БИБЛИОТЕКА МАТИЦЕ СРПСКЕ

РУСКА НАЦИОНАЛНА БИБЛИОТЕКА

Писмени рад за полагање стручних испита у библиотечко-информационој

делатности из предмета Историја писма, књиге и библиотека

Ментор:
Кандидат:
мр Душица Грбић Драгана Бошњак

Нови Сад, мај 2016.

Садржај:

1. Увод. Библиотеке у Русији.........................................................................2

• Руска национална библиотека. Историјат................................................3
• Руска национална библиотека данас........................................................9
• Научно-стручна одељења.........................................................................11
• Одељење фондова и њихово коришћење................................................17
• Фонд ретких књига...................................................................................21
• Архивски материјали................................................................................21
• Дом Плеханова..........................................................................................21
• Одељење гравира......................................................................................22
• Научна одељења.......................................................................................22
• Центри.......................................................................................................24
• Каталози....................................................................................................25
• Читаонице.................................................................................................27
• WEB пројекти...........................................................................................28
• Закључак...................................................................................................29
• Литература................................................................................................30

1. Увод

Библиотеке у Русији

Са својим енормним могућностима и опсежном заоставштином светске културе, руске

библиотеке представљају саставни део међународне библиотечке заједнице. Извршавају мисију
просвећивања у одлучујућем тренутку руске историје, доприносећи развоју науке и образовања
унутар Русије и обезбеђујући приступ информацијама које захтевају корисници из других
земаља.

Две највеће и најзначајније библиотеке у Русији су Руска државна библиотека у Москви и Руска
национална библиотека у Санкт Петербургу, која је уједно и најстарија библиотека у Русији.
Сходно подацима IFLA-е са око 45 и 37 милиона библиотечких јединица, највеће су у свету.
Обема равноправно припада епитет националне, главне и централне библиотечке установе због
њиховог историјата, богатства фондова, као и функција које имају у савременом библиотечком
систему земље. Све оно што спада у основне делатности једне националне библиотеке обављају
и библиотека у Москви и она у Санкт-Петербургу: набавка путем обавезног примерка свега што
је објављено у Руској Федерацији, као и свега што је објављено у иностранству а на руском је
језику, тиче се Русије или је дело руског аутора; очување тих фондова као дела националног
блага Русије; поседују богату издавачку делатност и објављују стручну периодику и научне
монографије; подршка развоју библиотечког система земље; део су система универзалног
каталога руских библиотека који је доступан преко интернета...

Међу остале важније руске библиотеке значајно је споменути и библиотеке Руске Академије
наука (са 20 милиона библиографских јединица) и државне и технолошке библиотеке у Москви
и Новосибирску (које броје преко 10 милиона библиографских јединица). Затим, више од три
хиљаде библиотека које припадају систему високог и средњег образовања и то на
универзитетима, институтима и колеџима. Различите библиотеке постоје и у културним
центрима, школама, фабрикама, трговачким јединицама и у мноштву малих и локалних
институција. Најпространија и најразгранатија је мрежа Министарства културе, која се састоји
од 55 хиљада библиотека из свих региона ове огромне земље, полазећи од националних
библиотека република, интегрисаних у Руску Федерацију, до мањих сеоских служби.

2. Руска национална библиотека

Историјат

Својим указом од 27. маја 1795. године царица Катарина II одобрила је предложени пројекат
архитекте Јегора Соколова за изградњу здања Царске јавне библиотеке. У центру престонице,
недалеко од царског двора, одабрано је седиште и у јуну исте године започета је градња прве
зграде у Русији наменски пројектоване за библиотеку.
 Зд
ање Царске јавне библиотеке. Раскрсница Невског проспекта и Садове улице

Осамнаести век је развио и неговао традицију сакупљања књига, насталу још у древној
Кијевској Русији. У богатим и аристократским породицама уобичајено је било поседовати
библиотеке. Међутим, те приватне, појединачне колекције нису могле да убрзају формирање
руске интелигенције и нарастајућег слоја образованих државних чиновника за којима се
указивала све већа потреба. Ни појављивање библиотека државних установа Академије
уметности и Академије наука тај проблем нису могле да реше, те је Катарина II велику пажњу
поклонила и потреби народног просвећивања, чији су симбол пре свега народне библиотеке са
колекцијама књига које се дају свима на коришћење.

Национална Библиотека је, по њеној замисли, требало да осликава моћ руске државе,
стваралачки карактер царичиних тежњи, као и њену приврженост веку просвећености.

Попут многих познатих јавних библиотека у Европи, које су велику пажњу посвећивале чувању
својих споменика културе и уметности и штампаних књига, било је предвиђено да нова
Библиотека постане место сакупљања и чувања свих руских књига и рукописа. Дакле, свих
књига издатих од појаве штампарије у Русији, оних које су на страним језицима штампане о
Русији, као и немали број књига на руском језику које су објављене у различитим европским
државама. Ово начело је било подржано и учвршћено и од стране наредних генерација руских
библиотекара.
За разлику од националних библиотека европских држава у XVIII веку, чији се живот одвијао
само међу њиховим зидовима, Национална библиотека Русије била је намењена јавној употреби.
Основана је на задовољство и корист свих љубитеља учености и просвећености, са
циљем ,,друштвеног просвтљења Руса”. Њеном појавом безусловно је отворено ново поглавље
у историји руске науке, културе и образовања. Јавна библиотека у Санкт-Петербургу постала је,
заправо, други руски универзитет, који су похађали готово сви значајнији људи тог доба.

Сама градња трајала је скоро двадесет година. Истовремено са градњом објекта почело је и
прикупљање књига. Основу Фонда стране књиге сачињавала је колекција браће Залуски
(пристигле из Варшаве), коју је царица објединила са књигама из Ермитражне библиотеке и
личним збиркама Дидроа, Волтера и председника Петроградске академије наука И. А. Корфа. У
целости је ова идеја реализована тек 1860. године, када су се све ове збирке нашле у једној
библиотеци.

Царска јавна библиотека у Санкт-Петербургу била је прва државна библиотека у Русији.

Након смрти Катарине II и доласка на престо Павла I спласнуо је занос који је пратио целокупан
подухват, те је био угрожен сам пројекат стварања националне библиотеке, али је спас донео
познати руски мецена, А. С. Строганов, који је 1800. постављен за главног директора Царске
библиотеке, тако да се није одступило од суштинске идеје.

Даље промене на руском престолу ишле су у корист Библиотеци. Ступање на престо

Александра I Романова требало је значајно обележити, те је за ту прилику одлучено да се отвори
Библиотека. Цар је тада поклонио вредну колекцију рукописа страсног библиофила и
колекционара П. П. Дубровског (бившег чиновника руског посланства у Паризу), од које је
1805. године у Библиотеци основана Збирка рукописа, која је временом допуњавана
најзначајнијим споменицима старе руске писмености, као и поклонима знаменитих и угледних
људи. Међу њима је и најстарија руска рукописна књига Остромирово јеванђеље (1056-1057),
као и чувени Лаврентијевски летопис (1377) – древни зборник. Упоредо са тим, везе са
старијим европским библиотекама и универзитетима бивале су све јаче.

Након смрти Строганова, који је сачувао суштину Библиотеке, за новог управника изабран је
председник Академије уметности, историчар, љубитељ књижевности и сликарства, талентован
цртач, покровитељ песника и сликара, познавалац древних и модерних језика А. Н. Олењин. Он
је заслужан за то што је Библиотеци удахнуо прави живот, отварајући је за читаоце и
омогућујући им да користе фондове, да раде у читаоници и да се упознају са свим вредним
збиркама које поседује. Период Олењина често називају и детињством најстарије руске
библиотеке. Тада су постављени чврсти темељи на којима она стоји и данас. Године 1809.
Олењин је издао упутство за организацију фондова и каталога, а 1811. оформио Фонд књига на
руском језику. На његову сугестију, 1810. године Александар I донео је Указ о управљању
Царском Јавном библиотеком - први руски библиотечки закон, на чијем је почетку писало: ,,На
општу корист”.

Смисао и циљ отворене библиотеке састојао се у томе да свако може да користи све врсте
штампаних књига. Чак и реткости. Законом је установљен обавезни примерак и на тај начин је
решен проблем сакупљања свих штампаних публикација у Русији. Установљени су и принципи
организације рада, чувања књига, рукописа и архива, услови под којима се исти дају на
коришћење, обавезе библиотекара и финансирање из државне касе. Истим Законом Библиотека
је предата под управу Министарству народне просвете.

Демократизација Библиотеке започета је у другој половини XIX века ступањем Русије на

историјску сцену. По отварању, она је обављала и корисничке и музејске функције. На
годишњем нивоу посећивало ју је 500-600 људи. Пропуснице за њено коришћење набављала је
публика разноврсна и по пореклу и по друштвеном положају. Чинили су је представниици
свештенства, научници, чиновници, ученици грађанских и војних школа, омладина, трговци, а
од 1817. и прве читатељке. Библиотека је преузела на себе и издавање публикације Искуство
руске библиографије, у којој су поуздано описане књиге и остала издања од почетка
штампарства у Русији па до почетка XIX века.

Време у којем је Олењин био на челу Библиотеке, евидентно је био најпродуктивнији и

најквалитетнији део њене историје. Оставио је упечатљиве трагове до данашњих дана. Уважавао
је мишљења својих сарадника. Био је уверен да у храму културе и просвећености посао
библиотекара могу да обављају искључиво образовани људи, који добро познају књижевност,
уметности, науке и који знају језике. Тако да су послове библиотекара, у том периоду, обављали
најугледнији учени људи Русије. Библиотека је тада бројала више од 15.000 читалаца. Годишње
је на коришћење издавано око 100.000 томова библиотечког материјала. 1833. Олењин је успео
да заврши све грађевинске радове на згради Библиотеке.

Након њега на место директора Библиотеке долази Бутурли, који је био сенатор, члан Државног
Совјета, врховни цензор Русије. Као такав, био је човек који је проповедао безграничну ћутање,
послушност и дисциплину. Човек који је мрзео речи, мисли и слободу. Упркос томе, и иза овог
периода остао је позитиван траг, будући да је обрађен велики број књига и рукописа. Урађен је и
први Каталог рукописа. Јасно су биле одређене и одговорности и дужности библиотекара, као и
радно време Библиотеке.

После смрти Бутурлина, 1849. године за првог човека библиотеке постављен је М. А. Корф. Он
је инсистирао на поштовању закона о обавезном достављању двају примерака свих нових
издања, што је имало ефекта, јер је до 1864. године ова установа поседовала примерке око 90%
свих наслова који су икада објављени на руском језику. Настојао је да од Библиотеке направи
Дом науке који се одликовао предусретљивошћу, професионалношћу и либералношћу
приликом пријема корисника. То је уродило полодом, јер се број корисника повећао седам пута.
У Библиотеку су почели да долазе обични људи. Тражиле су се другачије књиге. Девет пута је
порастао број посета Библиотеци, као и број читалаца из најширих слојева народа. Од 1880.
године у службу су почеле да се примају и жене, којих је крајем 1917. године било двадесет.

Следећи директор Библиотеке (од 1882) А. Ф. Бичков писао је о значају библиотекарског звања
и потреби библиотекара да корисницима служе својим саветима и упутствима, а не да само
буду пасивни чувари фондова. Да буду презентери књижне продукције. Писао је о њиховој
дужности да прате савремену науку, те да се сналазе и у библиографији.

Године 1913. Библиотека заузима једно од водећих места у свету, с обзиром на све већи број
посетилаца богатим фондовима који су редовно обнављани и који су те исте године премашили
бројку од 3 милиона библиотечких јединица. Свега трећину те цифре сачињавале су књиге на
руском језику. Уредно је стизао обавезни примерак и редовно су рекламиране публикације које
су недостајајале. Услед ограничености средстава библиотекари су били принуђени да траже
друге изворе средстава за набавку књига. Први од њих је био поклон. Научни центри и
библиотеке широм света слали су јој своја издања. Библиотека је неговала традицију одржавања
научних веза са свим руским архивима, музејима, универзитетима, институтима, научним
друштвима.

14. јануара 1914. године на стогодишњицу свога отварања Библиотеци је уручена царска
повеља коју је потписао Николај II. Поводом јубилеја из целог света стигли су јој и поклони
(око 300 публикација), док је око 3.000 публикација, и монографских и серијских, било
посвећено њој самој. То је био доказ о њеном угледу и значају.

Од Фебруарске револуције престала је да се зове Царска. Средином 1917. године донет је нови
библиотечки устав који је Библиотеку уклопио у новонастале друштвене промене, а након
октобарских догађаја службеници нису желели да прихвате нову власт и затворили су
Библиотеку, али је то било кратког даха. Већ у јануару 1918. године Д. Ф. Кобеко, дотадашњи
директор, разрешен је дужности. За директора је постављен Е. Л. Радлов.
Године Првог светског рата, Револуције и Грађанског рата оставиле су негативне последице.
Број читалаца се смањио десет пута. Изменио се састав корисника и библиотекара. Стручњаке
који су емигрирали заменили je неквалификована радна снага. Доток књига у Библиотеку
драстично се смањио. Престале су да стижу публикације из иностранства, тако да су извори за
проширење фондова у том периоду биле књижне колекције бивших државних институција и
јавних организација, затим, збирке царске породице и приватних лица која су напустила град.
Проблеми коришћења решени су тако што су широм града отваране читаонице које су углавном
биле специјализоване за одређену врсту грађе. 1925. године отворена је прва Библиотека за
омладину.

Обавезни примерак поново постаје основни вид попуњавања фондова. Услед снажног државног
притиска, од средине 20-их година долази до ограниченог издавања публикација из политичких
разлога. Из фонда се издвајају одређене књиге и држе под кључем у специјалном фонду. Из
општих фондова се од 1935-1938. године издвојило више од 49.000 примерака књига и
публикација за овај фонд. Куповина књига, као начина набавке, из финансијских разлога је
стагнирала све до средине 30-их година услед недостатка материјалних средстава. Но,
међубиблиотечка размена у оквирима СССР-а допринела је да готово 1.500 совјетских
библиотека користи фондове ове Библиотеке. Постепено је кренула и размена са иностраним
установама. Од 1926. године са њујоршком и немачком библиотеком, 1927. са националном у
Паризу, а 1929. чак са 27 библиотека света. Од 1931-1941. на овај начин у Библиотеку је стигло
42.000 примерака књига и другог библиотечког материјала.

Читаонице су биле раздвојене на опште и научне. Специјализоване су се задржале до данашњег

дана.

Рат против фашистичке Немачке и 900-дневна блокада Лењинграда у историји Библиотеке

остаће као период највећих тешкоћа. Није престала са радом, али је погинуло 138 њених
радника. Највреднији фондови су евакуисани у Мелекес у Уљановској области и потпуно
сачувани враћени су 1945. године. Предузете су мере заштите чувања публикација које су
остале у Библиотеци, као и каталога и читаоница. Из овог периода Библиотеке створена је
збирка Лењинград у Великом отаџбинском рату – која броји 20.000 издања на руском језику
издатих од јуна 1941. до маја 1945. године. У збирци су све врсте библиотечке грађе историјске
вредности.

Њен рад и развој након рата били су базирани на истим принципима. Великом брзином су се
развијала научно-истраживачка одељења и повећавали фондови, што је било сразмерно
потребама тог периода. Тако да је 1949. године број читалаца и издатих публикација био више
од два пута већи од њиховог броја у предратном периоду. Држава је дала још једну зграду, али
је проблем смештаја опет врло брзо избио у први план, те је седамдесетих година донето
решење о пројектовању нове зграде.

Распадом Совјетског Савеза децембра 1991. дошло је до промене статуса и преименовања у

Руску националну библиотеку. Припала јој је част да на међународној арени представља
интересе руских библиотечких кругова. У научној и економској сфери порасла је самосталност
Библиотеке у дефенисању облика делања и перспективе развоја. Године 1994. постала је
чланица Конзорцијума европских научних библиотека, а од 2001. хиљаде, најређих и
најдрагоценијих издања на руском и западноевропским језицима, који се помоћу интернета могу
проучавати у бази Руске националне библиотеке.

3. Руска национална библиотека данас

Данашњи правни статус Библиотека добија 23. марта 2001. године доношењем Устава Руске
Федерације, уз који су донешени и нови правни акти Руске националне библиотеке у Санкт-
Петербургу.
14. јануара 2014. године прославила је двеста година свога рада и постојања.
Протеклих година променили су се услови чувања неколико милиона књига и рукописа,
премештањем из неадекватних магацина у нове просторије. И Библиотека је премештена у нову
зграду на Московском проспекту, знатно пространију и боље опремљенију од старе.
Мултидисциплинарне активности одвијају се на неколико географски одвојених локација (Тргу
Островски, Литејном проспекту, улици Црвена армија и др.).

Главно
здање Руске националне библиотеке данас

Руска национална библиотека, као и све остале националне библиотеке, није основана спонтано.
Дуг историјски период је иза ње. Расла је заједно са државом, сакупљајући највредније
споменике националне историје и културе ширећи идеју хуманизма. Упркос свим променама са
којима је била суочена, била је и остала храм науке и културе. Истински универзум знања.
Сврстана је међу највредније културно наследство народа унутар Руске Федерације. Иако и
даље послује на истим принципима, временом је бивала све савременија и пријатнија, али дух и
атмосфера који доприносе квалитетном интелектуалном раду и истраживањима остају. Још увек
влада она иста радна тишина коју једино омета шуштање милиона страница у читаоницама.
Њена основна мисија била је да се сакупљају и преносе знања, информације и културне
вредности најширој публици, сусрећући се са захтевима корисника. Фигуративно говорећи увек
се окретала ка лицима својих читалаца.
У Руској Федерацији је, временом, дошло до повећане потражње библиотечких услуга, повећане
читалачке публике и уопштено посете библиотекама. Само у овој библиотеци је смештено више
од 37 милиона публикација - од јединствених древних рукописа до данашњих периодичних
издања и романа. Древних рукописа који корачају у будућност. Захваљујући пројекту
„Национална електронска библиотека“ и електронским каталозима, писани споменици рађају се
поново у дигиталном облику и постају доступни корисницима у сваком кутку света. А
годишњим приливом од близу пола милиона јединица библиотечке грађе и обученошћу својих
радника, Библиотека у потпуности прати диктат времена. Сваке године услужи више од милион
посетилаца који прочитају око 14 милиона књига. По вредности својих фондова стоји раме уз
раме са библиотекама водећих центара светске културе и као таква се сврстава у ред највећих
светских библиотека.
Поред 29 читаоница, у њој функционишу изложбене сале за тематске изложбе, сала за
конференције са 280 места, кабинети за индивидуални рад и многе друге функционалне
просторије.
У циљу олакшавања коришћења услуга Библиотеке, њена три корпуса спојена су оптичким
влакнима, а осмомилионски Генерални алфабетски каталог (ГАК) у целости је скениран и
доступан је корисницима интернета.
Као једна модерна информативна установа, која је опремљена најсавременијом опремом и која
одговара на све изазове данашњег времена, Руска национална библиотека била је један од
иницијатора стварања првог корпоративног библиотечког система у Русији – ЛИБНЕТ-а и
заједно са другим библиотекама учествовала је у развоју стандарда библиографског описа у
националном комуникативном RUSMARC формату.
Перманентним усавршавањем и побољшавањем услуга које нуди, Библиотека се непрестано
развија као савремена научно-информативна, истраживачка, образовна и културна институција
федералног значаја у области библиотекарства и библиографије, као организационо-
методолошки центар за библиотеке унутар Руске Федерације. Дакле, игра важну улогу у животу
руске, али и међународне библиотечке заједнице, с обзиром да је део низа значајних
међународних организација као што су: IFLA, LIBER, CERL, СENL, Bibliotheca Baltica и др.
Успешном раду Библиотеке доприноси и подршка великог броја пријатеља: познатих научника
и културних радника, донатора и спонзора. Сви заједно раде на мисији просперитета и
формирању позитивног имиџа Библиотеке као културног и образовног комплекса XXI века, која
послује у интересу друштва.
Њен рад је организован у четири сегмента подељен по одељењима, а у оквиру њих по појединим
групама, у складу са функционалним и технолошким потребама процеса рада. Већина њих
послује у знатној мери самостално. Уз редовне послове бави се и научноистраживачким радом,
као и константним стручним усавршавањем библиотекара.

4. НАУЧНО-СТРУЧНА ОДЕЉЕЊА

ИНФОРМАТИВНО ОДЕЉЕЊЕ

Данас су корисницима доступне услуге : консултације на библиографским пунктовима у свим

читаоницама, испуњавање усмених упита (тематских, методских, фактографских) уз помоћ
електронског каталога, референсних издања и свих расположивих база података. Одређен број
допунских информација, која подразумевају темељнија истраживања, обезбеђују се уз новчану
надокнаду.

ОДЕЉЕЊЕ ЗА СЕРВИСНЕ УСЛУГЕ

Свесни чињенице да је информација добра само онда када је доступна у сваком тренутку и на
сваком месту, библиотекари Руске националне библиотеке су давне 1936. године решили да
оснују службу која ће пружати услуге и ван Библиотеке како би увек били у вези са својим
корисницима. Захваљујући техници и технологији која је узнапредовала, повећао се квалитет и
број услуга (преводи са руског језика, као и са других светских језика на руски, затим
микрофилмовање, снимање фотографија и микрофиша, слање обичном или електронском
поштом) уз одговарајућу наплату.

ОДЕЉЕЊЕ ЗА ПОПУЊАВАЊЕ ФОНДОВА

Ово је једно од основних стручних одељења, чији се рад одражава на целокупан рад Библиотеке,
те га називају ,,крвотоком библиотеке”. У њему се формирају библиотечки фондови. У састав
Одељења улазе три сектора, уз специјализоване групе које обављају послове од општег значаја
за библиотечку делатност. То су: Сектор за домаће попуњавање (укључује групе за обавезни
примерак, допунско текуће попуњавање, ретроспективно попуњавање и попуњавање издањима
суседних земаља), Сектор за инострано попуњавање и за међународну размену (укључује групе
за набавку стране књиге, стране периодике, међународну размену, фонд међународне размене,
међународну међубиблиотечку позајмицу и биро Ланг и Шпрингер) и Сектор депозитног
чувања. Ту се убрајају и: Комисија за процену и куповину библиотечког материјала, .Група за
документацију и евиденцију пријема и протока библиотечког материјала, Одсек за
попуњавање путем поклона и Фонд сувишака за размену.
Основни видови набавке у Руској националној библиотеци су обавезни примерак, куповина,
претплата, поклони и размена домаћих и страних публикација.
У оквиру Закона Руске Федерације О обавезном примерку докумената, публикације пристижу у
Библиотеку од 1810. године. У току године на овај начин у њен фонд уђе највећи број
публикација, тачније око 150-200.000 свих врста докумената.
Захваљујући поклонима дародаваца у Библиотеку стигне 30-60.000 примерака годишње.
Највреднији од њих затим бивају представљени јавности на једнонедељној изложби Поклоњено
Руској националној библиотеци, као и на интернету једном месечно. Спискови дезидерата и
литературе се израђују и публикују.
За све фондове Библиотеке, Сектор домаћег попуњавања обезбеђује све врсте публикација
издатих у Русији и остварује контакте са установама и издавачима Русије и суседних земаља.
Набављају се и стара издања којих нема, а Списак издања претходних година, који се овде
израђује, доступан је и на серверу Библиотеке. Овде се налазе и сувишци који чине Фонд за
размену (око 300.000 публикација).
У Сектору за инострано попуњавање и међународну размену обавља се претплата, као и
послови везани за попуњавање фондова свим врстама страних публикација. У његовом саставу
је представништво немачке књижарске фирме Ланг и Шпрингер, преко које сви заинтересовани
могу да наруче стране часописе и научну литературу. Део традиције је и одржавање успешних
контаката са око 1.000 различитих партнера из иностранства. Приоритет приликом набавке даје
се литератури на страним језицима о Русији, руским публикацијама и руским ауторима издатим
у иностранству. Преко овог одељења фонд се годишње обогати са око 7-8.000 страних књига,
око 3.000 наслова часописа итд.
Сектор за депозитно чување поседује сопствену информативну службу и научно-просветни
центар који врши анализе формирања, чувања и попуњавања депозитних фондова и у Руској
националној библиотеци и у регионалним депозитним библиотекама. Затим се израђују билтени
и спискови препоручене литературе и шаљу на дискетама. У припреми је монографија
Депозитни систем Руске Федерације - еволуција и приоритети развоја (1975-2020 год.) као и
многи други научни радови из области библиотечког пословања. Организују се и семинари,
конференције и саветовања библиотечких радника Русије на ту тему.

ОДЕЉЕЊЕ ОБРАДЕ И КАТАЛОГА

У овом одељењу се решавају актуелни проблеми каталогизације, предметизације и

класификације у традиционалним и електронским каталозима. Значајни пројекти су
уједначавање индивидуалних и колективних одредница, као и израда нормативних датотека,
заједно са израдом електронске верзије терминолошког речника библиотекарства. Све ове
датотеке су доступне корисницима.
Одржавају се све врсте каталога и израђују регистри и тезауруси из појединих области.
Перманентно се обучавају и кадрови кроз организовање школа за одређене врсте каталога.
Значајни пројекти Сектора централних каталога су: Централни каталог серијских публикација
Русије (1801-1825), Међународни централни каталог руске књиге (1918-1926), Руска књига
грађанске штампе XVIII века у фондовима библиотека РФ (1708-1800).
 Од
ељење обраде и каталога данас

ИЗДАВАЧКО ОДЕЉЕЊЕ

У овом одељењу се публикују библиографије свих врста, као и научноистраживачки радови који
обрађују ретке и вредне споменике писмености на свим језицима из фондова Библиотеке и као
такви представљају драгоцене приручнике библиотекарима, истраживачима свих научних
области, лингвистима, домаћим и страним славистима. На тај начин долази и до популарисања
фондова Библиотеке, која учествује у бројним заједничким издавачким пројектима са
библиотекама и институцијама у земљи и у иностранству.
У оквиру издавачке делатности ваља споменути и информативни билтен Руске националне
библиотеке РНБ. ИНФОРМАЦИЯ, који доноси најактуелније информације, као и журнале
Библиотечное дело и Национальная библиотека, који се, као научно-образовна издања, поред
традиције, баве и иновацијама у свету књижевне културе.
ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРНЕ ПРОГРАМЕ

Основан је 1936. године. Његов задатак је организовање сусрета, предавања, великих тематских
изложби итд.

ОДЕЉЕЊЕ НОВИНА

У овом одељењу се примају, обрађују, чувају и дају на коришћење новине. Поред корисничких
места, читаоница поседује и информационо-библиографски пункт.
На самом почетку новине су се чувале заједно са књигама и часописима, а рад са њима, као
засебном врстом библиотечког материјала, почео је 1937. године, када је отворена специјална
читаоница где су биле све новине на руском, белоруском и украјинском језику (од 1728. године
до данас).
 Новине штампане до 1917. године
подељене су у три групе: петроградске, московске и остале. Од 1955. до 1957. године припојене
су и новине на страним језицима, од којих најстарије датирају из XVI века.
Одељење новина поседује интерни алфабетски, топографски каталог и електронски каталог. За
кориснике чак и географску и језичку картотеку за новине на страним језицима. Поседује
електронски каталог, а доступне су и базе података: Помоћни каталог руских
дореволуционарних новина 1728-1917 (који садржи око 5,5 хиљада записа) и Савремене новине
(више од 10.000 записа), Санкт-Петербург у новинама (садржи више од 100.000 чланака).

ОДЕЉЕЊЕ НАЦИОНАЛНИХ ЛИТЕРАТУРА

Од 1810. године па до данас он се, углавном, попуњава путем обавезног примерка, те данас
представља богату збирку свих врста публикација на 90 националних језика (од XVII века до
данас) издатих и у Риму, Паризу, Амстердаму итд. Фонд литературе на језицима народа СССР-а
одвојен је 1953. године, а 2000. године започет је рад на Каталогу православне литературе на
језицима народа Русије.
Интензиван научни рад и активности овог Одељења презентују се и јавности.

ОДЕЉЕЊЕ КАРТОГРАФИЈЕ

Руска национална библиотека поседује једну од највећих колекција штампаних атласа и карата,
домаћих и страних, из периода од XIV до XX века (више од 180.000). Поседује и богату збирку
карата и атласа издатих после 1917. године, као и збирку репродукција старих карата од
античких времена до XV века рађених руком, која се чува се у овом Одељењу.
Међу иностраним западноевропским картографским издањима налази се више од 450 униката
гравираних атласа из периода XVI – XVII века.
Тематске изложбе су део редовних активности овог одељења.
Последњих година фонд је употпуњен и топографским и тематским картама на компакт
дисковима, а од 1994. почео је да се ради електронски каталог.

,,К
рим у саставу Русије. 1783-1954” - виртуелна изложба на Одељењу картографије

ОДЕЉЕЊЕ ЛИТЕРАТУРЕ НА ЈЕЗИЦИМА ЗЕМАЉА АЗИЈЕ И АФРИКЕ

Одељење је формирано 1952. године. У њему су издања од XV до XX века на различитим

језицима Азије, Африке и Океаније. Фонд од преко 1.000.000 публикација (књига, периодике,
старих и ретких штампаних књига) чине збирке кинеске, јапанске, индијске, арапске и јеврејске
литературе из свих области знања, као и легат И. Ј. Крачковског, знаменитог руског арабисте.
Ту је издвојена и посебна збирка Ориенталиа, која чува све публикације писане о источним
културама на западноевропским језицима од XVI до XIX века.
Све ове збирке су представљене великим бројем разноврсних каталога и картотека.
ОДЕЉЕЊЕ НОТНИХ И ЗВУЧНИХ ИЗДАЊА

У овом одељењу се комплетирају, обрађују, каталогизују и дају на коришћење нотна и аудио

издања.
Збирка нотних издања формирана је 1814. године од добијених обавезних примерака који су
тада почели да пристижу, док су страна издања купована на захтев корисника.
Две читаонице су предодређене и добро опремљене за извођење и преслушавање материјала.
Овде је и центар за израду ретроспективних каталога: Домаћа нотна издања XVII - XX века и
Инострана нотна издања XVI – XX века.
Збирку звучних записа, која је настала крајем педесетих година прошлог века, чине ретки,
антикварни записи. Основан је фонд грамофонских плоча за размену. Овде се организују
предавања, концерти и семинари са знаменитим учесницима на којима се откривају
драгоцености овог фонда.

5. ОДЕЉЕЊЕ ФОНДОВА И ЊИХОВО КОРИШЋЕЊЕ

Фонд руске књиге

Овај део фонда има свој каталог. Највећу збирку Руске националне библиотеке чине управо
издања руских књига почев од 1725. године до данас. У њој посебно место заузимају дела из
XVIII века, која представљају праве раритете.

Примерак првe штампанe књигe ,,Апостол" – издатe

на Московском печатном двору (у првој руској штампарији) 1564. у време владавине цара Ивана Грозног –
зналца и љубитеља „књижне премудрости“. Непревазиђено ремек-дело књижне уметности
Ту се налази и осам посебних колекција:
Леци првих година совјетске власти - ретка и изузетна колекција летака из периода 1917-1925.
године и то на руском, украјинском, пољском, татарском, енглеском, француском, немачком и
другим језицима. И ова колекција има свој каталог.
Лењинград у Великом отаџбинском рату – обухвата све врсте публикација објављених за време
опсаде Лењинграда. Броји око 20.000 примерака и има штампани каталог.
Издања дела А. С. Пушкина - збирка створена 1937. године на стогодишњицу погибије великог
песника. Броји око 6.000 примерака књига.
Дела оснивача марксизма-лењинизма - колекција садржи око 20.000 примерака дела Маркса,
Енгелса и Лењина на скоро свим светским језицима.
Слободна руска штампа – која броји око 15.000 примерака издања, међу којима су и поједине
значајне књиге и периодика.
Колекција минијатурних издања - чини је око 1.500 примерака минијатура изузетне штампарске
вештине од XVIII века до данас.
Колекција књига са аутографима - броји више од 10.000 примерака.
Колекција Независног економског удружења - првог научног удружења у Русији, које је
основано 1767. године. У колекцији се чува близу 300.000 примерака публикација на више
језика, а из области економије и етнографије.

Фонд руских часописа

Реч је о часописима који представљају готово три века руског новинарства и то од првих,
објављених 1755. године, до најновијих издања, кроз које можемо спознати целу историју
државе. Уз обиље жанрова и праваца фонд, поред часописа, сачињавају и билтени, радови,
записи научника, као и многа друга серијска издања на руском, белоруском и украјинском
језику.
Значајно је споменути: издања словенофила и западњака, револуционарних демократа и
народњака; прилоге: модернистичке, партијске, друштвено-политичке, црквене, литерарне,
дечије; часопис Савременик - којег је основао А. С. Пушкин; бројне часописе покренуте од
стране других руских знаменитих људи; збирку сатиричних часописа од 1905. до 1907. године;
издања различитих научних друштава и организација; велики део колекције дореволуционарне
периодике коју чине религиозна издања - комплети издања епархијских часописа,
богословских, црквених и духовних; породичне часописе; богату збирку дечјих издања итд.
Сачувана је и хроника збивања 1917. године, грађанског рата и стране интервенције која је од
непроцењивог значаја, јер садржи информације о том драматичном времену.
Фонд руских часописа се попуњава и насловима који на руском језику излазе и ван граница
Русије (емигрантска штампа).
Фонд стране књиге

У овом фонду се налазе књиге издате од 1501. године на европским језицима и из свих су
области знања. Чине га: 20.000 књига из XVI века; рана издања грчких и латинских аутора;
ремек-дела штампарства Италије, Француске, Немачке и Холандије; ретки атласи из ботанике,
зоологије, анатомије и трактати; документи из помоћних дисциплина: археологије, генеалогије,
нумизматике; уникатни путописи са бројним картама, гравирама и илустрацијама старина;
календари од XVI до XIX века; нумерисани примерци који су се нашли у Библиотеци
захваљујући поклонима знаменитих европских научника и издавача.
У састав овог фонда улази и колекција Росика у којој је сакупљена страна литература о Русији.
Данас представља целину коју чини око 250.000 књига и периодичних издања на страним
језицима, а већину чине ретка издања из раздобља од XVI до XVIII века. Каталог ове колекције
је штампан у два тома и и 1873. године објављен са насловом на француском, а изашла су и
четири стручна регистра: Дореволуционарна издања о историји СССР-а у Фонду стране
литературе, Историја СССР-а од почетка до XVII века, Формирање руске империје (1682-
1725), Дворска империја XVIII века (1725-1801). 1993. године издат је каталог Отаџбински рат
1812. године и учешће Русије у догађајима 1813-1814. године.

Фонд страних часописа

У овом фонду се чувају часописи и серијске публикације на европским језицима од почетка

XVII века. Иако су ове публикације превасходно биле саставни део књижног фонда, 1863.
године отворена је посебна просторија за часописе. У периоду између 1951. и 1953. године
Фонд је издвојен као самостална јединица, а од 1995. године води се његов електронски каталог.
Институт Отворено друштво је 1998. године за Руску националну библиотеку, набавио комплет
Светски биографски информациони систем (на микрофишима), који се састоји од појединачних
биографских архива чланака из биографских речника широм света, сређених по националном
или територијалном принципу.

Фонд библиотекарске литературе

У овом фонду су сакупљене публикације из историје и теорије библиотекарства, методике и

библиотечке праксе. Од оснивања 1997. овом фонду припадају, поред издања Руске националне
библиотеке, и 110 наслова иностраних часописа из 25 земаља.

Издања Руске националне библиотеке

Од 1809. године сакупљају се све књиге и брошуре које је издала сама Библиотека, као и оне у
којима се појављује као саиздавач.

Централна приручничка библиотека

Овде се налази најбогатија референсна збирка у Русији, која је снована је 1918. године као
Централни биро за пружање информација о књигама и биобиблиографским подацима. Урађени
су каталози и различите картотеке, биобиблиографски регистри и билтени принова из којих
корисници добијају све потребне информације.
У иностраном делу фонда се налази близу 200.000 приручника и енциклопедија из свих области
знања, те ретроспективне и текуће библиографије свих земаља Европе и Америке.

Фонд групне обраде

Године 1933. формиран је овај фонд, у којем се чувају документи обрађени групно, а издвојени
из осталих фондова Библиотеке и то на руском, украјинском, белоруском и другим европским
језицима. Фонд броји и преко 4.500.000 разних информативно-политичких публикација (одлуке,
говори, одлуке, статути), водича, реклама, проспеката, билтена, каталога, календара, вести
телеграфских агенција итд.

Фонд микрофилмова

У посебном фонду Библиотеке чувају се микрофилмови и микрофиши са најдрагоценијим

снимљеним публикацијама.

Фонд за научно-техничку и техничку документацију

Овај фонд постоји од 1951. године и данас се у његовој бази налази више од 200.000 записа. Рад
је аутоматизован и формиран је електронски каталог.
У Фонду се чувају нормативни акти и стандарди (међудржавни и регионални), државни,
правилници, стручни стандарди, нормативи научно-техничких и инжењерских друштава и
других друштвених организација, технички услови, правила, методска упутства и
класификације, први руски патенти из 1814. године итд.

6. ФОНД РЕТКИХ КЊИГА

Настао је у XIX веку. Колекција броји више од 70.000 ретких књига и то: старе руске штампане
књиге, велики број ћириличних издања из XVI века, словенске инкунабуле и издања словенских
штампарија на Балкану и Венецији, инкунабуле западноевропских земаља.

7. АРХИВСКИ МАТЕРИЈАЛИ

У Руској националној библиотеци се чува огроман архивски материјал искључиво историјског

значаја: од преко 10.000 докумената из периода 1269-1700; документи царске породице, укази,
званична преписка итд. И у руском и у западном делу фонда налази се мноштво споменика
мемоарске књижевности, дневника, путописа, архива писаца и културних радника из раздобља
од XVIII до XX века.

8. ДОМ ПЛЕХАНОВА

Наследници Георгија Валентиновича Плеханова 1928. године предали су Совјетском Савезу на

поклон његову личну библиотеку, колекцију ликовних дела, архиву и део намештаја из радног
кабинета. Овај легат је смештен у крило зграде Независног економског удружења.

9. ОДЕЉЕЊЕ ГРАВИРА

Од самог оснивања у фонд Библиотеке су прикупљани и ликовни садржаји, који су средином

XIX века издвојени у Одељење за уметност и технологију, а оно је средином XX века прерасло у
Одељење гравира. У њему се чувају све врсте штампане графике (домаће и западноевропске),
затим плакати, фотографије, изложбени каталози, екслибриси и разгледнице, нови отисци
старих гравира из XVIII века и Галерија Петра Великог - колекција коју чине портрети руског
императора и његових сабораца и слике разних збивања тог периода.
Од 1918-1930. почела је научна обрада и каталогизација овог фонда по појединачним
колекцијама. Организују се тематске изложбе и издају репринт издања највреднијих примерака,
као издања резултата научноистраживачких пројеката.

10. НАУЧНА ОДЕЉЕЊА

ОДЕЉЕЊЕ РУКОПИСА
 У овој пребогатој ризници значајно је споменути збирку
староруских и јужнословенских рукописа, која чува више од 30.000 рукописних књига на
глагољици и ћирилици. Међу њима се налази један лист из нашег Мирослављевог јеванђеља с
краја 12. века, затим Вуканово јеванђеље око 1196–1202, Радослављево јеванђеље из 1428/29.
године и други рукописи. Затим: збирку руских кодекса правних и државних докумената из
периода од XVIII до XX века, колекцију источних рукописа сачињену од египатских папируса,
рукописа на палмином лишћу, камену, кожи, пергаменту, дрвеним плочицама од бреста, папиру,
металним плочицама, рукописе везене на свили и сликане на платну. Међу бројним раритетима
се истиче Пурпурни коран из XII века; грчке рукописе, међу којима су папируси из периода II -
IV века пре н.е. и јеванђеља из IX и X века н. е.
Вредан спомена је и Фонд уникатних западноевропских рукописа, који броји око 6.000 кодекса и
више од 70.000 других докумената. Ту се чувају и: рукопис Августина Блаженог из V века,
Црквена историја енглеског народа и Часослов Марије Стјуарт. Већина ових драгоцености
потиче из библиотеке француске краљевске породице.
 Мирослављево јеванђеље

НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКО ОДЕЉЕЊЕ ЗА БИБЛИОТЕКАРСТВО

У овом одељењу се изучава његова историја, методологија и организација рада, филозофски

аспекти и економика библиотекарства, начини рада са корисницима и питања која су у вези са
управљањем библиотекама.

ОДЕЉЕЊЕ ЗА БИБЛИОГРАФИЈУ И ЕТНОГРАФИЈУ

Историја овог одељења је богата, јер се развијало и усавршавало заједно са Библиотеком.

Библиографски рад је започет у њој од њеног оснивања и траје до данас. Одељење поседује
четири групе библиографа који развијају следеће правце националне библиографије:
библиографије библиографија, етнографски, књижевни и историјски. Из теорије библиографије
и библиотекарско-библиографске области овде се одвијају научна истраживања, а резултати
рада су томови свих врста каталога и регистара, који служе корисницима.

НАУЧНОМЕТОДОЛОШКО ОДЕЉЕЊЕ

У овом одељењу стручњаци се баве развојем библиотекарства у контексту историјских процеса,

разрађивањем стратегије развоја одређених типова библиотека, научним теоријама о
формирању фондова обезбеђујући услове за њихово деловање. Координирају радом
регионалних и месних библиотека, пружајући им константно стручну помоћ.

ИНСТИТУТ ЗА ГЕНЕАЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА

Основан је при Библиотеци 1991. године како би објединио интересовања широког круга људи,
који су се научно и професионално бавили истраживањем родослова руских породица.

11. ЦЕНТРИ

ФЕДЕРАЛНИ ЦЕНТАР ЗА КОНЗЕРВАЦИЈУ БИБЛИОТЕЧКИХ ФОНДОВА

Будући да се у фондовима Руске националне библиотеке чувају драгоцености од непроцењивог

значаја, посебну улогу има овај центар који се труди да сав библиотечки материјал одржи у
стању за коришћење. За овакав вид посла неминовно је имати екипу стручњака. Следствено
томе, више од 20 стручњака, специјалиста-рестауратора, ради у Центру на превентивној
заштити и рестаурацији и конзервацији публикација.

ИНФОРМАТИВНО-СЕРВИСНИ ЦЕНТАР

Уз сарадњу са Светском банком, Центар је основан 2001. године и за новчану надокнаду пружа
информације у вези са било којом темом. Мото којим се руководи је ,,информација без граница".
У оквиру њега се налази Књижевни салон, у којем корисник може да добије и користи научну
литературу друштвених наука (слободног приступа), приручнике, речнике, може да направи
списак потребних књига и да их наручи поштом, да учествује на конференцијама и семинарима,
у сусретима са ауторима и издавачима. Овде се нуде све врсте претраживања, претраживања
удаљених база података, скенирања, ксерокопирања, CD – rom, базе података, енциклопедије,
приручници, Web презентација Библиотеке итд.
ЦЕНТАР ПРАВНИХ ИНФОРМАЦИЈА

Основан је са циљем да својим услугама задовољи све потребе корисника везане за добијање
неопходних текућих правних информација, заједно са свим државним и међународним актима и
актима органа власти на свим нивоима. Информације су доступне преко конвенционалних и
електронских база података.

12. КАТАЛОЗИ

Каталози Руске националне библиотеке су доступни у лисном и електронском облику. Општих

лисних каталога постоји неколико: општи каталог (комбинација ауторског и каталога по
наслову), каталог светске белетристике на руском језику и други.
Електронски каталог чини део узајамног каталога који окупља неколико водећих библиотечко-
библиографских институција. Постоје и посебни електронски каталози који су у вези са
одређеним деловима њеног фонда, и у чију презентацију и доступност кориснику се доста
улаже.

Електронски каталози:

• Каталози књига на руском, украјинском, белоруском језику

• Каталози књига на страним (европским) језицима
• Каталози периодичних и серијских публикација
• Каталози публикација на језицима народа бившег СССР-а
• Каталози за поједине врсте докумената
• Тематске базе података

Лисни каталози и картотеке

Интерни каталози:
• – Алфабетски каталог
• – Картотека превода светске књижевности
• – Стручни каталог
• – Предметни каталог

Јавни каталози:
• – Стручни каталог за научне читаонице
• – Стручни каталог за опште читаонице
• – Алфабетски каталог за научне читаонице
• – Алфабетски каталог за опште читаонице

Каталози и картотеке специјалних фондова:

• – Дом Плеханова
• – Одељење новина
• – Одељење картографије
• – Одељење литературе на језицима земаqа Азије и Африке
• – Одељење нотних издања и звучних записа
• – Одељење гравира

Нормативне датотеке:
• – Предметне одреднице Руске националне библиотеке
• – Индивидуалне одреднице
• – Колективне одреднице

Базе података

Корисницима Руске националне библиотеке омогућено је библиографско претраживање путем

локалних база података или компакт дискова. Базе података на компакт дисковима су на руском
и на страним језицима. Омогућена су текућа и ретроспективна претраживања и добијање
њихових резултата на папиру или дискети. Корисници који сами врше претраживања увек могу
добити стручну помоћ библиотекара. Доступни су им регистри и именици из књижевности,
уметности, педагогије, технике...
Вредна помена је свакако и електронска колекција Санкт-Петербург на разгледницама (1900-
1917) у којој је представљено више од 500 разгледница из колекције И. П. Чуракова.

Локалне базе података:

• Тржишна економија
• Литература о Петрограду

Базе података онлајн могу се претраживати само у Информативно-сервисном центру или у

Интернет учионици.
• EBSCO Publishing
• Часописи Elsevier на серверу РФФИ
• Часописи Springer

Базе података Информационо-сервисног центра:

• Документациона база података ВИНИТИ
• База података Руска медицина
• База података Федералног института мале привреде

13. ЧИТАОНИЦЕ

Све врсте публикација, којих данас, у фондовима Руске националне библиотеке, има више од 37
милиона, корисницима су доступне у 29 читаоница и то општег и научног карактера (за
биологију и медицину, књижевност и уметност, за социјално-економску литературу, технику).
Ту су и Лењинова читаоница и Омладинска читаоница.
 Ле
њинова читаоница

14. WEB - ПРОЈЕКТИ

Руско-амерички пројекат Сусрет на границама

Пројекат је започет 1999. године са циљем да се направи електронска библиотека Сибира и
Далеког истока, у чијем су процесу израде учествовале Руска национална библиотека, Руска
државна библиотека, Институт за историју Сибирског одељења Руске академије наука и
Конгресна библиотека (САД) и други.

Пројекат Конзорцијума европских научних библиотека (CERL) након израде базе

података рукописних књига
Са овим пројектом (2001) отпочиње нова етапа у развоју Руске националне библиотеке, као прве
библиотеке која је урадила базу података старих штампаних књига на ћирилици. Бази је
придружен фајл који садржи више од 4.000 записа о рукописним књигама на западноевропским
језицима, издатих у Русији у периоду од 1701. до 1800. године, као и књига на руском језику
издатих од 1725. до 1800. године. Конзорцијуму је предат један део фајла у припреми (до слова
с) насловљен као Руска књига грађанске штампе XVIII века у фонду Руске националне
библиотеке.

15. Закључак

Од датума свога оснивања Библиотека у Санкт-Петербургу играла је улогу националне

библиотеке и једног од водећих научних центара. Са преко 37 милиона публикација у својим
фондовима данас се убраја у једну од највећих и најзначајнијих светских библиотека.
Представља историјско и културно наслеђе народа Руске Федерације. Чувара непроцењивог
богатства. Сви њени фондови се активно користе, систем каталога је веома развијен. Штампају
се каталози појединих фондова и колекција, а Одељење библиографије и етнографије редовно
издаје ретроспективне и текуће библиографије. Читаоци једноставно и брзо долазе до
информација.

Посебна пажња се поклања научноистраживачким одељењима и развоју библиотекарства.

Компјутеризација Библиотеке започета је 1987. Руска национална библиотека прати напредак

информационих технологија и учествује у међународним пројектима, а упоредо са тим и даље
се у потпуности одржавају традиционалне методе библиографских истраживања.

Несумњиво је да је Руска национална библиотека у Санкт-Петербургу међу најзначајнијим,

највећим и најбогатијим библиотечким установама у свету. Статистике везане за њене фондове,
могућности, услуге и активности говоре у прилог томе. Својим колекцијама, уникатима,
пројектима и бригом о развоју струке и фондова чини и доприноси очувању културног
националног идентитета и блага Русије, пружајући транспарентан увид у токове својих
делатности, како сталних тако и нових, у овом тренутку актуелних. Такав начин презентације
сопствених достигнућа од значаја је и за њу саму и за библиотекаре широм света.
16. Литература:

• Голубовић Ана (2006). Руска државна библиотека (Москва) и Руска национална библиотека
(Санкт-Петерсбург): сличности и разлике у савременом тренутку. Уб: Градска
библиотека ,,Божидар Кнежевић"
• Панић Јелка (2006). Прва јавна руска библиотека. Уб: Градска библиотека ,,Божидар
Кнежевић"
• Симовић Дубравка (2002). Гласник Народне библиотеке Србије. Београд: Народна
библиотека Србије

Интернет извори:

• http://www.nlr.ru/
• https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%BE
%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F_%D0%BD
%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD
%D0%B0%D1%8F_%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE
%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0
• https://www.nb.rs/view_file.php?file_id=483