Univerzitet u Beogradu

Tehnički fakultet u Boru

Odsek za inženjerski menadzment

Tema: Kontrola robe u transportu

Predmet: Osnovi tehnologije i poznavanje robe

Profesor Student: Mehmeti Azemina

Dr Milijić Nenad Broj indeksa: 16/19

Bor, 2022
 Sadržaj

1. Uvod..................................................................................................................................................3
2. Kontrola transportujuće robe............................................................................................................3
2.1. Carinska kontrola........................................................................................................................3
2.2. Fitosanitarna kontrola................................................................................................................4
2.3 Veterinarska kontrola..................................................................................................................4
2.4. Zdravstvena kontrola..................................................................................................................4
3. Carinska kontrola...............................................................................................................................4
4. Fitosanitarna kontrola.......................................................................................................................4
4.1. Postupak uvoza i fitosanitarne kontrole bilja i biljnih proizvoda................................................5
5. Veterinarska kontrola........................................................................................................................5
5.1. Uvoz živih životinja.....................................................................................................................6
5.2. Tranzit živih životinja..................................................................................................................6
5.3. Uvoz proizvoda životinjskog porekla i hrane za životinje............................................................7
5.4. Tranzit proizvoda životinjskog porekla........................................................................................7
6. Zdravstvena kontrola.........................................................................................................................7
7. Reference..........................................................................................................................................9

2
1. Uvod

Roba u toku transporta podleže određenim promenama, pri čemu joj se menja kvalitet.
Veoma je važno znati koji su uzročnici promene kvaliteta robe. Neki od uzročnika su vlaga, svetlost,
temperatura, dužina skladištenja, transport, način manipulisanja i dr. Način vršenja kontrole
regulisan je odgovarajućom zakonskom regulativom i propisima. Zakonom o spoljnotrgovinskom
poslovanju se reguliše preko granični promet robe i usluga, u skladu sa pravilima Svetske trgovinske
organizacije i propisima Evropske unije[1].
Kontrola robe u transportu je neophodna kako bi se zaštitili državni interesi, sprečilo
prenošenje raznih biljnih i stočnih bolesti, sačuvalo inostrano tržište (kod izvoza) i unovčila roba u
svojoj punoj vrednosti.
Najstariji oblik ograničenja međunarodne razmene predstavljaju carine. Carine indirektno,
povećanjem cena uvoznog proizvoda deluju na smanjenje uvoza, a time i na smanjenje obima
svetske razmene. U zavisnosti od visine carinskog opterećenja zavisiće učinak carine pa samim tim i
stepen uvozne restrikcije.
Pošiljke životinja, proizvoda, namirnica, sirovina i otpadaka životinjskog porekla kao i pošiljke
veterinarskih lekova i hrane za životinje predmet su kontrole granične veterinarske inspekcije.
Uvoz navedenih pošiljki se odobrava nakon dobijanja rešenja o nepostojanju veterinarsko-
sanitarnih smetnji za uvoz. Zadatak veterinarske granične inspekcije je da stručnim pregledom svake
pojedinačne pošiljke, donese odluku o ulasku bezbednih pošiljki u Republiku Srbiju.
Zadatak fitosanitarnih kontrola jeste preduzimanje fitosanitarnih mera usled pojave
određenih štetnih organizama, kao i sprečavanje i suzbijanje štetnih organizama, a ovoj kontroli
podležu pošiljke biljaka, biljnih proizvoda, đubriva i sredstva za zaštitu biljaka. Posebni programi
zaštite zdravlja biljaka donose se u slučaju potrebe.
Još jedna nezaobilazna kontrola je zdravstvena kontrola koja se odnosi na kontrolu životnih
namirnica i predmeta za opštu upotrebu.

2. Kontrola transportujuće robe

Robe za koje je obavezna zdravstvena, veterinarska, ekološka ili fitosanitarna kontrola ili
kontrola kvaliteta, mogu se uvoziti, prevoziti, izvoziti ili privremeno uvoziti, ako ispunjavaju
propisane uslove. Pored poznavanja komponenti kvaliteta robe, potrebno je da se poznaju i uzročnici
promene kvaliteta robe. Ti uzročnici su mnogobrojni: vlaga, temperatura, svetlost, dužina
skladištenja, transport, način manipulisanja… Preko 90% materijala koji se nalaze u transportu je
podložno promeni kvaliteta, najčešće usred kvarenja te, nepravilnog manipulisanja.
Način vršenja ovih kontrola strogo je regulisan propisima. Izvoznu robu kontrolišu i tzv.
revizori za kvalitet robe.

3
2.1. Carinska kontrola
Carinskom kontrolom se regulišu odnosi razmene roba i usluga kod uvoza robe u državu,
odnosno izvoza robe iz iste.

2.2. Fitosanitarna kontrola

Fitosanitarnoj kontroli na graničnim prelazima podležu pošiljke biljaka, biljnih proizvoda,
đubriva i sredstva za zaštitu biljaka.

2.3 Veterinarska kontrola

Veterinarskoj kontroli na graničnim prelazima podležu životinje, proizvodi životinjskog
porekla, hrana za životinje, veterinarski lekovi, medicinska sredstva i prateći predmeti. Uvoz, provoz i
izvoz pomenutih roba može se vršiti preko graničnih prelaza na kojima postoji organizovana
veterinarska kontrola.

2.4. Zdravstvena kontrola

Zdravstvena kontrola jeste kontrola zdravstvene ispravnosti životnih namirnica i predmeta
opšte upotrebe, koji se uvoze, kao i kontrola putnika i sredstava u međunarodnom saobraćaju radi
zaštite od unošenja i širenja zaraznih bolesti koje ugrožavaju celu zemlju.

3. Carinska kontrola

Carinska kontrola proizilazi iz carinskog sistema kao dijela pravnog sistema i predstavlja skup
zakonskih normi kojima se regulišu odnosi u sferi razmjene roba i usluga u vanjsko-trgovinskom
prometu.
Carinska služba svake države predstavlja važan državni organ, čija je primarna funkcija,
istorijski posmatrano, bila prikupljanje dažbina. Danas je mesto i uloga carine u velikoj meri
drugačija. Osim što je važna karika u lancu podrške međunarodnoj trgovini, savremena carinska
služba ima i izuzetno značajnu ulogu u bezbednosnom sistemu svake države, kao segment sistema
bezbednosti u okviru borbe protiv međunarodnog terorizma i transnacionalnog kriminala i u sistemu
sveukupne zaštite građana.
Uprava carina je izvršni organ Vlade Srbije u sastavu Ministarstva finansija, koji sprovodi
carinsku politiku Republike Srbije. Uprava carina pojednostavljivanjem postupaka, modernizacijom
sistema carinskog poslovanja, obrazovanjem zaposlenih i jačanjem saradnje sa drugim domaćim
institucijama i službama, kao i aktivnim učešćem u međunarodnoj i regionalnoj carinskoj saradnji,
doprinosi obezbeđivanju stalnih javnih prihoda, efikasnom odvijanju međunarodne trgovine, kao i
očuvanju bezbednosti, sigurnosti i sveukupne zaštite.
Carinska procedura obuhvata skup radnji i postupaka koje poduzimaju carinski organi.

4. Fitosanitarna kontrola

4
 Biljke i biljni proizvodi mogu se prenositi samo ako je uz biljku priložen dokument,tj. pasoš
biljke.
Princip ove kontrole:
1) jednaki standardi za sigurnost ishrane kod domaćih i međunarodnih potrošača
2) standardi postavljeni na prehrambene proizvode prihvaćeni međunarodnim standardima i
društvima
3) ostvarivanje fitosanitarnih standarda mora biti utemeljeno na nauci
4) država mora imati efektivan kontrolni sistema

Za postupak fitosanitarne kontrole postoje fitosanitarni propisi o kvalitetu koji obuhvataju niz
pravila, a obavljaju je nadležni fitopatolozi, čiji je potpis po Međunarodnoj konvenciji registrovan kod
zemalja izvoznica, uvoznica i prevoznica[2].

4.1. Postupak uvoza i fitosanitarne kontrole bilja i biljnih proizvoda

Pošiljka bilja je određena količina bilja, biljnih proizvoda i propisanih objekata koja se
transportuje (u daljem tekstu: pošiljka bilja) i koju prati jedan fitosanitarni sertifikat ili drugi
jedinstveni dokument ili oznaka, potrebni za sprovođenje carinskih ili drugih postupaka.
Prevoznici ili druge osobe koje unose pošiljke bilja obavezni su da lično ili telefonom najave
prispeće takve pošiljke nadležnom fitosanitarnom inspektoru. Uz zahtev za pregled pošiljke bilja
prilaže se sva neophodna dokumentacija koja je prati.
Fitosanitarni pregled pošiljke bilja vrši se na sledeći način[3]:
1) pregledom dokumentacije koja prati pošiljku bilja;
2) pregledom prevoznog sredstva;
3) pregledom ambalaže;
4) pregledom bilja.

5. Veterinarska kontrola

Veterinarska kontrola su pregledi i kontrole životinja, sirovina, proizvoda, prehrambenih

proizvoda, stočne hrane, radi zaštite ljudi i životinja od raznoraznih bolesti životinja i spriječavanje
trgovine navedenih roba koje nisu zdravstveno ispravne ili koje mogu biti izvor zaraznih bolesti.
Veterinarska kontrola je prvobitno obuhvatala zdravstveni pregled stoke pre klanja, pregled
mesa nakon klanja i gotovo simboličnu kontrolu namirnica životinjskog porekla, ali vremenom se
obim i sadržaj kontrole proširivao i unapređivao[2].

Prema Zakonu o veterinarstvu u Republici Srbiji, svrha veterinarske delatnosti je:

a) zaštita i poboljšanje zdravlja životinja;
b) zaštita zdravlja životinja od zaraznih i drugih bolesti;
c) utvrđivanje, kao i dijagnostikovanje bolesti i lečenje bolesnih životinja;
d) provođenje sistema identifikacije i šeme kontrole kretanja životinja (AIMCS);

5
 e) osiguravanje mera za zaštitu stanovništva od zoonoza, alimentarnih infekcija i intoksikacija,
sprečavanjem i suzbijanjem ovih bolesti i sprečavanjem prenošenja ovih bolesti sa životinja
na ljude;
f) osiguravanje da sirovine i prehrambeni proizvodi životinjskog porekla budu zdravstveno
ispravni i prevencija ostataka štetnih materija u prehrambenim proizvodima životinjskog
porekla;
g) osiguravanje zdravstvene ispravnosti;
h) osiguravanje zdravstvene ispravnosti vode za napajanje životinja;
i) osiguravanje mera za zaštitu okruženja od zagađenja preko uzročnika bolesti, koje se
pojavljuju kod životinja, kao i higijenskih prilika i ispravnosti okruženja sa stanovišta
zdravstvene zaštite životinja;
j) sprovođenje mera dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije (DDD);
k) zaštita životinja od mučenja i patnje, kao i osiguravanje dobrobiti životinja;
l) veterinarsko obrazovanje i obaveštavanje stanovništva.

5.1. Uvoz živih životinja

Uvoz živih životinja mora biti najavljen, od lica odgovornog za pošiljku, najkasnije 24 sata pre
očekivanog dolaska na područje Republike Srbije.
Pošiljka živih životinja se prethodno najavljuje pismenim ili elektronskim putem. Odmah
nakon prispeća pošiljke na određeni granični prelaz lice odgovorno za pošiljku, pored obrasca
zajedničkog veterinarskog ulaznog dokumenta za životinje, podnosi i zahtev za veterinarsko sanitarni
pregled na memorandumu firme.
Svaka pošiljka živih životinja u uvozu u Republiku Srbiju mora biti podvrgnuta pregledu
dokumentacije, identifikaciji pošiljkei fizičkom pregledu.
Kada pošiljka životinja ne ispunjava uslove za uvoz granični veterinarski inspektor u dogovoru
sa licem odgovornim  za pošiljku  ,određuje jednu od sledećih mera:
1) privremeno oduzimanje životinja i njihovo smeštanje u karantin ili izolovanje na graničnom
prelazu do dobijanja rezultata analize;
2) vraćanje životinja u zemlju izvoznicu, ako zdravstveno stanje životinja i uslovi za zaštitu
dobrobiti životinja to dopuštaju.
Ako su zdravstveno stanje životinja, odnosno uslovi za zaštitu životinja takvi da
onemogućavaju vraćaljnje pošiljke granični veterinarski inspektor određuje jednu od sledećih mera:
1) Klanje životinja na osnovu obavljene službene kontrole pre klanja;
2) Lišavanje života životinja na human način i neškodljivo uništavanje leševa.

5.2. Tranzit živih živo tinja

Lice odgovorno za tranzit pošiljke životinja, podnosi graničnoj veterinarskoj inspekciji zahtev
za veterinarsko sanitarni pregled pošiljke u tranzitu uz prateću dokumentaciju.
Granični veterinarski inspektor odobrava tranzit preko teritorije Republike Srbije za pošiljke
živih životinja :
1) koje moraju da budu bez zaraznih bolesti koje se obavezno prijavljuju i obeležene na
propisan način;

6
 2) moraju da imaju originalnu međunarodnu veterinarsku potvrdu (sertifikat), izdatu i
potpisanu od strane nadležnog veterinarskog inspektora ili ovlašćenog veterinara  države
izvoznice ili države porekla;
3) moraju biti  obeležene i praćene odgovarajućim identifikacionim dokumentom;
4) moraju da imaju rešenje o utvrđivanju veterinarsko-sanitarnih uslova za tranzit.
Granični veterinarski inspektor koji odobrava tranzit, obaveštava graničnog veterinarskog
inspektora na određenom izlaznom graničnom prelazu o prispeću pošiljke u tranzitu. Pošiljka živih
životinja mora napustiti teritoriju Republike Srbije u roku od 24 sata nakon napuštanja ulaznog
graničnog prelaza.

5.3. Uvoz proizvoda životinjskog porekla i hrane za životinje

Pošiljka se prethodno najavljuje pismenim ili elektronskim putem. Odmah nakon prispeća
pošiljke na određeni granični prelaz lice odgovorno za pošiljku, pored obrasca zajedničkog
veterinarskog ulaznog dokumenta za proizvode, podnosi i zahtev za veterinarsko sanitarni pregled na
memorandumu firme.
Svaka pošiljka u uvozu u Republiku Srbiju mora biti podvrgnuta  pregledu dokumentacije,
identifikaciji pošiljke i fizičkom pregledu po vrsti proizvoda.
Kada pošiljka proizvoda životinjskog porekla i hrane za životinje ne ispunjava uslove za uvoz
granični veterinarski inspektor određuje jednu od sledećih mera[4]:
1) Zabrani uvoz i u dogovoru sa licem odgovornim za pošiljku može da vrati pošiljku sa istog
graničnog prelaza na kojem  je pošiljka ušla u  Republiku Srbiju;
2) Ako vraćanje pošiljke nije moguće, uz saglasnost lica odgovornog za pošiljku, vrši se
neškodljivo uništenje te pošiljke u za to najbližem objektu odobrenom za neškodljivo
uništavanje proizvoda  životinjskog porekla i hrane za životinje;
3) Organ nadležan za poslove veterinarstva može da odobri upotrebu, odnosno propisno
osposobljavanje te pošiljke za druge namene pod uslovom da pošiljka nije opasna po zdravlje
životinja i ljudi.

5.4. Tranzit proizvoda životinjskog porekla

Granični veterinarski inspektor odobrava tranzit pošiljke hrane životinjskog porekla preko
teritorije Republike Srbije ako je[5]:
1) pošiljka bezbedna po zdravlje ljudi;
2) ima originalnu međunarodnu veterinarsku potvrdu(sertifikat);
3) ima rešenje o utvrđivanju veterinarsko-sanitarnih uslova za tranzit – na osnovu navedenog
Pravilnika;
4) obeležena na način tako da se može utvrditi poreklo i objekat u kojima je proizvod i hrana
proizvedena.
Granični veterinarski inspektor koji odobrava tranzit, obaveštava graničnog veterinarskog
inspektora na određenom izlaznom graničnom prelazu o prispeću pošiljke u tranzitu, koja mora
napustiti teritoriju Republike Srbije u roku od 72 sata nakon napuštanja ulaznog graničnog prelaza.

6. Zdravstvena kontrola
Pod kontrolom zdravstvene ispravnosti namirnica i predmeta opšte upotrebe podrazumeva
se učestalost i način uzimanja uzoraka namirnica radi laboratorijskog ispitivanja higijenske
ispravnosti.

7
 Republička granična sanitarna (zdravstvena) inspekcija nadležna je za vršenje
zdravstvene, odnosno sanitarne kontrole namirnica i predmeta opšte upotrebe. Životne
namirnice, koje podležu kontroli ove inspekcijske službe, shodno Zakonu o zdravstvenoj
ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe, podrazumevaju sve što se
upotrebljava za hranu ili piće u prerađenom ili neprerađenom stanju, dok predmeti opšte
upotrebe u smislu navedenog zakona podrazumevaju[1]:
1) posuđe, pribor, postrojenja,uređaji i ambalaža za namirnice;
2) dečije igračke;
3) sredstva za održavanje lične higijene, negu i ulepšavanje lica i tela;
4) duvanske prerađevine;
5) pribor za pušenje; i
6) određeni predmeti koji pri upotrebi dolaze u neposredni dodir sa kožom ili
sluznicom.

Zdravstveno neispravnim smatra se predmet opšte upotrebe[6]:

1) ako mu nedostaje deklaracija, ako sastav ne odgovara deklarisanom, ako mu je
istekao rok upotrebe označen na deklaraciji i ako nema podatke o roku upotrebe koji
je propisan za tu vrstu predmeta;
2) ako su mu senzorska svojstva izmenjena zbog fizičkih, hemijskih, mikrobioloških ili
drugih procesa;
3) ako po svom obliku, načinu izrade i/ili obrade prilikom korišćenja predstavlja
opasnost po zdravlje ljudi;
4) ako sadrži materije ili sastojke koji nisu dopušteni, ili ako ih sadrži u nedozvoljenoj
količini, a koje mogu nepovoljno uticati na zdravlje ljudi;
5) ako sadrži mikroorganizme u broju većem od dozvoljenog ili druge mikroorganizme
štetne po zdravlje ljudi;
6) ako u kontaktu sa hranom ili drugim predmetima opšte upotrebe sadrži ili oslobađa
materije u količinama koje mogu nepovoljno uticati na zdravlje ljudi ili materije koje
mogu menjati senzorska svojstva hrane ili predmeta opšte upotrebe;
7) ako sadrži radionuklide iznad granica utvrđenih posebnim propisima;
8) ako je zagađen fizičkim primesama koje mogu biti štetne po zdravlje ljudi ili izazivaju
gađenje.

8
7. Literatura

1. Nada Štrbac, Tehnologija i poznavanje robe, Tehnički fakultet u Boru, 2007.

2. M. Milosavljević, D. Trifunović, Transportne osobine robe (interna skripta), Visoka tehnička
mašinska škola strukovnih studija, Trstenik, 2013, str. 39
3. A. Behmen, S. Salihovic, Materijali i robe u transport - knjiga II, Fakultet za saobraćaj i
komunikacije Sarajevo, Sarajevo, 2008.
4. „Sl. glasnik RS“, br. 32/2010
5. „Sl. glasnik RS“, br. 32/2011
6. „Sl. glasnik RS“, br. 57/2014
7. "Sl. glasnik RS", br. 92/2011