1

ПОЈАМ НАРОДНЕ (УСМЕНЕ) КЊИЖЕВНОСТИ

1) Шта је народна (усмена) књижевност?

- Народна или усмена књићевност је врло стара књижевност која је
настајала у народу усменим путем јер тада није била развијена писменост.
2) Које су одлике народне (усмене) књижевности?
1. То је врло стара књижевност (јер је настала пре појаве писмености и
зато је старија од тзв. писане или ауторске књижевности).
2. Стварао ју је народ, тако да је аутор остајао непознат (анониман).
3. Преносила се усменим путем (зато јој је други назив усмена
књижевност).
4. Зато што се преносила усменим путем, била је подложна сталном
мењању и ова појава се зове – појава варијанти.
5. Вук Ст. Караџић ће за варијанте рећи „исто то само мало другачије“.
6. Процес њеног мењања завршен је онда када ју је Вук записао у 19.
веку.
 2
ПОДЕЛА НАРОДНЕ КЊИЖЕВНОСТИ

1) Како се целокупна народна књижевност може поделити?

- Целокупна народна књижевност се дели на поезију и прозу.
2) Како се дели народна поезија?
- Народна поезија дели се на лирске, епске и лирско-епске песме.
3) Како Вук назива лирске, епске и лирско-епске песме?
- Вук лирске песме зове „женске“ песме, епске – „мушке“ песме, а
лирско-епске песме зове „песме на међи“.
4) Врсте лирских народних песама су:

1. митолошке
2. обредне
3. обичајне
4. љубавне
5. породичне
6. песме о раду (или послЕничке)
7. шаљиве песме
5) Врсте лирско-епских НАРОДНИХ песама су:
1. баладе
2. романсе
6) Како је Вук поделио епске песме?
- Епске песме Вук ће поделити на песме „најстаријих времена“,
песме „средњих времена“ и песме „најновијих времена“;
 3

7) Како се епске песме деле на циклусе?

- Епске песме се деле на следеће циклусе:
1. неисторијски циклус
2. преткосовски циклус
3. косовски циклус
4. циклус песама о Марку Краљевићу
5. покосовски циклу
*Ови циклуси спадају у песме „најстријих“ времена по Вуку.
6. хајдучки циклус
7. ускочки циклус
*Ови циклуси спадају у песме „средњих“ времена по Вуку
8. циклус за ослобођење Црне Горе
9. циклус за ослобођење Србије
*Ови циклуси спадају у песме „најновијих“ времена по Вуку.
8) Како се дели народна проза?
- Народна проза се дели на дуже и краће прозне врсте.
9) Које су дуже прозне врсте?
- Дуже прозне врсте су:
1. бајке (или „женске“ приповетке по Вуку)
2. новеле (или „праве“ приповетке; Вук их је звао мушке
приповетке)
3. легенде
4. анегдоте
5. басне
6. приче о животиња
 4

10) Које су краће прозне врсте?

- Краће прозне врсте су:
1. пословице
2. питалице
3. загонетке
4. изреке
5. брзалице
11) Шта ће Вук рећи за народне бајке (како их назива)?
- Вук ће народне бајке назвати „женским“ приповеткама је
приповедају о којекаквим чудесима и о нечему што не може бити
(тј. имају фантастичне елементе: виле, вилењаке, вукодлаке...).
12) Шта ће Вук рећи за народне новеле (тзв. праве приповетке и
како их назива)?
- Вук ће народне новеле назвати „мушким“ приповеткама јер су
то реалистичне приче без фантастичних елемената јер не садрже
чуда и приповедају о нечему што би заиста могло бити у животу.
 5

13) Шта су бајке?

- Бајке су озбиљне и дуже приче са фантастичним елементима.
14) Које су одлике бајки?
То су:
1. озбиљне и дуже приче
2. имају фантастичне елементе(виле, вилењаке, вукодлаке...)
3. у њима нема месне и временске локализације радње (не
зна се ни где ни када се радња дешава)
4. јунаци су неименовани (не зна им се име)
5. имају стереотипни (уобичајени) почетак и крај (започињу
са: „Био једном један...“ или „Некада давно, живео неки
човек, па имао три сина...“; а завршавају се: „И живели су
тако срећно до краја живота“)
6. радња тече хронолошким редоследом (авантуре јунака се
нижу једна за другом по реду)
7. у основи структуре бајке све се врти око броја три (три
јунака, три задатка)
8. и на крају добро побеђује зло (крај је срећан)
 6
ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

1) Како се дели целокупна народна књижевност?

- На прозу и поезију.
2) Како се дели народна поезија?
- На:
1. лирске песме („женске“ по Вуку)
2. епске песме („мушке“ по Вуку)
3. лирско-епске песме („песме на међи“ по Вуку)
3) Које су одлике лирских народних песама?
1. Певају о неком осећању, али за разлику од уметничке
лирике – о осећањима се не пева непосредно (отворено и
директно) већ посредно (најчешће преко алегоријске слике
у приорди, на пример јелен, бор или зумбул су метафоре за
младића, а кошута, јела или када – за девојку).
2. Немају риму ни строфу (као ни епске песме), али могу
имати тзв. припев (нека врста рефрена после сваког или
сваког другог стиха).
3. Стих је најчешће 8-ерац (= осмерац; то је стих од 8 слогова).
4. Врло су ритмичне и мелодичне јер се могу певати и играти,
а имају и мелодијску пратњу.
5. Вук их је назвао „женским“ песмама јер певају о
осећањима, а не о јуначким делима (као епске песме) и
најчешће их певају жене или млади у два гласа ради
разговора.
 7
4) Које су врсте лирских народних песама?
То су:
1. митолошке
2. религиозне
3. обредне песме (додолске, коледарске, краљичке песме)
4. обичајне (сватовске, почашнице или здравице,
тужбалице)
5. љубавне (које су најбројније и најлепше)
6. породичне (нпр. успаванке)
7. послЕничке (или песме о раду)
8. шаљиве песме