Dragan Jovanović, novinar, ekolog i pisac kontroverzne literature

ISUS JE U STVARI CEZAR

Piše se nova istorija sveta, Zapadu potrebno sasvim novo hrišćanstvo

Dragan Jovanović, novinar, ekologista i pisac "kontroverzne literature

("Ţitije Savino od Bogumila, monaha",

"Marijino jevanđelje",

"Memoari Pontija Pilata" i dr.).

Ne pojavljuje se već godinama u javnom ţivotu, a sve manje ga je i u NIN-u gde je na

platnom spisku.Prošle nedelje, na filozofskom skupu "Istorija i istina" u Velikoj Plani,
Dragan Jovanović nas je podsetio i da je filozof iz one generacije 68. iz Kapetan Mišinog
zdanja. Njegov rad o Ničeovom shvatanju istorije i istine bio je, naravno, "filozofski
iskošen" i "iščašen".

Zašto baš o Ničeu, kada je, ovih dana, u Beogradu, u modi, recimo, Hana
Arent?
- Niče nas uči da je istorija, istorijska istina nešto što se reciklira, prerađuje, pravi za
istorijske potrebe i ciljeve naroda i jakih istorijskih ličnosti."

Kako ste došli na ideju da su Aleksandar, Isus, Cezar i Buda jedna te ista
ličnost?
- Iščitavajući silnu istorijsku građu naišao sam na četrdesetak sličnih ili istih biografskih
podataka iz Aleksandrovog i Isusovog ţivota, počevši od imena, prvi se zove Isandar, a
drugi Isa; i jedan i drugi umiru u trideset i trećoj godini. Ustvari ne umiru, nego su i
jedan i drugi u trideset i trećoj raskrstili sa svetovnim ţivotom i povlače se u duhovni
ţivot, u Indiju, Kašmir. Zatim, malo je poznato da je Buda počeo da se prikazuje u
ljudskom obliku tek kada je Aleksandar pohodio Indiju. Treba li da vam kaţem da je
Budino prvo kraljevsko ime Isidarta što znači isto
što i - Isandar!"
Sin na Vimbldonu

- Ako niste znali, moje radno

mesto je, odavno, na Vimbldonu.
Ja sam kao tata-trener doveo
mog sina Vuka do Vimbldona, a
ove godine on je doveo
šesnaestogodišnju Mirjam
Kazanovu iz Švajcarske. Stigli
smo do trećeg kola Vimbldona,
do centralnog terena, tamo gde
vojvoda od Kenta dolazi po
naslednom pravu, a mi
Oprostite, ali ne mislite li da je sve to malo Jovanovići zato što smo to
nategnuto, čak i kao tema za epistolarni, zasluţili krvavim teniskim
filozofski roman? radom. Dakle, ako i odem u
- Odgovoriću vam pitanjem; ne mislite li da uskoro Evropu, otići ću kao Vladimir
nećete čitati, sasvim naučne studije o tome kako se Nabokov, kao gospodin pisac, a
Kosovska bitka vodila između Turaka i Albanaca, a on se izdrţavao dajući časove
da su Srbi tu bili nešto kao šiptarska plaćenička tenisa po boljim kućama. "
vojska!? Ne piše se samo nova istorija o Kosovu,
Metohija se više ni ne pominje, već, se piše i nova istorija sveta.

I, nemojte se iznenaditi, ako papa Vojtila, uskoro, sa svog vatikanskog prozorčeta objavi
svetu da je Isus, ustvari, Julije Cezar. Jer, Dţordţu Bušu kao vladaru sveta, ne imponuje
onaj mučenik razapet na Golgoti, već, moćni Cezar. Na zapadu se, već, uveliko objavljuju
knjige da je Isus zapravo Cezar i ja sam jednu takvu knjigu i doneo iz Hajdelberga.
Shvatite, na zapadu, se uveliko pravi jedno sasvim novo hrišćanstvo za 21. vek."

Književna kritika prećutkuje Vašu literaturu, iako već desetak godina imate
ne samo probranu već i širu publiku.
- Ne ljutim se na knjiţevne kritičare jer oni, po pravilu, ne razumeju ono o čemu pišem.
Ako neko i razume nema hrabrosti da javno stane u odbranu "srpskog Ruţdija". Srećom
moju literaturu i te kako shvataju i pravi akademici i prave domaćice. Tako je sada, a
tako će biti i kada me ne bude. Uostalom da li je bolju sudbinu kod Srba doţivela Anica
Savić Rebac, Tesla i ostali.

Za kraj, i jedno neizbežno, ekološko pitanje: nisu li Srbi ugroženi i

posledicama NATO agresije?
- Naravno. Jednom narodu se, prvo, uzme istorija, kultura, duhovnost, a onda i genetsko
nasleđe. Onda narod padne u kolektivnu depresiju i - puši. Od Broza do danas. Više puše
od Turaka i Grka, a hoće u Evropu. Svaki drugi građanin u Srbiji puši i tu nema nade za
opstanak. Duvanska mafija nije u sprezi sa drţavom, već, je narod u sprezi sa mafijom.
Jer, narod, bez, prisile, sponzoriše svakog dana mafiju i ovu lošu drţavu uništavajući
sebe i svoje bliţnje.

I vredi li onda zapodevati ekološke teme u Srbiji? To sam shvatio još pre deset godina i
zato sam i odustao od svakog javnog, ekološkog angaţmana, odustao sam od Srbije."