SEZONA 1995-96

Sankcije su ukinute, reprezentacija je osvojila zlato na EP u Atini, klubovi su

vraćeni u evropska takmičenje. Naziralo se svetlo na kraju tunela i vraćanje
sporta, a time i košarke, u neke normalne tokove funkcionisanja. Čak petorica
igrača iz postave koja je donela toliko radosti naciji je bilo iz domaćih klubova,
Berić i Rebrača (Partizan), Tomašević (C. Zvezda), Koturović (Spartak) i
Sretenović (Borovica). Ta činjenica je ukazivala da uprkos ogromnom odlivu pre
svega mladih igrača, u našoj ligi ima još dovoljno kvalitetnih igrača zbog kojih je
vredelo ići na utakmice.
Uprkos ukidanju sankcija zadržan je prošlogodišnji broj timova, 32 kluba
podeljena u četiri grupe. Izmena je da će ove sezone u super ligi biti 12 ekipa a
preostalih 20 biće podeljen u dve grupe po 10. Mišljenja o prošlogodišnjem
sistemu su bila podeljena no bilo je jasno da će se morati napustiti ovaj koncept
i vratiti se starom sa 12 ili 14 ekipa.
Aktuelni šampion Partizan je umnogome promenio sastav. Otišli su članovi prve
petorke Nikola Lončar i Željko Rebrača, kao i Šilobad, Bulatović i Ristanović. No,
„crno-beli“ su odradili najbolji prelazni rok još od one godine kada su doveli
Divca, Paspalja i Nakića. Dovedeni su Dejan Tomašević i Dragoljub Vidačić (C.
Zvezda), Dejan Koturović (Spartak) i Dragan Lukovski (Vojvodina) čime je
Partizan u novu sezonu ušao još jači i bio bez sumnje prvi kandidat za titulu. Na
klupi je Boru Džakovića zamenio veteran Ranko Žeravica.
C. Zvezdu su napustili pored Tomaševića i Vidačića, Ivica Mavrenski i Rastko
Cvetković. U klub se posle devet godina vratio Zoran Sretenović, posle dve
Nebojša Ilić, posle jedne Mileta Lisica, došli su iskusni Luka Pavićević i
talentovani Velibor Radović. Činilo se da ako se sve kockice poklope „crvrno
beli“ bi mogli biti ozbilji pretendenti za titulu. Ali nisu se poklopile... vreme će
pokazati.
Prošlogodišnjeg finalistu Borovicu napustili su Sretenović i Lisica a najveće
pojačanje im je Vlada Dragutinović pa su bile male šanse da ponove uspeh.
Budućnost je imala zanimljiv sastav s Gavrilom Pajovićem, Vladom
Šćepanovićem i Aleksandrom Ivanovićem ali je teško bilo reći koji im je krajnji
domet. Treba spomenuti i BFC koji je sačuvao prošlogodišnji sastav i ako su
onda bili iznenađenje ovaj put su sasvim legitiman pretendent na visoku
poziciju.
S obzirom da je u Super ligu išlo 12 ekipa nije se moglo desiti da neko od
ozbiljnijih timova ne uspe da se i plasira. Partizan je bio ubedljiv ali ipak doživeo
dva poraza od Ive Zorke i OKK Beograda čime je pokazao da ipak nije
nedodirljiv. U drugoj fazi takozvanoj „super ligi“ u 22 utakmice je doživeo čak 7
poraza ali je ipak osvojio prvo mesto. Sa malim bodovnim zaostatkom sledili su
ga Budućnost, BFC i Iva Zorka. Objektivno su podbacili C. Zvezda, Spartak i
Borovica koji su zauzeli 6, 7 i 8 mesto. C. Zvezda je već posle prve faze napustio
Velibor Radović, pa se povredio Aleksandar Trifunović, a onda su u finišu super
lige ostali i bez Sretenovića i Gilića koji su klub napustili zbog dugovanja i to su
bili objektivni faktori za slab plasman „crveno – belih“. Vrhunac blamaže je bila
poslednja utakmica u regularnom delu na domaćem terenu protiv Ive iz Šapca
kada je trener Džaković na raspolaganju imao samp šest igrača a meč završio sa
četvoricom jer su dvojica izašla zbog pet ličnih grešaka.
Kup, odigran ove godine u Nikšiću, je doneo puno uzbuđenja. Već u polufinalu
došlo je do susreta „večitih rivala“ gde je Partizan iskoristio Zvezdin loš
momentum i ubedljivo slavio 102-84. Finale je donelo antologijski duel između
Partizana i Budućnosti. Takva šuterska rapsodija nije nikada viđena na ovim
prostorima. Partizan je na poluvremenu postigao 58 poena a na kraju meče
115. Za dva je šutirao 76 posto (29 od 39) a za tri 44 posto (8 od 18). I protiv
bilo koje druge ekipe to bi bilo dovoljno za ubedljivu pobedu ali ne i protiv –
Budućnosti. Podgoričani su na poluvremenu postigli 60 poena a u drugom delu
ne da nisu posustali već su dali 66 poena, ukupno 126. Trojke su šutirali
neverovatnih 20 od 35. Prednjačila je trojka Gavrilo Pajović, Vlado Šćepanović i
Dragan Vukčević koji su svi postigli po 5 trojki. Protiv takve ekipe Partizan nije
imao šanse i Budućnost je osvoljila prvi trofej u svojoj istoriji.
U četvrtfinalu plej ofa dva favorita Partizan i Budućnost su lagano prošli
Borovicu, odnosno Spartak. Druga dva para su bila mnogo neizvesnija. C.
Zvezda oslabljena za Sretenovića, Gilića, Trifunovića i Stevića je objektivno bila
autsajder protiv BFC. Jedna pobeda koju su ostvarili najviše zahvaljujući
briljantnoj partiji osamnaestogodišnjeg Igora Rakočevića je maksimum koji su
mogli postići. Jedino iznenađenje je bila eliminacija Ive Zorke od Beobanke u tri
meča. Raspoloženi Oliver Popović uz podršku Milana Prekovića su bili dovoljni
da se „bankari“ nađu u polufinalu nasuprot Partizana.
Dalje nisu mogli jer su se „crno-beli“ pokazali kao prejak rival. Simultanka
Miroslava Berića na oba meča dovoljna za dve ubedljive pobede. No, zato je
BFC napravio još jedan podvig eliminisavši favorizovanu Budućnost. Ako je
pobeda u prvom meču u Novom Sadu 86-71 (Topić 22p) bila i očekivana dotle
je trijumf u drugom meču u Podgorici 98-94 bio veliko iznenađenje. Svoje
proseke su za duplo nadmašili Željko Topalović (31p) i Željko Vučurović (26p) i
mimo svih očekivanja ekipa Mute Nikolića se našla u finalu. Partizan je veliki
favorit u finalnoj seriji i malo je onih koji su davali šanse BFC-u. Tako nisu
mislili i „Beočinci“.
Vanserijska partija Topalovića (28p) potpomognuta sa Topićem (22p) i
Kuzmanovićem (15p) i šokantna pobeda na startu 93-89. Jedini na
očekivanom nivou kod Partizana je bio Haris Brkić sa 24 poena.
Očekivalo se da će „crno-beli“ u drugom meču stisnuti odbranu i zaigrati
efikasnije ali je usledilo novo iznenađenje. Vladimir Kuzmanović u jednoj od
najboljih partija u sezoni postiže 28 poena, pobeda BFC 89-85 i vođstvo od
dva nula u seriji. Da, zaboravio sam da kažem, da se od ove sezone igra na tri
pobede.
Nikada pre a ispostaviće se ni do dana današnjeg jedna ekipa nije prokockala
vođstvo od 2-0 pogotovo još ostvareno na gostujućem terenu. Iako se za
igrače BFC-a moglo reći sve osim da su neiskusni izgleda im je pritisak koji se
stvorio okovao ruke. Samo jedna pobeda ih je delila od šampionske titule ali
izgleda da im se taj trijumf učinio nedostižan. U trećem meču, u punom
SPENS-u Partizan je ubedljivo slavio a posebno se u pobedi istakao Dragan
Lukovski sjajno se pokazavši na terenu koji je dobro poznavao. U BFC je jedini
dvocifreni sa 17 poena bio Željko Vučurović i to najbolje pokazuje u kakvom
su grču domaćini odigrali ceo meč. Tog trenutka postaje jasno da je četvrta
utakmica ključna. Ili će BFC iskoristiti ukazanu priliku i osvojiti titulu ili će
Partizan sa eventualnim izjednačenjem steći ponovo prednost domaćeg
terena koju je malo verovatno da će ispustiti.
Za razliku od trećeg meča sada se vodila mnogo izjednačenija borba. Na
nesreću Beočinaca još u prvom delu dolazi do povrede Kuzmanovića zbog
koje ne samo da je završio ovaj meč već i sezonu. Onda su zbog koškanja
isključeni Kusmuk i Brkić što je čini se bio veći hendikep za BFC koji je
objektivno imao manji fond igrača od Partizana. Bez obzira na sve nedaće
igrači BFC-a su se junački borili i ušli u potpuno izjednačenu završnicu.
Praktično šut za pobedu i titulu imao je mladi Aleksandar Smiljanić ali je
promašio i Partizan je na kraju slavio 71-69.
Partizan se našao nadomak titule i bilo je prilično jasno da ovakvu šansu neće
propustiti. Hala Pionir je bila puna i sve je bilo spremno za veliko slavlje. BFC
se borio koliko je mogao ali izostanak Kuzmanovića i umor najvažnijih igrača
se nije dao nadomestiti. Partizan je celim tokom meča vodio ali BFC nije
dozvoljavao da domaći odu na nedostižnu razliku. Ipak, u meču sa velikim
brojem promašaja i slobodnih bacanja Partizan na kraju slavi sa 65-56. „Crno-
beli“ osvajaju titulu i nastavljaju dominaciju u jugoslovenskoj košarci.
Posle tri godine naši timovi ponovo nastupaju u evropskim takmičenjima. Po
rezultatima reklo bi se da je pauza ostavila traga i da su igrali u grču i pod
tremom i otud loši rezultati. Partizan je startovao u Euroligi, u prvom kolu
izbacio Plama Pleven iz Bugarske a onda naleteo na uvek neugodnu Benfiku iz
Lisabona (ups, ipak nije bio u pitanju fudbal). Poraz u Lisabonu od 95-112 nije
od nekih rezultatata na koje „crno - beli“mogu da budu ponosni. Takmičenje
je nastavio u Eurocupu plasirao se u četvrtfinale i tamo u konkurenciji još 5
timova, među kojima i Žalgiris, Limož i Taugres ostvario 3 pobede i 7 poraza i
ispao iz daljeg takmičenja. Ostali naši predstavnici su bili još slabiji pa su
takmicenje završili u 1 ili 2 kolu. Bilo je za nadati se da će sledećih sezona biti
malo bolje.