ mi je rekla da je dala svojoj
ćerki 500€ a ona ih je dala svom svekru da ode u Hadžiluk. ________ je imao
mentalne probleme nakon što je imao povredu dok je radio na pijaci , pao je i
povredio glavu i kada bi otišli u Prištinu da kupe materijal imao je novac, ali nije
znao. _________ se dobro ponašao, kao i nakon spaljivanja kuće i njenog
popravljanja, video sam _________ i _________ kako kreče zajedno. Skoro do
smrti _________ bila sam kod njega kada mi je nedelju dana pre smrti _________
rekao da izađem iz kuće i pozovem njegovu ćerku _________. Sa _________ sam
živela zajedno ".
Sud je održao saslušanje u svojstvu strane za tuženog _________ iz
Prizrena, koja je izjavila: "Ja sa mojim ocem i majkom imala veoma dobre odnose
i mogu da kažem da sam sa njima bila prijatelj i da sam se brinula o njima i posle
braka. Već 20 godina živim u Švajcarskoj i na početku nakon braka nisu imali
potrebe za staranjem jer su imali dobre materijalne uslove, ali nakon rata nekoliko
puta su bili pokradeni i istima sam slala mesečnu plati iako sam živela kao azilant.
Nije tačno da je moj otac imao psihičke probleme, ovde ga nazivaju šizofrenikom,
sve je činio samovoljno i nije istina da sam ga ikada maltretirala i imovinu - kuću
koju mi je otac poklonio učinio je to samovoljno jer mi je rekao da su sa majkom
odlučili da mi poklone ovu kuću jer nemamo nikog drugog i ti se stalno brineš za
nas, a takođe i samovoljno je izradio testament 2009. godine koji je predao sudu.
Moj otac je preminuo dana. _________, i Istog sam pomagala stalno novcem.
Kada je moj otac preminuo bila sam tu zadnja meseca na Kosovu kod oca i
pobrinula sam se o troškovima sahrane i verskoj ceremoniji, dok u vreme sahrane
nisu bili prisutni _________, i njihove sestre, i iste nisam obavestila jer
_________ svi su znali za bolest oca i _________ živi u Prizrenu, i njegova
supruga je u tom kraju i bio je svestan toga. Koliko ja znam moj otac je bio kod
psihijatra samo zbog izrade testamenta koji je na sudu”.
Sud je održao saslušanje u svojstvu stranke za tužioca _________,
rođenog Berisha, koji je izjavio sledeće "moji odnosi bili veoma dobri, jer me je
voleo kao sina i kada je bio sam sa mnom razgovarao je slobodno, i ja verujem
da ovaj ugovor nije sastavio svojom voljom, već je to učinio nasilno. Kuću sam
ja izgradio, slao sam novac jer sam u Švajcarskoj već 30 godina, a kuća je
sagrađena pre 25 godina, i ne znam ko je drugi doprineo. U zadnje vreme nisam
bio kod kuće i čuo sam da su brat i sestra bili i da su imali probleme, jer su
obavestili policiju. Poslednji put kada sam se sreo _________ ne znam tačno ali
525
sam razgovarao sa njim kada sam došao na odmor otišao sam na pijacu i ponekad
bi smo otišli u restoran i razgovarali normalno iako je on imao problema sa
sluhom”.
U članu 51 stav. 1 Zakon o obligacionim odnosima (ZOO), koji je bio na
snazi u vreme sklapanja ugovora izričito predviđa sledeće ” Svaka ugovorna
obaveza mora imati dopušten osnov.”, dok stav 2 ovog člana predviđa “Osnov je
nedopušten ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim
običajima....”. takođe član 111 ovog zakona kaže “Ugovor je rušljiv kad ga je
zaključila strana ograničeno poslovno sposobna, kad je pri njegovom
zaključenju bilo mana u pogledu volje strana, kao i kad je to ovim zakonom ili
posebnim propisom određeno.”. Član 177 ovog zakona predviđa “Pravo
zahtevati poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od
saznanja za razlog rušljivosti, odnosno od prestanka prinude. To pravo u
svakom slučaju prestaje istekom roka od tri godine od dana zaključenja
ugovora.
Član 30, stav 1 Zakon o nasleđivanju od 28.07.2014 predviđa “.Nužni
naslednici su: potomci umrlog lica, usvojena deca, njihovi potomci,njegovi
roditelji i supružnik.”. Takođe član 31stav 1 istog zakona predviđa ” .Obavezni
naslednici imaju pravo na onaj deo nasledstva kojim ostavilac ne može da
raspolaže a koji se naziva obaveznim naslednim delom.”. Dok je u stavu
2 ovog člana predviđeno da “Obavezni deo nasledstva potomaka i supružnika je
po jedna polovina, dok je obavezni deo nasledstva drugih obaveznih naslednika
po jedna trećina, od onog dela koji bi inače obavezni naslednik dobio kao
zakonski naslednik u skladu sa odredbama o nasleđivanju prema naslednom
redu.”. Član 38 stav. 1 ovog Zakona kaže “Kad je povređen nužni deo,
raspolaganje testamentom biće smanjeno, a pokloni će da budu vraćeni u meri
koja bude potrebna da bi se namirio nužni deo. Nužni deo je povređen kad ukupna
vrednost raspolaganja testamentom i poklona premašuje raspoloživi deo......”.
Zakon Br. 03/L-154 o vlasništvu i drugim stvarnim pravima (ZVDSP,
koji je stupio na snagu 20.08.2009.), tačnije poglavlje III, u vezi sa sticanjem i
gubitkom prava vlasništva predviđaju se zakonski uslovi koji se moraju ispuniti
za prenos vlasništva nad nekretninom od jednog vlasnika na drugog. U tom
smislu, član 34 par. 1 ovog zakona izričito navodi “Za prenošenje vlasništva na
nekretninu neophodan je odgovarajuća pravna radnja važeća između otuđivaoca
i sticaoca kao pravni osnov i upisivanje promene vlasništva u Registar prava na
nekretninu.”, dok stav 2 ovog člana kaže:” Ugovor o prenošenju nekretnine treba
da se sklopi u pismenoj formi u prisustvu obeju stranaka u jednoj nadležnoj
kancelariji.”. Član 18 stav. 1ovog zakona navodi “Pravo svojine je sveobuhvatno
526
pravo na nekoj stvari. Vlasnik stvari može, osim ako to nije u suprotnosti sa
zakonom ili pravima trećih lica, raspolagati sa tom stvari po vlastitom nahođenju,
što naročito podrazumeva držanje i upotrebu te stvari, te njeno otuđivanje, u
čemu ga nijedno drugo lice ne može smetati........”.
Glavno pitanje u ovom predmetu je poništavanje ugovora o poklonu i
ukoliko tužiocima pripada pravo vlasništva kao suvlasnicima u idealnom delu
sporne nepokretne imovine, koja je u katastarskom registru upisana na ime tužene
_________.
Nakon analize i procene gore navedenih dokaza, sud je došao do

zaključka da je tužba tužitelja delimično zasnovana na zakonu i činjenicama.
Sud ocenjuje da je na osnovu ugovora o poklonu, koji je legalizovan od
strane Opštinskog suda u Prizrenu Leg. br. _________ dana _________, gde je
utvrđeno da je isti zaključen između _________- kao poklonodavca i _________-
kao poklonoprimca, gde je kao predmet ovog ugovora bila nepokretnost -
katastarska parcela ___KZ Prizren, i nakon legalizacije ugovora, gore pomenuta
parcela je registrovana na ime tužene _________ (tj. isti ugovor je u potpunosti
realizovan). Tužioci su u tužbi naveli da je u vezi sa gore navedenim ugovorom
povređen njihov obavezni deo, jer su oni zakonski naslednici poklonodavca,
odnosno deca _________, koja pored otuđene imovine sa ugovorom čije se
poništavanje traži, ne postoji ostaviti drugo nasleđe. Iz izvedenih dokaza, sud je
utvrdio da su stranke u sporu zakonski naslednici preminulog _________,
odnosno tužioci su njegova deca iz prvog braka sa _________, brak koji je
razveden sudskom odlukom od _________, dok je tužena _________ njegova
ćerka, iz drugog braka sa _________. Ugovorom o poklonu čije se poništenje
traži ostavioc strana u sporu _________, poklonio je katastarsku parcelu ____ KZ
Prizren svojoj ćerki _________- ovde tuženoj.
Osim imovine koju je otuđio ovim ugovorom, pokojnik nije ostavio
nikakvu drugu imovinu. Stoga je sud utvrdio da je tužba tužilaca za poništenje
ugovora o poklonu i sticanje prava vlasništva u delu sporne katastarske parcele
delimično je osnovana i u skladu sa gore navedenim zakonskim odredbama i na
osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u ovom postupku, proizilazi da je
zaključivanjem tog ugovora ugrožen nužni deo zakonskih naslednika (potomaka
ostavioca), predviđenih odredbama 38. st. 1 Zakona o nasleđivanju, gde se navodi
da će " Kad je povređen nužni deo, raspolaganje testamentom biće smanjeno, a
pokloni će da budu vraćeni u meri koja bude potrebna da bi se namirio nužni
deo. ", a ta činjenica je važna prema oceni suda tako iskazao poverenje ovim
dokazima i odlučio kao u dispozitivu pod I presude.
527
Pored gore navedenog i uzimajući u obzir sve tvrdnje stranaka u sporu i

dokaze koji su vođeni u vezi sa ovim spornim pitanjem, sud je došao do zaključka
da je tužbeni zahtev tužioca osnovan zbog činjenice, kao što je gore navedeno,
isti,osim što spadaju u prvi red nužnih naslednika, nijednim dokazom nije
potvrđeno da su isti isključeni iz nasleđa iz nekog razloga predviđenog važećim
zakonskim odredbama Zakona o nasleđivanju (član 114, 115, 116, 1117 i 118)
zbog nedostojnosti ili nekog drugog razloga koji ih čini nedostojnim nasleđivanja
(čl. 110, 111, 112 i 113).
Što se tiče u delu odbijanja tužbenog zahteva, sud je odlučio, budući da

je iz izvedenih dokaza utvrdio da se ugovor treba poništiti samo delimično, što
znači samo u pogledu povrede nužnog dela nužnih naslednika (ovde tužioca), i
tužioci ka nužni naslednici u konkretnom slučaju nasleđuju ½ dela koji bi
pripadao kao pravnim naslednicima, i isti bi kao potomci poklonodavca zakonski
nasledili po 1/6 zajedno sa tuženom, te bi njihov nužni deo sadržao 1/12 deo, dok
za ostatak ugovor ostaje na snazi. Takođe, sud poništava ugovor tako što ne uzima
u obzir testament koji je ostavio prethodnik strana u sporu (iako je izveden kao
dokaz), pošto je ista nepokretna imovina prešla na ime tužene po ovom ugovoru
i isti je bio predmet tužbenog zahteva, budući da će se odlučivanjem u vezi
testamenta prevazići i tužbeni zahtev te je odlučeno kao u izreci ove presude.
Konačno, na osnovu gore navedenog, sud je mišljenja da je tužbeni

zahtev tužilaca delimično osnovan, odnosno da postoje zakonski uslovi za
delimično poništenje ugovora o poklonu, a time i za sticanje prava vlasništva u
delovima koji su navedeni u dispozitiv, dok je za ostatak tužbenog zahteva ista
neosnovana stoga je i za ovaj deo tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.
Iz gore navedenih razloga i podataka iz spisa, ovaj sud je utvrdio da je

tužbeni zahtev tužilaca delimično osnovan.
Sud je ocenio izjave i druge materijalne dokaze nađene u spisima

predmeta, ali je zaključio da nemaju nikakvog uticaja na meritorno odlučivanje
ovog spornog pravnog pitanja.
Odluka o troškovima postupka donesena je u skladu sa članom 449 u vezi

sa članom 452.4 ZPP, pošto je tužilac delimično uspeo u sudskom postupku, pa
su mu troškovi za odgovor na tužbu priznati u iznosu od 104,00 evra, a za 4
održane rasprave po 135.00, i za sudsku taksu u iznosu od 15.00 evra, odnosno
528
ukupаn iznos od 659.00 evra, jer su to bili neophodni troškovi i proporcionalni

uspehu koji je postignut u postupku.
Na osnovu gore navedenog, sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja na

osnovu člana 143.1 ZPP.
OSNOVNI SUD U PRIZRENU
C. br.___________, dana __________
Pravni sekretar Sudija

________________ ________________
POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ove presude, nezadovoljna stranka ima

pravo žalbe u roku od 15 dana, od dana prijema, Apelacionom sudu u Prištini i
preko ovog suda.
529
Obrazac br. 9 – Presuda o utvrđivanju vlasništva
C.br./..../......

_________________, doneo ovu:
PRESUDU
I. ODBIJA SE kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca

_______________ , kojim je traženo da se utvrdi da je na osnovu kupovine
vlasnik nepokretnosti u Prizrenu, odnosno dela katastarske parcele br. 2175, iz
posedovnog lista br. 6201 KO Prizren, registrovane na ime tužene/og, u površini
od 13,50 m2, na granici sa nepokretnom imovinom tužioca, veličine od severa i
juga od 3,00 m i od istoka i zapada 4,50 m, sa kulturom vrtnog dvorišta, i
obavezuje se tužena/i ____________ da to prihvati i dozvoli registraciju u
katastarskim knjigama opštine Prizren na ime tužioca i da istu ustupi tužitelju na
slobodno posedovanje i korišćenje, te da na ime troškova postupka plati iznos
od 1.013,00 €, sve u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti ove presude, pod
II. UKIDA SE privremena mera obezbeđenja izrečena Rešenjem ovog

suda C.nr._________.
530
III. OBAVEZUJE SE tužilac da na ime troškova postupka, tuženom

isplati iznos od 384,00 €, u roku od 15 dana od dana prijema ove presude, pod
Tužilac _________ iz Prizrena je dana 18.07.2011. godine podneo tužbu

sudu, tražeći da se utvrdi da je na osnovu kupovine vlasnik nepokretnosti u
Prizrenu, odnosno dela katastarske parcele br. 2175, iz posedovnog lista br. 6201
ZK Prizren, registrovane na ime tužene, površine 13,50 m2, na granici sa
nepokretnom imovinom tužioca veličine od severa i juga od 3,00 m i od istoka do
zapada 4,50 m, po kulturi vrtnog dvorišta, kao i obavezati tuženu/og __________
da to prihvati i dozvoli registraciju u katastarskim knjigama Opštine Prizren na
ime tužioca i da istu ustupi tužiocu na slobodno posedovanje i korišćenje i da na
ime troškova postupka plati iznos od 1.013,00 €, sve u roku od 15 dana od dana
pravosnažnosti ove presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
1. Jurisdikcija i nadležnost suda
Prvobitno, sud je razmatrao jurisdikciju ovog predmeta i na osnovu člana

1. Zakona o parničnom postupku (ZPP), ali i prema odredbama Zakona o
vlasništvu i drugim stvarnim pravima, utvrdio da je predmet deo građanske
sudske jurisdikcije.
Što se tiče predmetne nadležnosti, na osnovu člana 17.2 ZPP: “To
vrednovanje nadležnosti se vrši na osnovu iskaza u tužbi, i na osnovu činjenica
koje su poznate samom sudu” Budući da smo pred sporom građanskog karaktera,
koji proizlazi iz građansko-pravnog odnosa, sud smatra da je nadležan sa
predmetnog stanovišta da razmatra ovaj predmet.
Što se tiče teritorijalne nadležnosti prema članu 41.1 ZPP “Za suđenje u
vezi sa vlasništvom i ostalim stvarnim pravima na nepokretnim stvarima, u
sporovima zbog ometanja posedovanja nad nepokretnim stvarima , kao i u
sporovima u odnosu na davanje nekretnine u zakup, ili ugovora o korišćenju
stanova ili poslovnih prostora, isključivo je nadležan sud na čijoj se teritoriji
nalazi nepokretnost”. Budući da se sporna nepokretna imovina nalazi na teritoriji
Opštine Prizren, proizlazi da je za razmatranje ove građanske parnice nadležan
ovaj sud. Tužitelj ima legitimitet da se obrati sudu sa ovom tužbom, jer tvrdi da
su njegova imovinska prava povređena i da nastoji ponovo uspostaviti ta prava.
531
Tužena strana ima stvarnu pasivnu legitimnost u ovom spornom pravnom

predmetu, s obzirom da se ista vodi kao vlasnik sporne nepokretne imovine.
Takođe, sud je, shodno članu 67. ZPP, ocenio da nema osnova za
nepoštovanje ili isključenje iz ovog suđenja, što nije bilo osporavano ni od
prisutnih strana na suđenju.
2. Navodi stranaka u parnici
Tužilac je preko svog ovlašćenog adv. ___________ na glavnoj raspravi

izjavio da ostaje u potpunosti pri tvrdnjama navedenim u tužbi i tužbenom
zahtevu, izjavama na održanim raspravama, podnescima podnesenim sudu, kao i
preciziranjima u tužbenom zahtevu iznesenim u završnoj reči. Dalje je dodao da
je nepokretna imovina koju je tražio tužilac, sve do aero-snimanja bila u
vlasništvu i u posedu bivšeg vlasnika _____________, bila okružena zidom koji
je kasnije pao i prilikom aero-snimanja i ovaj deo je upisan kao deo katastarske
parcele br. 2175 KO Prizren. U završnoj reči je izjavio da se iz sprovedenih
dokaza utvrđuje da je tužilac upisao svoju nekretninu kao katastarsku parcelu br.
2177/2, iz posedovnog lista br. 674 KO Prizren, kupljenu od prodavca
__________, kupoprodajnim ugovorom overenim u Opštinskom sudu u
Prizrenu Ovbr.. _______, od _______. Ovim ugovorom tužilac je takođe kupio
sporni deo, imovinu __________, ali je u vreme aero snimanja upisana na ime
prethodnih vlasnika ________ i ________, a sada na ime tuženog.. Tužilac je taj
deo kupio kao celinu kupljene parcele i tu kuću sa dvorištem. Kasnije se saznalo
da se deo dvorišta takođe nalazi iza kuće, na koji gledaju prozori i nalazi se i
streha zgrade tužioca. Zatim je izjavio da je prodavac ___________ odmah poslao
materijalne dokaze, koji potvrđuju ovu činjeničnu situaciju, gde se iz
kupoprodajnog ugovora overenog od strane Opštinskog suda u Prizrenu Leg
br.______ od ________, dokazuje da kuća kupljena od prodavca ______ i
__________ na zapadnoj strani ima i baštu u površini i sledećih dimenzija: u
dužini od 4,50 m i širine 3,00 m, kao sastavni deo prodate parcele, dok se iz
zapisnika Opštinskog suda u Prizrenu Ndr. br. 527/72, od 15.09.1972. godine, u
postupku pribavljanja dokaza po predlogu ________, bivši prodavac kuće
_________ je došao iz Turske i u svojstvu svedoka izjavio da je sporni deo
nekretnine bio u njegovom vlasništvu i posedu, a i bivši vlasnik ________ je
potvrdio ove podatke u izjavi od 10.12.2012. godine, overenoj od strane organa
Opštine Kragujevac. Shodno tome, zatražio je od suda da nakon izvođenja i ocene
532
dokaza, tužbeni zahtev tužioca (preciziran u završnoj reči) treba u potpunosti

odobriti kao osnovan i obvezati tuženog da plati troškove postupka u iznosu od
1.013,00 €, navedenih u listi troškova dostavljenih sudu na dan 31.05.2013.
(opširnije se osvrnuti na završnu reč dostavljenu sudu u pisanom obliku od
punomoćnika tužioca).
Tužena preko svog punomoćnika adv. _________ izjavila je da ostaje u

potpunosti pri tvrdnjama navedenim u odgovoru na tužbu, izjavama na održanim
raspravama, kojima u potpunosti osporava tužbu i tužbeni zahtev tužioca. U
završnoj reči je izjavila da je na osnovu izvedenih dokaza tužena stranka došla
do zaključka da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan, jer nisu potkrepljene
njegove tvrdnje da je sporni deo od 13,50 m sastavni deo njegove parcele, već
naprotiv isti je deo katastarske parcele 02175-0, u površini od 638 m2, čiji je
vlasnik ovde tužena, činjenica koja je potvrđena ekspertizom geodetskog
stručnjaka. Dalje je dodala da dokazima koje je podneo, tužena stranka
potvrđuje da je ista zakoniti vlasnik katastarske parcele br. 02175-0, koju je kupio
od prodavaca ________ i ________ iz Prizrena i to ugovorom o prodaji Ov. br.
1142/2011, od 14.02.2011, po ceni od 235.000 €. Dalje je dodala da je i
ekspertizom geodetskog stručnjaka potvrđena činjenica da je deo nepokretne
imovine koju traži tužilac sastavni deo nepokretne imovine čiji je vlasnik ovde
tuženi. Shodno tome, zatražio je od suda da nakon procene izvedenih dokaza u
potpunosti odbaci tužbeni zahtev kao neosnovan, i da ga obaveže da plati troškove
postupka tuženog i to za svako održano ročište po 120 €, za odgovor na tužbu
100 €, za sudsku taksu za odgovor na tužbu 20 € i za van sudsko saslušanje 120
€.
3. Dokazi izvedeni na glavnom pretresu
Za ispravno utvrđivanje činjeničnog stanja u ovom pravnom parničnom

predmetu, sud je sproveo izvođenje ovih dokaza: ugovor o kupoprodaji
nekretnine Ov. br. 3260/2006, od 03.07.2006. godine, sertifikat o pravima na
nepokretnu imovinu br. UL-71813068-00674, od 30.03.2011, ugovor o prodaji
nekretnine Ov. br. 3197/57, od 25.09.1957, Zapisnik Opštinskog suda u Prizrenu
Ndr. br. 527/72, od 15.09.1972, ugovor o prodaji nekretnine Ov. br. 1142/11, od
14.02.2011. sertifikat o pravima na nepokretnu imovinu br. UL-71813068-06201,
od 04.07.2011, kopija plana od 20.07.2011., kopija plana od 22.09.1972., Izjava
_______ Ov. Br. 4428, dt. 11.12.2012, ekspertizu geodetskog stručnjaka ______
od 04.03.2013, izjava od ______ dt. 27.12.2012, kupoprodajni ugovor Ov.
533
br.1663 / 64, od 15.10.1964., Rešenje Katastarske kancelarije u Prizrenu br. 07-

027-4570 / B, od 19.05.2011., saslušani su svedoci ____________, ___________
i ____________ .
Sud je, nakon procene navoda stranaka u parnici i dokaza iznetih u

smislu člana 8. Zakona o parničnom postupku (ZPP), pažljivo i savesno procenio
svaki dokaz zasebno i sve zajedno, našao da je tužbeni zahtev tužioca
neosnovan.
4. Činjenice
Iz ugovora o kupoprodaji nekretnine Ov. br. 3260/2006, od 03.07.2006,

overen u Opštinskom sudu u Prizrenu, potvrđeno je da je tužilac _______ kupio
katastarsku parcelu br. 2177/2, u površini od 225 m2, prema posedovnom listu br.
674 KO Prizren, od ________.
Iz certifikata o imovinskim pravima br. 674, dt. 30.03.2011. godine, sud

je potvrdio činjenicu da je gore navedena katastarska parcela upisana na ime
tužioca __________.
Iz ugovora o kupoprodaji nekretnina Ov. br. 3197/57, dt. 25.09.1957,

overen u Opštinskom sudu u Prizrenu, potvrđeno je da je bivši vlasnik ________
itd. kupio parcelu br. 2177/2, od ________ i __________, dok je na kraju tačke
2 ovog ugovora navedeno da sa zapadne strane kupljena kuća ima i baštu u
površini od 4,50 m dužine i 3,00 m širine, kao sastavni deo placa.
U zapisniku Opštinskog suda u Prizrenu Ndr. br. 527/72, od 15.09.1972,

u vezi sa postupkom obezbeđivanja dokaza po predlogu _________, prethodni
prodavac kuće __________, u svojstvu svedoka izjavio je da je sporni deo
nepokretnosti bio u njegovom vlasništvu i njegovom posedu.

overen u Opštinskom sudu u Prizrenu, potvrđena je činjenica da _______ prodaje
parcelu br. 2175-0, _________ (prethodnik _______ i _________).
534

overen u Opštinskom sudu u Prizrenu, potvrđuje se činjenica da su prodavci
______ i _______ iz Prizrena, prodali katastarsku parcelu br. 2175-0, u površini
od 638 m2, ovde tuženom __________, za cenu od 235.000 evra.
U potvrdi o pravima na nepokretnu imovinu UL-71813068-06201 od

04.07.2011 (uključujući i kopiju plana od 11.10.2011.), konstatuje se da je vlasnik
katastarske parcele br. 2175-0, ovde tužena __________.
U ekspertizi geodetskog stručnjaka __________ od 04.03.2013.,

konstatuje se da se prema podacima sa snimanja terena i evidencijama koje
poseduje Direkcija za geodeziju i katastar vidi se da su (skica) crnom bojom
beleške ove direkcije, a crvenom bojom su beleške koje su unete nakon snimanja
terena, što rezultira time da je tužena vlasnik parcele. 2175 KO Prizren, ukupne
površine 638 m2, dok je tužilac __________ vlasnik katastarske parcele 2177-2,
površine 225 m2. Na osnovu usaglašenih podataka sa terena i evidencije
Direkcije za katastar vidi se da tuženi iz stare kuće na zapadnoj strani ne poseduje
deo katastarske parcele u površini od 13 m2.
U izjavi datoj od ________ Ov. br. 4428, od 11.12.2012. konstatuje se da

je isti bio vlasnik kuće u Prizrenu u ulici "Adem Bajrami" br. 61, koja se vodi kao
katastarska parcela br. 2177/2, koju je kupoprodajnim ugovorom Ov. br. 3260/06,
od 03.07.2006, prodao ________, dok odgovorno tvrdi da kuća iza zgrade ima i
dodatno dvorište, koje je nekada bilo bašta u dimenzijama 3,00 x 4,50 m
(opširnije se osvrnite na gore navedenu izjavu).
Tokom svedočenja datog na glavnom pretresu svedok __________ je

izjavio da ostaje u celosti pri pismenoj izjavi podnesenoj sudu dana 27.12.2012.,
dodajući da od 1973. do 1986. godine (vreme kada je obavljeno aero-snimanje)
nikada bivši vlasnici parcele tužioca nisu imali onaj deo koji je prema sporazumu
koji je moj otac dao bivšem vlasniku parcele, tužiocu, što je oko 2 m. Dok sada
tužilac nakon kupovine imovine od _________, tek nakon 5-6 godina, do dana
kada sam prodao kuću tužene i počeo da nosim svoje stvari nije došao da se brine
o ona 2 m, ali tog dana došao je jedan njegov radnik i rekao mi da je došao da
zabeleži ta 2 metra, dodajući da u sudu postoji sudsko poravnanje zaključeno
535
između njegovog oca i ________, zaključeno 1973, koje se bavi pitanjem ta 2

metra, ali je isti izgubio prilikom preseljenja (opširnije se osvrnite na izjavu datu
na glavnoj raspravi od 20.05.2013.).
Tokom svedočenja datog na glavnom pretresu, svedok _________ je

izjavio da me je _________ , kada je prodao svoju kuću, isti pozvao u njegovu
kuću gde je i optuženi bio prisutan i rekao mi da pravim ogradu iza naše kuće od
2,5 m, a ja sam istom predstavio dokumentaciju koju smo pribavili od bivšeg
vlasnika _________, uključujući konstataciju suda u zapisniku Ndr. 527/72.
Zatim me je ______ obavestio da su se sa Momirom Janićevićem dogovorili za
2,5 m, a nakon dva dana došli su u moju kuću i da smo u tom trenutku nazvali
__________ telefonom, dok je prisutan bio i ________ i nakon razgovora sa njim
______ predložio mi je da pronađemo rešenje i ponudio mi 3,5 m. Sledećeg dana
smo zajedno sa __________ otišli kod tuženog da odredimo deo za koji smo se
dogovorili, označavajući i mesto koje nam pripada, ali u tom trenutku došla je
supruga _________ i uništila sporazum.
Tokom svedočenja datog na glavnom pretresu, svedok ________ izjavio

je da, pošto mu je otac tužioca prijatelj, često je išao da ga posećuje, a slučajno
sam se nalazio u kući _______________ kada je došao _________ kako bi
razgovarali o spornim pitanjima. U međuvremenu isti su kontaktirali telefonom
sa_________, dok ja nisam mogao razumeti njihov razgovor, ali nakon razgovora
_________ pristao je da sutradan postavljamo kolce u spornom delu dužine 4,5
m i širine 3 m, što smo počeli da radimo sutradan, a sprečila nas je supruga
_______, koja se nije složila da uradimo obeležavanje.
5. Primenjivi zakon
Zakon br. 03 / L-154 o vlasništvu i drugim stvarnim pravima (ZVSP, koji

je stupio na snagu 20.08.2009), tačnije poglavlje III, koje se odnosi na sticanje i
gubitak prava vlasništva, predviđa zakonske oblike i uslove koji moraju biti
ispunjeni za prenos vlasništva nad nekretninom sa jednog vlasnika na drugog. U
tom smislu član 34. stav 1. ovog zakona izričito navodi“Za prenošenje vlasništva
na nekretninu neophodna je odgovarajuća pravna radnja važeća između
otuđivaoca i sticaoca kao pravni osnov i upisivanje promene vlasništva u Registar
prava na nepokretnosti ”, dok st. 2 istog člana kaže:
536
“Ugovor o prenošenju nepokretnosti treba da se sklopi u pismenoj formi u

prisustvu obeju stranaka u
jednoj nadležnoj kancelariji ”
Član 40. stav 1. i 2. ovog zakona uređuje sticanje prava vlasništva na
nepokretnosti na osnovu održaja , dok član 41. utvrđuje sticanje prava vlasništva
na osnovu održaja upisom. Dok Član 18. stav 1. istog zakona propisuje “ Pravo
svojine je sveobuhvatno pravo na nekoj stvari. Vlasnik stvari može, osim ako to
nije u suprotnosti sa zakonom ili pravima trećih lica, raspolagati sa tom stvari po
vlastitom nahođenju, što naročito podrazumeva držanje i upotrebu te stvari, te
njeno otuđivanje, u čemu ga nijedno drugo lice ne može ometati” Član 93. ZVSP,
kaže” Vlasnik može zahtevati predaju određene stvari od bilo koga ko nema
pravo da je drži”.
U tom smislu i Zakon o svojinsko pravnim odnosima (ZSPO), koji je bio
na snazi pre Zakona br. 03 / L-154 o vlasništvu i drugim imovinskim pravima,
tačnije član 20., propisao je da se vlasništvo stiče "prema samom zakonu, na
osnovu pravne radnje i nasledstvom. Pravo vlasništva stiče se i na osnovu odluke
državnog tela pod uslovima i na način propisan zakonom ", dok je član 33. istog
zakona propisao da se "Na osnovu pravne radnje pravo vlasništva na nepokretnu
imovinu stiče registracijom u javnoj knjizi ili na drugi odgovarajući način
propisan zakonom”. Član 21. ZSPO nabraja načine sticanja imovinskih prava
koja se mogu postići zakonom: stvaranje novog objekta, ujedinjenjem, mešanjem,
izgradnjom na tuđem zemljištu, održajem . Sticanje vlasništva nasleđivanjem
predviđeno je u članu 36. ZSPO - pravo vlasništva na stvari se stiče nasledstvom
u trenutku otvaranja nasledstva, ako zakonom nije drugačije određeno...
6. Činjenične i pravne procene suda
Glavno pitanje u ovom predmetu je da li je tužilac stekao pravo vlasništva

na osnovu prodaje na delu katastarske parcele br. 2175 KO Prizren, ukupne
površine 13,5 m, što se evidentira u katastarskom registru na ime tuženog
______.
Sud je nakon analize i ocene gore navedenih činjenica došao do zaključka

da je tužbeni zahtev neosnovan po zakonu i činjenicama. Sud je utvrdio da zahtev
tužioca za sticanje prava vlasništva na delu katastarske parcele br. 2175 (površina
13,5 m), na osnovu prodaje i na osnovu ugovora Ov. br. 3260/06, od 03.04.2006,
overen u Opštinskom sudu u Prizrenu, zaključen između ________ iz Prizrena
kao prodavca i ovde tužioca, potpuno je neosnovan i u suprotnosti sa važećim
537
zakonskim odredbama. To je zato što su odredbe Zakona br. 03 / L-154 o

vlasništvu i drugim stvarnim pravima (ZVSP), koji su na snazi, regulisale uslove
za sticanje prava vlasništva. U tom smislu, član 34. stav 1. ovog zakona izričito
navodi “Za prenošenje vlasništva na nekretninu neophodna je odgovarajuća
pravna radnja važeća između otuđioca i sticaoca kao pravni osnov i upisivanje
promene vlasništva u Registar prava na nepokretnosti ”, dok stav 2. istog člana
kaže:” Ugovor o prenosu nepokretnosti treba da se sklopi u pismenoj formi u
prisustvu obeju stranaka u jednoj nadležnoj kancelariji.” Takođe, član 10., u
vezi sa članom 13. Zakona o prometu nepokretnosti (SL SRS 15/74, i u skladu
sa članom 64. ovog zakona, ova odredba je bila primenjiva i na Kosovu),
propisuje da ugovor o prenosu prava na nepokretnu imovinu mora biti u pisanoj
formi i da potpisi ugovornih strana moraju biti overeni od strane suda. Čak i
Zakon o imovinsko pravnim odnosima (ZIPO), koji je bio na snazi pre Zakona
br. 03 / L-154 o vlasništvu i drugim stvarnim pravima, odnosno član 20, propisuje
da se vlasništvo stiče "prema samom zakonu, na osnovu pravne radnje i
nasleđivanja. Pravo vlasništva stiče se i na osnovu odluke državnog organa pod
uslovima i na način propisan zakonom ", dok je članom 33. istog zakona
propisano da se "Na osnovu pravne radnje pravo vlasništva nad nepokretnom
imovinom stiče se upisom u javne knjige ili na drugi odgovarajući način
propisan zakonom.”
Iz gore navedenih odredbi zaključujemo da sticanje prava vlasništva osim

pravnog naslova (justus titulus)) takođe zahteva upis ovog prava u javne knjige
(modus aquirendi). Nakon procene i analize kupoprodajnog ugovora Ov. br.
3260/06, sud je došao do zaključka da je predmet ovog ugovora prodaja parcele
br. 2177/2, prema posedovnom listu br. 674 KO Prizren, ukupne površine 225
m2, ali ne i deo od 13,50 m2 koji je deo katastarske parcele br. 2175, iz
posedovnog lista br. 6201 KO Prizren, čiji je vlasnik ovde tuženi, za koji tužilac
tvrdi da ima pravo vlasništva prema gore navedenom ugovoru. Do ovog
zaključka sud je došao i na osnovu ekspertize geodetskog stručnjaka ________
kojem je ukazao puno poverenje (koje stranke nisu osporavale u vezi s
činjeničnim stanjem koje je utvrdio veštak), u kojem se utvrđuje da je tuženi
vlasnik kat. parcela 2175 KO Prizren, ukupne površine 638 m2, dok je tužilac
________ vlasnik katastarske parcele 2177-2, površine 225 m2, dok na osnovu
podataka usaglašenih sa terena i podataka Direkcije za katastar proizlazi da
tužilac iz stare kuće sa zapadne strane ne poseduje deo katastarske parcele na
površini od 13,50 m2, tačnije poklapaju se katastarski podaci sa podacima
538
dobijenim nakon merenja činjeničnog stanja (kao što ih je stručnjak prikazao u

ekspertizi i na skici).
S druge strane, tuženi je predstavio sudu zakonski naslov za sticanje

imovinskog prava na parceli br. 2175, što je ugovor za kupoprodaju nekretnina
Ov. br. 1142/11, dt. 14.02.2011, overen u Opštinskom sudu u Prizrenu, preko
koga prodavci ________ i ________ iz Prizrena, prodaju katastarsku parcelu br.
2175, u području 638 m2, ovde tuženog ________, a isti je podneo sudu certifikat
o nepokretnim imovinskim pravima br. UL-71813068-06201, od 04.07.2011, u
kojem je se isti vodi kao vlasnik navedene katastarske parcele (dok nije sporna
činjenica da je isti u posedu i korišćenju ove parcele). Prethodno je prethodnik
________ i ________ kupio ovu parcelu od ________ kupoprodajnim ugovorom
Ov. br. 1663/64, od 15.10.1964., a nakon smrti Ismet Tuli-ja ovu parcelu
nasleđuju njegovi sinovi ________ i ________. Ovu parcelu su kupili u sadašnjoj
površini od 638 m2, koju se neprestano držali u posedu i slobodnom korišćenju
sve dok tu istu nisu prodali ovde tuženom, koji je odmah ušao u njen posed i
korišćenje.
Sud je zaključio da ne stoji tvrdnja tužioca da istom pripada 13.50 m, koji

su deo parcele tuženog br. 2175, koju je po njemu kupio od prodavca ________,
gde je do trenutka aero-snimanja ovaj deo bio u posedu i vlasništvu bivšeg
vlasnika, a nakon aero-snimanja bio je prebačen u vlasništvo ranijih vlasnika
________ i ________ i sada na tuženog. To iz činjenice da se u kupoprodajnom
ugovoru Ov. br. 3197/57, od 25.09.1957 (što smo gore razradili) zaključuje da
kuća kupljena od prodavca ________ i ________ na zapadnoj strani ima i baštu
od 4,50 m dužine i 3,00 m širine, ali ta činjenica nije uključena u ugovor Ov. br.
3260/06, zaključen između prodavca Momira Janićijevića i ovde tužioca
________, kao i iz ekspertize geodetskog stručnjaka ne ispostavlja se da su tuženi
(ili bivši vlasnici) prisvojili deo parcele (od 13,50 m2) koju je potraživao tužilac.
Što se tiče zapisnika Opštinskog suda u Prizrenu, Ndr. br. 527/72 od 15.09.1972.
godine i izjave bivšeg vlasnika Momira Janićijevića Ov. br. 4428, od 10.12.2012.
godine, sud im nije verovao jer je smatrao da nemaju uticaja na meritorno
rešavanje ovog pitanja. To zbog činjenice da, kao što smo već spomenuli, ovaj
deo parcele nije uključen u ugovor Ov. br. 3260/06, i nema neke razlike između
činjeničnog stanja na terenu i katastarskih podataka o ovom pitanju (na osnovu
ekspertize geodetskog stručnjaka). A ako bi to bilo kako kaže bivši vlasnik
________ u svojoj izjavi, onda se postavlja pitanje zašto on do sada nije regulisao
ovo pitanje, jer je imao zakonsku mogućnost (i trebao je to učiniti), da ovo
pitanje reguliše mnogo ranije (kupoprodajni ugovor sa ________ je zaključio
539
1957. godine), ili je trebalo da ovo pitanje uključi u ugovor zaključen sa sada
tužiocem, što on nije učinio. Takođe,i izjavama svedoka ________, ________ i
________ sud nije verovao, jer je smatrao da nemaju uticaja na meritorno
rešavanje ovog spornog pravnog pitanja (pitanje sastanka između njih i
eventualno izlazak na lice mesta za označavanje spornog dela su bez uticaja na
rešavanje ovog pitanja, ako ih uporedimo sa materijalnim dokazima koje je
dostavio tuženi, a koje smo gore razradili). Ako se pozivamo na ugovor kojim je
tuženi kupio parcelu br. 2175, od ________ i ________ (Ov. br. 1142/2011),
konkretno član IV, onda izjava ________ da je obavestio tuženog o navodima
tužioca je netačna, jer u gore navedenom članu isti garantuje tuženom da parcela
koju mu je prodao nema nikakvog problema sa slobodnim korišćenjem i
posedovanjem.
Sud procenjuje da
Iz gore navedenog, sud je utvrdio da je i deo tužbenog zahteva tužioca

koji je podnesen protiv tuženog u vezi sa predajom dela parcele tuženog od 13.50
m2 neosnovan, zbog činjenice da tužilac nije dokazao da je vlasnik ovog dela
sporne nekretnine, kako bi sud, shodno člana 93. ZVSP obavezao tuženog da
preda u posed deo ove parcele od 13,50 m2.
Sud je odbio predlog ovlašćenog zastupnika tužioca na glavnom pretresu,

tražeći da sud odredi veštaka građevinske struke koji će, prema njegovim rečima,
utvrditi položaje postojećih prozora i krovnu strehu kuće tužioca, s obzirom da
je smatrao da je isti nerazuman, jer u ovoj spornoj pravnoj stvari predmet spora
nije bilo pitanje položaja prozora ili streha krova kuće tužioca, već utvrđivanje
prava vlasništva i predaja nepokretne imovine u posed (kao u tački I. dispozitiva
ove presude).
Sud je takođe procenio i druge materijalne dokaze koji se nalaze u

spisima predmeta, ali je zaključio da su oni bez ikakvog uticaja na osnovanost
ovog sporne pravne stvari .
Konačno, sud nalazi da tužilac dostavljenim dokazima, nije uspeo da pred

sudom dokaže da je stekao pravo vlasništva nad delom sporne parcele od 13,50
540
m2, prema prodaji, te da je njegov tužbeni zahtev morao biti odbijen kao
neosnovan.
Sud je odlučio kao u tački II dispozitiva ove presude, budući da je

punomoćnik tužioca u završnoj reči zatražio od suda da ukine privremenu meru
određenu rešenjem C. br. 485/11 od 18.10.2011. godine, jer je utvrdio da su
prestali razlozi za ovu meru obezbeđenja .
Sud je odlučio kao u tački III dispozitiva presude, na osnovu člana 452.1
ZPP, obvezujući tužioca da plati troškove postupka tuženom i to u ukupnom
iznosu od 384,00 €, a koji su: tri zastupanja na sudskim ročištima u iznosu od 121
€ i sudska taksa za odgovor na tužbu od 20 €.
Dok je odbio zahtev ovlašćenog zastupnika tuženog, adv. Rasim

Krasniqi, kojim je zatražio da se tužilac obavezuje da plati 100 € za odgovor na
tužbu i 120 € za vanparničnu sednicu, zbog činjenice da odgovor na tužbu nije
sastavio pomenuti advokat, dok tuženom pripadaju samo troškovi koji su nastali
tokom sudskog postupka, ali ne i za razne sastanke koje vode stranke u sporu van
sudskog postupka.
Stoga, na osnovu člana 7, 8., u vezi s članom 143. ZPP sud je odlučio
kao u dispozitivu ove presude.
OSNOVNI SUD U PRIZRENU

C. br.__________, dana _______________
Zapisničar/ka Sudija
_______________ _______________

541
Obrazac br. 10 – Presuda o poništenju odluke i vraćanju na radno mesto
C.br./..../......

_________________, doneo ovu:
PRESUDU
I. USVAJA SE tužbeni zahtev tužioca ______________ iz ________________.
II. PONIŠTAVAJU SE kao nezakonite: obaveštenje-odluka tužene br.

_________________, od _____________________, kojim/kojom je tužiocu
raskinut radni odnos, kao i odluka br. _________________, od
___________________, kojom je odbijena žalba tužioca uložena protiv
gorenavedenog obaveštenja-odluke o raskidu radnog odnosa.
III. OBAVEZUJE SE tužena KEK d. d. sa sedištem u Prištini – okrug u Prizrenu,

da vrati tužioca ______________________ na njegovo ranije radno mesto –
električar za merenja u okrugu Prizren, sa svim pravima koja je imao pre raskida
radnog odnosa, sve navedeno u roku od 7 dana nakon prijema ove presude, pod
542
IV. Obavezuje se tužena KEK d. d. sa sedištem u Prištini – okrug u Prizrenu da

tužiocu plati troškove postupka i to u iznosu od ________evra, u roku od 7 dana
nakon prijema ove presude, a pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Navodi strana
Tužilac _________________ iz _____________________, je ovom sudu, preko

svog punomoćnika podneo tužbu protiv tužene KEK D. D. sa sedištem u Prištini
– okrug u Prizrenu (u daljem tekstu KEK), naglašavajući da je on bio u radnom
odnosu kod ovde tužene 28 godina. Nakon kontrole koja je izvršena u njegovoj
kući, pri čemu je sve bilo u redu (osim kvarova koji su bili na stubu), komisija
tužene je našla opravdanje kroz izmišljotine i promene tako kako im je priličilo,
pri čemu je na osnovu tog promenjenog činjeničnog stanja, upravnik okruga
donosi obaveštenje – odluku o raskidu radnog odnosa sa tužiocem. Kao posledica
ovog promenjenog činjeničnog stanja, navedenog u zapisniku, odbija se i žalba
tužioca pri čemu ostaje na snazi obaveštenje – odluka upravnika okruga Prizren
o raskidu ugovora o radu tužioca. Tužbom, tužilac je zahtevao poništenje
obaveštenja- odluke tužene – upravnika okruga Prizren br. 365/1, od 04.04.2011,
kojim je raskinut ugovor o radu tužioca ____________________ i obavezuje se
tužena da tužioca ____________________ br. LK _____________________,
vrati na radno mesto, tamo gde je bio i ranije, odnosno na mesto električara u
okrugu Prizren, i obaveže tuženu da snosi sve troškove koji su prouzrokovani
bez krivice tužioca.
I tokom sudskog razmatranja ovlašćeni zastupnik tužioca adv. _____________ iz

Prizrena je izjavio da u potpunosti ostaje pri tužbi, tužbenom zahtevu i datim
podnescima. Dodao je da tužbeni zahtev tužioca je u potpunosti osnovan. Prema
njemu, tužena tvrdi da je tužilac svojim nedozvoljenim radnjama na električnom
brojilu krao električnu struju i to smatrala osnovom za raskid radnog odnosa,
međutim, ova tvrdnja tužene nije potvrđena nijednim dokazom. Naglasio je da je
svim dokazima izvedenim tokom sudskih ročišta utvrđeno da tužilac nije
preduzeo nijednu radnju na električnom brojilu koja bi mu omogućila krađu
električne struje i ova tvrdnja tužene definitivno nije utvrđena ni od strane veštaka
same tužene, inače je i radnik tužene, odnosno šef Centra za kalibraciju u KEK-u
_______________. Na kraju, sudu je predložio da u potpunosti usvoji tužbeni
543
zahtev tužioca, poništi kao nezakonito rešenje tužene br._____________, od

______________, i br._____________, od _______________, obaveže tuženu da
tužioca vrati na njegovo prethodno radno mesto, kao i da mu nadoknadi sve
troškove postupka, kao što je naglasio u svojoj završnoj pisanoj reči.
Tužena KEK, preko svog ovlašćenog zastupnika ________________ iz Prištine,

u odgovoru na tužbu tužioca je izjavila da u potpunosti osporava tužbu i tužbeni
zahtev tužioca uz obrazloženje da mu je ugovor o radu raskinut njegovom
krivicom. Tužena je postupila u skladu sa zakonom kada je tužiocu raskinut
ugovor o radu uz obaveštenje o raskidu ugovora o radu br._____________, od
_________________, zbog njegovog teškog i lošeg ponašanja. U postupku koji
je sproveden kod tužene bez ikakve sumnje je konstatovano da je tužilac izvršio
tešku povredu radnih zadataka kao što su krađa imovine na radnom mestu ili u
vlasništvu KEK-a, uključujući krađu električne energije iz člana 8.14 tačka (a)
Pravilnika za okruge KEK-a, na takav način da je 01.03.2011, prilikom kontrole
od strane ekipe Odeljenja za posebne zadatke konstatovano da je kod tužioca
električno brojilo br. 9210117, plombirano plombom distribucije br. A.20064932,
od strane preduzimača radova ___________________, nakon skidanja plombe
distribucije i otvaranja poklopca utvrđeno da je most prve faze bio spušten, što je
učinilo nemogućim registrovanje utrošene električne energije. Takođe, most
druge faze je bio izolovan izolirom i bojom, što znači da električno brojilo nije
registrovalo utrošenu električnu energiju. Ovo činjenično stanje je utvrđeno i na
osnovu izveštaja unutrašnjeg revizora KEK-a, slučaj 2011-AO-007, od
10.03.2011. prema ovom pisanom odgovoru na tužbu, tužena prilikom raskida
ugovora o radu je sprovela postupak u skladu sa novim zakonom o radu i pravilom
br. 3 za operacije okruga KEK- a, na takav način da je ovde tužiocu raskinut
ugovor o radu na osnovu odredbe člana 70 st. 1.6, u kojem stoji da poslodavac
može da raskine ugovor o radu zaposlenom i bez prethodnog obaveštenja.
I nakon glavnog pretresa ovlašćeno lice tužene _______________ iz Prištine je

naglasio da ostaje u potpunosti pri pismenom odgovoru na tužbu tužioca. Na kraju
je izjavio da je tokom postupka, dokazima dokazano da su odluke tužene
zakonite, ali da u konkretnom slučaju, sud prethodno tokom odlučivanja treba da
uzme u obzir i okolnost da je tužilac u ovom slučaju probio rok za podnošenje
tužbe. Prema njemu, dokazano je činjenicom da je tužilac odlukom br.
_____________ od __________________, koju je primio dana
__________________, u kojoj je data pravna pouka da je ova odluka konačna i
da se protiv iste može pokrenuti postupak pred nadležnim sudom u roku od 15
544
dana. Prema njemu, nije dužnost suda da ceni činjenično stanje jer ovo pitanje u
konkretnom slučaju je rezervisano samo za poslodavca, međutim zarad
zadovoljenja zahteva tužioca je sproveden drugi postupak u ovom sudu, u cilju
utvrđivanja činjeničnog stanja, pri čemu tužilac je pokušavao da stvori drugo
činjenično stanje od onog konstatovanog od strane komisije, odnosno organa
tužene. Ali i u ovom postupku, saslušanjem svedoka je utvrđeno da konstatacije
tužene stoje i da su njene odluke zakonite. Prema njemu, ovo je najbolje dokazalo
svedočenje službenika za unutrašnju reviziju, ali i šefa Službe za kalibraciju,
dokazi iza kojih nije ostala nijedna dilema da je tužilac stvarno izvršio tešku
povredu radnih zadataka. Na kraju, sudu je predložio da tužbeni zahtev tužioca
odbije kao neosnovan ili da njegovu tužbu odbaci kao zastarelu. Troškove
postupka nije tražio.
Utvrđeno činjenično stanje
Za utvrđivanje činjeničnog stanja, sud je izveo sledeće dokaze:
Potvrdu od 07.12.2005, koju je izdao KEK – Odeljenje za distribuciju Prizren,

potvrdu KEK-a od 06.04.2011; uplatnicu KEK-a o kontrolisanju strujomera, od
06.05.2011; račun KEK-a na ime Shemsedina Smanija od 06.04.2011; izvršena
je provera fotografija br. 8 i 9 u rasporedu spisa predmeta; pozivnicu za sastanak
KEK-a, br.358 od 01.04.2011; obaveštenje-saopštenje o raskidu ugovora o radu
br.365/1, od 04.04.2011; odluku KEK br. 2362, od 23.05.2011; zapisnik br.
0789481, od 01.03.2011; zapisnik br. 05600, od 09.10.2010; pregledane su kopije
fotografija po rednom broju spisa 21, 22, 23, 24, 25, 26 i 27; kartica KEK-a za
radnika Shemsedina Nexhmedina Smanija; poverljivi izveštaj unutrašnje revizije
broj 2011-AO-007; zapisnik divizije Mreže – Odeljenja za merenje električne
energije – Sektor Centar za kalibraciju br. 8225, od 09.06.2011; saslušan je
svedok ______________ iz __________________; saslušan je svedok
_________________ iz _______________, saslušan je
___________________________, u svojstvu parničara, a saslušan je i šef Centra
za kalibraciju tužene ________________ iz ________________.
Sud nakon ocene tvrdnji parničara i gorenavedenih dokaza, u smislu člana 8.

Zakona o parničnom postupku (ZPP), pažljivo je i savesno ocenio svaki dokaz
posebno i sve zajedno i zaključio da je:
Tužbeni zahtev tužioca OSNOVAN.
545
Iz čitanja obaveštenja-odluke o raskidu ugovora br.________________, od

___________________, sud je konstatovao da ovde tužilac
__________________, postavljen na dužnost električara za merenja u okrugu
Prizren, od __________________, tužena KEK, je raskinula ugovor o radu i to
zbog teške povrede radnih zadataka, kao što su krađa imovine na radnom mestu
ili u vlasništvu KEK-a, uključujući krađu električne energije iz člana 8.14 tačka
(a) Pravilnika za okruge KEK D. D, tačnije kao što stoji u ovom obaveštenju-
odluci.
Iz čitanja odluke br._________________, od ________________________, sud

je konstatovao da je ovom odlukom odbijena kao neosnovana žalba ovde tužioca
___________________, od __________________, podneta protiv obaveštenja-
odluke upravnika okruga Prizren, br. _________________, od
________________________, kojom je tužiocu raskinut ugovor o radu, odnosno
kao što stoji u odluci.
Zarad što pravičnijeg utvrđivanja činjeničnog stanja, sud je saslušao svedoka

____________________, iz Prizrena, rođenog __________________, koji je
pred ovim sudom izjavio da je negde u februaru 2011, na zahtev kolege ovde
tužioca ________________, poslatog jedinici KEK-a u ________________, za
plombiranje strujomera, on, zajedno sa njegovim kolegom
___________________ izašao na teren, odnosno otišao do kuće ovde tužioca
____________, za plombiranje njegovog električnog brojila. Unutra je ušao samo
on, jer njegov kolega __________________ je bio angažovan na raspodeli računa
za električnu energiju. Nakon ovog je plombirao brojilo bez problema. Otprilike
nakon mesec dana su ga telefonom pozvale dve osobe za koje je kasnije saznao
da su bile iz Jedinice revizora KEK-a u Prištini, a koji su zahtevali da zajedno odu
do kuće ovde tužioca _____________________. Dolaskom do kuće tužioca, oni
su naišli na zatvorena vrata njegove kuće, dok su osobe koje su bile sa njim iz
Kancelarije revizora KEK-a u Prištini, insistirali da vrata kuće ovde tužioca se
otvore i da oni uđu unutra, što su i učinili. Ukratko nakon toga se je tu pojavio
tužilac ______________, kojeg su obavestili zašto su došli, zahtev na koji je on
odgovorio da mogu da uđu u kuću. Nakon ulaska unutra oba revizora iz Prištine
su fotografisala strujomer – električno brojilo tužioca, nakon toga su sklonili
plombu i otvorili sat. Prema mišljenju svedoka _________, strujomer je bio u
redu u potpunosti, odnosno su u istom funkcionisala dva mosta. U stvari, prvi
most nije funkcionisao jer isti nije imao (nije prolazila ) jedna faza struje,
546
odnosno jedna faza struje nije uopšte prolazila kroz strujomer tužioca. Prema
svedoku __________________, čak i dan danas tužilac __________________ ali
i ostali stanovnici naselja nemaju jednu fazu struje. Dodao je da nakon otvaranja
strujomera-električnog brojila tužioca, obe osobe iz revizije su uklonile mostove
i nakon toga fotografisale električno brojilo. Na ovu njihovu radnju je reagovao
svedok Vilard zajedno sa tužiocem __________________, skrećući pažnju
revizorima da nemaju pravo da postupaju na ovaj način jer na taj način može da
dođe do određene manipulacije. Dalje, u njegovom iskazu svedok
__________________ je ponovo naglasio da je brojilo funkcionisalo na
odgovarajući način, a da je kroz njega prolazila struja, izuzev one faze električne
struje koja nije uopšte dolazila do strujomera – električnog brojila. Nakon ovog
su oba revizora zatvorila strujomer, plombirala i rekla tužiocu
____________________ da se strujomer mora kalibrisati i da se opet treba
podneti zahtev za plombiranje iste. Nakon 3-4 dana, prilikom odlaska na posao
svedok _______________ je video listu radnika za otkaz iz KEK-a, među kojima
je bilo navedeno i njegovo ime. Dodao je da i dan danas nije dobio nikakvo
obaveštenje ili odluku u vezi sa razlogom za otkaz niti zna zašto je dobio otkaz,
iako je jedno vreme čuo da je njegov slučaj bio povezan sa slučajem ovde tužioca
___________________, ali su sve to bile samo reči, jer on ni dan danas nije dobio
ništa službeno u ovom smislu. Naglasio je da u trenutku otvaranja električnog
brojila, ista je merila struju. Dodao je da u vezi ovog slučaja je postojao i zahtev
strane, kao i nalog za izlazak za plombiranje, dok je u trenutku plombiranja
sačinjen i zapisnik, pri čemu je jedan primerak zapisnika predat ovde tužiocu
Shemsedinu, a drugi primerak je predat Distribuciji u _____________. Prema
njemu, udaljenost od kapije dvorišta tužioca do vrata kuće je otprilike 4-5 m, dok
je strujomer – električno brojilo bilo u ulaznom delu hodnika kuće tužioca.
Ponovio je da most na električnom brojilu tužioca nije bio oštećen, ali kroz njega
nije prolazila struja, dok na druga dva mosta je bilo u redu, iako prema revizorima
na trećem mostu nešto nije bilo u redu i da je u unutrašnjosti strujomera, iza brojila
gde se nalaze dva šrafa, prema njima je bio postavljen selotejp, koji nije bio u
prilici da vidi jer u njihovom svakodnevnom radu koji su obavljali prilikom
kontrole ovih aparata-električnih brojila, oni su se služili samo fazometrom, preko
kojeg su proveravali da li struja dolazi do odgovarajućeg mosta ili ne. Na kraju
je naglasio da su mu sve ove činjenice poznate jer od kraja marta 2011. je bio
zaposlen kod ovde tuženog KEK-a i da mu je ovde tužilac Shemsedin Smani bio
kolega na radnom mestu.
547
Sa druge strane svedok _______________, rođen _____________ iz

_____________, sada sa boravištem u ____________, pred sudom je izjavio da
u ovom trenutku on upravlja operativnom unutrašnjom revizijom u KEK. U vezi
ovog slučaja, on se seća da je protiv ovde tužioca pitanje pokrenuto na osnovu
zapisnika koji je sačinilo Odeljenje za posebne zadatke, koje se odnosi na
kontrolu radnika KEK-a o korišćenju električne energije. Ovaj zapisnik je
prosleđen Odeljenju za unutrašnju reviziju jer na osnovu istog je došlo do
zloupotrebe električne energije od strane potrošača, odnosno ovde tužioca
___________________. Nakon primanja ovog zapisnika Operativna unutrašnja
revizija je pokrenula interni postupak konstatujući da u tom slučaju je reč bila o
potrošaču koji je radnik KEK-a. Od ljudskih resursa je primio izjavu br. 2113, od
21.06.2007, kojom je utvrđeno da je ovde tužilac ______________________, bio
nadležan za navedeni strujomer jer je za isti i plaćao električnu energiju. Nakon
toga su preuzeli istorijat te merne tačke, isut analizirali i konstatovali da je ova
tačka merenja bila plombirana i da je potrošač presekao plombu dok je
09.10.2010. ova tačka njemu ponovo plombirana od strane radnika KEK-a,
odnosno _________________ i ____________________, pri čemu su oni
sastavili zapisnik br. 0560082, od 09.10.2010. Prema svedoku ______________,
ovim zapisnikom je konstatovano da „na zahtev potrošača, potrošač je skinuo
plombu br. 058424, jer je postavio menjač tarife. Strujomer smo proverili i
plombirali sa br. 20064932“. Nakon ovog oni su pozvali na razgovor lica koja su
sastavila ovaj zapisnik, odnosno _______________ i ________________ kao i
ovde tužioca, _________________. Tokom ovog razgovora
_________________ je priznao da je zapisnik potpisao lično, u prisustvu radnika
KEK-a ___________________ i to samo u prisustvu ovde tužioca
_________________, pri čemu je istom i plombirano električno brojilo, dok je
drugi pravni službenik – drugi potpisnik gorenavedenog zapisnika
___________________, ispred njih izjavio da on nije potpisao ovaj zapisnik, da
nije bio prisutan u trenutku plombiranja brojila kod kuće ovde tužioca
_____________________, niti ga je obavestio njegov kolega
________________. Dalje, svedok ______________ je izjavio da su oni
intervjuisali i ovde tužioca __________________, koji je pred njima izjavio da
most (ne seća se koji) je bio oštećen, dok za drugi most, za koji je navedeno da je
ofarban nevidljivom izolira trakom koja dozvoljava protok struje, ali
istovremeno sprečava i merenje iste, on je bio šokiran. U izjavi koju je dao
_______________ pred njima, isti je izjavio ovde tužioca ___________________
da je most oštećen - prelomljen, na šta je potrošač – ovde tužilac
___________________, odgovorio da ova faza nema struju. Na osnovu
548
gorenavedenog oni su na kraju dali preporuku na osnovu internih pravila i propisa

KEK-a, kao i dokaze sa terena, preporuke koje su poslate Odeljenju koje su
revidirali, u ovom slučaju okruga Prizren. Dodao je da da su mu sve ove činjenice
poznate jer je bio šef Odeljenja za operativne revizije u KEK. Inače je objasnio
da su zapisnik br. 0789481, od 01.03.2011, sačinjen na licu mesta – kući tužioca
________________, sačinila dva radnika Odeljenja za posebne zadatke u KEK
u Prištini, koji su konstatovali činjenično stanje kao što stoji u sadržaju ovog
zapisnika. Nastavljajući iskaz, svedok _______________________ je naglasio da
na osnovu procedura i propisa KEK-a, svaki radnik KEK-a, bez obzira na njegovu
poziciju, je dužan da svaku nepravilnost prijavi KEK-u. U konkretnom slučaju,
prema njemu, govorimo o bivšem zaposlenom koji je dva puta poslao električno
brojilo na kalibraciju kako bi proverio razlog zašto nije funkcionisao menjač
tarifa. Polazeći od položaja i iskustva ovog službenika, u ovom slučaju tužioca
_________________, potonji je bio svestan i prisutan u vreme plombiranja
brojila sa oštećenim mostom, dok je drugi bio izolovana, pri čemu je i ova druga
onemogućila merenje električne energije na nivou od 66%. Ovo se dešavalo od
09.10.2010. do 01.03.2011. i prema njemu je bilo nemoguće da ovaj nedostatak
ne primeti zaposleni, u ovom slučaju tužilac Shemsedin, jer se ovo direktno
primećuje na mesečnim troškovima. U konkretnom slučaju,
____________________ je plombirao električno brojilo ovde tužioca
______________________, zajedno sa potonjim, činjenica koja se primećuje iz
potpisanog zapisnika br. 0560082, od 09.10.2010. Na kraju je naglasio da
unutrašnja revizija nije znala, niti dan danas ne zna ko je ____________________
ili neki drugi zaposleni KEK-a, jer je sistem koji je izbacio njihova imena, pri
čemu je između ovde tužioca Shemsedin bilo negde otprilike još 200 drugih
radnika KEK-a.
U svojstvu strane je saslušan i tužilac _______________ iz _______________,

rođen _____________________, koji je pred sudom izjavio da je negde oko
datuma _______________, dok je zastupao pred sudom ovde tuženu KEK, zbog
određenih gubitaka koji su se desili tokom perioda 2005-2007 i dok je bio na pauzi
otišao do svoje kuće za doručak. Tokom ovog vremena je u blizini kapije dvorišta
kuće čuo obuku, a kroz prozor je primetio su kod njega došli čitači električnog
brojila kao i dve druge osobe koje sa sobom nisu nosile identifikacioni karticu
(ID). Čitač mu je predstavio ove dve osobe, pri čemu su isti ušli u kuću kako bi
proverili brojilo. Dodao je da ih je obavestio da mu već 7 godina ne dolazi jedna
faza struje, a sve zbog havarije koja se je dogodila na stubu električne energije u
blizini njegove kuće. Nakon toga je kontrolor otvorio električno brojilo i
549
fazometrom proverio dolazak električne struje. Pošto jedna faza nije dolazila u
kuću, prva faza na fazometru nije davala struju, dok su ostale dve faze preko
fazometra davale struju. Nakon ovog je kontrolor odvrnuo šraf unutar brojila
skidajući u potpunosti most i šraf pri čemu je nekoliko trenutaka proveravao
rukom, kako bi na kraju zaključio da se pri kraju brojila nalazi sloj laka – boje,
koja nije dozvoljava registrovanje utrošene električne struje, dok je u isto vreme
struju prenosila. Prema njemu je treća faza bila u redu. Na ovu konstataciju
kontrolora, ovde tužilac ________________ je reagovao navodeći da ako postoji
lak – boja na mostu, struja se ne bi registrovala. Nakon ovog su oni zatvorili
strujomer, sačinjavajući zapisnik pri čemu su pozvali ovde tužioca da potpiše
zapisnik, što je on i učinio. U svojoj izjavi tužilac _________________ je dodao
da je sutradan uložio žalbu direktoru okruga Prizren, obaveštavajući ga o
događaju u njegovoj kući prošlog dana sa kontrolorima KEK-a iz Prištine.
Naglasio je da je posle 10-15 dana lično podneo zahtev i platio taksu za
kalibrisanje njegovog električnog brojila, pri čemu je posle jednog meseca, 4
radnika KEK-a distrikt u ________________ došlo u kuću i uzelo njegovo
električno brojilo na kalibraciju. Prema njemu ovaj strujomer i dan danas se nalazi
u centru KEKza kalibraciju, dok mu je za isto dat zapisnik br.___________, od
09.06.2011, zapisnik koji se nalazi u spisima predmeta. Dalje je izjavio da u
međuvremenu, pre nego što je došao zapisnik kalibracije, dana 04.04.2011. je
pozvan u kancelarije KEKDistrikt u Prizrenu, pri čemu mu je i preneto
obaveštenje o raskidu ugovora o radu. Na ovo obaveštenje je u zakonskom roku
izjavio žalbu u sedištu KEK-a u Prištini, žalba koja je takođe odbijena kao
neosnovana. Dodao je da prema jednom drugom kasnijem zapisniku
br.________________, od 09.06.2011, proističe da su plombe na ovom
električnom brojilu bile u redu, da sa spoljne strane nije imalo oštećenja i da
unutar istog komisija nije primetila bilo kakve nepravilnosti. Na kraju je objasnio
da kontrolori KEK-a, koji su mu došli u kuću, prilikom otvaranja strujomera –
električnog brojila, nisu uradili ništa na mostu prve faze, istu su samo približili i
uključili, dok su fazu ovog mosta prekinuli, upućujući tuženog usmeno da
električno brojilo treba da preda na kalibraciju. Nakon ovog, isti su zatvorili i
plombirali strujomer.
Sud je saslušao i šefa Centra za kalibraciju KEK-a, Hajriza _______________,

koji je pred sudom izjavio da analiza, verifikacija i kalibracija koju vrši Odsek za
mrežu – Odeljenje za merenje električne energije – Sektor centra za kalibraciju
(laboratorija), se odnosi na trenutno činjenično stanje električnog brojila, koji se
njima dostavlja u laboratoriju i da se celokupno veštačenje koje se daje za
550
odgovarajuće brojilo, koje se njima uvek dostavlja bez imena, prezimena i šifre
potrošača, se odnosi na trenutno činjenično stanje brojila. Predmet analize i
provere u ovoj laboratoriji je i gornji deo električnog brojila, dok donji deo, gde
se nalaze mostovi, odnosno priključak koji se pokriva posebnim poklopcem i
plombira od strane odgovarajućih ekipa, se proverava samo u slučajevima
posebnih zahteva za ovaj deo električnog brojila (kada se zahteva obrazloženje
preciznosti brojila i da li se registruje struja ili ne). Prema njemu, strujomer koji
je bio predmet ovog spora, prema analizi, proveri i veštačenju sa unutrašnje
strane, koja je izvršena u laboratoriji, je bilo u redu i da je strujomer tačno
registrovao i nije imalo nasilnih intervencija unutar brojila. Ponovio je da se ovaj
pregled strujomera odnosi na trenutnostanje istog, dok nije u mogućnosti da se
izvrši dodatna analiza u vezi stanja brojila pre dolaska u laboratoriju i eventualnih
intervencija, koje su se mogle izvršiti na brojilu, u donjem delu strujomera,
odnosno na priključku. Ali je dodao da je zahtev koji je bio podnet za analizu i
proveru strujomera, koji je predmet ovog spora, se je odnosio posebno i na donji
deo strujomera, odnosno priključni deo, pri čemu je izvršena provera preciznosti
strujomera, a ovom proverom je rezultovalo da je ovaj strujomer bio precizan u
registrovanju struje. Takođe je naglasio da u trenutku dolaska ovog strujomera u
laboratoriju, u donjem delu istog – priključni deo gde se povezuje snabdevanje
strujomera, nije primećen nikakav sloj laka ili nečeg drugog što bi omelo
registraciju – merenje električne energije, u suprotnom, prema njemu, naglasio je
da njemu, odnosno u laboratoriji, bi pokazalo 33% gubitka električne energije za
jedan most ili 66% za dva mosta, što nije konstatovano na ovom strujomeru.
Objasnio je da u konkretnom slučaju ne može da odgovori tačno da li je postojala
mogućnost da na navedenom brojilu ostanu tragovi laka ili drugog sloja, čime bi
se blokiralo registrovanje struje, ali da postoji mogućnost da promenom mosta i
šrafova se to desi jer se u tom slučaju mogu izgubiti tragovi, dok je u ovom slučaju
teško dati tačan odgovor jer se ne može znati šta se je desilo sa mostovima i
šrafovima strujomera, odnosno da li su isti promenjeni ili su oni koji su bili
postavljeni i ranije. Takođe je objasnio da eventualno brisanje tragova laka ili
drugog sloja može biti izvršeno čišćenjem mostova i šrafova, koji su bili ofarbani
ili zamenom istih sa novim šrafovima, dok se lakirani most može očistiti vatrom,
dok u slučajevima kada pronađu ogrebotine na mostu, obično se te ogrebotine ne
konstatuju osim kada postoji poseban zahtev za to, dok u slučajevima kada se
struja isključi od strane stručnjaka na terenu, može se desiti da ostanu tragovi –
ogrebotine na mostu, stoga se ovi tragovi ne konstatuju ako ne postoji poseban
zahtev u vezi toga.
551
Iz čitanja zapisnika br. 8225, od 09.06.2011, koji je sačinio Odsek za mrežu –

Odeljenje za merenje električne energije – Sektor centra za kalibraciju u Prištini,
sud je konstatovao da su na električnom brojilu tužioca državne plombe bile u
redu, sa spoljne strane ovaj strujomer nije imao oštećenja a niti u unutrašnjosti
strujomera, komisija ovog centra nije primetila nepravilnosti.
Zakonska osnova
Prema članu 70. st. 1 tč. 1.6 Zakona o radu u Republici Kosovo, br.03/L-2121,
propisano je: „poslodavac može da raskine ugovor o radu zaposlenom bez
predhodnog predvidjenog upozorenja o otkazu,onda kada: je zaposleni kriv za
ponavljanje lošeg neozbiljnog ponašanja ili kršenja obaveza; ili je nezadovoljan
radomzaposlenog i pored pismenog upozorenja“. Članom 70 st. 1 istog zakona
je propisano: „Poslodavac može raskinuti ugovor o radu prema podstavu 1.6.
stava 1. ovog člana, samo ako je zaposleni primio opis u pismenoj formi o
nezadovoljavajućem učinku/radu , na neodredjeni vremenski period, u kojem
zaposleni treba da unapredi sopstveni rad kao i jednu izjavu da će učinak za
njegovo poboljšanje će rezultirati sa otkazom sa posla bez ikakvog daljeg
obaveštenja u pismenoj formi“.
Konačna ocena suda
Na osnovu ovde utvrđenog činjeničnog stanja ne rezultira da je ovde tužena

postupila u skladu sa članom 70. st. 1. tč. 1.6 Zakona o radu, na koji se poziva, jer
tokom odvijanja sudskog postupka ni na koji način nije dokazala nešto slično.
Naprotiv, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, proističe da je tužena dana
04.04.2011, obaveštenjem samo obavestila ovde tužioca o raskidu ugovora, sa
obrazloženjem kao što stoji u ovom obaveštenju, uopšte mu ne izričući opomenu
u predviđenom zakonskom roku (propisanom zakonom), tokom kojeg zaposleni
treba da pokuša da poboljša svoj učinak, i ne dajući mu da potpiše izjavu (opet
propisanu zakonom), da će neuspeh u poboljšanju učinka rezultirati gubitkom
radnog mesta bez drugih prethodnih pisanih obaveštenja, kao što je navedeno u
gorenavedenim zakonskim odredbama. Između ostalog, na osnovu utvrđenog
činjeničnog stanja nije utvrđeno da je ovde tužilac izvršio tešku povredu radnih
zadataka kao što su krađa imovine na radnom mestu ili u vlasništvu KEK-a,
uključujući krađu električne energije iz člana 8.14 tačka (a) Pravilnika za okruge
KEK-a, a sve navodno zbog neregistrovanja električne energije na električnom
brojilu tužioca br.9210117, razlog zbog kojeg je i raskinut ugovor od strane
552
tužene pošto na osnovu izvedenih dokaza, kojima je sud poverio puno poverenje,
nije dokazan takav navod tužene. Do ove konstatacije je sud došao na osnovu
zapisnika br. 8225, od 09.06.2011, koji je sačinio odgovarajući organ same
tužene, odnosno Odsek za mrežu – Odeljenje za merenje električne energije –
Sektor centra za kalibraciju u Prištini, iz kojeg se utvrđuje da na električnom
brojilu tužioca su državne plombe bile u redu, da sa spoljne strane ovog brojila
nisu primećena oštećenja i da unutar strujomera komisija nije primetila
nepravilnosti. Takođe, i sam šef Sektora centra za kalibraciju u Odeljenju za
merenje električne energije, g.______________, je u ovom sudu, između ostalog
izjavio i objasnio da strujomer koji je bio predmet ovog spora (električno brojilo
tužioca) prema analizi, proveri i veštačenju sa unutrašnje strane koje je izvršeno
u laboratoriji, je rezultovao da je bio u redu i da je strujomer registrovao precizno
i da nije imalo nasilnih intervencija unutar strujomera, konstatacija koja je
većinom u skladu sa izjavom svedoka ______________________, kao i izjavama
tužioca, koje je dao u svojstvu strane, prema kojima iako struja nije tekla kroz
jedan od mostova strujomera, električna energija je svakako registrovana. Stoga,
na osnovu ovog utvrđenog činjeničnog stanja, stanja iz kojeg nije dokazano da je
tužilac izvršio povrede koje tvrdi tuženi, sud ocenjuje da odluka – obaveštenje o
raskidu ugovora, kao i o odbijanju žalbe tužioca, ne samo da su nezakonite, nego
su i u potpunoj suprotnosti sa Konvencijama Međunarodne organizacije rada,
stoga je odlučio kao u izreci ove presude.
Osporavanja ovlašćenog tužene, koja je dao tokom sudskog razmatranja, sud nije
uzeo u obzir jer su iste u suprotnosti sa utvrđenim činjeničnim stanjem. Takođe,
sud nije poverio poverenje svedočenju svedoka ________________, jer je utvrdio
da njegov iskaz je u suprotnosti sa utvrđenim činjeničnim stanjem i drugim
izvedenim dokazima kojima je sud poverio poverenje.
Na kraju, sud ocenjuje da nisu tačni navodi ovlašćenog tužene prema tuženom u
odnosu na istek roka za podnošenje tužbe tužioca jer u članu 79. Zakona o radu
republike Kosovo je izričito navedeno: „Svaki zaposleni koji nije zadovoljan
odlukom kojom smatra da su mu povređena njegova prava, … u tekućem roku od
30 dana može da pokrene radni spor pri nadležnom sudu“, a ne u roku od 15
dana, kao što je pogrešno navedeno u pravnoj pouci organa tužene, u odluci o
odbijanju žalbe tužioca br. 2362, od 23.05.2011.
Sud je cenio i druge tvrdnje i dokaze parničara, ali je zaključio da isti nisu od
značaja za donošenje ove presude.
553
Odluka o troškovima postupka je doneta u skladu sa članom 452. ZPP i to za

troškove 4 zastupanja sa po 100 evra, odnosno u ukupnom iznosu troškova u
visini od 400 evra.
Iz gorenavedenog odlučeno je kao u izreci ove presude, a u skladu sa članom 143.

ZPP.

C. br._____________, dana________. ________________
Zapisničar/ka S u d i j a,

554
Obrazac br. 11 – Presuda za razvod braka, poveravanje dece, alimentaciju i

kontakt
C. br./..../......

vrednosti ______________, je u prisustvu tužioca i tužene, održanog dana
_________, doneo ovu:
PRESUDU
I. USVAJA SE tužbeni zahtev tužioca kao osnovan REŠAVA se razvodom brak

sklopljen između tužioca . 09. 12. 2009. u matičnoj službi u Prištini, registrovan
pod rednim brojem ____________, referentni broj ____________________,
između tužioca _________________iz Prištine, rođenog 03.06.1977, od oca
_____________ i majke ___________________, i tužene
_____________________ iz sela _________, Opština _______, rođene
01.10.1984 od oca _________ i od majke _________, na osnovu člana 68 Zakona
o porodici Kosova – sporazumno.
II. Zajedničko dete, maloletna devojčica __________________, rođena

10.01.2010. u Prištini, poverena je na čuvanje, izdržavanje i školovanje tuženoj
- majci ______________.
555
III. Obavezuje se tužilac _________, da na ime ishrane - alimentacije za

maloletno dete _____________, isplaćuje svakog meseca po 70 €, počev od
01.12.2013. dok postoje zakonski uslovi za plaćanje, a najkasnije do 5 datuma u
mesecu, za sledeći mesec.
IV. Obavezuje se tužena ______________ da omogući tužiocu

_______________ - ocu, kontakt sa detetom na sledeći način:
- Da se ocu omogući kontakt sa detetom dva (2) puta mesečno, drugi i
četvrti petak u mesecu kada će tužena predati dete tužiocu od 10.00 do
16.00 časova. Ovaj način kontakta će trajati do 01.06.2014, nakon toga
treba ocu omogućiti da kontaktira dete dva (2) puta mesečno, drugog i
četvrtog petka u mesecu, pri čemu tužena mora predati dete tužiocu u
petak od 16.00 do ponedeljka, a tužilac mora predati dete u 09.00.
- Da se ocu omogući kontakt sa detetom drugog dana državnih i verskih
praznika.
- Da se ocu omogući kontakt sa detetom na njen rođendan, tako da
devojčica jedne godine slavi rođendan sa majkom, počevši od sledećeg
rođendana 10.01.2014, a sledeće godine sa ocem i da se ovaj način
kontakta nastavi i sledećih godina.
- Svi gore navedeni kontakti između oca ________________ i maloletne
_________________ će se obavljati preko Centra za socijalni rad u
Lipljanu.
V. Svaka strana snosi svoje troškove postupka.
Obrazloženje
Tužilac je prvobitno protiv tužene podneo tužbu za poništenje braka, dok je tokom
sednice na glavnoj raspravi 13.06.2013. precizirao tužbu i tužbeni zahtev i
zahtevao da se braka raskine razvodom.
Nakon toga, sud je zatražio od Centra za socijalni rad u Prištini i Lipljanu da održi
sednice za pokušaj mirenja supružnika i u vezi davanja socijalne anamneze u vezi
sa pitanjem poveravanja deteta na čuvanje, izdržavanje i školovanje kao i
održavanja kontakta sa roditeljima.
Nakon toga, sud je odredio sednicu glavne rasprave na 21.11.2013. i suđenje

pokrenuo ispočetka zbog promene sastava sudskog veća. Čak i tokom ove
556
rasprave, tužilac je precizirao tužbeni zahtev i zatražio da se brak raskine

razvodom. Naglasio je da su razlozi zbog kojih zahteva raskid braka leže u
činjenici da su bračni odnosi među njima u tolikoj meri poremećeni da je njihov
zajednički život nemoguć i da nema šanse da se pomire kako bi živeli zajedno.
Zatražio je da se prilikom raskida braka maloletno dete ___________ poveri
njemu na čuvanje, izdržavanje i školovanje zbog činjenice da ima finansijske
mogućnosti da se stara o njoj, bez potrebe da tužena doprinosi izdržavanju
finansijski, dok tužena nije sposobna i dostojna da se stara o ćerki. Tražio je
troškove postupka na ime sudske takse za tužbu.
Tužena nije osporila zahtev tužioca da se razvod raskine razvodom a iz činjenice

da su se odnosi između njih pogoršali, da su razdvojeni 1 godinu i tri meseca i da
nema šanse da dođe do pomirenja da žive zajedno. Ona je osporila zahtev tužioca
da se njemu poveri devojčica na čuvanje i školovanje zbog činjenice da otkako
su se razdvojili on nikada nije izrazio interesovanje i spremnost da kontaktira s
ćerkom. Naglasila je da je otkako su se razdvojili ćerka samo dva puta razgovarala
sa svojim ocem i da je ona lično podstakla ćerku da ga pozove telefonom da
razgovaraju. Naglasila je da on sada nije u radnom odnosu i na osnovu toga je od
suda tražila da prilikom odlučivanja naloži tužiocu da na ime izdržavanja-
alimentacije za maloletnu ćerku plaća iznos za koji sud utvrdi da je opravdan po
zakonu. Zahtevala je da joj se prilikom odlučivanja vrati devojačko prezime pre
sklapanja braka. Tražila je troškove postupka.
Sud, kako bi odlučio pravično u ovom parničnom pitanju u postupku dokaza

je pregledao i pročitao dokaze, odnosno: izvod o bračnom stanju referentni
broj ________ od 10.12.2009. __________________, izvod rođenih
referentni broj ______________ od 12.03.2013, na ime
__________________, izjavu koju je dao _______________
12.03.2013, odluku o prestanku radnog odnosa na osnovu zahteva br. 885
od 24.09.2012, ugovor o radu br. 32, na ime tužioca od 01.01.2013,
socijalnu anamnezu koju je izdao Centar za socijalni rad Sunčani Breg u
Prištini sa brojem 998/2013 od 11.07.2013, socijalnu anamnezu koju je
izdao Centar za socijalni rad u Lipljanu br. 577-561 od 26.08.2013, čitanje
izveštaja Univerzitetskog kliničko-bolničkog centra u Prištini o tuženoj, bez
datuma.
Nakon ocene izvedenih dokaza, a u skladu sa odredbama člana 8. ZPP, sud je

odlučio kao u dispozitivu ove presude.
557
Između parničara nije sporno da su bračni odnosi narušeni do te mere da je njihov

zajednički život postao nepodnošljiv i da je kao rezultat toga bračna zajednica i
faktički raskinuta od 28.08.2012.
Polazeći od činjenice da tužena nije osporila tužbeni zahtev tužioca za raskid

braka razvodom, ovaj sud, u smislu člana 68. st. 4 Zakona Kosova o porodici,
tužbu tužioca smatra zajedničkim predlogom za sporazumni raskid braka i ne
ispituje činjenice u vezi razloga za raskid braka u smislu člana 69, a brak raskida
na osnovu člana 68. stav 2 navedenog Zakona.
Na osnovu izvoda o bračnom stanju, primećuje se da su supružnici sklopili brak

dana 09.12.2009. pred matičarem u Prištini. Iz izvoda iz matične knjige rođenih
potvrđuje se da se iz ove bračne zajednice rodilo dete __________________,
rođeno 10.01.2010, u Prištini, od oca ____ i majke _________.
Tužilac je tužbom zahtevao da se njemu poveri devojčica na čuvanje, staranje i

školovanje , odnosno njegovoj majci, dok se tužena tome usprotivila.
Nije sporno da maloletna ćerka nakon razdvajanja roditelja, od 28.08.2012, živi

sa majkom. Kako bi odlučio po pitanju kojem od roditelja poveriti dete na staranje
i školovanje, sud je uzeo izveštaje oba centra za socijalni rad, Prištine i Lipljana.
Centar za socijalni rad u Prištini u svom izveštaju o ovom pitanju dao je mišljenje
i predlog da, s obzirom na uslove tužioca za odrastanje devojčice, zašto ne poveriti
i njemu i da po tome ostavlja sudu da odluči o slučaju. Centar za socijalni rad u
Lipljanu je u svom izveštaju dao konačno mišljenje sa zaključkom da
posmatrajući gledajući sa psiho-socijalnog stanovišta, majka ispunjava sve uslove
da se brine o svom detetu.
Što se tiče poveravanja maloletnog deteta ___________, sud je ocenio izveštaje

oba centra za socijalni rad, u Prištini i Lipljanu, i nakon uzimanja u obzir i drugih
okolnosti odlučio je da se maloletna ćerka poveri na čuvanje, izdržavanje i
školovanje tuženoj, odnosno majci, iz razloga da je maloletna ćerka više
emocionalno povezana sa majkom, jer od trenutka razdvajanja živi sa majkom, i
zato što joj je zbog mladog uzrasta potrebno stalno majčinsko staranje. Sud je
odlučio kao u tački III dispozitiva presude i pozivajući se na članove 140. i 144.
Zakona o porodici je razmotrio sve relevantne objektivne i subjektivne okolnosti
558
koje su od značaja za pravilan psihički i fizički razvoj i školovanje deteta , a na

prvom mestu je pošao od najboljeg interesa deteta.
U smislu člana 290. st. 1 Zakona Kosova o porodici, roditelji su obavezni da daju
finansijsko izdržavanje svojoj maloletnoj deci. Iznos naknade za ishranu
određuje se srazmerno mogućnostima zaduženog za alimentaciju i unutar granica
potreba tražioca alimentacije, uzimajući u obzir godine i potrebe dece, kao i
mogućnosti osobe koja je zadužena da daje alimentaciju, sud će uzeti u obzir sve
njegove prihode i realne mogućnosti da realizuje dobit, kao i njegove lične
potrebe i pravnu obavezu alimentacije. Okolnosti pod kojima se određuje
alimentacija se ocenjuju u trenutku odlučivanja u vezi alimentacije.
Na osnovu toga, sud je razmotrio zahtev tužene za određivanje isplate

alimentacije za maloletnu i odlučio da tužilac - otac maloletne doprinosi u
školovanju i staranju o maloletnoj tako da isti, srazmerno svojim materijalnim
mogućnostima treba da plaća svakog meseca po 70 € jer prema njegovoj tvrdnji i
ugovoru o radu, rezultira da je tužilac u radnom odnosu na neodređeno vreme u
"TUP SIRUS-B" i prima mesečnu platu u iznosu od 300 €, dok je tužena
nezaposlena i ne ostvaruje lične prihode.
Što se tiče visine alimentacije, ovaj sud smatra da je utvrđeni iznos srazmeran
mogućnostima tužioca i da odgovara potrebama i zahtevima maloletne ćerke,
uzimajući u obzir i doprinos tužene i njene mogućnosti za alimentaciju. U ovom
slučaju se radi o sprovođenju slobodne procene prema članu 323. ZPP, prema
kojoj, kada sud utvrdi da stranka ima pravo da bude obeštećena u novcu, ali zbog
nemogućnosti da odredi novčani iznos ili bi se takva stvar mogla izvršiti sa
velikim poteškoćama, sud će o tome odlučiti prema slobodnoj oceni.
Odluku o regulisanju ličnih kontakata dece sa roditeljem koji ne ostvaruje

roditeljsko pravo, sud prvenstveno donosi uzimajući u obzir interes deteta da se
osigura održavanje veze između deteta i roditelja u cilju negovanja njihovih
osećanja i uzajamnih odnosa među njima. Na osnovu toga i uzimajući u obzir
činjenicu da tužena nije uložila prigovor na pitanje kontakta ćerke sa tužiocem,
sud ocenjuje da se lični kontakt tužioca sa maloletnim detetom odredi kao u tački
V dispozitiva presude iz sledećih razloga: Odlučeno je da će u prvom polugodištu
ćerka kontaktirati oca po kraćem rasporedu, kako bi se postepeno upoznala sa
ocem, ponovo uspostavila izgubljeni kontakt, povratila sigurnost i
samopouzdanje da bude u njegovom prisustvu. Smatra se da je šestomesečni
559
period dovoljan da otac i ćerka uspostave zdrav odnos roditelj-dete kako bi

stvorili osnovu za duži kontakt uz to dajući prednost interesu deteta za pravilan
psihički, fizički razvoj i njeno obrazovanje.
Odluka o troškovima postupka je zasnovana na odredbi člana 347. ZKP, a sud je

odlučio da svaka strana snosi svoje troškove.
C. Br. _______ dana 21.11.2013.
Predsednik sudskog veća - sudija

____________________

preko ovog suda.
560
Obrazac br. 12 - Presuda za deobu zajedničke imovine
C.br./..../......
_________________, doneo ovu:
PRESUDU
USVAJA se kao osnovan tužbeni zahtev tužiteljke __________ iz

______, i UTVRĐUJE da je ista na osnovu doprinosa datog tokom braka
suvlasnica 1/2 idealnog dela imovine upisane kao katastarska jedinica pod br.
_____ KZ _____, upisana prema posedovnom listu br.____ i kuće koja se nalazi
na ovoj parceli etaže P + 1, čime se tuženi obavezuje da prihvati i dozvoli upis
gore navedenih izmena u Opštinskoj katastarskoj kancelariji u _______ u roku od
15 dana od prijema ove presude, a pod pretnjom prinudnog izvršenja.
II. Tuženi __________ je OBAVEZAN da na ime troškova postupka plati

tužiteljki iznos od 345 evra u roku od 15 dana od prijema ove presude, a pod
III. Privremena mera obezbeđenja , uvedena rešenjem C. br. _______, od

__________, ostaje na snazi do pravosnažnog okončanja ovog spora.
Obrazloženje
Tvrdnje parničara
Tužiteljka je preko svog ovlašćenog predstavnika ovom sudu podnela tužbu u

kojoj je izjavila da je sa tuženim bila u braku punih 21 godinu i da iz ovog braka
561
ima dvoje dece. Od 2003. je angažovana u privredi privatnog sektora kod

nekoliko poslodavaca, gde je ostvarivala lični dohodak u odgovarajućim
iznosima kako je navedeno u spisima predmeta. Iz prihoda koje je ostvarivala iz
radnog odnosa u vreme dok je trajao zajednički bračni život s tuženim,
zajedničkim sredstvima izgradili su dvospratnu porodičnu kuću, na placu
površine 200 m², placu koji su, prema tužbi, parničari pre toga kupili 2000.
Izgrađena kuća je dimenzija 8 x 9 m, etaže P + 1. Prema tužbi, kuća je završena
na prvom spratu, ista je opremljena nameštajem i u stambenom stanju i sastoji se
od salona, sobe, kuhinje, kupatila i hodnika, dok je drugi sprat još neuređen, šire
kao u tužbi.
Tokom sudske rasprave u vezi sa daljom obradom ove parnične stvari, ovlašćeni
predstavnik tužiteljke __________iz ______, izjavio je da ostaje u potpunosti pri
tužbi, tužbenom zahtevu i predloženim dokazima. U svojoj zaključnoj reči, koju
je napismeno podneo sudu, naveo je da je tužbeni zahtev zasnovan na osnovu
člana 52. Zakona o porodici, kao i člana 54. istog zakona, dodajući da je iz
izvedenih dokaza utvrđeno da je tužiteljka doprinela stvaranju zajedničke
imovine supružnika, stoga i njen tužbeni zahtev mora biti u potpunosti usvojen
kao osnovan. Dalje je naglasio da je porodica __________ sastavljena od supruge
__________i njihovih sinova __________i __________koji su bili maloletnici u
to vreme, od strane nemačke države 1999. dobili iznos od 2000 nemačkih maraka
da bi obezbedili smeštaj nakon povratka iz države Nemačke na Kosovo i da su ta
sredstva iskorišćena za kupovinu nekretnine koja je predmet ovog spora. Takođe,
prema njemu, tužiteljka je dala i drugi doprinos, kao što je rad u "__________" u
__________, gde je radila u periodu od 01.03.2003. do 30.06.2003. Ista je radila
u Udruženju žena "_____", odnosno bivšem udruženju "_______", i to od marta
2003. do septembra 2007. Pored toga, tužiteljka je radila u kulturnom udruženju
"_______", u kojem je radila od septembra 2007. do avgusta 2011, u kojem je
radila u svojstvu učiteljice. Ista je radila i u udruženju "__________", u kojem je
učestvovala u nekoliko projekata i ostvarila finansijske prihode i sve to, prema
navodima ovlašćenog predstavnika tužiteljke, je dokumentovano materijalnim
dokazima koji su izvedeni tokom glavne rasprave. Dalje je naglasio da je
tužiteljka uložila u spornu kuću uzimanjem zajma u banci "_______", koji je u
međuvremenu vratila, ali prema njegovim rečima, najveći i najvredniji doprinos
tužiteljke u ovom braku je uzgoj i briga o dvoje dece Berlinu i __________, o
kojima se je starala za vreme kao i posle braka. Prema njemu, parničari su
raskinuli brak razvodom i to presudom Okružnog suda u _______ C. br. ______,
od __________. i da je od tog trenutka ovde tuženi Xhelal njegovu suprugu i
dvoje njegove dece izbacio iz kuće i uopšte nije pokazao interesovanje prema
562
njima, ostavljajući ih bez stana i financijskog staranja. Doprinos tužiteljke u

bračnoj zajednici je potvrdio i finansijski veštak – računovođa , koji je samo
finansijski deo doprinosa izračunao u iznosu od 18,155.75 €, koji je prema
mišljenju ovlašćenog predstavnika realan iznos. Takođe je naglasio da sud ne bi
trebalo da ukaže poverenje izjavi svedoka __________ s obzirom da je izjava
jednostrana jer, zbog rodbinskih veza sa okrivljenim, isti je nemoguće da bude
objektivan u davanju njegove izjave, stoga se sud ne može zasnivati svoju odluku
na ovoj izjavi. Iz svega navedenog, na osnovu člana 47. stav 1, 2 i 4, kao i člana
49. Zakona o porodici Kosova, sudu je predložio da tužbeni zahtev tužioca usvoji
u potpunosti kao osnovan. Troškove postupka je tražio i to za pisanje tužbe 160
evra, za sudsku taksu 35 evra, za 6 zastupanja po 160 po ročištu, za troškove
veštačenja finansijskog veštaka iznos od 1305 evra, odnosno ukupan iznos
troškova u visini od 1305 evra, opširnije kao što je opisano u njegovoj zaključnoj
reči od 26.10.2017. koju je dostavio sudu u pisanom obliku.
Tuženi __________, kao i u prethodnom postupku, kao i u ponovnoj obradi ovog
spornog pitanja, izjavio je da ostaje u potpunosti pri prethodnim izjavama i
prethodnim ročištima, osporavajući tužbeni zahtev tužiteljke kao i preciziranje
iste, pri čemu je predložio sudu da se precizirani tužbeni zahtev tužiteljke u
potpunosti odbaci kao neosnovan. Nije tražio troškove postupka.
Izvedeni dokazi i utvrđeno činjenično stanje
Za ispravno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja, sud je u ponovnoj obradi
spornog pitanja izveo i ponovo izveo sledeće dokaze: Rešenje Opštinskog suda u
________ C. . ________, od __________; Potvrdu o pravu nad nepokretnom
imovinom br. -__________, od __________; Presudu Okružnog suda u ______
C. . ________, od __________; Potvrdu o vremenu nezaposlenosti br. _______,
od _______; aplikacija - potvrda o poslovnom ugovoru br. ___ od _______;
pismo potvrde o _______ koju je izdala Kulturno-obrazovne organizacije
"_____" u Prizrenu; potvrdu D.P.T. butik "___", od _______; potvrdu udruženja
"_______", od _______; potvrdu kulturnog udruženja "_______"u _______, od
_______; Posedovni list br. ____, od _______; kupoprodajni ugovor Leg. br.
_______, od _______; ugovor sa registarskim brojem P___, od _______,
zaključen između organizacije "____" i tuženog _______zajedno sa njegovom
identifikacionom karticom; pregled računa penzijskog štednog fonda za izveštajni
period _______; pregled računa penzijskog štednog fonda za izveštajni period
_______; računi bivše banke "____"u _____ od _______, _______, _______,
_______, _______, _______, _______, _______, _______, _______, i _______;
nalog za naplatu izdat od strane bivše banke "____" od _______; račune koje je
izdao N.T.SH. "______" od _______, _______, _______, _______, _______,
563
_______, _______, _______, i _______; fakture račune izdate od udruženja

"_______" od _______, _______, i _______; priznanice br. _______, _______,
_______, _______ i _______; kupon br. _______ od _______, koji je izdao
DTSH "_______"; priznanicu br. _______ od _______, koju je izdao N.T.SH.
"_______"; pregled računa penzijskog štednog fonda za izveštajni period za
tuženog Xhelala Mujija za izveštajni period _______- _______; saslušan je
svedok _______ iz _______; dok je u ponovljenom postupku, postupajući po
primedbama drugostepenog suda, sud takođe izveo i sledeće dokaze: presudu
Opštinskog suda u _______, P. br. _______ od _______; potvrdu IOM-a o
dobrovoljnom napuštanju zemlje od _______; potvrdu kulturnog udruženja
"_______" - Kosovo od _______; ugovor o zajmu sa mikro finansijskom
institucijom "_______" od _______; krivičnu prijavu PP. br. _______ od
_______; kao i finansijsko veštačenje obračun-veštaka _______ iz _______ od
_______.
Na osnovu potvrde o pravu nad nepokretnom imovinom br. UL-_______ od
_______, dokazana je činjenica da je katastarska parcela br. _______ KZ
_______, površine od 200m2, u trenutku izdavanja ove potvrde zavedena na ime
tuženog _______, opširnije kao u ovoj potvrdi.
Na osnovu presude Okružnog suda u _______ C. Br. _______ od _______, Sud
je dokazao činjenicu da ovom presudom raskinut brak između stranaka ovde
parničara, opširnije kao u ovoj presudi.
Na osnovu posedovnog lista br. _______ od _______, sud je dokazao činjenicu
da čak i u vreme izdavanja ovog posedovnog lista, katastarska parcela br.
_______ KZ _______, je zavedena na ime tuženog _______, opširnije kao u
ovom.
Na osnovu kupoprodajnog ugovora Ovbr . ________od _______, sud je dokazao
činjenicu da je ovim ugovorom izvršen prenos prava svojine nad delom
nepokretnosti i to na površini od 8 ari, katastarske parcele br. _______ od
_______, kao prodavca s jedne strane, na ime _______i _______, kao kupca s
druge strane, opširnije kao u ovom ugovoru.
Na osnovu ugovora sa registarskim brojem P039 od 01.07.2000, zaključenog
između organizacije "_______" i tuženog _______ zajedno sa njegovom ličnom
kartom, sud je dokazao činjenicu da je tuženi _______ bio u radnom odnosu u
ovoj organizaciji u periodu od 6 meseci, opširnije kao u ovom ugovoru.
Na osnovu računa za datume: 10.10.2000, 16,07.2001, 20.03.2001, 24.08.2000,
25.03.2002, 20.02.2002 ,10.04.2002, 18.10.2001, 21.05.2002, 16.02.2001 i
09.11.2001, sud je utvrdio činjenicu da je optuženi _______, gore navedenim
datumima izvršio povlačenje novca, opširnije kao na tim računima.
564
Na osnovu naloga za naplatu od _______, sud je utvrdio činjenicu da je tog

datuma u gore pomenutoj banci, tuženi ______ deponovao novčani iznos,
preciznije kao na tom nalogu za naplatu.
Na osnovu računa N.T.SH. "______" od: 20.03.2002, 13.03.2002, 08.03.2002,
04.03.2002, 30.03.2002, 15.03.2002, 07.03.2002, 14.03.2002 kao i 28.03.2002,
sud je utvrdio činjenicu da je tuženi _______, gore navedenim datumima kupio
građevinski materijal u vrsti i iznosu, tačnije kao na ovim računima.
Na osnovu računa udruženja "_______" od 21.09.2001, 06.09.2001 i 15.09.2000,
sud je dokazao činjenicu da je tuženi _______, od strane pomenute organizacije
ostvario materijalni prihod, u iznosu kao na ovim računima.
Na osnovu priznanica br. 039792, 0444685, 044685, P039 i 039798, sud je
dokazao činjenicu da su u korist tuženog _______ izdati novčani iznosi kao na
ovim priznanicama.
Iz čitanja kupona br. 003566 od 28.09.2002. izdatog od strane D.T.Sh. "_______",
kao i priznanice br. _______ od _______, koju je izdao N.T.SH. "_______", sud
je dokazao činjenicu da je tuženi _______ u ovim preduzećima na gore navedene
datume kupio građevinski materijal u iznosima koji su navedeni na ovim
kuponima.
U cilju što preciznijeg i potpunijeg činjeničnog stanja u prvom razmatranju ovog
predmeta, na predlog bivšeg ovlašćenog predstavnika tuženog adv. _______ iz
Prizrena, sud je saslušao svedoka _______ iz Prizrena, ul. "_______“ br.__, koji
je pred sudom izjavio da su negde 2002. njegova dva sina, Masar i ovde tuženi
_______, u blizini objekta muške Medrese u naselju "_______" u Prizrenu, kupili
mesto-plac površine od 8 ara, odnosno 6 ara za Masara i 2 ara za ovde tuženog "
_______". Nakon toga, isti su kupljeno zemljište preneli na njihovo ime i počeli
da grade kuću. Prvo je izgrađena _______ kuća. Nakon završetka izgradnje ove
kuće, u to vreme je u istoj počeo da živi ovde tuženi _______ zajedno sa svojom
porodicom - ženom i dvojicom sinova, koji su tamo živeli do trenutka kada su
među parničarima počele svađe i nesuglasice, odnosno do 2012. Prema svedoku
_______, plac koju su kupili njegovi sinovi _______ i tuženi _______, kupljen je
doprinosom obojice, iako je prema njemu za tu zemlju veći doprinos dao njegov
sin _______ jer on stoji ekonomski bolji jer je isti na radu u Holandiji. I objekat
koji je izgrađen na tom mestu, odnosno kuća ovde tuženog _______ sagrađena je
uz pomoć samog svedoka Usnije, koji je u to vreme tuženom _______ dao 5.000
DM, kao i drugi brat svedoka _______, koji je dao tuženom _______ novac u
iznosu od 5000 DM. Takođe, prema svedoku _______, u građenju kuće tuženog
Xhelala je doprineo i njegov sin, odnosno brat tuženog _______, koji je na radu
u Holandiji. Inače je objasnio da nema informacija da li je ovde tužiteljka
565
_______ doprinela i koliko je doprinela u izgradnji kuće, dok prema

informacijama kojima raspolaže, pomoć koju je njegov sin _______ dao ovde
tuženo _______ je u obliku zajma. Na kraju, naveo je da na osnovu onog čega se
seća, za građu za izgradnju krova su bili išli za Mališevo i da je za ovu građu
tuženom pomogla tazbina, odnosno braća ovde tužene, međutim ne seća se u
kakvom obliku je bila ova pomoć, poklon ili zajam, jer nije imao niti ima dobre
odnose sa ovde tuženim _______ niti sa njegovom tazbinom, opširnije kao u
zapisniku od _______.
Na osnovu presude Opštinskog suda u _______ P. br._______ od _______, sud
je utvrdio da je ovde tuženi proglašen krivim za krivično delo nanošenja lakših
telesnih povreda propisanih Krivičnim zakonikom Kosova i to upravo protiv
njegove bivše supruge ili ovde tužiteljke_______, šire kao u ovoj presudi.
Na osnovu potvrde IOM o dobrovoljnom napuštanju zemlje od _______, sud je
ustanovio činjenicu da se porodica _______, koja se je u to vreme sastojala od
ovde tužiteljke, okrivljenog i dvoje njihove dece, _______i _______, 13.12.1999.
dobrovoljno vratila iz države Nemačke na Kosovo, šire kao u ovoj presudi.
Na osnovu potvrde kulturnog udruženja "_______"- Kosovo od _______ sud je

utvrdio činjenicu da je ovde tužiteljka radila u ovom udruženju i to počevši od
septembra 2007. do avgusta 2011, a iz tog odnosa je u početku primala mesečnu
platu 100 evra, a kasnije iznos od 120 evra, opširnije kao u ovoj potvrdi.
Na osnovu ugovora o zajmu sa mikro finansijskom institucijom "_______" od
02.09.2011, sud je dokazao činjenicu da je ovde tužiteljka kod gore navedene
institucije imala ugovor o zajmu i to u periodu od 02.09.2011. do 02.09.2013,
prema drugim kao što je propisano ovim ugovor, opširnije kao u ovom ugovoru.
Na osnovu krivične prijave PP. br. _______ od _______, sud je dokazao činjenicu
da je tužiteljka _______podnela krivičnu prijavu protiv lica _______, koje je
saslušano kao svedok u ovom parničnom pitanju zbog davanja lažne izjave ovom
sudu u vezi s predmetom ovog parničnog postupka.
Na osnovu veštačenja finansijskog veštaka – računovođe _______iz Prištine od
_______, sud je utvrdio da je, prema navedenom veštaku, tokom bračnog života
između parničara, koji je trajao 20 godina i 7 meseci, doprinos tužiteljke kao
supruge, majke i domaćice, obračunat od dana sklapanja ovog braka dana
27.09.1991. do raskida istog, 23.04.2012, iznosi 15.114,00 evra, a ako
obračunamo kamatu od 3,5%, ukupni iznos doprinosa je 18,155.75 evra, opširnije
kao u ovom veštačenju.
Pravna osnova
566
Na osnovu Zakona o vlasništvu i drugim stvarnim pravima, član 77. stav 2

"Zajedničko pravo svojine može se ustanoviti zakonom ili sporazumom. Sporazum
kojim se stvara zajedničko vlasništvo može se sklopiti ako to izričito dopušta
zakon"
Na osnovu člana 45 Zakona Kosova o porodici (ZKP), proističe da: "Na osnovu
pravnog instituta "zajedničkog vlasništva nad naknadno stečenom imovinom",
imovina supružnika može da bude njihova posebna ili zajednička imovina". Član
46. stav 1 ZKP propisuje: "Imovina koja pripada jednom supružniku u vreme
sklapanja braka ostaje njegova posebna imovina", dok u stavu 2 istog člana se
naglašava: "Posebna imovina takođe je i imovina stečena tokom braka putem
nasleđivanja, poklona ili drugih zakonskih oblika sticanja imovine". Dok je članu
47. stavovima 1, 2, 3, 4 istog Zakona predviđeno da "Zajednička imovina
supružnika je imovina stečena radom za vreme trajanja braka kao i prihod koji
je proistekao iz takve imovine", "Zajednička imovina može da se sastoji i od
nematerijalnih i od obligacionih prava", "Imovina supružnika stečena zajednički
igranjem igara na sreću smatraće se zajedničkom imovinom" i "Supružnici su
suvlasnici idealnih delova zajedničke imovine osim ukoliko o tome postignu
drugačiji dogovor". Takođe, u istom Zakonu u članu 50. stavovima 1, 2 i 3 je
propisano: "Prava supružnika u pogledu predmeta nepokretne imovine, koja je
njihova zajednička imovina kako je propisano u članu 47. ovog Zakona, biće
upisana u zemljišne ili druge javne knjige koje se vode za nepokretnu imovinu na
imena oba supružnika kao zajednička imovina sa neutvrđenim udelima", "Kada
se samo jedan od supružnika registruje kao nosilac imovinskog prava za
zajedničku imovinu u registar prava na nepokretnu imovinu, smatraće se da je
registracija obavljena na ime oba supružnika. Imovina se ne može otuđivati bez
saglasnosti oba supružnika, kako je utvrđeno važećim zakonom", "Kad su oba
supružnika upisana u zemljišne ili druge javne knjige u kojima se vodi nepokretna
imovina kao suvlasnici sa utvrđenim delovima, smatraće se da su na ovaj način
izvršili deobu zajedničke imovine",
U članu 54. stav 1 istog Zakona predviđeno je: "Kad sporazum ne bude postignut,
udeo svakog od supružnika u zajedničkoj svojini biće određen na osnovu
doprinosa supružnika, procenom svih okolnosti i uzimanjem u obzir ne samo
ličnog dohotka i drugih prihoda svakog od supružnika, već i pomoć koju je jedan
od supružnika dao drugom supružniku, odnosno briga o deci, vođenje kućnih
poslova, briga o imovini i njeno izdržavanje, kao i bilo koji drugi vid rada i
saradnje koji se odnosi na upravljanje, izdržavanje i uvećavanje zajedničke
imovine", dok stav 2 istog člana predviđa: "U slučaju spora, nadležni sud donosi
odluku u pogledu udela supružnika propisanih u ovom članu".
567
Član 7.1 Zakona o parničnom postupku (ZPP) predviđa da: "Stranke

imaju pravo da podnesu sve činjenice na koje oslanjaju svoje zahteve i da
predlože dokaze sa kojima se konstatuju te činjenice".
U konkretnom slučaju, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, sud je u
potpunosti usvojio tužbeni zahtev tužiteljke kao u izreci ove presude. U stvari, iz
dokaza koji su izvedeni tokom ovog parničnog postupka dokazano je da su
parničari zaključili brak _______ pred nadležnim organima u _______, brak koji
je raskinut razvodom i to presudom Okružnog suda u _______, C. br. _____ od
_______ i da iz ovog braka parničari imaju dvoje dece, a deca (u to vreme
maloletna) su poverena na čuvanje, staranje i obrazovanje ovde tužiteljki
_______. Ove činjenice nisu osporili ni parničari. Sporno među njima je ostalo
pitanje doprinosa tužiteljke tokom trajanja bračne zajednice u proširenju imovine,
kao i deoba ove nepokretne imovine, odnosno katastarske parcele br. _______
KZ _______ i kuće koja je izgrađena na ovoj parceli. Tužiteljka je tvrdila da je
ista doprinela kupovini ove parcele i kuće izgrađene na istoj, kako u finansijskom
smislu , tako i na druge načine, kao što su staranje o deci, njihovo obrazovanje i
briga o njenom mužu, odnosno ovde tuženom _______. Sa druge strane, tuženi je
tvrdio da je katastarsku parcelu i kuću izgrađenu na istoj kupio sopstvenim
sredstvima i da tužiteljki ne pripada ništa iz ove nekretnine.
Sud je na osnovu činjeničnog stanja koje su predstavili parničari i dokaza koji su
izvedeni tokom ove sudske rasprave utvrdio da je tužbeni zahtev tužiteljke
osnovan kao u izreci ove presude. Iznad svega, sud je činjenično stanje utvrdio iz
samih izjava stranaka prema kojima je nekretnina kupljena 2000, kada je i kuća
izgrađena, što znači da je ista kupljena tokom postojanja bračne zajednice, dok,
kao što se može konstatovati iz člana 47. Kosovskog Zakona o porodici, sva
imovina stečena tokom postojanja bračne zajednice smatra se njihovom
zajedničkom imovinom. Iz materijalnih dokaza izvedenih u ovom postupku
dokazano je da je finansijski doprinos tužiteljke u bračnoj zajednici stvaran i
značajan jer je ista radila u nekoliko udruženja, različitih organizacija, a dodajući
ovom i druge doprinose u porodici i domaćinstvu, koje je izračunao finansijski
veštak angažovan u ovom parničnom pitanju _______, iz Prištine, prema
njegovom veštačenju od 18.09.2017, u iznosu je 18.155,75 evra. Sud je posebno
uzeo u obzir i ocenio dati doprinos tužiteljke u odgajanju, obrazovanju i staranju
o maloletnoj deci parničara, _______ i _______, kao i njenu pomoć suprugu u
obavljanju kućnih poslova, održavanju imovine itd. Prema tome, prema uverenju
ovog suda, uprkos činjenici da je nekretnina br. _______ KZ _______, trenutno
upisana na ime ovde tuženog, ista se prema zakonu smatra zajedničkom
imovinom supružnika, pošto je ista kupljena i kuća je izgrađena tokom čitavog
568
postojanja bračne zajednice. Doprinos tužiteljke, odnosno njene braće, u

izgradnju kuće potvrđen je i na osnovu izjave svedoka _______, koji je između
ostalog izjavio da "...za građu za izgradnju krova su bili išli za Mališevo i da je
za ovu građu tuženom pomogla tazbina, odnosno braća ovde tužene ...", iako se
nije sećao u kakvom obliku je bila ova pomoć, poklon ili zajam, jer nije imao niti
ima dobre odnose sa ovde tuženim _______ niti sa njegovom tazbinom, odakle
se vidi da je porodica ovde tužiteljke dala svoj doprinos u izgradnji ove kuće, što
prema ovom sudu indirektno je doprinos ovde tužiteljke. Ovom delu svedočenja
svedoka _______ sud je ukazao poverenje jer je ustanovio da je isto u skladu sa
drugim dokazima izvedenim u ovom postupku, a kojima je sud ukazao poverenje,
dok preostalom delu njegove izjave sud nije mogao da ukaže poverenje jer je ista
bila u protivrečnosti i suprotnosti sa drugim izvedenim dokazima u ovom
postupku. Ono što treba napomenuti je da je navedenog svedok predložila za
saslušanje ovde tuženi i da isti nije imao nikakve primedbe na njegovu izjavu,
odnosno ni na gorenavedeni deo njegove izjave kojoj je sud ukazao poverenje.
Na osnovu svih dokaza izvedenih u ovom postupku, činjeničnog stanja utvrđenog
na osnovu tih dokaza, sud je ustanovio da je tužbeni zahtev tužiteljke osnovan i
da isti treba da bude usvojen u potpunosti kao u izreci ove presude.
Tuženi nije dostavio sudu nijedan ubedljiv materijalni dokaz koji bi uverili sud
da je u konkretnom slučaju nekretnina kupljena njegovim ličnim sredstvima ili da
je eventualno imovina stečena na osnovu njegovog nasledstva, nego se je isti
čitavo vreme pozivao da tužiteljka nije doprinela u kupovini i izgradnji kuće jer
je bila nezaposlena, ne ceneći njen doprinos (osim onog gore navedenog u
finansijskom smislu), koji je dat u odgajanju, obrazovanju i staranju o njihovoj
zajedničkoj deci. Tuženi je bio u radnom odnosu, tako da se istovremeno nije
mogao starati i o njegovoj deci, što je radila ovde tužiteljka. Tužiteljka se je
takođe starala i o svom suprugu, pripremajući mu hranu i starajući se o održavanju
kuće, kao i održavanju drugih uslova za porodični život, i prema ubeđenju ovog
suda, to predstavlja značajan doprinos u povećanju i proširenju bračne imovine,
što takođe predviđa i zakon u gore navedenim odredbama. Čak i ako bi sud ukazao
poverenje preostalom delu svedočenja svedoka _______i same izjave ovde
tuženog da je sredstva za izgradnju kuće uzeo od brata _______, to ne bi uticalo
na donošenje odluke u ovom sudu jer tužena strana nije mogla da dokaže da su ta
sredstva primljena kao poklon ili u obliku zajma. Ako su dobijena u obliku
poklona, onda se taj iznos smatra malim za kupovinu nekretnine i izgradnju kuće.
U tom smislu, tužiteljka je primila poklone od svoje braće tokom izgradnje kuće
i to u drugim oblicima, što je potvrđeno i svedočenjem svedoka _______. Ali čak
i da je tuženi zaista pozajmio od svoje braće, on nijednim dokazom nije dokazao
569
činjenicu kada je vratio ta sredstva svojoj braći, tj. da je vratio razvoda braka sa
tužiteljkom, čime se u stvari, prema uverenju suda opet ne može osporiti doprinos
ovde tužiteljke u povećanju njihove imovine tokom vremena dok su bili u bračnoj
zajednici.
Sud je dokazao činjenicu na osnovu potvrde o pravu nad nepokretnom imovinom
br. UL-_______ od _______ da je nepokretna imovina stvarno upisana na ime
tuženog _______. Takođe je dokazana i činjenica da pregledom ugovora o
kupoprodaji nekretnine Ov. br. _______ od _______, predmet kojeg je sporna
katastarska parcelu, ugovorne strane su _______, kao prodavac sa jedne strane i
_______ i _______, kao kupci s druge strane. Međutim, na osnovu člana 50. stav
2 kosovskog Zakona o porodici, u kojem je propisano da: "Kada se samo jedan
od supružnika registruje kao nosilac imovinskog prava za zajedničku imovinu u
registar prava na nepokretnu imovinu, smatraće se da je registracija obavljena
na ime oba supružnika", može se zaključiti da, uprkos činjenici da je nekretnina
upisana na ime ovde tuženog, ista prema samom zakonu se smatra zajedničkom
imovinom supružnika ili, u konkretnom slučaju, i ovde tužiteljke Ramije Muji.
Sud je tokom ponovnog suđenja uzeo u obzir sva uputstva Apelacionog suda
Kosova, kao drugostepenog suda, data kao u rešenju istog AC. br. _______ od
_______. Što se tiče privremene mere sigurnosti, izrečene rešenjem ovog suda C.
br. _______ od _______, sud je odlučio da ista ostane na snazi do pravosnažnog
ishoda ovog spora, kako ne bi došlo do prouzrokovanja nepopravljive štete za bilo
kojeg parničara.
Odluka o troškovima postupka doneta je u skladu sa članom 452.1 ZPP i to sledeći
troškovi:
za pisanje tužbe, 160 evra, za sudsku taksu za podnetu tužbu iznos od 35 evra,
kao i za veštačenja finansijskog veštaka- računovođe iznos od 150 evra, odnosno
ukupni iznos troškova postupka u iznosu od 345 evra. Ostale troškove koje je
zahtevao ovlašćeni predstavnik tužiteljke, od odobrenih do traženog iznosa od
1305 evra, odnosno onih na ime pisanja tužbe kao i onih na ime zastupanja
tužiteljke pred sudom, sud je odbio kao neosnovane zbog činjenice da ovlašćeni
predstavnik tužiteljke nije advokat zbog čega se u konkretnom slučaju ne mogu
primeniti naknade za advokate.

C. br ._____ / ______ dana __________
Zapisničar/ka, Sudija,
______________ __________
570
Obrazac br. 13 – Rešenje o smetanju državine
C.br./..../......

_________________, doneo ovu:
R E Š E NJ E
I. ODBIJA SE U POTPUNOSTI tužbeni zahtev tužilaca __________________,

__________________, _____________________, ______________ i
________________, svi iz Prištine, koji su tražili UTVRĐIVANJE da su tuženi
_________________, __________________ i ____________________, svi iz
Prištine, 10. i 11 februara ___________________, izvršili smetanje poseda na
štetu tužilaca na način da su gradnjom stambene kuće na katastarskoj parceli
br.________________, posedovni list br.__________________, katastarska zona
________________, odnosno izgradnjom dela potkrovlja, postavljanjem krova
kuće sa padom ka kući tužilaca i postavljanjem prozora sa pogledom u smeru
prozora kuće tužilaca, koja je izgrađena na katastarskoj parceli
br.______________, posedovni list br._________________, katastarska
zona_________________, sprečili prirodno osvetljenje i sunčeve zrake kuće
tužilaca i dvorištu iste, prouzrokovali opasnost kod krova i zidova kuće tužilaca
od toka atmosferskih padavina i opasnost po same stanovnike kuće tužilaca od
571
mogućnosti klizanja snega tokom zime, a istovremeno se onemogućava

slobodno korišćenje stambenog prostora kuće tužilaca i dvorišta iste, sa zahtevom
da tuženi u roku od 30 dana od donošenja ovog rešenja sruše deo gore opisanog
potkrovlja kuće KAO NEOSNOVAN.
II. OBAVEZUJU SE tužioci da tuženima na ime troškova postupka isplate iznos

od ________________ €, u roku od 7 dana od prijema rešenja pod pretnjom
Obrazloženje
Tužioci su u ovom sudu, preko njihovog ovlašćenog lica, tužbom, podneskom za

preciziranje tužbenog zahteva i tokom glavnog pretresa, zahtevali da se usvoji
tužbeni zahtev tužilaca i potvrdi čin smetanja poseda i obavežu tuženi da povrate
u pređašnje stanje rušenjem dela potkrovlja njihove kuće. Dodali su da veštačenje
građevinskog veštaka rezultira da su tuženi imali dozvolu za izgradnju stambene
kuće etažiteta P+2, dok je veštak konstatovao da je objekat izgrađen i u delu
potkrovlja, van građevinske dozvole. Na licu mesta je primećeno da nije reč o
potkrovlju, nego o celom spratu. Istovremeno, veštak je konstatovao da su tuženi
na stambenom objektu ostavili prozore koji gledaju u smeru zgrade tužilaca na
tri sprata.
Gradnjom kuće tuženi su počinili čin smetanja poseda, koji je kao što sledi: kuća
tuženih je izgrađena sa istočne strane kuće tužilaca. Gradnjom ove kuće je
sprečeno dopiranje sunčevih zraka na nekretninu tužilaca skoro ceo dan.
Istovremeno, izgradnjom ovog objekta, a posebno potkrovlja, je zatamnjen ceo
prostor koji pripada tužiocima, tako da sada stambeni prostor nema dovoljno
svetlosti. Istovremeno, gradnjom ovog objekta je tužiocima onemogućen protok
sunčevih zraka do imovine tužilaca i sneg ostaje duže i vlaga, što oštećuje kuću i
zabrinjava tužioca u njenom korišćenju.
Iz tih razloga je predložio sudu da obaveže tuženog da sruši potkrovlje u

dimenzijama koje je odredio građevinski veštak i zatvori sve prozore koji gledaju
ka nekretnini tužioca. Troškove postupka je tražio, kao što sledi: pisanje tužbe 93
evra, za 10 sudskih ročišta 1.260 evra i za dva veštačenja 250 evra.
Ovlašćeni tuženih izjavljuje da u potpunosti ostaje pri navodima iznetim na

pripremnom ročištu da je tužbeni zahtev tužilaca podnet van zakonskog roka.
572
Takođe, ja je osporavam jer ista – tužba je neosnovana i ovo je dokazano i

dokazima izvedenim tokom glavnog pretresa, uviđajem na licu mesta od strane
suda, a posebno veštačenjem veštaka kojeg je predložio tužilac, prema kojem se
zaključuje da je objekat tuženih izgrađen na temeljima postojeće dvospratne kuće,
da ovaj objekat i prozori objekta ni u kojim okolnostima ne mogu da smetaju
tužiocima u posedu na bilo koji način jer gledaju ka jugu. Prema ovom,
predlažem sudu da tužbu i tužbeni zahtev tužilaca odbije kao neosnovane, ako ne
prihvati prethodni predlog da se ova tužba odbaci. Troškove postupka je tražio u
iznosu od 1.260 evra za 10 održanih ročišta i iznos od 93 evra za odgovor na
tužbu.
Sud, u ovom spornom pravnom pitanju je u cilju potpunog i pravičnog utvrđivanja

činjeničnog stanja, na predlog strana sproveo postupak izvođenja sledećih
dokaza: građevinsko veštačenje iz meseca maja 2012, koje je sastavio veštak
_________________, potvrdu o imovini, žalbu broj 05-354-335/2, fotografije
lica mesta, veštačenje od 12.03.2010. geodetskog veštaka, rešenje Uprave za
urbanizam opštine Priština br. 05 br. 35125423 od 23.12.2008. i skicu spornog
objekta.
Nakon što je sud ocenio svaki dokaz posebno i sve zajedno, a u vezi jednog sa
drugim, na osnovu odredbi člana 8. Zakona o parničnom postupku, je došao do
zaključka da u ovom građansko-pravnom pitanju treba doneti kao u dispozitivu
ovog rešenja.
Sud, pridržavajući se zakonskih ograničenja koja su utvrđena odredbom člana

480. Zakona o parničnom postupku, u kojem stoji: „Rasprava o stvari prema
tužbi zbog ometanja raspolaganja ograničiće se samo na utvrdjivanje i
dokazivanje činjenica poslednjeg stanja raspolaganja i izvršenog ometanja.
Isključuje se mogućnost rasprave u vezi sa pravom raspolaganja, pravnom
osnovom, svesnim ili nesmesnim raspolaganjem. Isključuje se mogućnost da u
sporovima zbog ometanja raspolaganja da se podnese zahtev za naknadu štete
prouzrokovane postupcima kojima je izvršeno ometanje raspolaganja“, u
konkretnom slučaju sud se pridržavao zakonskih obaveza koje određuje citirana
odredba i prema toj osnovi ocenio dokaze koji se odnose na činjenično stanje u
vezi navoda tužilaca o ometanju poseda.
Kako bi utvrdio činjenično stanje, sud je za najrelevantnije tokom ocene dokaza

uzeo uviđaj na licu mesta i veštačenje geodetskog veštaka.
573
Prilikom uviđaja na licu mesta, sud je konstatovao činjenično stanje koje je u

skladu sa nalazima građevinskog veštačenja.
Prema građevinskom veštačenju se konstatuje da su tuženi izgradili stambeni i

poslovni objekat P+2S+PtK. Objekat, prema projektu za koji je izdata dozvola
ima etažu P+2S, dok je izgrađen P+2S +PtK.
Objekat tuženih se nalazi sa južne strane kuće tužilaca.
Objekat tuženih je horizontalnog prostiranja u osnovi – gabarita sa sledećim

dimenzijama: sa strane koja se graniči sa nekretninom tužilaca je dužine od
1=12,25 m, a sa druge strane je širine od 1=10,9 m, dimenzije koje su u potpunosti
u skladu sa projektom.
U odnosu na kuću tužilaca, objekat tuženih ima položaj spoljnog zida približno
paralelnog sa tužiocima, sa sledećim udaljenostima: na početku 1,30 m, između
1,08 m, na uglu kuće 0,80 m, a na kraju stuba i zida 1,12 m. Prema veštačenju,
prozori i osvetljenje stepenica tuženih ne ometa ništa u korišćenju kuće tužilaca.
Što se tiče krova objekta tuženih i spuštene nadstrešnice, otprilike 50-60 cm, van
gabarita objekta, paralelno objektu tužilaca, prema veštačenju ne predstavlja
nikakvu prepreku ili opasnost za kuću tužilaca jer krov kuće tužilaca je krov vrste
sa dva pada, u potpunosti na suprotnoj strani sa kućom tužilaca.
Na kraju, veštak je dao mišljenje da na osnovu urbanističke zone u kojoj se nalaze

objekti parničara, snimaka, merenja i drugih zaključaka iz dokumentacije,
izgrađeni objekat sa potkrovljem visine 1,4 m ne predstavlja veću prepreku za
objekat tužilaca u smislu sunčeve svetlosti tokom celog dana prema godišnjim
dobima.
Sud je u potpunosti prihvatio mišljenje veštaka, uključujući sve ocene date u

veštačenju, a ocenjujući i druge dokaze svaki posebno i sve zajedno povezane
jedne sa drugim, kao i oslanjajući se na odredbe članova 70.1 i 2, 75, 78. Zakona
o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, došao je do zaključka da je tužbeni
zahtev tužilaca neosnovan.
574
I u smislu citiranih materijalno-pravnih odredbi, sud je ocenio da gradnja objekta

tužilaca ne predstavlja radnju koja se može kvalifikovati kao radnje ometanja
poseda u odnosu na tužioce.
Sud takođe ocenjuje da izgradnja potkrovlja od strane tuženih van građevinske

dozvole predstavlja radnju za zakonitost ili nezakonitost, odnosno dozvoljenost
ili nedozvoljenost, za odlučivanje u upravnom postupku prema interesima
nadležnog organa koji je izdao građevinsku dozvolu ili interesima tuženih. Ova
odluka ne može imati nikakav uticaj na taj postupak.
Sud, prilikom odlučivanja je ocenio i navode tužioca, dok su svi ti navodi

naglašeni u tužbi, međutim isti nisu bili od uticaja za drugačiju odluku.
Odluku da tuženi plati troškove postupka sud je zasnovao na zakonskim

odredbama u skladu sa članovima 449. i 452. Zakona o parničnom postupku.
Iznos odobrenih troškova se odnosi na troškove ovlašćenog zastupnika tuženih,

za 4 ročišta u iznosu od 960 evra i za odgovor na tužbu, u iznosu od 93 evra.
Na osnovu gorenavedenog, sud je odlučio kao u dispozitivu ovog rešenja.

C. br._____________, dana________. ________________
S u d i j a,

575
Obrazac br. 14 – Rešenje o ispravci presude
C. br./..../......

R E Š E NJ E
I. ISPRAVLJA se presuda ovog suda C. br. ____________ od

_________________, tako da u tački jedan dispozitiva ove presude u prvom
redu umesto "Shyqri Hox" treba da bude "Shyqeri Hoxha".
II. Preostali deo ove presude ostaje nepromenjen.
III. Ovo rešenje je sastavni deo presude C. br. 671/03 od 26.04.2005.
Obrazloženje
Podneskom od __________ tužilac ______________ se obratio ovom sudu

podneskom za ispravku presude u stavu I (jedan) presude u vezi sa njegovim
imenom i prezimenom.
Sud, u smislu odredbe člana 165. Zakona o parničnom postupku, u cilju
eliminisanja ove tehničke greške, vrši ispravku presude kao u dispozitivu ovog
rešenja.
576

C. br. ___________ od ______________
Sudija,
_________________

preko ovog suda.
577
578
KONSULTOVANA I KORIŠĆENA LITERATURA
Faik Brestovci, Iset Morina & Rrustem Qehaja, Građansko procesno pravo –
parnični postupak/E Drejta Procedurale Civile-Procedura Kontestimore, Priština,
2017.
Faik Brestovci, Građansko procesno pravo I i II/E Drejta Procedurale Civile I dhe
II, Priština, 2006.
Faik Brestovci, Međunarodno građansko procesno pravo,/E Drejta Procedurale
Civile Ndërkombëtare, Priština, 2000.
Faik Brestovci, Priručnik za pripremu pravosudnog ispita/Doracaku për
përgatitjen e provimit të jurisprudencës, Priština, 2004.
Arsen Janevski & Tatjana Zoroska-Kamilovska, Građansko procesno pravo-
parnično pravo/e Drejta Procedurale Civile-E Drejta Kontestimore, Skoplje,
2009.
Flutra Kolaj-Tafaj & Asim Vokshi, Građanski postupak, deo I/ Procedurë Civile,
Pjesa I, Tirana 2003.
Iset Morina & Selim Nikçi Komentar Zakona o parničnom postupku/ “Komentar”
Ligji për Procedurën Kontestimore, Priština, 2012.
Steven J. Burton, Uvod u pravo i pravno obrazloženje /Hyrje në të Drejtën dhe
Arsyetimin Ligjor, Tirana, 2000.
Enver Hasani & Ivan Cukalovic, “Komentar” Ustav Republike Kosovo, I izdanje,
Kushtetuta e Republikës së Kosovës, botimi I, Priština, 2013.
Enver Hasani, Ne Bis In Idem u parničnom postupku/në Procedurën
Kontestimore, Priština, 2009
Hajredin Kuçi&Asllan Bilalli, Međunarodno privatno pravo/E Drejta
Ndërkombëtare Private, Priština, 2008.
Hajredin Kuçi&Asllan Bilalli, Zanafilla, Istorijski razvoj i izvori međunarodnog
privatnog prava/ Zhvillimi Historik dhe Burimet e së Drejtës Ndërkombëtare
Private, Priština, 2006
Bashkim Hyseni, Albert Zogaj & Fejzullah Hasani, Priručnik za sudije za pisanje
i pravno obrazloženje /Doracaku i Gjyqtarëve për Shkrimin dhe Arsyetimin
Ligjor, Priština 2017, str. 84 i 85
Borivoje Pozniq, Građansko procesno pravo, II izdanje/E Drejta e Procedurës
Civile, Botimi I Dytë, Priština, 1981
Muahrrem Shala, Albert Zogaj, Valon Totaj & Zenel Leku, Priručnik za sudije za
parnični postupak/ Doracaku i Gjyqtarëve për Procedurën Kontestimore, Priština,
2015.
579
Majlinda Nishku, Kako pišemo, proces i funkcionalno pisanje/Si shkruajmë,

Procesi dhe Shkrimi Funksional, Tirana, 2004.
Petraq Çuri, Građansko procesno pravo i beležništvo/E Drejta Procedurale Civile
& Noteria, Tirana, 2008.
Jani Vasili, Građanski postupak/Procedura Civile, Tirana, 2010.
Arta Vorpsi, Redovan pravni postupak u praksi Ustavnog suda Albanije/Procesi
i rregullt ligjor në praktikën e Gjykatës Kushtetuese të Shqipërisë, Tirana, 2011.
Marek Antonio Nowicki, o Evropskoj Konvenciji /Rreth Konventës Evropiane,
Tirana, 2003.
Michael A Cunniff & Albert Zogaj, Modul-veštine obrazlaganja i pravnog pisanja
za sudije, IPK/Moduli-Shkathtësitë e Arsyetimit dhe Shkrimit Ligjor për
Gjyqtarë, IGJ, Priština, 2013.
Fejzullah Hasani, James Moliterno & Valentina Hoxha, Pisanje, obrazloženje i
pravno istraživanje/Shkrimi, Arsyetimi dhe Hulumtimi Ligjor, Priština, 2008.
Mirela Bogdani, Pisanje i pravno obrazloženje/Shkrimi & Arsyetimi Ligjor,
Tirana 2015.
Zwegert & H.Kotz, Poznavaje uporednog prava/Njohuri për të Drejtën e
Krahasuar, Tirana 1994.
Sokol Berberi, Obrazloženje i pravno pisanje/Arsyetimi dhe Shkrimi Ligjor,
Tirana 2012.
Vukasin Ristic, Milosin Ristić,“Praktikum za Parnicu”, Beograd, 2000
Generalna direkcija za ljudska prava - Savet Evrope, Pravo na pravičan sudski
postupak - Vodič za primenu člana 6 EKLJP.
Vrhovni sud Kosova, Bilten sudske prakse, Priština, 2011, tom 1.
Apelacioni sud, Bilten sudske prakse 1, Priština 2015.
Apelacioni sud, Bilten sudske prakse 2, Priština 2016.
Kosovski okružni sudovi, Bilten sudske prakse, Priština, 2011, tom 2.
Vrhovni sud Kosova, Sažetak odluka Vrhovnog suda Kosova o imovinskim
predmetima, Priština, 2011.
580
AKTI, ZAKONICI, ZAKONI, UREDBE I IZVEŠTAJI
Ustav Republike Kosovo

Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, 1950.
Zakon o sudovima br. 03/L-199, proglašen 09.08.2010, SL 79/24.08.2010, koji je
stupio na snagu 01.01.2013.
Zakon o parničnom postupku
Zakon o izvršnom postupku
Zakon o vanparničnom postupku
Zakon o parničnom postupku (stari)
Zakon o posredovanju
Zakon o rešavanju sukoba zakona sa odredbama drugih država u određenim
odnosima - Službeni list SFRJ br. 43/82 sa ispravkama u br. 72/82
Zakon o upotrebi jezika
Zakon br. 04/L-079 o državnoj advokaturi, Službeni list Republike Kosovo br. 8
od 08.04.2013.
Kodeks profesionalne etike za sudije, 2016
Uredba 04/2016 o utvrđivanju nedoličnog ponašanja
581

610 Praktičan Vodič Parničnom Postupku SRB

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

610 Praktičan Vodič Parničnom Postupku SRB

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PRAKTIČAN VODIČ O ARNIČNOM POSTUPKU

Albert ZOGAJ, Zenel LEKU, Valon TOTAJ i Bardhyl

Realizacju ove publikacije je omogućila

Ova publikacija se deli besplatno.

c. Copyright 20189. Agencija Sjedinjenih Država za Međunarodni Razvoj

Štamparija: "Blendi", Priština

Ovaj priručnik predstavlja zajedničke napore dva USAID-ova projekta na

Albert Zogaj – je sudija u opštem odeljenju – građanska (divizija) Apelacionog

Zenel Leku - je sudija u opštem odeljenju – građanska (divizija) Apelacionog

Valon Totaj - je sudija Apelacionog suda Kosova. Sudija Totaj je magistar

Bardhyl Hasanpapaj – je pravni stručnjak i generalni direktor kosovske

Michael A. Cunniff - je završio studije na Pravnom fakultetu Univerziteta

SITUACIJA KADA PREDMET TUŽBENOG ZAHTEVA NIJE

STVARNA NENADLEŽNOST NASPRAM DRUGOG SUDA 56

REDOVNO ZASTUPANJE PRAVNOG LICA 82

POSLEDICE NEISPRAVLJANJA I NEDOPUNJAVANJA ODGOVORA

PROCESNI POLOŽAJ JEDINSTVENOG SUPARNIČARA 116

NEKI SLUČAJEVI ZLOUPOTREBE PROCESNIH PRAVA 130

VREMENSKI STANDARDI ODRŽAVANJA PRIPREMNOG ROČIŠTA 148

DRUGI SLUČAJEVI PREKIDA SUĐENJA (POSTUPKA) 178

PRAVNI ELEMENTI (PRAVNA OSNOVA) USPEŠNE TUŽBE 201

SPROVOĐENJE POSTUPKA NA GLAVNOJ RASPRAVI 216

IZMENJENI ISKAZI 248

ODLUKA NADLEŽNOG SUDA PO PREDLOGU STRANKE O

OSNOVA ZA ŽALBU. 330

OBRASCI ZA OBEZBEĐENJE TUŽBENOG ZAHTEVA 447

I. NAČELA I PRAVILA PARNIČNOG POSTUPKA (NEKA OD

Tokom parničnog postupka, sud treba da se brine za sprovođenje načela postupka.

Načelo ustavnosti. Ustav Republike Kosovo u odredbama člana 102, stav 1,

1 Faik Brestovci, E Drejta Procedurale Civile I, Prishtinë 2006, str. 31.

Načelo zakonitosti. Načelo zakonitosti u biti predviđa obavezu suda, da tok

Načelo raspolaganja. Suština ovog načela izražena je u latinskoj maksimi “nemo

Načelo saslušanja stranaka. Član 5, stav 1, ZPP-a propisuje sledeće: “Sud će

Iz sudske prakse: Član 182, stav 2 ZPP propisuje sledeće: “Suštinsko

Iz sudske prakse: Načelo javnosti predstavlja jedno od osnovnih načela

Načelo razmatranja i istrage. U skladu sa procesnim pravilima, ova dva načela

Načelo slobodne procene dokaza. U sistemu slobodne procene dokaza, ne

9 Jani Vasili, Procedura Civile/parnični/građanski postupak, Tirana, 2010, str. 159.

Načelo neposredovanja. Prema ovom načelu sud se svojim ličnim osećajima

Načelo savesnog korišćenja procesnih prava. Jedan od glavnih standarda u

Načelo usmenosti. Postoje dva načina komunikacije i razmene mišljenja između

saslušanjem samih stranaka u postupku, ali se u sudskom postupku služi i

Načelo obezbeđivanja pravne pomoći neobaveštenoj stranci. Sa ciljem da se

Načelo ekonomičnosti suđenja. Kao što je to slučaj i sa svakom drugom

Jezik u parničnom postupku. Na osnovu člana 5 Ustava Republike Kosovo,

20 Videti Zakon o upotrebi jezika.

II. POKRETANJE PARNIČNOG POSTUPKA

Podizanje tužbe. Građanski/parnični postupak se pokreće podnošenjem tužbe

Sadržina tužbe. Bez obzira na vrstu, tužba treba da sadrži:

23 Enver Hasani, Ne Bis In Idem në Procedurën Kontestimore/Ne Bis in Idem u parničnom

 Određeni zahtev sa aspekta glavne stvari i sporednih zahteva.Ovaj element

 Tužbeni zahtev - (Petitum). Tužbenim zahtevom tužilac formuliše mišljenje o

Primer iz prakse: Tužilac je u tužbenom predlogu tražio naknadu štete

svim kategorijama štete, shodno tužbenom zahtevu tužioca, ali izreku

 Predmet spora. Predmet spora je pitanje u vezi sa kojim postoji nesporazum

 Dokazi kojima se utvrđuju činjenice iz tužbe. Tužilac u tužbenom zahtevu

 Vrednost spora. Vrednost predmeta spora je element tužbe koji je propisan

28 Članovi 99.2 i 102 ZPP.

 Sudska taksa za tužbu. “Tužilac je dužan da uz tužbu priloži potvrdu o plaćenoj

 Tužba za osudu (činidbu). Ovakvim vidom tužbe, tužilac traži od suda da

Praktičan primer: Obaveza ili činidba se može sastojati od predaje

 Tužba za utvrđenje. Ovom vrstom tužbe, sud traži da se presudom utvrdi da li

Praktičan primer: Tužba tužioca za priznavanje očinstva predstavlja