Page | 1

Beograd, 25, 26, 27 i 28. oktobar 2012.

DRUGI KONGRES PSIHOTERAPEUTA SRBIJE

Tema kongresa:
ODNOSI U PSIHOTERAPIJI

Organizator: Savez društava psihoterapeuta Srbije

Lokacija: Best Western Hotel M**** Bulevar oslobodjenja 56a, Beograd

U susret DRUGOM KONGRESU PSIHOTERAPEUTA SRBIJE oktobar 2012.

Piše: Zoran Milivojevid, predsednik Saveza

Nakon velikog uspeha Prvog kongresa psihoterapeuta Srbije, koji je organizovao naš Savez (oktobar
2011), nastavljamo sa okobarskim okupljanjima i idemo ka DRUGOM KONGRESU PSIHOTERAPEUTA
SRBIJE. Tema ovog kongresa je veoma široka: ODNOSI U PSIHOTERAPIJI tako da ima mesta za svakojake
inicijative i ideje, bez obzira na modalitet ili školu kojoj pripada određeni psihoterapeut.
Ovaj kongres je prilika da nastavimo da se okredemo samima sebi, da se bolje upoznamo, da
razgovaramo i da vidimo šta sve čini psihoterapiju u Srbiji. Sigurni smo da de i ovaj kongres biti medijski
zapažen i u tom smislu je odlična prilika da u našoj javnosti predstavimo psihoterapiju i psihoterapeute
na način koji zaslužuju.
Ali kada je u pitanju struka, dakle psihoterapija, glavni cilj i drugog kongresa nastavlja da bude
KONSOLIDACIJA. Vedina psihoterapeuta je organizovana u udruženja u okviru svojih modaliteta i samim
tim zainteresovana samo za stručne sastanke, knjige i predavanja koja se tiču upravo tog modaliteta.
Prvi kongres psihoterapeuta Srbije je pozvao psihoterapeute da idu dalje, da razmišljaju o sebi i na
jednom opštijem planu kao psihoterapeutima „iznad modaliteta“. Ova opštija pripadnost zvanju
psihoterapeut, koja ne negira pripadnost određenom psihoterapijskom modalitetu, jeste veoma važna
stvar za razvoj psihoterapije u Srbiji u ovom istorijskom trenutku. I zato je važno da sebe prepoznate
kao psihoterapeute, a ne samo kao pripadnike određenog pravca u psihoterapiji.
Upravo iz tog razloga sam se, kao predsednik Saveza društava psihoterapeuta Srbije, odlučio da napišem
nešto o tri profesionalna identiteta psihoterapeuta kako bi stimulisao razmišljanje i eventualnu diskusiju
o ovoj temi.
Konfuzija identiteta i tri profesionalna identiteta psihoterapeuta
Psihoterapeuti često imaju jednu vrstu konfuzije profesionalnog identiteta do koje dolazi zbog toga što
se nalaze u situaciji da imaju više profesionalnih identiteta.
Page | 2
Prvi ili primarni profesionalni identitet koji ima neki psihoterapeut je profesionalni identitet zbog
pripadnosti nekoj drugoj profesiji. Kao što je poznato da bi neko postao psihoterapeut mora da završi
neki fakultet, a završavanjem fakulteta se stiče neko zvanje i postaje pripadnik neke profesije. U pitanju
je „ulazni“ identitet. Zbog toga su psihoterapeuti istovremeno i psihijatri, psiholozi, pedagozi,
defektolozi, socijalni radnici, itd. Pre donošenja Strazburške deklaracije o psihoterapiji, psihoterapijom
su se uglavnom bavili psihijatri i psiholozi, a ovom deklaracijom je psihoterapija određena kao posebna
profesija u koju je mogude udi na različita „ulazna vrata“, a ne samo putem medicine i psihologije. Na
osnovu pretpostavke da je psihoterapija posebna nauka i profesija, nastali su fakulteti za psihoterapiju,
tako da sada postoje masteri psihoterapije koji kao svoj primarni profesionalni identitet imaju zanimanje
psihoterapeut. Ali istovremano otvaranjem novih ulaznih vrata u profesiju psihoterapeut praktično za
sve koji su završili neki fakultet, povedala se raznolikost primarnih profesionalnih ideniteta unutar grupe
psihoterapeuta.

Drugi ili sekundarni profesionalni identitet nekog psihoterapeuta je pripadnost nekom psihoterapijskom
pravcu, školi psihoterapije ili psihoterapijskom modalitetu. A ovih modaliteta ima puno. Zbog toga na
ovom, sekundarnom nivou, psihoterapeut sebe definiše kao psihoanalitičkog psihoterapeuta,
psihodramatskog psihoterapeuta, sistemskog terapeuta, porodičnog terapeuta, geštalt terapeuta,
transakconog analitičara, grupnog analitičara, kognitvno-bihejvioralnog terapeuta, racionalo-
emocionalno-bihejvioralnog terapeuta, art terapeuta, integrativnog psihoterapeuta, hipnoterapeuta,
itd. Postoji preko dvadeset naučno priznatih psihoterapijskih modaliteta i još vedi broj onih koji nemaju
ovaj status, a sebe nazivaju psihoterapijom ili terapijom. Kao što je poznato ovi modaliteti imaju veoma
različite premise o ljudskom funkcionisanju, emocijama, poremedaju, promeni i načinu izazivanja željene
promene kod klijenta. Na jednoj vrsti tržišta koje je zainteresovano za „kupovinu“ psihoterapijske
edukacije, ovi modaliteti su suprotstavljeni, ponekad u nekoj vrsti neprijateljskih odnosa između svojih
lidera i onih koji ih prate.

Krovni, tredi ili tercijarni profesionalni identitet je pripadnost zvanju psihoterapeut, bez obzira na
profesiju. Sve je više istraživanja koja pristupaju istraživanju psihoterapije, a koja se ne bave određenim
modalitetom psihoterapije, ved joj pristupaju na jedan univerzalniji način. Svi psihotereapeuti, bez obzira
na modalitet kojim se bave su pod istim profesionalnim krovom. Pripadnici svih priznatih modaliteta koji
poseduju sertifikat datog modaliteta ved jesu obuhvadeni zajedničkim profesionalnim i etičkim
standardima. Upravo zbog šarolikosti koja postoji između različitih psihoterapijskih modaliteta, a u
različitim oblastima, pojavila se potreba da se stvari definišu i na ovom, opštijem nivou. Savez društava
psihoterapeuta Srbije (ranije Jugoslavije), odnosno Evropska asocijacija za psihoterapiju, su upravo i
osnovani kako bi se ova stvar bolje uredila i regulisala. Iz tih razloga je stvoren Evropski sertifikat za
psihoterapiju kao meta-diploma, ili diploma o diplomi, a koji se, kao što je poznato dodeljuje svima koji
ispunjavaju određene uslove i koji su ved sertifikovani u nekom od priznatih modaliteta. Na nivou Srbije
tu ulogu ima nacionalni Sertifikat za psihoterapiju koji, po sličnim kriterijumima, dodeljuje Savez
društava psihtoterapeuta Srbije. Stav Saveza kao organizacije koja se bavi regulacijom oblasti
psihtorapije u Srbiji je da samo oni pojedinci koji su stekli nacionalni (ili evropski) sertifikat za
psihoterapiju mogu sebe javno nazivati psihoterapeutima. Na nivou Evrope svi kojima je dodeljene
evropski sertifikat za psihoterapiju ulaze u Evropski registar psihoterapeuta, a na nivo Srbije, svi kojima
je dodeljen nacionalni sertifikat ulaze u Nacionalni registar psihoterapeuta koji vodi Savez.

Odnos psihoterapeuta prema svojim različitim identitetima

Page | 3
Na osnovu velikog broja razgovora sa kolegama i studentima, može se stedi utisak da vedini
psihoterapeuta krovni profesionalni identitet nije naročito važan. Vedina smatra da im je sasvim
dovoljan primarni i sekundarni identiteti.
Takav stav je veoma pogrešan.
U ovom istorijskom trenutku glavni procesi i u Evropi i kod nas se odvijaju na nivou tercijarnog, krovnog
identiteta, definisanja psihoterapije kao struke, postavljanje edukativnih, profesionalnih i etičkih
standarda, regulisanje uvođenjem normi, zakona, registara, komora i licenci, ali i izgradnjom imidža
psihoterapije u profesionalnoj i opštoj javnosti. Na prvi pogled ovaj posao izgleda birokratski, ali on se
mnogo više tiče svakog pojedinca koji se bavi psihoterapijom nego što taj pojedinac to možda misli.
Identičan proces se dešava i u istraživanjima psihoterapije u kojima je sva manje važan modalitet datog
terapeuta i u kojoj se traže opštiji obrasci i zaključci. Istraživanjem psihoterapije se bave naučnici koji
sami nisu psihoterapeuti i koji nisu zainteresovani za određene modalitete.
Važno je da edukatori i supervizori različitih modaliteta koji su, po prirodi stvari zainteresovani za
izgradnju sekundarnog identiteta i razvijanje pripadnosti određenom modalitetu, podstaknu svoje
učenike da razmišljaju i na opštijem nivou, u kategorijama krovnog identiteta i o profesiji psihoterapeut.
Jedino tako, uz dijalektički odnos sekudnarnog i tercijarnog identiteta, izabranog modaliteta i krovne
profesije, pojedinac de se modi dobro snalaziti u svojoj ulozi psihoterapeuta. Zbog toga je trenutak da se
psihoterapeuti Srbije, bez obzira na modalitet kojem pripadaju, okrenu sami sebi i zajedno doprinosu
izgradnji zajedničkog krova, okvira koji se tiče svakog psihoterapeuta. Vreme je za konsolidaciju.

TELA KONGRESA:
Predsedavajudi:
Zoran Milivojevid
Naučni odbor:
Snežana Milenkovid, predsednik
Nevena Čalovska Hercog
Olivera Žikid
Tatjana Vukosavljevid Gvozden
Jelena Šakotid Kurbalija
Zoran Vojid
Gordana Dedid
Tomislav Gajid
Zoran Đurid
Vesna Petrovid
Tija Despotovid

Organizacioni odbor:
Žilijeta Krivokapid, predsednik
Aleksandra Bubera
Jelica Satarid
Bojana Mitrovid
Dragan Kurbalija
Dragana Pjanid

Page | 4
Zbornik kongresa:
Zbornik kongresa de biti publikovan kao zbirka apstrakata prijavljenih radova, odnosno rezimea i to u
elektronskom obliku CD – eZbornik – i kao takav deljen svim učesnicima sa ostalim materijalom prilikom
prijave na info pultu. Zbornik radova je katalogizovan kao publikacija i ima svoj broj i bar kod.

Sajam modaliteta:
* Zbog popularizacije naše profesije, svim udruženjima, članovima Saveza de biti omogudeno da
besplatno istaknu svoj informativno-propagandni materijal namenjen učesnicima.
* Poželjno je i omogudeno uključivanje u mailing listu psihoterapija radi kontinuirane informisanosti
tokom čitave godine.
* Formiranje media pula psihoterapeuta: liste psihoterapeuta koji žele da sarađuju sa medijima
povodom mentalnog zdravlja.
* Psihoterapijska knjižara - knjige domadih izdavača.

Jezik: službeni jezik kongresa je srpski jezik.

PETAK 26. oktobar 2012.

SALA HORIZONT
8 – 8.50
Radionica društveno sanjanje (social dreaming)
voditeljke: Marina Mojovid i Jelica Satarid

SALA AVALA
9 – 10.30
plenarna predavanja
Nevenka Tadid, Protivrečnosti odnosa pacijent psihoterapeut
Dragan Švrakid, Epigenetika i psihoterapija ili geni nisu naša sudbina
Dragan Popadid, Psihoterapija i društvo
Goran Markovid, reditelj, prof. Fakulteta dramskih umetnosti: Mentalna akcija

10.30 – 11 pauza i osveženje

11.00 – 13.00 okrugli stolovi/usmena saopštenja (po 15 minuta)

SALA AVALA
Okrugli sto: Odnosi u praksi i treningu sistemske porodične terapije
(voditelj: Nevena Čalovska Hercog)
Nevena Čalovska Hercog,
Desanka Nagulid,
Radmila Vulid Bojovid,
Ljiljana Miroslava Maksimovid,
Jelena Milidevid,

Page | 5
Snežana Mijalkovid
SALA HORIZONT
Simpozijum: Transakciona analiza I
(voditelji: Nataša Cvejid Starčevid, Maja Stoparid)
Nataša Cvejid Starčevid, Strategije emocionalne regulacije u psihoterapiji
Kristina Krstid, Suicidnost i antisuicidni ugovori u psihoterapiji (transakciono-analitička perspektiva)
Danijela Budiša, Zavisnost u konceptima transakcione analize
Željka Stevanovid, Spasilac između uloge i realne potrebe
Dragana Jovanovid - Boka, Nivoi otpisivanja i terapijske intervencije u radu sa ženama koje trpe nasilje
Željka Kurjački, Uticaj traumatskog iskustva na referentni okvir
Zoran Milivojevid, Koje igre igraju psihoterapeuti

SALA BEOGRAD
Simpozijum: Istraživanja u psihoterapiji (voditelj: Izabela Huber)
Izabela Huber, Savremena psihoterapija kao nova interdisciplinarna nauka o čoveku
Ljiljana Samardžid, Neurobiologija psihoterapijskog odnosa
Nada Dimčovid, Psihoterapijski odnos u vodedim modalitetima; šta se dešava sa potrebama klijenta?
Ljiljana Samardžid, Jezgrovna tema i omotač psihoterapijskog odnosa
Jasna Veljkovid, Evaluacija efekata primene psihodrame u radu sa psihotičnim poremedajima
Tanja Neatnica, Značaj emocionalnalne pismenosti u odnosu klijenta prema izboru terapije

SALA BEST WESTERN

Simpozijum: Individualna i porodična psihoanalitička psihoterapija (voditelj: Vesna Dukanac)
Gordana Dedid, Kontratransferni problemi u radu sa suicidnim pacijentom
Marko Pejovid, Odakle ove slike u mojoj glavi (ili psihoterapija kao međuodnos mentalnih prezentacija)
Vesna Dukanac, Gordana Bokalovid, Uloga tredeg u triangularnoj situciji
Gordana Bokalovid, Vesna Dukanac, O zavisti
Svetlana Virijevid Mudrid, Odnosi izmedju brade i sestara
Marjana Arzenšek, Odnos terapeuta i klijenta s obzirom na razliku u polu
Jasna Veljkovid, Miodrag Naunovid, Vesna Dukanac, Gordana Bokalovid, Olivera Aleksid-Hil, Prikaz
koterapijskog rada partnerske psihoanalitički orijentisane psihoterapije sa parom u krizi

SALA FORUM
Slobodna saopštenja: Radovi iz prakse I
(voditelji: Zoran Vojid, Dragana Pjanid)
Slađana Đorđevid, Pristup radu sa traumama u Telesnoj psihoterapiji
Marjan Tošid, Iskustva sa tehnikom direktnog obradanja značajnim osobama
Zoran Ilid, Psihodramske tehnike u radu sa menadžerima u radnim organizacijama
Snežana Manojlovid, Uticaj roditelja odraslog klijenta na psihoterapeutski proces
Jelena Zulevid, Pas u terapijskoj sobi (psihoterapija uz asistenciju životinja)
Tamara Mladenovid, Integrativna art psihoterapija u radu sa decom
Nemanja Popovid, Crtež kao sredstvo u integrativnoj art psihoterapiji
Dragana Pjanid, Vesna Plešinac Karapandžid, Kata Dabid Stankovid, Nevena Čalovska Hercog, Snežana
Bošnjak, Marija Andrijid, Sandra Bjelac Jankovid, Vesna Milosavljevid, Integrativna art psihoterapija u
radu sa ženama obolelim od Ca PVU

Page | 6
13.00– 14.30 pauza za ručak

14.30 – 16.30 usmena saopštenja (po 15 minuta)

SALA HORIZONT
Simpozijum: Transakciona analiza II
(voditelji: Nataša Cvejid Starčevid, Maja Stoparid)
Nadica Hegeduš, Tretman odnosa roditelj-dete u okviru transakcione analize
Maja Stoparid, Transakcionoanalitičko savetovanje roditelja adolescenata sa tegobama
Darka Krsmanovid, Odnos psihoterapeuta i okruženja adolescenata u terapiji
Tamara Jovanovid, Deca čiji roditelji primenjuju neadekvatno fizičko kažnjavanje iz aspekta transakcione
analize
Melita Janošev, Integrativni relacionistički model rada sa adolescentima i roditeljima
Tijana Turudid, Deca alkoholičara, njihova životna uloga i odabir partnera u modelu TA
Andor Fontanji, Uticaj egzistencijalnih pozicija na partnerske afektivne vezanosti

SALA AVALA
Simpozijum: Kognitivno-bihejvioralne terapije
(voditelj: Tatjana Vukosavljevid-Gvozden)
Dijana Sulejmanovid, Humor kao oruđe terapeuta u REBT seansi
Tatjana Vukosavljevid-Gvozden, Transfer i kontratransfer u Racionalno-emotivnoj bihejvioralnoj terapiji
Snežana Tovilovid, Olivera Sekulid-Bartoš, Poželjne karakteristike REBT terapeuta: specifične ili
univerzalne?
Olja Dukid, Terapijski odnos sa decom i adolescentima u Racionalno-emotivnoj bihejvioralnoj terapiji
Tijana Mirovid, Viđenje odnosa u Shema terapiji Džefrija Janga
Tijana Kostid, Nikola Petrovid, Japanska kognitivno bihejvioralna terapija: Morita

14.30-16.30 RADIONICE

SALA BEST WESTERN

Ivana Katid, Lidija Došen, Dragana Jovanovid - Boka, Da li je moguda psihoterapija odnosa u organizaciji?

SALA BEOGRAD
Ištvan Pete, Marta Pavlovid, Plej terapija kao okvir za procenu transfernih odnosa između
psihoterapeuta i klijenta.

SALA FORUM
Kristina Brajovid Car, Kolaborativna psihoterapija

16.45 – 18.15

SALA HORIZONT
Simpozijum: Transakciona analiza III
(voditelji: Nataša Cvejid Starčevid, Maja Stoparid)
Svetlana Ivanovid, Transakciona analiza u prevenciji odustajanja od tretmana zavisnosti od droga u
terapijskoj komuni
Page | 7
Maja Kus Ambrož, Jernej Kus Ambrož, Partnerski odnos jeste ugovor
Dejan Matijevid, Medijacija i transakciona analiza u razrešenju konflikta
Mirko Mitrovid, Konstruktivna teorija strouka
Nikola Vučkovid, Nekoliko narodnih običaja kroz transakcionu analizu
Antonio Aras, Sveta tajna pokajanja i ispovesti i transakciona analiza

16.45 – 18.15 RADIONICE

SALA AVALA
Vesna Bogdanovid, Terapijska relacija u EMDR pristupu

SALA FORUM
Ljiljana Jerinid, Ljubica Raškovid, Tipovi ličnosti u OK komunikaciji

SALA BEST WESTERN

Ištvan Pete, Marta Pavlovid Dečji psihoterapeut u superviziji – očekivanja dece prema psihoterapijskom
paru u dečjoj psihodrami.

SALA BEOGRAD
Zoran Antid, Psihodinamska psihoterapija osoba sa graničnom organizacijom ličnosti

SALA AVALA
18.30 - 19.30 VELIKA GRUPA NA KRAJU DANA
Voditelji: Ljiljana Milivojevid, Jasna Bjanko, Zoran Milivojevid

SALA AVALA
19.45 – 21 BEOGRADSKI SINDIKAT: REVITALIZACIJA SISTEMA VREDNOSTI KROZ POPULARNU KULTURU
Razgovor sa bendom o njihovim društvenim akcijama

SUBOTA 27. oktobar 2012.

SALA HORIZONT
8 – 8.50 Radionica društveno sanjanje (social dreaming) voditeljke: Marina Mojovid i Jelica Satarid

SALA AVALA
9 – 10.30 plenarna predavanja
Ljubomir Erid, Psihoanalitička psihoterapija kao mogudi okvir u lečenju straha od smrti
Jelena Manojlovid, Terapeutov doživljaj sebe i terapijska relacija
Jelena Genčid, Odnos i uticaji u pojedinačnim sportovima – tenis kao moderni izazov
Ivan Nastovid, Funkcija i značaj snova u psihoterapiji

10.30 – 11 pauza i osveženje

11.00 – 13.00 okrugli stolovi/usmena saopštenja

Page | 8
SALA AVALA
Okrugli sto: Psihoterapija i etika – Da li je psihoterapija lečenje, menjanje ili nešto trede? (voditelj:
Ljubomir Erid)
Ljubomir Erid,
Jovan Babid,
Aleksandar Dimitrijevid,
Ivanka Jovanovid-Dunjid,
Vida Rakid-Glišid,
Olga Čolovid

SALA BEST WESTERN

Simpozijum: Varijacije na „Ja-Ti“ odnos u Geštalt psihoterapiji
(voditelji: Ljiljana Božovid, Sanja Bratina)
Ljiljana Božovid, Na raskršdu odnosa – psihoterapija u zdravstvenoj instituciji
Sanja Bratina, Odnos psihoterapije i supervizije -stanje kod nas i u svetu Dragana Ilid, Susret i stid kao
fenomeni u terapijskom odnosu
Anica Dudvarski, Reparativna i edukativna uloga psihoterapeuta
Snežana Opačid, Dijaloški odnos u Geštalt terapiji
Sanja Bratina, Vanterapijski faktori u kreiranju terapijskog saveza
Ivana Vidakovid, Relaciona perspektiva u Geštalt terapiji

SALA FORUM
Simpozijum: Transakciona analiza IV
(voditelji: Aleksandra Bubera, Maja Stoparid)
Nebojša Dokmanovid, Inicijalni ugovori kao prediktori terapijskog odnosa
Aleksandra Bubera, Višestruki odnosi u psihoterapiji, edukaciji i superviziji
Staša Miloščin, Atanaskovid Tatjana, Iskustvo u grupnom radu sa psihotičnim poremedajima u TA
modalitetu
Bojana Škorid, Narcistička ličnost u terapiji – transfer i kontratransfer u okviru TA
Željka Kurjački, Transferna relacija klijent-terapeut
Milena Petkovid, Miodrag Milenovid, Marina Hadži-Pašid, Izraženost drajvera kod kardiovaskularnih i
onkoloških bolesnika
Sandra Bijelac, Psihoterapijski pristup i primena TA u onkologiji

SALA BEOGRAD
Simpozijum: Istraživanja u psihoterapiji
(voditelj: Šakotid-Kurbalija Jelena)
Vesna Petrovid, Psihoterapijom do blagostanja
Željko Vilotijevid, Čedica Paunovid, Matej Vilotijevid, Neurobiologija moralnosti
Aleksandra Jovanovid Magyar, Implikacije interventnog coping programa na dečji bihevioralni repertoar
Jelena Šakotid-Kurbalija, Dragan Kurbalija, Marina Oros, Strategije suočavanja sa stresom onih koji imaju
nameru da traže profesionalnu psihološku pomod
Jelena Šakotid-Kurbalija, Marina Oros, Dragan Kurbalija, Povezanost stresnih životnih događaja sa
namerom da se traži profesionalna psihološka pomod
Sanda Stankovid, Nikola Petrovid, Bejan Šediri, Uverenja i problemi u radu psihoterapeuta početnika u
Srbiji

Page | 9
Daniel Meškovid, Jelena Manojlovid, Karakteristike ličnosti terapeuta i terapeuta u treningu – da li se
razlikujemo
Marina Mojovid, Društveno nesvesno i društveno sanjanje
Suzana Vemid, Religioznost i ateizam u odnosu klijent-psihoterapeut
Miljana Bajid, Gordana Marid Lalovid, Predstave o psihoterapiji u savremenim tv serijama

SALA HORIZONT
Psihoanalitička psihodinamska psihoterapija
(voditelji: Zoran Antid, Zoran Vojid)
Zoran Antid, Aleksandra Petrovid, Snežana Kitanovid, Psihodinamski principi hospitalnog tretmana
Zoran Vojid, Terapijski odnosi i psihosomatski poremedaji
Irena Milid, Povezanost kontratransfera i intervencija u psihoanalitičkoj psihoterapiji
Velimir B. Popovid, Ludilo u imaginalnom toposu analize
Jelena Sladojevid Matid, Transfer/kontratransfer u analitičkoj psihoterapiji
Zoran Vojid, Analitička psihoterapija i relaksacija u tretmanu psihosomatskih poremedaja
Gordana Vulevid, Transfer i efekti reči
Zoran Antid, Aleksandra Petrovid, Kitanovid Snežana, Psihijatar i psihoterapeut u instituciji - neki mogudi
odnosi
Velimir B. Popovid, Mesto prostora u duši ili o preispitivanju psihoterapijske fantazije prostora
Nataša Čobrd, Uticaj odnosa otac-dete na afektivno vezivanje

13.00– 14.30 pauza za ručak

14.30 – 16.00 okrugli sto

SALA HORIZONT
Mediji i mentalno zdravlje: javna uloga psihoterapeuta
(voditelj: Zoran Milivojevid)
Olivera Kovačevid, RTS
dr Zorica Karanovid, Bazar
Jelena Milentijevid, Blic Žena
Zoran Milivojevid

14.30 – 16.00 radionice

SALA BEOGRAD
Snežana Manojlovid, Odnos muškog i ženskog principa u savremenom vaspitanju

SALA BEST WESTERN

Darka Krsmanovid, „Dres kod” – dekodiranje životnog skripta

SALA AVALA
Jelena Pavličevid, Gluma kao pomodno sredstvo u konstruktivističkoj terapiji
16.30 - 18 okrugli sto

SALA AVALA
Okrigli sto: Depresija u fokusu različitih modaliteta
(voditelj: Gordana Dedid)
Page | 10
Zorica Marid,
Gordana Dedid,
Tija Despotovid,
Zoran Đurid,
Zoran Milivojevid,
Vida Rakid Glišid,
Snežana Mijalkovid

16.30 - 18 radionice
SALA HORIZONT
Marina Mojovid, Jelica Satarid, Psiho-socijalna radionica 'Građani-u-promišljanju’

SALA BEST WESTERN

Jelena Sladojevid Matid, Marijana Popovid, Terapeut i njegova Senka (mod, a ne pomod…)

SALA BEOGRAD
Ištvan Pete, Marta Pavlovid, Prepoznavanje otpora u psihoterapijskom procesu, odnosu metodom
psihodrame. Radionica iz psihodrame

SALA FORUM
Ivan Nastovid, Dragomir Kojid, Olivera Žižovid, Julijana Milojevid, Grupna analiza snova (broj učesnika je
ograničen na 25)

SALA AVALA
18.30 - 19.30 VELIKA GRUPA NA KRAJU DANA
Voditelji: Ljiljana Milivojevid, Jasna Bjanko, Zoran Milivojevid

NEDELJA 28. oktobar 2012.

SALA HORIZONT
8 – 8.50 radionica Društveno sanjanje (Social Dreaming) voditeljke: Marina Mojovid i Jelica Satarid
9 – 10.30
SALA AVALA
Simpozijum: Grupna psihoanalitička psihoterapija
(voditelj: Vida Rakid Glišid)
Snežana Kuzmanovid, Ulazak novog člana u grupu
Bojana Mitrovid, Destruktivni odnosi u grupama
Snežana Kecojevid Miljevid, Grupe podrške pomažudim profesionalcima
Slavoljub Milojevid, Marina Mojovid, Analizabilnost i grupna analiza
Vida Rakid Glišid, Totalitarni duh u grupama i drustvu: transfer i destruktivni efekti lažnog selfa
Marija Jevtid, Marina Mojovid, Organizacije ovde i sada i grupni procesi

SALA HORIZONT
Simpozijum: SISTEMSKA TERAPIJA (voditelj: Nevena Čalovska Hercog)
Nevena Čalovska Hercog, Refleksivnost i rezonanca u porodičnoj psihoterapiji

Page | 11
Jasmina Milašinovid, Violeta Grego, Ana Zrnid, Porodična terapija zavisnosti i mesto Reflecting tima
Danica Boškovid-Đukid, Vera Trbid, Odnos supervizora i supervizanta u sistemskom pristupu -
institucionalni kontekst
Vera Trbid, Danica Boškovid-Đukid, Radoje Bulatovid, Sistemska supervizija - evolucija refleksivnosti u
kontekstu privatne prakse
Vera Trbid, Radoje Bulatovid, Psihodinamski pristup razumevanju i lečenju alkoholnih zavisnika

SALA BEOGRAD
Simpozijum: Psihoterapija poremedaja ličnosti (voditelj: Tomislav Gajid)
Tomislav Gajid, Branka Stamatovid Gajid, Granični poremedaj ličnosti između psihodinamičke
psihoterapije i farmakoterapije
Branka Stamatovid Gajid, Tomislav Gajid, Psihodinamsko razumevanje osobe sa graničnim poremedajem
ličnosti u okviru kudne psihijatrijske zaštite
Vesna Dukanac, Granična simptomatologija u adolescenciji – prikaz slučaja
SALA BEST WESTERN
Slobodna saopštenja: Radovi iz prakse II (voditelj: Anđelka Kolarevid)
Anđelka Kolarevid, Jelica Marinkovid, Prikaz slučaja. Psihoterapija opsesivno-kompulzivnog poremedaja u
svetlu neophodne nove nozologije i klasifikacije.
Tatjana Momčilovid, Savetodavni rad sa roditeljima učenika koji nailaze na teškode u učenju
Slađana Živkovid, Jelena Pavlovid, Proizvođenje inovativnih momenata u terapiji: uloga terapijskog
odnosa
Bosiljka Januševid, Terapijski efekti joge u svetlu transpersonalne psihologije
Saša Dimid, Odnosi u grupnoj psihoterapiji alkoholičara
Zoran Milivojevid, Psihopolitika: psihoterapija između psihijatrije, psihologije i savetovanja

10.30 – 11 pauza i osveženje

11.00 – 13.00

SALA AVALA
Zoran Đurid, Psihodrama u radu sa psihotičnim pacijentima

SALA HORIZONT
Maja Stoparid, Disfunkcionalne predstave o ljubavi kod adolescenata - mogudnost prevencije

SALA BEST WESTERN

Peter Topid, Psihoterapija zavisnosti od seksa

SALA BEOGRAD
Gordana Marid Lalovid, Miljana Bajid, Nek cveta hiljadu cvetova: odnosi među psihoterapijskim
modalitetima, grupnoanalitička radionica

SALA FORUM
12-13h Godišnja skupština Saveza društava psihoterapeuta Srbije

SALA AVALA
13.15 SVEČANO ZATVARANJE KONGRESA
Page | 12
Antid Zoran, Klinika za psihijatriju G. Toponica

Psihodimanska psihoterapija osoba sa graničnom organizacijom ličnosti

Rezime
Psihodinamska psihoterapija je vrsta psihoterapije koja se zasniva na psihoanalitičkom učenju, a u
praktičnom izvodjenju ima odredjen broj tehničkih modifikacija koje omoguduju rad sa osobama
granične strukture. Ova terapija ima definisanu tehnologiju čiji osnovi su: 1) rad u transferonm polju, 2)
interpretacije kao osnovni instrument, sa posebnim naglaskom na ovde i sada, 3) tehnička neutralnost u
granicama održivosti, uz prisustvo odredjenog broja parametara, radi održanja tretmana i zaštite
pacijenta u ekstremnim situacijama.
U ovoj radionici cilj je da se kroz primere demonstriraju principi rada sa osobama granične strukture.
Praktični značaj je u tome što je sve vedi broj osoba koje imaju graničnu organizaciju ličnosti i koje
potrebuju ovakvu vrstu tretmana. Pretežno se tretman zasniva na Kernbergovom učenju. Teorijski,
značaj je u razvijanju metodologije rada, postoje doprinosi brojnih autora, što posredno doprinosi
unapredjenju epistemološkog statusa psihodinamskih teorija: psihoterapeutska praksa demonstrira
valjanost odredjenih koncepata.
Indikacije za tretman ne zavise samo od analizabilnosti, ved i od minimuma sposobnosti pacijenta da se
zadrži u tretmanu, da prihvati početni minimum obaveza i da shvati da tretman ne sadrži magijske
elemente kao što su: čarobni štapid, svemoguda tableta, gratifikacije seksualnih fantazija, itd. Ishod
tretmana, pre svega de zavisiti od toga da li smo uspeli da pacijenta zadržimo u tretmanu: oni koji
prebrode početne teškode imaju dobru prognozu. U svemu ovome posebno je uticajna sposobnost
terapeuta da stvori alijansu i održi tretman. Terapeut u sebi treba da poseduje bazičnu smirenost, kojom
de omoguditi pacijentu da prevazidje primordijalni užas, stvarajudi osnov za uzajamnu mentalizaciju u
transfernom polju (Pt x Th).
Interpretacije su osnovni instrument održanja i napredovanja terapijskog procesa, istovremeno. Zato je
posebno značajno da terapeut ima metodološku osvešdenost o sopstvenoj interpretacijskoj aktivnosti.
Prikazademo sopstveni koncept interpretacija, kao trostepeni dijalektički proces. Uz interpretacijski
algoritam, prikazade se i praktični primeri.

Ključne reči
Psihodinamska psihoterapija, ličnosti granične organizacije, interpretacije

Page | 13
Antid Zoran, Klinika za psihijatriju G. Toponica
Petrovid Aleksandra, SPB G. Toponica
Kitanovid Snežana, SPB G. Toponica

Psihodinamski principi hospitalnog tretmana

Rezime
Psihodinamski intervju, za razliku od medicinskog-psihijatrijskog, usmeren je na posmatranje ego snaga
pacijenta, njegovih objektnih odnosa manifestovanih kroz porodične i socijalne relacije, traženje porekla
aktuelnih, tekudih problema, a takodje i na procenu kapaciteta za psihološki rad. Psihodinamska procena
otkriva nesvesne materijale koji su u osnonovi funkcionisanja. Model intervencija podrazumeva
empatiju (empatic mirroring), prihvatajude okruženje (holding enviroment), neutralni hospitalni milje,
prijateljski i tolerantan stav osoblja, kao i zainteresovanost za intelektualnu atmosferu. U tom kontekstu,
ograničenja povezana sa strukturom hospitalnog tretmana ne treba provoditi kao kaznu za nezrelo i
iritantno ponašanje, ved kao spoljašnje supstitute za nedostajude unutrašnje strukture.Takođe, članovi
osoblja treba da učestvuju u jačanju odredjenih ego funkcija, kao đto su testiranje tealnosti, kontrola
impulsa, anticipacija posledica (rasuđivanje), stvaranje jasne self - objekt diferencijacije.
Pacijenti u hospitalu imaju tendenciju da eksternalizuju svoje unutrašnje objektne relacije i ponavljaju
familijarne (porodične) situacije u bolnici. Rekapitulacija njihovih unutrašnjih objektnih relacija u
interpersonalnom miljeu najbolje se razume kroz mehanizme odbrane splitinga i projektivne
identifikacije.

Ključne reči
psihijatrija, psihoterapija, hospital, mehanizmi odbrane, intervencije

Page | 14
Antid Zoran, Klinika za psihijatriju G. Toponica
Petrovid Aleksandra, SPB G. Toponica
Kitanovid Snežana, SPB G. Toponica

Psihijatar i psihoterapeut u instituciji - neki mogudi odnosi -

Rezime
Ako pretpostavimo da institucije postoje radi dobrobiti pacijenata, onda tvrdimo da su psihijatri (Psy) i
psihoterapeuti (PsTh) u odličnim odnosima. Njihovi zadaci nisu isti, ali bi trebalo da su kompatibilni, jer
je konačni cilj, makar po formi, identičan, a to je unapredjenje mentalnog zdravlja pacijenata. Znači,
očekujemo uskladjenost psy i psth u delanju, kao i konstruktivne odnose u životu institucije. Teorijski
posmatrano, psihijatrija i (neka) psihoterapija, su različiti logički sistemi, sa različitim objektima i
(proceduralnim) operacijama koje se izvode nad njima. Postojede različitosti ne implikuju uzajamno
ugrožavanje (tj zbrku domena) na empirijskom planu.
Ali, da li su u praksi odnosi izmedju profesionalaca ovih struka harmonični? Ili, barem korektni? Privatna
praksa odnose reguliše prema stvarnim modima i potrebama, odnosi profesionalaca lako se uredjuju.
Medjutim, u instituciji, ustanovljena hijerarhija i subordinacija ne moraju da odgovaraju, i uglavnom ne
odgovaraju, stvarnim modima članova tima. Diskrepanca neuredjenosti forme i suštine, nedovoljno
osvešdeni odnosi izmedju Psy i PsTh, mogu imati jako destruktivne posledice, koje de trpeti svi članovi
Terapijske Zajednice, ali najviše pacijenti. Zato je potrebno da profesionalci porade na osvešdivanju
svojih ciljeva, modi, ideologija, metoda rada... Autorefleksivnost i jasnoda sopstvenih ego-granica
umanjuju mogudnost narcističkih ispada kod članova tima, pa tako pacijenti budu poštedjeni loših
‚‚porodičnih‚‚ odnosa. Osvešdenost razlika omoguduje dijalektičko ukidanje suprotstavljanja izmedju Psy i
PsTh:
U praksi Psy može da upotrebi meru prisilne hospitalizacije. PsTh ne može, niti treba, da iskazuje nikakvu
vrstu prisile, u bilo kakvom radnom okruženju (privatna praksa ili institucija), ali može da sa svojim
pacijentom radi na osvešdivanju i menjanju uzroka i posledica odredjenih zbivanja... Dijalektički
paradoksi de unutrašnjim radom, prevazilaženjem protivrečnosti, prevazidi spoljašnja ograničenja: uzroci
rušenja odredjenih mentalnih struktura postade, kroz psihoterapiju, izvori stvaranja boljih mentalnih
struktura...

Ključne reči
psihijatar, psihoterapeut, interrelacije, sličnosti i razlike

Page | 15
Aras Antonio, Pravno-birotehnička škola, Zemun

Sveta tajna pokajanja i ispovesti i transakciona analiza

Rezime
Ovo izlaganje ima za cilj da prikaže na koji način bi u jednom činu, koji je svakodnevno prisutan u crkvi, a
predstavlja i jednu od svetih tajni, principi transakcione analize mogli da pomognu onima koji vrše tu
Svetu tajnu, sveštenicima. Trenutno stanje je takvo da je veoma mali broj sveštenika upoznat sa
metodama različitih psihoterapijskih modaliteta.
U prvom delu de biti predstavljeno šta je to Sveta tajna pokajanja i ispovesti i kako se ona vrši u tradiciji
pravoslavne crkve. U okviru istog bide predstavljeni problemi na koje nailaze vernici, a takođe i
sveštenici.
Često se dešava da vernici dolaze u crkvu zbog određenog problema u iščekivanju da taj problem
razreše. Neki od vernika imaju zaista ozbiljne psihičke poremedaje, koje pojedinci ne prepoznaju. U
pokušaju da prevaziđu problem, upuštaju se u nešto za šta nisu stručni. U tom kontekstu sveštenicima bi
bilo od koristi da ovladaju određenim metodama TA, ili nekog drugog modaliteta, kako bi mogli da
prevaziđu probleme u svakodnevnoj komunikaciji, i ako primete da je reč o nekom poremedaju, upute
vernika na razgovor kod stručnog lica. Ovo daje mnogobrojne mogudnosti za saradnju psihoterapije i
teologije.
Ono što bi TA mogla da pruži jeste da sveštenici ne upadaju u igre, na koje bi vernici mogli da ih navedu.
Da im pomognu u integrisanju odraslog, kako bi bili u mogudnosti da preuzmu odgovornost za ono što
čine, a ne da ojačavaju njihovo adaptirano dete. Isto tako da ne podstiču razvoj simbioze.
Za same sveštenike bi bilo od koristi da ovladaju osnovnim principima TA, ili nekog drugog modaliteta, a
sve u cilju poboljšanja kvaliteta vršenja te Svete tajne, kako bi se na što adekvatniji način pomoglo
vernicima.

Ključne reči
Pokajanje, ispovest, TA, vernik, sveštenik

Page | 16
Arzenšek Marjana, edukant

Odnos terapeuta i klijenta s obzirom na razliku u polu

Rezime
Interesuje nas da li je pol terapeuta značajan za izgradnju psihoterapijskog odnosa, zašto i u kojoj fazi
procesa psihoterapije.
U principu za svako dete majka je primarni objekat, ali sa psihološkog aspekta govorimo o ulozi majke.
Ona ne postoji sama po sebi, ved se u odnosu sa ulogom oca integriše u roditeljsku. Možda zbog toga
nije tako značajno da li je terapeut muškarac ili žena, ved koliko je on sposoban da integriše ulogu majke
i oca kroz proces psihoterapije. Ne razmatramo samo probleme sa stanovišta polne identifikacije, ved i
uslove za kompletan razvoj čoveka kao osobe. Klasična psihoanaliza je razmišljala samo o uticaju ličnosti
terapeuta na izgradnju onog dela terapijskog odnosa koji zavisi od transferno-kontratransferne
dimenzije. Postfrojdovska psihoanaliza je naglasila i značaj dimenzije empatije i terapijskog radnog
odnosa, tako da se sve tri dimenzije kroz proces preplidu. Pretpostavljamo da postoji veza između uloge
majke i dimenzije empatičnosti i između uloge oca i terapijskog radnog odnosa. Terapeut koji neguje
empatični odnos prema klijentu podupire kod klijenta razvoj privrženosti i prihvatanja, a terapijskim
radom podržava diferencijaciju i individualizaciju. Time pomaže da se zadrže iskustva vezanosti iz faze
simbiotičkog „stapanja“ i da se nadograde iskustvima iz aktivnog praktikovanja i preuzimanja
odgovornosti.
U samom terapijskom odnosu utvrđivanje polnog identiteta terapeuta nije toliko bitno koliko je
neophodna podrška terapeuta kroz ulogu majke i oca. Svaki terapijski odnos je jedinstven i zavisi i od
psihološke strukture terapeuta i klijentovog kapaciteta za taj odnos. Zadatak terapeuta je da poštuje
klijenta kao aktera sopstvenog terapijskog procesa. „Lečiti odnosom“ označava podršku terapeuta da
klijent razvija one karakteristike koje čine zdravu adaptaciju.
U veoma dobrom terapijskom odnosu nije važno da li je terapeut muško ili žensko, mlad ili star, „lep“ ili
„ružan“. Čak i kada ove spoljašnje osobine igraju ulogu prilikom upoznavanja, uskoro nestaju. Proces
postaje radan i izvodljiv. Terapija je specifičan proces i iskustvo kako za klijenta tako i za terapeuta.
(Arzenšek, 2010, 2012)

Ključne reči
uloga majke, uloga oca, terapijski radni odnos

Page | 17
Atanaskovid Tatjana, Klinički centar Vojvodine, Klinika za psihijatriju
Miloščin Staša, Klinički centar Vojvodine, Klinika za psihijatriju

Iskustvo u grupnom radu sa psihotičnim poremedajima u TA modalitetu

Rezime
Iz populacije hospitalnih i posthospitalnih pacijenata Klinike za psihijatriju, KCV u Novom Sadu izdvojili
smo klijente u cilju rada sa malom psihoterapijskom grupom Tom prilikom smo koristili brojne TA
tehnike. U našem višegodišnjem radu najvažnije oblasti kojima smo se posvetili su struktuiranje
vremena, samoodgovornost, komunikacija i ovladavanje konfliktima, socijalna mreža, samopouzdanje,
emocionalno opismenjavanje sa klijentima na hospitalnom lečenju. Nakon otpusta, u posthospitalnom
radu, tokom faze dekontaminacije najviše pažnje smo posvetili tehnikama stabilizacije Odraslog i
razvijanju socijalnih veština. U kasnijoj fazi, bolje remisije klijenata, njihovi individualni kapaciteti su
ojačali te smo uveli domade zadatke, analizu transakcija i igara, razumevanje stroukova, analizu sistema
vrednosti i uverenja. Iz parktičnog iskustva je rad na „razbijanju“ porodične simbioze izostavljen,
odnosno ublažen.

Ključne reči
grupna TA psihoterapija; psihotični poremedaji; timski rad; jačanje Odraslog; socijalne veštine;
emocionalno opismenjavanje;

Page | 18
Bajid Miljana, Bolnica za cerebralnu paralizu
Marid Lalovid Gordana,

Predstave o psihoterapiji u savremenim tv serijama

Rezime
Predstavljanje načina na koji su portretisani terapeuti u tv serijama, stereotipi koji se vezuju za našu
profesiju i koji su izraz stava prema psihoterapiji, ali i sredstvo kojim se ti stavovi oblikuju. Bavili bismo se
i razlikama ovih predstava u domadim i stranim serijama

Ključne reči
psihoterapeuti, tv serije, stereotipi

Page | 19
Bijelac Sandra

Psihoterapijski pristup i primena TA u onkologiji

Rezime
Dijagnostika, lečenje i rehabilitacija obolelih od malignih bolesti zahteva od medicinskog osoblja ne
samo poznavanje strogo medicinskih procedura ved i veštine prepoznavanja i razumevanja onih finih ,
ponekad jedva primetnih promena u pacijentovom doživljaju sebe, svoje bududnosti, svojih mogudnosti I
ograničenja. Bolna preživljavanja obolelih od malignih bolesti izazivaju brojne svesne i nesvesne reakcije
kako njega samog tako i članova porodice i prijatelja, ali i zdravstvenih radnika koji su sa njima u
kontaktu. Zdravstveni radnici zbog prirode posla kojim se bave, veoma često, negiraju, ne prihvataju ili
ne prepoznaju bolna suočavanja sa svojom ograničenošdu i smrtnošdu.
Oboleli , sa druge strane, teško definišu svoja osedanja izazvana bolešdu i lečenjem i još teže ih
ispoljavaju zbog straha od reakcija medicinskog osoblja od kojih su neposredno zavisni. Od ulaska u
bolnicu obolela osoba ulazi u socijalnu inetrreakciju tipičnu za stanje zavisnosti u kojoj ima tačno
definisanu ulogu. Oboleli se ne smatra odgovornim za svoje stanje jer su ograničenja izazvana bolešdu
van njegove kontrole. Ova uloga „bolesnika“ čoveka udaljava od njegovih prvobitnih socijalnih uloga i
dovodi ga u pasivan i zavistan položaj. Procedura u bolnicama koja je organizovana u smislu rituala sa
opsesivnom pravilnošdu u mnogome potpomaže ovaj proces.
Nemogudnost izlečenja (kod uznapredovalih oblika bolesti) i umirudi pacijent kod osoblja predstavlja
svedočanstvo profesionalnog neuspeha . Takav pacijent kod zdravstvenog osoblja može probuditi
agresiju koja se opet može ispoljiti ili ostati skrivena , ali se ispoljava na različite ne direktno agresivne
načine. Obzirom da odbacivanje obolele osobe ne može i ne sme ni etički ni moralno, biti javno, koriste
se razni psihološki mehanizmi radi očuvanja sopstvene slike o sebi i zadovoljenja profesionalnih obaveza.
Zato zdravstveno osoblje pokušava da napravi kompromis između svoje intimne ličnosti i svojih
profesionalnih obaveza.
Cilj rada je da kroz koncept Transakcione Analize prikaže mehanizme odbrane koje najčešde koriste
oboleli od malignih bolesti kao i zdravstveno osoblje koje sa njima radi, kao i da prikaže neophodnost
uvođenja psihoterapijskog pristupa kao dela standardnog protokola u lečenju obolelih od malignih
bolesti.
Psihoterapijski pristup predstavlja rad sa obolelom osobom od samog početka lečenja kroz sve faze
bolesti, pa na kraju i smrti. Psihoonkologija nije samo rad sa obolelim ved i rad sa medicinskim osobljem
jer se i kod njih javljaju specifične psihološke reakcije posebno u trenucima kada nisu u mogudnosti da
savladaju bolest.

Ključne reči
psihoonkologija; maligne bolesti; psihoterapijski pristup; Transakciona Analiza

Page | 20
Bogdanovic Vesna, EMDR Asocijacija Srbije, Beograd, Bolnica S.Raffaele, Milano, Italija

Terapijska relacija u EMDR pristupu

Rezime
Ova radionica de, posle sažete ilustracije bazičnih principa EMDR psihoterapijskog pristupa, pre svega
biti posvedena specifičnostima terapijske relacije u EMDR tretmanu bududi da se radi o Terapiji
Reporocesiranja putem obrade disfunkcionalno pohranjene memorije traumatskih iskustava kao
etiološkom faktoru u osnovi psihičkih poremedaja. U vezi sa tim bide reči o slededim aspektima:
1)Specifičnost i imperativnost terapijske relacije u EMDR pristupu u svim fazama terapijskog procesa
2)Perspektiva neurobioloških teorija Attachment-a (Liotti, 2012) i Terapijske alijanse (Siegel, 1999.,
Schore, 1994)
3) Konceptualizacija i rad na kontratransferu i transferu u EMDR terapji
4)Primena EMDR intervencija na aspektima terapijske alijanse.
5)Primena EMDR-a u razrešenju Sindroma "Compassion fatigue" (Figley, 1995)-sindroma "Empatijskog
zamora" terapeuta.
Takodje, u toku radionice de biti data mogudnost praktične demonstracije rada sa EMDR-om.

Ključne reči
EMDR-Reprocesiranje-Terapijska relacija

Page | 21
Bokalovid Gordana, Dom zdravlja Grocka
Dukanac Vesna, Institut za mentalno zdravlje

O zavisti

Rezime
Zavist je sveprisutna, svakodnevna emocija, svakome poznata. Duboko ukorenjen impuls da se oseda
nezadovoljstvo zbog tuđe bolje srede i želja da drugi izgube ono što mi nemamo obilno je dokumentovan
u religiji i literaturi.
Razmatramo pojam zavisti od njenih najednostavnijih i svesnih manifestacija do duboko destruktivnih i
oštedujudih, svesnih i nesvesnih. Sagledavamo je kao neminovni deo mentalnog života i svakodnevnog
življenja. Ako je zavist suviše modna i nije dovoljno ublažena ljubavlju, ona de poremetiti normalne
odnose sa ljudima i izgrađivanje zdrave i prijatne strukture karaktera. Takođe, ona doprinosi ozbiljnim
emocionalnim teškodama. Bol zavisti čini razumljivom potrebu za odbranama od nje. Opisane odbrane
od zavisti su mnogostruke i često deluju sinergičnom saradnjom. Razmatramo varijacije kompleksne
interakcije između davanja i primanja u dijadnom odnosu. Verujemo da se kroz taj odnos i njegovu
internalizaciju zavist izaziva, smanjuje, pojačava ili kontinuirano održava. Model davanja-primanja
smatramo i vrednim vodičem za kliničku interpretaciju uopšte.
Kratki prikazi slučajeva citirani su da pokažu kako je zavist modan faktor u transferno-kontratransfernim
fenomenima tokom psihoterapijskog tretmana. Zavist je čvrsto povezana sa negativnim terapijskim
reakcijama. Ciljevi terapije su razmatrani u smislu stvaranja vede integracije između različitih
suprostavljenih sila čime se slabi začarani krug, koji nedovoljno ublažena zavist teži da ponavlja.

Ključne reči
Koncept zavisti; odbrane; negativna terapijska reakcija

Page | 22
Boškovid-Đukid Danica, IMZ Beograd
Trbid Vera, priv. ord. "Agape medika"

Odnos supervizora i supervizanta u sistemskom pristupu -

institucionalni kontekst

Rezime
Cilj kliničke supervizije, sistemski orijentisane je da proizvede i podržava praktičare koji obavljaju korisnu
delatnost za svoje klijente. Supervizija u psihoterapijskom radu, kao profesionalna intervencija je
neophodna u razvoju stručnjaka koji neposredno rade sa klijentima, omogudavajudi pružanje
kvalitetnijih usluga.
Kada se apostrofira institucionalni pristup, misli se na državne zdravstvene isntitucije koje su situirane
po hijerarhijksoj vertikali i imaju jasno određena pravila, koja bi se u cilju što boljeg funkcionisanja mogla
upotpuniti profesionalnim doprinosom – supervizijom psihoterapijskog rada. Državne institucije
poseduju kapacitete za akademski deo, praktični rad i lični razvoj psihoterapeuta sistemske orijentacije.
Ipak, postoji potreba za postojanjem definisane supervizijske politike koja bi ukazala na ozbiljnost i
važnost supervizijske prakse i definisala svrhu, principe, sadržaje i organizaciju supervizije.
Značajno pitanje su etička pravila supervizijskog odnosa, koja uključuju etička prava, načela i standarde.
Sistemska supervizija se ostvaruje putem zajedničkog delovanja supervizora i superviziranog (socijalna
konstrukcija) tokom kliničkog rada, u kontekstu multiplih nivoa značenja, koji su tada važna za sve
učesnike u zajedničkim aktivnostima.
Ovim radom smo želeli da istaknemo etički okvir u supervizijskoj praksi, uz neophodno poštovanje
etičkih pravila u supervizijskom odnosu, do (ne) spremnosti da budemo supervizirani. Etičkim kodeksom
supervizije omogudili bi i supervizoru i supervizantu da se njihov saradnički odnos koji obeležava
podrška, poverljivost, otvorenost i bliskost odvija unutar jasnih vrednosnih okvira, granica i pravila.
Potrebno je da se naviknemo i prihvatimo da supervizija nije kontrola, ved međusobna kreacija i rast,
kako superviziranog, tako i samog supervizora. Na koji je to način mogude ostvariti u našem
kulturološkom i institucionalnom kontekstu, ovaj rad pokušava da istraži.

Ključne reči
supervizija, supervizirani, supervizant, etički kodeks

Page | 23
Božovid Ljiljana, EAPTI Geštalt Studio Beograd, Specijalna bolnica za rehabilitaciju i ortopedsku protetiku,
Beograd

Na raskršdu odnosa – psihoterapija u zdravstvenoj instituciji

Rezime
Cilj ovog izlaganja je da ukaže na specifičnosti psihoterapijske prakse u zdravstvenoj ustanovi,
nepsihijatrijskog tipa. Empirijsko polazište je višegodišnji rad autora sa osobama amputiranih
ekstremiteta koje se rehabilituju I protetišu u okviru specijalizovane ustanove.
Činjenica je da je psihoterapija u poslednjih deceniju, dve znatno prisutnija u ustanovama koje se bave
ambulantnim ili hospitalnim lečenjem fizičkih oboljenja srazmerno porastu broja sertifikovanih
psihoterapeuta, kao I broja edukanata u svim psihoterapijskim modalitetima. Nije zanemarljiv broj
psihoterapeuta koji je zaposlen u zdravstvenim ustanovama, pretežno na radna mesta psihologa I
psihijatara. Istovremeno, veda je zainteresovanost zvanične medicine za psihološki aspekt nastanka,
razvoja, kao I lečenja fizičkih oboljenja.
Mogudnost psihoterapijskog rada u slučajevima fizičkih oboljenja, posebno teško izlečivih je korisna I
neophodna ako uzmemo u obzir da su medicinske procedure isključivo usmerene na lečenje bolesnog
organa, na telesni plan. Međutim, bolesna osoba se suočava sa novom situacijom, novim identitetom,
izmeštanjem iz ravnoteže I pokušajima da prihvati, adaptira se na promene I uspostavi novi balans.
Gubitak dela tela je traumatski događaj I dostupnost psihoterapije u ustanovi gde rehabilitacija traje
nekoliko meseci poboljšava tok I ishod rehabilitovanja, fizičkog, socijalnog I profesionalnog.
Psihoterapeut u ovim uslovima, bududi da je deo institucije sistema, deo tima saradnika u lečenju
pojedinca, na nešto drugačiji način traži kreativna rešenja vezano za etička pitanja u odnosu na kolegu
koji se bavi psihoterapijom u privatnoj praksi. Koliko je I na koji način ugroženo pravilo poverljivosti u
okviru institucije, koliko Ja-Ti odnos čini krhkim izloženost ostalim odnosima bitnim u lečenju fizičkog
oboljenja, neka su od pitanja koja de biti razmatrana u ovom izlaganju.

Ključne reči
psihoterapija u zdravstvenoj ustanovi, osobe sa amputacijama ekstremiteta, Ja-Ti odnos, podrška,
kreativna adaptacija

Page | 24
Brajovid Car Kristina, Singidunum Univerzitet Beograd, Fakultet za medije i komunikacije, Departman za
psihologiju

Kolaborativna psihoterapija

Rezime
Nove tendencije u psihoterapiji, kao što su dijaloška i socijalno konstrukcionistička perspektiva,
podrazumevaju ulazak u javnu sferu i vedi interes za sociopolitička pitanja koja definišu realnost klijenta.
Uloga psihoterapeuta, širom različitih modaliteta, evoluirala je od neutralnog posmatrača i analitičara do
aktivnog, empatišudeg, lično investiranog i samorefleksivnog učesnika. Kolaborativni terapeuti otvoreno
prihvataju uticaj svoje "uloge" i njenog društvenog statusa, nezavisno od modaliteta, na klijente i ishod
terapije. Pitanje je kako koristiti ovu inherentnu razliku u modi i uticaju na kolaborativan način?
Cilj radionice je da kroz ilustrativne vežbe i primere iz prakse predstavi psihoterapijski rad iz
kolaborativne paradigme u kojoj psihodijagnostiku i tehnike promene smenjuje "meka" radoznalost i
konverzacijska fleksibilnost, a terapijska intervencija ne predstavlja više od pukog poziva u jedan
drugačiji sistem značenja. Tretirajudi klijentov "otpor" i "greške u razumevanju" kao instruktivne i
uvažavajudi njegove preferencije ne samo po pitanju ciljeva terapije, ved i u izboru metoda, terapijskih
zadataka i konverzacijskog fokusa, terapeut jača svoju posvedenost kolaboraciji. Posebna pažnja bide
posvedena diskusiji o integraciji kolaborativnog pristupa u dominantni modalitet praktiča na primeru
transakcione analize.

Ključne reči
Kolaborativna terapija, dijalog, socijalni konstrukcionizam, integracija.

Page | 25
Bratina Sanja, Savetovalište za psihoterapiju i edukaciju "Novi prostori"

Vanterapijski faktori u kreiranju terapijskog saveza

Rezime
Sumiranjem istraživačke literature može se videti da specifične tehinke objašnjavaju najviše 15%
varijanse terapijskog ishoda, terapijski odnos i faktori zajednički svim terapijama 30%, pacijentove
osobine i ekstrapsihičke promene 40% a očekivanja i placebo efekat 15% (Lambert i Barley, 2001). Ovi
podaci su u suprotnosti sa idejom empirijski pdržanih tretmana ETC koja je prethodnih decenija iz
političkih, finansijskih i naučnih razloga dominirala istraživačkom praksom u psihoterapiji. Iako je na taj
način dat značajan doprinos razumevanju psihoterapijskih procesa i ishoda, zanemareno je izučavanje
jedinstvenog doprinosa koji psihoterapiji daju osobine ličnosti psihoterapeuta i klijenata te način na koji
se kreira njihov odnos.
Ovaj rad se bavi osobinama ličnosti i dijagnozom klijentata te njihovom povezanošdu sa percepcijom
kvaliteta terapijske alijanse. Pretpostavili smo da su osobine ličnosti klijenata povezane sa percepcijom
kvaliteta terapijskog odnosa, pre nego psihološko stanje – dijagnoza, kada su u pitanju klijenti iz privatne
psihoterapijske prakse. Osobine ličnosti klijenata procenjene su upitnikom Velikih pet plus dva,
percepcija kvaliteta psihoterapijske alijanse Upitnikom odnosa, a dijagnostičke kategorije formirane su
na osnovu kliničke procene. Rezultati su analizarani MANCOV – om, subskale Upitnika odnosa
predstavljale su zavisne, subskale upitnika Velikih pet plus dva kovarijable, dok je dijagnoza korišdena
kao nezavisna varijabla. Uzorak je sačinjavalo 58 ispitanika učesnika geštalt iskustvenih terapijskih grupa
iz regiona. Dobijeni rezultati ukazuju na postojanje povezanosti dimenzije ličnosti Otvorenost i
percepcije kvaliteta terapijskog odnosa, F(6,44)=3.445, p<.01. Nije utvrdjeno postojanje razlika u
percepciji terapijskog odnosa u odnosu na dijagnoze klijenata. Rezultati ovog istraživanja su u skladu sa
rezultatima ostalih, nama dostupnih istraživanja te ukazuju da su osobine ličnosti značajno povezane sa
tokom i ishodom terapijskog procesa. Ograničenja istraživanja se tiču malog uzorka, nedovoljno
diskriminativnog Upitnika odnosa. Takodje,bilo bi nužno proveriti postojanje ovih rezultata kod klijenata
izloženih drugim terapijskim modalitetima.

Ključne reči
Klijenti, terapeuti, odnos, ličnost, geštalt

Page | 26
Bratina Sanja, EAPTI Geštalt Studio Beograd, Psihološko savetovalište Psihološki prostori, Beograd

Odnos psihoterapije i supervizije -stanje kod nas i u svetu-

Rezime
Poslednjih godina se supervizija sve više posmatra kao posebna disciplina, različita od psihoterapije i,
istovremeno, blisko povezana sa njom. Da bi se u potpunosti shvatio značaj supervizije neophodno je
razumeti kontektst u kojem se odvija i prirodu psihoterapije koju supervizija podržava
U Srbiji ne postoji zakon o psihoterapiji, niti je prepoznata u šifrarniku delatnosti. Psihoterapija se kao
poseban predmet izučava na studijama psihologije i medicine, ali ovom disciplinom pretenduju da se
bave i osobe koje su završile različite druge fakultete. Edukacije kojima se stiču znanja i veštine iz ove
oblasti su najvedim delom vaninstitucionalizovane i regulisane internim pravilima odredjenih
psihoterapijskih škola i udruženja..Nalazimo da je kreiranje adekvatnih načina za učenje i razvoj ove
složene delatnosti, veštine i umetnosti značajno, te da je bitan deo procesa učenja i razvoja u ulozi
psihoterapeuta povezan sa procesom supervizije..
Kriterijumi EAP – Evropske asocijacije za psihoterapiju (European Assosiation for Psychotherapy) nalažu
da osoba koja aplicira za njihov sertifikat ima odredjen broj sati supervizirane prakse, a za produžavanje
sertifikata se takodje zahteva i uključenost u superviziju. Savez društava psihoterpeuta Srbije, za
dodeljivanje sertifikata, zahteva, izmedju ostalog, da je kandidat imao minimalno 150 sati supervizije i da
je tokom trajanja supervizije imao 300-600 sati direktnog rada sa klijentima.
U ovom trenutku, bar dve različite organizacije, Udruženje nacionalnih organizacija za superviziju u
Evropi (Association of National Organizations for Supervision in Europe – ANSE) i Evropsko udruženje za
superviziju (European Asociation for Supervision – EAS), pokušavaju da povežu supervizore iz Evrope.
Ciljevi ovih organizacija su postavljanje standarda za trening i praksu supervizora i sačinjavanje
zajedničkog registra supervizora psihoterapije.
U ovom radu bavimo se odnosom supervizije i psihoterapije, funkcijama supervizije te načinima njihove
realizacije.

Ključne reči

Page | 27
Bubera Aleksandra, Centar za mentalno zdravlje, Javna zdravstvena ustanova Dom zdravlja Doboj, RS,
BiH

Višestruki odnosi u psihoterapiji, edukaciji i superviziji

Rezime
U mnogim psihoterapijskim modalitetima je kao standard prihvadeno da se ne dupliraju (ili
multipliciraju) uloge u procesu psihoterapije, edukacije i supervizije. Da li je to oduvek bilo tako? Ako
nije, zašto je ovo postao standard kome se teži? Ako jeste, zašto nas ova tema i danas okupira? Postoje li
dobre i loše strane umnožavanja uloga i odnosa psihoterapeut-edukator-supervizor i klijent-edukant-
supervizirani? Poštovanje/nepoštovanje pravila, granica, odnosa i koncentracije modi u ovakvim
odnosima, kao i subjektivnost-objektivnost, transfer i kontratransfer, ali i svi ostali fenomeni koji se i
inače javljaju tokom procesa psihoterapije, edukacije i supervizije stavljeni su u poseban fokus kada se
govori o višestrukim odnosima. Ovaj rad možda ne daje definitivne odgovore, ali postavlja mnoga
interesantna pitanja u vezi višestrukih odnosa u psihoterapiji.

Ključne reči
Odnosi, višestruki, psihoterapija, edukacija, supervizija

Page | 28
Budiša Danijela, Medicinski fakultet Novi Sad

Zavisnost u konceptima Transakcione analize

Rezime
Problem zavisnosti u Transakcionoj analizi (TA) je najčešde sagledavan kroz koncepte Ego-stanja,
egzistencijalnih pozicija, Skripta, Igara, i simbioze. Generalno, po TA, psihoaktivne supstance
anesteziraju ego-stanje Deteta, maskiraju skriptne odluke i blokiraju zabrane ego-stanja Roditelja. Kod
nekoliko autora nalazimo pretpostavku da psihoaktivne supstance omogudavaju osobi da realizuje
skriptnu odluku o ranoj smrti. Guldinzi tvrde da korisnici psihoaktivnih supstanci imaju zabranu na
postojanje i ranu odluku da de počiniti suicid ili homicid. Klod Stajner je smatrao da zavisnici generalno
imaju Skript bez uživanja. Takođe, isti autor pretpostavlja da ljudi koriste drogu i da bi „oborili“
negativnog kritikujudeg Roditelja, koji ne želi da se osoba oseda dobro. Erik Bern je alkoholozam video i
kao igru i kao bolest zavisnosti, u kojoj ego-stanje Deteta ima izvršnu mod. Smatrao je da se osoba može
izlečiti samo ako nađe nešto drugo što de je više interesovati nego supstanca, npr. ljudi koji de zameniti
drogu. Toni Vajt zavisnost od heroina vidi kao jednu od manifestacija pasivnog ponašanja, tačnije
onesposobljavanja radi uspostavljanja i održavanja simbioze. Međutim, za razliku koncepta simbioze
Šifovih, koji onesposobljavanje vide kao jedan vid pasivnog ponašanja radi pozivanja druge osobe u
simbiozu, on heron vidi kao drugog člana simbioze, koji osoba koja ga uzima doživljava kao Odraslog i
Roditelja koji zadovoljava njegove potrebe i želje.

Ključne reči
Transakciona analiza, zavisnost.

Page | 29
Čalovska Hercog Nevena, FMK, Departman za psihologiju, Univerzitet Singidunum, Beograd

Refleksivnost i rezonanca u porodičnoj psihoterapiji

Rezime
Obrt ka prihvatnju perspektive kibernetike drugog reda predstavljao je prelomnu razvojnu fazu u
pokretu porodične psihoterapije. Koncepti samorefleksivnosti i relacione refleskivnosti predstavljaju
danas “kamene temeljce” efikasne sistemske psihoterapije. Rezultati ponovljenih istraživanja efikasnosti
porodične terapije ukazuju na fenomen refleksivnosti kao uslovnog i osnovnog za uspostavljanje
terapijskog lekovitog odnosa. Profesionalna odgovornost kompetenetnog terapeuta se oslanja na
diferenciranu senzitivnost i prepoznavanje i rukovanje samo refleksivnim i relaciono refleksivnim
procesima tokom psihoterapije. Ukazivanjem na specifična pitanja, inetraktivno de biti prikazane tehnike
koje podržavaju razvijanje odnosa sa terapijskim potencijalom. Pitanja de se baviti dilemama
nastavljanja odredjenog diskursa,njegovog moduliranja, ili pak repozicioniranja. Dobijeni odogovri su
vidjeni kao putokazi za otvaranje novih “pitanja o pitanjima” koja osnažuju klijenta u konstruisanju
terapijskog odnosa.Implikacije koncepata samorefleksivnosti, resonance i relacione refleksivnosti u
treningu kompetentnih psihoterapeuta de biti razmatrane

Ključne reči
samorefleksivnost, relaciona refleksivnost, sistemska porodična psihoterapja

Page | 30
Čalovska Hercog Nevena, FMK,Departman za psihologiju
Nagulid Desanka, IMZ Bgd
Vulid Bojovid Radmila, Gradski centar za soc. rad Bgd
Maksimovid Ljiljana Miroslava, Zdravst.centar Valjevo
Milidevid Jelena, British High School Bgd
Mijalkovid Snežana, AST Bgd

Odnosi u praksi i treningu sistemske porodične terapije

Rezime
Autori, sistemski terpeuti i edukatori komentarišu situacije iz različitih radnih konteksta, kao što su
neposredan rad sa klijentima, procesi u edukaciji, rad u organizaciji. Autori dekonstruišu specifična
iskustva koja su ih lično/profesionalno uznemirila i podstakla da revidiraju aktuelno važede koncepte
sistemske prakse. Kritičkim osvrtom, intervizijskom konverzacijom, autori koristedi samorefleksivnost i
relacionu releksivnost, naglašavju značaj i uticaj "lekovitog" diskursa. "Lekovitost" je sadržana u procesu
opisivanja doživljene situacije, potom poziva na reflektovanje, i u tako i tada nastalim uslovima,
integraciji isksustva koja omogudava razrešenje i dalji razvoj.

Ključne reči
sistemska terapja, refleksivnost, diskurs

Page | 31
Čobrda Nataša, student psihologije, Filozofski fakultet u Novom Sadu

Uticaj odnosa otac-dete na afektivno vezivanje

Rezime
Prema teoriji afektivnog vezivanja kvalitet afektivne vezanosti koji se stiče u detinjstvu prenosi se kroz
godine odrastanja u formi unutrašnjih radnih modela koji boje socijalne odnose u odraslom dobu. Kada
je nastala sama teorija afektivnog vezivanja i kada se počela isticati važnost afektivne vezanosti u ranom
detinjstvu centralnu ulogu je dobila majka, dok je otac zauzimao perifernu ulogu. Još uvek postoji mali
broj istraživanja koji se bavi odnosom otac-dete. U ovom radu se obrađuje uticaj oca na afektivnu
vezanost deteta. Pokazalo se da očevo iskustvo u porodici porekla stvara značajne preduslove za
uključenost u brigu o sopstvenom detetu. Pored toga, pokazalo se da majka ima mod da utiče na to
koliko de otac biti uključen u odrastanje i razvoj deteta. Postoje tri elementa (postavljanje visokih
standarda u nezi deteta koje ona može da dostigne, ali otac ne, važnost majčinskog identiteta i ženino
tradicionalno verovanje u strogu raspodelu uloga) koji su se pokazali kao značajni prediktori toga da li de
i koliko majka otežavati ocu da razvije kvalitetnu vezu sa detetom. Kako bi se još bolje shvatila priroda
odnosa otac-dete bide objašnjena povezanost očeve uključenosti, senzitivnosti i afektivne veze oca sa
detetom.

Ključne reči
afektivna vezanost, odnos otac-dete

Page | 32
Cvejid Starčevid Nataša, Psihološko savetovalište "PST"

Strategije emocionalne regulacije u psihoterapiji

Rezime
Tokom poslednje decenije ubrzano raste broj istraživanja, kao i broj definicija novih koncepata, hipoteza
i modela o emocionalnoj regulaciji. Dosadašnja istraživanja otvaraju niz novih pitanja i ukazuju na
potrebu za konceptualnim preciziranjem i daljim proučavanjem regulacije afekta.
Prezentacija obuhvata upoznavanje sa osnovnim pojmovima povezanim sa emocionalnom regulacijom.
Cilj prezentacije jeste da učesnicima ukaže na značaj prepoznavanja ove pojave i nekih njenih aspekata,
kao i da ih zainteresuje za dalje saznavanje o emocionalnoj regulaciji i primenjivanje tih saznanja u
savetodavnoj i psihoterapijskoj praksi.
Istraživanja pokazuju da je emocionalna disregulacija povezana sa psihopatološkim poremedajima. Do
sada je najviše istraživana njena veza sa anksioznim i depresivnim poremedajima. Prezentacija de
prikazati neke od nalaza savremenih istraživanja o ovoj temi i implikacije tih nalaza u domenu
psihoterapijske prakse.
Da li i kada je potrebno pomodi klijentu da efikasno utiče na menjanje svojih emocionalnih reakcija? Ako
jeste, koji su načini za to? Ako nije, zašto? Koje strategije regulacije afekta su do sada prepoznate? Koje
od njih se preporučuju i zašto? Koji su neophodni koraci u terapiji disregulacije? Da li je za osobe sa
određenim psihopatološkim poremedajem karakterističan određen tip regulacije afekta? Prezentacija de
ponuditi odgovore na neka od ovih, i postaviti dodatna pitanja.

Ključne reči
emocionalna regulacija; regulacija afekta; strategije emocionalne regulacije

Page | 33
Dedid Gordana, Vojnomedicinska akademija Bograd

Kontratransferni problemi u radu sa suicidnim pacijentom

Rezime
Pacijenti koji su pokušali suicid uspostavljaju ambivalentne odnose sa svojim psihoterapeutom što kod
njega može stvoriti velike kontratransferne probleme. Ponašanje suicidnog pacijenta se dodatno
komplikuje emocionalnim izražavanjem i zahtevima koje pacijent postavlja pred terapeuta, kao i
terapeutovim ličnim reakcijama i uticajem značajnih drugih.
Sve vreme, psihoterapeut mora da ostane miran i u svim okolnostima spreman na razgovor sa suicidnom
osobom. Međutim, da bi terapeut mogao da ispuni taj zadatak, i sam mora da razreši svoj odnos prema
smrti. Plaši li se terapeut vlastite smrti, nede modi da prepozna kod svog pacijenta znake koji sigurno
vode ka njegovom samoubistvu, niti de modi zajedno da se sa svojim pacijentom postavi na stranu
odbrane vrednosti života. Moraju se prevazidi mišljenja koja nisu retka čak ni među psihijatrima da
neuspeo pokušaj suicida znači da osoba nije zapravo imala ozbiljne suicidne namere. Terapeut mora
podsticati razgovor o suicidnim namerama svog pacijenta, uključujudi i detalje njegovog suicidnog plana.
Suicidni pacijent ima nameru da i sebe uvuče u simbiotski odnos sa terapeutom iz kojeg je teško za oba
partnera da se izvuku bez generisanja anksioznosti. Terapeut može da preuzme sav pacijentov život na
sebe jer mu on pruža isključivo potporu, tako da terapeut može dodi u situaciju da od njega pacijent
zahteva da mu u svakom momentu bude dostupan i da ga lično uključi u veliki obim svojih problema. S
druge strane, terapeut se može postaviti u ulogu svog pacijenta i preživljavati njegova bolna osedanja.
Poseban kontratransferni problem predstavlja iznenadno povlačenje terapeuta iz psihoterapije.
Zbog opasnosti da terapeut ne podlegne pacijentovom načinu razmišljanja i sagradi ili ojača pogrešne
mentalne strukture koje de kod njega stvoriti probleme, neophodna je supervizija kontratransfernih
reakcija psihoterapeuta.
U radu su prikazane vinjete koje ilustruju kontrtransferne probleme u radu sa suicidnim pacijentom.

Ključne reči
kontratransfer, suicid, psihoterapija

Page | 34
Dimčovid Nada, privatna praksa

Psihoterapijski odnos u vodedim modalitetima; šta se dešava sa

potrebama klijenta?

Rezime
Sve je vedi broj studija koje pokazuju da je odnos u psihoterapiji, više nego ijedan drugi faktor, ono što
determiniše ishod terapije.Odnos u terapiji je navodno važniji za uspešan ishod nego teorijska
orijentacija psihoterapeuta. Dakle, obrazovati mlade terapeuti u upotrebi odnosa izgleda da je jedan od
primarnih zadataka u edukacji.
Kako je terapijski odnos vidjen u vodedim psihoterapijskim školama? Šta je slično, sta različito?
Clarkson (1995) opisuje pet vrsta terapijskog odnosa u vodedim terapijskim tradicijama, zalažudi se za
ideju integrativnog pristupa. To su: radni savez ('working alliance'), transferni/kontratransferni odnos,
reparativni odnos, Ja-Ti ili realni odnos, i transpersonalni odnos.
Ovo su odnosi tipični za dominantne, prepoznatljive škole. Clarkson, medjutim, smatra da su ovako
definisani odnosi prisutni u svakom terapijskom radu, nekad kao fokus (figura), nekad kao osnova. Oni
ne pretstavljaju stadijume u terapiji ved stanja koja se često suptilno preklapaju, a u okviru kojih klijent
konstruiše svoje jedinstveno iskustvo terapije. Ona se zalaže za prepoznavanje zajedničkih imenitelja
kako bi se omogudila efikasna profesionalna integracija.
Veoma važno je pitanje slaganja –potrebe klijenta treba da budu prepoznate kako bi terapeut inicirao
najbolji pristup. Dijagnostičke kategorije nekada pomažu da se napravi dobar izbor (kao na primer
reparativni odnos sa osobom koja ima istoriju zlostavljanja), ali one mogu da posluže pre svega u smislu
orijentacije. Zadatak trapeuta je da prepozna šta je važno za odredjenog klijenta, i da li se potreba za
odredjenom vrstom odnosa promenila u toku terapije. Taj proces finog usaglašavanja počinje sa prvim
susretom i nastavlja se tokom čitavog tretmana.

Ključne reči
odnosi u psihoterapiji, potrebe klijenta

Page | 35
Dimid Saša, Dispanzer za mentalno zdravlje DZ Zemun

Odnosi u grupnoj psihoterapiji alkoholičara

Rezime
Specifičnost grupne psihoterapije alkoholizma je u tome što lečenje kombinuje sve do sada poznate
psihoterapijske metode.
U lečenju alkoholičara se koriste razne psihoterapijske tehnike koje se sve temelje na globalnim
principima verbalizacije alkoholizma, posrednoj i neposrednoj edukaciji,progresivnom
transferu,formiranju interakcija,pozitivnom terapijskom pritisku, nalizama "ovde i sada" te izmeni
ponšanja,socijalnom učenju,uvažavanju tehnika sampoomodí,podrške emocionalnim problemima i
konačno grupnoj kontroli apstinencije.
Sve to odredjuje i vrstu odnosa u grupnoj psihoterapiji alkoholičara.

Ključne reči
alkoholizam, psihoterapija, direktivnost, grupna terapija, odnosi

Page | 36
Dokmanovid Nebojša, NSHC - Psihološko savetovalište za mlade, privatna praksa, ZZHMPNS

Inicijalni ugovori kao prediktori terapijskog odnosa

Rezime
Dva osnovna principa TA terapije su: otvorenost komunikacije i metodologija ugovornih odnosa
(sklapanje ugovora) (Stjuart i Van Džoins, 2011, 26-29, 383-391). Šta sve podleže ugovaranju u
terapijskom odnosu i kada ugovaranje počinje? (Steiner, 1990, 243-250, 295-302, Gulding i Gulding,
2007, 68-116). Koje sve ugovore sklapamo sa klijentima, osim ugovora o tretmanu (promeni) tj.
terapijskog ugovora? (Berne, 1966, 15-20). Kako, upravo ono što preciziramo u inicijalnim i
administrativnim (poslovnim) ugovorima, može uticati na genezu dobre radne alijanse, a samim tim
pospešiti efikasno dostizanje ugovora o promeni i njegovu realizaciju? (Vidouson, 2011, 123-125, 181-
216, 235-237 ). Šta čini sadržaj administrativnih i drugih inicijalnih ugovora (preporuke)? (Stewart, 2007,
51-67, 119-141). Koja forma ugovora je bolje prihvadena, razumljivija klijentima i efikasnija - usmena ili
pismena? Imamo li neku standardnu pisanu verziju svih ugovora koje koristimo: kao podsetnik za sebe i
kao mogudu pisanu informaciju za klijente? Da li nekada previdimo nešto u inicijalnom ugovaranju, što
kasnije može značajno uticati na terapijski odnos (mogudnost prevencije pisanim oblikom)? Da li
adekvatno administrativno ugovaranje može uticati na smanjenje apsentizna i fluktuacije klijenata/tkinja
(mogudnosti istraživanja)? Kako možemo istražiti efekte inicijalnog ugovaranja (usmenog i pismenog
posebno) na razvoj, tok i efikasnost tj. trajanje tretmana?

Ključne reči
ugovor(i), TA, terapijski odnos, efikasnost tretmana

Page | 37
Đorđevid Slađana, Gimnazija Dr Kosta Cukid, Škola roditeljstva Nada Lazid

Pristup radu sa traumama u Telesnoj psihoterapiji

Rezime
Telesna psihoterapija svaki fenomen proučava višedimenzionalno, te koristi uporedan rad na telu i psihi.
U radu sa traumama, koje prestavljaju iskustva u kojima se osoba oseda ugroženo i koje se doživljavaju
kao preplavljujude, takođe se primenjuje integrativni pristup. Doživljaj traumatskog iskustva ne odvija se
kognitivnim, nego instinktivnim putem. Kada je u opasnosti, prirodna reakcija osobe je beg ili borba za
preživljavanje. Pošto organizam u traumi nije bio u mogudnosti da pobegne ili savlada prepreku, jedina
preostala mogudnost je stanje zaleđenosti, što je pasivan način reagovanja.
Radi potpunijeg sagledavanja traumatskog doživljaja, telesna psihoterapija razlikuje razvojne od
traumatskih rana. Slobodan tok razvoja ometen je, kako razvojnim, tako i traumatskim ranama, ali se
one razlikuju po samom kvalitetu doživljaja, i po posledicama do kojih dovode.
Razvojni problemi primarno nastaju kada se prirodan proces rasta omete. One se pre svega javljaju u
primarnim relacionim iskustvima, unutar porodice. Razvojne rane su fizičke i psihičke i ogledaju se kako
u uverenjima, tako i u telesnoj strukturi, i nastaju usled nedostatka sredinske podrške.
Traumatske rane, iako imaju psihološke manifestacije, su prevashodno fiziološke, jer trauma pokrede
automatske instinkte za zaštitom. Ovi instinktivni odgovori nastaju usled sprečavanja odvijanja aktivnih,
instinktivnih fizioloških procesa orijentacije i odbrane. Traumatske doživljaje prati duboka disocijacija i
emocionalna abreakcija.
U telesno-psihoterapijskom tretmanu traume težimo da se prekinuti instinktivni odgovori dovrše,
menjajudi pasivne odgovore zamrzavanja aktivnim odbrambenim i reakcijama orijentacije. Telu možemo
pridi kroz svest o unutrašnjim telesnim senzacijama, odnosno kroz sposobnost našeg tela da oseti i da
povratnu informaciju o unutrašnjim stanjima našeg tela. Lečenje posledica traume zahteva da usmerimo
svest ka telesnim senzacijama tako da omogudimo da se zaustavljeni odbrambeni impulsi upotpune,
oslobode i isprazne na nevoljnom nivou.

Ključne reči
traumatske rane, unutrašnje telesne senzacije

Page | 38
Dukanac Vesna, Institut za mentalno zdravlje

Granična simptomatologija u adolescenciji – prikaz slučaja

Rezime
Najnovija saznanja naglašavaju činjenicu da prezentacija simptoma pormedaja ličnosti u adoelscenciji
može biti prolazna, a stepen izraženosti identifikacija jedne osobe sa karakteristikama ličnosti tokom
vremena promenljiva. Jedna od novijih naučnih disciplina, epigenitika, definiše PL kao maladptivni
sindrom koji nastaje kroz interakciju osobe i okline. Maladaptacija predstavlja neuspeh integrativnih
funkcija ličnosti. Postoji i predlog da se kategorija poremedaja ličnosti promeni u kategoriju poremedaja
adaptacije , što bi olakšalo razumevanje i razlikovanja tranzitornih simptoma od hronične, preovlađujude
i jake simptomatologije. Ove činjenice su potpuno u saglasnosti sa psihoanalitičkom literaturom, koja
ističe da se borderline pacijenti mogu uporediti sa adolescentima i da adolescenti često funkcionišu kao
borderline odrasli i obrnuto. Bazični problem ovih pacijenata nije konflikt ved nedostatak i neispunjenost
iz najranijih godina detinjstva, što u kasnijem dobu može izazvati zastoj u razvoju ega, defekte raznih
instanci ličnosti i dovesti do različitog stepena nefunkcionalnosti osobe .
U radu je prezentovan prikaz starijeg adolescnta sa ispoljenom tranzitornom graničnom
simptomatologijom kroz integraciju psihometrijske eksploracije i višegodišnje psihoanalitičke
psihoterapije.

Ključne reči
poremedaj ličnosti, adolescencija, psihoanalitička psihoterapija

Page | 39
Dukanac Vesna, Institut za mentalno zdravlje
Bokalovid Gordana, Dom zdravlja Grocka

Uloga tredeg u triangularnoj situciji

Rezime
Primarni porodični trougao pruža detetu mogudnost spoznaje dve vrste povezanosti. Jedna povezanost
dete spaja sa svakim roditeljem ponaosob. Druga vrsta povezanosti suočava dete sa vezom između
roditelja iz koje je ono isključeno. Ako se veza između roditelja opaža kroz ljubav, a mržnja može da se
podnose u detetovom umu, to detetu obezbeđuje prototip objektnog odnosa trede vrste, u kome je ono
svedok, ali ne i učesnik.Tako nasataje treda pozocija iz koje se mogu posmatrati objektni odnosi.
Sporadična istraživanja govore da očevi imaju značajniju ulogu u negativnom kreiranju trede pozicije
triangularnog prostora.
Stvarni (ili figurativni) nedostatak oca ili neadekvatna dominantnost oca dovode do nemogudnosti
pravilnog razrešenja Edipovog kompleksa. U prvom slučaju zbog razvoja primitivnog straha od gubitka
(preostalog) roditelja i anksioznošdu pokrenute želje za bliskošdu. U drugom slučaju zbog potenciranja
teškoda u infantilnom odnosu majka-dete (derka) i kompenzatorne idealizacije oca. U oba slučaja otvara
se put strukturisanja psihopatologije, koja de se u punom obliku manifestovati u adolescenciji.
U radu su prezentovana dva klinička prikaza i smernice za psihoterapijski rad sa ovim pacijentima.

Ključne reči
edipalna situaciija, pozicija tredeg, psohoanalitička psihoterapija

Page | 40
Dukić Olja, „Tim“ Centar za edukaciju i istraživanja

Terapijski odnos sa decom i adolescentima u Racionalno-emotivnoj

bihejvioralnoj terapiji

Rezime
Formiranje dobrog terapijskog odnosa sa decom i adolescentima predstavlja težak zadatak. Probleme u
razvoju odnosa možemo nadi u činjenici da deca i adolescenti u psihoterapijski proces najčešde ne ulaze
sa intrinzičnom motivacijom, ved da udovolje zahtevima odraslih. Osim toga, usled limitiranih
kognitivnih kapaciteta deca najčešde nisu svesna da problem postoji, otežano misle o svom mišljenju,
nejasno iskazuju i identifikuju emotivna stanja i ne vide vlastitu odgovornost za ispoljena ponašanja.
Primarne strategije u razvoju terapijskog odnosa sa decom i adolescentima su reflektovanje osedanja,
direktna i iskrena komunikacija sa jasno definisanim pravilima uz bezuslovno prihvatanje i strpljenje za
ispoljene otpore koji se mogu prevladati preko igre, imaginacije, diskusije o problemu koji ima njihov
prijatelj i sl. Aspekt odnosa, koji takođe vodi porastu motivacije za tretman, predstavlja isticanje koristi
koju dete može da ima od učestvovanja u terapijskom procesu.
Empirijski nalazi pokazuju da ukoliko se terapijski proces odvija u stabilnom, prihvatajudem kontekstu sa
puno podrške, otpor terapijskoj promeni se smanjuje, a broj adaptivnih ponašanja se povedava.
Varijabla terapijskog odnosa predstavlja snažan prediktor ishoda terapijskog tretmana kod dece i
adolescenata. Pri tome, na ishod tretmana vedi efekat ima relacija terapeut-dete nego relacija terapeut-
roditelj. Razumevanje povezanosti između specifičnih aspekata terapijskog odnosa i pozitivnog ishoda
tretmana može doprineti razvoju efikasnijih intervencija za decu i adolescente.

Ključne reči
terapijski odnos, deca, adolescenti, REBT

Page | 41
Đurid Zoran, klinika "Dr Laza Lazarevid" Beograd

Psihodrama u radu sa psihotičnim pacijentima

Rezime
Autor razmatra rad sa psihotičnim pacijentom iz ugla sociometrije, Morenovih formulacija spontanosti i
kreativnosti i Bionovih iskustava u radu sa psihotičnima zasnovanom na teoriji objektnih odnosa i
njegovim sopstvenim teorijama. Kapaciteti za uspostavljanje transfernih relacija su važan element za
započinjanje rada sa osobama sa snažnim autističnim tendencijama. Simboličko mišljenje pacijenta se
razvija uz pomod psihodramskih tehnika i akcija. Stav terapeuta je da čeka i da podstiče, ne i da nudi
gotova rešenja. Kontratransferni odgovor je ključ za razumevanje i terapijska preduzimanja. Terapeut,
više nego grupa, predstavlja i ekran za projekcije beta elemenata i kontejner sposoban da primi,
metaboliše i u prihvatljivom obliku vrati pacijentu sirovi sadržaj njegovog nesvesnog i njihovog
zajedničkog nesvesnog. Prepoznavanje i razumevanje projektivne identifikacije kao vida komunikacije je
uslov bez koga se ovaj rad ne može odvijati. Alfa elementi nastali ovakvim radom predstavljaju novo
stanje svesti o sebi i drugom, približnije realnosti ili sasvim u skladu sa realnošdu. Osim nužnih teorijskih
objašnjenja, učesnici radionice mogu videti kako se konkretno primenjuju psihodramske tehnike i kako
se odvija psihodramska akcija kroz demonstraciju rada na sceni uz pomod predmeta i članova grupe kao
igrača psihodramskih uloga. Posle prikaza psihodramskog rada, predviđeno je i vreme za diskusiju.

Ključne reči
Psihotični pacijent, beta elementi, kontransfer, projektivna identifikacija, alfa stanje

Page | 42
Fontanji Andor

Uticaj egzistencijalnih pozicija na partnerske afektivne vezanosti

Rezime
Cilj ovog istraživanja je proučavanje uticaja egzistencijalnih pozicija na obrasce partnerske afektivne
vazanosti. Odnosno, želi da se sazna mogudi način edukacije odraslih za kvalitetne i dugoročne
partnerske odnose kao i stabilizacija neusklađenih, haotičnih brakova.
Vrednosni sud koji osoba zauzima prema sebi i prema drugima nazivamo egzistencijalna pozicija. Da bi
ovaj koncept bilo razumljiviji potrebno je da se razlikuje bide od ponašanja. Egzistencijalne pozicije uvek
su usmerene na bide. Partnerska afektivna vezanost predstavlja obrazac osedanja, mišljenja i ponašanja
u partnerskim i bračnim odnosima, koja je zasnovana u detinjstvu i formira se na osnovu emocionalnog
odnosa majke i deteta.
Podaci o egzistencijalnim pozicijama, kao nezavisnim varijablama, prikupljeni su sa „Skalom životnih
pozicija (Boholst, 2002)“ a za proučavanje obrazaca partnerske afektivne vezanosti, kao zavisne
varijable, primenjeno je „Upitnik za procenjivanje partnerske afektivne vezanosti (Bartholomew i Shaver,
1988)“.
Uzorak ovog istraživanja su neslučajni uzorci, tj. ispitanici su dobrovoljno učestvovali u istraživanje što
omogudava validne rezultate, a ugrožava reprezentativnost.
U ovom istraživanju su prikupljeni podaci od 115 ispitanika ( 55 muških i 60 ženskih), koji su mladi odrasli
ljudi iz okolina grada Subotice.
Jedan od posebnih očekivanja istraživanja je bio dokazivanje pretpostavke da : „životna pozicija
pojedinca „ja sam OK, ti si OK“ ima pozitivan uticaj na stvaranje sigurne afektivne vezanosti među
partnerima“. Ova egzistencijalna pozicija i ovaj tip partnerske afektivne vezanosti je dominirao kod
ispitanika, zato zbog nedostatka ostalih kategorija, fokus istaživanja je stavljeno na pod dimenzije i
kategorije ovih varijabli.

Ključne reči
Egzistencijalne pozicije, partnerska afektivna vezanost, mladi odrasli,

Page | 43
Gajid Tomislav, "Regionalni centar za dinamičku psihijatriju"
Stamatovid Gajid Branka, Psihijatrijska služba, Zdravstveni centar Valjevo

Granični poremedaj ličnosti između psihodinamičke psihoterapije i

farmakoterapije

Rezime
Granični poremedaj ličnosti predstavlja terapijski najzahtevniji klinički entitet u svakodnevnoj praksi.
Najviše stigmatiziran, aktivno izbegavan za tretman i od strane psihijatara i od strane psihoterapeuta,
godinama je ostavljan po strani u našoj sredini. Razlog se sa jedne strane može tražiti u nizu objektivnih
problema u tretmanu, ali i u neadekvatno i nedovoljno savremeno obučenim i obrazovanim
profesionalacima sa druge strane.
Teškode u zadržavanju pacijenata u kontinuitetu psihoterapijskog procesa, problemi sa održavanjem
neutralnosti i granica, problemi sa pasivnošdu i terapijskom tehnikom, kao i svojevrsni kontratransferni
acting-out, su samo deo pitanja na koja je imala da odgovori psihodinamički orjentisana psihoterapija.
Pored toga, nekonzistentni odgovor na različite klase medikamenata, osetljivost na farmakoterapiju i niz
neželjenih efekata su osnova nerazumevanja, problema ali i izostanka adekvatne terapije graničnog
poremedaja ličnosti od strane usko biološki orjentisanih psihijatara.
Rad daje prikaz neophodnosti integrativnoog pristupa terapiji Graničnog poremedaja ličnosti, kako u
poznavanju novina u istraživačkim rezultatima, tako i u važnosti poznavanja i primene novih, jasno
definisanih psihoterapijskih tehnika namenjenih za ovu kategoriju korisnika. Na koji način se od
neželjenog i hroničnog pacijenta došlo do kategorije pacijenta sa dobrom prognozom i koji su to još
zadaci koji se postavljaju pred istraživače, ali i praktičare, pokušade da odgovori ovaj rad.

Ključne reči
granični poremedaj ličnosti, psihodinamička psihoterapija, psihofarmakoterapija

Page | 44
Hegeduš Nadica, Predškolska ustanova Meda

Tretman odnosa roditelj-dete u okviru Transakcione analize

Rezime
Karakteristike terapijskog rada sa decom, dete kao pacijent, razvoj ego stanja i faze razvoja po Pam
Levin, porodični skript, procena uloge koja je detetu namenjena u okviru skripta, implikacije za terapiju,
identifikacija iracionalnih uverenja kod deteta, dekontaminacija i nova odluka, središnja uloga igre,
vodjenje roditelja i roditeljski transfer, tretman odnosa roditelj- dete

Ključne reči
igra, porodični skript, iracionalna uverenja kod dece, nova odluka

Page | 45
Huber Izabela, privatna praksa

Savremena psihoterapija kao nova interdisciplinarna nauka o čoveku

Rezime
Tokom poslednje decenije psihoterapija čini ozbiljan napor da se etablira kao samostalna naučna
disciplina, studijski fah i profesija. Za uspeh na tom putu od presudnog značaja su a) njeno teorijsko
utemeljenje kao discipline koja prevazilazi uzane okvire tradicionalnih, često međusobno rivalski
orijentisanih, psihoterapijskih modaliteta i b) empirijsko utemeljenje - razvoj istrazivačke aktivnosti, koja
se pored evaluacije fokusira i na osvetljavanje bazičnih procesa i varijabli psihoterapijske promene. Nova
nauka stoji pred zadatkom pozicioniranja u odnosu na interdisciplinarnu matricu nauka koje se bave
čovekom, što je centralni predmet ovog izlaganja.
Naročito interesantan je odnos psihoterapije sa novim, prvenstveno prirodnonaučnim disciplinama, koje
doživljavaju turbulentan razvoj poslednje decenije, kao što su kognitivna neuronauka, afektivna
neuronauka, interpersonalna neurobiologija, multidiscilinarne studiije svesti isl. Rezultat ovog susreta je
pojava neuropsihoterapije (napr. Kozolino, Grave), koja nastoji da bude i vrsta opšte, integrativne
psihoterapije.
Drugi važan odnos savremene psihoterapije je prema filozofiji, koja se sve više okrede promišljanju
značenja novih nalaza neuronauke za shvatanje čoveka. Pokazademo da se ovi ne moraju shvatiti u
redukcionističkom maniru; studije neuroplasaticiteta pokazuju, naprotiv, da psihoterapija svojim
nefizikalnim metodama dovodi do promena, ne samo u domenu doživljavanja i ponašanja, ved i do
moždanih promena. Psihoterapija, koja se u prvom redu bavi čovekovim subjektivnim svetom i upudena
je na metode I lica postaje važan partner u dijalogu sa objektivnom naukom i njenim metodama III lica.
Tredi važan odnos savremene psihoterapije je prema kontemplativnim disciplinama, naročito azijske
provenijencije koje su uticale na gotovo sve psihoterapijske modalitete. Kotemplativne prakse, poput
budističke meditacije sabranosti (mindfulness) napr. pokazuju se u savremenom kontekstu kao modne
tehnologije promene (“samodirigovana neuroplastika“ Henson). Novo shvatanje tradicionalnih
spiritualnih disciplina kao antropotehnika (Sloterdijk), van institucionalno-religioznog, pa čak i
metafizičkog konteksta („postmetafizička spiritualnost“ Vilber) otvara prostor za potpuno nov i plodnan
dijalog psihoterapije i duhovnosti.

Ključne reči
psihoterapija interdisciplinarnost neuronauka filozofija kontemplativne discipline

Page | 46
Ilid Dragana, EAPTI Geštalt Studio Beograd, Psihološko savetovalište Novi prostori, Beograd

Susret i stid kao fenomeni u terapijskom odnosu

Rezime
Novi trendovi u razvoju savremene geštalt terapije posebnu pažnju posveduju stidu kao fenomenu koji
se često pojavljuje u terapijskom procesu: kod klijenta, kod terapeuta, kao ko-kreacija u odnosu između
terapeuta i klijenta.
Stid je u vezi sa našim generalnim doživljajem da naše totalno bide nije u redu. To se ne odnosi samo na
jedan aspekt, ne odnosi se na neku aktivnost, ved je osedanje stida doživljaj da naše kompletno bide ne
zaslužuje da postoji. Stid je “Ja sam pogrešan”. Nekim klijentima toliko nedostaje samo-podrška da
ponekad dožive gubitak granice selfa. Osedaju se ranjivim – pa čak fragmentiranim, to prevazilazi običan
doživljaj nelagode i često je razarajude.
Kod nekih klijenata stid je tako duboko ukorenjen da se redovno pojavljuje u terapijskom odnosu. Razlog
ovome je i rano formiranje stida, još na preverbalnom nivou (on se formira do druge godine).
Mala razočarenja ili neslaganja, komentari koji zvuče kao kritika, nerazumevanje ili nedostatak empatije
od strane terapeuta čine da se ove osobe osete fragmentirano, posramljeno ili napušteno. Mnogi
navode da se osedaju kao da im je sama egzistencija ugrožena.
Poseban primer ovog fragilnog self-procesa je tesno povezan sa stidom.Stid je sastavni deo terapijskog
procesa usled nekih karakteristika koje se javljaju u relacionom polju terapeuta i klijenta: nejednaka mod
u odnosu, transferne mogudnosti, relativna ranjivost klijenta i terapeutove nesvesne odbrane od
sopstvenog stida....
Takođe, važno je uzeti u obzir i stid koji se može pojaviti kod terapeuta. Taj stid može biti izavan
klijentovim projekcijama ljutnje i besa ( usled stida) usmerenih na terapeuta,zatim može biti deo ko-
kreiranog iskustva sa klijentom u terapijskom procesu, takođe, može biti kontratransferna tema
terapeuta itd.
Pošto stid može biti pokazatelj nedovoljne podrške da se osoba nosi sa situacijom, to je takođe i
terapeutu znak o klijentovom nedostatku podrške u terapijskom sistemu. Stoga je važno da terapeut
nikada ne forsira klijenta da nastavi sa terapijskom direkcijom koja izaziva stid.
Za terapeuta je važno da bude u kontaktu sa fenomenologijom stida i da stid prepozna ( stid je
automatska, dakle, nesvesna reakcija bida) i kada klijent manifestuje neke od simptoma može razmišljati
i proveravati da li je reč o stidu.
Ovaj rad de razmatrati, takođe, neke od sugestija za rad sa stidom, tj. terapiju stida.

Ključne reči
fragilni self, nedostatak samopouzdanja, podrška, skrivanje, ja nisam O.K., fenomenologija stida

Page | 47
Ilid Zoran, Psihijatrijska ordinacija Axis

Psihodramske tehnike u radu sa menadžerima u radnim organizacijama

Rezime
U radnim organizacijama se u kontinuitetu obavlja obuka (trening) menadžera u tzv "mekim veštinama",
koje se ne uče u okviru obrazovnog sistema a neophodne su liderske veštine u komunikaciji sa
zaposlenima. Psihodramske tehnike predstavljaju most koji povezuje psihoterapiju i posao- senzitiviše
menadžere na psihološke aspekte i obezbeđuje promenu ponašanja menadžera. Psihodramske tehnike
se primenjuju u učenju komunikacijskih veština, rukovođenju konfliktom, upravljanju promenama a
sastavni je deo role play vežbi mnogih treninga kao i individualnog i timskog poslovnog koučinga. Autor
iznosi razliku između psihoterapije, koučinga i treninga i navodi praktične primere psihodramskih
tehnika.

Ključne reči
psihodrama, radne organizacija, menadžeri

Page | 48
Svetlana Ivanovid,

Transakciona analiza u prevenciji odustajanja od tretmana zavisnosti od

droga u terapijskoj komuni

Rezime
Tretman izlaska iz zavisnosti od droga u terapijskim komunama, nosi sa sobom snažne rizike za koje
zavisnik i porodica nisu pripremljeni. Transakciona Analiza može, adekvatno primenjena da odigra
ključnu ulogu u prevenciji odustajanja od tretmana. Prikaz rizičnih tački, iz iskustva, definisanje TA
dijagnoze, rad na ROD, paraleno na Referentnom Okviru, sa ciljem realne orijentacije zavisnika, čime on
dobija alatku za susret sa kritičnom tačkom i prevaziđe je. Praktična intervencija na patološkom delu
ROD-a, pre ulaska u tretman.

Ključne reči
Zavisnosti, Droge, Transakciona Analiza, Prevencija, Odustajanje

Page | 49
Janjuševid Bosiljka, Joga savez Srbije; Međunarodno društvo za naučna interdisciplinarna istraživanja u
oblasti joge

Terapijski efekti joge u svetlu transpersonalne psihologije

Rezime
U radu se diskutuje o jogi kao psihoterapijskoj metodi u svetlu transpersonalne psihologije.
Transpersonalna psihologija proučava duhovnu stranu ljudskog iskustva, ona je psihologija integracije
ličnosti i duha (Maslov, 1969). Transpersonalna psihologija se bavi proučavanjem najviših potencijala
ljudi, kao i prepoznavanjem, razumevanjem i realizacijom jedinstvenih, duhovnih i transcendentnih
stanja svesti (Raphael, 2009).
Joga je sama po sebi psihološki sistem. Ona se može smatrati kao kognitivna, psihodinamična,
bihevioralna i transpersonalna psihologija u jednom (Rao, 1995). Joga je postala sredstvo za postizanje
zdravlja, efikasnosti i produktivnosti. Rađena su eksperimentalna istraživanja da bi se ispitali efekti
tehnika joge na određene psihološke procese. Tehnike kao što su telesne vežbe, vežbe disanja, vežbe
koncentracije, meditacija, relaksacija uključuju regulaciju disanja u različitim položajima ili sa različitim
gestovima, upravljanje pažnjom i koncentracijom i regulisanje misaonog toka (Salagame, 2010). Kroz
psiho-fiziološku disciplinu, znanje, određene stavove i način života, joga pomaže u prošitenju naših
psihičkih potencijala i svesti. U praktikovanju tehnika joge, najvažniji aspekt je svesnost – o svojim
interesovanjima, stavovima, vrednostima, željama, osedanjima, uverenjima, potrebama. Diskutujemo o
transpersonalnoj psihologiji i jogi kao metodama koje vrednuju nivoe iskustva koji prevazilaze uobičajen
doživljaj sebe, a nalaze se unutar sadržaja naše ličnosti. Osvešdenjem svih aspekata ličnosti pojedinac
ostvaruje mogudnost ostvarenja svih svojih potencijala.

Ključne reči
joga, psihoterapija, svesnost, transpersonalna psihologija

Page | 50
Janošev Melita, OB "Đ. Joanovid" Zrenjanin

Integrativni relacionistički model rada sa adolescentima i roditeljima

Rezime
Prikaz istovremenog rada sa adolescentom i njegovim roditeljima. Cilj je prevazilaženje zastoja na planu
njegovog samoostvarenja, ostvarivanje balansa pri realizaciji željenih (promotivnih), naspram
očekivanih, potrebnih (preventivnih) aspiracija putem analize i dekonstrukcije značenja njihovih
aktuelnih i transfernih relacija. Posebni osvrt je na osvešdivanju predstava sebe-s-drugima (u sklopu
šireg koncepta relacionih self-ova (Andersen & Chen)) svakog prisutnog člana porodice.
U osnovi procesni model psihoterapije, zasnovan na širokoj platformi CAP's modela (Mischel & Schoda);
uz koji se integrišu koncepti Relational Selves (Andersen&Chen); Promotion/ Prevention regulation focus
(Higgins); uz sveobuhvatniji pregled pristupa koji nude relacionalistički psihoanalitičari koji rade sa
decom/ adolescentima (Pantone, Jacobs).
U svakom trenutku seanse se prati interakciona dinamika (prvo samo sina i roditelja, a kasnije i njihove
mlađe derke, koja izražava želju da se i ona uključi u tretman), njihov međusobni odnos i specifična
psihološka atmosfera, kroz posmatranje do detalja sekvenci ponašanja svih učesnika, uz spontanu
cirkulaciju raznoraznih značenja koje artikuiliše svako od njih osvetljavajudi način svog specifičnog
doživljavanja i vrednovanja sadržaja koji su u opticaju.
Osnovni cilj je da se istraže mogudnosti novog ko-konstruisanja/ odnosno osmišljavanja onoga što se
zbiva među njima, ne bi li se stvorio psihološki prostor za promene postojedeg i istraživanje i testiranje
novih rešenja koja ih nede dovoditi u ved predvidljive repetativne obrasce (transferne relacije/
misinterpretacije) koji samo pojačavaju ved postojede defanzivne strategije kod svakog člana ponaosob,
utvrđujudi njihov sistem doživljavanja i uverenja.

Ključne reči
integrativna relacionistička psihoterapija procesni model rada

Page | 51
Jerinid Ljiljana, Pink International Company, Beograd
Raškovid Ljubica, Klinika "Dr Vorobjev", Beograd

Tipovi ličnosti u OK komunikaciji

Rezime
Workshop de demonstrirati primenu modela adaptacije ličnosti na komunikaciju psihoterapeut – klijent,
ali i u svakodnevnom životu. Model su razvili In Stjuart i Ven Džoins, transakcioni analitičari. Prednost
ovog modela je, pre svega, u njegovoj dobroj teorijskoj bazi, koja nam daje ne samo analizu ponašanja,
nego i uvid u strukturu ličnosti. Takodje je statističkim analizama dokazana i njegova validnost. Praksa
potvrdjuje da je brz, lako shvatljiv i primenljiv navigator u svih društvenih transakcijama, dobar vodič za
komunikaciju.

Ključne reči
tipovi ličnosti, transakciona analiza, socijalne veštine

Page | 52
Jevtid Marija, Univerzitet u Novom Sadu, Medicinski fakultet
Mojovid Marina, privatna praksa

Organizacje ovde i sada i grupni procesi

Rezime
Vreme u kom živimo je vreme promena, nesistematičnosti, nedostatka vremena, brzih i površnih
kontakata, vreme surogat informacija i medija... Institucije i organizacije izložene su kao i pojedinci svim
uticajima današnjice, te su tradicija i istorija, ali i vizija i misija organizacije podložne uticaju brojnih
spoljnih činilaca. Organizaciju možemo da posmatramo u svetlu ljudskih resursa, dakle grupe ljudi, koji
su se najčešde našli zajedno u želji da pre svega ostvare lične ciljeve, a tek onda na grupne ciljeve.
Svakako da je organizacija kao grupa više od zbira pojedinaca i da njen kapacitet svakako zavisi od
matriksa grupe koji je razvijen. Snagu jedne organizacije možemo da merimo i sposobnošdu da se
zajednički ciljevi organizacije stave u rang ličnih, ili čak iznad njih, što je veliki izazov u kompleksnim
organizacijama, podložnim uticajima današnjice. Interesantno je dakle u takvim uslovima izučavati
matriks grupe koji se razvija, odnose u grupi koji mogu značajno da utiču na napredak cele organizacije,
a u zavisnosti od njenog značaja i društva u celini. Otpor promenama i inercija sistema su veoma prisutni
i usporavaju ili prete da unaprede napredak i dovedu do potrebnih promena, koje su neminovne da bi
dovele do napretka društva.
Rad ukazuje na mogudnosti grupno analitičke psihoterapije u organizacionom konsaltingu. Kao što
terapeut razgovara sa klijentom, na odgovarajudi način komunicira i sa organizacijom, pojedinim njenim
delovima i da kroz proces utiče na razvoj organizacije u pozitivnom pravcu i ostvarivanje ciljeva
organizacije uz težnju za razvojem pozitivnog grupnog procesa. U tom cilju naglašava se značaj dodatne
edukacije grupno analitičkih psihoterapeuta, kao i drugih analitički orjentisanih terapeuta.

Ključne reči
organizacije, grupni procesi, matriks grupe

Page | 53
Jovanovid - Boka Dragana, CSR-Savetovaliste za brak i porodicu Novi Sad

Nivoi otpisivanja i terapijske intervencije u radu sa ženama koje trpe

nasilje

Rezime
Psihoterapijski rad sa zenama koje trpe nasilje je znacajno povezan sa uticajima porodicnog i socijalnog
okruzenja.Granice psihoterapijskog setinga je tesko uspostaviti. Iskustvo osobe koja trpi nasilje
prolaskom kroz institucionalni tretman, cesto utice na njen otpor i nepoverenje u terapijskom odnosu
izmedju terapeuta i klijenta, iako psihoterapijski proces zapravo jos nije ni zapoceo. Zasto je
psihoterapija sa osobama koje trpe nasilje dugotrajna, nedovoljno efikasna, bilo da se radi o
individualnom kontekstu ili kontekstu sistema pomoci u zajednici? Disfunkcionalna uverenja i ponasanja
koje odrzavaju nasilan odnos se identifikuju na razlicitim nivoima, intrapersonalnom (pasivno
reagovanje), interpersonalnom u odnosu na partnerom (vracanje u odnos u kojem postoji nasilje),
institucionalnom (odbacivanje zahteva, minimalizacija problema),drustvenom (nema evidencije).
Transakciona analiza kao psihoterapijska teorija i metod se pokazala efikasna u tretmanu osoba koje
trpe nasilje. Koncept koji je posebno primenljiv u konteksu rada sa nasiljem je Discounting chart ili
Tabela otpisivanja (aut.Ken Mehlor), preko kojeg se moze razumeti proces otpisivanja koji se desava u
referentnom okviru osobe koja trpi nasilje, ali i u porodicnim i institucionalnim okvirima. Ovaj koncept je
prakticar T.A. Julie Hay prikazala kao shemu za identifikaciju i intervenisanje u procesu otpisivanja, sto
olaksava brzi uvid i planiranje intervencije u savetodavno-terapijskom kontekstu. Posebno slozene
okolnosti nastaju kada se osoba koja trpi nasilje nalazi na tacki otpisivanja gde prepoznaje sopstvene
kapacitete za promenu, a institucionalna procedura, postupak ili profesionalac u sistemu pomoci
otpisuje sam problem ili ga minimalizuje, sto procesno ili cak i finalno potkrepljuje skripni obrazac
nemoci, nesposobnosti, nepoverenja i indirektno utice na odrzavanje nasilnog reagovanja unutar
porodicnog sistema. Uzroci otpisivanja unutar isntitucija su razliciti: nedovoljno znanja o pojavi nasilja u
porodici, nejasne procedure, nema sistema profesionalne podrske, disfunkiconalne predstave o
ponasanju „zrtve” u sistemu pomoci, pa tako imamo „spasilacke” i „progoniteljske” procedure u
reagovanju, sto ugrozava atonomiju osobe u situaciji nasilja koja ima sposobnost i prava na odluku.
Literatura:
1. Mehlor, Ken, Dip.Soc.Studs., Shiff, Eric (1975)," Trans.An.Journal, 5:3: „Discounting”
2. Bader, Ellyn M.A.., K.Zeig, Jeffry, M.S. (1976), Trans.An.Journal, 6:2: “Fifty-seven discounts”
3. Shiff, Aron Wolfe, Shiff, Jacqui Lee (1971.), Trans.An.Journal, 1:1: „Pasivity”

Ključne reči
Transakciona analiza, psihoterapija, skript, nasilje, otpisivanje

Page | 54
Jovanovid Magyar Aleksandra, Centar za podsticanje razvoja deteta

Implikacije interventnog coping programa na dečji bihevioralni

repertoar

Rezime
Ovo istraživanje ima za cilj da testira hipotezu o mogudnosti interventnog coping programa (COP) da
proizvede značajan porast konstruktivnih strategija prevladavanja averzivnih emocija kod ispitanika koji
su bili izloženi ovom programu. U COP-u su modifikovane neke od interventnih tehnika koje se koriste u
kognitivistički orjentisanim psihoterapijskim pravcima, a fokusiraju se na učenju konstruktivnih modela
kognitivne emocionalne regulacije.
Metod: 50 dece (uzrast 7-8 god.) koja su prošla četvoromesečnu obuku interventnog coping programa i
50 dece (uzrast 7-8 god.) koja nisu bila izložena programu. Obe grupe su prošle tri merenja: pre
programa, posle programa i follow up nakon 6- meseci.
Rezultati: deca koja su prošla interventni coping program, u odnosu na decu koja nisu bila izložena
programu, pokazuju a) značajno poboljšanje u frekvenciji odgovora i širenju postojedeg repertora novim,
pozitivnim obracscima ponašanja u prevladavanju averzivnih osedanja, i to slededim redom - tuge, besa,
stida i straha, b) značajno poboljšanje u porastu konstruktivnih strategija u adaptivnom copingu
averzivnih osedanja tuge, straha, besa i stida, i c) značajnu redukciju nekonstruktivnih strategija u
copingu osedanja tuge, straha, besa i stida.
Ova otkrida mogu da sugerišu na važnost preliminarne podrške u sprovođenju interventnih programa u
pravcu osnaživanja coping ponašanja kod dece na ranom uzrastu koja uključuju bihevioralne ili
emocionalne napore usmerene na promenu samog stresora ili na mentalna stanja koja ih štite od
direktnog izlaganja stresnom događaju.

Ključne reči
coping, konstruktivne strategije, averzivna osedanja

Page | 55
Jovanovid Tamara, SOS Ženski centar

Deca čiji roditelji primenjuju neadekvatno fizičko kažnjavanje iz aspekta

transakcione analize

Rezime
Porodica ima nezamenjivu ulogu u razvoju dece. Način na koji roditelji vaspitavaju decu povezan je sa
izgradnjom psihičkih struktura i tipa ličnosti dece. Sve što je osoba doživela u detinjstvu, sve što je
usvojila od roditeljskih figura, percepcije, osedanja koja su pratila događaje, zabeležena su u pamdenju i
utiču na dalji razvoj. Od vaspitnih postupaka roditelja i vrste transakcija koje imaju sa detetom u velikoj
meri zavisi kakvu de poziciju dete zauzeti prema sebi i drugima, kakvu de skriptnu odluku doneti, koje de
igre igrati i kakav de životni scenario stvoriti.
Postoji jasna i velika razlika između telesnog kažnjavanja i fizičkog zlostavljanja deteta.Telesno
kažnjavanje ved je samo jedan element vaspitnog reperotoara koji je rezervisan za krajnje situacije i koji
se zbog toga može primeniti povremeno. Stalno ili veoma često telesno kažnjavanje deteta, bez drugih
vaspitnih postupaka jeste zlostavljanje deteta. Za razliku od fizičkog zlostavljanja, telesno kažnjavanje ne
povređuje dete i ne ugrožava njegov telesni integritet. Roditelji kažnjavaju dete kako ono ne bi
ponavljalo opasno ili agresivno ponašanje u bududnosti, za detetovo dobro.
Nasilje nad decom je ekstremni oblik otpisivanja koji često primenjuju roditelji koji su i sami trpeli fizičko
zlostavljanje u detinjstvu. To se može objasniti time što su najvažnije sile za stvaranje scenarija svake
osobe poruke koje su primljene od roditelja. Uzrok čestog višegeneracijskog lanca nasilja u nekim
porodicama je porodični scenario koji se prenosi sa ego stanja roditelja na ego stanje roditelja njegovog
deteta, koje ono zatim prenosi na ego stanje roditelja svom detetu itd. Dakle deca koja trpe zlostavljanje
potencijalni su prenosioci destruktivnog scenarija i zato je prepoznavanje nasilja, reagovanje, rad sa
ovom decom jako važan kako bi oni aktivirali zdrave i nepatološke potencijale za dalji život.
Deca čiji roditelji primenjuju neadekvatno fizičko kažnjavanje u najčešde razvijaju neadekvatno ego
stanje roditelja i imaju povređeno unutrašnje dete. Osim što često u bududnosti primenjuju
neadekvatne disciplinske mere u odnosu na svoju decu, njihovo unutrašne dete je osujedeno, pa reaguju
na dva načina: ili su ekstremno povučeni, izbegavaju svaki oblik intimnosti I preosetljivi su na fizički
dodir, ili postaju buntovni i ispoljavaju agresivnost van kontrole, a kada odrastu mogu slepo zahtevati da
im bude udovoljeno bez obzira na tuđe zdravlje I bezbednost. S obzirom da su ovoj deci roditelji često
slali ukrštene ili skrivene transakcije sa porukom: ti nisi ok, oni neretko zauzimaju takvu poziciju prema
sebi i drugima. Često igraju igre kojima potvrđuju ove pozicije. Kada odrastu skupljaju markice besa ili
depresije. Najčešde igraju ulogu žrtve ili učenjem po modelu preuzimaju ulogu progonioca.
Deca koja su fizički zlostavljana imaju puno zabrana od kojih je najizraženija zabrana na život, zatim
zabrana da misli, da oseda. U svom odraslom kasnije imaju gomilu kontaminacija kako iz roditelja koji je
pun predrasuda, tako i iz deteta koje opaža realnost na iskrivljen način. Često imaju lezije ego granica
koje se manifestuju preteranim reagovanjem na realan stimulus. U kojoj meri i koliko de ovakvo dete
kada odraste imati poteškoda zavisi u velikoj meri od toga koliko de se aktivirati i informisati njegov
odrasli, preuzeti kontrolu i preispitati rane životne pozicije i odluke

Ključne reči
dete, neadekvatno fizičko kažnjavanje, destruktivni porodični scenario

Page | 56
Katid Ivana, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad
Došen Lidija, Edukativni centar PU Srbije
Jovanovic - Boka Dragana, Savetovalište za brak i porodicu CSR NS

Da li je moguda psihoterapija odnosa u organizaciji?

Rezime
Burne, kompleksne promene u okruženju uslovljavaju promenu organizacija koje traže efikasnije
pristupe i drugačije načine mišljenja kroz povedanje odgovornosti i značaja svakog zaposlenog u procesu
rada. Savremeno poslovanje iziskuje donošenje značajnih, inovativnih i veoma teških odluka za
menadžere kojima je potrebna pomod u njihovom donošenju i pronalaženju novih rešenja.Ono što
svakako razlikuje "zdrave” od "nezdravih” organizacija jeste postojanje patoloških procesa unutar
organizacije koje se manifestuje kroz poslovanje organizacije i interpersonalne odnose.
Organizacijska TA. se posebno bavi veštinama psihoterapijske dijagnoze i razvojem metoda za
podsticanje kapaciteta za promene. Kao efikasna teorija i metod omogudava identifikaciju i promene:
skriptnih obrazaca, otpisivanja, disfunkcionalnih predstava o komunikaciji i obrasce ponašanja,
simbiotskog odnosa na relaciji menadžer–zaposleni,...Od adekvatne psihoterapijske dijagnostike
problema u organizaciji zavisi definisanje cilja željene promene, na osnovu kojeg je mogude unapređenje
radnih procesa i poboljšanje radnih performansi zaposlenih. Ugovorene promene koje se dešavaju na
personalnom nivou, često predstavljaju trostrani ugovor između organizacije, zaposlenog i savetnika ili
coach-a.
Proces choaching-a, kao vrste intervencije u organizaciji doprinosi razvoju kompetencija, jačanju
interpersonalnih odnosa, otvaranju kreativnog procesa i opcija u odlučivanju, samodisiplini, procesu
učenja, stvarajudi siguran odnos između coach-a i zaposlenog u organizaciji radi ostvarivanja željene
promene. Primenom coaching-a otvaraju se novi vidici za pronalaženje efikasnijih strategija i rešenja u
radu kroz profesionalni i individualni razvoj.
Iskustvo ukazuje na prednost edukovanosti coach-a u domenu psihoterapije i savetovanja, kako bi
procena organizacijskog, timskog i individualnpog problema i kapaciteta za promenu bila zasnovana na
profesionalnim i etickim principima zastite, poverenja i pomoci u razvoju kapaciteta.
Literatura:
1. Thorpe, S., Clifford,J. (2003)," The Coaching Handbook: An Action Kit for Trainers & Managers",
Kogan Page.
2. Weiss,T., Kolberg, S. (2003), "Coaching competencies and corporate leadership“ , St. Lucie Press,
London.
3. Hewson, J., Colin, T. (1992)," Transactional Analysis in Management", Staff College., Bristol,
England, 1992.

Ključne reči
T.A. u organizaciji, terapijske intervencije, organizacijski skript, promena, coaching

Page | 57
Kecojevid Miljevid Snežana, KBC "Dr Dragiša Mišovid-Dedinje " Beograd

Grupe podrške pomažudim profesionalcima

Rezime
Brojna istraživanja u oblasti mentalnog zdravlja zdravstvenih profesionalaca ,pokazala su da zaposleni u
oblasti zdravstava i drugim negujudim profesijama imaju povišenu stopu psihičkog morbiditeta sa
visokom stopom anksioznih i depresivnih poremedaja , suicida, zloupotreba alkohola i supstanci kao i
profesionalnog sagorevanja ili burnout sindroma (Tillet, 2003) Ovakvi nalazi mogu biti povezani sa
profesionalniom stresom i/ili reflektovati "sindrom pomažudeg profesionalca " u kojem osoba najvedim
delom nesvesno bira negujudu profesiju kao odgovor na vlastitu vulnerabilnost.To ukazuje na potrebu za
ranim otkrivanjem problema kao i za zaštitom zdravstvenog i radnog funkcionisanja negujudih
profesionalaca kao visoko rizične i visoko vulnerabilne populacije.
Jedan od načina poboljšanja funkcionisanja kako timova tako i pojedinaca u njima jeste implementacija
grupne profesionalne podrške ili psihološke pomodi pomagačima .Ove grupe promovišu praksu otvorene
komunikacije, obezbedjuju sigurni prostor i vreme u kojem osoblje može uzjamano razmeniti pomod i
učiti izraziti i diskutovati teške emocionalne reakcije i omoguditi korišdenje punog opsega emocionalnih
odgovora u cilju kvalitetnije nege pacijenata i boljeg funkcionisanja radnog tima (Hartely and Kennard,
2009).
U radu de biti prikazano lično iskustvo u ulozi facilitatora jedne ovakve grupe pomodi sprovedeno tokom
7 nedelja sa zapolsenima na Internoj klinici KBC "Dr Dragiša Mišovid-Dedinje"u Beogradu

Ključne reči
grupna psihoterapija, sindrom sagorevanja,

Page | 58
Kolarevid Anđelka, SBPB "Dr S. Bakalovid" Vršac
Marinkovid Jelica, SBPB "Dr S. Bakalovid" Vršac

Prikaz slučaja. Psihoterapija OCD u svetlu neophodne nove nozologije i

klasifikacije.

Rezime
ICD 10 i MKB4 definišu OCD: Osnovno obeležje je ponavljanje opsesivnih misli ili prinudnih radnji.
Opsesivne misli su ideje, slike ili impulsi, koji se uvek iznova vradaju na stereotipan način. One, skoro
uvek, različito uznemiruju bolesnika i ovaj obično pokušava, ali neuspešno, da im se odupre. Ipak, one se
priznaju za svoje misli. Prinudne radnje i rituali su stereotipna ponašanja i stalno se ponavaljaju. Ove
same po sebi nisu prijatne, niti dovode od izvršavanja nekih korisnih zadataka. Njihova funkcija je da
spreče objektivno neprijatan događaj, koji bi mogao naneti štetu bolesniku ili drugima od njega. Obično,
bolesnik priznaje ovo ponašanje za besmisleno ili bezuspešno i pokušava iznova da ga otkloni.
Anksioznost je, uvek nepromenljivo, prisutna. Ako su prinudne radnje uporne, anksioznost je gora.
Ono što se pokazalo u praksi je da je ova deskripija sama po sebi dovoljna za istraživački rad,mogude kao
uputstvo za snalaženje u postavljanju opšte dijagnoze.Međutim za razumevanje psihopatologije, radi
lečenja ocd potrebno je razumeti i sam nastanak patologije u odnosu na sve one psihološke faktore koji
doprinose nastanku i razvoju ocd-a.
Tema ovog rada je psihoterapija kombinovanog ocd paranoidno kompulizvnog, anksiozno i izbegavajude
kompulzivnog ocd-a (nozologija,neobjavljeni rad Dr Zorana Milivojevida )
Prikazadu slučaj pacijenta I.Z., starog 35 godina, šumarskog inženjera, koji na psihoterapiju dolazi na
preporuku ordinirajudeg psihijatra sa Dg F22-paranoidna psihoza. Pacijent je započeo lečenje dve
godine, ranije, zbog intezivne ljubomore prema supruzi. Dan pred psihijatrijsko lečenje, tegobe koje su
inače trajale neko vreme, su se intenzivirale, imao je neprijatne misli kako de žena prevariti i kako ga
vara sa njegovim kolegama sa posla, kojih nije mogao da se oslobodi, koje su ga paralisale, imao je
užasan strah i potpuno slomljen javio se na lečenje. Psihijatar, po važedim dijagnostičkim kriterijumima, i
važedoj doktrini prepisuje neuroleptik i anksiolitik i nakon kratkog vremena emocionalno postaje
stabilniji, pa se prelazi na depo neuroleptik, jednom mesečno.
Međutim misli se i dalje namedu, i zbog toga dolazi na psihoterapiju. Psihoterapija počinje ugovaranjem,
klarifikacijom psihičkih doživljaja integrativno psihoterapijskim metodom, kasnije konfrontacijom Ego
stanja koji učestvuju u gradnji simptomatologije. Međutim, sam terapeut primeduje da mu nadolaze
interpretacije, mnogo ranije, nego što bi se očekivalo za psihozu, odlučuje da sačeka....razmatra tip
ličnosti, mehanizme odbrane..i krede da testira realnost u takvim konstelacijama. Dolazi do autentične
unutrašnje logike pacijenta i počinje da razmišlja da li se radi uopšte o psihozi...da li se možda radilo o
akutnom prolaznom psihotičnom poremedaju,ili.....Razmatranjem istorije pacijenta saznaje se da je
strogo vaspitan, majka zahtevna službenica, otac vojno lice, sam je išao u vojnu školu i započeo vojnu
akademiju koju napušta, uspeva u roku da završi šumarski fakultet. Kao mladid imao 2-3 veze, onda se
zaljubljuje u suprugu, koja mu iskreno uzvrada ljubav. Supruga ostaje trudna, i tada kredu njegovi
strahovi i misli kojih nikako nije mogao da se oslobodi.
Psihoterapijskim traganjem saznaje se da tada počinje da primeduje koleginicu i koja mu uzvrada
naklonošdu, i odjednom počinje da oseda strah da de se to saznati. Ne prelazi granicu imaginarnog
odnosa, ali oseda i strah i želju.

Page | 59
Potiskuje ih, ali se i ne snalazi u datoj situaciji, počinje da izbegava kancelariju i odjednom primeduje da
se sve vise okupira razmišljanjem o tome šta radi supruga i kredu misli kako ga vara sa njegovim
kolegama. Pacijent se"bori" sa mislima dvostruko, razgovara sam sa sobom, aktivno ih tera, ali ne
uspeva, jer oseda da ga nesto van njega preplavljuje.
Psihoterapije krede ka razumevanju termina Ja-ne Ja, jačanju Ja, koristedi transakcionu tehniku jačanje
Slobodnog Deteta, kroz oslobađanje skripta prepunog zabranama na uživanje, na izbor, da bude dete.
Pacijent se oseda jačim, misli se polako povlače, psihijatar ukida neuroleptik, ostaje na anksiolitiku, po
prvi put svesno uživa u vremenu sa suprugom, detetom...supruga ponovo gravidna, prolazimo ceo
period bez neuroleptika (diskutabilan je i anksiolitik) bez simptoma.....proređuju se seanse.
Zaključak: OCD je neuroza koja iziskuje kako dubiozniju zvaničnu klasifikaciju, tako da dijagnostika i
razumevanje i pristup i način lečenja budu adekvatniji i primenljiviji u njenom lečenju. Prikaz ovog
slučaja je zasnovan na novim razmišljanjima i postavkama.

Ključne reči
OCD, opsesivne misli, prinudne radnje, psihoterapija, simptomatologija, klasifikacija

Page | 60
Kostid Tijana, Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti
Petrovid Nikola, Visoka medicinska škola strukovnih studija "Milutin Milankovid"

Japanska kognitivno bihejvioralna terapija: Morita

Rezime
U ovom saopštenju prikazademo japansku verziju kognitivno bihejvioralne terapije koju je osmislio dr
Šoma Morita tridesetih godina dvadesetog veka. Ovo je jedan od najuticajnijih Istočnih psihoterapijskih
pravaca, još uvek nedovoljno poznat istraživačima i psihoterapeutima na Zapadu. Potiče iz Japana, gde
se primenjuje duže od 80 godina kao efikasan tretman neurotičnih emocionalnih poremedaja (posebno
socijalne fobije) koji se manifestuju na kognitivnom, bihejvioralnom i psihosomatskom nivou. Cilj Morita
terapije je modifikacija samozadržavanja i neurotskih samo-preokupacija radi ostvarenja klijentovih
samoaktualizujudih motiva. Veruje se da dogmatsko i samoporažavajude mišljenje kao i egocentrične
percepcije doprinose neurotičnim simptomima, koji nestaju promenom klijentovih obrazaca u mišljenju i
ponašanju. Jedan od glavnih koncepata je “želja za životom”, koji se odnosi na samozaštidujude, samo-
unapređujude i samo-aktualizujude motive. Klijenti se uče da je anksioznost normalna i prihvatljiva
pratilja u procesu ostvarenja ličnih ciljeva. Oni prolaze kroz četiri faze tretmana: apsolutni odmor uz
meditaciju (od televizije, posla i drugih ljudi, itd.), zatim dve faze radne terapije (sa lakšim i težim
zadacima) uz vođenje dnevnika aktivnosti i na kraju socijalnu integraciju. Sličnost sa REBT terapijom je u
naglašavanju prihvatanja i podnošenja negativnih simptoma anksioznosti, a razlika u tome što je u REBT-
u prihvatanje anksioznosti samo preduslov za rad na anksioznosti kao nezdravoj, negativnoj emociji koju
određenim tehnikama treba transformisati u zdravu emociju.

Ključne reči
Japan, Morita terapija, sličnosti i razlike sa REBT.

Page | 61
Krsmanovid Darka, Psihopolis institut, gimnazija "Crnjanski"

"DRES KOD" – dekodiranje životnog skripta

Rezime
Radionica je inspirisana upečatljivim prikazom Erika Berna ne tako jasno vidljivih dresova koji nas
etiketiraju i povinuju odgovarajudim obrascima ponašanja.
U radu sa edukantima transakcione analize i malim iskustveno-edukativnim grupama pokazala se dobrim
instrumentom za ulazak u skript kroz otkrivanje poruka koje šaljemo sebi, drugima i svetu u kome živimo
i uviđanje koliko one određuju kvalitet naših odnosa, dominaciju ego-stanja i neretko skriptiraju naše
ponašanje i grade naš životni scenario.
CILJ radionice je da prikaže uticaj roditeljskih poruka na nastajanje našeg psihološkog "dres-koda".
Uvid u naše "rane dresove" otvara mogudnost odluke o promeni.
Novi "dres" podrazumeva svesni izbor poželjnih osobina i obacivanje toksičnih poruka.
Simbolički proces koji se odvija kroz angažovanje svih ego-stanja ima za cilj da klijentu, grupi i terapeutu
ostavi dovoljno prostora za kreativnost u procesu donošenja odluka o promeni.

Ključne reči
transakciona analiza, roditeljske poruke, dres, scenario, nova odluka

Page | 62
Krsmanovid Darka, Psihopolis institut, gimnazija "Crnjanski"

Odnos psihoterapeuta i okruženja adolescenata u terapiji

Rezime
Adolescentska populacija spada u grupu koja poslednjih godina sve češde na vlastitu ili na inicijativu
roditelja ili škole traži pomod psihoterapeuta za vrlo širok dijapazon problema.
Ovaj rad razmatra teškode u psihoterapijskom radu sa adolescentima u kontekstu odnosa terapeuta i
okruženja adolescenata u dva pravca - očekivanja terapeuta i očekivanja od terapeuta. Obuhvata
razmatranje standardnih obrazaca koje koriste terapeuti, roditelji, porodica, škola, vršnjačke grupe…
Neprepoznavanje ovih obrazaca vodi terapeuta u začarani krug igranja igara sa klijentom ili njegovim
okruženjam, od kojeg adolescenti imaju najmanje koristi i obično odustaju od terapije ili i sami ulaze u
igranje skrivenih psiholoških igara ne bi li za sebe pribavili sekundarnu dobit od terapije.
Formalna nedefinisanost zanimanja psihoterapeuta (zakon, nomenklatura...), osetljivost adolescentske
grupe kao i nepovoljna društveno-ekonomska klima čine položaj psihoterapeuta vrlo kompleksnim i
zahtevnim, te ukoliko želimo da na ovom planu postignemo pozitivne pomake, promene moraju da
krenu upravo od nas, pre svega kroz ispravljanje pogrešnih očekivanja i uverenja klijenata, njihovog
okruženja, ali i nas samih.
Takođe smatramo značajnim podizanje opšteg društvenog nivoa svesti o važnosti pravilnog vaspitno-
obrazovnog rada sa adolescentskom populacijom i jasnim strukturisanjem mreže subjekata i institucija
koji u taj rad trebaju biti uključeni daleko više od (trenutnog) proklamativnog nivoa, kao i njihovom
permanentnom edukacijom.
U tom smislu mogude je osmisliti programe koje bi psihoterapijski modaliteti ponudili školama i
roditeljima, a koji bi podrazumevali prevenciju, edukaciju i savetovanje, saradnju sa pedagoško-
psihološkom službom, supervizije za profesore, akreditacijom seminara sa ovom tematikom kod
Ministarstva prosvete, organizovanje zajedničkih akcija u prostoru škola i sl. u čemu ved imamo
određena pozitivna iskustva.

Ključne reči
terapija adolescenata, pogrešna uverenja, očekivanja, igre, promene

Page | 63
Krstid Kristina, Medicinska škola "dr Andra Jovanovid", Šabac

Suicidnost i antisuicidni ugovori u psihoterapiji (transakciono-analitička

perspektiva)

Rezime
Socijalno-demografska obeležja suicida, u poslednjih 45 godina, otkrivaju povedanje stope suicida na
globalnom nivou za 60%. U periodu od 1953. do 2008. godine, u našoj zemlji, samoubistvo je izvršilo
66,7 hiljada osoba, što prosečno iznosi oko 1200 osoba na godišnjem nivou (Jugovid, 2011). Suicidni rizik
predstavlja nezaobilazni element terapijskih radnih odnosa. Vedina psiholoških teorijsko-terapijskih
koncepcija intrapsihičku dinamiku suicidnog akta sagledava kroz prizmu frustriranih psiholoških potreba
koje leže u osnovi suicidne ideacije. Spirala suicidnog uma otkriva dihotomiju i rigidnost mogudnosti,
koje dovode do finalnog zaključka – smrt je najbolja alternativa za nepodnošljivi život (Cornell, 2007).
Transakciona analiza na samoubistvo gleda kao na čin očajnog i bespomodnog Deteta (Orten, 1974).
Suicidne fantazije sadrže rane primitivne relacione jedinice ego stanja i mogu biti identifikovane kroz
transferno-kontratransfernu matricu. Intrapsihički konflikti pradeni su narcističkim povlačenjem iz
realnosti i regresijom u poziciju blagostanja (Little, 2006). U radu sa suicidnim klijentima, veliki broj
psihoterapeuta sklapa antisuicidne ugovore (ASU). Sistematski pregled literature ukazuje na
neadekvatnu konceptualnu, praktičnu i empirijsku razrađenost ASU, odnosno nepostojanje empirijske
podrške njihove efektivnosti u kliničkom setingu (Rudd, Mandrusiak & Joiner, 2006). Sa aspekta
transakcione analize ovi ugovori predstavljaju deo sveukupne terapijske strategije. ASU su veoma važno i
korisno sredstvo u terapijskom radu sa suicidnim osobama ukoliko se sklapaju pravovremeno, na
ispravan način i u odgovarajudem kontekstu. Prema Vajtu (2008) koriste se sa ciljem prevazilaženja
aktuelne krize proizašle iz suicidalne ambivalentnosti (inkongruentnog internalnog dijaloga, iskazanog u
terminima “želim da umrem” (pozicija AD) i “želim da živim” (pozicija SD). Upotrebljavaju se u svrhu
odlaganja suicidnih impulsa, tokom kog aktivnog rada na klijentovoj zabrani “Nemoj da postojiš”, kao i
kreiranja setinga u kom terapeut može da uspostavi vezu sa samodestruktivnom istancom klijenta.
Terminalni ASU bazira se na relacionom procesu koji se na kraju završava intrapsihičkim procesom u
klijentu (White, 2008).

Ključne reči
suicid, antisuicidni ugovor, ego stanja, “nemoj da postojiš”, transferno-kontratransferna matrica,
transakciona analiza

Page | 64
Kurjački Željka,

Uticaj traumatskog iskustva na referentni okvir

Rezime
Ovaj rad se bavi pozitivnim uticajem izvesne količine stresnih događaja u životu pojedinca na njegov
referentni okvir i, posledično, na sposobnost suočavanja pojedinca sa traumatskim iskustvom. Naime,
traumatski događaj predstavlja događaj koji je u suprotnosti sa slikom koju pojedinac ima o sebi, drugim
ljudima i svetu, tj. događaj koji „nije smeo da se desi“. Što je pojedinac u toku svog života više bio
zaštiden od stresnih događaja, to je veda njegova iluzija o sopstvenoj modi, postojanju pravde na svetu i
sl. Posledica toga je da je njegovo suočavanje sa stresom manje efikasno. Ljudi koji su imali težak život
često imaju tačniju sliku sveta i njihovo suočavanje sa stresnim događajima je efikasnije. U radu se
navode aspekti traumatskog događaja koji utiču na referentni okvir (postojanje počinioca, izolovanost
događaja), kao i strategije kojima de se pojedinac služiti u nastojanju da traumatski događaj integriše u
svoj referentni okvir. Jedna od strategija koje su opisane je samookrivljavanje. Osoba optužuje sebe za
događaj koji se desio, a koji je očigledno bio van njene kontrole. Ovom strategijom osoba pokušava da
povrati sliku o sebi kao o modnoj osobi i svetu kao pravednom mestu. Logika je slededa – ako sam ja kriv
što se to desilo, onda mogu nešto da uradim da sprečim da se to ponovi (ja sam i dalje modna osoba), a
pošto sam ja kriv, stigla me je zaslužena kazna (svet je i dalje pravedno mesto gde svako dobije ono što
je zaslužio).

Ključne reči
referentni okvir, trauma, traumatski događaj

Page | 65
Kurjački Željka,

Transferna relacija klijent-terapeut

Rezime
U ovom radu su prikazani i objašnjeni transfer iz ego-stanja Roditelj, R2, i tri vrste transfera iz ego-stanja
Dete, C2 (odbrambeni transfer, projektivna identifikacija i introjektivni transfer). Poseban naglasak je
stavljen na projektivni ili odbrambeni transfer, tj. projekciju pozitivnog i negativnog dela neintegrisanog
Magičnog Roditelja (projekcija Majke Vile i Majke Veštice) i terapeutove kontratransferne reakcije na
svaku od ovih projekcija.

Ključne reči
transfer, projekcija, Roditelj, Magični Roditelj, Majka Vila, Majka Veštica

Page | 66
Kus Ambroz Maja, Psihovital
Kus Ambroz Jernej, Dialog

Partnerski odnos jest ugovor

Rezime
Izbor metoda i tehnika u partnerskoj terapiji zavisi prvenstveno od toga kako terapeut i modalitet u
kojem radi definiraju partnerstvo. U našem radu polazimo od predpostavke, da se ljudi uvek ponašamo
u skladu sa svojom logikom i sa namenom, da svesno ili nesvesno, našim ponašanjem nešto pridobijemo,
potvrdimo naš skript ili da postignemo cilj.
Kada ponašanje individue nije funkcionalno, postoji mogudnost da promeni ponašanje ili da usvoji novo
ponašanje. U partnerskom odnosu nismo sami, je zajednički konstrukt, zato su za partnerski odnos
odgovorna partnera. Zbog toga partnerski odnos tretiramo kao ugovor i što je bolje ta ugovor definisan i
jasan, veda je mogudnost za kvalitetan partnerski odnos. Vremenom se promenimo i sa tim naše
vrednosti, ciljevi kao i svjet oko nas. Zbog toga i ugovor nije trajan, nego ga je potrebno sa vremenom
proveravati. Svaka promena bilo kog člana, treba da vodi prenovi dogovora za oba partnera.
Ljubavni partnerski odnos je zbog prisustva ljubavi drugačiji od partnerskog odnosa, kakvog imamo sa
poslovnim partnerima,. Kad imamo u mislima poslovni partnerski odnos, onda obično uzmemo dosta
vremena za razmišljanje, naše želje, očekivanja, sa advokatom pripremimo ugovor, ako su u pitanju veči
novčani iznosi upotrebimo i dva ili više različitih advokata, nedemo ništa prepustiti slučajnosti. A kada
ulazimo u parterski odnos sa voljenom osobom, mi se previše desto prepuštamo mitu, da je ljubav
dovoljna za uspešan partnerski odnos, a sa tim ved na samom početku rizikujemo mogudnost kvalitetnog
odnosa.
Ne razumevanje različitih interesa, nedostatak komunikacije, zajedničkih interesa, prisustvo trede osobe
je sve češde put ka kojem vodi nedefinisan odnos-ugovor.
Vedina ljudi koji imaju probleme u braku ili partnerstvu ne čitaju knjige, ne odlaze niti na terapiju.
Medjutim vrlo dobro poznaju narodnu tradiciju i mit o zaljubljenosti. Zato bi bilo dobro, da se ideja o
definiciji partnerskog odnosa-ugovoru proširi med publiku i postane tz. novi mit, koji bi omogudio
ljudima kvalitetnije partnerske odnose.

Ključne reči
Partner, odnos, ugovor, poverenje, odgovornost

Page | 67
Kuzmanovid Snežana, Dom zdravlja "Stari grad" Beograd

Ulazak novog člana u grupu

Rezime
Grupna analiza se odvija odredjenom tehnikom. Postoje zatvorene, otvorene i poluotvorene grupe.
Elementi psihoanalize i grupno-specifični faktori čine njen teorijski okvir. Poštuju se propisani uslovi,
principi ponašanja i uspostavljanje kulture grupe. Analiziraju se otpori, transfer, kontratransfer,
interpretira se, članovi grupe slobodno asociraju (slobodno lebdeda diskusija).
Uloga vodje je kompleksna. On je važna transferna, a istovremmeno i važna aktuelna figura. Od dobre
selekcije članova zavisi tok, efikasnost, kultura i uspeh cele grupe. U poluotvorenim grupama od velikog
značaja je i kada i zašto uvodi novog člana. Terapeut uvodi novog člana polazedi od principa benefita za
njega, ali i cenedi benefit grupe. Novi član treba da je motivisan, introspektivan, sposoban za
uspostavljanje transfera. Razlog od strane grupe jeste stagnacija u grupnoj dinamici, ali može biti i
formalni (smanjenje broja članova).
Novi član je anksiozan i ulazi u transferni odnos sa drugim članovima i terapeutom.
Članovi grupe su ved u interakcijskom odnosu, zavisno od razvojne faze grupe (Jalom razlikuje 4 faze) i
medju njima uvek postoji tenzija. Oni ponavljaju svoje odnose iz prošlosti i eksternalizuju delove selfa i
objekta. Radi se o transfernim odnosima medju samim članovima, prema terapeutu, prema celoj grupi, a
ulaskom novog člana se provociraju nove anksioznosti. Što je grupa nezrelija, primitivnije su,
paranoidno-shizoidnog tipa. Reakcije pojedinih članova se sažimaju u grupno reagovanje, pri čemu se
prepoznaje strah od gubitka omnipotencije i grupa deluje narcistički: regresivnim zatvaranjem,
neprihvatanjem novog člana i agresijom, čime mu dodeljuju ulogu žrtvenog jarca, ili obrnuto,
prihvatanjem, zaštitničkim, materinskim odnosom, smatrajudi ga nemodnim.
Terapeut treba da je spreman da prihvati projektivnu agresiju grupe, da je kontejnira, ali na
konstruktivan način i da kroz intervencije pomogne grupi da je razume i razreši na nov, zreliji način.
Njegov profesionalni stav podrazumeva „analitičku poziciju“, svest o kontratransferu, koji je neophodan
i samo takav koristan.

Ključne reči
grupna analiza, novi član, transferni odnosi

Page | 68
Manojlovid Jelena, FMK Departman za psihologiju, Univerzitet Singidunum, Beograd

Terapeutov doživljaj sebe i terapijska relacija

Rezime
U istraživanjima koja govore o terapijskom procesu pominje se uloga različitih faktora, ali se nedovoljna
pažnja posveduje terapeutima bez obzira na njihovu nesumnjivu ulogu i značaj za odvijanje terapije. U
različitim istraživanjima tehnici, odnosno terapijskom modalitetu pripisuje se samo skromnih 15%, dok
se smatra da terapijska relacija ima dvostruki učinak pošto se čak 30% efekta terapije pripisuje upravo
terapijskom odnosu,. Ali ni terapijska tehnika ni terapijska relacija ne dešavaju se bez terapeta, pa zašto
je onda terapet ostao u senci ostalih doprinosedih faktora, prisutan ali nedovoljno posmatran i
istraživan? Neki teoretičari veruju da je tako bolje i da se u odnosu na terapeuta i njegovu ulogu mnogo
toga podrazumeva. Iako je ovakva argumentacija neubedljiva, ipak nema dovoljno istraživanja koja se
bave terapeutima bez obzira što ved zdravorazumski možemo da pretpostavimo da različiti faktori
ličnosti i svojstva terapeuta igraju ulogu ne samo u odnosu na izbor profesije i modaliteta, ved i na
uspešnost terapijske prakse.
U ovom izlaganju pokušademo da se fokusiramo na terapeuta kao neospornog činioca terapijskog
procesa i da posebno ukažemo na značaj terapeutovog doživljaja sebe za uspostavljanje produktivnih
terapijskih relacija i samim tim i pozitivnog ishoda terapije.

Ključne reči
psihoterapija, ličnost, istraživanja

Page | 69
Manojlovid Snežana, Vrtec Vrhovci, Ljubljana;IDO.Psihološke storitve in psihoterapija

Uticaj roditelja odraslog klienta na psihoterapeutski proces

Rezime
Jednom davno mi je prijatelj pričao o smrti roditelja:"Da, osetio sam žalost. Ali jače sam osetio slobodu."
Moja klientkinja, sa kojom radim ved nekoliko godina i trenutno oseda kako "stoji na mestu" mi kaže:"
Ruke mog mrtvog oca me me stežu oko vrata! Zauvek du ostati samo njegova!?
U razvojno analitičnoj terapiji dece, psihoterapeut radi sa roditeljima/starateljima I tako istovremeno
utiče na “odnosnu okolinu” svog klienta.
U istom psihoterapeutskom modalitetu sa odraslim klientom, radi samo sa njim. Povremeno I ti, požele
da terapeut umesto njih “poboljša” njihove partnere, decu, roditelje.
Opažamo tendenciju klienata, da se u odnosu do partnera i dece osredotoče na aktualna dogadjanja i
tek uz pomod terapeuta, prepoznavaju transferne relacije.
U odnosu sa roditeljima je klientima ta dvojnost odnosa transparentnija.
Dok je klient u procesu psihoterapije su njegovi roditelji živi, preminuli ili se njihova smrt dogodi u tom
vremenskom periodu. Da li I kako to utiče na razvoj i uspeh psihoterapije? Da li, ukoliko su roditelji
preminuli, klient lakše iznosi intrapsihičke sadržaje, vezane na primarni odnos I to omogudava brži
prenos transferne neuroze u psihoterapeutski proces? Roditelji, koji su živi povedavaju mogudnost acting
outa izvan psihoterapeutskog procesa. U kojoj situaciji je observirajuda uloga ega klienta uspešnija?- kad
se bavi pretežno intrapsihičnim u specifičnom “veštačkom” odnosu sa psihoterapeutom ili ako u
realnosti vidi manifestacije infantilnih relacija? Uspešno korektivno psihoterapeutsko iskustvo utiče na
realne odnose klienta. Pozitivne promene u odnosu sa roditeljima, mogu pojačati reparaciju?!
Ved citirana klientka, kaže I to:”Ponekad mislim, da bi moj tata želeo da samsredna! Da je živ, rekao bi mi
– živi slobodno”.

Ključne reči
Transfer, kontratransfer, smrt, analitična, objektni odnos

Page | 70
Manojlovid Snežana, Vrtec Vrhovci, Ljubljana;IDO.Psihološke storitve in psihoterapija

Odnos muškog i ženskog principa! Vaspitanje savremene dece

Rezime
Želela bih da sa kolegama podelim opažanja o promenama koje se odvijaju u savremenom zapadnom
društvu.i kako se one odražavaju na uloge polova Uloga žena se je intenzivno menjala i tako dovela do
značajnih promena u muškim ulogama. Možda zbog svih nastalih promena ni jedan ni drugi pol nije
sasvim zadovoljan. Kao da su imali druga očekivanja, kao da se oseda razočarenje.
Možda je sad trenutak da malo dublje pogledamo šta se desilo sa starim stereotipima i kako izgledaju
novi (reklame, filmovi, literatura i mediji) ! Pre svega, pa pogledajmo kako se u njima snalaze žene,
muškarci I deca. I naravno, kuda sve to vodi!?

Ključne reči
identifikacija, pol objekt, psihoanaliza, edipalni konflikt,

Page | 71
Marid Lalovid Gordana,
Bajid Miljana, Bolnica za cerebralnu paralizu

Nek cveta hiljadu cvetova

Rezime
Susret terapeuta različitih orijentacija, otvaranje tema odnosa i stereotipa medju terapijskim
modalitetima sa ciljem upoznavanja drugih pristupa, boljeg razumevanja, stvaranje uslova za bolju
saradnju i za potpuniji uvid u ono što je zajedničko u našoj profesiji

Ključne reči
terapijski modaliteti, odnosi, profesionalni identitet

Page | 72
Matijevid Dejan, student master studija

Medijacija i transakciona analiza u razrešenju konflikta.

Rezime
Svaka osoba u toku svog životnog doba komunicira sa mnogo pojedinaca i grupa. U tim komunikacijama,
neretko dolazi do nerazumevanja, nesklada, razlika u stavovima i razmišljanjima, kao i do ozbiljnih
konflikta koji, između ostalog mogu nastati i zbog nerazumevanja razlike između pojedinca kao osobe i
njegovog ponašanja što je osnova za modernu teoriju strouka u transakcionoj analizi. Problem nastaje
kada se takvi problemi nagomilaju ili zakomplikuju, pa osobe nisu u stanju da ih same razreše. Ukoliko
osoba želi da rešava probleme u komunikaciji sa drugima, ili da radi na promeni sopstvenih uverenja,
može da izabere psihoterapiju, kao i medijaciju. Medijacija predstavlja dobrovoljno, stručno vođeno,
plansko, trajno razrešenje konflikta među osobama. Kombinacijom transakcione analize i medijacije, kao
metodološki snažnih, i praktično dokazanih načina rešavanja problema, može se umnogome poboljšati
kvalitet života pojedinca. Najvažnija zajednička stavka između TA i medijacije je da obe imaju za cilj da
dođu do pojedincu prihvatljivog rešenja (optimalnog/željenog stanja).
Oba pristupa se metodično i studiozno bave medjuljudskim odnosima, te komunikacijom među
jedinkama (transakcijama). I medijator i terapeut su obavezani na diskreciju, kao što su obavezani i da
učine sve u svojoj profesionalnoj modi, da pomognu klijentu. Odnos terapeuta i klijenta, kao i odnos
medijatora i klijenta se baziraju na istim stvarima, na medjusobnom poverenju, te veri klijenta u
stručnost i iskustvo osobe sa kojom radi. Na kraju krajeva, i medijator i terapeut teže da iz njihove
kancelarije izađe zadovoljna osoba.
Rad ce biti teoretski prikaz sličnosti i razlika procesa medijacije i procesa psihoterapije po načelima
transakcione analize. Takodje, rad de ukazati i na mogudnost kombinacije ova dva metodološka pravca,
sa ciljem bolje i efikasnije pomodi klijentu. Takođe, bide analizirane i slabosti ponuđenih pravaca (npr.
medijator=spasilac). Sveukupno, cilj rada je da utvrdi kompatibilnost medijacije i transakcione analize, te
mogudnost zajedničke primene.

Ključne reči
medijacija, konflikt, kompromis, željeno stanje, transakcija, dramski trougao

Page | 73
Milašinovid Jasmina, Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti, Beograd
Grego Violeta, Škola za decu sa posebnim potrebama, Umka,Beograd
Zrnid Ana, MUP RS

Porodična terapija zavisnosti i mesto Reflecting tima

Rezime
Odnos tearpeut-klijent sa problemom zavisnosti se izgrađuje od prvog susreta za koji možemo redi da je
možda i najvažniji. Terapeut i klijent razvijaju odnos za koji je specifično da jedan od njih traži pomod a
drugi je pruža, ali vrlo često oni koji traže pomod nisu i oni koji koriste psihoaktivne supstance. Za osobu
koja je u problemu sa drogama ved prvi susret je izraz neslobode u kojoj se našao kao rezultat izbora
(''manjeg zla'') terapijskog odnosa od onoga u kome se trenutno nalazi ili se nalazio.Taj odnos je otvoren
i teško predvidljiv, obojen je kako osobinama ličnosti onih koji u njemu učestvuju tako i svojim socijalnim
i kulturološkim specifičnostima. Terapeut uvažava sve uticaje koji imaju na porodice u svojim
razmišljanjima o uspešnosti ili neuspešnosti terapije, kao i značaju uticaja na širem socijalnom
kontekstu.
Terapeuti opažaju faktore koji imaju uticaja na porodice koje su na početku tretmana na njihove odluke
da ostanu u tretmanu. Pritom, koristedi metodu Reflecting tima kao tredeg koji nema okrivljujudi stav i
ne postavlja terapeuta u ulogu arbitra.
Kliničke ilustracije iz prakse porodičnog terapeuta i Reflecting tima prikazuju njegovu ulogu i primenu u
tretmanu zvaisnosti i razvijanju terapijskog sporazuma.

Ključne reči
porodica, zavisnost, odnosi,Reflecting tim

Page | 74
Milid Irena, Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti Gornja Toponica

Povezanost kontratransfera i intervencija u psihoanalitičkoj

psihoterapiji

Rezime
Razvoj analitičke teorije i prakse je odnos izmedju terapeuta i pacijenta odredjivao i kao poželjan i kao
štetan. U savremenim konceptima procesa, kao i kroz koncept projektivne identifikacije kontratransfer
je zauzeo veoma važno mesto u lečenju analizanda.
Terapeut svojim nesvesnim može u fantazmatskom i osedajnom svetu u terapijskom procesu da se
sretne i razume pacijentov svet. Ponekada je to gotovo dijagnostička smernica, ali je svest o radu i snazi
primarnog procesa pacijenta u terapeutu snažan argument za formiranje intervencije.Intervencija se
ponekada formuliše kao terapeutov doživljaj o ovom uticaju što u terapijskoj dijadi treba da odredi
subjektivitet oba učesnika. Kontratranasferni udeo nije slobodno izabran, on je posledica i terapijske
alijanse i setinga i projektivnih identifikacija. To je deo stvaralačkog bida koje je podstaknuto
pacijentovim radom u njemu.Intervencija se formira na osnovu veoma jasnog argumenta o PI
razumljivo, kada je polje fantazija na sceni u terapijisjkom procesu. Ovo je naročito važno kod graničnih
ličnosti i struktura.

Ključne reči
kontratransfer. intervencije, projektivna identifikacija, proces

Page | 75
Milivojevid Zoran, Psihopolis institut, Novi Sad

Koje igre igraju psihoterapeuti

Rezime
Koncept igre je jedan od osnovnih pojmova u transakcionoj analizi. Pod igrama podrazumevamo jednu
vrstu komunikacije koja nije fer, u kojoj postoji neki skriveni dodatak, i koja često vodi ka obrtu u
komunikaciji. Kada su u pitanju psihoterapeuti, možemo govoriti o igrama koje oni igraju i svom
privatnom životu i one keje igraju u profesionalnom životu. Ove poslednje delimo na one koje igraju sa
klijentima i na one koje igraju između sebe, sa drugim terapeutima, učenicima, supervizorima, itd.
Tokom treninga za psihoterapeuta od kandidata se traži da "radi na sebi" kako bi se oslobodio onih igara
koje igra u privatnom životu. Eventualne igre koje psihoterapeut igra sa klijentima su u fokusu
supervizijskog rada i vedina psihoterapijskih škola ih prepoznaje kao jasno negativne obrasce ponašanja
keje treba odbaciti u interesu klijenta. Međutim, ono što ostaje kao relativno nedotaknjena teritorija -
pozorinica igara - jeste upravo odnos između psihoterapeuta. Primedujemo da upravo u tim odnosima
terapeuti nastavljaju da igraju igre i nakon dobijanja sertifikata. U radu de bidi predstavljene neke tipične
igre koje igraju psihoterapeuti.

Ključne reči
transakciona analiza, igra, psihoterapeut, supervizija, odnos

Page | 76
Milivojevid Zoran, Psihopolis institut, Novi Sad

Psihopolitika: psihoterapija između psihijatrije, psihologije i savetovanja

Rezime
Iako se u našoj sredini psihoterapija uspešno pozicionirala unutar stručne javnosti, i dalje je nedovoljno
prepoznata i nedovoljno diferencirana u laičkoj javnosti. U ovom radu de biti prikazani odnosi, sinergije i
konflikti koji postoje između psihoterapije i srodnih disciplina: psihijatrije, psihologije, savetovanja,
koučinga.

Ključne reči
politika, odnos, psihoterapija, psihijatrija, psihologija, tržište

Page | 77
Milivojevid Zoran, Psihopolis institut, Novi Sad
Kovačevid Olivera, sociolog, Radio Televizija Srbije
Karanovid Zorica, glavna urednica Bazara
Milentijevid Jelena urednica Blic Žene

Mediji i mentalno zdravlje: javna uloga psihoterapeuta

Rezime
Na okruglom stolu de biti raspravljene mogudnosti javnog delovanja psihoterapeuta i uticaji njihovih
poruka na očuvanje i unapređenje mentalnog zdravlja u zajednici. U razgovoru sa vodedim ličnostima
koje oblikuju medijski prostor u Srbiji bide istaknuti glavni principi javnog delovanja psihoterapeuta.
Tražidemo odgovore na pitanje: Kako psihoterapeuti mogu da unaprede javno zdravlje?

Ključne reči
mediji, mentalno zdravlje, psihoterapija, javnost

Page | 78
Milojevid Slavoljub, Vojnomedicinska akademija
Mojovid Marina, privatna praksa

Analizabilnost i grupna analiza

Rezime
Veliki je izazov i istovremena potreba među terapeutima, da uspostave jedinstveni sistem, pomodu koga
bi se pravila precizna procena pacijenata koji de profitirati od analitičkog procesa. I pored pojačanih
napora da se naprave vrlo strukturisana istraživanja u tom smislu i kategorisanje analizanata po
različitim osnovama, vedina se ipak za sada pribojava, da je takva ideja iluzija. Ovaj de se rad baviti tim
pitanjem, ali i jednim dodatnim izazovom, mestu analizabilnosti u grupnoj analizi. Grupni proces facilitira
transformaciju autističnog neurotičnog simptoma ka artikulaciji problema koji mogu biti podeljeni sa
ostalim članovima grupe. Izolaciju zamenjuje socijalni kontakt. Zato duboko verujemo da grupa može
podstadi kapacitete za analizabilnost do širokih granica i na taj način omoguditi i teškom pacijentu,
(narcističnom), da iskoristi grupno analitički proces, tako što de popraviti kvalitet života i bolje razumeti
sebe i grupna dešavanja. Da li sudbina analize zavisi od „kvaliteta“ analizanta, analitičara, njihove
interakcije, selekcije, kontratransfera i mnogo toga još, ili nečega o čemu još uvek i ne razmišljamo? Šta
je uspešna analiza i koga bi ona trebalo da zadovolji – pacijenta, analitičara ili observera? Prava procena
uspešnosti pacijenata u raznim oblastima života nije laka. Korelacija atributa potrebnih za uspeh u školi i
prikladnost za analizu je daleko od proste. Odgovor se čeka, a u međuvremenu se kao autentično i
praktično rešenje, koje olakšava rad u vreme ovih dilema, nametnula - probna analiza.

Ključne reči
analizabilnost, uspešna analiza, narcistični pacijent

Page | 79
Mirovid Tijana, Psihološko savetovalište Mozaik, Beograd, Fakultet Muzičke umetnosti, Beograd

Viđenje odnosa u Shema terapiji Džefrija Janga

Rezime
Shema terapija (Young, 1990) se razlikuje od ostalih kognitivno-bihejvioralnih pristupa po važnosti koju
pridaje psihoterapijskom i drugim interpersonalnim odnosima. Osnovni postulat shema terapije kaže da
simptomi proističu iz maladaptivnih kognitivnih shema, koje nastaju u detinjstvu usled neadekvatnog
odnosa sa roditeljima, a održavaju se ponavljanjem sličnih odnosa i sa ljudima koje kasnije sredemo.
Cilj shema terapije je pomaganje klijentima da razumeju sopstvene emocionalne potrebe i da ih
zadovolje na adaptivan način, kroz promenu trajnih kognitivnih, emocionalnih, interpersonalnih i
bihejvioralnih obrazaca. Ključni agens promene je psihoterapijski odnos, te se u shema terapiji, dosta
pažnje posveduje transfernim i kontratransfernim relacijama, kao i analizi i promenama odnosa koje
klijent ima sa partnerom i drugim bliskim osobama.
U radu de biti prikazani ovi aspekti psihoterapijskog rada, kao i interpersonalne tehnike koje se koriste u
shema terapiji sa pojedincima i parovima.
U individualnoj shema terapiji terapeut, koristedi limitirano roditeljstvo, pokušava da zadovolji klijentove
emocionalne potrebe koje nisu bile zadovoljene tokom detinjstva uz istovremeno čuvanje zdrave granice
terapijskog odnosa. Na taj način terapijski odnos postaje „protivotrov za sheme“, a terapeut prelazna
sigurna baza koju klijent nije imao u okviru sopstvene porodice.
U radu sa parovima, terapeut ne preuzima ulogu sigurne baze, ved uči partnere kako oni da je preuzmu.
Partneri uče da prepoznaju sopstvene i partnerove sheme, kao i adaptivne načine na koje mogu da
zadovolje međusobne emocionalne potrebe.
Pošto se u shema terapiji insistira na limitiranom roditeljstvu, otvorenosti i samoreferentnosti
terapeuta, neophodno je da terapeut ima uvid u sopstvene sheme i kontratransferne reakcije. Imajudi to
u vidu, u radu demo prikazati i najčešde sheme kod terapeuta kao i tipične „kontratransferne zamke“ u
koje terapeuti upadaju.

Ključne reči
Shema terapija pojedinaca i parova, limitirano roditeljstvo, transfer, kontratransfer

Page | 80
Mitrovid Bojana, Ipsos strategic marketing

Destruktivni odnosi u grupama

Rezime
Izlaganje je inspirisano knjigom Morisa Nicuna “Antigrupa - destruktivni procesi u grupama i njihov
kreativni potencijal“. Antigrupa je konstrukt koji pomaže da se opišu i razumeju destruktivni i negativni
procesi koji su pretnja funkcionisanju grupe. Kada je reč o terapijskoj analitičkoj grupi, glavni izvori tih
procesa su skriveni strah, anksioznost i nepoverenje u grupni proces, zatim frustracija narcističnih
potreba u grupi, kao i agresija koja se javlja među članovima grupe. Antigrupa je opšti termin kojim se
opisuju destruktivni aspekti u grupi koji ometaju njen terapijski razvoj i prete njenom integritetu. Ona
nije zamišljena kao neka sila koja se pojavi i uništi grupu, ved je to proces bez koga je zapravo teško
zamisliti funkcionisanje ijedne grupe, proces koji se ne dešava samo delujudi protiv kreativnih i pozitivnih
procesa u grupi, ved im može biti i komplementaran i plodonosan.
Bide ukratko prikazani činioci koji igraju ulogu u nastanku destruktivnih procesa u grupi, njihovo poreklo,
uzrok njihovog nastanka, ali i načini na koji oni mogu biti pozitivno iskorišdeni za rast i razvoj grupe i
njenih članova. Iako prefiks „anti“ znači da su ti procesi protivgrupni, oni se smatraju sastavnim delom
grupe bez kojih ona ne može da postoji. Bolje razumevanje destruktivnih procesa u grupi predstavlja
doprinos i boljem razmevanju važnih vladajudih grupnoanalitičkih shvatanja.
Destruktivne, antigrupne sile postoje unutar i između raznih grupa, od porodice, preko organizacija, do
šire kulture i društva u celini. Bide predstavljeno i Nicunovo gledište u okviru koga grupu treba
posmatrati u kontinuitetu sa kulturom, ne izbegavati stvarne destruktivnosti koje se odigravaju u grupi,
primeniti svoje zaključke na sile koje se dešavaju i između grupa, a ne samo unutar njih i, na kraju,
posmatrati terapijsku grupu kao snagu promene koja preispituje konvencionalne društvene norme, pre
nego što im se konformira.

Ključne reči
grupa, destruktivni odnosi

Page | 81
Mitrovid Mirko, Advanced Brain Monitoring inc

Konstruktivna Teorija Strouka

Rezime
Konstruktiva teorija strouka pokušava da da svoj doprinos sagledavanju stroukova i njihovog uticaja na
razvoj ličnosti uključivanjem novih kriterijuma. Pored dosadašnjih kriterijuma (stimulans, realnost) novi
kriterijumi odnosno elementi strouka, inače neizbežni delovi svakog strouka, su bitnost (poruka ti si
bitan/na) i OK-ness (ti si OK). Uz to kao neizbežni činioci strouka su motivacija i kontekst, a od naročitog
značaja je odnos prema bidu stroukiranog. Kako ponašanje ne postoji samo po sebi, ved postoji bide koje
se ponaša, tako strouk na ponašanje ne može biti lišen strouka na bide kao generatora pomenutog
ponašanja. Na osnovu svega toga stroukovi mogu biti: Pahulja, Bodlja, Junk i Diskaunt. Na kraju, posebna
pažnja je obradena na Junk Stroukove - Stroukove koji otpisuju bitnost subjekta pod vidom prijatnosti,
kao fenomenu današnje civilizacije.

Ključne reči
Strouk, Diskaunt, Junk strouk

Page | 82
Mladenovid Tamara, International Press Marketing

Integrativna art psihoterapija u radu sa decom

Rezime
Integrativna art psihoterapija je kreativna upotreba umetničkih medija u pozitivnoj promeni ličnosti.
Umetničko stvaralaštvo je sredstvo za ispoljavanje nesvesnog sadržaja koji se kroz psihoterapijski proces
obradjuje i osvešduje. U psihoterapijskom radu, pored vizuelne forme, koristi se muzika, film, skulptura,
pesma, pokret, dramski rad, kao i kombinacija svega toga što se razume i transponuje kao vizuelna slika.
Art pristup se sve više prožima kroz rad kao sredstvo neverbalne komunikacije koje dovodi do brze
integracije, eksploracije i procesuiranja informacija iz nesvesnog u svesno i obrnuto.
Art terapija pomaže detetu tako što kroz sliku, crtež, igru i fantaziju istražuje i razumeva svoj unutrašnji
svet osedanja i razmišljanja. Crtež, kao rezultat imaginacije, u značajnoj meri olakšava komunikaciju sa
detetom jer predstavlja prelazni objekt, intermedijalni prostor i katalizator koji koristi i detetu i
terapeutu. Pored toga što omogudava komunikaciju, bolje razumevanje i uvid u nesvesne sadržaje,
traume i konflikte, crtež u psihoterapijskom radu sa decom se koristi i kao dijagnostičko sredstvo (kao
indikator intelektualne zrelosti, opšte i emocionalne prilagodjenosti, psihopatoloških procesa), zatim kao
terapijsko, prognostičko, evaluativno i preventivno sredstvo.
U prisustvu terapeuta koji pruža zaštitu i sigurnost, simboličko tumačenje crteža, kao i sam proces
crtanja, omogudavaju detetu ponovno emocionalno proživljavanje i elaboraciju traumatičnih doživljaja i
konflikata, a zatim i korekciju doživljaja, uvid i integraciju. Crtež može dalje da se prevede u pokret,
dramu i igru. Na taj način se deca, kroz kreaciju i produbljivanje u svet fantazije i igre, približavaju uzroku
svog stanja, eksternalizuju svoje emocije, raspoloženja, strahove, svesne i nesvesne tendencije,
oslobadjaju se napetosti, dovode do katartičnih doživljaja, uče nove i konstruktivnije obrasce ponašanja,
menjaju sliku o sebi i tako preoblikovanu, pozitivnu i željenu sliku prenose iz sveta igre u svet realnosti.

Ključne reči
integrativna art psihoterapija, slika, crtež kao dijagnostičko i terapijsko sredstvo, emocije, drama, igra

Page | 83
Mojovid Marina, privatna praksa

Društveno nesvesno i društveno sanjanje

Rezime
U ovom radu de u kratkim crtama biti prezentovane osnove koncepata 'društvenog nesvesnog' i
'društvenog sanjanja', kao i njihova međusobna povezanost u okviru psihoanalitičke i grupno-analitičke
teorije i prakse.
Osnivač grupne analize S.H.Fuks uveo je temu ‘društvenog nesvesnog’ : „Grupno analitička situacija
bavedi se nesvesnim u frojdovskom smislu donosi u delokrug i perspektivu potpuno drugačiju oblast koje
je pojedinac podjednako nesvestan. Može se govoriti o društvenom ili intrapersonalnom
nesvesnom“(1964:52) , ali Fuks nije dalje nastavio da elaborira ovaj koncept. Tek poslednjih godina
mnogi grupni analitičari (Hoper, Dalal, Vajnberg i brojni drugi) aktivno se bave njegovim daljim razradom
i primenom - distinkcijom od Jungovog kolektivnog nesvesnog, superega, faundeišn matriksa, matriksa
socijalnih sistema, itd. Među prihvadenim jednostavnijim definicijama je Vajnbergova: da se radi o ko –
konstruktu zajedničkog nesvesnog koji su izgradili pripadnici izvesnog društvenog sistema kao što je
zajednica, društvo, nacija ili kultura, obuhvatajudi zajedničke anksioznosti, fantazije, odbrane, mitove i
sedanja. Široki je značaj koncepta: od primene u kliničkom radu sa pojedincima, grupama, preko
razumevanja psihodinamike timova, organizacija i društvenih zajednica, do procesa pomirenja
(reconciliation) u post-traumatskim područjima.
Približavanje sadržajima društvenog nesvesnog je kompleksno, a među značajnim je metoda ’društvenog
sanjanja’, koju je 80tih godina osnovao britanski psihoanalitičar i doajen psihoanalitičkog organizacionog
konsaltinga, Gordon Lorenc. Metoda nije vezana za dijadni odnos kao u klasičnoj psihoanalizi ved za
grupne situacije ljudi koji su se okupili sa ciljem da međusobno dele svoje snove, asocijacije na njih I
zajedno eksplorišu njihovo mogude društveno značenje I smisao. Pažnja je fokusirana na snove i njihovu
međusobnu povezanost, a ne na snevače i njihove odnose, dakle da se razume, ne 'unutrašnji svet'
snevača, nego društvena i institucionalna realnost u kojoj živimo. Metoda se sve više razvija, jer se
pokazalo da omogudava lakši pristup nesvesnim sadržajima u matriksu organizacija, udruženja,
konferencija, psihodinamici društvenih zajednica.

Ključne reči
društveno nesvesno, društveno sanjanje

Page | 84
Mojovid Marina, privatna praksa
Satarid Jelica, privatna praksa

Psiho-socijalna radionica 'Građani-u-promišljanju'

Rezime
U kontinuitetu sa sličnom radionicom održanom na prethodnom, Prvom Kongresu Psihoterapeuta Srbije,
i ova radionica planirana je da pruži učesnicima kratko iskustvo psihoanalitičkog pristupa psiho-
socijalnom radu sa građanstvom neke društvene zajednice, organizacije, udruženja, i sl. - ovde
građanima psihoterapeutima Srbije.
Radionica na Kongresu formirana je kao skradena verzije ’Listening Post’ radionice, koja se u Srbiji
redovno održava od 2005 god. u okviru psiho-socijalne sekcije DGAB (Društva Grupnih Analitičara
Beograd), u početku jedan puta godišnje, a zatim četiri puta godišnje (u svakom godišnjem dobu po
jedna) pod imenom ’građani u promišljanju’ (a naziva se još i ’narodna mislionica’ ili ’promišljaonica’).
Direktno je teorijom i praksom povezana sa mrežom aktivnosti dve internacionalne organizacije koje se
bave psihoanalitičkim pristupom radu sa organizacijama i društvom: ’Organizacija za Promovisanje
Razumevanja Društva’ (OPUS - Organisation for Promoting Understanding of Society) i ’Internacionalnog
Društva za Psihoanalitičke Studije Organizacija’ (ISPSO- International Society for Psychoanalytic Studies
of Organizations). U januaru svake godine ’Listening Post’ radionice održavaju se širom sveta (Velika
Britanija, Francuska, Holandija, SAD, Kanada, Australija, Čile,....) sada u preko trideset zemalja, a zatim se
iskustva redovno publikuju u časopisu ’Organisational and Social Dynamics, International Journal of
Psychoanalytic, Systemic and Group relations Perspectives’. Ove radionice su besplatne i otvorene za sve
zainteresovane građane.
Radionica na Kongresu ima za cilj da na ovaj način učesnicima približi interdisciplinarno polje ‘psiho-
socijalnog’. Autori smatraju da psihoanalitičko i grupno-analitičko razumevanje povezanosti tih aspekata
ljudske egzistencije pružaju jedinstvene mogudnosti kompleksnog povezivanja dubokih najintimnijih
ličnih aspekata sa socio-kulturnim dimenzijama. Kreiranjem dijaloga u prostoru slobodnih asocijacija,
polako se pojavljuje zajedničko promišljanje, koje često uspeva da transformiše primitivne mehanizme
odbrana, dinamiku grupnih predrasuda i snažne afekte što je sve često povezano sa destruktivnim
društvenim aspektima i traumama, zamenjujudi ih višim nivoom kulturne senzitivnosti, inteligencije i
humanosti.

Ključne reči
psiho-socijalno, građani-u-promišljanju

Page | 85
Mojovid Marina, privatna praksa
Satarid Jelica, privatna praksa

Društveno sanjanje

Rezime
'Sanjanje je još od vremena Frojda i Junga i verovatno od pamtiveka bilo prepoznato kao put ka ličnoj
samospoznaji. Smatram da je ono takođe put ka kreativnom mišljenju i saznavanju'
Gordon Lorenc

Radionica 'Društveno Sanjanje' je planirana da se održava u jutarnjim satima kongresa i da ima seriju od
tri seanse, u kojima bi učesnici imali mogudnost da iskuse jedinstvenu psihoanalitičku metodu
društvenog sanjanja ('social dreaming'), koju je razvio britanski psihoanalitičar i doajen psihoanalitičkog
organizacionog konsaltinga, Gordon Lorenc, 80tih godina prošlog veka. Od tada ova metoda je našla
široku primenu u psihoanalitičkom radu sa institucijama, organizacijama i društvom, na brojnim
radionicama i kongresima širom sveta, čak i u šatorima ispred St Paula u Londonu tokom skorašnjeg
pokreta 'Okupacija Volstrita'.
Društveno sanjanje je metoda koja se fokusira na sanjanje sa ciljem da se razume, ne 'unutrašnji svet'
snevača, nego društvena i institucionalna realnost u kojoj živimo. Ona ne negira veliku vrednost
tradicionalnog psihoanalitičkog pristupa snovima, ved nastoji da istakne njihovo društvano značenje i
smisao. Pažnja je fokusirana na snove i njihovu međusobnu povezanost, a ne na snevače i njihove
odnose. Pokazalo se da mala, srednja ili velika grupa učesnika okupljenih da pričaju i slobodno asociraju
o svojim snovima, pokusavajuci da eksplorišu njihovo mogude društveno značenje, može u specifičnom
zaštidenom psihoanalitičkom setingu polako da razvije 'martiks društvenog sanjanja'. On dalje služi kao
kontejner za duboka emocionalna iskustva, u kome eho latentnih značenja snova, raspršenih okolo, biva,
kroz rezonancu sa kolektivnim iskustvima, formulisan u mislima i osvescenim predstavama. Na taj nacin,
razvija se potencijal za upecatljivo iskustveno povezivanje sa nekim sadržajima društvenog nesvesnog ili
nesvesnog institucije, udrušenja,ili konferencije i kongresa.

Ključne reči
društveno sanjanje, društveno nesvesno

Page | 86
Momčilovid Tatjana, Medicinska škola "7.april" u Novom Sadu

Savetodavni rad sa roditeljima učenika koji nailaze na teškode u učenju

Rezime
Razmatranjem mogudnosti koje stoje pred školskim psihologom u savetodavnom radu sa roditeljima
učenika slabog uspeha, korisno je osvrnuti se na koncepte transakcione analize, koji ovde nalaze svoju
punu praktičnu primenu. Sa unapređenjem odnosa među akterima u vaspitno-obrazovnom procesu,
posebno podržavajudom i podstičudom atmosferom u kudi, učenici de posedovati više volje i
intelektualnog žara. Kroz ovaj rad želimo da predstavimo kako koristimo ideje TA, podučavanjem
roditelja i razvijanjem odnosa sa njima, uz zajednički cilj da detetu u školi bude korisnije i prijatnije.
Otvaranje srca podrazumeva upoznavanje sa stroukiranjem, gde nam je važno da naučimo roditelja kako
da bude aktivniji i jednostavniji u razmeni uzajamne naklonosti sa detetom. „Ja sam OK, ti si OK“ kao
zdrava pozicija, zasnovana na realnosti, otvara put ka spontanosti i rešavanju problema. Da bi nas bolje
razumeo, roditelju predlažemo vizuelni „mercedes“ model sa tri osnovne dimenzije vaspitavanja:
zahtevima, pohvalama i nagradama, kao i kritikama i kaznama. Kada dete „vuče“ nekoliko slabih ocena,
važno je da roditelj ne igra ulogu bespomodne, ili pak optužujude osobe, ved da preuzme odgovornost za
sopstveni život i podizanje njegovog kvaliteta. Uz spremnost roditelja da postane više pobednik, raste
njegovo samopouzdanje. Kroz razgovor možemo utvrditi šta stoji na putu ka postizanju uspeha.
Zajednički zadatak roditelja i nastavnika je da decu nauče osnovne stvari o vremenu. Roditelj je u prilici
da jasno kaže detetu zašto se isplati konstruktivno korišdenje vremena, odnosno kakve to nagrade
donosi. Kazna pomaže da se shvati veza između sopstvenog ponašanja i njegovih posledica. Poverenje i
bliskost sa detetom rastu ukoliko imamo vreme koje korisno provedemo zajedno.
Porodična klima i međulični odnosi unutar nje mogu značajno uticati na učenika, da se organizuje,
pregrupiše svoje snage i donese novu odluku o uspehu.

Ključne reči
savetodavni rad, školski uspeh, transakciona analiza

Page | 87
Neatnica Tanja, Dom zdravlja Novi Bečej

Značaj emocionalnalne pismenosti u odnosu klijenta prema izboru

terapije

Rezime
Višegodišnja klinička praksa je svakako potvrdila mišljenje da bimodalnost terapeuta (farmako i
psihoterapija ) doprinosi značajnom unapređenju kvaliteta u radu na očuvanju mentalnog zdravlja.
Postoje mnogobrojni dokazi bavljenja integrativnim pristupom lečenja u psihijatriji.Moja inetresovanja
su usmerena na klijenta i njegove stavove i očekivanja od terapije.Šta je to što ih opredeljuje da radije
prihvataju lek?Kada je psihoterapija potrebna?Nesposobnost tolerisanja neprijatnih osedanja,
deficitarnost u izražavanju ili doživljavanju, potiskivanje i drugi elementi emocionalne nezrelosti
klijenta,odgovaraju na neka pitanja.

Ključne reči
emocionalna pismenost , lek , psihoterapija

Page | 88
Nikolid Anica, EAPTI Geštalt Studio Beograd, Dom zdravlja Bečej

Reparativna i edukativna uloga psihoterapeuta

Rezime
Uloga psihoterapeuta u psihoterapijskom odnosu sa klijentom je složena – odn. sačinjena je od više
različitih funkcija. U određenim fazama terapijske seanse, kao i u različitim fazama trajanja terapije kao
celine, neke od tih uloga dolaze u figuru, a ostale odlaze u pozadinu (ili obrnuto).
U ovom radu posebno demo se baviti dvema ulogama psihoterapeuta:
- reparativnom i
- edukativnom.
Polazna osnova za uspešnost psihoterapeuta u ovim ulogama je – najpre – u sistematskom pradenju i
posmatranju klijenta i stvaranju atmosfere poverenja i saradnje. Kroz ovakav pristup psihoterapeut vidi
klijenta, razmenjuje sa njim, i može /dobro/ da proceni koje aspekte klijenta (i u kojim situacijama) treba
da podrži – odn. osnaži. To je, takođe, značajno i za realizaciju uloge edukatora.
U radu demo imati prilike da sagledamo promene ovih uloga u zavisnosti od:
- dužine trajanja psihoterapijskog odnosa,
- ne/-definisanog cilja psihoterapije (odn. promene cilja tokom trajanja psihoterapijskog odnosa),
- uzrasta klijenta i vrste problematike sa kojom klijent dolazi,
- faze psihoterapijskog odnosa i
- drugih faktora koji mogu uticati na ove uloge (sa posebnim osvrtom na zamke i poteškode koje
se mogu pojaviti tokom rada sa klijentom).
Pored toga bavidemo se i tehnikama koje se koriste u geštalt psihoterapiji – a koje omogudavaju
efikasniju realizaciju ovih uloga tokom terapijske seanse.
Poseban osvrt bide napravljen u odnosu na povezanost ovih uloga sa ostalim ulogama psihoterapeuta:
povedanje svesnosti klijenta, razvijanje dijaloškog odnosa sa klijentom, konfrontiranje klijenta, kao
idileme u vezi samo-otkrivanja psihoterapeuta i ne/-korišdenja humora.
Za kraj –dotadi demo se rada na stidu sa klijentom – s obzirom da se podrška i stid mogu posmatrati kao
polarnosti jednog istog kontinuuma.

Ključne reči

Page | 89
Opačid Snežana, EAPTI Geštalt studio Beograd

Dijaloški odnos u Geštalt terapiji

Rezime
U ovom izlaganju bide reči o jednom od tri osnovna elementa terapijskog odnosa, shvadenog iz ugla
Geštalt terapije, dijaloškom odnosu (koncept koji se razvio iz ideja filozofa Martina Bubera).
Dijaloški odnos se sastoji iz četiri elementa: prisutnost, konfirmacija, inkluzija i spremnost za otvorenu
komunikaciju.
Prisutnost znači da je terapeut potpuno tu za svog klijenta. On unosi celog sebe u susret i spreman je da
klijenta sretne iskreno i autentično. On dopušta da bude dirnut i pokrenut klijentovim uticajem.
Konfirmacija je sveobuhvatniji pojam od „prihvatanja“, jer ona podrazumeva da Geštalt terapeut
prihvata i potvrđuje, ne samo ono što je klijentova figura, ved i ono što je otuđeno ili izvan klijentove
svesnosti.
Inkluzija je šira forma od empatije i odnosi se na terapeutov pokušaj da u potpunosti obuhvati i razume
svet svog klijenta (telesnost, osedanja, misli), i da je, pri tom, istovremeno svestan i svog postojanja i
prisutnosti (sopstvenih osedanja, reakcija i iskustva), ali i odnosa koji se ko-kreira između njega i klijenta.
Otvorena komunikacija podrazumeva da iskreno i otvoreno delimo sa klijentom sve ono što bi moglo biti
od pomodi i koristi za klijenta, kao i ono što nam se čini da ometa naš odnos.
Geštalt psihoterapeut koji je posveden dijaloškom odnosu ima poverenje u unutrašnju vrednost svake
osobe i sposobnost osobe da sebe organizmički reguliše. Autentična zainteresovanost za drugo ljudsko
bide i otvoreno i iskreno pokazivanje svoga ja, kao i dopuštanje da ono što je između osoba kontroliše
tok odnosa, predstavlja oblik predavanja zasnovan na poštovanju i veri u samodeterminaciju.

Ključne reči
Geštalt terapija, dijaloški odnos, prisutnost, konfirmacija, inkluzija, otvorena komunikacija.

Page | 90
Pavličevid Jelena,

Gluma kao pomodno sredstvo u konstruktivističkoj terapiji

Rezime
Terapijska soba u konstruktivističkoj psihoterapiji posmatra se kao laboratorija u kojoj klijent ima priliku
da eksperimentiše sa novim ponašanjima i novim hipotezama u sigurnosti laboratorije pre nego što ih
isproba u svojoj socialnoj mreži. Klijent glumi da je neko drugi ili da je neko ko samo delimično različito
konstruiše u odnosu na njega samog. Nekada klijent glumi neku od važnih osoba sa kojom ima ili nema
problem u stvarnom životu. Terapeut pomaže tako što u ovim situacijama glumi ili klijenta ili neku drugu
osobu iz njegovog društvenog okruženja. Ova tehnika naziva se proživljavanje i akcenat je na odigravanju
novih situacija gde klijent pokušava da bude neko drugi ili neko delimično različit od onoga što trenutno
jeste. Cilj je otvaranje novih vidika za klijenta, novih načina da se događaji sagledaju, tačnije pokušaj
promene postojedih konstrukata što je osnovni cilj konstruktivističke psihoterapije.
Međutim, postoji problem koji i terapeuti i klijenti navode kao važan. To je problem ulaska u glumačku
ulogu koju ova tehnika pretpostavlja. Vedina ljudi nije dolazila u dodir sa glumom i glumačkom tehnikom
i kada se pred njih postavi takav zadatak nerado ga ispunjavaju, osedaju se nelagodno i neadekvatno.
Razmišljajudi o ovom problemu počela sam da proučavam radove koji se bave glumačkom
metodologijom i tehnikama. Ovom tematikom najopsežnije se bavio još početkom prošlog veka
Konstantin Sergejevič Stanislavski, ruski glumac, reditelj i teatrolog. Na osnovu empirijskog poznavanja
teatra i problema sa kojima se sam suočavao u procesu kreiranja uloge Stanislavski osmišljava teoriju
glume koja dobija naziv Sistem Stanislavski. Na njegovim još uvek neprevaziđenim otkridima zasnivaju se
skoro sve aktuelne teorije glume.
Na ovom workshop-u upoznadu vas sa osnovim postavkama Sistema Stanislavski i mogudnostima
njegove primene u terapijskom radu.

Ključne reči
Gluma, Sistem Stanislavski, odigravanje, promena

Page | 91
Pejovid Marko, prvatna praksa

Odakle ove slike u mojoj glavi (ili psihoterapija kao međuodnos

mentalnih prezentacija)

Rezime
Ovaj tekst je pokušaj artikulacije onoga što nastaje iz saodnosa dva subjekta u terapijskom radu, a za šta
nisu dovoljni kao objašnjenje uobičajeni eksplanatorni sistemi psihoterapijske prakse - transfer,
kontratransfer, radni savez... Nešto što se razvija od strane klijenta, generiše se kao mentalna slika u
terapeutu i ukoliko bude prepoznato i artikulisano od strane terapeuta, može biti značajno sredstvo u
radu. Da bi se to dogodilo, prvo se mora desiti mala „smrt“ na mestu terapeuta. On mora dopustiti
mogudnost da se u njemu pojavi „negativna forma“, neki prostor praznine, nešto neopteredeno
intelektom i (u prvom redu) simboličkom funkcijom. Verujem da se neke neuspešne terapije dešavaju
upravo zato što se terapeut bori da „sačuva“ svoj unutrašnji prostor. Kriza terapijskog procesa je veda i
duža što se više drži svoje neprobojnosti. Kada se desi praznina, terapijski proces zaista može da počne.

Ključne reči
mentalna slika, semiotika, prazna forma, saodnos

Page | 92
Pete Ištvan, Udruženje za Integrativnu dečju psihoterapiju. Subotica, Dom Zdravlja, Subotica, Razvojno
savetovalište
Pavlovid Marta, Udruženje za Integrativnu dečju psihoterapiju. Subotica, Dom Zdravlja, Subotica,
Razvojno savetovalište

Plej terapija kao okvir za procenu transfernih odnosa između

psihoterapeuta i klijenta.

Rezime
Primena igre u dečjoj psihoterapiji proizašla je iz poznate pojave da verbalno izražavanje dece vezano za
apstraktno mišljenje se razvija realtivno kasno, oko šeste godine života i dograđuje se sve do kraja ranog
školskog uzrasta. Navedeni razlog, odnosno karakteristika emocija i afekata da se pojmovnim putem
teško menjaju, čine decu teško pristupačnom metodama verbalne psihoterapije. Deca pre puberteta
koja bi bila sposobna, voljna da pričaju o svojim konfliktima i strahovima, teško bi znala da ih formulišu
zbog neigrađenosti interospekcije.
Stvari i događaji životnog okruženja za decu su nesrazmerno, nepojmivo složeni i ogromni i mogu da ih
nadvladaju uz podršku odraslih, sa umanjenim predmetima, sa minimiziranom imitacijom stvarnosti.
Mogudnost je davno prepoznata; čovek je dao u dečije ruke umanjene predmete sveta, lutku,
životinje.... igračke. Da bi se oslobodilo napetosti dete ne imitira i ne ponavlja samo konkretne događaje
i akciju, nego tokom igre animira i svoje sopstvene emocije, raspoloženja, strahove, svesne i nesvesne
tendencije, da bi ih putem igre prenelo na za njega savladivo polje konkretnog, na umanjeni svet, a da
pri tome se oslobodi napetosti. Dete birajudi među mnogobrojnim igračkama različite kategorije, koja u
umanjenoj formi predstavljaju elemente mogudeg okruženja, gradi svoj svet, kako ga doživljava i shvata.
Zato je mogude da u toku spontane igre, preko ponašnja u igri upoznamo dete. Tako kreativna aktivnost,
igra, postaje istinska terapijska mogudnost, doživljaji tokom igre mogu postati ekvivalentni sa
stvarnošdu, da menjaju i osnovnu motivacija i ponašanje , da razgrade pogrešne forme i da se izgrade
novi oblici ponašanja. U toku terpijske igre, unutar terpijskog odnosa, ponekad i sam terapeut bude
ponešen sadržajima koji se pojavljuju. Prepoznavanje odnosa i emocija tokom plej terapije stvoreni
projiciranim intrapsihičkim sadržajima predstavljaju veliki izazov za dečjeg psihoterapeuta a pogotovo
usmeravanje psihoterpijskog procesa i aktivnosti prema rastu i razvoju ličnosti pojedinca i porodice u
celosti.
Igra kao dijagnostička i psihotarepijska metoda počela je da se razvija početkom dvadesetog veka. Ana
Freud daje igračke deci i incira spontanu igru. Melanie Klain razvija analitičku metodu. Löwenfeld osniva
tehniku igre „Svet”. Polcz Alaine je izgradila aktivnu terapijsku metodu igrom, igru „Svet”-a.
Učesnici radionice iskustvenog karaktera imade priliku da preko prikaza slučajeva (posttraumatski stresni
poremedaj, psihosomatski poremedaj) upoznaju dijagnostičke smernice i terapijske mogudnosti plej
terapije po metodi Igra „Svet“-a.

Ključne reči
Individualna psihoterapija dece, plej terapija, transfer, Igra “Svet”-a

Page | 93
Pete Ištvan, Udruženje za Integrativnu dečju psihoterapiju. Subotica, Dom Zdravlja, Subotica, Razvojno
savetovalište
Pavlovid Marta, Udruženje za Integrativnu dečju psihoterapiju. Subotica, Dom Zdravlja, Subotica,
Razvojno savetovalište

Dječji psihoterapeut u superviziji – očekivanja dece prema

psihoterpijskom paru u dečjoj psihodrami.

Rezime
Dečja psihodrama je dinamičko orijentisana dijagnostička i psihoterapijska metoda. Grupu – u
optimalnim uslovima- vode dva terapeuta, žena i muškarac. Njihova je uloga da stoje na raspolaganju
deci u stvaranju uslova za samopercepciju i doživljavanju sopstvenih vrednosti. Terapeuti usmeravaju
psihoterapijski proces prema izgradnji novih doživljalja i relacije u kome deca mogu da prepoznaju i da
dožive sebe kao kreativnog tvorca sopstvene ličnosti kao bide koje je dostojan ljubavi. Produbljivanje u
svet igre, bajki, poezije, stvaranje začaranog, kreativnog sveta nije cilj sam po sebi, ona predstavlja
okruženje i metodu pomodu koje dete može da menja sliku o sebi, da doživi drugačiji načina
bivstvovanja i postojanja. Sa druge strane dinamični grupni procesi i u voditeljima stvaraju intenzivne
emocije - transferna ili kontratransferna osjedanja.
Jedino važno, neizostavno i nezamenljivo pravilo je „kao“ pravilo, ona osigurava da se agresivnost
ispoljava samo simbolično. Ambijent „kao“ pravila, igra umiruje decu, koja na osnovu toga ispoljavaju
autentičnije ponašanje nego u svakidašnjem životu. Osedanje kreativnog preobražaja je pomognuta i
pojačana i oblačenjem kostima, koje snažno aktivira dečiju fantaziju. Deca pokredu i animiraju i voditelje-
terapeute, dodeljujudi im bilo koju ulogu i režirajudi im bilo koju sudbinu. Dečija psihodrama ne fokusira
na simptome, oni se ionako pojavljulju u prenosnom, simboličnom obliku u igri deteta. Okviri dječje
psihodrame naglašavaju potencijalne uloge dječjeg psihoterapeuta koja proizilazi iz stanja delimične
regresije.
Učesnici radionice iskustvenog karaktera imade priliku da steknu uvid u dinamičnu metodu dečje
psihodrame. Da se informišu o značaju i snazi simboličnog doživljavanja i akcije, karakteristične za dečji
svet, koji je u stanju da koriguje i leči ranija iskustva. Da preko prikaza slučajeva (emocionalno
zanemarivanje, autističan spektar) upoznaju dijagnostičke smernice i terapijske mogudnosti dečje
psihodrame i preko supervizijskog modela da prepoznaju klasična transferna i kontratransferna
osjedanja dečjeg psihoterapeuta

Ključne reči
Grupna psihoterapija dece, dečja psihodrama, supervizija dečjeg psihoterapeuta

Page | 94
Pete Ištvan, Udruženje za Integrativnu dečju psihoterapiju. Subotica, Dom Zdravlja, Subotica, Razvojno
savetovalište
Pavlovid Marta, Udruženje za Integrativnu dečju psihoterapiju. Subotica, Dom Zdravlja, Subotica,
Razvojno savetovalište

Prepoznavanje otpora u psihoterapijskom procesu, odnosu metodom

psihodrame. Radionica iz psihodrame

Rezime
Interakcije različitog nivoa i sadržaja među članovima grupe kao i dešavanja na psihodramskoj sceni
pružaju mnogostruku mogudnost za aktualizaciju i prenošenje i bolnih iskustava iz prošlosti na
sadašnjost.
Prepoznavanje odnosa i emocija u grupi stvoreni projiciranim intrapsihičkim sadržajima predstavljaju
veliki izazov za voditelja psihodramske grupe a pogotovo usmeravanje grupnih procesa i aktivnosti
prema rastu i razvoju ličnosti pojadinca i grupe u celosti.
Grupna dinamika i odnos direktora psihodrame prema grupi i prema pojedinim članovima grupe
usmerene transfernim osedanjima namedu potrebu za korišdenjem i angažovanjem psihodramskih
tehnika koja svoje učenje baziraju na Moreno-ovoj teoriji spontanosti u međuljudskim odnosima.
Primenjuju se sa ciljem transformacije intrapsihičkih dešavanja u grupne procese, prevedene na
psihodrami razumljivu komunikaciju, na scensko ostvarenje, na akcijom usmerenu i produbljenu
samospoznaju. Radi izbegavanja zastoja u radu sa grupom, direktoru psihodrame neophodno je i
usvajanje tehnike koja pomaže u prepoznavanju i usmeravanju sopstevenih emocija.
Radionica za psihoterapeute i direktore psihodrame, preko korišdenja kreativnih tehnika, predstavlja
priliku za prepoznavanje i formiranje ličnog odnosa prema specifičnim situacijama potaknutim
emocijama iz prošlosti kao i prema selektivnoj i ciljanoj primeni osnovnih psihodramskih tehnika u
kreiranju psihodramskog prostora. Edukantima psihodrame pruža uvid u značaj i suštinu primene
psihodrami svojstvenih terapijskih intervencija. Onima koji sada stiču svoja prva psihodramska iskustva
omogudava da steknu uvid u simboliku kreativnog preobražaja koju ljudi mogu da koriste kao okruženje i
metodu pomodu koje menjajuj sliku o sebi, o stvarima i o drugima.

Ključne reči
Grupna psihoterapija, psihodrama, transferna osedanja direktora psihodrame, zastoj u psihoterapijskom
procesu, odnosu.

Page | 95
Petkovid Milena, Dom zdravlja Niš
Milenovid Miodrag, Filozofski fakultet Niš
Hadži-Pašid Marina, Filozofski fakultet Niš

Izraženost drajvera kod kardiovaskularnih i onkoloških bolesnika

Rezime
Koristedi pristup transakcione analize, u radu je istraživana zastupljenost drajvera, odnosno
karakterističnih nizova (ne)verbalnih reakcija u okviru tzv. miniskripta, koje ljudi neprekidno manifestuju
pre nego što udju u bilo koju vrstu osedajnog stanja ili ispolje skriptno ponašanje.
Kao instrumenat upotrebljen je upitnik Dž.V. Hejzlija koji registruje pet drajvera: biti ispravan-savršen,
ugoditi drugima, jako se truditi, biti jak i požuriti, kao i prisutnost dominantne brige kao podloge za
preferenciju jednog od drajvera. Uzorak ispitanika činilo je 43 dijabetičara i 39 kardiovaskularnih
bolesnika Doma zdravlja u Nišu, oba pola, ukupno njih 82. Testiranje značajnosti t-testom dalo je
rezultate koji ukazuju da kardiovaskularni i onkološki bolesnici koriste dva drajvera sa statistički
značajnom razlikom, u oba slučaja izraženijom kod osoba sa srčanim oboljenjima. To su drajveri ”biti jak”
(F=3,199; df=29; p<,01) i ”biti ispravan-savršen“ (F=,448; df=29; p<,05). Od kontrolnih varijabli (pol, nivo
obrazovanja, bračni i materijalni status), pol se pokazao značajnim faktorom kod oba pomenuta
drajvera, kao i kod ponašanja koje se definiše pridevom ”užurbano“, pri čemu su svi izraženiji kod
muškaraca ( za “biti jak“ F=,153; df=56; p<,05, za “biti ispravan-savršen“ F=1,689; df=56; p<,01, dok je za
“požuriti“ F=,318; df=56 i p<0,05). Dalje, razvedeni ispitanici pokazuju izraženiju užurbanost u odnosu na
sve ostale kategorije ( u braku F=,220; df=37; p<,05, neoženjene-neudate F=,335; df=10; p<,01 i udovce-
udovice F=,380; df=13; p<,01) dok se nivo obrazovanja pokazao značajnim samo kada se poredi osnovna
škola sa fakultetom, odnosno akademski obrazovane osobe su sklonije korišdenju drajvera “biti jak“
(F=,481; df=22 i p<,05).
Možemo redi da rezultati istraživanja idu u prilog profilisanju jedne strukture ličnosti koju, izmedju
ostalog, karakteriše visoko obrazovanje, bračno iskustvo u prošlosti i tendencija da svoj životni tok
artikuliše kroz snagu i ispravnost na svakom polju, uz hronični nedostatak vremena, što je čini sklonom
oboljevanju od kardiovaskularnih bolesti.

Ključne reči
drajver, kardiovaskularni i onkološki bolesnici

Page | 96
Petrovid Vesna, Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad

Psihoterapijom do blagostanja

Rezime
Uvod
Poslednjih godina, oblast mentalnog zdravlja se sve više bavi snagama karaktera, rezilijentnošdu I
psihičkim rastom. Ovo bismo mogli nazvati značajnim zaokretom od tradicionalnog pristupa okrenutog
nedostatku i oštedenju ka pozitivnom mentalnom zdravlju.Pregledom relevantne literature, možemo da
vidimo rastudi interes za povedanje psihičkog blagostanja I njegovih indikatora.
Da li ovakav trend prati psihoterapija I da li se fokus interesovnja pomera i u psihoterapiji prema
indikatorima pozitivnog mentalnog zdravlja? Da li mladi ljudi, studenti, očekuju da psihoterapija
predstavlja put ka sredi, boljem kvalitetu i zadovoljstvu životom?
Metod
Osnovno istraživačko pitanje je bilo: da li je psihoterapija rezervisana samo za nesredne ljude, sa niskim
kvalitetom i niskim zadovoljstvom životom? Istraživanjem je obuhvadeno 286 ispitanika, studenata na
uzrastu od 19 do 27 godina života.
Korišdeni instrumenti:1. Skala orijentacije ka sredi, ( Peterson, Ch. and al, 2005); 2. Skala zadovoljstva
životom, (Ed Diener end al., 1985); 3. Skala celokupnog kvaliteta života, (Cummins, R., 2002.); 4. Skala
stavova prema psihoterapiji (Petrovid et al, 2010).
Rezultati
Pozitivni ili negativni stavovi prema psihoterapiji nisu se pokazali povezanim sa bilo kojom od
primenjenih skala. To znači da i sredni i nesredni studenti, više i manje zadovoljni životom i njegovim
kvalitetom, imaju slične stavove prema psihoterapiji.
Na pitanje ‘ko treba da ide na psihoterapijski tretman’, dobijeni su slededi odgovori.
• Psihički oboleli ljudi : 11,8%
• Zdravi ljudi sa životnim problemima: 29,7%
• Zdravi ljudi koji žele da se razvijaju : 4,7%
• Sve pomenute grupe : 53,8%
Zaključak
Fokus oblasti mentalnog zdravlja, ali I psihoterapije se menja i pomera od popravljanja negativnog kao
što su simptomi, traume, nedostaci i poremedaji, ka putu psihičkog blagostanja. Ovo takodje znači da
psihoterapija postaje sve manje fokusirana na medicinski model, a sve više na koncept pozitivnog
mentalnog zdravlja I njegovih indikatora.

Ključne reči
studenti, psihičko blagostanje, psihoterapija

Page | 97
Pjanid Dragana, Privatna praksa
Plešinac Karapandžid Vesna, IORS - Medicinski fakultet
Dabid Stankovid Kata, IORS
Čalovska Hercog Nevena, Privatna praksa i Singidunum
Bošnjak Snežana, IORS
Andrijid Marija, IORS
Bjelac Jankovid Sandra, IORS
Milosavljevid Vesna , IORS

Integrativna art psihoterapija u radu sa ženama obolelim od Ca PVU

Rezime
Na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije sprovodi se naučno istraživački rad pod nazivom
"Integrativna art psihoterapija u radu sa ženama obolelim od Ca PVU", i to na odelenju ginekološke radio
terapije. Tim je započeo rad u avgustu mesecu 2012. godine i završava se kada kroz psihoterapiju prođe
180 ležedih i ambulantnih pacijenata na Institutu koji se u proseku zrače 6 do 8 nedelja. Dinamika
susreta je dva puta nedeljno.
Bolesnice obolele od karcinoma su fražilna, vulnerabilna, uplašena i emocionalno destabilizovana ljudska
bida, kojima je potreban pažnja i podrška u prihvatanju dijagnoze i organizaciji daljeg života.
Svrha rada je da se kod pacijentkinja proširi svest o bolesti, da se novonastala situacija prihvati, i
uspostavi kvalitetnija organizacija daljeg života. Tokom upotrebe kreativnih medija u psihoterapiji
integrišu se obe hemisfere mozga, olakšava se komunikacija sa pacijentom i slika koju dobijemo služi
kako u prognostičke tako i dijagnostičke svrhe.
U Integrativnoj art terapiji slike i drugi simboli mogu da služe za dijagnozu početnog odnosno trenutnog
stanja klijenta, zatim kao terapijsko sredstvo pomodu koga se dolazi do dekonstrukcije početne slike u
željenu, potom se koriste za dijagnozu završnog stanja odnosno terapijskog ishoda. Takođe slike služe
kao važan kanal komunikacije između terapeuta i klijenta, klijenta i drugih.
Slika daje crtaču mod nad onim što prikazuje, omoguduje mu da stvori ili uništi, promeni, uredi po svojoj
meri, ali ona ujedno predstavlja i bududi plan akcije.
Ovaj projekat bi trebalo da unese novine u smislu sveobuhvatne brige o obolelima od maligne bolesti, i
da stavi akcenat na prepoznavanje i prihvatanje situacije od strane samog obolelog koji ne može da
promeni svet i okolnosti u kojima se našao ali može da promeni lični doživljaj bolesti i sebe i u odnosu na
tu promenu menja se i svet oko njega, i da de se samim tim smanjiti nivo ansioznosti.
Svaka osoba je neponovljiv i jedinstven psihofizički sklop, te tako se potencira posebnost i izvanrednost i
u svakoj osobi se jačaju afirmacije uz eksploraciju i rad na negacijama, neprihvatanju sebe od svog
unutrašnjeg, intrapersonalnog kroz interpersonalno do transpersonalnog - do krajnjeg prihvatanja i
prepoznavanja sopstva.

Ključne reči
crtež u psihoterapiji, integracija ličnosti, psihoterapija sa obolelima od karcinoma, crtež kao
dijagnostičko i prognostičko sredstvo.

Page | 98
Popovid Nemanja, Gerontološki centar Zrenjanin

Crtež kao sredstvo u integrativnoj art psihoterapiji

Rezime
Integrativna art psihoterapija je integrativna u svom pristupu klijentu, a cilj joj je promena i integracija
ličnosti. U tome joj pomaže crtež. On je jedan od činilaca trougla, zajedno sa klijentom i psihteraputom.
Uz pomod crteža se lakše zaobilaze otpori koje klijent razvija u procesu terapije, izbegavajudi direktnu
konfrontaciju, koja se u ovom slučaju odvija preko crteža.
Crtež kao dijagnostičko sredstvo - crtež uvek reprezentuje klijentovo trenutno stanje - kako njegovih
kognitivnih sadržaja, tako i emotivnih; potreba i želja, bile one svesni ili ne. On bez greške ukazuje na to,
šta klijenta trenutno najviše optereduje. Crtež je slika psihološkog života crtača.
Crtež kao psihoterpaijsko sredstvo - crtež je odličan materijal za otpočinjanje psihoterapijskog procesa.
Ulaženjem u ulogu od nekih elemata sa crteža, analizom ili tumačenjem sadržaja crteža klijent dolazi do
značajnih uvida. Posle toga sledi proces transformacije.
Crtež kao prognostičko sredstvo - jedan od sadržaja na crtežu može biti reprezent puta kojim de se
klijent dalje razvijati. Ponekad je to više vidljivo, a nekad ne. Ali ako postoji serija crteža, koji su nastali u
procesu psihoterapije, možemo govoriti o predvidivosti ishoda tog procesa.
Crtež kao sredstvo evaluacije - po završetku psihoterapijskog procesa slika koja je materijalizovana u
crtežu biva promenjena. Razlika između prvog i poslednjeg crteža svedoči o promeni u psihološkom
životu klijenta i o završetku procesa njegove transformacije.

Ključne reči
integrativna art psihoterapija; crtež kao dijagnostičko, psihoterapijsko i prognostičko sredstvo;
psihoterapijski proces; uvid; integracija; promena.

Page | 99
Popovid Velimir B., Filosofski fakultet u Beogradu

Ludilo u imaginalnom toposu analize

Rezime
Imaginalni topos je ono posredujude i okriljujude “trede”, unutar čega združeno rade subjekti analize.
Ovo ”analitičko trede” ili ”treda oblast” je imaginalna topološka kategorija koja nije izvedena iz
analitičara i analizovanog niti sadržaj koji oni projektuju u svoj odnos ved psihička realnost koja ih oboje
obuhvata i koja oblikuje njihovo uzajamno bivstvovanje i odnos. Zbog toga imaginalni topos možemo
shvatiti kao zajednički deljen imaginalni svet u kome oba učesnika analize mogu ispoljiti ma koji aspekt
svoje ličnosti.
Inherentni kvalitet imaginalnog toposa je da je on subjektivno-objektivan, te otuda pojedinačni ili
združeni procesi subjekata analize utiču na njega, a ono svojom objektivnom dimenzijom upliviše na
njih. Otuda je imaginalni topos “prostor“ unutar koga se može terapijski raditi na fenomenu ludila – koje
određuje i omeđuje egzistenciju svakoga od nas a, opet, predstavlja nešto što se samo ne može
ograničiti, obuzdati ili odrediti. Ludilo, za razliku od psihotičnih poremedaja, nije svojstvo ili proces jedne
osobe, ne predstavlja fenomen kome je neposredno izloženo jedno ljudsko bide, ved predstavlja proces
koji ne možemo objasniti niti razumeti spacijalnim konstruktima unutra-napolju, u ludilu-izvan ludila, a
obuhvate sve one koji su ”u njemu” sadržani. Kratko rečeno, ludilo je jedna od manifesrtacija
imaginalnog toposa, te kao takvo i ono samo poseduje subjektivno-objektivni kvalitet. Upravo zbog toga
terapijski rad na ludilu jedino može da se odvija u ovoj imaginalnoj oblasti i autor de u svom izlaganju
pored detaljnijeg opisa imaginalnog toposa, primerima ilustrovati rad na fenomenu ludila.

Ključne reči
topos, imaginacija, ludilo, interaktivno polje, analiza.

Page | 100
Popovid Velimir B., Filozofski fakultet u Beogradu

Mesto prostora u duši ili o preispitivanju psihoterapijske fantazije

prostora

Rezime
Fantazija (ili ideja) prostora igra izrazito važnu ulogu u terapijskoj psihologiji – nemogude je zamisliti a
kamoli obavljati ma koji oblik psihoterapijskog rada a da se on ne odvija “u“ nekom prostoru. No,
fantazija prostora se proteže i na gotovo sve ono što se dešava sa ili unutar subjekata terapije (klijenata i
terapeuta) – radimo na procesima koji se odvijaju “unutar“ neke porodice a čine je disfunkcionalnom;
prorađujemo i rasvetljavamo primitivna mentalna stanja koja se odvijaju “u“ nesvesnom analizovanog,
raspetljavamo probleme nastale “unutar“ transferno-kontratransfernog odnosa; pomažemo ljudima koji
su “u“ škripcu; analizom olakšavamo klijentu da povrati projekcije “natrag u sebe”; telesnim tehnikama
nastojimo otkriti gde se “u“ telu skrivaju otcepljeni traumatični doživljaji i td. Povrh toga, i nama dragi
pojmovi, bez kojih je naš rad nezamisliv – projekcija, introjekcija, internalizacija, povlačenje
ucelovljavanje, uvid, refleksija, otelovljenje, premeštanje, pomeranje, regresija, nesvesno, podsvesno,
žrtveni jarac, triangulacija, kontakt, fenomenološko polje, interaktivno polje, kontejner, izrastanje,
otelovljenje, realno-nerealno, subjekt-objekt i slično – su ili izvedeni iz ideje “prostora“ ili su nastali
oslanjajudi se na nju. Opet, sama fantazija prostora se ”ušunjala” u terapijsku psihologiju iz filosofije i
geometrije, u vidu geometrizovano-fizikalizovane perspektive u kojoj je prostor isključivo shvaden kao
apstraktna kategorija. U radu ja se bavim hermeneutikom te dominantne fantazije terapijske psihologije,
implikacijama koje iz nje proističu, i suprotstavljam je drugoj fantaziji/ideji – mestu – na kojoj se, potom,
može izgraditi jedna posve drugačija paradigma koja bi “poslužila“ kao fenomenološko stanište gore
pobrojanim procesima i sadržajima našeg terapijskog rada.

Ključne reči
prostor, mesto, hermeneutika, arhetopos, subjekt, objekt.

Page | 101
Rakid Glišid Vida, Privatna praksa

Totalitarni duh u grupama i drustvu: transfer i destruktivni efekti laznog

selfa

Rezime

Ključne reči
transfer, destrukcija, lazni self, totalitarnost, grupe, drustvo

Page | 102
Šakotid-Kurbalija Jelena, Filozofski fakultet, Novi Sad
Kurbalija Dragan, Poljoprivredna škola sa domom učenika Futog
Oros Marina, Filozofski fakultet, Novi Sad

Strategije suočavanja sa stresom onih koji imaju nameru da traže

profesionalnu psihološku pomod

Rezime
U cilju utvrđivanja koje su karakteristične strategije suočavanja sa stresom onih koji imaju nameru da
traže profesionalnu psihološku pomod, analizirani su podaci prikupljeni na uzorku od 680 žena, starosti
od 19 do 64 god., različitog nivoa obrazovanja i socio-ekonomskog statusa.
Strategije suočavanja sa stresom su ispitane primenom Brief COPE Scale (Carver, 1997), gde se od
ispitanika traži da se priseti stresnih situacija koje su se dogodile u poslednjih nekoliko meseci, i da
proceni koliko je često činio ono što je opisano u svakoj tvrdnji; dok je namera da se traži profesionalna
psihološka pomod ispitana instrumentom (Šakotid-Kurbalija, 2011) koji obuhvata iskustva iz prošlosti,
sadašnjosti i nameru da se profesionalna psihološka pomod traži u bududnosti, kao i razloge zbog kojih
ispitanik ima ili nema nameru da traži profesionalnu psihološku pomod.
Primenom diskriminativne analize, utvrđena je statistički značajna struktura razlika u strategijama
suočavanja sa stresom između ispitanika koji imaju nameru i onih koji nemaju nameru da traže
profesionalnu psihološku pomod. Pri tom, prosečne vrednosti na diskriminativnom faktoru ukazuju da je
za one koji imaju nameru da traže profesionalnu psihološku pomod, pri suočavanju sa stresom,
karakterističnija usmerenost na resurse drugih ljudi, umesto oslanjanja na vlastite sposobnosti (nisu
skloni da samostalno rešavaju svoje životne probleme, ved su pre svega usmereni na traženje saveta,
utehe, razumevanja i pomodi drugih ljudi). Za njih je, takođe, karakteristična samokritičnost, kao i
postojanje pozitivnih iskustava u traženju pomodi od drugih ljudi i oslanjanju na njihove resurse.
Rezultati istraživanja, prikazani ovim saopštenjem, predstavljaju deo projekta "Efekti egzistencijalne
nesigurnosti na pojedinca i porodicu u Srbiji", koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike
Srbije (DN 179022).

Ključne reči
stres, strategije suočavanja, profesionalna psihološka pomod

Page | 103
Šakotid-Kurbalija Jelena, Filozofski fakultet, Novi Sad
Oros Marina, Filozofski fakultet, Novi Sad
Kurbalija Dragan, Poljoprivredna škola sa domom učenika Futog

Povezanost stresnih životnih događaja sa namerom da se traži

profesionalna psihološka pomod

Rezime
Rezultati istraživanja, prikazani ovim saopštenjem, predstavljaju deo projekta "Efekti egzistencijalne
nesigurnosti na pojedinca i porodicu u Srbiji", koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike
Srbije (DN 179022). U cilju utvrđivanja u kojoj meri različiti stresni životni događaji doprinose nameri da
se traži profesionalna psihološka pomod, analizirani su podaci prikupljeni na uzorku od 680 žena, starosti
od 19 do 64 god., različitog nivoa obrazovanja i socio-ekonomskog statusa.
Namera da se traži profesionalna psihološka pomod je ispitana instrumentom (Šakotid-Kurbalija, 2011)
koji obuhvata iskustva iz prošlosti, sadašnjosti i nameru da se profesionalna psihološka pomod traži u
bududnosti, kao i razloge zbog kojih ispitanik ima ili nema nameru da traži profesionalnu psihološku
pomod.
Prisustvo stresnih životnih događaja je registrovano modifikovanom i skradenom verzijom skale SLE
(Survey of Life Events, Bradbury, 1990), koja sadrži 16 stavki, uz mogudnost dodavanja doživljenih
stresnih životnih događaja koji nisu na listi (Šakotid-Kurbalija, 2011).
Primenom regresione analize, utvrđeno je da stresni životni događaji generalno jesu statistički značajan,
ali ujedno i slab prediktor namere da se traži profesionalna psihološka pomod (koeficijent multiple
korelacije iznosi 0,34 na nivou značajnosti p=0,00). Pri tom, parcijalne korelacije pokazuju da su
pohađanje neke duže edukacije/treninga, konflikti (u braku, porodici, na poslu...), značajne promene u
uslovima stanovanja, različiti oblici finansijskih opteredenja (dugoročni kredit, životni troškovi koji su vedi
od prihoda...) i trudnoda (planirana ili neplanirana)) pozitivno povezani sa namerom da se traži
profesionalna psihološka pomod, dok su dobijanje deteta i znatne promene mesečnih prihoda negativno
povezani sa namerom da se traži profesionalna psihološka pomod.

Ključne reči
stres, životni događaji, profesionalna psihološka pomod

Page | 104
Samardžid Ljiljana, Klinika za mentalno zdravlje, Klinički centar Niš

Jezgrovna tema i omotač psihoterapijskog odnosa

Rezime
Odnos terapeuta i pacijenta/klijenta u psihoterapiji je jedan od najkompleksnijih odnosa među ljudima.
Značaj ovog odnosa za psihoterapiju je posebno istaknut nakon rezultata dobijenih u istraživanjima da je
njegov udeo u varijansi ishoda, odnosno efikasnosti psihoterapije, veoma veliki.
Dokazano je da je terapijski savez, kao deo psihoterapijskog odnosa, jedan od najmodnijih terapijskih
faktora u psihoterapiji, bez obzira na modalitet psihoterapije koji je istraživan. Pri tome je terapijski
savez u istraživanjima najčešde definisan kao kvalitet i snaga svesnog, saradničkog odnosa terapeuta i
klijenta. Drugi deo ili aspekt psihoterapijskog odnosa se odvija dominantno na nesvesnom nivou i čini
posebno polje komunikacije učesnika psihoterapije zasnovano na transfernim obrascima, kao relativno
trajnim obrascima interpersonalnih odnosa koji se ponavljaju u terapijskom odnosu.
Naše istraživanje je imalo za cilj da utvrdi odnos između terapijskog saveza i transfernih obrazaca, kao
konstitutivnih činilaca psihoterapijskog odnosa. Dobijeni rezultati, kao i rezultati drugih istraživanja,
upuduju na zaključak da psihoterapijski odnos sadrži jezgrovnu temu odnosa- zasnovanu, pre svega, na
prenošenju transfernih obrazaca. Omotač ovog dela odnosa čini terapijski savez sa svojim fazama
razvoja, rupturama i reparacijama. Neraskidivo povezani i isprepletani, ovi aspekti odnosa stvaraju
njegovu dinamiku.

Ključne reči
psihoterapijski odnos, terapijski savez, transferni obrasci

Page | 105
Samardžid Ljiljana, Klinika za mentalno zdravlje, Klinički centar Niš

Neurobiologija psihoterapijskog odnosa

Rezime
Na koji način odnos terapeuta i pacijenta/klijenta u psihoterapiji postaje lekovit? Ovo je pitanje koje
decenijama okupira pažnju psihoterapeuta i istraživača psihoterapije. Sve jasniji i precizniji rezultati kao
odgovor na ovo pitanje, dobijeni su zahvaljujudi značajnom napretku metodologije psihoterapijskih
istraživanja, ali i tehnološkim dostignudima koja omogudavaju uvid u strukturu i funkciju mozga koji čini
biološku osnovu psihoterapijskog delovanja.
U našem radu bide izloženi rezultati nekih od najnovijih istraživanja neurobiološke osnove
psihoterapijskog odnosa, vezani za tri glavne oblasti na kojima se ovaj odnos zasniva- za razvojnu
perspektivu psihoterapijskog odnosa, proces empatijske razmene i terapijski savez.
Integracija saznanja dobijenih u oblasti psihoterapije na jednoj i neuronauka na drugoj strani, stvara
kontinuitet između ove dve, donedavno dubokim jazom razdvojene oblasti čiji je predmet istraživanja,
zapravo, isti.

Ključne reči
neurobiologija, psihoterapija, istraživanja

Page | 106
Škorid Bojana, savetnik u Centru za ratnu traumu i Novosadskom humanitarnom centru

Narcistička ličnost u terapiji- transfer i kontratransfer u okviru TA

Rezime
Narcistički poremedaj ličnosti karakteriše se grandioznim doživljajem važnosti i jedinstevnosti osobe,
fantazijama o neograničenom uspehu, ekshibicionističkim potrebama za stalnom pažnjom i prizanjima,
karakterističnim reakcijama na ugrožavanje samopoštovanja i specifičnim interpersonalnim odnosima.
U gladi za priznavanjem, a na kraju i bezuslovnim prihvatanjem, narcističke ličnosti tragaju za pozitivnim
stroukovima i pozitivnim diskauntima i imaju strouk filter senzitivan na stroukove u kojima je neko
njihovo ponašanje ili bide ocenjeno kao negativno. U terapijskom procesu neminovno je da bi kroz
različite tehnike terapeut suočio klijenta sa nekom njegovom neadaptivnom reakcijom ili kognicijom, a
onda je moguda narcistička povreda. Klijent doživljava distres i aktiviraju se arhaični mehanizmi odbrane:
projekcija i spliting. Struktura koja je učestvuje u ovim mehanizmima, kao i u ukrštenim transakcijama je
R1.
U terapijskom odnosu klijent projektuje na terapeuta ego stanje R1.
R1+ predstavlja idealizovanu sliku sebe. Izvor idealizacije drugog i projektuje se u početku terapijskog
odnosa. R1- predstavlja ’’lošu’’ sliku sebe, izvor agresivnih, destruktivnih sadržaja. Kada se projektuje R1-
drugi se doživljava kao opasan, ugrožavajud po osobu. Narcističke ličnosti negiraju R1-, pa je aktiviranje
ove strukture u terapiji za njih napredak.
Postoje 2 tipa transfrea R1+ i R2-.
Kontratransferi karakteristični za rad sa narcističkim klijentom su konkordantna identifikacija, gde
trepaut osdea klijentove implse iz D1 i reaguje i bori se sa njima u skladu sa spostvenim R1 ili R2
(komlementarna identifikacija).
Cilj terapije: integrisati R1+ i R1-. Pomiriti Majku vilu i Majku vešticu.
Potrebno je da teraput bude svestan/oseti idealizujudi transfer, jer je ukoliko to ne prepozna, hranide
spostveni nerazrešeni narcizam i delovati neterapijski/antiterapijski u radu sa klijentom. Osedanje
nesigurnosti može biti intenzivirano kod terapeuta, razvoj narcističkih otpora kod terapeuta koji
pojačavaju iste otpore kod klijenta.

Ključne reči
Narcistička ličnost, Ego stanje R1, projekcija

Page | 107
Sladojevid Matid Jelena, Telekom Srbija a.d.

Transfer/kontratransfer u analitičkoj psihoterapiji

Rezime
Transfer ili prenos predstavlja projekciju pacijentovih nesvesnih želja, konflikata i potreba na analitičara.
Psihoanaliza i analitička psihologija smatraju analizu transfera-kontratransfera jednom od osnovnih
tehnika terapijskog rada. Za razliku od klasičnog psihoanalitičkog učenja koje podrazumeva da je
izvorište transfera isključivo u životnoj biografiji i proživljenom iskustvu pacijenta, Jung je na više mesta
naglašavao da postoje dve vrste transfera - lični i arhetipski transfer, zavisno od toga u kojoj meri
projektovani sadržaji predstavljaju projekciju predstava proizašlih iz urođenih obrazaca i struktura ili iz
aktuelnih iskustava osobe. Po Jungu, obe navedene vrste transfera su prirodne i prisutne, a koja de se
kada analizirati zavisi od aktuelne životne situacije pacijenta i od terapeutove budnosti u odnosu na ove
pojave.
Po pitanju transfera sam Jung je u različitim periodima svog stvaralaštva imao različite stavove, od onog
(Jung, 1935.) da je transfer smetnja i da treba lečiti uprkos transferu a ne zbog njega, do stava da je
analiza transfera-kontratransfera alfa i omega analitičkog metoda (susret sa Frojdom 1907). Danas
različite škole analitičke psihologije daju vedi ili manji značaj analizi transfera –kontratrasnfera ali ga
smatraju nezaobilaznom tehnikom analitičke psihoterapije.

Ključne reči
transfer; kontratransfer; arhetipski transfer,projekcija

Page | 108
Sladojevid Matid Jelena, Telekom Srbija a.d.
Popovid Marijana, Zavod za zaštitu zdravlja radnika železnice

Terapeut i njegova Senka (mod, a ne pomod…)

Rezime
Po teoriji analitičke psihologije, svako od nas nosi u sebi Senku, koju je manje ili više integrisao u
dominantan Ja-identitet. Senku nikada ne možemo do kraja „osvetliti“, uvek de postojati sadržaji Senke
koji predstavljaju nove razvojne izazove. Psihoterapeuti takođe nose svoje „personalne senovite
sadržaje“, sa kojima se, tokom didaktičke analize i dalje kroz terapijsko iskustvo, kao i lično životno
iskustvo, na različite načine susredu. U radionici demo se baviti transpersonalnim aspektima Senke
terapeuta koje možemo tumačiti i kao manifestacije arhetipskog kontratransfera povezanog sa
kolektivnom ulogom, odnosno „personom“ psihoterapeuta ili još šire gledano, sa kolektivnom personom
pomažudih profesija. Jedna od čestih manifestacija aspekta Senke kod terapeuta zapravo je pozicija
modi. Ona nije karakteristična samo za psihoterapeute ved se mnogo šire može prepoznati u različitim
pomažudim profesijama - kod socijalnih radnika, lekara, posebno psihijatara, sveštenika i naravno
psihoterapeuta. Pokušademo da tokom praktičnog rada prepoznamo njene različite manifestacije;
uslove u kojima se tokom terapijskog procesa najčešde javlja kako i mogude "kontejnere", odnosno
profesionalne i lične tehnike i kapacitete putem kojih ove sadržaje integrišemo umesto da ih
odigravamo…

Ključne reči
senka; didaktička analiza, mod

Page | 109
Stamatovid Gajid Branka, Psihijatrijska služba, Opšta bolnica Valjevo
Gajid Tomislav, Regionalni centar za dinamičku psihijatriju, Valjevo

Psihodinamsko razumevanje osobe sa graničnim poremedajem ličnosti

u okviru kudne psihijatrijske zaštite

Rezime
Kudna psihijatrijska zaštita podrazumeva pružanje usluga korisnicima i njihovim porodicama, u kudnim
uslovima, u njihovom primarnom okruženju. Ove aktivnosti sprovode se u okviru Psihijatrijske službe
Opšte bolnice Valjevo, u saradnji sa Caritas-om Valjeva. Pacijenti uključeni u rad su uglavnom osobe sa
teškim duševnim bolestima, kao i osobe sa nisko organizovanim i nisko funkcionalnim poremedajima
ličnosti, a sa njima rade psihijatri, psiholozi, medicinske sestre, radni terapeuti, socijalni radnici.
Ovakav oblik rada podrazumeva uspostavljanje bližeg i češdeg kontakta nego u uobičajenom
ambulantnom radu, što može dovesti do problema, posebno kod osoba sa graničnim poremedajem
ličnosti.
Psihodinamsko razumevanje, uz upoznavanje članova tima sa značenjem osnovnih pojmova (transfera,
kontratransfera, splitinga, projekcije i projektivne identifikacije i sl.) olakšava rad, omogudavajudi
planiranje aktivnosti u skladu sa potrebama i mogudnostima korisnika. Pored toga, članovi tima uče da
prate i razumevaju svoje reakcije, pomodu kojih dobijaju dodatne informacije o pacijentu.
Autori prikazuju svoje iskustvo u ovakvom obliku rada, kroz vinjete, koje ilustruju značaj
psihodinamičkog teorijskog okvira u razumevanju korisnika, ali i prevenciji izgaranja članova tima.

Ključne reči
kudna psihijatrijska zaštita, granični poremedaj ličnosti

Page | 110
Stankovid Sanda, Visoka medicinska škola strukovnih studija "Milutin Milankovid"
Petrovid Nikola, Visoka medicinska škola strukovnih studija "Milutin Milankovid"
Šediri Bejan, Viktimološko društvo Srbije

Uverenja i problemi u radu psihoterapeuta početnika u Srbiji

Rezime
U saopštenju de biti predstavljeni rezultati pilot istraživanja sprovedenog među psihoterapeutima
početnicima u Srbiji. Pod ovom kategorijom smo za potrebe istraživanja podrazumevali ispitanike koji
pohađaju ili su pohađali neku od psihoterapijskih edukacija i psihoterapijom se bave najviše 5 godina,
bez obzira na to da li poseduju licencu psihoterapeuta ili ne. Istraživanje je sprovedeno preko online
ankete koja se sastojala iz 47 pitanja koja su se odnosila na različita uverenja vezana za psihoterapijski
rad, određene prakse i probleme u radu, dobiti od edukacije kao i procenu sopstvenih znanja. Uzorak je
činilo 57 psihoterapeuta početnika različitih psihoterapijskih orijentacija, od čega najviše racionalno-
emotivne bihejvioralne terapije (REBT) (36.8%), zatim transakcione analize (24.6%), i geštalt terapije
(14%). Kada su u pitanju uverenja rezultati pokazuju da najvedi broj psihoteraputa početnika smatra da
može da podnese neuspeh u radu sa određenim klijentom (66.7%), odnosno da ne mora imati uspeha sa
svakim klijentom (67.7%). Sa druge strane, prisutno je uverenje da se ne smeju praviti određene vrste
grešaka (48.3%) i da moraju biti odlični psihoterapeuti (38.3%). Psihoterapeuti početnici vedinom
smatraju da niko ne može da bude dobar psihoterapeut dok ne reši svoje probleme na ličnom radu
(63.4%). Kao najvede probleme u radu ispitanici ističu operativne probleme (36.8%) - teškode u
nalaženju klijenata i neadekvatnost prostora za rad, ali i psihološke sadržaje kao što su nesigurnost u
radu, doživljaj nedovoljne kompetentnosti i perfekcionizam (33.33%). Značajan broj ispitanika ima
teškode da završi seansu u predviđeno vreme, kao i da naplati seansu. Psihoterapeuti početnici
uglavnom smatraju da imaju dobro znanje psihoterapijskih tehnika, teorije, psihopatologije, kao i etičkog
kodeksa i pravila. Više od pola ispitanika smatra sebe dovoljno kompetentnim da samostalno obavljaju
posao psihoterapeuta (55.2%). Kao najvažniji segment edukacije ispitanici navode superviziju (50.87%) i
lični rad (35.1%).

Ključne reči
psihoterapeuti početnici, uverenja

Page | 111
Stevanovid Željka, Centar za socijalni rad Čelinac

Spasilac / između uloge i realne potrebe

Rezime
Profesionalci zaposleni u centrima za socijalni rad u strukturi zaposlenih imaj mali broj edukovanih
psihoterapeuta zbog čega često ista osoba ima više uloga, obavljaju redovan posao "po službenoj
dužnosti" i psihoterapijski rad sa klijentima. Ovakav način podjele poslova podrazumjeva da
profesionalci s vremena na vrijeme intervenišu ka pojedinim klijentima ulazedi tako u ulogu Spasioca.
Kako napraviti granicu u odnosu prema klijentu? Kako zadržati povjerenje klijenta ili u drugim
slučajevima izgraditi odnos povjerenja? Prikaz kratke studije slučaja. Transfer i kontratransfer.

Ključne reči
Spasilac, odnos, klijent, psihoterapeut, psihoterapija.

Page | 112
Stoparid Maja, Psihopolis institut, Novi Sad

Disfunkcionalne predstave o ljubavi kod adolescenata i mogudnost

prevencije

Rezime
Na ovoj radionici učesnici de biti upoznati sa načinim rada sa adolescentima koji ne poznaju razliku
između zaljubljenosti i ljubavi, a često imaju i disfunkcionalne predstave o ljubavi. Takođe de se
definisati šta je to ljubav, kao i šta je to želja za ljubavlju i potreba za ljubavlju. Kroz odgovor na pitanje
da li je partnerska ljubav smisao života de se pronadi način za prevenciju suicida zbog gubitka
ljubavi/partnera. Učesnici radionice de imati priliku da otkriju i preispitaju svoje sopstvene predstave o
ljubavi, a takođe i da razumeju različitosti i sličnosti predstava o ljubavi koje imaju ostali učesnici u
radionici. Na taj način de modi da integrišu različite stavove, kao da ovo znanje primene u radu sa
adolescentima. S obzirom na to da se predstave o ljubavi formiraju u detinjstvu i mladosti kada osoba
nema dovoljno informacija niti iskustva, a nije ni dovoljno kognitivno zrela, često su ove predstave
disfunkcionalne. U ovome je i smisao prevencije kada je u pitanju rad sa adolescentima. Smisao
zaljubljivanja i razočaravanja je da mlada osoba svaki put preispita svoju predstavu o ljubavi i
prilagodjava je postepeno realnosti, ali vedina njih vidi problem u tome što se partner ne uklapa u
predstavu, a ne u svojoj disfunkcionalnoj predstavi. U fokusu de biti zaključak da je najvažnije da
predstava o ljubavi bude funkcionalna i da omogudava kvalitet ljubavnog odnosa, kao i da je prava ljubav
ono što određena osoba veruje da ljubav jeste.
Učesnici de imati priliku da aktivno učestvuju i diskutuju u radionici.

Ključne reči
Adolescencija, disfunkcionalne predstave o ljubavi, prevencija

Page | 113
Stoparid Maja, Psihopolis institut, Novi Sad

Transakcionoanalitičko savetovanje roditelja adolescenata sa tegobama

Rezime
Biti roditelj adolescenta veliki je izazov. S obzirom na to da adolescencija predstavlja specifični razvojni
period u kojem se menja slika o sebi, drugima i svetu oko sebe, naglasidemo da je to ujedno i veoma
važna faza u razvoju čitave porodice kao i svakog njenog člana ponaosob. Dinamika razvojnih procesa se
u adolescenciji odigrava u vrlo kratkom vremenskom roku, a sve te promene imaju potencijal da
destabilizuje psihološku ravnotežu adolescenta kao i ravnotežu njene/njegove porodice.U tom periodu
transakaciona analiza može da pomogne roditelju da održi kako sopstvenu stabilnost, tako i da ostvari
stabilne odnose u porodici i sa svojim detetom. U ovom radu demo pokazati da je jedna od važnih uloga
psihoterapeuta da uspostavi optimalani „psihoterapijski trougao” između roditelja,
adolescenkinje/adolescenta i sebe gde je sam psihoterapeut ego stanje Odraslog
adolescentkinje/adolescenta u ovoj komunikaciji. Takođe, uloga terapeuta je i da ojača ego stanje
Odrasli samog roditelja time što de mu pružiti važne informacije o adolescenciji i time normalizovati
neke od promena koje se dešavaju. Pored toga, važno je da roditelje upoznamo sa važnim pojmovima u
transakcionoj analizi koji de im pomodi da razumeju promene kod svog deteta, kao i kako oni mogu da
doprinesu donošenju nove odluke kod nje/njega. U pitanju su: funkcionalni model ego stanja, egogram i
psihogram, strouk ekonomija (Stainer, C., 1980), „zaključano” ego stanje i korišdenje Opcija (Karpman,
1979), zabrane i dozvole (Goulding, R. I Mery, 1975) kao i Dramski trougao (Karpman, 1968.). U radu de,
sem prethodno navedenog, biti prikazane I neke od praktičnih vežbi sa roditeljima u psihoterapijskoj
praksi: jačanje pozitivnih ego stanja Negujudeg Roditelja i Kritikujudeg roditelja, vežbanje komunikacije
između ego stanja pozitivnog Slobodnog Deteta roditelja i adolescentikinje/adolescenta, kao i pravljenje
ugovora između ego stanja Odraslog roditelja i adolescentkinje/adolescenta.

Ključne reči
roditelji, adolescencija, transakciona analiza

Page | 114
Sulejmanovid Dijana, Univerzitet u Banjoj Luci, Filozofski fakultet, Odsjek za psihologiju (student
postdiplomskog studija)

Humor kao oruđe terapeuta u REBT seansi

Rezime
Racionalno-emotivnu terapiju ponašanjem (REBT) 1955. godine je osmislio Albert Ellis, inspirisan
drevnom filosofijom i vjerovanjem Epictetusa da ljudi nisu uznemireni događajima po sebi, ved svojim
viđenjem istih, odnosno ličnom interpretacijom stvarnosti. Cilj REBT-a, kao aktivno-direktivnog oblika
psihoterapije, jeste vođenje klijenta na putu identifikovanja njegovih iracionalnih uvjerenja te učenje
suprotstavljanja i zamjenjivanja tih nezdravih zdravim, racionalnim uvjerenjima. Tehnike kojima se ovaj
cilj ostvaruje u REBT-u se dijele na kognitivne, bihejvioralne i emocionalne, u skladu sa psihološkim
procesom koji preovladava u pojedinačnom slučaju. Dok su kognitivne tehnike usmjerene na
osporavanje iracionalnih uvjerenja, bihejvioralne se obično koriste za olakšavanje prorade naučenog te
zadavanje domadih zadataka. Emocionalne tehnike usmjerene su na klijentovo shvatanje sebe i
prihvatanje otkrivenog, pri čemu se može koristiti humor kao vrlo efikasno oruđe pri učenju klijenta da
misli racionalno, ali bez nužnog uzimanja sebe preozbiljno. Najčešde se koristi u obliku duhovitih oda
klijentovom problemu te u vježbama za suzbijanje stida. Humor je koristan i za psihoterapeuta, jer
pospješuje razvoj terapijskog odnosa i omogudava mu samootvaranje i učvršdivanje odnosa sa klijentom,
kao i prevenciju sagorijevanja na poslu. Iako je spontan, humor se u REBT seansama koristi smisleno, sa
jasno određenim ciljem i uvijek kao napad na klijentova iracionalna uvjerenja, a ne na klijenta kao
ličnost.

Ključne reči
humor, REBT, terapijsko oruđe

Page | 115
Švrakid Dragan, Washington University,St.Louis, Mo, USA

EPIGENETIKA I PSIHOTERAPIJA ili GENI NISU NAŠA SUDBINA

Rezime
Epigenetika izučava mehanizme ekspresije i ativnosti gena a da se ne menja sekvenca DNA nukleotida.
Epigenetiki mehanizmi “programiraju” genom, najčešde metilacijom genskog promotera kojom se
“utišava” gen ili modifikacijom histonskih proteina kojom se DNA “otkriva” ili “zatvara” za transkripciju
(euhromatin i heterohromatin). Programirani genom obezbedjuje normalan razvoj i diferencijaciju tkiva
tokom embrionalnog i postnatalnog razvoja, uključujudi i razvoj CNS i mentalnih osobina. Ljudski genom
se epigenetski modifikuje pod uticajima okoline tokom čitavog života, što je osnov novih učenja i
adaptacije (tzv. “CNS plastičnost”). Ovi uticaji mogu da budu hemijski (lekovi, ishrana, droge...), biološki
(infekicje…) ili psihosocijalni (stres, psihoterapija…) izmedju ostalih. U predavanju se dikutuju uticaji
okoline na psihosocijalne karakteristike fenotipa posredstvom epigenetske modifikacije aktivnosti
genoma. Napredak epigenetike daje najvedu “naučnu” podršku psihoterapiji u istoriji ove nauke jer
definiše mehanizme kojima psihoterapija može da dosegne do jedra delije i modifikuje aktivnost gena u
pozitivnom smislu po fenotip.

Ključne reči
genom, epigenetika, psihoterapija

Page | 116
Topid Peter, Nacionalni inštitut za psihoterapijo Ljubljana, Slovenija

Psihoterapija zavisnosti od seksa

Rezime
O zasvisnosti od seksa govorimo kada seks postaje osnovni način, na koji osoba upravlja svoj
emocionalni život. Osoba zasvisna od seksa ima jako smanjenu sposobnost biranja i seks postaje
mehanizam odbrane, koji je vezan na preživljavanje pa i najobičajniji i sasvim zdravi oblici seksualnog
izražavanja mogu da postanu štetni ili čak zavisnost. Na taj nači ono što je bilo u početku izvor prijatnog
doživljavanja postaje droga bez koje se osoba ne oseča normalno. Zavisnički seks često više i ne pruža
pravog zadovoljstva nego postaje prisila i način na koji zavisnik beži od realnosti. Bez seksa život
zasvisnih počne da se raspada.
Zavisni od seksa mogu da se koriste kompulzivnim masturbiranjem, fantaziranju o ekstatičkom seksu sa
izmišljenim ili realnim partnerom ili obsedno razmišljaju o seksualnim avanturama. Neki stalno zavode i
uvek upadaju u nove veze mada več imaju partnera, vuče ih u seks sa anonimnim partnerima, seks na
telefonu ili u neki drugi oblik seksa za kojeg plačaju, trguju sa seksom ili je njihov uzorak ponašanja
voajerizam, ekshibicionizam ili sadomazohistički seks. Neki zavisnici ne poštuju seksualnih granica drugih
osoba. Sve češči fenomen je zavisnost od seksa na internetu.
Uzorak ponašanja ne znači, da je osoba zavisna od seksa. Ispunjenih mora biti više uslova koji ukazuju na
zavisnost. Od velikog značenja za terapeute je da shvatimo šta specifično ponašanje znači zavisniku.

Ključne reči
zavisnost, seks, internet, cyberseks

Page | 117
Tošid Marjan,

Iskustva sa tehnikom direktnog obradanja značajnim osobama

Rezime
Direktno obradanje značajnim osobama je poznata tehnika npr. u geštalt terapiji ili primalnoj terapiji,
koju i ja primenjujem ved nekoliko godina unazad u radu sa klijentima. Tehnika ima više varijanti, koje se
sve mogu koristiti, ali ono što je ključno - što je uostalom slučaj i sa svim drugim tehnikama - to nije
tehnika sama, ved uvremenjenost i osedaj za njeno korišdenje.
Umesto da klijenti beskrajno dugo pričaju "o" svojim odnosima sa značajnim osobama u životu, klijentu
se u jednom trenutku predlaže da se direktno obrati toj osobi i kaže joj šta oseda. Druga varijanta
tehnike je da klijent izgovara reči koje bi voleo da je čuo od te osobe (oca, majke, brata…) i koje bi mu
pomogle da se dobro oseda. Treda varijanta je da osoba izgovara zamišljeni dijalog, tj. ono što ona kaže,
a zatim i ono što značajna osoba odgovara, itd…
Iako tehnika često daje iznenađujude dobre rezultate, ona nije neophodna da bi klijent postigao glavni
cilj tretmana: prepoznavanje i doživljavanje svojih neostvarenih emocionalnih potreba.
Neki autori su primetili da tehnika daje najbolje rezultate kada je klijent "ušao u osedanje", tj. kada je
pokrenut osedanjima, otkrio sam da se tehnika može koristiti i u procesu artikulisanja osedanja (jer
osedanja prolaze kroz proces sazrevanja dok ne dobiju smisao koji ima terapijsku vrednost).

Ključne reči
tehnika, direktno, obradanje, značajne osobe

Page | 118
Tovilovid Snežana, Filozofski fakultet u Novom Sadu, Odsek za psihologiju
Sekulid-Bartoš Olivera, Centar za istraživanje i edukaciju "Tim", Novi Sad

Poželjne karakteristike REBT terapeuta: specifične ili univerzalne?

Rezime
Osnovni cilj ovog usmenog saopštenja je (1) senzitiziranje stručne javnosti na pitanja
jedinstvenih/specifičnih karakteristika i kvaliteta terapeuta i (2) razmena informacija na bazi kojih bi u
našoj sredini bila podstaknuta kolaborativna istraživanja poželjnih karakteristika i kvaliteta
psihoterapeuta.
U literaturi Racionalno-emotivno bihejvioralne terapije (REBT) navode se poželjne osobine i kvaliteti
REBT terapeuta (npr. Dryden, 2009; Ellis & Dryden, 2002; Viterito, 2012; Vlajkov, 2011; Vukosavljevid-
Gvozden, 2009). Neke od njih proističu iz specifičnosti REBT kao terapijskog modaliteta (npr. aktivnost,
direktivnost) i karakterističnog terapijskog odnosa sa klijentom koji se preporučuje za efektivno
sprovođenje REBT tretmana (tzv. filozofska empatičnost). S druge strane, u oblasti psihoterapije ne
jenjava potraga za univerzalnim faktorima koji utiču na pozitivne terapijske ishode, uključujudi i
terapeuta kao „varijablu“ (npr. Duncan et al., 2010).
Sa stanovišta univerzalnosti i/ili specifičnosti poželjnih kvaliteta (REBT) terapeuta upitne su bar dve
stvari. Prvo, da li su te karakteristike promenjive u različitim kulturološkim kontekstima i, drugo, da li su
važnije za efektivno sprovođenje terapije od univerzalnih faktora koji se odnose na karakteristike
terapeuta? U saopštenju de biti prikazani (1) rezultati malobrojnih istraživanja sprovedenih u našoj
sredini koji (posredno) sugerišu odgovore na ova pitanja i (2) predložen “univerzalno-specifični” nacrt za
udružena istraživanja poželjnih karakteristika terapeuta.
Primenom koordiniranih i kolaborativnih istraživanja dali bismo doprinos odgovoru na pitanje: koji
kvaliteti i osobine predstavljaju poželjne univerzalne/specifične karakteristike psihoterapeuta u našoj
sredini? Na ovo pitanje je važno da odgovore i (potencijalni) klijenti, a i edukatori psihoterapije.
Praktične implikacije takvih istraživanja odnosile bi se na kreiranje standardizovanih procedura za
valjanu selekciju bududih edukanata/psihoterapeuta, kao i na utvrđivanje smernica za permanentni lični
razvoj svih nas koji se bavimo psihoterapijom.

Ključne reči
REBT&KBT, karakteristike psihoterapeuta, istraživanja psihoterapijskih efekata

Page | 119
Trbid Vera, priv.ord "Agape Medika"
Boškovid-Đukid Danica, Inst. za ment. zdr. Beograd
Bulatovid Radoje, priv.ord "Agape Medika"

Sistemska supervizija - evolucija refleksivnosti u kontekstu privatne

prakse

Rezime
U ovom se radu govori o komponentama supervizije u programu treninga i obavljanja sistemske
porodične terapije. Osnovna uloga supervizije je nadgledanje supervizijskog konteksta, pradenje i
kontrolisanje standarda prakse, pradenje razvoja terapeuta – njegov profesionalni i lični razvoj. Posebno
se ispituje odnos između supervizora i superviziranog u kontekstu obavljanja private psihoterapijske
prakse.
Pretspostavlja se da se akademski nivo obrađuje i savladava u okviru institucionalnog treninga u skladu
sa sistemskim supervizijskim modelom. Praktični deo i lični razvoj bi se mogli uklopiti i obrađivati u
okviru prakse u privatnom kontekstu.
Određena pitanja praktičnog treninga su od značaja za privatni kontekst i treba da budu posebno
obrađena:
1. Ugovaranje sa terapeutom o formalnim stvarima: gde i koliko dugo de trajati supervizija, o
finansijama, šta ako se supervizija prekine, šta ako je prekine terapeut, a šta ako to učini supervizor?
2. Očekivanja od supervizije. Supervizor treba da treba ispunjava i menadžersku i/ili edukativnu i
evaluacionu odgovornost. Pa iako supervizor definiše kompetencije, ograničenja i očekivanja,
superrvizuija je suštinski interaktivni proces koji se odvija između superviziranog i supervizora.
3. Menadžerska i klinička uloga supervizora izbijaju u prvi plan ukoliko terapeut ne ispunjava
obaveze.
4. Koji se podaci uzimaju od klijnenata i kakav je sistem zaštite podataka?
5. Koji de tip supervizije biti zastupljen (živa, indirektna supervizija - trake, video ili diskusija
slučaja)?
6. Modeli supervizije (kolegijalni – peer, autoritarni, površni ili multipozicioniranje).
7. Da li je neophodno da supervizor prođe specifičnu edukaciju za sticanje supervizijske
kompetencije, ili je dovoljno da deluje kao grandparent, ili peer?
8. Etični aspekat se odnosi na definisanje pitanja o neophodnosti supervizije u privatnoj praksi, uz
niz pitanja u okviru iste.
Oba konteksta, institicijakni i privatni, trebalo bi da omogude superviziranom da razvija svoje veštine, ali
i da sebe doživi kao kompetentnog sistemskog praktičara u refleksivnoj poziciji. U svakom slučaju,
trebalo bi da se privatni i institicijalni kontekst približavaju, shodno kompetencijama svojih aktera.
Posebno je važno da se sistemska supervizija nastavi da razvija u našim uslovima kao socijalno
konstruisana praksa tokom čijeg obavljanja supervizor i supervizirani koordinišu svoje mišljenje i rad sa
ciljem da obavljaju korisnu delatnost za svoje klijente.

Ključne reči
sistemska supervizija, refleksivnost, kontekst, privatna praksa

Page | 120
Trbid Vera, priv.ord "Agape Medika"
Bulatovid Radoje, priv.ord "Agape Medika"

Psihodinamski pristup razumevanju i lečenju alkoholnih zavisnika

Rezime
Dinamski pristup alkoholizmu ima svoje mesto i sve više dobija na značaju, počevši od definicije ovog
oblika zavisnosti, preko istorijskog razvoja shvatanja alkoholizma, dinamike psihopatologije, sve do
primene u lečenju i istraživanju.
Psihodinamsko objašnjenje etiologije alkoholizma se odnosi na psihološke faktore (libidiozni i agresivni
nagon, oralnu žudnju i oralnu agresiju; oslobadjanje od represije superega; suprotni stav - da
alkoholizam izaziva psihološki konflikt; povezanost alkoholizma sa slabošdu ega).
Za razumevanje psihodinamike alkoholizma, naročito je važno analizirati ego funkcije, kao i ulogu
superega. Funkcije ega kod osoba zavisnih od alkohola trpe snažne promene i izraz su adaptaptivnih
procesa idnividue. Promena karaktera i ličnosti uz probleme ponašanja glavne su karakteristike i
obavezni deo sindroma alkoholizma.
Centralni problem psihoterapije alkoholnih osoba pretstavlja raskidanje sa reaktivnom grandioznošdu
što proizvodi masivno negiranje dubokih osedanja inferiornosti i zavisnosti, te se samodestruktivni
obrasci pijenja nastavljaju.
Psihodinamnske terapijske tehnike imaju za cilj razrešavanje konflikata, jačanje samosvesti i ukupan rast
pacijenta; one se mogu kombinovati sa kognitivnim pristupom, edukacijom, pružanjem podrške i
reosiguranja. Psihodinamska psihoterapija se može sprovodi kao jedini pristup, paralelno u kombinaciji
sa ostalim pristupima - grupnom, porodičnom, psihofarmakološkom, self-help, kognitivno-
bihevioralnom terapijom.
Kako konflikt sa zavisnim potrebama čini osnovu psihološke strukture alkoholnih pacijenata, transferni
odnos je stoga, manje više hostilan, u svakom slučaju – ambivalentan. I definiciju kontratransfera
doživljavamo kao približavanje interakcijskom polju, uočavajudi cirkularnarnost ovog fenomena.
Smatramo korisnim da se otvori pitanje specifične ’’lehr analize’’ psihodinamskih terapeuta alkoholnih
zavisnika; o sticanju više empatskog odnosa prema zavisnim osobama, i pored toga što njihova
ponašanja često izazivajuju snažne kontratransferne reakcije; o spremnosti terapeuta da razrešavaju
svoje frustracije tokom terapijskiog procesa, neuspeha terapije, recidiva i napuštanja lečenja; o
fenomenima ’’žrtvovanja’’ i burn-out-a, i što je najvažnije – o prihvatanju supervizije svog rada.

Ključne reči
alkoholizam, psihodinamski pristup

Page | 121
Turudid Tijana, CSR Dunav, Inđija

Deca alkoholičara, njihova životna uloga i odabir partnera u modelu TA.

Rezime
U praksi se susredemo sa činjenicom da deca čiji su roditelji zavisni od alkohola ili droge kasnije u životu
sklona sličnim ili istim modelima ponašanja.
Neki bi rekli da je paradoksalno da deca iz porodica biraju sličan put. U transakcionoj analizi objašnjenje
ovakvog ponašanja pronalazimo kroz tumačenje životnog skripta zasnovanog na ranim odlukama i
uverenjima. Iz tog razloga smo mišljenja da je kod ovakve dece povedan rizik da i sami postanu zavisni od
alkohola-droge ili da im sam partner bude zavisnik.
Emotivna i psihološka klima unutar porodica gde je prisutan neki od oblika zavisnosti, je zasigurno
nepogodna i neadekvatna za odrastanje dece. Ovakva deca ne dobijaju adekvatan tretman,
zanemarujudi stil vaspitanja je prisutan.
Roditelj zavisnik od alkohola je najvede dete od sve dece, i njegove potrebe i želje su uvek na prvom
mestu.
Ovakva dinamika u porodici namede igranje određenih životnih uloga, što utiče na to da deca od ranog
uzrasta uče određene modele koje de kasnije koristiti u svom ličnom životu.
Teoretski možemo govoriti o tome da deca odrasla u ovakvim porodicama mogu izrasti u zdrave psihičke
ljude- TA kaže da je to mogude ako su u ranom uzrastu imali zdrav primer. Druga opcija ovakve dece
jeste kad odrastu da idu na terapiju i da nauče nove obrasce mišljenja i ponašanja.
U praksi se pokazuje da deca odrasla u ovakvim porodicama teže ostvaruju prave odnose bliskosti i
poverenja a laše prividne bliske odnose, po principu znaju šta ih čeka.

Ključne reči
Porodica, Alkohol, Partnerski odnos, Bliskost, Poverenje

Page | 122
Veljkovic Jasna, Visoka medicinska skola strukovnih studija Cuprija

Evaluacija efekata primene psihodrame u radu sa psihotičnim

poremedajima

Rezime
U ovom radu prezentovacemo rezultate longitudinalne studije istrazivanja evaluacije efekata primene
psihodrame na kvalitet života psihotičnih poremedaja.
Ciljevi istraživanja bili su:
•Utvrditi promene u kvalitetu života psihotičnih pacijenata pre i posle primene psihodrame.
•Registrovati mogude promene u organizaciji ličnosti psihotičnih pacijenata posle primene psihodrame.
• Istražiti mogude promene u mehanizmima adaptacije na realnost, pre i posle.
• Metode:klinička i statistička.
Glavni izazov ovog istraživanja bio je testiranje hipoteze o mogudim pozitivnim promenama kvaliteta
života psihotičnih pacijenata i promena u funkcionisanju ličnosti istraživanih klijenata.

Ključne reči
psihodrama, psihotični,poremedaj,grupa,kvalitet života.

Page | 123
Veljkovid Jasna, Visoka Medicinska Skola Strukovnih Studija u Dupriji
Naunovid Miodrag, OpštaBolnica-BeoKlinika, Beograd
Dukanac Vesna, Institut za mentalno zdravlje, Beograd.
Bokalovid Gordana, Dom Zdravlja, Grocka, Beograd.
Aleksid-Hil Olivera, Psihijatar u privatnoj praksi, Beograd.

Prikaz koterapijskog rada partnerske psihoanalitički orijentisane

psihoterapije sa parom u krizi

Rezime
Psihoanaliticki orijentisana terapija parova razmatra pre svega interpersonalnu dinamiku partnera koji se
nalaze na tretmanu u terapijskom prostoru, “ovde i sada”. Ova terapija tako je dizajnirana da se radi po
modelu koterapijskog para sa parom koji je u krizi.Koterapijski rad sa parom daje mogucnost stvaranja
vrlo bogate dinamike koja podseda na dinamiku male grupno-analitičke grupe. Projektivni mehanizmi su
masivni I odvijaju se na više nivoa:eskternalizacija indiviudalnih projekcija,projekcije para,splitting
unutar “male grupe” na par I koterapijski par,projekcija partnerskih konflikata u koterapijski par.
Koterapijski par kontejnira masivnu anksioznost para I pojedinaca iz para. U procesu analize koji sledi
nakon završene seanse, koterapijski par ima težak zadatak prepoznavanja sopstvenih kontratrasfernih
„zamki”.
Prvi zadatak terapeuta je pomodi partnerima da fizički i psihički, sa što manje oštedenja, prođu kroz
krizu, čak i kada ona vodi separaciji partnera. Drugi zadatak terapeuta je omoguditi partnerima da se
psihološki reorganizuju i ojačaju dovoljno kao dve zasebne individue. Tredi zadatak terapeuta je pomodi
partnerima da shvate suštinu njihove prethodne patološke komunikacije.Četvrti zadatak teraputa -
pomodi partnerima da izgrade zrelije roditeljske uloge zajedničke dece.
Zaključak: psihoanalitički orijentisana partnerska psihoterapija, u procesu krize, omogudava partnerima
sticanje uvida o sebi i o odnosu koji su napravili. Tako stečen uvid predstavlja mogudnost pojedinačne
reorganizacije i individualizacije, kao i ulazak u kvaltativno različit i daleko zreliji odnos partnerskih i
roditeljskih uloga zajedničke dece.

Ključne reči
psihoanaliticki orijentisana terapija parova,koterapijski odnos

Page | 124
Vemid Suzana, Centar za obrazovanje i razvoj- Centar Prozor

Religioznost i ateizam u odnosu klijent - psihoterapeut

Rezime
Cilj rada je otvaranje pitanja o religioznosti klijenta i terapeuta i uticaju koje može imati na terapijski
odnos, kao i razmatranje mogudnosti korišdenja činjenice da je klijent religiozan u svrhu psihoterapijske
promene. Fokus rada je na praktičnim pitanjima i jedna od ideja je navesti terapeute da obrate pažnju
na pitanje klijentove religioznosti i eventualno razmisle o svojoj. U radu polazim od pretpostavke da je
dimenzija religioznost/ateizam značajni deo vrednosnog sistema svih ljudi, te da kao takva mora imati
uticaj i na psihoterapijski proces. Razmatraju se četiri različite mogudnosti u okviru terapijskog odnosa: i
klijent i terapeut su ateisti, klijent je ateista, a terapeut religiozan, religiozan klijent, terapeut ateista i
oboje su religiozni. Rad podstiče terapeute da razmotre mougdnost da su neka disfunkcionalna uverenja
njihovog religoiznog klijenta direktno povezana sa njegovom/njenom religioznošdu, kao i korišdenje
nekih religioznih koncepata u svrhu terapijske promene za šta se navodi primer iz prakse.

Ključne reči
Religioznost, psihoterapija, klijent, psihoterapeut.

Page | 125
Vidakovid Ivana, EAPTI Geštalt Studio Beograd, ITO United Change Beograd

Relaciona perspektiva u Geštalt terapiji

Rezime
Geštalt terapija je relaciona u svojoj suštini; u ovom radu bavimo se sržnim relacionim principima geštalt
teorije i metodologije: egzistencijalnomfenomenologijom, teorijom polja i dijaloškim egzistencijalizam, i
njihovim implikacijama u terapijskom odnosu.
U novije vreme, dosta se govori o relacionoj perspektivi generalno u psihoterapiji, a posebno u
psihoanalizi (Aron, 1996; Mitchell, 1988; Mitchell&Aron, 1999; Stolorow et al., 1987). Paralelno sa tim,i
u savremenoj Geštalt terapiji revidira se relaciona perspektiva.Postoje relacione implikacije u
fundamentalnoj teoriji geštalta koje do sada nisu bile dovoljno eksplicirane i konzistentno primenjivane.
Koreni Geštalta: egzistencijalistički pristup, teorija polja, fenomenološki metod, dobijaju svoje novo
prošireno značenje u kontekstu relacione perspektive Geštalt psihoterapije.
U fenomenološkom metodu, realnost se posmatra kao konstrukt nastao u interakciji onoga koji
posmatra i onoga koji je posmatran. Svaka percepcija i svaka izjava o realnosti su interpretacije, jer
bazični fenomenološki stav odbija podelu na subjekta i objekt posmatranja. Zato saznajno iskustvo nikad
nije apsolutno, objektivno i završeno. Postoje višestruke validne „realnosti“, i ni jedna se percepcija ne
može odbaciti kao potpuno nevalidna. Terapeutova realnost zato nije više validna, objektivna ili istinita
od klijentove. Klijentov doživljaj Selfa je fenomenološki jednako realan i validan kao terapeutov doživljaj
klijenta. I obratno, klijentov fenomenološki doživljaj u interakciji terapeut-klijent je kao fenomenološka
realnost jednako validan kao terapeutov Self-koncept. To je ključna pozicija za istinsku relacionu
terapiju.
Teorija polja gleda ma sve događaje kao na funkciju odnosa multiplih interakcija. Elementi i sile
formiraju polja interakcija i među-uticaja, u kome svaki pojedini deo utiče na celinu i celina na svaki
pojedini deo. Ljudi nisu „u polju“ ("in a field"), ved su i sami deo polja ("of a field") i u među-zavisno
odnosu sa poljem.Kada u terapiji podržavamo klijenta da prevaziđe zavisnost važno je razumeti da se
samo-podrška kojuklijent teži da razvije odnosi na samo-regulaciju dela polja, a ne na samodovoljnost i
izdvojenost od polja. Slično važi i za pojam odgovornosti u odnosima i u terapiji.
Kada govorimo o svesnosti i fenomenološkom fokusu, često mislimo samo na kontinuum svesnosti
klijenta, na proces koji se dešava u jednoj osobi, bez uzimanja u obzir relacione matrice, i onoga što je u
svesnosti terapeuta, i što je ko-kreirano u prostoru između klijenta i terapeuta. U relacionoj geštalt
terapiji, fenomenološku svesnost se tiče oba učesnika u terapijsko procesu, a metod se proširuje na
fenomenološke eksperimente koji nastaju kooperativnim zalaganjem terapeuta i klijenta i dijalog kao
proces deljene fenomenologije.

Ključne reči
Relaciona geštalt terapija, terapijski odnos, egzistencijalna fenomenologija, teorija polja, dijaloški
egzistencijalizam

Page | 126
Vidakovid Ivana, EAPTI Geštalt Studio Beograd, ITO United Change Beograd
Marid Snežana, EAPTI Geštalt Studio Beograd, Medicinska škola "Dr Andra Jovanovic", Šabac
Ilid Dragana, EAPTI Geštalt Studio Beograd, Psihološko savetovalište Novi prostori, Beograd
Nikolid Anica, EAPTI Geštalt Studio Beograd, Dom zdravlja Bečej
Božovid Ljiljana, EAPTI Geštalt Studio Beograd, Specijalna bolnica za rehabilitaciju i ortopedsku protetiku,
Beograd
Bratina Sanja, EAPTI Geštalt Studio Beograd, Psihološko savetovalište Psihološki prostori, Beograd
Krivačid Marija, EAPTI Geštalt Studio Beograd, Psihološko savetovalište Psihokod, Beograd

Varijacije na „Ja-Ti“ odnos u Geštalt psihoterapiji

Rezime
U ovom simpozijumu predstavidemo različite varijacije odnosa u Geštalt psihoterapiji i one relacione
aspekte koji čine potencijale promene i rasta.
Bavidemo se osnovnim elementima terapijskog odnosa, posebno dijaloškog stava u odnosu koji
podrazumeva praktikovanje prisutnosti, konfirmacije i inkluzije. Prikazademo relacionu perspektivu
generalno u savremenoj psihoterapiji i posebno u Geštalt psihoterapiji, diskutovati principe
fenomenologije, teorije polja i egzistencijalizma, i njihove relacione implikacije u terapijskom odnosu.
Razmatrademo i reparativnu i edukativnu funkciju terapijskog odnosa, kao i fenomene susreta i stida u
terapijskom odnosu.
Bavidemo se specifičnostima i izazovima primene psihoterapije u kontekstu zdravstvene institucije; "JA-
TI" odnosom u kontekstu rada sa osobama sa invaliditetom i osobama koje su preživele vede traume. Na
kraju demo se osvrnuti na pitanje odnosa psihoterapijske edukacije i supervizije.

Ključne reči
Geštalt terapija, relaciono, dijaloško, reparativno u odnosu, stid

Page | 127
dr Željko Vilotijevid, SBPB"Dr Slavojub Bakalovid" – Vršac
dr Čedica Paunovid, SBPB"Dr Slavojub Bakalovid" – Vršac
Matej Vilotijevid, student Medicinskog fakulteta u Beogradu

Neurobiologija moralnosti

Rezime
Moralnost spada u najsuptilnije funkcije čovekovog rasuđivanja i ponašanja. Savremena istraživanja iz
oblasti neuronauka ukazuju na postojanje područja centralnog nervnog sistema, tj. velike funkcionalne
mreže kortikalnih i subkortikalnih struktura, koja se može nazvati "moralnim mozgom". Tako, na pr.,
prefrontalni korteks, koji reguliše aktivnosti subkortikalnih centara povezanih sa emocijama, učestvuje u
planiranju i nadziranju moralnih odluka. Gornji temporalni sulkus, koji je povezan sa emocijama,
procenjuje nameru i društvenu složenost moralnih postupaka. Temporo-parijetalni čvor doprinosi
"moralnoj intuiciji", kao i uključivanju uverenja u moralnom rasuđivanju. Cingularni korteks posreduje
kada se javi sukob između emocionalne i racionalne komponente moralnog rezonovanja. Postoje i nalazi
koji ukazuju na uključenost subkortikalnih struktura u procesima vezanim za moralnost. Tako se
amigdala uključuju tokom aktivacije osnovnih kao i moralnih osedanja, tokom procenjivanja moralnog
rasuđivanja, kod donošenja odluka rukovođenih ličnim željama koje su u suprotnosti sa moralnim
stavovima... Osim toga, prepoznaju se i drugi biološki uticaji, kao što je značajna uloga genetskih faktora
kod pojedinaca sa patološkim oblicima ponašanja, na pr. kod antisocijalnog poremedaja ličnosti, gde se
genetskoj predispoziciji daje primat nad sredinskim uticajima... Zadnjih nekoliko godina značajna
saznanja u oblasti neurobiologije moralnosti dobijena su u istraživanjima u kojima se vršila modulacija
moralnog rasuđivanja putem neinvazivnih tehnika stimulacije mozga: transkranijalnom stimulacijom
određenih regiona mozga slabim jednosmernim strujama ili uticajem magnetnog polja, kao i dubokom
stimulacijom mozga. Jedna od konsekvenci ovakvih istraživanja je razvoj ideja za terapijsku primenu
ovakvih tehnika u slučajevima abnormalnih moralnih ponašanja.

Ključne reči
moralnost, kortikalne-subkortikalne strukture, transkranijalna stimulacija

Page | 128
Virijevid Mudrid Svetlana, Privatna ordinacija Median

Odnosi izmedju brade i sestara

Rezime
Opšti je stav da je psihoanalitička literatura o odnosima između brade i sestara veoma oskudna. Namede
se pitanje šta je za psihoanalitičare tako uznemirujude u tome da o toj temi pišu.
Frojdovo otkride da su neprijateljska osedanja između brade i sestara u detinjstvu mnogo prisutnija nego
što to odrasli mogu i žele da primete je veoma značajno. Ostala je tendencija da se ti odnosi vide kao
pretežno vođeni agresivnim osedanjima skupljenim u reči rivalstvo i kompeticija. Taj stav predutno
privileguje centralnost roditelja, cime se zapostavlja, ne samo to, da u tom odnosu ima i mnogo ljubavi,
ved i da je to odnos koji ima vlastite jedinstvene karakteristike koje ga razlikuju od hijerarskijskog modela
odnosa roditelj-dete. Veoma korisni aspekti tog odnosa su uzajamno prepoznavanje i regulisanje
psihičkih stanja kroz susret sa prvim vršnjacima,prvim sebi ravnim, sto su grupni psihoterapeuti od
početka prepoznavali.
Jedan od razloga koji se navode, zbog kojih je ova tema zanemarivana, je posvedenost Frojdu koji je, iako
je otkrio, sam izbegavao ovu temu zbog vlastitog konfliktnog odnosa sa bradom i sestrama. To je razvilo
tradiciju koja ima tendenciju da ignoriše to internalizovano iskustvo. Donekle, iz toga je proizašlo i
odbijanje analitičara da češde istražuju bratsko sestrinski transfer.Kontratransferna dinamika je privlačila
još manje pažnje kao da je za analitičara susret sa izazovima odnosa s pacijentom kao sa vršnjakom
izgledao težak.
Sve više, posebno relaciona psihoanaliza, sa svojim naglaskom na preoblikovanju obrazaca autoriteta i
smanjivanjem hijerarhijske strukture modi svojstvene dijadnom terapijskom odnosu, sugeriše da bi
upravo ova tema bila veoma značajna dimenzija eksplorisanja ne samo psihičke stvarnosti pacijenata ved
i odnosa unutar velike porodice psihoterapeuta kojoj svi pripadamo.Primer teškoda da se organizuju
vrsnjacke supervizione grupe kao vid unapređivanja terapijskih veština kroz razmenu sa sebi ravnima
privlači paznju u ovom kontekstu.

Ključne reči
Rivalstvo,prvi vrsnjacki odnos,transfer,kontratransfer

Page | 129
Vojid Zoran, Clinic „Modern Medicine“ Beograd

Terapijski odnosi i psihosomatski poremedaji

Rezime
Za razumevanje odnosa terapeut – pacijent sa psihosomatskim poremedajem, u analitičkoj psihoterapiji,
važno je, imati u vidu neke od specifičnosti strukture njihove ličnosti, kapaciteta ega i intrapsihičkih
drugih fenomena, kao i mogudnosti komunikacije, koji bez sumnje čine specifičnim ovakav tretman.
Pored operativnog mišljenja, postoje i druge specifičnosti strukture ličnosti pacijenta, kao otsustvo
fantazija, njegove nemogudnosti da razvije interpersonalne veze, prisustvo opšte psihičke praznine, koje
ote- žavaju odnos terapeuta i pacijenta u psihoterapiji.
U dosadašnjem našem analitičkom radu sa ovim pacijentima, iskristali sala su se dva zahteva, za koje se
može redi da su esencijalni, ne samo za odnos izmedju terapeuta i pacijenta ved i za sam terapijski
proces u celini. Prvo, pacijent mora biti stavljen u poziciju da shvati terapeuta kao partnera, koji mu daje
osedanje sigurnosti i osedanje dobrobiti, i drugo, da postane svestan šablona svojih somatskih reakcija i
da razvi- je prenos prema terapeutu. Kao rezultat ustanovljavanja ove veze, izmedju somatske reakcije i
emocija, te stimulisanja interpretacijama
od strane terapeuta, pacijent dobija mogudnost da pristupi svojim primarnim emocijama, jer tek tada je
mogude da se psihološki dogadjaj odigra, što pretstavlja jednu od bitnih faza analitičkog rada sa ovim pa
cijentima.
Psihosomatski pacijent je ambivalentan, dok je u velikoj potrebi za bazičnom sigurnošdu, u isto vreme
plaši padanja u stanje zavisnosti. On nije u stanju da prizna svoje strahove i da ih razradi na psihičkom
planu, tenzije koje su nastale kao rezultat interakcije sa terapeutom, mogu početi da grade stanja krize.
Primenom relaksacije, mogu se smanjiti tenzije pacijenta i nastaviti započeti terapijski proces, te kroz
fazu identifikacije sa terapeutom dodi do osnovnog cilja –psihičkog sazrevanja

Ključne reči

Page | 130
Vojid Zoran, Clinic „Modern Medicine“ Beograd

Analitička psihoterapija i relaksacija u tretmanu psihosomatskih

poremedaja

Rezime
U ambulantnom radu sa psihosomatskim pacijentima pored analitičke psihoterapije primenjivali smo i
metodu relaksacije, koja je razvijena kao analitički okvir, odgovarajudi za ambulantnu terapiju pacijenata
sa psihosomatskim poremedajima.U toku rada, za celinu svake seanse, primenjuje se autogeni trening ali
i osnovni dijalog – tako da pacijent sa psihosomatskim poremedajem treba da leži na kauču, a terapeut
da sedi pored njega. Veliki značaj, pri tome daje se postizanju optimalne relaksacije, i ved u prvoj seansi
pacijent treba da oseti olakšanje a za- tim , kroz ovo, da iskusi i uzbudjenje, koje mu celokupna situacija
pruža. Tehnika autogenog treninga, koja bazira na klasičnim koncepci
jama H.J.Šulca, je izmenjena, i umesto strogog slušanja pacijenta po redu progresije – sekvenca vežbi,
drži se fleksibilnom i utvrdjuje se prema individualnim potrebama svakog pacijenta. Organi koji su obo-
leli samo su tenativno uključeni, a tokom vežbi pažnja se poklanja emocijama koje pojave i koje su u vezi
sa emocijama i psihičkim se- nzacijama tog organa. Ovakva primena modifikovanog autogenog tre- ninga
igra veoma važnu ulogu u otvaranju puta ka psihičkim procesima. Nakon toga, pacijent se oseda
relaksiranim, i dijalog izmedju terapeuta i njega počinje o psihičkim senzacijama koje je pacijent doživeo
u domenu obolelog organa ili organskog sistema kome pripada.
Seanse traju 20 do 40 minuta svaka i sprovode se jednom do dva puta nedeljno. Pacijent se ohrabruje,
da kod kude radi vežbe autogenog tre- ninga. Celokupni tretman može trajati više meseci do godine
dana.
Glavni i osnovni cilj u našem ambulantnom radu sa pacijentima koji imaju psihosomatske poremedaje i
oboljenja, bio je da im se pomogne u analitičkom dijalogu, i ako je mogude, da se ohrabri proces
internalizacije te doprinese psihičkom sazrevanju psihosomatskih pacijenata.

Ključne reči

Page | 131
Vučkovid Nikola,

Nekoliko narodnih običaja kroz transakcionu analizu

Rezime
Cilj rada je prikazivanje uticaja narodnih običaja na formiranje skripta pojedinca kao pripadnika jednog
naroda. U radu su najpre date definicije običaja i obreda prema etnomuzikolozima i etnolozima, a zatim
su definisani kroz transakcionu analizu. Sledi prikaz običaja pojedinačno u izvornoj formi, a potom u TA
konceptima. Običaji koji su korišdeni u radu vezani su za svadbeni i posmrtni ceremonijal, kao i za decu u
našem narodu. Analizom običaja utvrđene su skriptne poruke i odluke, skriptni ponos, kao i ego stanja
koja su najzastupljenija u izvođenju i nastajanju običaja.

Ključne reči
običaji, transakaciona analiza, skript.

Page | 132
Vukosavljevid-Gvozden Tatjana, Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet, Beograd

Transfer i kontratransfer u Racionalno-emotivnoj bihejvioralnoj terapiji

Rezime
Za razliku od vedine autora unutar kognitivno-bihejvioralnog pristupa koji se retko kada bave transferom
i kontratransferom, Elis navodi da su oni u izvesnoj meri prisutni u svim formama psihoterapije,
uključujudi i REBT, pošto klijenti i terapeuti unose svoje lične istorije u terapijski susret. Neki od REBT
terapeuta ističu da se u kontekstu terapijskog odnosa klijentova iracionalna uverenja mogu istražiti na
posebno živ način pošto su osedanja o kojima je reč prisutna i „živa” u datom trenutku. Korisno je,
takođe, istražiti da li se klijent odnosi prema osobama u svom životu na isti ili sličan način na koji se
odnosi prema terapeutu.
Transfer takođe može biti povezan s različitim otporima klijenta i predstavljati jedan od značajnih
okidača za terapeutova iracionalna uverenja koja ga uvode u različita disfunkcionalna osedanja i
ponašanja. Kao i psihoanalitičari, Elis navodi da kontratransfer može imati blagotvorne i destruktivne
aspekte. Funkcionalno kontratransferno reagovanje pruža terapeutu niz korisnih informacija i može
povedati empatičko razumevanje klijenta i njegovih tipičnih problema u interpersonalnim odnosima.
Može biti korisno da terapeut otkrije nešto od svojih osedanja i pruži klijentu informaciju o načinu na koji
klijentovo ponašanje utiče na njega. Za razliku od toga, disfunkcionalni kontratransfer podrazumeva da
su preferencije terapeuta narasle do nivoa apsolutističkih zahteva. Ukoliko ovakve reakcije nisu
prepoznate i obrađene, one sigurno doprinose klijentovim otporima i terapijskom zastoju.
Iako između psihoanalitičkih i REBT gledišta o transferu i kontratransferu postoji niz dodirnih tačaka, ova
dva pojma nemaju centralni značaj u REBT-u kakav imaju u psihoanalizi. U situacijama kad se transferni i
kontratransferni fenomeni pojave potrebno je suočiti se s njima i prevazidi ih, bez potrebe za
kontinuiranim fokusom na ovim pojavama.

Ključne reči
transfer, kontratransfer, Racionalno-emotivna bihejvioralna terapija

Page | 133
Vulevid Gordana, Filozofski fakultet, Beograd

Transfer i efekti reči

Rezime
Psihoanalitička situacija je pretežno govorni događaj, govorna relacija. Za razliku od pisanog teksta,
korišdenje auditivno – vokalnog kanala zahteva neposredno prisustvo recipijenta. Savremene lingvističke
teorije sve više pridaju važnost kompleksnoj interakciji između govornika i slušaoca, smatrajudi da je
usmeni govor zajednički kreiran od strane onoga ko govori i ko sluša. U analitičkoj situaciji, govor
pacijenta treba posmatrati u kontekstu kompleksne interakcije između pacijenta i analitičara. Prilikom
tumačenja treba imati na umu da je pacijent izložen pogledu analitičara. Iako izgleda da je pacijent taj
koji kreira ono što govori, njegov diskurs može biti bitno određen pogledom kojem je izložen. Lakan je
govorio o pogledu kao objektu malo a, objektu koji uzrokuje želju, koji je nazvao viškom užitka. Ukoliko
se u govor pacijenta uplete dijalektika želje, sam oblik diskursa može da bude takav da proizvede želju i
prikrije perzistentan manjak u bidu. Stoga je prilikom tumačenja neophodno uzeti u obzir pored značenja
i performativne efekte reči.

Ključne reči
Transfer, performativ, pogled kao objekat malo a

Page | 134
Živkovid Slađana, Udruženje konstruktivista Srbije
Pavlovid Jelena, Institut za pedagoška istraživanja

Proizvođenje inovativnih momenata u terapiji: uloga terapijskog odnosa

Rezime
Tokom terapijskog procesa javljaju se novi načini razmišljanja, doživljavanja ili ponašanja, kako u
terapijskoj sobi, tako i van nje. Jedna od perspektiva za razumevanje terapijske promene je i teorija o
inovativnim momentima u terapiji (Gonçalves, et al., 2008; Matos et al., 2009). Razumevanje inovativnih
momenata i faktora koji do njih dovode, može pružiti korisne uvide o efektima i daljem pravcu
terapijskog rada. Cilj ovog rada bio je sagledavanje uloge terapijskog odnosa u proizvođenju inovativnih
momenata u terapiji. U radu je primenjena konstruktivistička tehnika Mreža percepcije događaja.
Učesnici u istraživanju bili su klijenti u procesu konstruktivističke psihoterapije. Učesnici su najpre imali
zadatak da navedu primere inovativnih momenata. Potom su istraživač/terapeut i učesnici/klijenti u
dijalogu svaki od inovativnih momenata sagledavali u kontekstu: doživljaja sebe; doživljaja terapeuta;
doživljaja terapijskog odnosa. Proizvedeni podaci analizirani su kvalitativno, kako bi se identifikovali
glavni obrasci i metafore o ulozi terapijskog odnosa u proizvođenju inovativnih momenata.
Identifikovana su tri obrasca: 1. terapijski odnos kao okidač promena; 2. terapijski odnos kao validacija
promene koja krede da „živi“; 3. terapijski odnos kao eksperiment u toku. Navedeni podaci razmatrani su
u svetlu implikacija za unapređivanje psihoterapijske prakse, kroz formulisanje konkretnih smernica za
dalji rad. Pored toga, diskutovane su implikacije rada za unapređivanje konstruktivističke teorije o
terapijskoj promeni.

Ključne reči
inovativni momenti u psihoterapiji, psihoterapijski odnos

Page | 135
Zulevid Jelena, master student kliničke psihologije, Filozofski fakultet, Beograd

Pas u terapijskoj sobi (psihoterapija uz asistenciju životinja)

Rezime
Životinje kao asistenti lekarima i psihoterapeutima nisu novost, ali je njihova ciljana upotreba kao
integralnog dela tretmana postala moguda tek nakon što je tokom godina sponatnog korišdenja
utvrđeno da mogu obogatiti terapijski proces na jedan nov i drugačiji način.
Kao deo šire oblasti, intervencija uz asistenciju životinja, korišdenje različitih životinja u psihoterapijske
svrhe danas ima svoje standarde i dobija prve potvrde efikasnosti u kontrolisanim studijama.
Tokom prezentacije, bide razmotrene različite mogude funkcije psa kao najčešde korišdene životinje u
terapijske svrhe, kao što su: olakšavanje stvaranja terapijske alijanse, prevazilaženje otpora, fokusiranje
na sada-i-ovde, negovanje spontanosti i mnoge druge.
U slučaju uvođenja terapijske životinje u proces rada sa klijentom, važno je voditi računa o
kompleksnom spletu interakcija koje u nekim fazama mogu dovesti i do specifičnih teškoda.
Sve ovo zahteva specifično obučene terapeute (bez obzira na osnovni modalitet), ali i specifično
obučene pse. Iako ovi programi još uvek ne postoje u našoj zemlji, bide razmotrene različite mogudnosti
njihovog uvođenja, ali i mogude prepreke u tom procesu.
S obzirom na optimistične početne rezultate iz inostranstva, ova praksa je svakako vredna pažnje naših
stručnjaka.

Ključne reči
životinje u psihoterapiji

Page | 136
Page | 137
Page | 138
Page | 139