KROJENJE

PRIPREMA ZA KROJENJE

Priprema za krojenje obuhvata:

• izradu krojnih slika,

• polaganje krojnih slojeva ( formiranje krojnih naslaga),

• prenošenje krojnih slika na krojne naslage.

POLAGANJE KROJNIH SLOJEVA – FORMIRANJE KROJNIH NASLAGA

• polaganje materijala može biti različito u zavisi od:

• sirovinskog sastava,

• načina izrade,

• konstrukcije i

• površinske obrade materijala.

Obzirom na strukturu materijala, polaganje krojnih slojeva može biti:

1. jednosmerno-dvosmerno(cik-cak)
2. u paru-dublirano
3. crevasto-karirane I deyenirane tkanine

• Jednosmernotj. materijal se slaže '' licem na dole '' ili '' licem na gore '' ali uvek u jednom
pravcu. Posle polaganje svakog sloja vrši se odsecanje materijala pod pravim uglom u odnosu
na ivicu. Nedostatak ovakvog polaganja je u tome što se smanjuje produktivnost (mašinu
treba uvek vratiti u početni položaj), a prednost je u tome što se za vreme polaganja mogu
kontrolisati greške u materijalu.
• U paru odnosno '' licem na lice '' ili '' naličje na naličje ''. Posle polaganja svakog sloja vrši
se odrezivanje. Nedostatak je u tome što se posle polaganja svakog sloja mašina mora vratiti
na početak polaganja i pri polaganju materijala namotaj se mora okrenuti za 1800.
• Dvosmerno (cik – cak) polaganje – ne uzima se u obzir pravac usmerenja vlakana i slojevi
materijala se ne seku na krajevima polaganja već se pričvršćuju, i polaganje se nastavlja u
drugom pravcu. Polaganjem materijala na ovaj način postiže se velika produktivnost.
• Crevasto polaganje se primenjuje kod materijala koji su u obliku creva.
• Dublirano polaganje se najčešće primenjuje kod konih materijala koji su po dužini

1
• preklopljeni na polovinu.
• Polaganje kariranih i dezeniranih materijala predstavlja poseban problem, naročito kada su
karirana polja u materijalu sa nejednakim raportom šare ili kada su te šare iskošene. Postoje
tri načina polaganja kariranih materijala i to : u dubliranom stanju, na stolu koji je perforiran i
na uobičajen način ( kao kod ne dezeniranih materijala ).
• Automatske mašine za polaganje tekstilnih materijala mogu imati uređaje za automatsku
izmenu tekstilnih namotaja kad se prethodni namotaj potroši.

PRENOŠENJE KROJNIH SLIKA NA KROJNE NASLAGE

Krojna slika se može preneti na krojnu naslagu na jedan od sledećih načina:
• Precrtavanjem perforiranih krojnih slika odnosno krojnih listova,
• Lepljenjem krojnog lista na prvi sloj krojne naslage,
• mehaničkim pričvršćivanjem krojnog lista na krojnu naslagu pomoću odgovaraju-ćih spojnica,
• Precrtavanjem kontura šablona na prvi sloj krojne naslage, koji su raspoređeni na osnovu
fotografije krojne slike.
• Svetlosno kopiranje krojne slike, odnosno jednokratni krojni listovi mogu imati sa donje strane
termolepljivi sloj ili da budu bez njega. Ako imaju termolepljivi sloj, onda se postavljaju na prvi
sloj krojne naslage i pomoću električnog pločastog grejača se zalepe. Ako krojni listovi nemaju
termolepljivi premaz onda se oni pričvršćuju na klasičan način pomoću odgovarajućih spojnica.
• Na osnovu fotografije krojne slike, šabloni u originalnoj veličini mogu se poređati preko
krojne naslage a onda se krojačkom kredom precrtaju konture tih šablona.

TEHNOLOŠKI PROCES KROJENJA

Tehnološki proces krojenja je prva faza rada u preradi tekstilnog materijala u gotove odevne
predmete. Iskrojavanjem osnovnog materijala i odgovarajućih pomoćnih materijala dobijaju se
svi potrebni delovi od kojih se sastoje odevni predmeti. Za osnovni materijal mogu se koristiti
tkanine, pletenine, netkani tekstil, koža, krzno u zavisnosti od sezone i namene. Tehnološki
proces krojenja obuhvata:
• krojenje pojedinih slojeva materijala ili krojne naslage
• označavanje iskrojenih delova
• obeležavanje (numerisanje) iskrojenih delova
• fiksiranje međupostave na naličje osnovnog materijala
• kompletiranje svežnjeva

PRINCIPI ISKROJAVANJA TEKSTILNIH MATERIJALA

Proces iskrojavanja predstavlja uzajamno dejstvo rezajućeg objekta i tekstilnog materijala.
Izvodi se pod dejstvom fizičkih uticaja, a u nekim slučajevima i hemijskih uticaja. Za iskrojavanje
tekstilnih materijala koriste se sledeći oblici energije:

2
• Mehanička, električna, hemijska i toplotna
U praksi se najčešće koriste mehanički principi iskrojavanja tekstilnih materijala. Mehaničkim
načinom iskrojavanja tekstilni materijal se razdvaja režućim instrumentom koji u većini slučajeva
ima oblik klina. Rezultat uzajamnog dejstva režućeg instrumenta i materijala u zoni iskrojavanja
nastaje složen proces deformacije i kidanja materijala. Sve mehaničke načine iskrojavanja
možemo podeliti u četiri grupe:
• prosto iskrojavanje
• složeno iskrojavanje
• iskrojavanje u paru
• kombinovano iskrojavanje

• Prosto iskrojavanje predstavlja način raskidanja materijala režućim instrumentom, koji ima
jednu oštru ivicu i odgovarajuću radnu brzinu. U ovu grupu spadaju princip štancanja, princip
iskrojavanja nožem i rotacionim valjcima. U grupu složenih načina iskrojavanja spadaju
iskrojavanje testerisanjem, bušenjem i vodenim mlazom. Princip mehaničkog iskrojavanja gde se
materijal seče istovremeno sa dve režuće ivice naziva se iskrojavanje u paru. Kombinovani način
iskrojavanja je kombinacija navedenih metoda. Za iskrojavanje tekstilnih materijala primenjuju
se :
• makaze na ručni, električni i pneumatski pogon
• mašine sa rotirajućim kružnim nožem
• mašine sa rotirajućim višeugaonim nožem
• mašine sa vertikalnim udarnim nožem
• mašine sa beskrajnim trakastim nožem
• mašine za iskrojavanje oblikovanim noževima - štancama
• automatske mašine sa elektronskim upravljanjem

• Brzina iskrojavanja zavisi od vrste materijala koji se kroji, njegove debljine, krivine krive linije
kroja.
• Najpreciznije iskrojeni delovi dobijaju se pomoću mašina za krojenje sa oblikovanim
noževima. Štancovanje se izvodi na sledeći način: na naslagu materijala postavlja se nož koji
svojim oblikom i dimenzijama potpuno odgovara krojnom delu koji se želi dobiti, a zatim se on
odgovarajućom silom (pritiskom) utisne u materijal.
• Štancovanje se može primeniti kako za pojedinačne delove tako i za nekoliko delova krojeva
zajedno. Za štancovanje u prvom slučaju koriste se pojedinačni noževi a za štancovanje u
drugom složeni ili grupni noževi. Pri upotrebi složenih noževa za štancovanje, otpadak koji se
dobija pri krojenju je manji nego kad se koristi pojedinačni nož.

3
• LECTRA - Sistem automatskog krojenja
• Jedan od najsavremenijih sistema za automatsko krojenje je LECTRA (Francuska). Lectra se
sastoji iz više elemenata:
• elektronski kontrolni kabinet
• sto za krojenje
• vakuumski uređaj
• tastatura sa displejom
• glava za automatsko iskrojavanje

• OZNAČAVANJE ISKROJENIH DELOVA

• Zbog preciznijeg procesa šivenja potrebno je da se odmah posle krojenja izvrši označavanje
pojedinih tačaka na krojevima, koje služe za sastavljanje pojedinih delova odevnih predmeta,
označavaju položaj ušitaka, džepova, rukava, otvora. Označavanje se može izvesti urezom,
rupicom ili na drugi način. Označavanje krojnih delova urezima vrši se po ivicama iskrojenih
delova zasecanjem ureza do 5 mm. To može da se izvrši sa:
• aparatom za urezivanje
• uređajem za toplotno urezivanje
Za označavanje tačaka u unutrašnjosti površine krojnih delova primenjuju se:
• aparati za uvlačenje konca
• mašine za označavanje hladnom iglom
• mašine za označavanje toplom iglom

• NUMERISANJE, OBELEŽAVANJE KROJNIH DELOVA

Sve delove koji su iskrojeni potrebno je numerisati, obeležiti na najbolji mogući način.
• Mogu se obeležavati sa:
• specijalnim olovkama
• etiketama
• specijalnim mašinama
• Numerisanje se najčešće izvodi na mašinama za lepljenje malih etiketa na kojima se ispisuju
najmanje tri grupe podataka; serijski broj, broj naslage, veličinski i tekući broj. Na koturu mašine
nalaze se prazne etikete, pomoću vođica etikete se uvode u mašinu između grejača i jastučića.
Prethodno se na brojčaniku pripreme željene brojke koje treba odštampati puštanjem mašine u
rad štampaju se brojevi na etiketama gde se na svakom sledećem delu automatski broj poveća
za 1 više. Jedan ugao etikete je nelepljiv radi lakšeg skidanja sa odevnog predmeta.

4
Kod polaganja krojnih naslaga važno je da je materijal u opuštenom stanju (neistegnut), ali da
svi krojni slojevi budu prilikom slaganja ravni, bez nabora i da ivice materijalabudu potpuno
ravne.
Tačnost ivica treba da bude od
±1 mm do 2 mm. Polaganje krojnih naslaga zavisi od :
a)strukture tkanine (odbijanje svetlosti od tkanine, odnosno od vizuelnog izgleda tkanine)
-jednosmerno polaganje (lice gore ili dole)
u zavisnosti od pravca usmerenja vlakana
- polaganje u paru
(lice na lice ili naličje na naličje)
u zavisnosti od pravca usmerenja vlakana
-dvosmerno polaganje (cik-cak)
-dublirano

Polaganje krojnih naslaga tkanina sa uzorkom (npr. karirana tkanina):-

 
dublirano polaganje (najoptimalnije),
- polaganje na stolu sa iglicama,
- kao i glatka tkanina, ali da vertikalna karirana polja svakog sloja su pod pravimuglom (najveći
utrošak materijala)
b)vrste krojne naslage (mogu biti jednoveličinske ili viševeličinske, blokaste,stepenaste i
brežuljkaste naslage),
 c) sredstava rada (krojne naslage se postavljaju ručno ili mašinski)
 Poluautomatske mašine
zahtevaju učešće radnika u procesu rada, kao i kod ručnog polaganja, jer kod mašina za
polaganje materijala u paru (licem u lice) radnik je mora posle odsecanja na kraju sloja da
izvuče tkaninu, okrene materijal i ponovo uvučetkaninu u sistem za uvlačenje i odsecanje.

Međufazna kontrola kvaliteta u krojačnici obuhvata kontrolu:

 
Krojna naslaga
Prijem radnog naloga
Da li je adekvatna količina tekstilnog materijala?
Priprema krojnih delova za izradu krojne slike
Da li svi krojni delovi odgovaraju modelu i da li je korišćen odgovarajući standard?
 
Šifra, veličina, vrsta materijala, koliko puta, smer?
Da li su obeleženi urezi (cvikovi)?
Izrada krojne slike

5
   Dijagram toka međufaznekontrole u konstrukcionoj pripremi
Polaganja krojne naslage
Da li je materijal bez nabora? Da li je materijal pravilno položen?

Da li je odgovarajuća visina krojne naslage?

Dijagram toka međufazne kontrole krojacnice

Krojenje naslaga tekstilnih materijala može biti grubo i fino.

1. Grubo krojenje
U tehnološkom procesu krojenja sve mašine se mogu podeliti na mašine za grubo krojenje, i na
mašine za fino krojenje. U mašine za grubo krojenje spadaju:
-makaze, (električne i pneumatske),
-mašine sa okruglim noževima,
-mašine sa višeugaonim noževima
-mašina sa vertikalnim nožem(rapid).Mašine za grubo krojenje se koriste za krojenje prave ili
blago zaobljene linije ili za pripremu delova za fino krojenje.
2. Fino krojenje
Kada se žele iskrojiti sitni delovi, ili zakrivljene linije koje zahtevaju veliku preciznost
koriste se mašine i uređaji za fino iskrojavanje. Mašine za fino krojenje mogu se
podeliti na:
-mašine sa trakastim beskrajnim nožem,
-štanc mašine,
-automatske mašine sa opto elektronskim upravljanjem i
-automatske mašine sa elektronskim upravljanjem.
Savremene mašine imaju ugrađen mehanizam za automatsko oštrenje noža, kao i specijalan
uređaj za odsisavanje prašine i sitnih vlakana.

TEHNOLOŠKI PROCES FRONTALNOG FIKSIRANJA KROJNIH DELOVA

• Međupodstavni materijali se nalaze između osnovnog materijala i postave. U početku su ovi
materijali bili pričvršćeni šivenjem za osnovni materijal samo na pojedinim mestima, što je
zahtevalo duže vreme izrade i manji kvalitet odevnih predmeta. Zbog toga je pronađen postupak
površinskog slepljivanja (fiksiranja) međupostavnog materijala za osnovni materijal po celoj
dodirnoj površini. Fiksiranjem ovih materijala odevni predmeti su dobili veću postojanost oblika,
lepši izgled, dobar »pad« i propustljivost vazduha, a vreme izrade odevnih predmeta je
skraćeno.
• Proces fiksiranja primenjuje se pri izradi:
• muških košulja (kragna, manžetna, delovi džepa, đžepni poklopci, lajsna itd.)

6
• ženska bluza (kragna, manžetna, prednji deo, pojas itd)
• muških sakoa i ženskih kostima i jakni (lepe se kragne, reveri, prednji delovi, džepni poklopci i
drugi delovi zavisno od modela i tehnologije izrade)
• pantalona (lepe se pojas, umetak kod otvora, džepni poklopac i drugi delovi zavisno od modela).
• Ako se fiksiraju veći delovi krojeva po celoj površini, kao što su prednji delovi sakoa, onda se
govori o tzv. frontalnom fiksiranju, a ako se fiksiraju mali delovi, kao što su kragne, manžetne,
džepni poklopci itd. govori se o parcijalnom ili pojedinačnom fiksiranju.
• U procesu fiksiranja primenjuju se međupodstave koje sadrže termoplastično lepljivo sredstvo
(adheziv). Spajanje međupodstave i osnovnog materijala izvodi se pod dejstvom toplote i
pritiska za određeno vreme.
• Formiranje sloja u sistemu osnovni materijal- međupdostava zavisi je od sledećih faktora:
• osnovne tkanine (osnovni materijal)
• vrste adheziva (termoplastičnog nanosa)
• načina nanošenja adheziva
• međupodstavnog materijala
• parametara formiranja sloja (temperatura, pritisak, vreme).
Adhezivi koji se koriste za lepljive međupostave moraju ispunjavati sledeće zahteve:
• na sobnoj temperaturi moraju biti nelepljivi
• moraju biti otporni na starenje tj. njihova svojstva ne smeju se menjati u toku uskladištenja kao i
fiksiranom stanju
• moraju biti otporni prema pranju ili hemijskom čišćenju
• ne smeju menjati opip osnovnom materijalu
• njihova tačka topljenja mora biti u granicama temperature prikladne za tekstilne materijale
• moraju bit bez mirisa i boje itd.
• U odevnoj industriji najčešće se koriste sledeći termoplasti:
• poliamidi
• polietileni
• polivinilacetat
• koopolimeri etilena i vinil acetata
• termoplasti na bazi polivinil-hlorida.
Termoplasti se mogu naneti na tekstilnu podlogu na više načina od kojih su najvažniji:
• postupak nanošenja praha u vidu tačkica
• postupak nanošenja paste
• postupak lepljenja folijama.
Vezivna sredstva se mogu naneti i na različite tekstilne podloge i to:
• tkanine
• pletenine
• netkani tekstil.
Postoje dva osnovna postupka fiksiranja, a to su:
• komvencionalni ili klasični
• sendvič postupak.

7
 Kod sendvič postupka razlikuju se dva načina postavljanja osnovnih i međupostavnog materijala,
i to:
• međupostava u sredini
• osnovni materijal u sredini.
• Prednosti sendvič postupka:
• manja potrošnja energije
• sniženje temperature fiksiranja
• zaštita osnovnog materijala i međupostave od raznih oštećenja i prljanja
• smanjenje skupljanja materijala pri fiksiranju
• pojednostavljenje posluživanja
• jednostavno održavanje mašine
• što duži vek trajanja potrošnih delova.