Umeće davanja, prihvatanja i uzvraćanja ljubavi

„Bilo jednom jedno drvo… puno ljubavi za jednog malog dečaka“

Tako počinje jedna od najlepših priča za decu i odrasle, Dobro drvo Šela Silverstejna
(1930-1999), nežna, tužna, dirljiva priča o umeću davanja, umeću prihvatanja i
uzvraćanja ljubavi. Objavljena pre pedesetčetiri godine i postala klasik za čitaoce
svih uzrasta. Napisao ju je i ilustrovao mnogostruko talentovani američki pesnik,
pevač, tekstopisac, kompozitor, ilustrator, scenarista i autor dečjih knjiga – Šel
Silverstejn. Šel Silverstajn (1930 – 1999). Na srpskom jeziku objavljene su njegove
knjige: Čiji sam ja komadić, Komadić koji nedostaje i Ko hoće nosoroga za džabaka .
Njegova dela, raskošno ukrašena karakterističnim Šelovim humorom, prevedena su na
više od trideset svetskih jezika i prodata u preko dvadeset miliona primeraka.
Knjiga ,,Dobro drvo” našla se u gotovo svim izborima za najbolju dečju knjigu, i do sada
je štampana u 8,5 miliona primeraka širom sveta. To je priča o životu takvom kakav
jest: o bezbrižnom detinjstvu i odrastanju, davanju i uzimanju, o bezuslovnoj
ljubavi...Jedna od najpoznatijih Silverstejnovih knjiga je Dobro drvo, koja priča o
čovekovom odnosu prema prirodi, u ovom slučaju drvetu. Kako se dečak menja kroz
vreme, tako menja i svoj odnos prema stablu. Svakog dana dečak je dolazio u posetu
drvetu, i tom prilikom se ljuljuškao na granama, peo se uz stablo i jeo jabuke. Isplevši
krunu od lišća, zamišljao je da je šumski kralj. Dobro drvo i dečačić su se ponekad
igrali žmurke, a kada bi se umorio, dečak bi zaspao u njegovoj senci. Drvo je delilo sa
njim radost i sreću. Ali, što je više rastao, dečak je prema drvetu postajao sve
zahtevniji, a drvo mu je davalo, sve više i više. U jednom trenutku, dečak je uzeo
njegovo stablo da napravi čamac i odjedri daleko. „I dobro drvo je bilo srećno... ali ne i
presrećno.“ Kad se na kraju vratio star i onemoćao, panj je i dalje tu spreman da se
ponudi da se starac odmori. Silverstejnova želja je bila da svako pronađe deo sebe u
ovoj, predivnoj, nezaboravnoj i pomalo tužnoj priči.
Dečak je ceo život u potrazi sa srećom, koju, uz sav trud, nikako ne nalazi. Drvo je, za
razliku od njega, ceo život srećno. Drvo ne stiče, ne trči, ne troši, ne iskorišćava, ne
živi „intenzivno“, a srećno je. Dečak, kao i mi, traži i trudi se, ali u pogrešnom smeru.