ОЧАРАНЕ НАОЧАРЕ

Светлана Велмар Јанковић

У овој поучној,авантуристичкој,смешној и
интересантној књизи Светлана Велмар Јанковић
приказала нам је пустоловине радозналог дечака Луке
и паметне девојчице Милене.Већ на самом почетку
књиге знао сам да ће ова књига надмашити сва моја
очекивања и предвиђања.Радња ове књиге пуне
занимљивих прича,историјских догађаја и
ненадмашних авантура смештена је у Београд.Писац
нам говори о пустоловинама дечака Аика,девојчице
Еде,младог племића Луција и његовог
слуге,стидљивог Апија,дечака Марка,дечака Витка и
многих других.На почетку књиге Лука слави
рођендан.Међутим,поштар му доноси неочекиван
поклон,два пара очараних наочара,од анонимног
очараног оптичара.Уз пуно поверења,Лука одлучује
да у прошлост оде са сестром Миленом и истражује
Винчу,Вишњицу,Сингидунум,Калемегдан и друга
важна места за прошлост Београда.
Оно што повезује свих 7 прича јесте чињеница да се
свака прича одиграва на простору Београда,и по томе
закључујемо да све приче деле исти простор.Запазио
сам да приче немају заједничку тему,ликове и
време.Прича коју бих посебно издвојио као
најпоучнију,најзанимљивију,најинтересантнију и
најлепшу јесте прича о авантури младог римског
племића Луција и његовог слуге и најбољег
пријатеља,доброћудног дечака Апија.Дечаци су
показали велику заинтересованост да разоткрију тајну
њиховог пријатеља Кадмона,па су упркос правилима
његовог оца прислушкивали његове
разговоре.Трагови које су разоткрили одвели су их до
кавеза са лавовима.Један лав изашао је из кавеза и ту
су се радознали дечаци нашли у невољи.Али је Апије
успоставио контакт са лавом и спасао Луција.У овој
причи научио сам да ако желиш да успоставиш добар
конатакт са животињом не смеш да је повредиш и
мораш да будеш добре ћуди.
Ја нисам био у ситуацији као ови дечаци,али са њима
могу да се идентификујем када сам у опасности или
невољи.
Одушевљава ме Лукина добра воља и велика жеља да
истражи прошлост Београда,док ми се не допада то
што су као шесту дестинацију Лука и Милена
одабрали битку за Варош јер је на месту где је битка
одиграна било пуно настрадалих ратника лављих срца
и чисте крви просуте по росној трави.
Читајући ову причу осетио сам благу искру туге због
свих преминулих јунака који су се храбро борили да
одбране част своје земље,али су они нажалост
преминули.
Ову књигу бих препоручио свим својим познаницима
да виде како богату историју има Београд.
Светлана Велмар Јанковић је ову књигу написала да
нам покаже како својеврсну историју има
Београд,град који требамо да улепшавамо и да га
волимо највише на свету!
Марко Кањевац IV/2
ОШ „Свети Сава“,Младеновац