NASTANAK SLOŽENIH REČENICA

Složena rečenica može nastati na više načina.

Nezavisnosložene rečenice nastaju:

- nizanjem
- spajanjem
- kombinacijom prethodna dva načina

Zavisnosložene rečenice nastaju uvrštavanjem.

1. Nizanje klauza/surečenica

Klauze se mogu nizati u složenoj rečenici. Veza između njih nije ostvarena putem
veznika nego je između njih tada zarez.

Vičem, klikčem, hvatam iskričave grančice.

Vičem.
Klikčem. klauze/surečenica
Hvatam iskričave grančice.

 Ovakva veza između klauza zove se asindetska/neveznička veza (grčki:

asindetom-nepovezano).
 Iskazivanje naporednosti bez veznika naziva se implicitnost.

 Složene rečenice nastale nizanjem prostih rečenica/klauza zovemo rečenički

niz ili nevezničke složene rečenice.

Slaganjem prostih rečenica u rečenični niz međurečenične granice se pretvaraju u

unutarrečenične granice, tj. granice između klauza. Tačka iza proste rečenice se
zamjenjuje nekim drugim pravopisnim znakom kojim se obilježava unutarrečenična
granica (zarezom, tačkom-zarezom, crtom, dvotačkom), npr.:

 Plakala je. Niko je nije čuo. → Plakala je, niko je nije čuo.
 Noć je. Mir i tišina. → Noć je – mir i tišina.

2. Spajanje klauza/surečenica

Zlatne jeseni moga djetinjstva bile su pune drhtaja i snova i po tome ih se sjećam.

Zlatne jeseni moga djetinjstva bile su pune drhtaja i snova.

I (veznik)
Po tome ih se sjećam.
 Klauze/surečenice u nezavisnosloženoj rečenici mogu biti i spojene
veznicima.
 Veza među klauzama ostvarena putem veznika naziva se sindetska
/veznička veza (grčki: sindetom-povezano).
 Složene rečenice koje se spajaju veznicima zovu se vezničke rečenice.
 U nezavisnosloženim rečenicama veznici ne pripadaju niti jednoj od
sastavnica (klauza), oni imaju samo funkciju spajanja surečenica/klauza.
 Iskazivanje naporednosti putem veznika naziva se eksplicitnost.

3. Kombinovano: slaganjem i spajanjem

Izgubila se slika, ostala mučna tišina i crna tačka se najedanput raširila.

K1 – Izgubila se slika
K2 – Ostala mučna tišina
K3 – Crna tačka se najedanput raširila.

Objašnjenje: K1 i K2 se slažu, dakle bez veznika (nizanjem), a K3 se povezuje

sa veznikom i (spajanjem)

4. UVRŠTAVANJE

Uvrštavanje

Kako nastaje zavisna klauza/surečenica?

Obrati pažnju na objekte, priloške/adverbijalne odredbe, atribute u

prostim/jednostavnim rečenicama i novonastale klauze. Kako nastaju nove klauze?

 Slušao sam interesantne priče. (objekat)

Preoblikujmo objek(a)t u klauzu tako što ćemo uvrstiti, uvesti predikat.

 Slušao sam šta? da su to interesantne priče. (nova klauza)

Preoblikujmo još neke rečenične članove!

 Pred bibliotekom sam bio prvi radi željene knjige. (priloška odredba
namjere)
 Pred bibliotekom sam bio prvi da bih podigao željenu knjigu. (nova klauza)

 U zoru sam stajao pred zaključanim vratima biblioteke. (PO V)

  Kada je svanula zora, stajao sam pred zaključanim vratima biblioteke. (nova
klauza)
 Želio bih uzeti na čitanje ilustrirano djelo. (atribut)
 Želio bih uzeti na čitanje djelo koje je ilustrirano. (nova klauza)

Iz datih primjera si mogao/la uočiti da je od prostih rečenica, preoblikom pojedinih

rečeničnih članova, nastala složena rečenica.

 Objekat, priloške odredbe i atribut (nepredikativni rečenični članovi) su

preoblikovani u klauze uvođenjem predikativnih jedinica. Takav način
zavisnog slaganja prostih rečenica u složenu rečenicu zovemo uvrštavanje.

 Zavisna klauza/surečenica nastala uvrštavanjem dopunjava glavnu/osnovnu

klauzu i odnosi se prema njoj kao njen atribut, objekat ili priloška odredba.
 Zavisna klauza nikada ne može stajati kao zasebna rečenica.
 Rečenica kojoj je zavisna klauza dio ustrojstva zove se osnovna rečenica.